upravno pravo praktikum

UUPPRRAAVVNNOO PPRRAAVVOO

U P R A V N O P R A V O

- 2 -

NAELO ZAKONITOSTI

(lan 5. Zakona o optem upravnom postupku)

11.. Organ vlasti koji reava po podnetom zahtevu za pristup informaciji od javnog znaaja, protiv ije odluke je dozvoljeno izjavljivanje albe, ima procesni poloaj prvostepenog uprav-nog organa, pa u toj stvari ne moe istovremeno da ima i poloaj stranke i da bude tuilac u upravnom sporu.

Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja ("Slubeni glasnik RS", br.120/2004), podnoenje zahteva i ostvarivanje prava na pristup informaciji od javnog znaaja je upravna stvar, pa se zahtev za pristup informaciji od javnog znaaja reava primenom od-redaba Zakona o optem upravnom postupku. Organ vlasti od koga se trai informacija, protiv ije odluke je dozvoljeno podnoenje albe, ima poloaj prvostepenog upravnog organa. Poto, u smislu l. 1. i 2. Zakona o optem upravnom postupku i lana 5. Zakona o upravnim sporovima, organ vlasti koji u dvostepenoj upravnoj stvari reava u toj stvari ne moe istovremeno da ima i poloaj stranke i da bude tuilac u upravnom sporu. Prema lanu 12. ovog Zakona, tuilac u upravnom sporu moe biti fiziko lice, pravno lice ili druga stranka ako smatra da joj je upravnim aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes. U konkretnom sluaju, Okruni sud nije stranka, jer reenjem Poverenika za informacije od jav-nog znaaja Republike Srbije, nije reavano o nekom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu tog suda, ve je reavano o dunosti Okrunog suda da kao nadleni organ javne vlasti postupi po zah-tevu stranke, traioca informacije. Zbog toga Okruni sud nema pravni interes za podnoenje tube, a time ni legitimaciju u uprav-nom sporu.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, U. 6748/05 od 01.02.2006. godine)

NAELO SASLUANJA STRANKE (lan 9. Zakona o optem upravnom postupku)

22.. Ako su u konkretnom sluaju sve odlune injenice utvrene pismenim dokaznim sredstv-

ima, organ koji vodi upravni postupak i reava o pravu zaposlenog moe oceniti da sasluanje stranke pre donoenja reenja nije neophodno.


- 3 -

Iz obrazloenja: Tubom se navodi da je u upravnom postupku povreeno naelo sasluanja stranke iz lana 9.

Zakona o optem upravnom postupku. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovi navodi su neosnovani i to stoga to je stavom 2. iste odre-

dbe propisano da se reenje moe doneti i bez prethodnog sasluanja stranke u sluajevima kada je to zakonom doputeno.

Naime, prema okolnostima sluaja, organ ceni da li je potrebno posebno sasluanje stranke radi zatite njenih prava odn. pravnih interesa ili je konkretna stvar takva da se sasluanje stranke pokaz-uje suvinim.

Izjava stranke se uzima ako za utvrivanje odreene injenice ne postoji neposredni dokaz ili se takva injenica ne moe utvrditi na osnovu drugih dokaza lan 172. stav 1. Zakona o optem upra-vnom postupku.

Prvostepenim reenjem odreen je koeficijent na osnovu konanog reenja o rasporeivanju a primenom odredaba Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika. Zbog toga, i po oc-eni Vrhovnog suda Srbije, sasluanje stranke pre donoenja reenja nije bilo neophodno, jer su za primenu ovog zakona u konkretnom sluaju sve odlune injenice utvrene pismenim dok-aznim sredstvima.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 3691/07 od 10.04.2008. godine)

NAELO OCENE DOKAZA (lan 10. Zakona o optem upravnom postupku)

33..

Kod postojanja pisanih dokaza da je lice Z.R. poginulo kao vojnik na prostoru vojnog poligona S... nadleni organ je u obavezi da izjavu svedoka M.P. o toj injenici ceni kao do-punsko dokazno sredstvo u nedostatku drugih dokaza okolnostima iz l. 2. i 3. Zakona o osnovnim pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca cenei sve dokaze u skladu sa naelom ocene dokaza iz lana 10. Zakona o optem upravnom postupku a u cilju utvriva-nja odlunih injenica prema naelu istine iz lana 8. istog zakona.

Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je Okruni sud po tubi S.R. u upravnom sporu ocenio pravilnim

reenje tuenog organa Sekretarijata za socijalnu i deiju zatitu Gradske uprave grada B... u pred-metu priznavanja prava na porodinu invalidninu, te da je pravilan zakljuak tuenog organa da tu-ilja S.R. ne ispunjava uslove iz lana 13. u vezi lana 78. Zakona o osnovnim pravima boraca, voj-nih invalida i porodica palih boraca (Sl. list SRJ br. 24/98) jer iz dokaza u spisima predmeta pro-izilazi da je suprug tuilje Z.R. kao civilno lice na slubi u Vojsci Jgoslavije nestao 5.8.1995. godi-ne na vojnom poligonu S... i da je oglaen umrlim reenjem Optinskog suda, zbog ega je ne-sporno da suprug tuilje nije poginuo, umro ili nestao pod okolnostima iz lana 2. i 3. tog zakona.

Ispitujui pobijanu presudu Vrhovni sud Srbije nalazi da se ovakvo zakljuivanje Okrunog suda u B... ne moe prihvatiti kao pravilno, jer je u spisima predmeta priloena izjava svedoka M.P. u kojoj je


- 4 -

opisan nain pogibije Z.R. prilikom napada hrvatske vojske te je nadleni organ bio u obavezi da izjavu tog svedoka ceni kao dopunsko sredstvo a u nedostatku ostalih dokaza okolnostima iz lana 2. i 3. citira-nog zakona i primenom lana 10. Zakona o optem upravnom postupku i lana 8. utvrdi prema naelu istine odlune injenice od kojih zavisi zakonitost odluke u ovoj upravnoj stvari.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Uvp. 106/03 od 30.09.2004. godine)

NAELO DVOSTEPENOSTI U REAVANJU (PRAVO NA ALBU )


44.. Ako je stranka pogreno upuena da protiv donetog reenja moe pokrenuti upravni spor,

umesto da podnese albu, tuba se odbacuje, a rok za albu tee od prijema reenja o odbaa-ju tube.

Iz obrazloenja: Imajui u vidu da se tubom osporava prvostepeno reenje, te da protiv reenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu, u skladu sa naelom dvostepenosti iz lana 12. Zakona o op-tem upravnom postupku, a da prema citiranim odredbama ovog zakona tueni organ, kao prvoste-peni, nije bio nadlean za donoenje osporenog reenja, Vrhovni sud nalazi da je protiv osporenog reenja doputena alba u upravnom postupku, te da je tim reenjem data pogrena pravna pouka o mogunosti neposrednog pokretanja upravnog spora. Ovo sa razloga, to se po nalaenju Vrhovnog suda Srbije, pravo na voenje upravnog spora protiv prvostepenog upravnog akta ne moe zasnovati neovlaenim preuzimanjem i reavanjem odreene upravne stvari iz nadlenosti drugog organa su-protno odredbi lana 19. ZUP-a. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odbacio podnetu tubu primenom odredbe lana 28. stav 1. taka 4. Zakona o upravnim sporovima, s tim to rok za albu nadlenom drugostepenom organu za stranku tee od dana dostavljanja ovog reenja sudu, u smislu lana 200. stav 6. ZUP-a.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, U. 3270/03 od 11.06.2003. godine)

NAELO PRAVNOSNANOSTI REENJA (lan 13. Zakona o optem upravnom postupku)

55.. Pravnosnana odluka doneta u upravnom postupku, moe se ukloniti iz pravnog poretka

samo primenom nekog od vanrednih pravnih sredstava koja su propisana Zakonom o optem upravnom postupku, na nain i u postupku propisanim tim zakonom.


- 5 -

Iz obrazloenja: Pravnosnano reenje (protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor), a ko-

jim je stranka stekla odreena prava odn. kojim su stranci odreene neke obaveze - moe ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom - lan 13. Zakona o optem upravnom postupku.

Tueni organ, kao ni prvostepeni organ - po oceni Vrhovnog suda Srbije - u postupku donoenja osporenog reenja odn. oalbene odluke, nisu postupili na nain propisan citiranom odredbom zako-na, ime su povredili pravila postupka na tetu tuioca.

Naime, navedenom oalbenom odlukom predsednika optine od 14.04.2008. godine uklonjena je iz pravnog poretka naznaena odluka istog organa od 28.12.2007. godine, kojom je odlueno da se tuiocu d u zakup predmetno poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini. Odluka je postala pravnosnana u upravnom postupku, a to se - u skladu sa navedenom odredbom lana 13. Zakona o optem upravnom postupku - moglo uiniti samo primenom nekog od vanrednih pravnih sredstava koja su propisana tim zakonom i to na nain i u postupku propisanim istim Zakonom.

Meutim, ni iz osporenog reenja, kao ni iz odluke prvostepenog organa ne vidi se primenom kog vanrednog pravnog sredstva prvostepeni organ stavlja van snage postojeu pravnosnanu odluku kojom se tuiocu daje u zakup poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini.

Kod ovakvog stanja stvari tueni organ je, odluujui o tuioevoj albi izjavljenoj protiv odlu-ke prvostepenog organa od 14.04.2008. godine, trebalo da tu odluku, kao upravni akt, poniti prime-nom odredbe lana 232. Zakona o optem upravnom postupku, imajui u vidu povrede pravila po-stupka uinjene od strane prvostepenog organa.

Kako tueni organ nije postupio na navedeni nain i u skladu sa navedenom odredbom Zakona, to je i sam povredio pravila postupka propisana odredbom lana 199. Zakona o optem upravnom postupku na tetu tuioca.


66.. Dispozitivom reenja kojim se ustupaju na upravljanje i korienje sredstva na osnovu lana 11. Uredbe o zatiti imovine delova preduzea ije je sedite na teritoriji bivih republi-ka SFRJ, mora se odluiti o reenju kojim su ista sredstva prethodno data na korienje odre-enom preduzeu, odnosno drugom pravnom subjektu.

Iz obrazloenja: Prema podacima u spisima predmeta reenjem Ministarstva trgovine i usluga Republike Srbije broj _____________od 8.9.1992. godine sredstva predstavnitva preduzea ustupljena su na privre-meno korienje i upravljanje tuiocu. Navedeno reenje doneto je na osnovu Odluke o organizova-nju predstavnitva u drutveno preduzee, koju su doneli zaposleni radnici, a u skladu sa Uredbom o organizovanju delova preduzea ije je sedite na teritoriji Republike BiH, Republike Slovenije i Republike Srbije, kao i na osnovu Odluke o pripajanju ove poslovne jedinice preduzea iz bive republike SRJ tuiocu. Reenjem tuenog broj 361-01-10/2003-05 od 5. marta 2003. godine osporenim, tueni je ista sredstva predstavnitva preduzea privremeno ustupio na upravljanje i korienje drugom preduzeu. Osporeno reenje tueni je doneo na osnovu lana 11. uredbe o zatiti imovine delova preduzea ije sedite je na teritoriji bivih republika SFRJ (Sl. glasnik RS broj 31/2001), nalazei da je tuilac postupao sa imovinom koja mu je poverena na upra-


- 6 -

vljanje i korienje bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, s obzirom da je zakljuilo ugovor o zakupu poslovnog prostora koji mu je poveren, a za koji prostor je dobijao naknadu, kao i na-knadu za fiktivno preuzete radnike. Po nalaenju Vrhovnog suda osporenim reenjem povreena su pravila postupka. Naime, sredstva predstavnitva preduzea, koja su reenjem nadlenog Ministarstva broj ____________ od 8. septembra 1992. godine privremeno ustupljena tuiocu, na osnovu odluke zaposlenih rad-nika predstavnitva o pripajanju ove poslovne jedinice tuiocu, ustupljena su sada i osporenim reenjem drugom preduzeu a da pri tome ranije doneto reenje od 8.9.1992. godine nije uklo-njeno iz pravnog prometa. Po nalaenju Vrhovnog suda, dispozitivom reenja kojim se ustupaju na upravljanje i korienje sredstva na osnovu lana 11. Uredbe o zatiti imovine delova predu-zea ije je sedite na teritoriji bivih republika SFRJ, mora se odluiti o reenju kojim su ta sredstva prethodno data na korienje odreenom preduzeu odnosno drugom pravnom subjek-tu. U suprotnom, bez donoenja odluke o ranije donetom reenju, u pravnom prometu ostaju dva reenja koja mogu proizvoditi pravna dejstva, a to moe imati za posledicu sukobe interesa pravnih lica u vezi sa sredstvima koja su im ustupljena na privremeno korienje i raspolaganje. Naime, radi se o reenju kojim su stvorena odreena prava, odnosno odreene obaveze, u skladu sa naelom pravosnanosti (lan 13. Zakona o optem upravnom postupku), te se u ovoj pravnoj stvari ne moe doneti nova odluka sve dok se ne odlui, na osnovu zakonom utvrenih razloga, o ranije donetom reenju.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 956/03 od 17.09.2003. godine)

IZUZEE

(lan 32 38. Zakona o optem upravnom postupku)

77..

Samo pravnim sredstvom koje je dozvoljeno protiv reenja o glavnoj stvari moe se

osporavati odluka po zahtevu za izuzee slubenog lica, doneta u upravnom postupku ili upravnom sporu.

Iz obrazloenja: Osporenim zakljukom je odlueno o pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom, saglasno lanu

210. stav 1. u vezi lana 34. Zakona o optem upravnom postupku, a ne o upravnoj stvari koja je pred-met postupka. Zbog toga je pogrena pouka o pravnom sredstvu da se protiv osporenog zakljuka moe podneti tuba Vrhovnom sudu Srbije, jer se zakljukom donetim po zahtevu za izuzee slubenog lica odluuje o procesnom pitanju koje je sporedno u odnosu na glavnu stvar i reavanje o pravima i obave-zama stranke u upravnom postupku.

Sud nalazi da se zakljuak kojim je odbaen ili odbijen predlog (zahtev) za izuzee ne moe pobijati posebnom albom u upravnom postupku u sluaju dvostepenog reavanja odn. tubom u upravnom spo-ru kada se o upravnoj stvari odluuje u jednom stepenu. Upravni spor se moe voditi protiv konanog zakljuka u upravnom postupku, u smislu da ne postoji druga pravna zatita protiv zakljuka u uprav-nom postupku, a to nije sluaj sa zakljukom kojim se odbacuje ili odbija zahtev za izuzee.


- 7 -

Odredbama lana 36. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku je propisano da protiv zakljuka kojim se odreuje izuzee nije doputena posebna alba, iz ega proizilazi da je alba apsolutno iskljue-na i kada se odreuje izuzee slubenog lica, a i upravni spor je nedoputen protiv reenja kojim bi alba protiv takvog zakljuka bila odbaena. Stoga se odluka po zahtevu za izuzee moe pobijati u okviru pravnog sredstva protiv reenja o glavnoj stvari u upravnom postupku odn. u upravnom sporu.


STRANKA (lan 39 42. Zakona o optem upravnom postupku)

88.. U postupku izdavanja urbanistike dozvole pored podnosilaca zahteva za izdavanje ur-banistike dozvole kao direktnih stranaka mogu uestvovati i zainteresovana lica kao indirekt-ne stranke, a to su lica ija prava ili pravni interesi bi u postupku izdavanja urbanistike do-zvole mogli biti povreeni. U krug zainteresovanih lica spadaju vlasnici susednih objekata ili vlasnici i korisnici su-sednih parcela.

Iz obrazloenja: Osporeno reenje Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo od 3. juna 2002. godine je doneto uz pogrenu primenu odredaba lana 39. Zakona o optem upravnom po-stupku (Sl. list SRJ, br. 33/97). U lanu 39. Zakona o optem upravnom postupku je propisano da je stranka lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Iz citirane odredbe lana 39. Zakona o optem upravnom postupku, proizilazi da u upravnom postupku svojstvo stranke, pored lica o ijim pravima i obavezama se reava u postupku tj. aktivne i pasivne direktne stranke, imaju i tzv. indirektne stranke tj. zainteresovana lica koja u postupku ue-stvuju radi zatite svojih prava i pravnih interesa. U upravnoj stvari izdavanja urbanistike dozvole, direktne aktivne stranke su lica iz lana 45. stav 1. Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja (Sl. glasnik RS, br. 44/95), tj. lica koja su podnela zahtev za izdavanje urbanistike dozvole. Po stanovitu ovog suda, koje se zasniva na sadrini gore citirane odredbe lan 39. ZUP-a, ima uporite u iznetom pravnom stavu vea za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije, u postupku izda-vanja urbanistike dozvole, pored podnosilaca zahteva za izdavanje urbanistike dozvole kao di-rektnih stranaka, mogu uestvovati i indirektne stranke tj. zainteresovana lica koja ispunjavaju lan 39. ZUP-a predvien uslov a to je da se radi o licima ija prava ili pravni interesi bi u postupku iz-davanja odnosno sadrinom urbanistike dozvole mogli biti povreeni, a ne da jesu povreeni. To konkretno znai da u krug zainteresovanih lica svakako spadaju vlasnici objekta ili i vlasnici ili ko-risnici parcela a koji objekat odnosno parcela je susedna parcela na kojoj treba da se gradi objekat ili izvode drugi radovi za koje se izdaje urbanistika dozvola, jer promena stanja u prostoru koja na-staje izgradnjom objekta ili izvoenjem drugih radova na susednoj parceli, objektivno uvek moe


- 8 -

imati i elemente koji su na tetu prava i pravnih interesa pomenutih lica. Iz toga, nadalje, proizilazi da se u upravnom postupku izdavanja urbanistike dozvole svojstvo indirektne stranke mora prizna-ti svakom licu koje dokae svoj vlasniki ili korisniki pravni status na susednom objektu ili parceli, a ne moe se uslovljavati dokazivanjem od strane tih lica odnosno utvrivanjem od strane organa uprave, da prava ili pravni interesi pomenutih lica u konkretnom sluaju jesu povreeni. Prema tome, u predmetnoj upravnoj stvari, tubom osporeno drugostepeno reenje Pokrajin-skog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo br. ___________od 3. juna 2002. go-dine, je nepravilno i nezakonito jer je drugostepeni organ albu (u ovom upravnom sporu tuio-ca) K.. izjavljenu protiv prvostepenog zakljuka od 3. aprila 2002. godine kojim mu nije pri-znato svojstvo (indirektne) stranke u postupku izdavanja predmetne urbanistike dozvole, kao neosnovanu odbio pozivajui se iskljuivo na razloge koji se svode na utvrenje drugostepenog organa da prava ili pravni interesi K. J. nisu povreeni izdavanjem predmetne urbanistike do-zvole. Takva argumentacija drugostepenog organa ne samo da nije u skladu sa odredbom lana 39. ZUP-a, o pojmu indirektne stranke u postupku, nego implicira i jo jednu bitnu povredu pravila upravnog postupka a koja se sastoji u tome da se od strane organa uprave utvruje nepostojanje po-vrede prava ili se od strane organa uprave utvruje nepostojanje povrede prava ili pravnog interesa nekog lica, pre nego to je tom licu priznato svojstvo stranke i time mu omogueno da adekvatno uestvuje u upravnom postupku. Iz navedenih razloga, a na osnovu lana 38. stav 1, lana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporo-vima, sud je ponitio tubom osporeno drugostepeno reenje, a tueni organ je duan da donese no-vo reenje u skladu sa odredbama lana 61. Zakona o upravnim sporovima. U ponovnom upravnom postupku, potrebno je raspraviti i pouzdano utvrditi samo da li je K.J. vlasnik susednog objekta i ko-risnik parcele, pa u zavisnosti od toga odluiti o zahtevu K.J. da mu se kao zainteresovanom licu prizna svojstvo stranke u postuplku izdavanja predmetne urbanistike dozvole za izgradnju objekta na parceli broj 769/1 K.O. Novi Sad II.

(Iz presude Okrunog suda u Novom sadu, U.219/02 od 31.10.2003. godine)

PUNOMONIK (lan 47 53. Zakona o optem upravnom postupku)

99.. U situaciji kada organ uprave posumnja u pravilnost i obim izdatog punomoja, duan je da

- pre nego to donese odluku - naloi otklanjanje uoenih nedostataka.

Iz obrazloenja: Reenje prvostepenog organa od 30.06.2011. godine, kojim je tuiocu utvrena poreska obave-

za, urueno mu je linom dostavom, kojom prilikom je on na povratnici stavio svoj peat 05.07.2011. godine, a alba na to reenje je predata poti 21.07.2011. godine i dostavljena prvoste-penom organu 22.07.2011. godine.

Poto je alba podneta nakon isteka roka od 15 dana od dana dostavljanja reenja, to je pr-vostepeni organ zakljukom odbacio albu tuioca kao neblagovremenu, a tueni organ odbio


- 9 -

albu tuioca izjavljenu protiv navedenog zakljuka, naavi da je ova injenica pravilno utvr-ena. Neosnovanim je ocenio albene navode tuioca - da dostavljanje nije izvreno pravilno jer nije dostavljeno punomoniku tuioca, s obzirom da tuilac nije dostavio dokaz o tome da je blagovremeno obavestio poreski organ da je ovlastio punomonika za prijem pismena, a u spisi-ma predmeta se nalazi specijalno ovlaenje.

Po oceni Upravnog suda, tubom se osnovano ukazuje da su prilikom donoenja prvostepenog zakljuka povreena pravila upravnog postupka koja se odnose na dostavljanje pismena punomo-niku, a to je tueni organ propustio da pravilno oceni u postupku donoenja osporenog reenja.

Naime, iz spisa predmeta ove upravne stvari se vidi da je punomonik, prilikom podnoenja pri-medbi na zapisnik od 08.10.2010. godine, prvostepenom organu dostavio specijalno punomoje ko-je je vremenski ogranieno, ali je prvostepeni organ prihvatio to punomoje i vodio postupak dalje uvaavajui sve akte i radnje koje je preduzimao punomonik stranke u postupku tj. nije dovodio u sumnju ni postojanje ni obim punomoja. Stoga je, po oceni suda, bio duan da punomoniku dosta-vi i prvostepeno reenje, a rok za podnoenje albe bi se raunao od dana dostavljanja reenja puno-moniku. Kako to nije uinjeno, a u prvostepenom postupku je prihvaeno da je on punomonik tu-ioca, alba se ne moe smatrati neblagovremenom odn. datum dostavljanja prvostepenog akta tui-ocu nije od uticaja na blagovremenost albe protiv tog akta.

Relevantne odredbe: Pravilnost punomoja ispituje se po slubenoj dunosti, a nedostaci pismenog punomoja otkla-

njaju se shodno odredbi lana 58. ovog Zakona, pri emu slubeno lice koje vodi postupak moe dopustiti punomoniku s neurednim punomojem da izvri hitne radnje u postupku - lan 50. stav 3. Zakona o optem upravnom postupku.

Imajui to u vidu, tueni organ je, po oceni suda, bio duan da naloi otklanjanje nedostataka u punomoju ako je posumnjao u njegovu pravilnost, a to nije uinio ve ga je prihvatio kakvo jeste.

Sud nalazi i da u obrazloenju osporenog reenja nisu osnovani navodi da tuilac nije odredio punomonika za prijem pismena, jer u situaciji kada stranka ima punomonika koji je zastupa u upravnom postupku, nije duna da ovlasti posebnog punomonika za prijem pismena ve je isti pu-nomonik ovlaen i za to.

(Iz Presude Upravnog suda, 9 U. 12405/2011 od 08.03.2013. godine)

1100.. Advokat kao punomonik stranke je ovlaen da u njeno ime podnese zahtev za odjavu prebivalita.

Iz obrazloenja: Tueni organ je, odbijajui albu tuioca kao neosnovanu, naao da je tuilac morao lino da podnese zahtev za odjavu prebivalita. Kako je to uradio preko punomonika, smatrao je to razlo-gom da odbije zahtev stranke. Vrhovni sud Srbije ocenjuje da je tueni organ pogreio kada je odbio kao neosnovanu albu tuioca izjavljenu protiv prvostepenog reenja. Advokat stranke je bio ovlaen, u smislu lana 47. Zakona o op-tem upravnom postupku, da u njeno ime podnese zahtev za odjavu prebivalita, te sama injenica da je stranka preduzela procesnu radnju preko punomonika ne moe dovesti do odbijanja njenog zahteva. Meutim, ukoliko je tueni organ ocenio da povodom podnetog zahteva za odjavu prebivalita treba sasluati i stranku, onda je bio u obavezi da u voenju postupka odredi izvoenje i ovog doka-za i zavisno od rezultata donese odgovarajue reenje.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 1919/02 od 13.11.2002. godine)


- 10 -

1111.. Drugostepeni organ u upravnom postupku nije ovlaen da albu advokata odbaci kao izjavljenu od neovlaenog lica, ukoliko je isto lice bez punomoja zastupalo stranku u prvo-stepenom postupku, a nije mu nalagano da dostavi punomoje.

Iz obrazloenja: Ocenjujui zakonitost osporenog reenja, Vrhovni sud Srbije nalazi da je osporeno reenje do-neto uz bitnu povredu pravila postupanja uinjenu od strane prvostepenog organa, koju tueni or-gan, reavajui po albi, nije otklonio osporenim reenjem jer se prema stanju u spisima vidi da je prvostepeni organ prihvatio zastupanje imenovanog advokata kao punomonika, mada u tom pravcu nije pribavio punomoje i nije izvrio potrebne radnje iz lana 50. stav 3. ZUP-a, a drugostepeni or-gan odbacuje albu iz razloga datih u osporenom reenju, odnosno odbacuje albu kao izjavljenu od neovlaenog lica. Nalazei da se ne moe staviti stranci na teret propust prvostepenog organa, Vr-hovni sud Srbije je tubu uvaio i ponitio osporeno reenje.

(Vrhovni sud Srbije, U. 3416/02 od 27.11.2002. godine)

PODNESCI


1122.. Zbog nepostupanja po nalogu organa kome je podnet tj. proputanja stranke da otkloni

nedostatke na koje joj je ukazano, zahtev stranke moe biti odbaen samo u sluaju kada je nalog dat na osnovu propisa na koje je organ duan da se pozove prilikom njegovog davanja.

Iz obrazloenja: Tuilac se obratio prvostepenom organu zahtevom da mu se dostave informacije vezane za iz-

gradnju objekata na navedenoj katastarskopj parceli. Prvostepeni organ ga je pismeno pozvao da, kao dopunu dokumentacije uz zahtev, dostavi kopiju plana sa snimljenim spornim objektima. Poto on to nije uinio, tueni organ je naao da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je odbacio zahtev tuioca, na osnovu lana 58. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku (ako podnosilac u odreenom roku ne otkloni nedostatke na koje mu je ukazano, pa se usled toga ne moe postupati po podnesku, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak).

Tubom se osnovano, po oceni suda, ukazuje da nisu bili ispunjeni uslovi za odbacivanje zahte-va iz navedenog razloga. Naime, po inicijalnom zahtevu tuioca prvostepeni organ je mogao da po-stupa odn. nije bilo uslova da tuiocu naloi da uredi zahtev, budui da je predmetna nepokretnost pravilno oznaena po broju parcele i brojevima zgrada na parceli. Tueni organ je, po slubenoj du-nosti i uviajem na licu mesta, mogao da pribavi dodatne podatke o zgradama, ukoliko su mu bili potrebni, da bi odgovorio na zahtev tuioca za davanje informacija o tome da li su objekti izgraeni - dograeni sa odobrenjem za izgradnju, da li su u postupku legalizacije, ko je investitor a ko fakti-ki dralac, koje godine su zapoeti objekti, u kojoj fazi je izgradnja i da li su u upotrebi, i da li je pr-vostepeni organ preduzimao odgovarajue mere iz svoje nadlenosti.


- 11 -

Stim u vezi, tueni organ ne navodi nijedan propis na osnovu koga su drugi dokazi potrebni. U svojoj albi, tuilac iznosi da njegov zahtev sadri sve potrebne dokaze, koje precizno navodi.

Zbog toga je osporeno reenje zahvaeno bitnom povredom odredbe lana 199. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku jer obrazloenje reenja mora da sadri razloge i pravne propise koji upuuju na odluku datu u dispozitivu. Osim toga, osnovan je i navod tuioca da tueni nije cenio njegove navode iznete u albi a to je bio duan da uini, ime je povredio i odredbu lana 235. stav 2. istog Zakona.


1133.. Bez naloga da otkloni nedostatke, stranka ne moe snositi posledice davanja nejasnog i ne-

preciznog punomoja.

Iz obrazloenja:

alba tuilje ne moe se odbaciti kao izjavljena od neovlaenog lica zbog nejasnog i nepreci-znog punomoja, sa pozivom na odredbu lana 229. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku. Naime, tueni je duan da - u smislu odredbe lana 58. st. 1. i 2. ovog Zakona - uini sve to treba da se nedostaci uklone i tuilji odredi rok u kome je duna da to uini.

Dakle, organ obavetava podnosioca o formalnim nedostacima koji spreavaju rad po njegovom podnesku, postavljajui mu rok da nedostatke ukloni i upozorava ga na posledice predviene la-nom 58. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Stranka ne moe snositi tetne posledice zbog davanja nejasnog i nepreciznog punomoja, uko-liko upravni organ prethodno ne preduzme navedene mere.


1144.. Ukoliko postoji sumnja o tome da li je podnesak upuen kao alba na reenje ili kao pred-

log za ponavljanje postupka, a podnosilac ne postupi po zahtevu za otklanjanje navedenih ne-dostataka zbog kojih se po njemu ne moe postupati, organ e ga zakljukom odbaciti odn. smatrae se da nije ni podnet

Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije je - ocenjujui zakonitost osporenog reenja - naao da je tueni organ pravil-

no postupio kada je tim reenjem odbio albu tuioca izjavljenu protiv prvostepenog zakljuka od 20.11.2006. godine.

Relevantne odredbe: Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka

uredan; ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se zbog toga po podnesku ne mo-e postupati - organ e ga zakljukom odbaciti, na koju posledicu e se podnosilac naroito upozoriti u pozivu za ispravku; protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba - lan 58. stav 2. Zakona o op-tem upravnom postupku.


- 12 -

U postupku je utvreno da podnesak - obavetenje tuioca od 08.08.2006. godine sadri nedostat-ke zbog kojih se po njemu ne moe postupiti, pa je naznaenim aktom prvostepenog organa od 20.10.2006. godine (u spisima predmeta) zatraeno od tuioca da u roku od osam dana od dana prije-ma obavetenja dostavi podnesak u kome e se izjasniti da li je isti alba na poresko reenje ili je pred-log za ponavljanje postupka.

Upozoren je da e se, u sluaju da ne postupi po ovom zahtevu u navedenom roku, smatrati da pod-nesak nije ni podnet i bie odbaen - saglasno odredbi lana 58. Zakona o optem upravnom postupku.

Ovaj akt prvostepenog organa tuilac je primio dana 31.10.2006. godine (utvreno iz povratnice u spisima).

U postupku je, na dalje, nesporno utvreno da tuilac nije postupio po nalogu u ostavljenom roku, zbog ega je pravilno prvostepeni organ svojim zakljukom od 20.11.2006. godine, odbacio podnesak tuioca kao neuredan.

Takoe je pravilno, po shvatanju Vrhovnog suda Srbije, tueni organ cenio albene navode (da tu-ilac ne poseduje pitolj za koji je oporezovan, da je dostavljao kopiju kupoprodajnog ugovora, da je traio da bude osloboen obaveze plaanja utvrenog poreza, da je nadleni policijski organ ponudio kupoprodajni ugovor i traio odjavu oruja) - kao neosnovane, ali da ovi navodi i inae ne utiu na drugaije reenje ove poresko-upravne stvari.


1155.. alba izjavljena od lica koje nije dostavilo punomoje nee se odbaciti pre nego to se pod-

nosiocu ostavi rok za otklanjanje nedostataka.

Iz obrazloenja:

Kao izjavljen od neovlaenog lica, tueni organ odbacio je prigovor tuioca. Isti je u ime tuio-ca podneo njegov sin, koji inae nije lan porodinog domainstva niti je uz prigovor dostavio pu-nomoje za zastupanje stranke u postupku.

Relevantna odredba: Ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava postupanje po njemu, organ koji ga

je primio e uiniti sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini. Tek u sluaju da podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usled toga ne moe postupati, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak - lan 58. Zakona o optem uprav-nom postupku.

Tueni organ nije postupio u skladu sa ovom odredbom zakona odn. nije naloio podnosiocu prigovora da dostavi uredno punomoje za zastupanje tuioca u upravnom postupku. Na to tuilac osnovano ukazuje u tubi.


1166..

Poravnanje zakljueno kod organa uprave ne moe se osporavati redovnim i vanrednim pravnim sredstvima ZUP-a, ve u parnici kod suda opte nadlenosti.


- 13 -

Iz obrazloenja: Tueni organ je pravilno postupio odbivi kao neosnovanu albu tuilje izjavljenu protiv done-

tog zakljuka prvostepenog organa kojim je odbaen njen podnesak za ponitaj poravnanja zaklju-enog u upravnom postupku, jer su se stekli uslovi za njegovo donoenje u smislu lana 56. Zakona o optem upravnom postupku.

Jer, poravnanje po svojoj sutini predstavlja sporazum izmeu stranaka koje su ga zakljuile, a ne reavanje u kakvoj upravnoj stvari, pa se ponitaj poravnanja moe traiti samo u postupku pred sudom opte nadlenosti, kako pravilno zakljuuje i tueni organ.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 5720/05 od 31.05.2006. godine)

1177..

Zbog toga to smatra da nije nadlean da postupa u toj stvari, organ uprave ne moe da odbije zahtev stranke.

Iz obrazloenja: Zahtev tuioca prvostepeni organ nije mogao da odbije zato to - po njemu - nije nadlean

za postupanje. Bio je duan da bez odlaganja poalje zahtev nadlenom organu i o tome obave-sti tuioca, u skladu sa odredbom lana 56. stav 4. Zakona o optem upravnom postupku kojom je propisano da e organ koji primi podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslati podnesak bez odlaganja nadlenom organu i o tome obave-stiti stranku.


1188..

Podnesak primljen preporuenom poiljkom, za koji je nadlean drugi organ, upravni or-gan nije ovlaen da odbaci ve je duan da ga ustupi tom organu.

Iz obrazloenja: Tueni organ je osporenim zakljukom odbacio tuioev zahtev kao zahtev podnet nenadle-

nom organu. U obrazloenju osporenog zakljuka tueni organ se pozvao na odredbu lana 20. i 96. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku, pri emu je naao da povodom tuioevog zahteva treba odluiti u smislu odredbe lana 56. stav 3. i 4. ovog Zakona i da zahtev treba odbaciti kao zah-tev podnet nenadlenom organu.

Stav je Vrhovnog suda Srbije da se osnovano tubom ukazuje na nezakonitost osporenog zakljuka. Naime, odredbom lana 56. stav 4. navedenog Zakona je propisano da kada organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivao je nadlenost drugog orga-na, poslae podnesak bez odlaganja tom organu odn. sudu i o tome obavestiti stranku. Odred-bom lana 58. taka 1. istog Zakona je propisano da ako podnesak sadri neki formalni nedosta-tak koji spreava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je pri-mio takav podnesak uinie sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini.


- 14 -

Saglasno navedenom, tueni organ je bio u obavezi da - ukoliko utvrdi da nije nadlean za postupanje po tuioevom zahtevu - da ga bez odlaganja dostavi nadlenom organu i o tome obavesti tuioca, a ukoliko bi taj prvostepeni organ naao da zahtev sadri nedostatke koji spre-avaju postupanje po njemu - bio bi duan da trai od tuioca da otkloni nedostatke u ostavlje-nom roku.


1199.. Upravni organ nije ovlaen da odbaci albu uloenu od advokata kao punomonika bez pismenog punomoja, bez prethodnog nalaganja da se punomoje dostavi.

Iz obrazloenja: Osporenim zakljukom odbaena je alba tuioca koju je podneo punomonik tuioca sa obra-zloenjem da uz albu nije dostavljen dokaz da je advokat ovlaen od strane tuioca da ga zastupa u ovoj upravnoj stvari, a istog dokaza nema ni u spisima predmeta. Ovakvo zakljuivanje tuenog organa se ne moe prihvatiti kao pravilno, jer je odredbom lana 58. ta. 1. i 2. ZUP-a propisano da ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava postupanje po podnesku, organ koji je primio takav podnesak uinie sve to treba da se rezultati otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini. Ako podnosilac ot-kloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa usled toga ne moe postupati po podne-sku, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak. Na ovu posledicu podnosilac e se naroito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba. Ka-ko u spisima nema dokaza da je podnosiocu zahteva ostavljen rok da otkloni nedostatke odno-sno rok u kome je duan da dostavi punomoje, to je tueni organ postupio donosei osporeni zakljuak suprotno citiranim odredbama ZUP-a.


2200.. Kao dan predaje podneska prosleenog od nenadlenog organa nadlenom, smatra se dan predaje nenadlenom organu.

Iz obrazloenja: Prema stanovitu Vrhovnog suda Srbije, upravni postupak koji je prethodio donoenju ospore-

nog reenja pokrenut je onog dana kada je zahtev za vraanje zemljita podnet Skuptini Republike Srbije, bez obzira to je upuen i stigao nenadlenom organu.

U skladu sa odredbom lana 66. stav 4. Zakona o optem upravnom postupku, Skuptina ga je dostavila organu nadlenom za odluivanje, pa se - na osnovu lana 102. stav 2. istog Zakona - kao dan predaje ovog podneska organu nadlenom za odluivanje ima smatrati dan kada je poslat Skup-tini Republike Srbije.



- 15 -

2211.. Kada je zahtev stranke nejasan i nepotpun, posebno ako je u pitanju neuka stranka, organ je duan da pozove stranku da se o svom zahtevu izjasni i da ga opredeli. Organ ne moe sam da iznalazi ili pred-postavlja smisao nejasnog zahteva.

(Vrhovni sud Srbije U.9980/95 od 23.11.1996.godine)

POZIVANJE (lan 60- 63. Zakona o optem upravnom postupku)

2222.. Ukoliko presuda okrunog suda doneta u upravnom sporu bude preinaena po zahtevu za vanredno preispitivanje kod Vrhovnog suda Srbije, upravni organi su u novom postupku ve-zani pravnim shvatanjem iz presude Vrhovnog suda Srbije.

Iz obrazloenja: Prema obrazloenju pobijane presude, Okruni sud je, ocenjujui zakonitost osporenog reenja, konstatovao da je to reenje pravilno, jer je doneto u izvrenju sudske presude, pa je tueni organ - postupajui u skladu sa odredbama lana 61. Zakona o optem upravnom postupku - a imajui u vi-du primedbe suda koje su za drugostepeni organ obavezne, ponitio prvostepeno reenje. Sve to uz nalog da prvostepeni organ sprovede nov postupak u kome e otkloniti nedostatke na koje se ukazuje u presudi, te da prema rezultatu tog postupka, cenei sve izvedene dokaze i sve okolnosti slu-aja i drei se datih primedbi i pravnog shvatanja iz presude okrunog suda, donese novu odluku. Meutim, presudom Vrhovnog suda uvaen je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke i preinaena presuda Okrunog suda tako to je tuba tuilaca, izjavljena protiv reenja drugostepe-nog organa - odbijena. Imajui u vidu da je preinaena presuda, u ijem izvrenju je osporeno reenje doneto, ne mogu se prihvatiti kao pravilni ni njeni razlozi o zakonitosti osporenog reenja, pa je Vrhovni sud, nalazei da je pobijanom presudom povreen zakon na tetu tuioca, podneti zahtev uvaio i ovu presudu ukinuo.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije,Uvp.246/02 od 25.12.2002. godine)

ZAPISNIK (lan 64- 69. Zakona o optem upravnom postupku)

2233.. Usmena rasprava u disciplinskom postupku protiv dravnog slubenika moe da se odri

bez prisustva dravnog slubenika samo ako za to postoje vani razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan.


- 16 -

Iz obrazloenja: Uvidom u spise predmeta, Upravni sud je ocenio da je u donoenju osporene odluke tueni

organ uinio bitne povrede pravila disciplinskog postupka iz lana 114. Zakona o dravnim slubenicima i povredu odredbe lana 69. Zakona o optem upravnom postupku (ZUP).

Odredbom lana 308. stav 1. Carinskog zakona propisano je da se disciplinski postupak pokree protiv carinskog slubenika ako ne izvrava slubene dunosti, odnosno ako uini povredu slubene dunosti ili Kodeksa ponaanja iz lana 317. ovog zakona. Na disciplinsku odgovornost carinskih slubenika primenjuju se odredbe zakona koji ureuje radne odnose u dravnim organima. Odredbom lana 114. stav 1. Zakona o dravnim slubenicima propisano je da se u disciplinskom postupku odrava usmena rasprava, na kojoj dravni slubenik ima pravo da izloi svoju odbranu. Stavom 3. istog lana propisano je da rasprava moe da se odri i bez prisustva dravnog slubenika ako za to postoje vani razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je disciplinska komisija odrala usmenu javnu raspravu u odsustvu carinskog slubenika, ovde tuioca, i sainila zapisnik o raspravi u kojem zapisniku je navedeno da raspravi nije pristupio ovde tuilac, koji je uredno pozvan na raspravu po dostavnici u spisima predmeta. Meutim, u spisima dostavljenim od strane tuenog organa nema dokaza da je tuilac na raspravu uredno pozvan, jer se u spisima dostavljenim od strane tuenog organa ne nalazi poziv za raspravu disciplinske komisije i dokaz da je tuilac primio navedeni poziv.

(Iz Presude Upravnog suda Srbije, U. 25624/10 od 23.06.2011. godine)

2244.. U spisima upravnih organa mora postojati zapisnik o veanju i glasanju ili zabeleka na

spisu da je jednoglasno odlueno, ako je donosilac reenja kolegijalni organ (Komisija za albe Uprave carina).

Iz obrazloenja:

U uvodu osporenog reenja tuenog organa od 20.05.2008. godine stoji da je donosilac reenja Komisija za albe Uprave carina, koja je imenovana reenjem ministra finansija od 01.11.2007. god-ine. U spisima dostavljenim ovom sudu uz odgovor na tubu ne nalazi se zapisnik Komisije o ve-anju i glasanju niti zabeleka na spisu (ako je u postupku po albi jednoglasno odlueno).

Iz tih razloga sud nalazi da je navedenim postupanjem tueni organ poinio povredu pravila p-ostupka iz lana 69. Zakona o optem upravnom postupku.

U ponovnom postupku duan je da otkloni ovu povredu u smislu lana 61. Zakona o upravnim sporovima.


2255.. O veanju i glasanju, ukoliko u upravnom postupku reeva kolegijalni organ, isti sastavlja

poseban zapisnik koji se mora nalaziti u spisima predmeta a ukoliko je odluka doneta jedno-glasno - sastavlja se zabeleka na spisu.


- 17 -

Iz obrazloenja: Kad u postupku reava kolegijalni organ, o veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik; kad

je u postupku po albi jednoglasno odluilo, ne mora se sastavljati zapisnik o veanju i glasanju, ve se o tome moe sastaviti samo zabeleka na spisu - lan 69. stav 1. Zakona o optem upravnom po-stupku.

U zapisniku o veanju i glasanju, upisuje se, pored podataka o linom sastavu kolegijalnog or-gana, oznaenje predmeta o kome se radi i kratak sadraj onoga to je reeno, kao i izdvojena mi-ljenja ako ih je bilo; zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisniar - lan 69. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Imajui u vidu da je osporeno reenje doneo kolegijalni organ - Komisija za zatitu prava Upra-ve za javne nabavke Republike Srbije, a da u spisima predmeta nema posebnog zapisnika o veanju i glasanju, to je - prema oceni ovog suda - poinjena povreda pravila postupka, koju je tueni organ u ponovnom postupku duan da otkloni.


NAIN DOSTAVLJANJA (lan 71 - 73. Zakona o optem upravnom postupku)

2266.. Kao izraz naela javnosti rada dravnog organa, objavljivanje izvoda reenja u javnom

glasilu se ne moe smatrati uredno izvrenom linom dostavom.

Iz obrazloenja:

Tubom se osnovano dovodi u sumnju zakljuak tuenog da je reenje Komisije od 04.04.2007. godine (kojim je, po zahtevu tuioca, odobrena koncentracija uesnika na tritu) konaan upravni akt. Pravni je stav Vrhovnog suda Srbije da reenje u upravnom postupku ne proizvodi nikakvo prav-no dejstvo sve dok ne bude dostavljeno stranci i do tog momenta ne moe postati ni izvrno ni kona-no u upravnom postupku. Shodno tome, odredbu lana 52. st. 2. i 3. Zakona o zatiti konkurencije, prema kojoj su reenja Komisije konana i protiv njih se moe pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom, treba tumaiti tako da protiv tih reenja nije dozvoljeno redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, ve se zatita ostvaruje u upravno-sudskom sporu.

Kako u spisima nema dokaza da je ovo reenje Komisije dostavljeno tuiocu, a tuilac osporava prijem reenja, osporavajui i u albi zakljuak da se radi o konanom upravnom aktu, kao i u tubi. Po oceni suda, ne moe se prihvatiti zakljuak tuenog organa da je navedeno reenje konani upravni akt, jer takav zakljuak nema injeninu podlogu u spisima predmeta.

injenica je da je izvod iz donetog reenja (uvod i dispozitiv) objavljen u naznaenom "Slu-benom glasniku RS". Meutim, po pravnom stavu Vrhovnog suda Srbije, ovakvo objavljivanje izvoda reenja, donetog po zahtevu uesnika na tritu radi izdavanja odobrenja za sprovoenje koncentracije, predstavlja izraz naela javnosti rada Komisije za zatitu konkurencije i ima ka-rakter obavetenja treim licima, ali ne oslobaa Komisiju obaveze uruenja reenja stranci, niti se moe upodobiti urednoj linoj dostavi.

Kako odredbama lana 71. do 84. Zakona o optem upravnom postupku, koje reguliu dostavlja-nje pismena, nije propisan nain dostavljanja pismena objavljivanjem u javnom glasilu - "Slubenom glasniku RS", niti je takav nain dostavljanja propisan odredbama Zakona, po stanovitu suda tuena


- 18 -

Komisija je bila u obavezi da predmetno reenje dostavi stranci odn. angaovanom punomoniku, jer - doneto reenje ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, sve dok ne bude dostavljeno stranci i do tada ne moe postati ni konano u upravnom postupku.


2277.. Dostavljanje u upravnom postupku se moe izvriti i u nedelju i na dan dravnog praznika.

Iz obrazloenja: Po oceni Vrhovnog suda Srbije, neosnovani su navodi tube da reenje o prinudnoj naplati nije

moglo biti tuilji urueno dana 05.05.2002. godine, jer je taj dan bila nedelja i verski praznik - pra-voslavni Uskrs.

Odredbom lana 72. taka 3. Zakona o optem upravnom postupku propisano je da se dostavlja-nje potom moe vriti i u nedelju i na dan dravnog praznika.


POSREDNO DOSTAVLJANJE


2288.. Za urednost dostavljanja odsutnom licu mora postojati dokaz da mu je na vratima stana ostavljeno saoptenje gde se pismeno nalazi.

Iz obrazloenja: Iz obrazloenja osporenog reenja proizilazi da je prvostepeno reenje tuiocu dostavljeno na nain propisan lanom 76. Zakona o optem upravnom postupku - kao dan prijema reenja smatra se dan kada je izvreno dostavljanje. Odredbom lana 74. stav 2. ovog Zakona propisano je da ako se dostavljanje vri na radnom mestu licu kome je pismeno trebalo dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. Odredbom lana 76. stav 1. istog Zakona predvieno je da e, ako se dostavljanje ne moe izvr-iti na nain propisan navedenom odredbom, a nije utvreno da je lice kome dostavljanje treba izvr-iti odsutno, dostavlja predati pismeno nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri, ili poti po njegovom prebivalitu, ako se dosta-vljanje vri potom. Na vratima poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvriti, dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time e se smatrati da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti, dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribio na vrata stavljajui svoj potpis.


- 19 -

Zbog toga su se u konkretnom sluaju stekli uslovi da se tuba uvai, jer iz dostavnice ne proizi-lazi nesumnjivo da je dostavljanje izvreno saglasno lanu 76. Zakona o optem upravnom postup-ku, odnosno nema dokaza da je tuiocu pribijeno na vrata pismeno saoptenje niti ono postoji u spi-sima, a na pismenu koje se dostavlja nije nita oznaeno, u smislu lana 76. ovog Zakona.


OBAVEZNO LINO DOSTAVLJANJE


2299..

Saznanje stranke za doneto reenje i njegovu sadrinu ima se uzeti da se ovakva situacija upo-dobljava lino izvrenoj dostavi, pa je to trebalo imati u vidu pri odluivanju o blagovremenosti predloga za obnovu postupka okonanog tim reenjem.

(Vrhovni sud Srbije U.2506/95 od 16.11.1995. godine)

DOSTAVLJANJE DRAVNIM ORGANIMA, PREDUZEIMA I DRUGIM PRAVNIM LICIMA


3300.. Ukoliko je opunomoeno lice u preduzeu za prijem potanskih poiljki kod pote preuzelo za raun sindikalne organizacije tog preduzea reenje o utvrivanju poreske obaveze sindikalne organizacije, onda se rok za albu protiv tog reenja ima raunati od dana kada je isto reenje urueno sindikalnoj or-ganizaciji, a ne od dana kada je opunomoeno lice predalo reenje rukovodiocu preduzea.

(Vrhovni sud Srbije, U. 979/96)

3311.. Dostava pismena u smislu lana 91. stav 1. ZUP-a nije uredna ako potpis primaoca na dostavni-ci nije overen peatom preduzea ili druge organizacije kojoj je pismeno upueno.

(Savezni sud, Us. 559/94 od 22.11.1994.)

PROMENA PREBIVALITA, ODNOSNO BORAVITA ILI SEDITA


3322..

Kada dostavlja nije na dostavnici oznaio as i razlog odbijanja prijema pismena kao i gde je ono ostavljeno tada je dostava odbijanjem stranke da primi pismeno neuredna.


- 20 -

Iz obrazloenja: Osnovano se tubom tuioca ukazuje na nezakonitost zakljuka tuenog organa - stav je Vrho-

vnog suda Srbije prilikom ocene zakonitosti osporenog akta. Naime, osporenim zakljukom je odbaena - kao neblagovremena - alba tuioca izjavljena pr-

otiv navedenog reenja prvostepenog organa od 23.07.2004. godine sa obrazloenjem da je tuiocu pokuano njegovo uruenje i to dana 27.7.2004. godine. Tuilac tada isto nije hteo da primi, kao ni u ponovljenom postupku dana 03.09.2004. godine - o emu je na dostavnicama sainjena izjava d-ostavne slube.

U spisima predmeta, meutim, nema dostavnica na koje se poziva tueni organ u obrazloenju osporenog zakljuka.

U spisima predmeta se nalazi dostavnica o uruenju reenja o ruenju bez navedenog dat-uma koja nije sainjena u skladu sa lanom 85. Zakona o optem upravnom postupku jer na istoj dostavlja nije zabeleio as i razlog odbijanja prijema pismena, kao ni mesto gde je pismeno ostavio.

Zbog toga se ne moe smatrati da je dostava uredno izvrena. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 4649/05 od 18.01.2007. godine)

DOSTAVNICA


3333..

Ukoliko na pouzdan nain nije mogue utvrditi datum dostavljanja akta koji se albom osporava - alba se smatra blagovremenom.

Iz obrazloenja: Tueni, kao i prvostepeni organ, svoju ocenu blagovremenosti albe zasniva na injenici da je

tuilac dana 07.12.2006. godine primio navedeno reenje prvostepenog organa od 20.11.2006. godi-ne, a da je albu protiv tog reenja izjavio 26.12.2006. godine odn. po proteku roka od 15 dana, a to se vidi iz dostavnice o uruenju reenja.

U spisima se, meutim, nalazi fotokopija dostavnice iz koje se ne moe na pouzdan nain utvr-diti datum dostavljanja reenja protiv kog je tuilac izjavio albu, jer je neitko ispisan datum prije-ma na povratnici.

Osim toga, tuilac je uz tubu dostavio sudu originalni koverat kojim mu je izvreno dostavlja-nje reenja putem pote, na kome je vidljiv otisak peata pote prijema sa datumom 06.12.2006. go-dine, to dovodi u sumnju tvrdnju prvostepenog i tuenog organa da je tuiocu reenje urueno 07.12.2006. godine.

Kako datum dostavljanja reenja tuiocu nije mogao biti utvren na pouzdan nain na osno-vu dokaza u spisima, upravni organi su bili duni da ovu injenicu utvrde svim raspoloivim do-kaznim sredstvima, a - u sluaju da to nije mogue - da prihvate albu tuioca kao blagovreme-no izjavljenu.



- 21 -

GREKE U DOSTAVLJANJU


3344.. Urednost izvrenog dostavljanja pismena utvruje se svim raspoloivim dokaznim sred-

stvima ukoliko stranka osporava da joj je izvreno dostavljanje i za tu tvrdnju prua odgova-rajui dokaz.

Iz obrazloenja: Osporeni zakljuak donet je na osnovu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, to

je za posledicu imalo pogrenu primenu materijalnog prava na tetu tuioca. Svoju odluku tueni organ je zasnovao na injenici da je tuilac primio oalbeni zakljuak

17.12.2004. godine, a albu protiv tog zakljuka izjavio 01.11.2005. godine, a to je utvrdio iz po-vratnice u kojoj je navedena druga adresa primaoca a ne ona koja odgovara adresi tuioca oznaenoj u aktima koji se nalaze u spisima predmeta.

Uz to, potpis primaoca na povratnici oigledno ne odgovara potpisu tuioca koji je identian na svim podnescima koji se nalaze u spisima upravnih organa, to ozbiljno dovodi u sumnju urednost izvrenog dostavljanja.

Iz iznetih razloga, tueni organ je bio duan da na nesumnjiv nain, korienjem drugih doka-znih sredstava, utvrdi injenicu kada je tuiocu izvreno dostavljanje oalbenog zakljuka ili da - u sluaju nemogunosti da dokae da je uredno izvreno dostavljanje - prihvati da je alba blagovre-meno izjavljena.


3355.. Nepravilna je i nezakonita dostava prvostepenog reenja kada slubeno lice prvostepenog

upravnog organa urui direktoru preduzea reenje u slubenoj prostoriji tog organa a na izvor-niku reenja je prvostepeni organ unapred mainom otkucao datum uruenja reenja a na prosto-ru iznad toga direktor potpie prijem reenja a da svojeruno nije naznaio slovima dan i mesec i godinu prijema istog.

(Vrhovni sud Srbije, U.66498/95 od 25.05.1996.godine)

ROKOVI (lan 89 -92. Zakona o optem upravnom postupku)

3366.. Prema momentu predaje poti ceni se blagovremenost albe podnete u upravnom postup-ku preporuenom poiljkom.


- 22 -

Iz obrazloenja: Tuilji je - prema stanju u spisima - prvostepeno reenje urueno dana 25.02.2002. godine. U obrazloenju osporenog reenja tueni organ nalazi da je tuilja na ovo reenje izjavila albu, koja je - prema prijemnom tambilju pisarnice prvostepenog organa - podneta 06.03.2002. godine. Zbog toga smatra da je alba neblagovremeno podneta, budui da je od prijema reenja do predaje albe protekao period dui od 8 dana. Tueni organ dostavio je Vrhovnom sudu spise u kojima se, izmeu ostalog, nalazi se i fotokopija koverte upuene prvostepenom organu potom dana 28.02.2002. godine, a tuilja je uz tubu istom sudu kao dokaz dostavila i originalnu potvrdu pote o preporuenoj poiljci koja je upuena prvostepenom or-ganu ovog datuma. Kod takvog injeninog stanja, Vrhovni sud nalazi da se tubom osnovano ukazuje na nezako-nitost reenja tuenog organa. Ovo zbog toga to je odredbom lana 92. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, izmeu ostalog, propisano da se - kada je podnesak upuen potom preporueno - dan predaje poti smatra kao dan predaje organu kome je upuen.


3377.. Ako poslednji dan za izjavljivanje albe protiv reenja pada u subotu kad organ ne radi, rok za albu istie narednog radnog dana tj. u ponedeljak u smislu l. 91. ZUP-a po kome se pod organom podra-zumeva samo organ pred kojim treba preduzeti radnje a ne i pote koja radi i subotom.


POVRAAJ U PREANJE STANJE (lan 93 98. Zakona o optem upravnom postupku)

3388.. Proputanje roka procesne prirode u upravnom postupku predstavlja razlog za povra-

aj u preanje stanje a ne radnje na kojoj stranka zasniva svoje materijalno pravo.

Iz obrazloenja: "Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, postupio podnosilac zahteva kada je donoenjem

drugostepenog reenja po albi u upravnom postupku izjavljenoj protiv zakljuka prvostepenog or-gana kojim je odbaen zahtev protivne stranke za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osigu-ranje kao neblagovremen, odbio kao neosnovanu podnetu albu, nalazei da je protivna stranka propustila da podnese zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika zaposlenih ("Slubeni glasnik RS" 85/05), kako je to predvieno odredbom lana 6. ovog zakona.


- 23 -

Kako se predlog za povraaj u preanje stanje, u smislu lana 93. Zakona o optem upravnom postupku podnosi kada stranka iz opravdanih razloga propusti da u roku izvri neku radnju postup-ka, dakle procesne prirode, a ne i kada se radi o proputanju roka materijalno pravne prirode, kakav je rok iz lana 6. citiranog zakona, to je pravilno u upravnom postupku odbaen zahtev stranke jer se radi o proputanju radnje na kojoj stranka zasniva svoje materijalno pravo, to ne predstavlja raz-log za podnoenje predloga za povraaj u preanje stanje".

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 33/08 od 31.10.2008. godine)

3399.. Odredbom lana 105. st. 1. ZUP-a propisan je subjektivni rok u kojem stranka moe podneti predlog za povraaj u preanje stanje. Taj rok je zakonski, prekluzivni rok i stranka koja propusti subjektivni rok gubi pravo na podnoenje predloga za povraaj u preanje stanje. Opravdanost razloga zbog kojih je stranka propustila da izvri neku radnju, stranka mora svoj predlog uiniti bar verovatnim.


4400.. Okolnost da je jedan od pravnika tuioca bio na bolovanju u vreme roka za izjavljivanje albe protiv pr-vostepenog reenja ne moe se smatrati nepredvienim niti neotklonjivim dogaajem, pa samim tim ni opravdanim razlogom za povraaj u preanje stanje u smislu lana 103. stav 1. ZUP-a.


ODRAVANJE REDA (lan 99 -102. Zakona o optem upravnom postupku)

4411.. Kako iz spisa predmeta proizilazi tuilac je albu protiv prvostepenog reenja podneo preporu-enom poiljkom preko pote 24.7.1993. godine, to se ima smatrati da je tog dana alba izjavljena u smislu lana 102. st. 2. ZUP-a, a ne onoga dana kada je prvostepeni organ istu zaveo kod sebe, kako je to pogreno zakljuio tueni organ.


TROKOVI ORGANA I STRANAKA


4422.. Ukoliko je postupak pokrenut po slubenoj dunosti povoljno okonan po stranku, organ

je duan da snosi njene nune trokove.


- 24 -

Iz obrazloenja: Tueni organ je, kako proizilazi iz spisa predmeta, pravilno naao da je u donoenju zakljuka

prvostepeni organ uinio povredu odredbe lana 232. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. Zakljuak je donet u ponovnom postupku a u izvrenju reenja tuenog organa od 15.09.2003. godi-ne i od 11.04.2000. godine, a da pri tom nije postupljeno po primedbama tuenog iznetim u tim re-enjima, u kojima je tueni ukazao na nepravilnosti u postupanju prvostepenog organa prilikom od-luivanja o trokovima postupka u ovoj stvari u kojoj je ve donosio zakljuke kojima odbija zahtev stranaka za priznavanje trokova, i koji zakljuci su navedenim reenjima tuenog ponitavani.

Pri tom, iz obrazloenja osporenog reenja i spisa predmeta proizlazi da je tueni pravilno naao da je postupak u ovoj upravnoj stvari iniciran donoenjem odluke navedene Skuptine Optine, te da ima osnova za priznavanje trokova zainteresovanim licima, koji se meutim - moraju pravilno utvr-diti u ponovnom postupku.

Za ovakvu svoju ocenu izneo je prihvatljive i detaljne razloge. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 1275/2007 od 11.09.2008. godine)

4433..

U sluaju da je vetaenje u upravnom postupku ve izvreno ne moe se od stranke traiti da unapred poloi iznos za pokrie trokova vetaenja, dakle ne radi se o situaciji iz lana 116. ZUP-a ve o trokovima vetaenja odluuje se shodno odredbi lana 118. ZUP-a.


4444.. Stranka ima pravo albe na zakljuak prvostepenog organa kojim je obavezana da plati trokove izvrenja prouzrokovane krivicom stranke, kada je sutina odluke odbijanje zahteva stranke da se oslobodi plaanja trokova postupka.

(Vrhovni sud Srbije, U. 276/91)

POKRETANJE POSTUPKA


4455..

Kako za pokretanje postupka nadzora po slubenoj dunosti nije potreban zahtev niti pri-

stanak stranke, nepostojanje takvog zahteva ili pristanka stranke ne moe biti razlog za ogla-avanje nitavim reenja donetog po osnovu slubenog nadzora.

Iz obrazloenja: Pravilno je, po oceni Upravnog suda, odluio tueni organ kada je odbio predlog tuioca za

oglaavanje nitavim reenja, kojim je po osnovu slubenog nadzora ukinuto reenje poreske upra-ve, jer nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za oglaavanje reenja nitavim.


- 25 -

Naime, tuilac je traio da tueni organ oglasi nitavim svoje reenje, doneto po osnovu slube-nog nadzora, a na osnovu lana 257. taka 4. Zakona o optem upravnom postupku, jer je doneto bez zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izriito ili preutno pristala. Meutim, ovaj raz-log za oglaavanje reenja nitavim postoji samo u sluaju iz lana 116. ZUP, kojim je propisano da u upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i voenje postupka po-treban zahtev stranke, organ moe pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtev. Kako je, u konkretnom sluaju, reenje prvostepenog organa ukinuto od strane drugostepenog organa po osnovu slubenog nadzora, u postupku pokrenutom po slubenoj dunosti, to sud nalazi da za po-kretanje ovog postupka nije bio neophodan zahtev stranke, te da nepostojanje takvog zahteva ili pri-stanka stranke ne mogu biti razlog za oglaavanie reenja nitavim u ovoj pravnoj stvari, kako je pravilno zakljuio i tueni organ u obrazloenju osporenog reenja.

(Iz Presude Upravnog suda, U. 4769/10 od 8.04.2010. godine)

4466..

U obrazloenju reenja o ponavljanju upravnog postupka po slubenoj dunosti radi zatite javnog interesa - mora se navesti u emu se sastoji povreda javnog interesa.

Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem poniteno je pravnosnano reenje Stambene komisije. Imajui to u vi-

du, prvostepeni organ je morao da navede i pravni osnov za ponitaj pravosnanog reenja odn. u kom je postupku i korienjem kog vanrednog pravnog sredstva - doneo takvu odluku.

Ukoliko je reenje doneto u ponovljenom postupku, pokrenutom po slubenoj dunosti, u ree-nju je bio duan da navede zakonski razlog za obnovu postupka i da iznese okolnosti iz kojih se iz-vodi postojanje razloga za zatitu javnog interesa, s obzirom da do pokretanja postupka po slube-noj dunosti moe doi samo kada je to potrebno radi zatite javnog interesa - lan 114. stav 1. Za-kona o optem upravnom postupku.


4477.. Nema svojstvo stranke u upravnom postupku lice koje daje inicijativu za pokretanje

upravnog postupka po slubenoj dunosti. Time nema svojstvo stranke ni u upravnom sporu zbog "nedonoenja reenja".

Iz obrazloenja: Prvostepenom organu dostavljen je podnesak od 28.4.2005. godine, naslovljen kao zahtev za

oglaavanje nitavim naznaenog reenja prvostepenog organa od 19.09.2003. godine, te tuilac ima svojstvo lica predvienog lanom 114. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku koje podnosi inicijativu za pokretanje postupka po slubenoj dunosti (u konkretnom sluaju - postup-ka predvienog lanom 258. stav 1. istog Zakona: reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim, po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili dravnog odn. javnog tuioca). Naime, tuilac je lice po ijoj inicijativu nije pokrenut postupak po slubenoj dunosti od strane organa kome se obra-tio podneskom od 28.04.2005. godine.


- 26 -

Dakle, tuilac u pravnosnano okonanom upravnom postupku nema svojstvo stranke imajui u vidu reenje od 19.09.2003. godine, a podnoenjem inicijative od 28.04.2005. godine, za pokretanje postupka po slubenoj dunosti, po navedenim odredbama ne moe ga ni stei.

Zbog toga nije mogue da izjavi albu u tom upravnom postupku, kao da je njegov zahtev odbi-jen. Sledstveno tome, neosnovana je i podneta tuba u upravnom sporu, zbog nedonoenja reenja po albi. U ovakvoj pravnoj situaciji nema, na strani prvostepenog i tuenog organa, proputanja zakonske obaveze iz lana 208. Zakona o optem upravnom postupku - da donese i dostavi svoje reenje, jer nema mesta pokretanju postupka.

Samim tim nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 236. istog Zakona (odn. tueni organ opravdano "uti"). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 6528/2005 od 17.05.2007. godine)

4488..

Poto zapisnik komisije o vanrednom pregledu plovnog objekta predstavlja samo ispravu

o obavljanju slubenih radnji - isti nema karakter upravnog akta.

Iz obrazloenja:

Pobijanim zakljukom pravilno je odbaen predlog tuioca za ponitaj naznaenog Zapisnika komisije za obavljanje osnovnog, redovnog i vanrednog pregleda amaca i ploveih postrojenja od 23.05.2002. godine. Pravni osnov za to je odredba lana 115. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku - da ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nae da nema uslova za pokretanje postupka, donee zakljuak o njegovom odbacivanju.

Naime, pretpostavke za pokretanje i voenje upravnog postupka po zahtevu stranke su, izmeu ostalog, da je stranka lice o ijim se pravima i obavezama reava u upravnoj stvari, te da se o pred-metu zahteva moe reavati u upravnom postupku.

Iz pobijanog zapisnika proizlazi je Komisija za obavljanje osnovnog, redovnog i vanrednog pregle-da amaca i ploveih postrojenja Ministarstva saobraaja i telekomunikacija, Sektor za vodni saobraaj i bezbednost unutranje plovidbe - Kapetanija pristanita, zakljukom odluila da predmetni plovni obje-kat nije sposoban za plovidbu i upotrebu za prevoz za sopstvene potrebe do 23.09.2003. godine.

Dakle, predmetni predstavlja ispravu sainjenu u vezi sa obavljanjem slubenih radnji, kojim se, po prirodi stvari, ne reava o upravnoj stvari odn. o pravima i obavezama ili pravnim interesima tuioca.

Zato je - u smislu odredbe lana 115. stav 2. Zakona - pravilno odbaen predlog tuioca za poni-taj naznaenog zapisnika.


SPAJANJE STVARI U JEDAN POSTUPAK (lan 117 119. Zakona o optem upravnom postupku)

4499.. Odluivanje u upravnom postupku jednim reenjem u dva odvojena predmeta bez do-noenja posebnog zakljuka o spajanju predmeta, predstavlja povredu pravila postupanja


- 27 -

Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije nalazi da je prvostepeno reenje, kojim su uvaeni zahtevi zainteresovanih

lica i doneta odluka da se poniti pravnosnano reenje o eksproprijaciji iz 1986. godine doneto uz povredu odredbe lana 117. ZUP-a, budui da je prvostepeni organ odluivao jednim reenjem u dva odvojena predmeta bez donoenja zakljuka o spajanju postupka, u smislu citirane odredbe, a koju nepravilnost nije otklonio ni tueni organ nalazei da na ovaj nain nije povreen zakon na te-tu alioca. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovakva ocena iz obrazloenja osporenog reenja je po-grena. Ovo sa razloga, to je u lanu 117. st. 1. i 2. ZUP-a propisano kada se moe pokrenuti i vo-diti jedan postupak (u koji sluaj spada i odluivanje prvostepenog organa o odvojeno podnetim zahtevima zainteresovanog lica u ovom upravnom sporu, a o kojima je odluio jednim reenjem). Stavom 3. lana 117. ZUP-a, propisano je da e u voenju jednog postupka u sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana organ doneti poseban zakljuak protiv koga se moe izjaviti alba, osim ako je zaklju-ak doneo drugostepeni organ.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 945/04 od 3.03.2005. godine)

IZMENA ZAHTEVA


5500.. Potujui naelo zatite prava graana organ uprave je duan da upozna stranku o moguno-

sti da izmeni postavljeni zahtev koji se zasniva na istom injeninom stanju.

Iz obrazloenja:

Vrhovni sud Srbije je - ocenjujui zakonitost osporenog reenja - naao da je istim povreen za-kon na tetu tuioca.

Naime, meu strankama nije sporna injenice da je tuilac reenjem Direktora uprave za izvre-nje zavodskih sankcija za period od 01.05.2007. do 31.12.2007. godine privremeno upuen na rad iz Kazneno-popravnog zavoda u navedeni Okruni zatvor. S tim u vezi, osnovano se, po oceni suda, navodima tube ukazuje da su upravni organi pogreno primenili odredbe Uredbe o naknadi troko-va i otpremnini dravnih slubenika i nametenika kada su u konanom odbili zahtev tuioca za pri-znavanje prava na naknadu trokova nastalih u vezi sa njegovim privremenim upuivanjem u trae-nom periodu.

Naime, odredbom lana 2. stav 1. taka 6. ove Uredbe propisano je da se dravnom slubeniku i nameteniku nadoknauju trokovi privremenog ili trajnog premetaja u drugo mesto rada. Zahte-vom od 16.01.2008. godine, koji se nalazi u spisima, vidi se da je tuilac traio naknadu trokova smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, pozivajui se na navedeno reenje direktora Uprave za izvrenje zavodskih sankcija o privremenom upuivanju na rad u Okruni zatvor.

Polazei od ovako postavljenog zahteva, upravni organ bio je duan da, saglasno naelu zatite prava graana iz lana 6. Zakona o optem upravnom postupku, upozna tuioca da se u konkretnom sluaju privremenim upuivanjem u drugo mesto rada ne radi o trokovima rada i boravka na terenu, ve da se radi o pravu na naknadu odreenih trokova u smislu citiranog lana 2. stav 1. taka 6. na-


- 28 -

vedene Uredbe i u tom smislu omoguiti stranci da u smislu lana 120. Zakona o optem upravnom postupku, izmeni postavljeni zahtev koji se zasniva na istom injeninom stanju, kako bi to efika-snije mogla da ostvari prava koja joj pripadaju na osnovu materijalnih propisa.


5511.. Stranka ne moe proiriti stavljeni zahtev ili umesto ranijeg staviti novi u postupku po al-

bi. Ona to moe uiniti samo do donoenja reenja u prvom stepenu.

Iz obrazloenja:

Tueni organ je pravilno u postupku po albi naio da su neosnovani albeni navodi tuioca - da su pogreno primenjene odredbe l. 31. i 32. Zakona o gradskom graevinskom zemljitu, jer se radi o zemljitu koje je nacionalizovano po samom zakonu, pa nema mesta primeni navedenih odredbi ovog Zakona, jer se tim odredbama regulie reim gradskog graevinskog zemljita koje je kao ta-kvo odreeno odlukom skuptine optine odn. grada, to ovde nije sluaj.

Sud je cenio i navod tube da je tuilac traio da se njegov zahtev rei u smislu odredbe lana 86. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, ali nalazi da ovaj navod nije osnovan, imajui u vidu da je od-redbom lana 120. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku propisano da - poto je postupak po-krenut - stranka moe, do donoenja reenja u prvom stepenu, proiriti stavljeni zahtev ili umesto rani-jeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom prav-nom osnovu, ali pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju.

Kako je tuilac u smislu citirane odredbe mogao da menja svoj zahtev do donoenja reenja u prvom stepenu, a ne u postupku po albi, pravilno je tueni organ postupio kada je odbio kao neo-snovanu tuioevu albu i potvrdio prvostepeno reenje.


ODUSTANAK OD ZAHTEVA


5522.. Bez obzira na razloge kojima se pri tome rukovodi, tokom celog upravnog postupka pod-

nosilac zahteva moe od njega i odustati.

Iz obrazloenja: U izvrenju naznaene presude Upravnog suda od 21.10.2010. godine, donet je osporeni zaklju-

ak kojim je uvaena tuba tuioca i poniten zakljuak tuenog od 03.12.2009. godine a kojim je ob-ustavljen postupak po predlogu za oglaavanje nitavim oznaenog reenja od 31.08.2006. godine u odnosu na zainteresovano lice i utvreno da se postupak po predlogu za oglaavanje nitavim nasta-vlja u odnosu na podnosioca predloga drugog reda. Zakljuak je poniten zbog povrede pravila po-


- 29 -

stupka iz lana 199. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku - tueni u obrazloenju osporenog zakljuka nije naveo razloge, niti se pozvao na pravne propise koji bi upuivali na odluku datu u dis-pozitivu.

Postupajui u izvrenju navedene presude, tueni organ je doneo osporeni zakljuak od 09.12.2010. godine, kojim je obustavio postupak za oglaavanje nitavim pomenutog reenja, budu-i da je podnosilac predloga - zainteresovano lice, podneskom od 23.11.2009. godine, odustao od predloga.

Relevantne odredbe: Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka - lan 121. stav 1. Zakona o op-

tem upravnom postupku. Kada je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ

koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja, o emu e biti obavetena pro-tivna stranka ako je ima - lan 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Po oceni Upravnog suda a polazei od navedenog injeninog i pravnog stanja ove upravne stvari, tueni organ je pravilno obustavio postupak pokrenut po predlogu zainteresovanog lica za oglaavanje nitavim patenta od 31.08.2006. godine, budui da je podnosilac predloga - ovde zain-teresovano lice, odustao od predloga. Navod tuioca - da zainteresovano lice nije bilo ovlaeno da odustane od predloga, budui da je zainteresovano lice podnelo predlog za oglaavanje reenja ni-tavim, pa je samo ono bilo aktivno legitimisano, odn. ovlaeno da odustane od predloga, bez obzi-ra na razloge kojima se pri tom rukovodilo - ne moe se prihvatiti kao osnovan


5533.. Postupak pokrenut po njenom zahtevu moe se obustaviti samo ako je stranka izriito iz-

javila da od istog odustaje.

Iz obrazloenja:

alba tuioca odbijena je - kako proizilazi iz obrazloenja osporenog reenja - jer je tueni or-gan naao da je pravilan i na zakonu zasnovan prvostepeni zakljuak.

Tim zakljukom je - shodno lanu 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku - obusta-vljen postupak za priznavanje prava na dodatak za pomo i negu pokrenut po zahtevu tuioca, i to zbog toga to se tuilac - prema obavetenju Vie vojnolekarske komisije - nije odazvao pozivu za obavljanje neposrednog pregleda. Tako Komisija nije mogla doneti nalaz, ocenu i miljenje o njego-vom zdravstvenom stanju, shodno Pravilniku o radu vojnolekarskih komisija.

Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Kada je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka od

njega odustane, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja - lan 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Postupak za priznavanje prava na dodatak za pomo i negu koji je pokrenut po zahtevu tuioca u konkretnom sluaju obustavljen je iz razloga to se tuilac - prema obavetenju Vojnolekarske ko-misije - nije odazvao na poziv radi obavljanja neposrednog pregleda. Meutim, u obrazloenju pr-vostepenog niti osporenog reenja nigde se ne poziva na odustanak stranke od zahteva.

Dakle, zahtev stranke za odustanak od zahteva kojim je upravni postupak pokrenut ne nalazi se u dostavljenim spisima.


- 30 -

Zbog toga je, prema stavu Vrhovnog suda, pogrean zakljuak tuenog organa da je prvostepe-nim reenjem pravilno primenjena odredba lana 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, jer je odustanak od zahteva izriito dispozitivna radnja stranke u postupku, te upravni organ prime-nom ove odredbe moe obustaviti postupak samo kada je stranka jasno i na nesumnjiv nain odusta-la od svog zahteva.

Imajui sve to u vidu, Vrhovni sud Srbije nalazi da je prvostepenim zakljukom uinjena bitna povreda pravila postupanja propisana naznaenom odredbom, a kako tueni organ osporenim ree-njem nije otklonio uinjenu povredu postupka pred prvostepenim organom i sam je osporenim ree-njem povredio zakon na tetu tuioca.


5544.. Ukoliko je upravni postupak pokrenut po zahtevu stranke isti se ne moe obustaviti ukoliko stranka u toku postupka ne odustane od zahteva.

(Vrhovni sud Srbije Uvp.I 211/96 od 27.02.1997.godine)

SKRAENI POSTUPAK (lan 131. Zakona o optem upravnom postupku)

5555.. U skraenom upravnom postupku ne moe se utvrivati trina cena nepokretnosti kojoj

se menja namena.

Iz obrazloenja: Prvostepeni organ je svojim reenjem obavezao tuioca da jednokratno plati naknadu utvr-

ene visine za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita za naznaenu katastarsku parcel. Visina naknade utvrena je u skladu sa lanom 25. Zakona o poljoprivrednom zemljitu, na osnovu procene trine vrednosti predmetnog zemljita nadlene filijale Poreske uprave - Fi-lijale Zemun.

Tueni organ je odbio albu tuioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog reenja, naavi da je isti pravilno utvrdio visinu ove naknade, iako u spisima predmeta postoji nalaz vetaka poljo-privredne struke, sainjen po zahtevu tuioca, kojim je procenjena predmetna nepokretnost na znat-no nii iznos po aru, a koji nalaz je dostavljen uz dopunu albe na reenje prvostepenog organa. Po-red toga, u spisima se nalazi i obavetenje Poreske uprave o proceni trine vrednosti graevinskog zemljita kao i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, za koji je plaen porez na prenos apsolutnih prava na poresku osnovicu koju ini takoe znatno nia trina vrednost iste nepokretnosti.

Zbog toga su, po oceni Upravnog suda, osnovani navodi tuioca da reenje prvostepenog organa nije moglo biti doneto po skraenom postupku, budui da za to nisu bili ispunjeni uslovi predvieni zakonom, ve se morao sprovesti posebni ispitni postupak, to je tueni organ propustio da oceni prilikom donoenja osporenog reenja.

Relevantne odredbe:


- 31 -

Organ moe u skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno, ako je stranka u svom zah-tevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu opte poznatih injenica ili injenica koje su organu poznate; ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom odnosno na osnovu slubenih podataka kojima or-gan raspolae, a nije potrebno posebno sasluanje stranke radi zatite njenih prava odnosno pravnih interesa; ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolno-sti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posebno utvruju, pa su injenice ili okolnosti uinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti; kada se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim - lan 131. stav 1. Zakona o op-tem upravnom postupku.

Poto, po oceni suda, nisu bili ispunjeni uslovi za skraeni postupak, nadleni organ je bio du-an da sprovede posebne radnje radi utvrivanja injenica tj. da izvede potrebne dokaze radi utvri-vanja tane trine vrednosti predmetne nepokretnosti.


5566.. U posebnom ispitnom postupku (a ne u skraenom postupku) se vri utvrivanje obaveze

poreza na kapitalni dobitak.

Iz obrazloenja:

U postupku utvrivanja poreza na kapitalni dobitak, prema stavu Vrhovnog suda Srbije, po-reski organ ne moe donositi reenje u tzv. "skraenom postupku", primenom odredbe lana 131. Zakona o optem upravnom postupku, ve prethodno mora sprovesti poseban ispitni postu-pak, u kome e se preduzeti odreivanje poreske obaveze i dati mogunost stranci da ospori i zatiti svoja prava i interese.

Naime, u tzv. "skraenom postupku" se neposredno moe reiti odreena upravna stvar samo ako su uspunjeni za to zakonom propisani uslovi u skladu sa citiranom odredbom. Po pravilu, to su sluajevi u kojima nije potrebno obavljati posebne radnje u postupku radi utvrivanja injenica (jer su injenice utvrene, optepoznate ili proizilaze iz zahteva stranke, slubene evidencije organa ili su injenice i okolnosti uinjene verovatnim odn. kada je propisom predvieno da se stvar moe re-iti na podlozi injenica i okolnosti koje nisu potpuno dokazane), a reenjem - koje se donosi u skra-enom postupku - najee se udovoljava zahtevu stranke.

S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o postupku utvrivanja poreza na kapitalni dobitak u ko-me se utvruju, pre svega, injenice i okolnosti koje su od znaaja za visinu poreske osnovice - kapital-nog dobitka, to je poreski organ duan da sprovede poseban ispitni postupak i omogui uee stranci kako bi se izjasnila o svim injenicama znaajnim za utvrivanje poreske obaveze.

Na obavezu ovakvog postupanja poreskog organa u postupku utvrivanja poreske obaveze pa i poreza na kapitalni dobitak, upuuju i odredbe l. 121. i 122. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji, kojima je propisano da se u sluaju kancelarijske kontrole moraju sprovesti od-reene radnje uz uee poreskog obveznika radi utvrivanja bitnih injenica, posebno kada je spor-na visina poreske obaveze.



- 32 -

5577.. Odluka o ponitaju javne aukcije mora se doneti u posebnom ispitnom postupku.

Iz obrazloenja:

Stav je Vrhovnog suda Srbije da je Agencija za privatizaciju, vrei ovlaenje iz odredbe lana 35a Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom (''Sl. glasnik RS'', br. 45/01 i 19/03) bila u obavezi da se dri granica datog ovlaenja, da vodi rauna o cilju poveravanja ovlaenja kod odluivanja po slobodnoj oceni (a koji se ogleda u zatiti i ostvarivanju javnog interesa). Isto tako, Agencija je morala imati u vidu da odredbom lana 131. Zakona o optem upravnom postupku, kao ni navedenom Uredbom i Zakonom o privatizaciji, nije propisano da se ova upravna stvar moe reavati po skraenom postupku.

Zbog toga, a imajui u vidu da se odlukom o ponitaju javne aukcije ponitavaju pravne posle-dice koje je aukcija proizvela (ime se postupa na tetu steajnih prava tuioca kome je na javnoj aukciji prodat drutveni kapital), to je pre donoenja odluke o ponitaju javne aukcije bilo potrebno sprovesti poseban ispitni postupak iz lana 132. Zakona o optem upravnom postupku, u kome bi se tuiocu, radi zatite njegovih prava i pravnih interesa, omoguilo uee.


PRETHODNO PITANJE

(lan 134- 138. Zakona o optem upravnom postupku)

5588..

Ukoliko se, radi reavanja prethodnog pitanja od strane nadlenog suda, prekidu

upravnog postupka, odluka o tome mora sadrati nalog jednoj od stranaka da taj postu-pak pokrene, rok u kome je duna da to uini, obavezu da prui odgovarajui dokaz o istom i upozorenje na pravne posledice nepostupanja po nalogu.

Iz obrazloenja: albu tuioca izjavljenu protiv naznaenog zakljuka tueni organ je odbio, naavi da je za-

kljuak o prekidu postupka pravilno donet na osnovu lana 134. Zakona o optem upravnom po-stupku. Naime, pravilno je utvreno da se izmeu tuioca i zainteresovanog lica vode sudski sporo-vi, zbog ega je neophodno da se postupak prekine do donoenja sudskih odluka.

Tubom se - po oceni Upravnog suda - osnovano ukazuje na nezakonitost osporenog reenja, jer je tueni organ prilikom njegovog donoenja, kojim je potvrdio pravilnost zakljuka prvostepenog organa, povredio pravila postupka tj. odredbu lana 235. stav 1. u vezi sa lanom 199. stav 2. Zako-na o optem upravnom postupku. U obrazloenju osporenog reenja nisu navedeni razlozi koji, s ob-zirom na utvreno injenino stanje, upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu, budui da obra-zloenje osporenog reenja ne sadri potpune i jasne razloge zbog kojih je prvostepeni organ preki-nuo postupak odn. u istom nije navedeno da li je uopte pokrenut postupak za utvrivanje punova-nosti ugovora o neiskljuivoj licenci na igu pred nadlenim sudom i koji se postupak vodi, a to predstavlja uslov za prekid postupka.


- 33 -

Tueni organ je, osim toga, potvrdio oalbeni zakljuak kao pravno valjan i na zakonu zasno-van, iako se prema obrazloenju zakljuka nisu stekli zakonom propisani uslovi za prekid postupka. Iz obrazloenja zakljuka prvostepenog organa proizilazi da je utvrdio da je punovanost navede-nog ugovora sporna meu strankama odn. da ovde zainteresovano lice tvrdi da ugovor i dalje proiz-vodi pravno dejstvo, dok davalac licence - ovde tuilac tvrdi suprotno: da je ugovor prestao da vai, iz ega sledi da postupak jo uvek nije ni pokrenut pred nadlenim sudom.

S obzirom da meu strankama postoji sporno pravno pitanje, postupak za reavanje prethodnog pitanja kod nadlenog suda pokree se iskljuivo po zahtevu stranke, u smislu lana 137. stav 2. Za-kona o optem upravnom postupku. U takvoj situaciji, prvostepeni organ je bio u obavezi da - preki-dajui postupak - istovremeno naredi jednoj od stranaka da pred nadlenim sudom pokrene postu-pak reavanja navedenog pravnog pitanja, koje se kao prethodno pojavljuje u ovom upravnom po-stupku.

Isto tako, dispozitivom prvostepenog zakljuka, osim navedenog, trebalo je odrediti i rok u ko-me je stranka duna da to uini i da prvostepenom organu podnese odgovarajui dokaz te upozori stranku na posledice neispunjenja ove dunosti. Prvostepeni organ to nije uinio, pa je dispozitiv pr-vostepenog zakljuka suprotan lanu 198. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku je nejasan i neprecizan, a to je tueni organ propustio da otkloni ime je i sam povredio zakon na tetu tuioca.


5599.. Prekid zbog reavanja prethodnog pitanja u postupku administrativnog izvrenja reenja

nije dozvoljen.

Iz obrazloenja: Tubom se osnovano ukazuje da je prilikom donoenja osporenog reenja povreen zakon

na tetu tuioca. Tueni organ je, prihvatajui razloge prvostepenog organa iz obrazloenja oalbenog zakljuka, pogreno zakljuio da je u postupku administrativnog izvrenja reenja dozvoljen prekid postupka zbog reavanja prethodnog pitanja. Ovo zbog toga, to je donoenje odluke po zahtevu za legalizaciju bespravno podignutog objekta, za koju je doneto pravosnano reenje o ruenju, moglo biti prethodno pitanje samo u postupku donoenja tog reenja, a ne i u postupku izvrenja reenja o ruenju.


6600.. Prema pravilniku iz vremena kada je vrena prva raspodela vri se raspodela stanova u vojsci

pa oglaavanje neustavnim kasnijeg pravilnika nije razlog za prekid postupka dodele stana.

Iz obrazloenja: Postupak reavanja po albi tueni organ je prekinuo smatrajui da se po njoj ne moe reavati jer

je odlukom Saveznog ustavnog suda utvreno da Pravilnik o reavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije nije saglasan sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Zakonom o imovini Savezne Republike Jugoslavije, zbog ega e alba biti reena na osnovu Pravil-nika koji e biti donet.

Relevantne odredbe:


- 34 -

Ako organ koji vodi postupak naie na pitanje bez ijeg se reenja ne moe reiti sama upravna stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reenje nadlean sud ili drugi organ (pret-hodno pitanje), on moe - pod uslovima iz Zakona - sam raspraviti to pitanje ili e postupak prekinuti dok to ne uini nadleni organ - lan 134. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku.

U konkretnom sluaju ne postoji pitanje koje ini samostalnu pravnu celinu, za ije je reenje nad-lean

upravno pravo praktikum

Documents