upravno pravo- upravni akt.doc

8/14/2019 Upravno pravo- Upravni akt.doc

1/23

Internacionalni- Univerzitet u Novom PazaruVisokokolska jedinica u Niu

smer: Opte pravo

Seminarski rad

predmet: Upravno pravo

tema:

UPRAVNI AKT

profesor: student:

prof. r Ili!Rao"avl#evi!

$ile $ilan


2/23

U Niu, mart 2011. godine

UVODU teoriji upravnog prava, prolematika upravnog

akta ima poseno !na"enje. Va#nost teorijske oradeovoga instituta nije samo prakti"no$pravne prirode, nego ita da je upravni akt najvanija vrsta pravnog akta kojidonosi uprava, ali i i! ra!loga to se upravnim aktomu upravnoj delatnosti, apstraktna pravna norma primjenjuje

na konkretni drutveni odnos.%rgani dr#avne uprave mogu, u vrenju svoji& upravni&funkcija, donositi upravne akte i upravne ugovore kao

pojedina"ne akte.'ojam upravnog akta susre(e se u teoriji i u

!akonodavstvu. )ermin *upravni akt+ nastao je u rancuskoj-acte administrative, u 1. veku kao proi!vod odre/enogvremena u ra!voju modrene uprave. Upravni akt postajetemeljni instrument kojim uprava u svojoj osnovnojdelatnosti primjenjuje pravno pravilo na konkretan slu"aj,odlu"uju(i pri tome formom upravnog akta, o pravima ioave!ama sujekata u konkretnoj upravnoj stvari.

2


3/23

1. POJAM UPRAVNOG AKTA

%. %. Upravni a&t prema francu"&o# teori#i

Francuska upravnosudska praksa pristupala je definicijiupravnog akta prvenstveno sa stajalita mogunosti korienjapravnih sredstava (recours).

Upravni akt je svaki akt koji je podloan tubi pred Upravnimsudom ( upravni akt je objekt upravnosudske tube ).

Upravni akt je akt koji slui a ivravanje upravne funkcije(pojam upravnog akta veivao se u pojam upravne funkcije ! uguit iarre de alerg).

Upravni akt u formalnom i materijalnom smislu ! svaki aktkoji donose upravna tela drave (formalan) i upravni akt premafunkcijama koje se njegovim sadrajem ostvaruju (materijalan).

'. Veel: *Upravni akt je svaki akt uprave s kojim se naautoritativan nacin reava odre/en konkretan slu"aj+.1

%. (. Upravni a&t prema nema)&o# teori#i

O. $a*er: *Upravni akt je slu#ena upravna i!reka koja,prema ovla(enju koja pripada upravi, adresatu odre/uje ta i !anjega trealo iti pravno+.2

+. ,elline&: *Upravni akt je svako autoritativno i!janjenjevolje u pojedina"nom slu"aju unutar uprave+.3

Upravnopravni odnos je onaj odnos koji je regulisan normama

upravnog prava" a u koji stupaju pojedinci i pravne osobe prematelima dravne uprave" jedinicama lokalne i podru#ne (regionalne)

1 Osnovi prava Evropske zajednice: Uvod u ustavno pravo i upravno pravo Evropske zajednice, Hartley, T. CPravni centar

i Fond otvoreno drutvo, Sarajevo, 1998.2 Osnovi prava Evropske zajednice: Uvod u ustavno pravo i upravno pravo Evropske zajednice, Hartley, T. CPravni centar

i Fond otvoreno drutvo, Sarajevo, 1998.3 Osnovi prava Evropske zajednice: Uvod u ustavno pravo i upravno pravo Evropske zajednice, Hartley, T. CPravni centar

i Fond otvoreno drutvo, Sarajevo, 1998.

3


4/23

samouprave i pravnim osobama s javnim ovlaenjima. $na#ajtoga odnosa je "uorinaci#a to naci da upravna telanastupaju kao nosioci vlasti i istupaju sa ja#om pravnom snagom.%osledica toga odnosa je upravni akt.

Upravni akt je autoritativna odluka s kojom javnopravna tela

reavaju o pravima i obaveama pojedinaca u konkretnoj upravnojstvari na jednostran na#in" a iaiva neposredan pravni ucinak.

I. Kre&: *Upravni akt je autoritativna odluka s ciljemi!a!ivanja neposrednog pravnog u"inka u pravima i du#nostimafi!i"ki& i pravni& osoa u konkretnom predmetu upravnogdelovanja+.4

Upravni akt je osnovni pojedina#ni pravni akt" koji donosi organdravne uprave u obavljanju svoje upravne delatnosti" a kojima sepropisuje neko pojedina#no & konkretno pravilo" koje se odnosi naodre'eno lice ili na odre'eni slu#aj. $na#aj upravnog akta je u tome to

se akon ili drugi pravni propis ne moe direktno primeniti" ve samodonoenjem upravnog akta.

4 Osnovi prava Evropske zajednice: Uvod u ustavno pravo i upravno pravo Evropske zajednice, Hartley, T. CPravni centar

i Fond otvoreno drutvo, Sarajevo, 1998.5UPRAVNO PRAVO, Prof. Dr Mile Ili,Balkanski centar za izuavanje lokalne samouprave, Ni, !!". #od., str. 9$

4


5/23

. O !"TN"M KARAKT#R"$T"KAMAUPRAVNOG AKTA

Upravni akt mora ispunjavati tri kriterijuma da bi se smatraoupravnim aktom:

a) mora se raditi o pravima i obaveama u upravnoj stvarib) o tim pravima i obaveama odlu#uje dravni slubenik na

autoritativan i jednostran na#in (o njima odlu#uje sa gledita javne

vlasti)c) odluka o tim pravima i obveama u upravnoj stvari moraiaivati neposredan pravni u#inak.

*beleja upravnoga akta su: konkretnost" autoritativnost"jednostranost" pravno dejstvo" asnovanost na akonu" ivrnost idonoenje u upravnim stvarima.

%rof. +.&van#evi ralikuje bitne od nebitnih obeleja upravnogakta. 5itna 6esencijalna, primarna7 oele#ja bile bi: konkretnost"autoritativnost" pravno dejstvo i da dravni slubenik mora delovati ugranicama svojih ovlaenja" dok bi neitna 6akcesorne,sekundarne7 bile one koje pomau da se upravni akt prepona

kao takav" a ne smatraju se njegovim bitnim karakteristikamaodnosno obelejima.,

(.%. Autoritativno"t i #eno"trano"t

-ao prva karakteristika upravnog akta isti#e se njegovaautoritativno"ti jednostranost. onosilac upravnog akta" koristeise ovlaenjima i nadlenosti propisanih pravnom normom" delujepri njegovom donoenju autoritativno (regulie prava i dunostisubjekata kao nosilac autoriteta vlasti). U upravnopravnom odnosudonosilac upravnog akta prema subjektima nastupa sa ja#om

pravnom voljom ( tu se isti#e ralika u odnosu subjekata!subordinacija ). /utoritativnost se iraava u tome da je voljaadresata podre'ena volji donosioca upravnog akta.

0a autoritativnost nadoveuje se druga karakteristika!#eno"trano"t. Upravni akt je uvek jednostran. 1a karakteristikaisti#e se u okolnosti da sam akt" njegov sadraj i pravno dejstvo

6Institucije upravnog prava, Ivanevi, Velimir,%a#re&, Pravni 'akultet u %a#re&u,198(

5


6/23

nastaju kao posledica iraene volje jednog subjekta (donosioca).+oditelj upravnog postupka akt donosi jednostrano" delujesamostalno i be ikakvog uplitanja od strane drugih osoba. &obeleja ravila se potreba ralikovanja jednostranih i dvostranih akta(nastaje kao posljedica saglasnosti volja najmanje dva subjekta)"

odnosa i ralika imedu upravnog i gr'anskog prava" upravnih i akatagra'anskopravnih" ali se pojavilo i pitanje odgovornosti ( jer dravnislubenik donosi akt jednostrano" te je isklju#ivo odgovoran aeventualne neakonitosti i nepravilnosti akta" ali i eventualnu tetunastalu ivrenjem takvog upravnog akta ).

(.(. Iniviualitet ver"u" &on&retno"t

Kon&retno"t upravnog akta jo jedna je od njegovih bitnihkarakteristika" koja ide u dva smera: prema predmetu o kojem se

odlucuje (konkretna upravna stvar) i prema sujektima o "ijim sepravima i oave!ama odlu"uje pravnim aktom (konkretni adresatiakta). *na podraumeva konkretno pravo nekog subjekta" koje semoe ostvariti tek donoenjem upravnog akta. a bi jedan akt bioupravni akt" on mora da se odnosi na pojedina#nu pravnu situaciju"koja je regulisana pojedina#nom pravnom normom koju sadri upravniakt.2

Iniviualno"t naci da se odnosi na pojedina#ne" posvojim obelejima preponatljive upravne stvari a raliku odkonkretnosti(ta#no odredene osobe i stvari). &ndividualno se ne sme svoditi na

konkretno" a univeralno na opte.

(.. Pravno elovan#e upravno/ a&ta 0 nepo"reno"tpravno/ u)in&a 1

Upravnom aktu je svojstveno da ima pravno delovanje" tj. daproivodi neposredni pravni u#inak. 0eposrednost pravnog u#inkanajbitnija je karakteristika upravnog akta" na#i da upravni akt to gaje doneo dravni slubenik ostvaruje pravne u#inke i postaje ivorprava i obavea a odre'ene osobe.

%ravno delovanje upravnog akta prvenstveno je usmerenoprema njegovom adresatu" tj. stranci o #ijim se pravima iobaveama odlu#ivalo samim aktim" atim prema njegovom donosiocukoji je uvek vean aktom koji je donet" te posredno prema treimosobama (kada je stranci dodeljeno neko apsloutno pravo kojedeluje erga omnes" prema svima i treca osoba mora dokaati

UPRAVNO PRAVO, Prof. Dr Mile Ili,Balkanski centar za izuavanje lokalne samouprave, Ni, !!". #od., str.98

6


7/23

svoj pravni interes). Upravo je ova karakteristika osnova aralikovanje realnih akata uprave i upravnih akta (relani aktiuprave ne proivode neposredni pravni u#inak).

(.2. Pravna vezano"t 0 na)elo za&onito"ti 1

%ravna veanost upravnog akta" njegovo je posebno svojstvona koje treba gledati dvojako. %rvo" pravna veanost a donosiocaupravnog akta naci da je dopustivost autoritativnog istupadonoenjem upravnog akta ograni#ena utvr'enom pravnom normom( donosioc moe doneti akt samo u okviru nadlenosti koju propisujepravna norma). rugo" sam akt mora imati oblik i sadraj kojiodgovaraju uslovima utvr'enim u pravnom pravilu (donosiocupravnog akta moe odlu#ivati o pravima i obaveama ukonkretnoj upravnoj stvari samo kad to predvi'a pravna norma i nana#in na koji je to odre'eno pravnom normom).

*va karakteristika apravo predstavlja na#elo akonitosti"obaveu svih pravnih subjekata da potuju i pridravaju se pravnihpropisa i postupaju u skladu sa njima.

Upravni akt se moe doneti samo ako postoji pravni osnov anjegovo donoenje" pri #emu se podraumeva i da je donet od stranenadlenog organa. &na#e" vai opta predpostavka das u u momentudonoenja svi upravni akti akoniti" a da bi se konstatovalaneakonitost" to se mora posebno utvrditi. 1ako'e" da bi postojalapravna valjanast jednog upravnog akta on mora biti donet u posebnopropisanom postupku" koji se ove upravni postupak.

(.3. 4orma i "ar5a# upravno/ a&ta

-ada se govori o formi upravnoga akta" misli se na oblikkojim se iraava sadraj samog akta. -akva treba biti formaupravnoga akta" kakvim se oblikom sadraj akta moe iraavati"utvr'uje se pravnom normom. onosilac akta moe ga donositisamo u onom obliku koji propisuje ili doputa pravna norma. $aupravni akt se prie svega propisuje pisani oblik (glavni naciniraavanja upravnog akta). %ostoje brojne prednosti pisanog oblika(pravna sigurnost" pogodniji nacin" olakano je dokaivanje ipostupanje prema dispoitivu" upotreba pravnih lekova itd.).

Upravni akt mora u svome sadraju imati odre'ene elementeradi lakeg ostvarivanja svrhe bog koje je sam akt doneen. -adase akt donosi u pismaom obliku" njegov sadraj mora imatisastavne delove koje predvida pravna norma. 3eenje se sastojiod aglavlja" uvoda" toka" obraloenja" uputivanje na pravni lek"potpisa slubene osobe i otiska slubenog pe#ata javnopravnogtijela.


8/23

%. VR$T# UPRAVN"& AKATA

. %. Kon"titutivni i e&larativni upravni a&ti6 poelaprema "ar5a#u prava i oaveza

-ao kriterijum a podelu upravnih akata na konstitutivne &deklarativne" ueta je #injenica da li su donetim upravnim aktomkonstituie novo pravno stanje ili se samo utvr'uje postojanje ovogstanja.

Kon"titutivni 0 &reativni6 "tvara#u!i 1 upravni akti su aktikojima se asniva" menja ili ukida neki pravni odnos. *ni stvarajupravni odnos koji do tada nije postojao" odnosno to su akti koji upostojeem odnosu iaivaju promene (na na#in da se odnos ilimenja ili ukida).

$bog prirode konkretnog pravila ponaanja" konstitutivni upravni

akti deluju ubuduce" e8 nunc. 1o na#i da se pravni odnos stvara"menja ili ukida trenutkom donoenja (saoptenjem" dostavom) akta ida ga se takvim valja smatrati ubudue.

&uetno" konstitututivni akti mogu delovati e8 tunc kada jeto irekom predvi'eno u akonu i kada to proilai i prirode novokonstituisanog pravnog odnosa.

$a konstitutivne akte se vee mogucnost diskrecijske ocene"koje nema kod deklaratornih akata.

-onstitutivni upravni akti" prema stanju koje stvaraju mogu biti:kojima se asnivaju pravni odnosi " konstitutivni" kojima se menjajupravni odnosi" rekonstitutivni" i oni kojima se ukidaju pravni odnosi"

dekonstitutivni.7e&larativni 0 utvr8u#u!i 1 upravni akt je onaj akt #ijim se

donoenjem utvr'uje da su ispunjeni uslovi a nastanak novog pravnogstanja" tj. njime se utvr'uje postojanje nekih prava i obavea" koje su ibe ovog akta postojale a stranku" pa se ato on i ove utvr'ujuimaktom.

*vakvi upravni akti deluju e8 tunc" retroaktivno. $a trenutaknjihovog vaenja nije odlu#eno vreme donoenja" odnosno po#etak

!


9/23

vaenja" ve trenutak kad su nastupile okolnosti utvr'ene u pravnojnormi bog kojih je akt bio donesen.

eklaratorni akti se dele na: a&te &o#ima "e utvr8u#e "ampravni ono" i na one &o#ima "e utvr8u#u )in#enice ilio&olno"ti &o#e "u meroavne za ne&i pravni ono".

eklarativni akti se donose samo po sili akona" to na#i poslubenoj dunosti" dok se konstitutivni moe doneti i na ahtevstranke.

.%.%. Vr"te &on"titutivni9 a&ata

-onstitutivni upravni akti mogu biti:

ovla(uju(i i oave!uju(i9

akt-uslov9

akt dispen!9

li"ni i stvarni 6acta in persona i acta in rem79

do!voljavaju(i i doputaju(i.

Ovla!u#u!i 0favoriilni1upravni akti su konstitutivni akti kojise odlikuju time to na osnovi njih adresat dobija neko pravo koje dotada nije imao" kao i mogunost da to pravo ostvari (npr. dovolaa dranje oruja" reenje o dravljanstvu" reenje o peniji"gra'evinska dovola i sl.).

Oavezu#u!i 0onerozni1upravni akti su konstitutivni upravniakti kojima se stranci nameu ivesne dunosti (npr. dunost plaanja

porea" vrenje vojne obveei sl.)" abrane ili se nalau neke #inidbeili trpljenja (npr. abrana bacanja otpadaka koji aga'uju okolinu).*ve dve vrste akata se uajamno uslovljavaju" jer ivesna

ovlaenja urokuje i neku obaveu i obrnuto.U teoriji se smatra da se ovlacujuci upravni akti donose po

pravilu na ahtev stranke" a obveujui akti po slubenoj inicijativi.

A&t : u"lov je takva vrsta konstitutivnog upravnog akta ukojem se prava & dunosti adresata ne odre'uju samim aktom. /kt jesamo uslov da bi odre'ena situacija mogla nastati" ali kada onajednom nastane" onda u celini avisi od onih pravnih propisa

kojima se regulie (npr. pri prijemu u dravljanstvo ili u dravnuslubu).V. Ivan)evi!: ;


10/23

A&t i"penz odlikuje se time to donosilac takvoga akta moe"koristei seovlaenjem i odgovarajue pravne norme" odstupitiod stroih uslova i na adresate primeniti blae uslove (npr.imenovanje stranog dravljanina adravnog slubenika).

Ko li)ni9 &on"titutivni9 a&ata 0acta in per"ona1 bitnoje da ovlaenja" odnosno obavee a adresata akta proilaeneposredno i samog akta (npr. voacka dovola). 1u suovlaenja u pravilu i neprenosiva. %renoenje prava mora bitipredvi'eno pravnom normom (radi se o strogo li#nim pravima) jer sei mogunost ivrenja takvog prava veuje a odre'enu osobu(samo se ona moe koristiti pravima koja su joj dodeljena).

Ko "tvarni9 a&ata 0acta in rem1 ovlaenja proilae apojedinca i odnosa koji on ima prema odre'enoj stvari" pa takvaovlaenja mogu imati svi oni koji se prema nekoj stvari nalae u

odgovarajuem odonsu ( npr. odnos vlasnitva"obavea imaocavoa#ke dovole da se slui tehni#ki ispravnim voilomi sl.).

7ozvolomse samo potvr'uje pravo pojedinac" koje on posedujekao gra'anin na odre'eno delovanje (treba se ispitati ugroava li seopti interes). 4itno je da pojedinac koji ahteva idavanjedovole" prvo 5 ispuni sve akonom propisane pretpostavke idrugo 5 da vrenje tog delovanja ili radnje ne ugroava optiinteres (npr. dovola a noenje i dranje oruja).

7oputen#em se dodeljuje sasvim novo ovlaenje" naravnoukoliko su kao i kod dovole ispunjene sve akonom propisane

pretpostavke. %retpostavka a doputenjem jeste da sepoduimanjem radnji ne ugroava opti interes" ve naprotiv" dase opti interes poveava.

. (. Pozitivni i ne/ativni upravni a&ti6 poela prematomezaovol#ava li "e za9tevu ili "e za9t#ev oi#a

Pozitivni upravni a&ti su akti kojima donosilac akta moeprihvatiti ahtev stranke i dodeliti joj neko ovlaenje ili dodelitineko pravo. 0astali su kao posledica takvog delovanja u kojem

nadleno telo" reavajui o sutini stvari" reilo poitivno u koriststranke.

Ne/ativni 0oi#a#u!i1 upravni a&ti su oni kod kojihdonosilac upravnogakta moeoditi(nadleno telo je reavalo osutini stvari i naloda je ahtev stranke neosnovan" pa ge jereilo negativno) ili odaciti(nadleno telo na temelju ovlaenjaahtev odbacuje bog formalnih nedostataka" ne uputajui se u

1#


11/23

raspravu o sutini stvari) ahtjev stranke" tj. reitistvar negativno asamu stranku.

0e iaivaju nikakve promene u postojeem odnosu pa semogunost njegovog donoenja veuju a predlog stranke" retko sedonose po slubenoj dunosti.

.. Iniviualni i /eneralni upravni a&ti6 poela premaore8eno"ti6 ono"no neoreeno"ti

*va podela akata na individualne i generalne akte polai odna#ina odre'ivanja stranaka" tj. osobama o #ijim se pravima iobveama odlucujeupravnim aktom.

-od iniviualni9 upravni9 a&ata adresati akta ona#enisu pojedina#no i poimeni#no i to be obira na to koliko ih ima.

-od /eneralno/ upravno/ a&ta adresati se ne odre'ujupoimeni#no" nego se prema odre'enim karakteristikama adresata

aklju#uje o tome na koje se osobe odnosi takav akt (odnose se naneodre'en" ali odrediv broj adresata). 1akvi su akti re'i u praksi"dok se vie pojavljuju individualni upravni akti.

.2. Pravno vezani i a&ti u &o#ima #e "ar5ano i"&recionopravo6 poela " ozirom na to a li i &oli&o a&ti u "ei"ar5e i"&reci#one elemente

-od upravnih akata koji su u svojim delovima pravnovezani" pravna norma (utvr'uje nadlenost donosioca" postupakdonoenja akata" oblik i sadraj akta) propisuje na#in ponaanja

donosioca upravnog akta pri donoenju samog akta. 3adi se okategori#koj pravnoj normi.

-od akata u kojima je sadrano i"&reciono pravo" donosiocuupravnog akta doputeno je pravnom normom ( disjunktivna"alternativna ) da konkretnu stvar rei birajui ime'u viemogunosti koje su mu ponu'ene. & kod ovih akata postoje delovikoji su strogo veani" ali se ibor imedu dovoljenih alternativaobavlja prema slobodnoj oceni" pri #emu donosioc akta vodira#una o javnom interesu (svrsishodnosti).

-od upravnih akata koji su u svim delovima pravno veani"svi delovi akta podleu kontroli akonitosti" dok kod akata u kojim

je sadrana diskreciono pravo" kontroli akonitosti podleu samopravno veani delovi akta.

$ajedni#ka karakteristika akata je pravna veanost" dok jeralika u obimu te veanosti.

. 3. Poela a&ata prema proceuri

%rema proceduri u kojoj su doneeni" upravne akte delimo na:

11


12/23

reenje i !aklju"ak9

jednostavne i slo#ene upravne akte96 upravne akte na predlog ,pristanak ili !a&tev stranke i

upravne akte po slu#enoj du#nosti9 delimi"no, dopunsko i privremeno reenje.

U upravnom postupku" koji se vodi prema odredbama

$akona o upravnom postupku postoje dve vrste akata" a to su: reenjei aklju#ak.

Reen#em 0meritorna olu&a1 se odlucuje o sutini stvari(meritumu)" o stvari koja je predmet postupka" dok se za&l#u)&om0proceuralna olu&a1 odlu#uje o pitanjima koja se ti#upostupka i o onim pitanjima koja se kaosporedna pojavljuju uvei sprovo'enja postupka" a o kojima se neodlu#uje reenjem.3eenje je temeljni oblik upravnog akta koji nastajekao produktupravnog postupka (to je meritorna odluka s kojom se reavasutina

predmeta i mora ispunjavati sve bitne karakteristike upravnogakta). *upravnoj stvari se odlucuje reenjem.

,eno"tavni su upravni akti kod kojih se u odlu#ivanjuupravne stvari javlja jedan donosilac.

;lo5eni 0&omple&"ni1 upravni akti su oni kod kojih uprocesu njihovog donoenja sudeluju dva ili vie tela. 7 obirom naiuetni karakter sloenih reenja" potrebno je da pravna normaprecinodefinie uslove pod kojima se njihova kolaboracija javlja.

%ostoje dve situacije kod donoenja sloenih rjeenje: slu#ajevi kada je propisom odre'eno da nadleno telo

donosi reenje u saglasnosti" u potvrdu ili odobrenje drugog tela"i

slu#ajevi kada je propisom odre'eno da reenje donosinadleno telo u prethodnu saglasnost" odobrenje" potvrdu ilimiljenje drugog tela.

-arakteristika upravnog postupka je da se po&re!e na za9tev"tran&e ili po "lu5eno# u5no"ti. & toga proilai da se upovodu akata koji se donose nakon sprovedenog postupka" moguralikovati akti koji se donose prema slubenoj dunosti od onih koji

se donose povodom ahteva stranke. $a prve je inicijativu irailonadleno telo time to je u ivravanju slubene dunostipokrenulo upravni postupak radi donoenja upravnog akta.0adleno telo e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kada jeto propisano akonom ili je nuno radi atite javnog interesa.rugi se akti donose na predlog stranke. 1o na#i da jepostojanje odgovarajuceg predloga stranke nuna procesna

"Institucije upravnog prava, Ivanevi, Velimir,%a#re&, Pravni 'akultet u %a#re&u,198(

12


13/23

pretpostavka a postupanje nadlenog tela sa svrhom vo'enjapostupka i donoenja upravnog akta. $ahtev stranke ima dvostrukuvanost. 0jime se daje inicijativa a pokretanje postupka" ima8pokretacku snagu9" a ujedno je i bitan element a donoenjetakvog akta. U stvarima u kojima je prema akonu ili po prirodi stvari

a pokretanje i vodenje postupka potreban ahtev stranke" postupakse moe pokrenuti i voditi samo ako takav ahtjev postoji. -ada seupravni postupak pokree na ahtev stranke" postupak se smatrapokrenutim u trenutku predaje urednog ahteva strankeodgovarajuem organu.

7elimi)no reen#ese donosi kada se pomou upravnog aktareava o veem broju pitanja" a samo se o nekima od njih moereiti na temelju utvr'enog #injeni#nog stanja.

7opun"&o reen#ese donosi ako javnopravno telo reenjemnije reilo sva pitanja koja su predmet postupka" moe se" na predlog

strankeili po slubenoj dunosti" doneti reenje o pitanjima koja nisureena.

Privremeno reen#e donosi se ako prema okolnostimaslu#aja pre okon#anja postupka treba doneti reenje kojim seprivremno ure'uju sporna pitanja ili odnosi" reenje e se donetina temelju #injenica ponatih u vreme njegovog donoenja. 1oreenje mora biti ona#eno kao privremeno rjeenje. %rivremenoreenje ukinue se reenjem kojim se reava o upravnoj stvari.

13


14/23

'.VR#M#N$KO D#(OVANJ#UPRAVNOG AKTA$a upravni akt je bitno da on mora iavati neposredne pravne

posledice u konkretnoj upravnoj stvari (to je temeljna ralikaimedu upravnog akta i realnih akata uprave kao &optenormativnih akata). $ajedni#ko je upravnom aktu imaterijalnoj radnji to to su oboje fakti#ka delatnost i kao takviproivode #injeni#ne posledice" ali samo upravni akt proivodineposredne pravne posljedice. 1ako svojstvo upravnog akta naiva

se pravna po"leica (snaga delovanja). Upravni akt delujeprvenstveno prema strankama (inter partes)" ali i prema svakome(erga omnes) ukoliko se radi o apsloutnim pravima" stoga je bitnoutvrditi po#etak i prestanak njegovog vaenja.

2. %. Po)eta& elovan#a upravno/ a&ta

Upravni akt provodi pravne posledice prema rali#itimsubjektima" stoga se treba napraviti ralika ime'u tih subjekata"u prvom redu donosioca akta & adresata akta. Upravni aktobaveuje svog donosioca od trenutka kada ga je otposlao stranci

(treba se voditi racuna o tome je li sam akt doneen i upuen stranci).7ve dok akt ne po#ne delovati prema stranci" ne obaveuje nidonosioca" s obirom na to to donosilac ne moe preduimatiprema stranci nikakve radnje veane a akt koji treba biti dostavljen.

%rema stranci upravni akt deluje od trenutka pravilnoobavljene dostave. 1o na#i da je pravilno ivrena dostava" onaprocesna radnja sa #ijim ivrenjem nastupa po#etak delovanja

14


15/23


16/23

teorija gleda rali#ito. &sti#e se nunost abrane retroaktivnostikonstitutivnih upravnih akata. 1a abrana opravdava se potrebomatite objektivne akonitosti kao i potrebom atite prava iinteresa stranaka.

3etroaktivnost moe predstavljati svojevrstan oblik

neakonitosti kad se upravnom aktu be pravne podloge dajeretroaktivno delovanje.

0asuprot retroaktivnom delovanju upravnog akta u teoriji seposebno istice i tv. prou5eno pravno e#"tvo upravnog akta(radi se o tv. anticipiranom upravnom aktu). *sobina takvog aktairaava se" u tome to se mogunost delovanja produuje(delovanje takvoga akta javlja se kasnije nego to bi to normalnotrebalo biti).

). PRAVN" KVA("T#T" UPRAVNOGAKTA

3. %. Kona)no"t upravno/ a&ta

Kona)no"tna#i da je postupak donoenja upravnog aktaavren. *na moe nastupiti nakon avretka prvostepenogpostupka" odnosno nakon donoenja i dostavljanja prvostepenogreenja (kada protiv prvostepenog reenja nije doputena alba ilije pak doputena" ali je stranka propustila rok a albu) ili nakonavretka drugostepenog postupka (drugostepeni organ je aktomodlu#io o albi).

-ona#nost u svim svojim oblicima konumira albu" dokpravosnanost konumira i albu i tubu. +remenski se kona#nostjavlja pre pravsnanosti (stranka je duna koristiti prvo albu dabi mogla podii tubu i traiti upravnosudsku atitu svojih prava).

;ogue je da se nastanak kona#nosti i pravosnanosti vremenskipodudaraju (npr. kada protiv drugostepenog reenja nije doputenatuba)" ali ne postoji mogunost da se kona#nost javi nakonpravosnanosti (tj. da akt postane pre pravosnaan nego kona#an).3eenje protiv koga nema redovnog pravnog leka u upravnompostupku (kona#no u upravnom postupku)" a kojim je strankastekla neko pravo" odnosno kojim su stranci odre'ene kakve

16


17/23

obavee" moe se ponititi" ukinuti ili imijeniti samo uslu#ajevima koji su akonom predvi'eni.

3eenje prvog stepena postaje kona#no: danom dostave reenja stranci $ako #ala nije doputena

istekom roka !a #alu$ako #ala nije ulo#ena9 danom dostave stranci reenja drugog stepena kojim je

odijena #ala kao neosnovana.

7vako reenje drugog stepena kona#no je u upravnom postupku.-ona#no reenje ne moe se pobijati albom" ono se moeponititi" ukinuti ili imeniti putem ivanrednih pravnih lekova.

3. (. Pravo"na5no"t upravno/ a&ta

Pravo"na5no"t je procesnopravni institut kojim se

onemoguava ponovno odlu#ivanje o stvari o kojoj je u redovnompostupku kona#no odlu#eno (ne is in idem). 7vodi se nanedopustivost odlu#ivanja (abrana da stranka postavlja ahev aponovno odlu#ivanje o stvari koja je kona#no reena kao i abranudonosiocu akta da o takvoj stavri odlu#uje) o jednoj stvari kojaje kona#no reena i na neimjenjivost akta kojim je o toj stvariodlu#eno.

Nepromjenjivostakta na#i da se akt ne moe ponititi" ukinutiili imeniti kada je ve o stvari kona#no odlu#eno. %od istimuslovima takva stvar ne moe biti predmet ponovnog reavanjame'u istim strankama.

7a stajalita upravnog akta" pravosnanost kao procesnopravno na#elo ona#ava situaciju u kojoj se postupak smatraavrenim kada je predmet kona#no reen" tako da se abranjuje dase o istoj stvari vode novi postupci i to be obira na to kako je samastvar reena.

&nstitut pravosnanosti ima u podru#ju upravnog akta"prakti#nu vrednost" on proiilai i na#ela akonitosti" a uslov podkojima nastupa pravosnanost upravnog akta utvr'uju se u pravnojnormi.

1renutak nastanka pravosnanosti & njegovih posledica utvr'enisu u akonu. 1ime pravosnanost u oblasti upravnog akta dobijakvalitet poitivnopravnog procesnog instituta.

3eenje protiv kojeg se ne moe uloiti alba" niti pokrenutiupravni spor ( pravo"na5no reen#e)" a kojim je stranka steklaodre'ena prava" odnosno kojim su stranci odre'ene neke obavee"moe se ponititi" ukinuti ili imeniti samo u slu#ajevima koji suakonom predvi'eni.

1


18/23

7vi akti koji se donose u upravnom postupku" pododre'enim uslovima sti#u svojstvo pravosnanosti" ali ono nijeuvek u svemu isto" ralikuje se od akta do akta po svom sadraju isnai" po svome delovanju" avisno o tome na koga se odnosi.7utina pravosnanosti je u tome da se nakon isteka odre'enog

vremena pravni odnos koji je reenjem stvoren ne moe menjati.U upravnom postupku treba ralikovati formalnu od

materijalnepravosnanosti. 4ormalna pravo"na5no"t sti#e ono reenje protivkojeg se ne moe uloiti alba niti pokrenuti upravni spor. 7vakoformalno pravosnano reenje je i kona#no" ali nastupomkona#nosti reenja jo nisu pravosnana. -ona#na reenja nemogu postati formalno pravosnano tako dugo dok postoji mogunostpokretanja upravnog spora. 1ek istekom akonskog roka apokretanje upravnog spora kona#no reenje (ako upravni spor nijepokrenut) postaje i formalno pravosnano.

$ateri#alna pravo"na5no"t sti#e ono formalnopravosnano reenje kojim je stranka stekla odre'eno pravo ili kojimje stranci nametnuta odre'ena obavea. 7va formalno pravosnanareenja ne sti#u i materijalnu pravosnanost. 0a primjer"negativno reenje ne moe postati materijalno pravosnano" jer naosnovu takvog reenja stranka ne sti#e odre'ena prava niti joj seodre'uju neke obavee.

Formalna pravosnanost vee stranku" a materijalnapravosnanost vee organ koje je reenje donelo. 1o na#i daorgan takvo reenje ne moe ponititi" ukinuti ili imeniti novimupravnim aktom .

3. . Izvrno"t upravno/ a&ta

3eenje doneeno u upravnom postupku" ivrava se nakon topostane ivrno.

&vrnost upravnog akta predstavlja pravno stanje da se donetipravni akt moe fakti#i sprovesti" odnosno realiovati.


19/23

rugostepeno reenje kojim se reava upravni spor postajeivrno dostavom stranci.

*AK(JU+AK

U postupku stvaranja prava mogu se donositi upravniakti, ali i neki drugi akti, sa kojima ovi mogu imati odre/enesli"nosti i ra!like.

onoenje upravnog akta je samo jedna vrsta upravne

delatnosti, koja se naj"e(e javlja u radu dr#avni& organa.%n predstavlja i!javu voje organa uprave, tj. to je pravni aktkoji se donosi prema usvojenim propisima i predstavlja aktupravne vlasti.

'ravno dejstvo upravnog akta sastoji se u tome tonjegovim stupanjem na snagu dola!i do odre/eni& pravni&

1"


20/23

posledica, a pre svega, postoji njegova oave!nost u odnosuna sve u"esnike u upravnom postupku.

("T#RATURA

UPRAVNO PRAVO" %rof. dr ;ile &li"5alkanski centar !a i!u"avanje lokalne samouprave,Ni, 200=. god.

In"tituci#e upravno/ prava" &van#evi"+elimir">agre, 'ravni fakultet u >agreu,13. god.

2#


21/23

O"novi prava


22/23

A.A. &ndividualitet versus konkretnost .........................................>

A.B. %ravno delovanje upravnog akta (neposrednost pravnogu#inka) ................................................................................................. >

A.C. %ravna veanost ( na#elo akonitosti ) ...................................

>A.. Forma i sadraj upravnog akta .............................................

?

%. VR$T# UPRAVN"&AKATA .......................................................... @

B. . . A. %ravosnanost upravnog akta ..........................................

%>. B. &vrnost upravnog akta ....................................................

%@

22


23/23

*AK(JU+AK..................................................................................................... %

("T#RATURA ................................................................................ (B

upravno pravo- upravni akt.doc

Documents