upravno pravo bojana

Download Upravno Pravo Bojana

Post on 30-Jul-2015

428 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Upravno pravo 1. Nacelo zakonitosti I ustavnosti u pravu Srbije Ustav u formalnom smislu je opsti pravni akt najvece pravne snage u jednoj drzavi. U materijalnom smislu se obraca paznja na njegovu sadrzinu,tj. Norme koje su sadrzane u tom najvisem pravnom dokumentu. Ustavnost polazi od hijerarhije akata I oznacava obavezu das vi opsti pravni akti slabije pravne snage moraju da budu u skladu sa ustavom. Formalnu ustavnost ima akt koji je donet u onoj formi koju je propisao ustav. Pod materijalnom ustavnoscu podrazumeva se obaveza da opsti pravni akti manje snage budu u saglasnosti sa ustavom u pogledu sadrzine. Pod zakonitoscu se podrazumeva obaveza da opsti pravni akti nize snage od zakona budu u skladu sa zakonom. Formalna zakonitost oznacava se kao saglasnost pravnih akata sa propisima sadrzanim u zakonu koji propisuje formu tih akata. Materijalna zakonitost podrazumeva da je obavezno da odgovarajuci opsti akti budu u saglasnosti sa odredbama zakona u pogledu njihove sadrzine. Znacaj nacela zakonitosti ogleda se narocito u cinjenici da ono oznacava vladavinu prava I da prema tome predvidja sankciju za svaki prekrsaj nacela zakonitosti. Nacelo ustavnosti I zakonitosti javne uprave oznacava da se njena delatnost zasniva na ustavnim nacelima, na zakonu I na drugim propisima zasnovanim na zakonu, donetim od strane odgovarajucih drzavnih organa. Dalje destvo nacela sastoji se u obavezi organa javne uprave da svoje podzakonske akte zasnivaju na zakonu. Ustavom Republike Srbije od 2006. proglasena je obaveznost zakona I drugih akata da budu saglasni sa ustavom. Kao I da svi podzakonski opsti akti budu u skladu sa zakonom. 2. Klasifikacija slucajeva nezakonitosti Uglavnom,pravna teorija stoji na gledistu da postoje pet osnovnih slucajeva nezakonitosti: 1) nezakonitost izvrsena povredom propisa o nadleznosti 2) nezakonitost izvrsena povredom propisa o postupku 3) nezakonitost izvrsena pogresnim utvrdjivanjem cinjenicnog stanja 4) nezakonitost izvrsena povredom materijalno pravnih propisa 5) nezakonitost u cilju 1) Drzavni organi u vrsenja javnih ovlascenja duzni su da donose akte I preduzimaju radnje samo u skladu sa odredbama kojiima je regulisana njihova nadleznost. Nezakonitost moze biti izvrsena u vidu stvarne ili mesne nadleznosti. Povrede propisa o stvarnoj nadleznosti predstavljaju vrlo teske povrede tako da pojedini pravni akti uopste ne mogu da steknu pravosnaznost.

2) U vezi sa ovom vrstom nezakonitosti razlikuju se dva oblika:povreda propisa kojima se regulise forma I povreda propisa kojima se regulise postupak donosenja. Pravilo je da se ponisti akt koji sadrzi formalnu I procesnu gresku. Razlikuju se dve vrste gresaka: bitne I nebitne. U slucaju nebitnih gresaka koje nisu mogle imati uticaja na sadrzinu samog akta takve se greske ne uzimaju u obzir I akt se ne ponistava. 3) Donosenju upravnog akta prethodi utvrdjivanje pravilnog I potpunog cinjenicnog stanja. Greske u cinjenicnom stanju koje mogu dovesti do ponistavanja upravnog akta mogu se sastojati u sledecem: 1)ako upravni akt nema obrazlozenje,a mora da ima,2)ako su cinjenice pogresno ili nepotpuno utvrdjene I 3)ako je iz utvrdjenih cinjenica izveden pogresan zakljucak o cinjenicnom stanju. 4) Sastoji se u tome sto u konkretnom slucaju nije uopste primenjen materijalni propis koji bi trebalo da bude primenjen,ili je propis pogresno primenjen na osnovu pogresnog tumacenja. Upravni akt koji sadrzi povredu materijalnopravnih propisa mora se ponistiti bilo u instancionom postupku,bilo u upravno-sudskom postupku. 5) Postoji onda kad nadlezni organ donosi upravni akt radi ostvarivanja drugog cilja a ne onog cilja koji proizilazi iz zakona. Time se vrsi krsenje zakona pa su prema tome ovakvi akti nezakoniti. 3. Pojam javne uprave Pojam javne uprave moze se shvatiti u sirem I u uzem smislu. U sirem smislu obuhvata drzavnu upravu I nedrzavnu javnu upravu. Drzavna uprava je upravna delatnost drzavnih organa,a nedrzavna je delatnost ogranizacija koje vrse javna ovlascenja. Za pojam javne uprave u uzem smislu karakteristicno je da se radi o izvesnim aktivnostima I poslovima koji su zajednicki za organizacije koje vrse javna ovlascenja I drzavne organe. Javna uprava u uzem smislu se moze posmatrati sa dva aspekta: javna uprava u organizacionom smislu I javna uprava u funkcionalnom ili materijalnom smislu. Javnu upravu u org. smislu cine odredjeni organi I organizacije koje vrse javna ovlascenja. Javana uprava u funkcionalnom smislu ne vodi racuna o organima vec o njenoj sadrzini,tj. o aktima koje donosi,odnosno radnjama koje vrsi. Potpun pojam javne uprave u uzem smislu dobija se kombinovanjem pojma u organizacionom I funkcionalnom smislu. Autoritativna resenja mogu donositi: drzavni organi I teritorijalne samoupravne organizacije. Upravni nadzor organizacije mogu vrsiti samo izuzetno kad su zakonom izricno ovlasceni(Narodna banka). 4. Pojam drzavne uprave u pravu Srbije Pri odredjivanju pojma drzavne uprave prema pozitivnom pravu taj pojam se mora posmatrati sa dva aspekta,organizacionog I funkcionalnog.

1) Odredjivanje pojma sa org. aspekta Sa ovog aspekta,moze se reci da poslove I aktivnosti drzavne uprave prvenstveno obavljaju ministarstva I organi drzavne uprave odredjeni zakonom,a zatim izvrsni organi kao I upravne organizacije.

2) Odredjivanje pojma u funkcionalnom smislu Manifestuje se kroz poslove koje vrse drzavni organi ovlasceni za vrsenje poslova drzavne uprave. Ovi poslovi se dele na autoritativne I neautoritativne poslove. U grupu autoritativnij poslova spada: 1) ucestvovanje u oblikovanju politike vlade,2) izvrsavanje zakona I drugih propisa,3) vrsenje inspekcijskog nadzora,4) vrsenje upravnih radnji. U neautoritativne poslove ubrajaju se: 1) pracenje I utvrdjivanje stanja u oblastima iz svog delokruga,2) preduzimanje odgovarajucih mera,kao I predlaganje vladi da preduzme mere,3) staranje o javnim sluzbama,4) razvojni poslovi,5) ostali strucni poslovi. 3) Ostale karakteristike nase drzavne uprave Drzavna uprava treba da obezbedi postovanje pravnog poretka koji nastaje na osnovu zakona. S druge strane drzavna uprava pojavljuje se kao instrument za omogucavanje ostvarivanja prava od strane gradjana I organizacija. Drzavna uprava je poseban oblik drzavnih organa koji treba da svojim radom doprinese boljem funkcionisanju drzave I drustva. Zadatak drzavne uprave je I pravenje I citavog drustvenog zivota kako bi mogla da pruzi odredjenje podatke vladi za uspesno vodjenje politike. 5. Obelezja organa drzavne uprave Osnovna obelezja organa uprave su: 1)organi drzavne uprave predstavljaju takav oblik drzavnih organa kojima se poverava vrsenje upravnih poslova; 2)nacin,cilj I uslov obrazovanja organa uprave; 3)delokrug I nadleznost ograna uprave; 4)organima uprave moze rukovoditi po pravilu jedno sluzbeno lice,a izuzetno telo; 5)autoritativno istupanje pri zasnivanju upravnopravnih odnosa; 6)organi drzavne uprave nemaju svojstvo pravnog lica; 7)odgovornost organa uprave za sprovodjenje utvrdjene politike I izvrsavanje propisa. 1) Vrsenje upravnih delatnosti I upravnih poslova predstavlja osnovnu aktivnost organa drzavne uprave. Postoji zakonska pretpostavka da organi drzavne uprave prvenstveno izvrsavaju odnosno primenjuju zakone I druge akte skupstine, sprovode utvrdjenu politiku, prate stanje u odredjenoj oblasti, organizuju I vrse odredjene sluzbe itd. 2) Organi uprave obrazuju se zakonom. Obrazovanje ima za cilj da omoguci potpuno,efikasno I racionalno vrsenje poslova uprave iz okvira prava I duznosti republike.

3) Svaki organ uprave ima pravo I duznost da vrsi poslove koji su mu stavljeni u delokrug I nadleznost. Odredjivanjem delokruga pojedinih organa odredjuje se opsta sadrzina,opsti okvir I granice delatnosti tog organa uprave. Delokrug organa uprave odredjen je odgovarajucim zakonom kojim se regulise organizacija uprave. Nadleznost je izraz aktivnosti drzavnog organa koje je odredjeno u kakvoj pravnoj normi. Odredjivanje nadleznosti organa uprave odredjuju se konkretni poslovi koje vrsi pojedini organ uprave, kao I prava I duznosti organa u vrsenju tih poslova. Vrste nadleznosti su stvarna I mesna. Stvarna odredjuje krug poslova koje vrsi jedan upravni organ s obzirom na njihovu prirodu,a mesna nadleznost oznacava podrucje drzavne teritorije na kojem pojedini organi mogu vrsiti poslove iz svoje stvarne nadleznosti. 4) Na celu organa uprave se nalazi funkcioner organa uprave. Ovi organi se nazivaju inokosnim organima uprave. Kod izvesnih vrsta organa uprave na celu organa mogao se nalaziti kolegijalni organ. 5) U vrsenju vlasti organi drzavne uprave istupaju autoritativno u odnosu na druge subjekte sa kojima zasnivaju upravnopravni odnos. Prema tome,organi istupaju jednostrano I na jednostrani nacin utvrdjuju prava I duznosti. Pojedini organi imaju ovlascenje da u vezi sa izvrsavanjem upravnih akata upotrebe prinudna sredstva,ali se cesce sluze metodama ubedjivanja,savetovanja I sl. 6) Prema sada vazecim propisima svojstvo prave licnosti imaju politicko teritorijalne zajednice,prema tome organi drzavne uprave u nacelu nemaju svojstvo pravne licnosti. Ukoliko se zeli priznati svojstvo pravne licnosti nekom organu,potrebno je da se zakonom to svojstvo prizna. 7) Organi uprave odgovorni su u okviru svojih prava I duznosti za sprovodjenje utvrdjene politike I izvrsavanje,odnosno primenjivanje zakona I drugih propisa I opstih akata I za svoj rad izvrsnom organu. 6. Klasifikacija organa drzavne uprave 1) centralni I dislocirani organi 2) inokosni I kolegijalni 3) samostalni organi uprave I organi uprave u sastavu samostalnih organa 4) visi I nizi 1) Podela izvrsena s obzirom na teritoriju na kojoj se prostire delatnost organa. Osnovna karakteristika centralnih organa je u tome sto se delatnost prostire na celu teritoriju Srbije. Za centralne organe nije neophodno da su to najvisi organi. U RS polozaj centralnih organa imaju npr. ministarstva I posebne organizacije. Za dislocirane organe karakteristicna je das u podred