7/28/2019 Puskice Upravno Pravo

1/4

1.Predmet I sadrzina U.P.

Postoje 3 najvaznije mogucnosti za odredjenje predmeta U.P.:1)Moguc.da pred.posmatramo negativno I tako

dobijamo pred.U.P.koji nije odredj.po nekom kriterijumu I negira samost.U.P.2)Pred.da odredimo kao skup

pravnih normi koje se odnose na drz.upravu I vrsenju vlasti.3)Trec.moguc.nam pruzaju javno-upravni

pristupi pojmu uprave.Upravnopravni odnos bi predstavljao jednu vrstu drus.od.koji se uredj.normama U.P. I

time pretvaraju u pravne odn.Njihova najces.obelez.su:pravna nejednakostsubjekata;kao I nacin

nastanka;sadrzina;prestanak..Moze nastati naosnovu zakona I donetog upravnog akta.SADRZ.UP odnosa

odlikuje se ovlascenjima I duznostima organa uprave I pravima I obavezama stranke.Uprav.pravni odnosmozemo odrediti kao prav.odn.koji odlikuje uzajmnoscu ovlascenja I odgovornosti uprave u vrsenju njene

delatn.Sve to utice na stvaranje,menjanje I ukidanje Uprav.prav.odnosa.Pred.U.P.cini skup prav.normi koje

uredjujuorganizac.uprave,njenu delatn.na stvaranju,menjanju I ukidanjuU.P.odn.

2.Izvori U.P.

Oni su brojni I raznorodni,sto znaci da u okviru jedne vrste prav.izvora postoji vise podvrstarazlicit.propisa.

Dele se na unutras.(nacionalno pravo)I medjunarodne (medjunarodno pravo).Na neposredne(oni iz kojih

izviru norme U.P) I posredne(koje uticu na njihov nastanak).Neposred.su:Ustav;Medjunar.ugovori ipravila

medjun.prava;Zakoni;Pdzakonski propisi Narod.skupst.;Podzak.propisi VladePosred. Su:Politic.akti

Narod.skupst.i Vlade-Narodn.skupst donosi deklaracije,rezolucije I preporuke;Obicajno pravo-to su nepisana

pravila;Sudska I upravna praksa;..

3.NACELO ZAKONITOSTI UPRAVE

Nacel.zakonit.zajedno sa nacel.ustavnosti cine osnovni elem.pravne drzave.Nacel.zakon.predst.zahtev das vi

akti nizi od zakona budu u sagl.sa njim,a svi u saglasn.sa ustavom.Osnovni elementi su:Zakonsko

uredjiv.nadleznosti uprave;Zakon I ustav su osnova i mera ovlascenja uprave;Zakonska forma I

sadrzina;odgovorn.drzave za nezakonit I nepravilan rad.

4. NACELO O OVLASCENJIMA UGOVORA

-Se sastoje u moguc.ponasanja na odredj.nacin,koji je zasticen pravnim poretkom.Ovlasc. ima samo uprava,a

ne I drugi organi javne vlasti.Kao najvazniji su:Ovlascenje za jednostrano donosenje izvrsnih

odluka;Ovlas.za prinudno izvrsenje odluka;Posebna zastita sluzbenih lica uprave.

5. NACELO O KONTROLI I ODGOVORN.UPRAVE

Osnovni cilj kontrole uprave sastoji se u ogranicavanju njene moci I usmeravanju prema potrebama

drustva.Predmet kontr.je rad uprave,a cilj je otklanjanje nepravilnosti.Kontr.predstavlja najjaci oblik

nadzora,vrsi proverav.necijeg rada I ocenjivanje.Uvek postoji subjekat koji vrsi kontrolu I subj.ciji se radkontrolise.Kada je kont.uredjena pravom onda je to formalna kont.,a postoji I neformalni oblik.Postoji

unutrasnja kont.-subj.koji kontrol.se nalazi unutar upravne structure;spoljasnja kont.-gde je izvan nje.Postoji

I redovna I povremena;ekskluzivna I inkluzivna;represivna I korektivna. Osnovni oblici odgov.su:Krivicna

odgovornost;Disciplinska odg.;Materijalna odg.

6. NACELO O ODNOSU UPRAVE PREMA LJUDSKIM PRAVIMA

Da bi uprava postalo jedna od ustanova demokratske vlasti, transformisala se u sluzbu koja odgovara

potrebama zajednice kao celine. Ona mora da postuje zakone, bude politicki neutralna, samostalna I

podvrgnuta kontroli I odgov.U obuci sluzbenih lica uprave treba da budu zastupljeni sadrzaji koji teze

demokratiji vladavini prava I ljudskim pravima.Obaveza postovanja ljudskih prava od strane uprave je

visestruko podvucena u medj.dokumen.i ustavnim I zakonskim tekstovima.narocito su bitna postovanja

sloboda :licne slobode,kretanja,okupljanja,veroispovesti..Da bi se ljudska prava postovala postoje sistem

zastite ljudskih prava I procedure za utvrdjivanje odgo.zbog njihovog krsenja.Bezbednosna zastita ljudi Iimovine obuhvata polic.zast.zivota, sloboda I licnog integriteta lica,kao I zast.imov.

7. NACELO JAVNOSTI RADA UPRAVE I PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP PODACIMA U

POSEDU DRZAVNIH ORGANA

Posebne obaveze organa drz.uprave u ostvarivanju nacela javnosti su:Obav.obavestavanja javnosti o radu

preko sredstava javnog informisanja;obaveze davanja misljenja o primeni zakona I drugih

opst.akata;Obaveza oznacavanja zgrada u kojima su organi drz.uprave.Pravo na pristup infor.od javnog

znacaja su:pravo da lice bude obavesteno da li organ poseduje trazeno inf.;pravo da se izvrsi uvid u

document koji sadrzi inf.;pr.na kopiju dokumenta.Javnost u radu organa uprave I Slobodan pristup inf. Od

javnog znacaja mogu se ograniciti I iskljuciti radi zastite.

8. POJAM I OBELEZJA ORGANA DRZAVNE UPRAVE

Organi drzavne upreve su vrsta dr.organa,cine elemente strukture drz.aparata.svaki od njih je posebna

organizacija,Celina koju cine:ljudi;sredstva;pravila;ciljevi;odnosi koji mogu biti interni I eksterni.Obelezjaorg.drz.su saglasno Ustavu,org.drz.uprave se osnivaju zakonima;delokrug njihovog delovanja

7/28/2019 Puskice Upravno Pravo

2/4

takodje;pojedini org.drz.uprave mogu da neposredno primenjuju fizicku prinudu.svi rade na ostvarivanju I

zastiti javnog interesa.

9. OBLICI ORGANA DRZAVNE UPRAVE

Najvazniji oblik su minstarstva I jedino ona mogu da vrse sve poslove drzavne uprave u jednoj ili vise

medjusobno povezanih oblasti.Ona se obrazuju zakonom.Prema zakonu o mistarstvima (2007.) ima 22

minist.najveca su minst.odbrane,unutrasnjih poslova I finansija,najmanja su minis.vera, I minist.za

dijasporu.Na celu se nalazi minister koji je clan Vlade I koga bira narod.skupstina.Pored njega minstra.cine I

drzavni sekretari,posebni savetnici ministra I njegov kabinet.U minst.moze postojati jedan ili vesedrz.sekretara,koje postavlja vlada na predlog ministra.on menja ministra u slucaju odsustva I njihova duznost

prestaje prestankom duz.ministra.Posebne savetnike ministra moze imati najvise tri,oni pomazu u

pripremanju predloga,izradjuju misljenja I druge poslove za ministra.Kabinet minis.cine sef kab.i jedan

manji broj zaposlenih.Org.uprave u ministarstvu se obrazuju zato zahteva priroda ili obim poslova.Postoje tri

vrste:Uprave,inspektorati I direkcije.

10. UPRAVNI OKRUZI I DRUGE DEKONCENTRISANE JEDINICE

Dekonc. Je jedan od principa koji se primenjuje u organizaciji drz.uprave.Kao osnovni oblik nje u Srbiji

postoje Upravni okruzi.Potreba za njima iskazala se posle ukidanja medjuopstinskih,regionalnih zajednica,

koje su postojale kao srednji nivo izmedju lokalne I republicke vlasti.Vlada je obrazovala 29 upravnih

okruga.Zakonom se odredjuju poslovi koji se mogu obavljatu u upravnom okrugu.Upr.okrug ima nacelnika,

on uskladjuje rad okrz.podrucnij jedinica I prati instrukcije izdate od strane organa drz.uprave.uskldj. tih

odnosa postoji savet upravnog okruga a cine ga nacelnik,predsednici opstina I gradonacelnici gradova sa

podrucja okruga.

11. UNUTRASNJE UREDJENJE ORGANA DRZAVNE UPRAVE

Nazivaju se unutrasnjim jer deluju unutar organa drz.upr. I deo su njegove structure.Vlada vrsi unutrasnje

uredjenje I sistematizaciju radnih mesta u org.drz.upr.,kao I to da budu uskladjeni sa poslovima

org.Unutrasnje jedinice su osnovne,posebne I uze.Osnovna unut.jedin.jeste sector,posebne su sekretarijat I

kabinet ministra,a uze su odeljenje,odsek I grupa.Uloga svih rukovod.unut.jedin.je u planiranju,usmerav.i

nadzoru rad tih jedin.Oni izdaju directive,kojima obaveuju sve zaposlene te drz.upr.

12. ODNOSI ORGANA DRZ.UPR. SA GRADJANIMA I NEDRZAVNIM SUBJEKTIMA

-su obelezja rezultat sustinskih promena u polozaju gradjana I nedrz.subj. I promena u ulozi uprave I nacinu

ostvarivanja te uloge.Ustavom I zakonom je utvrdjeno da uprava mora da postuje prava gradj. I

nedrz.subj.Duzna je da prema njima ispunjava svoje obaveze I odgovorn.,kao I da im omoguci da svojaprav,obaveze I pravne interese ostvaruju brzo.Prituzbe gradj. na rad org.drz.upr.su sredstvo kojim oni iznose

zamerke na njihov rad I nepravilan odnos zaposlenih.Isti princip je I kod odnosa sa nedrz.sub.

13. DRZAVNI SLUZBENICI

-su zaposleni u drz.organima koji obavljaju poslove iz delokruga tih organa.Sluzbenicki sistem je sist.pravila

o drz.sluzb.,njihovim pravima,duznostima I odgovornost.,vrstama radnih mestaDele se na:Drz.sluzbenike

koji obavljaju drz. Poslove I namestenike,njihovi poslovi su poslovi spremacica,radnika u stampariji..Postoje

I funkcioneri-narodni poslanici,prdsednik Republike,sudije.. Drzava je poslodavac drz.sluzb.Prava,duznosti I

odgovorndrz.sluzb.pociva na:Zakonitosti,polit.neutralnosti,odgovornosti za rad,jednakih mogucnosti.

Njihova prava su:pravo na uslove za rada koji nece ugroziti zivot,na platu,na odmore I odsustva..Obaveze se

ogledaju u disciplins.odgovorn.i odg.za stetu prouzr.drzavi ili 3 licu.Ocenjivanje njihovog rada sluzi radi

otkrivanja I otklanjanja nedostataka u njihovom radu.Prestanak radnog odnosa drz.sluzb.moguc je po vise

osnova:po volji sluzbenika,sporazumom,po sili zakona14. POKRAJINSKA UPRAVA

Autonomne pokrajine su definisane ustavom,kao teritoriju kojima gradj. ostvaruju pravo na pokrajinsku

auton. Aut.pokraj.uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblastima planiranja I

razvoja,poljopriv.,vodopriv.,sumarstva Organi APjesu Skupstina,Izvrsno vece I organi uprave,a najvisi

pravni akt jeste statut.Poslove pokraj.uprave cine:izvrsavanje zakona,propisa I dr.akata

Republike,odluka..Republika moze neke od svojih poslova da poveri pokraj.organ,I obrnuto.

15. OPSTINSKA I GRADSKA UPRAVA

Lokalna samouprava se ostvaruje na teritor.gradova,opstina.Pojmom lok.samoup.se oznacava pravo gradjana

I njihovih lokalnih zajednica da sami upravljaju javnim poslovima.U ustavu za opstine,grad I grad Beograd o

local.samoup.koristi se pojam jedinice lok.samoup.Opstine su osnovne jed.lok.samo. I osnivaju se na citavoj

terit Republike,ima ih 150.Zakonom se pojedine utvrdjuju kao grad,ima ih 23,dok je Beograd posebna

terit.jedin.sa narocitim polozajem.Opstina svoje polove moze da poveri mesnim zajed.,preduzecima Iorganizacijama na svom podrucju.Mes.zajed.se osnivaju odlukom opstine radi potreba I interesa

7/28/2019 Puskice Upravno Pravo

3/4

lokal.stanovnist.Organi grada su:gradska skupstina,gradonacalnik,gradsko vecei grad.uprava.

16. POSEBNI DRZAVNI ORGANI I ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI UPRAVE

Posebni drz.org I organiz.postoje u svakoj drzavi.Medju posebnim je Narodna banka Srbije,pojedine druge

samostal.drz.instituc.,inokosni ikolegijalni organi,regulatorna tela.Narodna banka Srbije je centralna

banka,koja je samostalna I nezavisna u obavljanju svojih poslova,za svoj rad odg.Narod.skupst.Njeni organi

su:Monetarni odbor,guverner I Savet N.B.,Komisije za hartije od vredn.,Drz.revizorska instituc.,Komisija za

ispitivanje rada itd.

17. JAVNE AGENCIJE-Osnivaju ih drzava I nize javne vlasti,a osnivacu pripada nadzor nad njihovim radom.Osnovne poslove

jav.agenc.cine:Razvojni-sastoje se od podsticanja I usmeravanja razvoja.Strucni-sastoje se u pripremanju

propisa koje donosi agencija.Regulatorni-u donosenju propisa za izvrsavanje zakona I dr.akata Narod.skups.i

vlade.One se pretezno finansiraju od cene koju placaju korisnici njihovih usluga.Osnivaju se donosenjem

zakona,a Vlada u ime Republike vrsi prava osnivaca.Samostalna je u svom radu,znaci daVlada ne moze

usmeravati njen rad.Organi jav.age. su upravni odbor I director.Odnosi J.A.sa korisnicima pocivaju na

obavezama u pogledu javnosti njihovog rada, nacinu poslovanja sa koris.i razmatranja primedaba koris.

18. JAVNE SLUZBE

Pojam J.S.obuhvataju: obavljanje zadataka od opsteg interesa;javna institucija koja se osniva za izvrsenje tog

zadatka;rezim upravnog prava u kom se taj zadatak obavlja.J.S. obavljaju I privarne organizacije,delatnost

im se ne uredjuje samo pravilima Upravnog prava vec I pravipa privarnog prava.Ona se zbog toga odredjuje

uz pomoc 2 elem:kao zadatak od opsteg interesa koji obaavljaju pravna lica javnog prava I kao zad.od

jav.inter.poveren licu privat.pr.Zakonski pojam J.S.opredeljen je preko: organizacionih

oblika;cilja;utvrdjivanja oblasti u kojima se obavljaju delatnosti.2 osnov.oblika J.S.su ustanove I javna

preduzeca.Ustanove se osnivaju u oblastima obrazovanja,nauke,culture..a preduzeca javnog informisanja

postanskog,zeleznickog..Prava obaveze I odgov.zaposlenih u ustanovama uredjuju se zakonima.Nad

njihovim radom je nadzor nad zakonitoscu-vrsi nadlezni organ uprave Republike.Inspekcijski nadzor na

pr.sanitarna,komunalna.Stucni nadzor-se sastoji od nadz.nad postovanjem srtuc.standarda.Ukadaju se kada

ne ispunjavaju zakonski propisane uslove za obavljanje delatnosti.

19. SREDSTVA ZA RAD UPRAVE

-Su prvenstveno navcana sredstva koja se organima Uprave obezbedjuju kroz sisitem finansiranja njihovog

rada.Obezbedjuju se u budzetu Republike tj.budzetima pokrajne, opstine I grada. Ta sredstva sluze za plate,

placanje naknada, poreza..U Minist.finans.postoji Uprava za javna placanja kao organ Uprave koji voidregistar korisnika budz.sredstava.Budzetska kontrola ima za cilj da obezbedi zakonito I efikasno koriscenje

budz.sreds.Org.uprave nemaju pravo svojine na novcanim sred.,kao ni na sred.opreme,zgradaa, I drugim

nepokretnostima I stvarima koje koriste za ostvarivanje svojih funkcija.javne nabavke predstavljaju

pribavljanje dobara I usluga za javne potrebe.PredmetJ.N.jesu dobra,usluge I ustupanje izvodjenja

radova.Radovi obuh.izvodjenje gradjevin.i dr.radova.

20.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVEAkti uprave su pravni I materijalni akti kojima ona izvrsava

upravne poslove.Postoje:Pravni akti(to su oni koji sadrze izjave volje sa neposredn.pr.dejstvom).Materijalni

akti(oni su bez pravnog dejstva).Eksterni(akti koji izazivaju dejstvo izvan uprave).Interni(njihovo dejstvo je

na samu upravu).Kao najvazniji mogu se oznaciti 3 vrste pr.akata:upravni propisi,upra.ugovori I uprav.radnje

sa odredjenim materij.aktima.

21. UPRAVNI AKT- POJAM I OBELEZJA

Akti uprave su pravni I materijalni akti kojima ona izvrsava upravne poslove.Upravni skt je pojedinacnipravni akt kojim se vrsi upravna vlast.Bitna obelezja su:konkretnost-znaci da se njime urecuje jedna

konkretna situacija.Autoritativnost-namece pravilo ponasanja subject.Pravno dejstvo ogleda se u promenama

pravnih odnosa.Zasnovanost upravnog akta na zakonu.Izrsivost up.akta.Upavni akt bi bio konkretan I

autorita.pr.akt koji se donosi u pravnim stvarima.

22. VRSTE UPRAVNIH AKATA

Postoje:Pozitivni(njima se vrse promene u pr.odnosima) I Negativni(odbija vrsenje prom).Konstitutivni

(njima se menja ili ukida pr.odnos) Deklarativni (utvrdj.da takav odnos postoji).Pravno vezani(ima 1

soluciju) I Diskrecioni(ima 2 solucije,ona bira najbolju);Individualni (kod su pravilo I lica tacno odredjena)

Generalni (odnose se na odredjena lica ali nisu imenaovana u aktu);Jednostavni (ima jedan org.upr.)Slozeni

(vise org.upr.);Upr.akti doneti po sluzb.duznos.(zakonom je odredj.) I povodom zahteva stranke(kada je

neoph.zaht.);Uprav.akti sa ogranicenim I neogran.trajanjem;Strogo formalizovani I ublazeno

form.akti;resenja I zakljucci.23. PRAVNOSNAZNOST,KONACNOST IIZVRSNOST

7/28/2019 Puskice Upravno Pravo

4/4

Pravosnaznost podrazumeva da se on ne moze vise menjati voljom stranaka ili uprave.Osnovna svrha

pravos.se sastoji u unosenju pravne sigurnosti u prava I obaveze gradj.,kao I njihovu zastitu od samovolje

upr.vlasti.Pravosn.upr.akata nije apsolutna,vec relativna,pa se zato ne moze menjati.Nastupa posle sudske

presude.Konacnost upr.ak.predstavlja zavrsnu izjavu volje uprave o jednoj upr.stvari.Izvrsnost

upr.ak.predstavlja svojstvo koje oznacava pravnu mogucnost njegovog sprovodjenja u zivotu.