4. upravno pravo

44.. UUPPRRAAVVNNOO PPRRAAVVOO

U P R A V N O P R A V O

- 2 -

NAELO ZAKONITOSTI

(lan 5. Zakona o optem upravnom postupku)

11.. Organ vlasti koji reava po podnetom zahtevu za pristup informaciji od javnog znaaja, protiv ije odluke je dozvoljeno izjavljivanje albe, ima procesni poloaj prvostepenog uprav-nog organa, pa u toj stvari ne moe istovremeno da ima i poloaj stranke i da bude tuilac u upravnom sporu.

Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja ("Slubeni glasnik RS", br.120/2004), podnoenje zahteva i ostvarivanje prava na pristup informaciji od javnog znaaja je upravna stvar, pa se zahtev za pristup informaciji od javnog znaaja reava primenom od-redaba Zakona o optem upravnom postupku. Organ vlasti od koga se trai informacija, protiv ije odluke je dozvoljeno podnoenje albe, ima poloaj prvostepenog upravnog organa. Poto, u smislu l. 1. i 2. Zakona o optem upravnom postupku i lana 5. Zakona o upravnim sporovima, organ vlasti koji u dvostepenoj upravnoj stvari reava u toj stvari ne moe istovremeno da ima i poloaj stranke i da bude tuilac u upravnom sporu. Prema lanu 12. ovog Zakona, tuilac u upravnom sporu moe biti fiziko lice, pravno lice ili druga stranka ako smatra da joj je upravnim aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes. U konkretnom sluaju, Okruni sud nije stranka, jer reenjem Poverenika za informacije od jav-nog znaaja Republike Srbije, nije reavano o nekom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu tog suda, ve je reavano o dunosti Okrunog suda da kao nadleni organ javne vlasti postupi po zah-tevu stranke, traioca informacije. Zbog toga Okruni sud nema pravni interes za podnoenje tube, a time ni legitimaciju u uprav-nom sporu.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, U. 6748/05 od 01.02.2006. godine)

NAELO SASLUANJA STRANKE (lan 9. Zakona o optem upravnom postupku)

22.. Ako su u konkretnom sluaju sve odlune injenice utvrene pismenim dokaznim sredstv-

ima, organ koji vodi upravni postupak i reava o pravu zaposlenog moe oceniti da sasluanje stranke pre donoenja reenja nije neophodno.


- 3 -

Iz obrazloenja: Tubom se navodi da je u upravnom postupku povreeno naelo sasluanja stranke iz lana 9.

Zakona o optem upravnom postupku. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovi navodi su neosnovani i to stoga to je stavom 2. iste odre-

dbe propisano da se reenje moe doneti i bez prethodnog sasluanja stranke u sluajevima kada je to zakonom doputeno.

Naime, prema okolnostima sluaja, organ ceni da li je potrebno posebno sasluanje stranke radi zatite njenih prava odn. pravnih interesa ili je konkretna stvar takva da se sasluanje stranke pokaz-uje suvinim.

Izjava stranke se uzima ako za utvrivanje odreene injenice ne postoji neposredni dokaz ili se takva injenica ne moe utvrditi na osnovu drugih dokaza lan 172. stav 1. Zakona o optem upra-vnom postupku.

Prvostepenim reenjem odreen je koeficijent na osnovu konanog reenja o rasporeivanju a pr-imenom odredaba Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika. Zbog toga, i po oceni Vrho-vnog suda Srbije, sasluanje stranke pre donoenja reenja nije bilo neophodno, jer su za primenu ovog zakona u konkretnom sluaju sve odlune injenice utvrene pismenim dokaznim sredstvima.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 3691/07 od 10.04.2008. godine)

NAELO OCENE DOKAZA (lan 10. Zakona o optem upravnom postupku)

33..

Kod postojanja pisanih dokaza da je lice Z.R. poginulo kao vojnik na prostoru vojnog poligona S... nadleni organ je u obavezi da izjavu svedoka M.P. o toj injenici ceni kao do-punsko dokazno sredstvo u nedostatku drugih dokaza okolnostima iz l. 2. i 3. Zakona o osnovnim pravima boraca vojnih invalida i porodica palih boraca cenei sve dokaze u skladu sa naelom ocene dokaza iz lana 10. Zakona o optem upravnom postupku a u cilju utvriva-nja odlunih injenica prema naelu istine iz lana 8. istog zakona.

Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je Okruni sud po tubi S.R. u upravnom sporu ocenio pravilnim

reenje tuenog organa Sekretarijata za socijalnu i deiju zatitu Gradske uprave grada B... u pred-metu priznavanja prava na porodinu invalidninu, te da je pravilan zakljuak tuenog organa da tu-ilja S.R. ne ispunjava uslove iz lana 13. u vezi lana 78. Zakona o osnovnim pravima boraca, voj-nih invalida i porodica palih boraca (Sl. list SRJ br. 24/98) jer iz dokaza u spisima predmeta pro-izilazi da je suprug tuilje Z.R. kao civilno lice na slubi u Vojsci Jgoslavije nestao 5.8.1995. godi-ne na vojnom poligonu S... i da je oglaen umrlim reenjem Optinskog suda, zbog ega je ne-sporno da suprug tuilje nije poginuo, umro ili nestao pod okolnostima iz lana 2. i 3. tog zakona.

Ispitujui pobijanu presudu Vrhovni sud Srbije nalazi da se ovakvo zakljuivanje Okrunog suda u B... ne moe prihvatiti kao pravilno, jer je u spisima predmeta priloena izjava svedoka M.P. u kojoj je opisan nain pogibije Z.R. prilikom napada hrvatske vojske te je nadleni organ bio u obavezi da izjavu tog svedoka ceni kao dopunsko sredstvo a u nedostatku ostalih dokaza okolnostima iz lana 2. i 3. citira-nog zakona i primenom lana 10. Zakona o optem upravnom postupku i lana 8. utvrdi prema naelu istine odlune injenice od kojih zavisi zakonitost odluke u ovoj upravnoj stvari.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Uvp. 106/03 od 30.09.2004. godine)


- 4 -

NAELO DVOSTEPENOSTI U REAVANJU

(PRAVO NA ALBU ) (lan 12. Zakona o optem upravnom postupku)

44..

Ako je stranka pogreno upuena da protiv donetog reenja moe pokrenuti upravni spor, umesto da podnese albu, tuba se odbacuje, a rok za albu tee od prijema reenja o odbaa-ju tube.

Iz obrazloenja: Imajui u vidu da se tubom osporava prvostepeno reenje, te da protiv reenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu, u skladu sa naelom dvostepenosti iz lana 12. Zakona o op-tem upravnom postupku, a da prema citiranim odredbama ovog zakona tueni organ, kao prvoste-peni, nije bio nadlean za donoenje osporenog reenja, Vrhovni sud nalazi da je protiv osporenog reenja doputena alba u upravnom postupku, te da je tim reenjem data pogrena pravna pouka o mogunosti neposrednog pokretanja upravnog spora. Ovo sa razloga, to se po nalaenju Vrhovnog suda Srbije, pravo na voenje upravnog spora protiv prvostepenog upravnog akta ne moe zasnovati neovlaenim preuzimanjem i reavanjem odreene upravne stvari iz nadlenosti drugog organa su-protno odredbi lana 19. ZUP-a. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odbacio podnetu tubu primenom odredbe lana 28. stav 1. taka 4. Zakona o upravnim sporovima, s tim to rok za albu nadlenom drugostepenom organu za stranku tee od dana dostavljanja ovog reenja sudu, u smislu lana 200. stav 6. ZUP-a.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, U. 3270/03 od 11.06.2003. godine)

NAELO PRAVNOSNANOSTI REENJA (lan 13. Zakona o optem upravnom postupku)

55.. Pravnosnana odluka doneta u upravnom postupku, moe se ukloniti iz pravnog poretka

samo primenom nekog od vanrednih pravnih sredstava koja su propisana Zakonom o optem upravnom postupku, na nain i u postupku propisanim tim zakonom.

Iz obrazloenja: Pravnosnano reenje (protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor), a ko-

jim je stranka stekla odreena prava odn. kojim su stranci odreene neke obaveze - moe ponititi,


- 5 -

ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom - lan 13. Zakona o optem upravnom postupku.

Tueni organ, kao ni prvostepeni organ - po oceni Vrhovnog suda Srbije - u postupku donoenja osporenog reenja odn. oalbene odluke, nisu postupili na nain propisan citiranom odredbom zako-na, ime su povredili pravila postupka na tetu tuioca.

Naime, navedenom oalbenom odlukom predsednika optine od 14.04.2008. godine uklonjena je iz pravnog poretka naznaena odluka istog organa od 28.12.2007. godine, kojom je odlueno da se tuiocu d u zakup predmetno poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini. Odluka je postala pravnosnana u upravnom postupku, a to se - u skladu sa navedenom odredbom lana 13. Zakona o optem upravnom postupku - moglo uiniti samo primenom nekog od vanrednih pravnih sredstava koja su propisana tim zakonom i to na nain i u postupku propisanim istim Zakonom.

Meutim, ni iz osporenog reenja, kao ni iz odluke prvostepenog organa ne vidi se primenom kog vanrednog pravnog sredstva prvostepeni organ stavlja van snage postojeu pravnosnanu odluku kojom se tuiocu daje u zakup poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini.

Kod ovakvog stanja stvari tueni organ je, odluujui o tuioevoj albi izjavljenoj protiv odlu-ke prvostepenog organa od 14.04.2008. godine, trebalo da tu odluku, kao upravni akt, poniti prime-nom odredbe lana 232. Zakona o optem upravnom postupku, imajui u vidu povrede pravila po-stupka uinjene od strane prvostepenog organa.

Kako tueni organ nije postupio na navedeni nain i u skladu sa navedenom odredbom Zakona, to je i sam povredio pravila postupka propisana odredbom lana 199. Zakona o optem upravnom postupku na tetu tuioca.


66.. Dispozitivom reenja kojim se ustupaju na upravljanje i korienje sredstva na osnovu lana 11. Uredbe o zatiti imovine delova preduzea ije je sedite na teritoriji bivih republi-ka SFRJ, mora se odluiti o reenju kojim su ista sredstva prethodno data na korienje odre-enom preduzeu, odnosno drugom pravnom subjektu.

Iz obrazloenja: Prema podacima u spisima predmeta reenjem Ministarstva trgovine i usluga Republike Srbije broj _____________od 8.9.1992. godine sredstva predstavnitva preduzea ustupljena su na privre-meno korienje i upravljanje tuiocu. Navedeno reenje doneto je na osnovu Odluke o organizova-nju predstavnitva u drutveno preduzee, koju su doneli zaposleni radnici, a u skladu sa Uredbom o organizovanju delova preduzea ije je sedite na teritoriji Republike BiH, Republike Slovenije i Republike Srbije, kao i na osnovu Odluke o pripajanju ove poslovne jedinice preduzea iz bive republike SRJ tuiocu. Reenjem tuenog broj 361-01-10/2003-05 od 5. marta 2003. godine osporenim, tueni je ista sredstva predstavnitva preduzea privremeno ustupio na upravljanje i korienje drugom preduzeu. Osporeno reenje tueni je doneo na osnovu lana 11. uredbe o zatiti imovine delova preduzea ije sedite je na teritoriji bivih republika SFRJ (Sl. glasnik RS broj 31/2001), nalazei da je tuilac postupao sa imovinom koja mu je poverena na upra-vljanje i korienje bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, s obzirom da je zakljuilo ugovor o zakupu poslovnog prostora koji mu je poveren, a za koji prostor je dobijao naknadu, kao i na-knadu za fiktivno preuzete radnike.


- 6 -

Po nalaenju Vrhovnog suda osporenim reenjem povreena su pravila postupka. Naime, sred-stva predstavnitva preduzea, koja su reenjem nadlenog Ministarstva broj ____________od 8. septembra 1992. godine privremeno ustupljena tuiocu, na osnovu odluke zaposlenih radnika pred-stavnitva o pripajanju ove poslovne jedinice tuiocu, ustupljena su sada i osporenim reenjem dru-gom preduzeu a da pri tome ranije doneto reenje od 8.9.1992. godine nije uklonjeno iz pravnog prometa. Po nalaenju Vrhovnog suda, dispozitivom reenja kojim se ustupaju na upravljanje i kori-enje sredstva na osnovu lana 11. Uredbe o zatiti imovine delova preduzea ije je sedite na te-ritoriji bivih republika SFRJ, mora se odluiti o reenju kojim su ta sredstva prethodno data na ko-rienje odreenom preduzeu odnosno drugom pravnom subjektu. U suprotnom, bez donoenja od-luke o ranije donetom reenju, u pravnom prometu ostaju dva reenja koja mogu proizvoditi pravna dejstva, a to moe imati za posledicu sukobe interesa pravnih lica u vezi sa sredstvima koja su im ustupljena na privremeno korienje i raspolaganje. Naime, radi se o reenju kojim su stvorena odre-ena prava, odnosno odreene obaveze, u skladu sa naelom pravosnanosti (lan 13. Zakona o op-tem upravnom postupku), te se u ovoj pravnoj stvari ne moe doneti nova odluka sve dok se ne od-lui, na osnovu zakonom utvrenih razloga, o ranije donetom reenju.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 956/03 od 17.09.2003. godine)

IZUZEE

(lan 32 38. Zakona o optem upravnom postupku)

77.. Samo pravnim sredstvom koje je dozvoljeno protiv reenja o glavnoj stvari moe se

osporavati odluka po zahtevu za izuzee slubenog lica, doneta u upravnom postupku ili upravnom sporu.

Iz obrazloenja: Osporenim zakljukom je odlueno o pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom, saglasno lanu

210. stav 1. u vezi lana 34. Zakona o optem upravnom postupku, a ne o upravnoj stvari koja je pred-met postupka. Zbog toga je pogrena pouka o pravnom sredstvu da se protiv osporenog zakljuka moe podneti tuba Vrhovnom sudu Srbije, jer se zakljukom donetim po zahtevu za izuzee slubenog lica odluuje o procesnom pitanju koje je sporedno u odnosu na glavnu stvar i reavanje o pravima i obave-zama stranke u upravnom postupku.

Sud nalazi da se zakljuak kojim je odbaen ili odbijen predlog (zahtev) za izuzee ne moe pobijati posebnom albom u upravnom postupku u sluaju dvostepenog reavanja odn. tubom u upravnom spo-ru kada se o upravnoj stvari odluuje u jednom stepenu. Upravni spor se moe voditi protiv konanog zakljuka u upravnom postupku, u smislu da ne postoji druga pravna zatita protiv zakljuka u uprav-nom postupku, a to nije sluaj sa zakljukom kojim se odbacuje ili odbija zahtev za izuzee.

Odredbama lana 36. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku je propisano da protiv zakljuka kojim se odreuje izuzee nije doputena posebna alba, iz ega proizilazi da je alba apsolutno iskljue-na i kada se odreuje izuzee slubenog lica, a i upravni spor je nedoputen protiv reenja kojim bi alba protiv takvog zakljuka bila odbaena. Stoga se odluka po zahtevu za izuzee moe pobijati u okviru pravnog sredstva protiv reenja o glavnoj stvari u upravnom postupku odn. u upravnom sporu.



- 7 -

STRANKA


88.. U postupku izdavanja urbanistike dozvole pored podnosilaca zahteva za izdavanje ur-banistike dozvole kao direktnih stranaka mogu uestvovati i zainteresovana lica kao indirekt-ne stranke, a to su lica ija prava ili pravni interesi bi u postupku izdavanja urbanistike do-zvole mogli biti povreeni. U krug zainteresovanih lica spadaju vlasnici susednih objekata ili vlasnici i korisnici su-sednih parcela.

Iz obrazloenja: Osporeno reenje Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo od 3. juna 2002. godine je doneto uz pogrenu primenu odredaba lana 39. Zakona o optem upravnom po-stupku (Sl. list SRJ, br. 33/97.). U lanu 39. Zakona o optem upravnom postupku je propisano da je stranka lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Iz citirane odredbe lana 39. Zakona o optem upravnom postupku, proizilazi da u upravnom postupku svojstvo stranke, pored lica o ijim pravima i obavezama se reava u postupku tj. aktivne i pasivne direktne stranke, imaju i tzv. indirektne stranke tj. zainteresovana lica koja u postupku ue-stvuju radi zatite svojih prava i pravnih interesa. U upravnoj stvari izdavanja urbanistike dozvole, direktne aktivne stranke su lica iz lana 45. stav 1. Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja (Sl. glasnik RS, br. 44/95), tj. lica koja su podnela zahtev za izdavanje urbanistike dozvole. Po stanovitu ovog suda, koje se zasniva na sadrini gore citirane odredbe lan 39. ZUP-a, ima uporite u iznetom pravnom stavu vea za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije, u postupku izda-vanja urbanistike dozvole, pored podnosilaca zahteva za izdavanje urbanistike dozvole kao di-rektnih stranaka, mogu uestvovati i indirektne stranke tj. zainteresovana lica koja ispunjavaju lan 39. ZUP-a predvien uslov a to je da se radi o licima ija prava ili pravni interesi bi u postupku iz-davanja odnosno sadrinom urbanistike dozvole mogli biti povreeni, a ne da jesu povreeni. To konkretno znai da u krug zainteresovanih lica svakako spadaju vlasnici objekta ili i vlasnici ili ko-risnici parcela a koji objekat odnosno parcela je susedna parcela na kojoj treba da se gradi objekat ili izvode drugi radovi za koje se izdaje urbanistika dozvola, jer promena stanja u prostoru koja na-staje izgradnjom objekta ili izvoenjem drugih radova na susednoj parceli, objektivno uvek moe imati i elemente koji su na tetu prava i pravnih interesa pomenutih lica. Iz toga, nadalje, proizilazi da se u upravnom postupku izdavanja urbanistike dozvole svojstvo indirektne stranke mora prizna-ti svakom licu koje dokae svoj vlasniki ili korisniki pravni status na susednom objektu ili parceli, a ne moe se uslovljavati dokazivanjem od strane tih lica odnosno utvrivanjem od strane organa uprave, da prava ili pravni interesi pomenutih lica u konkretnom sluaju jesu povreeni. Prema tome, u predmetnoj upravnoj stvari, tubom osporeno drugostepeno reenje Pokrajin-skog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo br. ___________od 3. juna 2002. go-dine, je nepravilno i nezakonito jer je drugostepeni organ albu (u ovom upravnom sporu tuio-


- 8 -

ca) K.. izjavljenu protiv prvostepenog zakljuka od 3. aprila 2002. godine kojim mu nije pri-znato svojstvo (indirektne) stranke u postupku izdavanja predmetne urbanistike dozvole, kao neosnovanu odbio pozivajui se iskljuivo na razloge koji se svode na utvrenje drugostepenog organa da prava ili pravni interesi K. J. nisu povreeni izdavanjem predmetne urbanistike do-zvole. Takva argumentacija drugostepenog organa ne samo da nije u skladu sa odredbom lana 39. ZUP-a, o pojmu indirektne stranke u postupku, nego implicira i jo jednu bitnu povredu pravila upravnog postupka a koja se sastoji u tome da se od strane organa uprave utvruje nepostojanje po-vrede prava ili se od strane organa uprave utvruje nepostojanje povrede prava ili pravnog interesa nekog lica, pre nego to je tom licu priznato svojstvo stranke i time mu omogueno da adekvatno uestvuje u upravnom postupku. Iz navedenih razloga, a na osnovu lana 38. stav 1, lana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporo-vima, sud je ponitio tubom osporeno drugostepeno reenje, a tueni organ je duan da donese no-vo reenje u skladu sa odredbama lana 61. Zakona o upravnim sporovima. U ponovnom upravnom postupku, potrebno je raspraviti i pouzdano utvrditi samo da li je K.J. vlasnik susednog objekta i ko-risnik parcele, pa u zavisnosti od toga odluiti o zahtevu K.J. da mu se kao zainteresovanom licu prizna svojstvo stranke u postuplku izdavanja predmetne urbanistike dozvole za izgradnju objekta na parceli broj 769/1 K.O. Novi Sad II.

(Iz presude Okrunog suda u Novom sadu, U.219/02 od 31.10.2003. godine)

PUNOMONIK (lan 47 53. Zakona o optem upravnom postupku)

99.. Advokat kao punomonik stranke je ovlaen da u njeno ime podnese zahtev za odjavu prebivalita.

Iz obrazloenja: Tueni organ je, odbijajui albu tuioca kao neosnovanu, naao da je tuilac morao lino da podnese zahtev za odjavu prebivalita. Kako je to uradio preko punomonika, smatrao je to razlo-gom da odbije zahtev stranke. Vrhovni sud Srbije ocenjuje da je tueni organ pogreio kada je odbio kao neosnovanu albu tu-ioca izjavljenu protiv prvostepenog reenja. Advokat stranke je bio ovlaen, u smislu lana 47. Zakona o optem upravnom postupku, da u njeno ime podnese zahtev za odjavu prebivalita, te sa-ma injenica da je stranka preduzela procesnu radnju preko punomonika ne moe dovesti do odbi-janja njenog zahteva. Meutim, ukoliko je tueni organ ocenio da povodom podnetog zahteva za odjavu prebivalita treba sasluati i stranku, onda je bio u obavezi da u voenju postupka odredi izvoenje i ovog doka-za i zavisno od rezultata donese odgovarajue reenje.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 1919/02 od 13.11.2002. godine)


- 9 -

1100.. Drugostepeni organ u upravnom postupku nije ovlaen da albu advokata odbaci kao izjavljenu od neovlaenog lica, ukoliko je isto lice bez punomoja zastupalo stranku u prvo-stepenom postupku, a nije mu nalagano da dostavi punomoje.

Iz obrazloenja: Ocenjujui zakonitost osporenog reenja, Vrhovni sud Srbije nalazi da je osporeno reenje do-neto uz bitnu povredu pravila postupanja uinjenu od strane prvostepenog organa, koju tueni or-gan, reavajui po albi, nije otklonio osporenim reenjem jer se prema stanju u spisima vidi da je prvostepeni organ prihvatio zastupanje imenovanog advokata kao punomonika, mada u tom pravcu nije pribavio punomoje i nije izvrio potrebne radnje iz lana 50. stav 3. ZUP-a, a drugostepeni or-gan odbacuje albu iz razloga datih u osporenom reenju, odnosno odbacuje albu kao izjavljenu od neovlaenog lica. Nalazei da se ne moe staviti stranci na teret propust prvostepenog organa, Vr-hovni sud Srbije je tubu uvaio i ponitio osporeno reenje.

(Vrhovni sud Srbije, U. 3416/02 od 27.11.2002. godine)

PODNESCI (lan 54 59. Zakona o optem upravnom postupku)

1111.. Bez naloga da otkloni nedostatke, stranka ne moe snositi posledice davanja nejasnog i ne-

preciznog punomoja.

Iz obrazloenja:

alba tuilje ne moe se odbaciti kao izjavljena od neovlaenog lica zbog nejasnog i nepreci-znog punomoja, sa pozivom na odredbu lana 229. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku. Naime, tueni je duan da - u smislu odredbe lana 58. st. 1. i 2. ovog Zakona - uini sve to treba da se nedostaci uklone i tuilji odredi rok u kome je duna da to uini.

Dakle, organ obavetava podnosioca o formalnim nedostacima koji spreavaju rad po njegovom podnesku, postavljajui mu rok da nedostatke ukloni i upozorava ga na posledice predviene la-nom 58. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Stranka ne moe snositi tetne posledice zbog davanja nejasnog i nepreciznog punomoja, uko-liko upravni organ prethodno ne preduzme navedene mere.


1122.. Ukoliko postoji sumnja o tome da li je podnesak upuen kao alba na reenje ili kao pred-

log za ponavljanje postupka, a podnosilac ne postupi po zahtevu za otklanjanje navedenih ne-


- 10 -

dostataka zbog kojih se po njemu ne moe postupati, organ e ga zakljukom odbaciti odn. smatrae se da nije ni podnet

Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije je - ocenjujui zakonitost osporenog reenja - naao da je tueni organ pravil-

no postupio kada je tim reenjem odbio albu tuioca izjavljenu protiv prvostepenog zakljuka od 20.11.2006. godine.

Relevantne odredbe: Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka

uredan; ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se zbog toga po podnesku ne mo-e postupati - organ e ga zakljukom odbaciti, na koju posledicu e se podnosilac naroito upozoriti u pozivu za ispravku; protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba - lan 58. stav 2. Zakona o op-tem upravnom postupku.

U postupku je utvreno da podnesak - obavetenje tuioca od 08.08.2006. godine sadri nedostat-ke zbog kojih se po njemu ne moe postupiti, pa je naznaenim aktom prvostepenog organa od 20.10.2006. godine (u spisima predmeta) zatraeno od tuioca da u roku od osam dana od dana prije-ma obavetenja dostavi podnesak u kome e se izjasniti da li je isti alba na poresko reenje ili je pred-log za ponavljanje postupka.

Upozoren je da e se, u sluaju da ne postupi po ovom zahtevu u navedenom roku, smatrati da pod-nesak nije ni podnet i bie odbaen - saglasno odredbi lana 58. Zakona o optem upravnom postupku.

Ovaj akt prvostepenog organa tuilac je primio dana 31.10.2006. godine (utvreno iz povratnice u spisima).

U postupku je, na dalje, nesporno utvreno da tuilac nije postupio po nalogu u ostavljenom roku, zbog ega je pravilno prvostepeni organ svojim zakljukom od 20.11.2006. godine, odbacio podnesak tuioca kao neuredan.

Takoe je pravilno, po shvatanju Vrhovnog suda Srbije, tueni organ cenio albene navode (da tu-ilac ne poseduje pitolj za koji je oporezovan, da je dostavljao kopiju kupoprodajnog ugovora, da je traio da bude osloboen obaveze plaanja utvrenog poreza, da je nadleni policijski organ ponudio kupoprodajni ugovor i traio odjavu oruja) - kao neosnovane, ali da ovi navodi i inae ne utiu na drugaije reenje ove poresko-upravne stvari.


1133.. alba izjavljena od lica koje nije dostavilo punomoje nee se odbaciti pre nego to se pod-

nosiocu ostavi rok za otklanjanje nedostataka.

Iz obrazloenja:

Kao izjavljen od neovlaenog lica, tueni organ odbacio je prigovor tuioca. Isti je u ime tuio-ca podneo njegov sin, koji inae nije lan porodinog domainstva niti je uz prigovor dostavio pu-nomoje za zastupanje stranke u postupku.

Relevantna odredba: Ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava postupanje po njemu, organ koji ga

je primio e uiniti sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan


- 11 -

da to uini. Tek u sluaju da podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usled toga ne moe postupati, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak - lan 58. Zakona o optem uprav-nom postupku.

Tueni organ nije postupio u skladu sa ovom odredbom zakona odn. nije naloio podnosiocu prigovora da dostavi uredno punomoje za zastupanje tuioca u upravnom postupku. Na to tuilac osnovano ukazuje u tubi.


1144..

Poravnanje zakljueno kod organa uprave ne moe se osporavati redovnim i vanrednim pravnim sredstvima ZUP-a, ve u parnici kod suda opte nadlenosti.

Iz obrazloenja: Tueni organ je pravilno postupio odbivi kao neosnovanu albu tuilje izjavljenu protiv done-

tog zakljuka prvostepenog organa kojim je odbaen njen podnesak za ponitaj poravnanja zaklju-enog u upravnom postupku, jer su se stekli uslovi za njegovo donoenje u smislu lana 56. Zakona o optem upravnom postupku.

Jer, poravnanje po svojoj sutini predstavlja sporazum izmeu stranaka koje su ga zakljuile, a ne reavanje u kakvoj upravnoj stvari, pa se ponitaj poravnanja moe traiti samo u postupku pred sudom opte nadlenosti, kako pravilno zakljuuje i tueni organ.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 5720/05 od 31.05.2006. godine)

1155..

Zbog toga to smatra da nije nadlean da postupa u toj stvari, organ uprave ne moe da odbije zahtev stranke.

Iz obrazloenja: Zahtev tuioca prvostepeni organ nije mogao da odbije zato to - po njemu - nije nadlean

za postupanje. Bio je duan da bez odlaganja poalje zahtev nadlenom organu i o tome obave-sti tuioca, u skladu sa odredbom lana 56. stav 4. Zakona o optem upravnom postupku kojom je propisano da e organ koji primi podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslati podnesak bez odlaganja nadlenom organu i o tome obave-stiti stranku.


1166..

Podnesak primljen preporuenom poiljkom, za koji je nadlean drugi organ, upravni or-gan nije ovlaen da odbaci ve je duan da ga ustupi tom organu.


- 12 -

Iz obrazloenja: Tueni organ je osporenim zakljukom odbacio tuioev zahtev kao zahtev podnet nenadle-

nom organu. U obrazloenju osporenog zakljuka tueni organ se pozvao na odredbu lana 20. i 96. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku, pri emu je naao da povodom tuioevog zahteva treba odluiti u smislu odredbe lana 56. stav 3. i 4. ovog Zakona i da zahtev treba odbaciti kao zah-tev podnet nenadlenom organu.

Stav je Vrhovnog suda Srbije da se osnovano tubom ukazuje na nezakonitost osporenog za-kljuka. Naime, odredbom lana 56. stav 4. navedenog Zakona je propisano da kada organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivao je nadlenost drugog organa, poslae podnesak bez odlaganja tom organu odn. sudu i o tome obavestiti stranku. Odredbom lana 58. ta-ka 1. istog Zakona je propisano da ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava po-stupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak uini-e sve to treba da se nedostaci otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini.

Saglasno navedenom, tueni organ je bio u obavezi da - ukoliko utvrdi da nije nadlean za po-stupanje po tuioevom zahtevu - da ga bez odlaganja dostavi nadlenom organu i o tome obavesti tuioca, a ukoliko bi taj prvostepeni organ naao da zahtev sadri nedostatke koji spreavaju postu-panje po njemu - bio bi duan da trai od tuioca da otkloni nedostatke u ostavljenom roku.


1177.. Upravni organ nije ovlaen da odbaci albu uloenu od advokata kao punomonika bez pismenog punomoja, bez prethodnog nalaganja da se punomoje dostavi.

Iz obrazloenja: Osporenim zakljukom odbaena je alba tuioca koju je podneo punomonik tuioca sa obra-zloenjem da uz albu nije dostavljen dokaz da je advokat ovlaen od strane tuioca da ga zastupa u ovoj upravnoj stvari, a istog dokaza nema ni u spisima predmeta. Ovakvo zakljuivanje tuenog organa se ne moe prihvatiti kao pravilno, jer je odredbom lana 58. ta. 1. i 2. ZUP-a propisano da ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji spreava po-stupanje po podnesku, organ koji je primio takav podnesak uinie sve to treba da se rezultati otklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini. Ako podnosilac otkloni nedostatke u odree-nom roku, smatrae se da je podnesak bio od poetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa usled toga ne moe postupati po podnesku, organ e zakljukom odbaciti takav podnesak. Na ovu posledicu podnosilac e se naroito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba. Kako u spisima nema dokaza da je podnosiocu zahteva ostavljen rok da otkloni nedostatke odnosno rok u kome je duan da dostavi punomoje, to je tueni organ postupio donosei osporeni zakljuak suprotno citiranim odredbama ZUP-a.


1188.. Kao dan predaje podneska prosleenog od nenadlenog organa nadlenom, smatra se dan predaje nenadlenom organu.


- 13 -

Iz obrazloenja: Prema stanovitu Vrhovnog suda Srbije, upravni postupak koji je prethodio donoenju ospore-

nog reenja pokrenut je onog dana kada je zahtev za vraanje zemljita podnet Skuptini Republike Srbije, bez obzira to je upuen i stigao nenadlenom organu.

U skladu sa odredbom lana 66. stav 4. Zakona o optem upravnom postupku, Skuptina ga je dostavila organu nadlenom za odluivanje, pa se - na osnovu lana 102. stav 2. istog Zakona - kao dan predaje ovog podneska organu nadlenom za odluivanje ima smatrati dan kada je poslat Skup-tini Republike Srbije.


1199.. Kada je zahtev stranke nejasan i nepotpun, posebno ako je u pitanju neuka stranka, organ je duan da pozove stranku da se o svom zahtevu izjasni i da ga opredeli. Organ ne moe sam da iznalazi ili pred-postavlja smisao nejasnog zahteva.

(Vrhovni sud Srbije U.9980/95 od 23.11.1996.godine)

POZIVANJE (lan 60- 63. Zakona o optem upravnom postupku)

2200.. Ukoliko presuda okrunog suda doneta u upravnom sporu bude preinaena po zahtevu za vanredno preispitivanje kod Vrhovnog suda Srbije, upravni organi su u novom postupku ve-zani pravnim shvatanjem iz presude Vrhovnog suda Srbije.

Iz obrazloenja: Prema obrazloenju pobijane presude, Okruni sud je, ocenjujui zakonitost osporenog reenja, konstatovao da je to reenje pravilno, jer je doneto u izvrenju sudske presude, pa je tueni organ - postupajui u skladu sa odredbama lana 61. Zakona o optem upravnom postupku - a imajui u vi-du primedbe suda koje su za drugostepeni organ obavezne, ponitio prvostepeno reenje. Sve to uz nalog da prvostepeni organ sprovede nov postupak u kome e otkloniti nedostatke na koje se ukazuje u presudi, te da prema rezultatu tog postupka, cenei sve izvedene dokaze i sve okolnosti slu-aja i drei se datih primedbi i pravnog shvatanja iz presude okrunog suda, donese novu odluku. Meutim, presudom Vrhovnog suda uvaen je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke i preinaena presuda Okrunog suda tako to je tuba tuilaca, izjavljena protiv reenja drugostepe-nog organa - odbijena. Imajui u vidu da je preinaena presuda, u ijem izvrenju je osporeno reenje doneto, ne mogu se prihvatiti kao pravilni ni njeni razlozi o zakonitosti osporenog reenja, pa je Vrhovni sud, nalazei da je pobijanom presudom povreen zakon na tetu tuioca, podneti zahtev uvaio i ovu presudu ukinuo.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije,Uvp.246/02 od 25.12.2002. godine)


- 14 -

ZAPISNIK

(lan 64- 69. Zakona o optem upravnom postupku)

2211.. Usmena rasprava u disciplinskom postupku protiv dravnog slubenika moe da se odri

bez prisustva dravnog slubenika samo ako za to postoje vani razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan.

Iz obrazloenja: Uvidom u spise predmeta, Upravni sud je ocenio da je u donoenju osporene odluke tueni

organ uinio bitne povrede pravila disciplinskog postupka iz lana 114. Zakona o dravnim slubenicima i povredu odredbe lana 69. Zakona o optem upravnom postupku (ZUP).

Odredbom lana 308. stav 1. Carinskog zakona propisano je da se disciplinski postupak pokree protiv carinskog slubenika ako ne izvrava slubene dunosti, odnosno ako uini povredu slubene dunosti ili Kodeksa ponaanja iz lana 317. ovog zakona. Na disciplinsku odgovornost carinskih slubenika primenjuju se odredbe zakona koji ureuje radne odnose u dravnim organima. Odredbom lana 114. stav 1. Zakona o dravnim slubenicima propisano je da se u disciplinskom postupku odrava usmena rasprava, na kojoj dravni slubenik ima pravo da izloi svoju odbranu. Stavom 3. istog lana propisano je da rasprava moe da se odri i bez prisustva dravnog slubenika ako za to postoje vani razlozi, a dravni slubenik je na raspravu uredno pozvan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je disciplinska komisija odrala usmenu javnu raspravu u odsustvu carinskog slubenika, ovde tuioca, i sainila zapisnik o raspravi u kojem zapisniku je navedeno da raspravi nije pristupio ovde tuilac, koji je uredno pozvan na raspravu po dostavnici u spisima predmeta. Meutim, u spisima dostavljenim od strane tuenog organa nema dokaza da je tuilac na raspravu uredno pozvan, jer se u spisima dostavljenim od strane tuenog organa ne nalazi poziv za raspravu disciplinske komisije i dokaz da je tuilac primio navedeni poziv.

(Iz Presude Upravnog suda Srbije, U. 25624/10 od 23.06.2011. godine)

2222.. U spisima upravnih organa mora postojati zapisnik o veanju i glasanju ili zabeleka na

spisu da je jednoglasno odlueno, ako je donosilac reenja kolegijalni organ (Komisija za albe Uprave carina).

Iz obrazloenja: U uvodu osporenog reenja tuenog organa od 20.05.2008. godine stoji da je donosilac reenja

Komisija za albe Uprave carina, koja je imenovana reenjem ministra finansija od 01.11.2007. god-ine. U spisima dostavljenim ovom sudu uz odgovor na tubu ne nalazi se zapisnik Komisije o ve-anju i glasanju niti zabeleka na spisu (ako je u postupku po albi jednoglasno odlueno).

Iz tih razloga sud nalazi da je navedenim postupanjem tueni organ poinio povredu pravila p-ostupka iz lana 69. Zakona o optem upravnom postupku.

U ponovnom postupku duan je da otkloni ovu povredu u smislu lana 61. Zakona o upravnim sporovima.



- 15 -

NAIN DOSTAVLJANJA

(lan 71 - 73. Zakona o optem upravnom postupku)

2233.. Kao izraz naela javnosti rada dravnog organa, objavljivanje izvoda reenja u javnom

glasilu se ne moe smatrati uredno izvrenom linom dostavom.

Iz obrazloenja:

Tubom se osnovano dovodi u sumnju zakljuak tuenog da je reenje Komisije od 04.04.2007. godine (kojim je, po zahtevu tuioca, odobrena koncentracija uesnika na tritu) konaan upravni akt. Pravni je stav Vrhovnog suda Srbije da reenje u upravnom postupku ne proizvodi nikakvo prav-no dejstvo sve dok ne bude dostavljeno stranci i do tog momenta ne moe postati ni izvrno ni kona-no u upravnom postupku. Shodno tome, odredbu lana 52. st. 2. i 3. Zakona o zatiti konkurencije, prema kojoj su reenja Komisije konana i protiv njih se moe pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom, treba tumaiti tako da protiv tih reenja nije dozvoljeno redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, ve se zatita ostvaruje u upravno-sudskom sporu.

Kako u spisima nema dokaza da je ovo reenje Komisije dostavljeno tuiocu, a tuilac osporava prijem reenja, osporavajui i u albi zakljuak da se radi o konanom upravnom aktu, kao i u tubi. Po oceni suda, ne moe se prihvatiti zakljuak tuenog organa da je navedeno reenje konani upravni akt, jer takav zakljuak nema injeninu podlogu u spisima predmeta.

injenica je da je izvod iz donetog reenja (uvod i dispozitiv) objavljen u naznaenom "Slu-benom glasniku RS". Meutim, po pravnom stavu Vrhovnog suda Srbije, ovakvo objavljivanje izvoda reenja, donetog po zahtevu uesnika na tritu radi izdavanja odobrenja za sprovoenje koncentracije, predstavlja izraz naela javnosti rada Komisije za zatitu konkurencije i ima ka-rakter obavetenja treim licima, ali ne oslobaa Komisiju obaveze uruenja reenja stranci, niti se moe upodobiti urednoj linoj dostavi.

Kako odredbama lana 71. do 84. Zakona o optem upravnom postupku, koje reguliu dostavlja-nje pismena, nije propisan nain dostavljanja pismena objavljivanjem u javnom glasilu - "Slubenom glasniku RS", niti je takav nain dostavljanja propisan odredbama Zakona, po stanovitu suda tuena Komisija je bila u obavezi da predmetno reenje dostavi stranci odn. angaovanom punomoniku, jer - doneto reenje ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, sve dok ne bude dostavljeno stranci i do tada ne moe postati ni konano u upravnom postupku.


2244.. Dostavljanje u upravnom postupku se moe izvriti i u nedelju i na dan dravnog praznika.


- 16 -

Iz obrazloenja: Po oceni Vrhovnog suda Srbije, neosnovani su navodi tube da reenje o prinudnoj naplati nije

moglo biti tuilji urueno dana 05.05.2002. godine, jer je taj dan bila nedelja i verski praznik - pra-voslavni Uskrs.

Odredbom lana 72. taka 3. Zakona o optem upravnom postupku propisano je da se dostavlja-nje potom moe vriti i u nedelju i na dan dravnog praznika.


POSREDNO DOSTAVLJANJE


2255.. Za urednost dostavljanja odsutnom licu mora postojati dokaz da mu je na vratima stana ostavljeno saoptenje gde se pismeno nalazi.

Iz obrazloenja: Iz obrazloenja osporenog reenja proizilazi da je prvostepeno reenje tuiocu dostavljeno na nain propisan lanom 76. Zakona o optem upravnom postupku - kao dan prijema reenja smatra se dan kada je izvreno dostavljanje. Odredbom lana 74. stav 2. ovog Zakona propisano je da ako se dostavljanje vri na radnom mestu licu kome je pismeno trebalo dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. Odredbom lana 76. stav 1. istog Zakona predvieno je da e, ako se dostavljanje ne moe izvr-iti na nain propisan navedenom odredbom, a nije utvreno da je lice kome dostavljanje treba izvr-iti odsutno, dostavlja predati pismeno nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri, ili poti po njegovom prebivalitu, ako se dosta-vljanje vri potom. Na vratima poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvriti, dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time e se smatrati da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti, dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribio na vrata stavljajui svoj potpis. Zbog toga su se u konkretnom sluaju stekli uslovi da se tuba uvai, jer iz dostavnice ne proizi-lazi nesumnjivo da je dostavljanje izvreno saglasno lanu 76. Zakona o optem upravnom postup-ku, odnosno nema dokaza da je tuiocu pribijeno na vrata pismeno saoptenje niti ono postoji u spi-sima, a na pismenu koje se dostavlja nije nita oznaeno, u smislu lana 76. ovog Zakona.



- 17 -

OBAVEZNO LINO DOSTAVLJANJE


2266.. Saznanje stranke za doneto reenje i njegovu sadrinu ima se uzeti da se ovakva situacija upo-dobljava lino izvrenoj dostavi, pa je to trebalo imati u vidu pri odluivanju o blagovremenosti predloga za obnovu postupka okonanog tim reenjem.

(Vrhovni sud Srbije U.2506/95 od 16.11.1995. godine)

DOSTAVLJANJE DRAVNIM ORGANIMA, PREDUZEIMA I DRUGIM PRAVNIM LICIMA


2277.. Ukoliko je opunomoeno lice u preduzeu za prijem potanskih poiljki kod pote preuzelo za raun sindikalne organizacije tog preduzea reenje o utvrivanju poreske obaveze sindikalne organizacije, onda se rok za albu protiv tog reenja ima raunati od dana kada je isto reenje urueno sindikalnoj or-ganizaciji, a ne od dana kada je opunomoeno lice predalo reenje rukovodiocu preduzea.

(Vrhovni sud Srbije, U. 979/96)

2288.. Dostava pismena u smislu lana 91. stav 1. ZUP-a nije uredna ako potpis primaoca na dostavni-ci nije overen peatom preduzea ili druge organizacije kojoj je pismeno upueno.

(Savezni sud, Us. 559/94 od 22.11.1994.)

PROMENA PREBIVALITA, ODNOSNO BORAVITA ILI SEDITA


2299..

Kada dostavlja nije na dostavnici oznaio as i razlog odbijanja prijema pismena kao i gde je ono ostavljeno tada je dostava odbijanjem stranke da primi pismeno neuredna.

Iz obrazloenja: Osnovano se tubom tuioca ukazuje na nezakonitost zakljuka tuenog organa - stav je Vrho-

vnog suda Srbije prilikom ocene zakonitosti osporenog akta.


- 18 -

Naime, osporenim zakljukom je odbaena - kao neblagovremena - alba tuioca izjavljena pr-otiv navedenog reenja prvostepenog organa od 23.07.2004. godine sa obrazloenjem da je tuiocu pokuano njegovo uruenje i to dana 27.7.2004. godine. Tuilac tada isto nije hteo da primi, kao ni u ponovljenom postupku dana 03.09.2004. godine - o emu je na dostavnicama sainjena izjava d-ostavne slube.

U spisima predmeta, meutim, nema dostavnica na koje se poziva tueni organ u obrazloenju osporenog zakljuka.

U spisima predmeta se nalazi dostavnica o uruenju reenja o ruenju bez navedenog datuma k-oja nije sainjena u skladu sa lanom 85. Zakona o optem upravnom postupku jer na istoj dost-avlja nije zabeleio as i razlog odbijanja prijema pismena, kao ni mesto gde je pismeno ostavio.

Zbog toga se ne moe smatrati da je dostava uredno izvrena. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 4649/05 od 18.01.2007. godine)

DOSTAVNICA


3300..

Ukoliko na pouzdan nain nije mogue utvrditi datum dostavljanja akta koji se albom osporava - alba se smatra blagovremenom.

Iz obrazloenja: Tueni, kao i prvostepeni organ, svoju ocenu blagovremenosti albe zasniva na injenici da je

tuilac dana 07.12.2006. godine primio navedeno reenje prvostepenog organa od 20.11.2006. godi-ne, a da je albu protiv tog reenja izjavio 26.12.2006. godine odn. po proteku roka od 15 dana, a to se vidi iz dostavnice o uruenju reenja.

U spisima se, meutim, nalazi fotokopija dostavnice iz koje se ne moe na pouzdan nain utvr-diti datum dostavljanja reenja protiv kog je tuilac izjavio albu, jer je neitko ispisan datum prije-ma na povratnici.

Osim toga, tuilac je uz tubu dostavio sudu originalni koverat kojim mu je izvreno dostavlja-nje reenja putem pote, na kome je vidljiv otisak peata pote prijema sa datumom 06.12.2006. go-dine, to dovodi u sumnju tvrdnju prvostepenog i tuenog organa da je tuiocu reenje urueno 07.12.2006. godine.

Kako datum dostavljanja reenja tuiocu nije mogao biti utvren na pouzdan nain na osno-vu dokaza u spisima, upravni organi su bili duni da ovu injenicu utvrde svim raspoloivim do-kaznim sredstvima, a - u sluaju da to nije mogue - da prihvate albu tuioca kao blagovreme-no izjavljenu.



- 19 -

GREKE U DOSTAVLJANJU


3311.. Urednost izvrenog dostavljanja pismena utvruje se svim raspoloivim dokaznim sred-

stvima ukoliko stranka osporava da joj je izvreno dostavljanje i za tu tvrdnju prua odgova-rajui dokaz.

Iz obrazloenja: Osporeni zakljuak donet je na osnovu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, to

je za posledicu imalo pogrenu primenu materijalnog prava na tetu tuioca. Svoju odluku tueni organ je zasnovao na injenici da je tuilac primio oalbeni zakljuak

17.12.2004. godine, a albu protiv tog zakljuka izjavio 01.11.2005. godine, a to je utvrdio iz po-vratnice u kojoj je navedena druga adresa primaoca a ne ona koja odgovara adresi tuioca oznaenoj u aktima koji se nalaze u spisima predmeta.

Uz to, potpis primaoca na povratnici oigledno ne odgovara potpisu tuioca koji je identian na svim podnescima koji se nalaze u spisima upravnih organa, to ozbiljno dovodi u sumnju urednost izvrenog dostavljanja.

Iz iznetih razloga, tueni organ je bio duan da na nesumnjiv nain, korienjem drugih doka-znih sredstava, utvrdi injenicu kada je tuiocu izvreno dostavljanje oalbenog zakljuka ili da - u sluaju nemogunosti da dokae da je uredno izvreno dostavljanje - prihvati da je alba blagovre-meno izjavljena.


3322.. Nepravilna je i nezakonita dostava prvostepenog reenja kada slubeno lice prvostepenog uprav-

nog organa urui direktoru preduzea reenje u slubenoj prostoriji tog organa a na izvorniku reenja je prvostepeni organ unapred mainom otkucao datum uruenja reenja a na prostoru iznad toga direktor potpie prijem reenja a da svojeruno nije naznaio slovima dan i mesec i godinu prijema istog.

(Vrhovni sud Srbije, U.66498/95 od 25.05.1996.godine)

ROKOVI (lan 89.-92. Zakona o optem upravnom postupku)

3333.. Prema momentu predaje poti ceni se blagovremenost albe podnete u upravnom postup-ku preporuenom poiljkom.


- 20 -

Iz obrazloenja: Tuilji je - prema stanju u spisima - prvostepeno reenje urueno dana 25.02.2002. godine. U obrazloenju osporenog reenja tueni organ nalazi da je tuilja na ovo reenje izjavila albu, koja je - prema prijemnom tambilju pisarnice prvostepenog organa - podneta 06.03.2002. godine. Zbog toga smatra da je alba neblagovremeno podneta, budui da je od prijema reenja do predaje albe protekao period dui od 8 dana. Tueni organ dostavio je Vrhovnom sudu spise u kojima se, izmeu ostalog, nalazi se i fotokopija koverte upuene prvostepenom organu potom dana 28.02.2002. godine, a tuilja je uz tubu istom sudu kao dokaz dostavila i originalnu potvrdu pote o preporuenoj poiljci koja je upuena prvostepenom or-ganu ovog datuma. Kod takvog injeninog stanja, Vrhovni sud nalazi da se tubom osnovano ukazuje na nezako-nitost reenja tuenog organa. Ovo zbog toga to je odredbom lana 92. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, izmeu ostalog, propisano da se - kada je podnesak upuen potom preporueno - dan predaje poti smatra kao dan predaje organu kome je upuen.


3344.. Ako poslednji dan za izjavljivanje albe protiv reenja pada u subotu kad organ ne radi, rok za albu istie narednog radnog dana tj. u ponedeljak u smislu l. 91. ZUP-a po kome se pod organom podra-zumeva samo organ pred kojim treba preduzeti radnje a ne i pote koja radi i subotom.


POVRAAJ U PREANJE STANJE (lan 9. 98. Zakona o optem upravnom postupku)

3355.. Proputanje roka procesne prirode u upravnom postupku predstavlja razlog za povra-

aj u preanje stanje a ne radnje na kojoj stranka zasniva svoje materijalno pravo.

Iz obrazloenja: "Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, postupio podnosilac zahteva kada je donoenjem

drugostepenog reenja po albi u upravnom postupku izjavljenoj protiv zakljuka prvostepenog or-gana kojim je odbaen zahtev protivne stranke za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osigu-ranje kao neblagovremen, odbio kao neosnovanu podnetu albu, nalazei da je protivna stranka propustila da podnese zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika zaposlenih ("Slubeni glasnik RS" 85/05), kako je to predvieno odredbom lana 6. ovog zakona.


- 21 -

Kako se predlog za povraaj u preanje stanje, u smislu lana 93. Zakona o optem upravnom postupku podnosi kada stranka iz opravdanih razloga propusti da u roku izvri neku radnju postup-ka, dakle procesne prirode, a ne i kada se radi o proputanju roka materijalno pravne prirode, kakav je rok iz lana 6. citiranog zakona, to je pravilno u upravnom postupku odbaen zahtev stranke jer se radi o proputanju radnje na kojoj stranka zasniva svoje materijalno pravo, to ne predstavlja raz-log za podnoenje predloga za povraaj u preanje stanje".

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Uvp. II 33/08 od 31.10.2008. godine)

3366.. Odredbom lana 105. st. 1. ZUP-a propisan je subjektivni rok u kojem stranka moe podneti predlog za povraaj u preanje stanje. Taj rok je zakonski, prekluzivni rok i stranka koja propusti subjektivni rok gubi pravo na podnoenje predloga za povraaj u preanje stanje. Opravdanost razloga zbog kojih je stranka propustila da izvri neku radnju, stranka mora svoj predlog uiniti bar verovatnim.


3377.. Okolnost da je jedan od pravnika tuioca bio na bolovanju u vreme roka za izjavljivanje albe protiv pr-vostepenog reenja ne moe se smatrati nepredvienim niti neotklonjivim dogaajem, pa samim tim ni opravdanim razlogom za povraaj u preanje stanje u smislu lana 103. stav 1. ZUP-a.


ODRAVANJE REDA (lan 99. -102. Zakona o optem upravnom postupku)

3388.. Kako iz spisa predmeta proizilazi tuilac je albu protiv prvostepenog reenja podneo preporu-enom poiljkom preko pote 24.7.1993. godine, to se ima smatrati da je tog dana alba izjavljena u smislu lana 102. st. 2. ZUP-a, a ne onoga dana kada je prvostepeni organ istu zaveo kod sebe, kako je to pogreno zakljuio tueni organ.


TROKOVI ORGANA I STRANAKA

(lan 103. 109. Zakona o optem upravnom postupku)

3399.. Ukoliko je postupak pokrenut po slubenoj dunosti povoljno okonan po stranku, organ

je duan da snosi njene nune trokove.


- 22 -

Iz obrazloenja: Tueni organ je, kako proizilazi iz spisa predmeta, pravilno naao da je u donoenju zakljuka

prvostepeni organ uinio povredu odredbe lana 232. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. Zakljuak je donet u ponovnom postupku a u izvrenju reenja tuenog organa od 15.09.2003. godi-ne i od 11.04.2000. godine, a da pri tom nije postupljeno po primedbama tuenog iznetim u tim re-enjima, u kojima je tueni ukazao na nepravilnosti u postupanju prvostepenog organa prilikom od-luivanja o trokovima postupka u ovoj stvari u kojoj je ve donosio zakljuke kojima odbija zahtev stranaka za priznavanje trokova, i koji zakljuci su navedenim reenjima tuenog ponitavani.

Pri tom, iz obrazloenja osporenog reenja i spisa predmeta proizlazi da je tueni pravilno naao da je postupak u ovoj upravnoj stvari iniciran donoenjem odluke navedene Skuptine Optine, te da ima osnova za priznavanje trokova zainteresovanim licima, koji se meutim - moraju pravilno utvr-diti u ponovnom postupku.

Za ovakvu svoju ocenu izneo je prihvatljive i detaljne razloge. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 1275/2007 od 11.09.2008. godine)

4400.. U sluaju da je vetaenje u upravnom postupku ve izvreno ne moe se od stranke traiti da unapred poloi iznos za pokrie trokova vetaenja, dakle ne radi se o situaciji iz lana 116. ZUP-a ve o trokovima vetaenja odluuje se shodno odredbi lana 118. ZUP-a.


4411.. Stranka ima pravo albe na zakljuak prvostepenog organa kojim je obavezana da plati trokove izvrenja prouzrokovane krivicom stranke, kada je sutina odluke odbijanje zahteva stranke da se oslobodi plaanja trokova postupka.

(Vrhovni sud Srbije, U. 276/91)

POKRETANJE POSTUPKA

(lan 113. 116. Zakona o optem upravnom postupku)

4422.. Kako za pokretanje postupka nadzora po slubenoj dunosti nije potreban zahtev niti pri-

stanak stranke, nepostojanje takvog zahteva ili pristanka stranke ne moe biti razlog za ogla-avanje nitavim reenja donetog po osnovu slubenog nadzora.

Iz obrazloenja: Pravilno je, po oceni Upravnog suda, odluio tueni organ kada je odbio predlog tuioca za

oglaavanje nitavim reenja, kojim je po osnovu slubenog nadzora ukinuto reenje poreske upra-ve, jer nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za oglaavanje reenja nitavim.


- 23 -

Naime, tuilac je traio da tueni organ oglasi nitavim svoje reenje, doneto po osnovu slube-nog nadzora, a na osnovu lana 257. taka 4. Zakona o optem upravnom postupku, jer je doneto bez zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izriito ili preutno pristala. Meutim, ovaj raz-log za oglaavanje reenja nitavim postoji samo u sluaju iz lana 116. ZUP, kojim je propisano da u upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i voenje postupka po-treban zahtev stranke, organ moe pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtev. Kako je, u konkretnom sluaju, reenje prvostepenog organa ukinuto od strane drugostepenog organa po osnovu slubenog nadzora, u postupku pokrenutom po slubenoj dunosti, to sud nalazi da za po-kretanje ovog postupka nije bio neophodan zahtev stranke, te da nepostojanje takvog zahteva ili pri-stanka stranke ne mogu biti razlog za oglaavanie reenja nitavim u ovoj pravnoj stvari, kako je pravilno zakljuio i tueni organ u obrazloenju osporenog reenja.

(Iz Presude Upravnog suda, U. 4769/10 od 8.04.2010. godine)

4433..

U obrazloenju reenja o ponavljanju upravnog postupka po slubenoj dunosti radi zatite javnog interesa - mora se navesti u emu se sastoji povreda javnog interesa.

Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem poniteno je pravnosnano reenje Stambene komisije. Imajui to u vi-

du, prvostepeni organ je morao da navede i pravni osnov za ponitaj pravosnanog reenja odn. u kom je postupku i korienjem kog vanrednog pravnog sredstva - doneo takvu odluku.

Ukoliko je reenje doneto u ponovljenom postupku, pokrenutom po slubenoj dunosti, u ree-nju je bio duan da navede zakonski razlog za obnovu postupka i da iznese okolnosti iz kojih se iz-vodi postojanje razloga za zatitu javnog interesa, s obzirom da do pokretanja postupka po slube-noj dunosti moe doi samo kada je to potrebno radi zatite javnog interesa - lan 114. stav 1. Za-kona o optem upravnom postupku.


4444.. Nema svojstvo stranke u upravnom postupku lice koje daje inicijativu za pokretanje

upravnog postupka po slubenoj dunosti. Time nema svojstvo stranke ni u upravnom sporu zbog "nedonoenja reenja".

Iz obrazloenja: Prvostepenom organu dostavljen je podnesak od 28.4.2005. godine, naslovljen kao zahtev za

oglaavanje nitavim naznaenog reenja prvostepenog organa od 19.09.2003. godine, te tuilac ima svojstvo lica predvienog lanom 114. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku koje podnosi inicijativu za pokretanje postupka po slubenoj dunosti (u konkretnom sluaju - postup-ka predvienog lanom 258. stav 1. istog Zakona: reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim, po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili dravnog odn. javnog tuioca). Naime, tuilac je lice po ijoj inicijativu nije pokrenut postupak po slubenoj dunosti od strane organa kome se obra-tio podneskom od 28.04.2005. godine.


- 24 -

Dakle, tuilac u pravnosnano okonanom upravnom postupku nema svojstvo stranke imajui u vidu reenje od 19.09.2003. godine, a podnoenjem inicijative od 28.04.2005. godine, za pokretanje postupka po slubenoj dunosti, po navedenim odredbama ne moe ga ni stei.

Zbog toga nije mogue da izjavi albu u tom upravnom postupku, kao da je njegov zahtev odbi-jen. Sledstveno tome, neosnovana je i podneta tuba u upravnom sporu, zbog nedonoenja reenja po albi. U ovakvoj pravnoj situaciji nema, na strani prvostepenog i tuenog organa, proputanja zakonske obaveze iz lana 208. Zakona o optem upravnom postupku - da donese i dostavi svoje reenje, jer nema mesta pokretanju postupka.

Samim tim nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 236. istog Zakona (odn. tueni organ opravdano "uti"). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 6528/2005 od 17.05.2007. godine)

4455.. Poto zapisnik komisije o vanrednom pregledu plovnog objekta predstavlja samo ispravu

o obavljanju slubenih radnji - isti nema karakter upravnog akta.

Iz obrazloenja:

Pobijanim zakljukom pravilno je odbaen predlog tuioca za ponitaj naznaenog Zapisnika komisije za obavljanje osnovnog, redovnog i vanrednog pregleda amaca i ploveih postrojenja od 23.05.2002. godine. Pravni osnov za to je odredba lana 115. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku - da ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nae da nema uslova za pokretanje postupka, donee zakljuak o njegovom odbacivanju.

Naime, pretpostavke za pokretanje i voenje upravnog postupka po zahtevu stranke su, izmeu ostalog, da je stranka lice o ijim se pravima i obavezama reava u upravnoj stvari, te da se o pred-metu zahteva moe reavati u upravnom postupku.

Iz pobijanog zapisnika proizlazi je Komisija za obavljanje osnovnog, redovnog i vanrednog pregle-da amaca i ploveih postrojenja Ministarstva saobraaja i telekomunikacija, Sektor za vodni saobraaj i bezbednost unutranje plovidbe - Kapetanija pristanita, zakljukom odluila da predmetni plovni obje-kat nije sposoban za plovidbu i upotrebu za prevoz za sopstvene potrebe do 23.09.2003. godine.

Dakle, predmetni predstavlja ispravu sainjenu u vezi sa obavljanjem slubenih radnji, kojim se, po prirodi stvari, ne reava o upravnoj stvari odn. o pravima i obavezama ili pravnim interesima tuioca.

Zato je - u smislu odredbe lana 115. stav 2. Zakona - pravilno odbaen predlog tuioca za poni-taj naznaenog zapisnika.


SPAJANJE STVARI U JEDAN POSTUPAK (lan 117. 119. Zakona o optem upravnom postupku)

4466.. Odluivanje u upravnom postupku jednim reenjem u dva odvojena predmeta bez do-noenja posebnog zakljuka o spajanju predmeta, predstavlja povredu pravila postupanja


- 25 -

Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije nalazi da je prvostepeno reenje, kojim su uvaeni zahtevi zainteresovanih

lica i doneta odluka da se poniti pravnosnano reenje o eksproprijaciji iz 1986. godine doneto uz povredu odredbe lana 117. ZUP-a, budui da je prvostepeni organ odluivao jednim reenjem u dva odvojena predmeta bez donoenja zakljuka o spajanju postupka, u smislu citirane odredbe, a koju nepravilnost nije otklonio ni tueni organ nalazei da na ovaj nain nije povreen zakon na te-tu alioca. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, ovakva ocena iz obrazloenja osporenog reenja je po-grena. Ovo sa razloga, to je u lanu 117. st. 1. i 2. ZUP-a propisano kada se moe pokrenuti i vo-diti jedan postupak (u koji sluaj spada i odluivanje prvostepenog organa o odvojeno podnetim zahtevima zainteresovanog lica u ovom upravnom sporu, a o kojima je odluio jednim reenjem). Stavom 3. lana 117. ZUP-a, propisano je da e u voenju jednog postupka u sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana organ doneti poseban zakljuak protiv koga se moe izjaviti alba, osim ako je zaklju-ak doneo drugostepeni organ.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 945/04 od 3.03.2005. godine)

IZMENA ZAHTEVA


4477.. Potujui naelo zatite prava graana organ uprave je duan da upozna stranku o moguno-

sti da izmeni postavljeni zahtev koji se zasniva na istom injeninom stanju.

Iz obrazloenja:

Vrhovni sud Srbije je - ocenjujui zakonitost osporenog reenja - naao da je istim povreen za-kon na tetu tuioca.

Naime, meu strankama nije sporna injenice da je tuilac reenjem Direktora uprave za izvre-nje zavodskih sankcija za period od 01.05.2007. do 31.12.2007. godine privremeno upuen na rad iz Kazneno-popravnog zavoda u navedeni Okruni zatvor. S tim u vezi, osnovano se, po oceni suda, navodima tube ukazuje da su upravni organi pogreno primenili odredbe Uredbe o naknadi troko-va i otpremnini dravnih slubenika i nametenika kada su u konanom odbili zahtev tuioca za pri-znavanje prava na naknadu trokova nastalih u vezi sa njegovim privremenim upuivanjem u trae-nom periodu.

Naime, odredbom lana 2. stav 1. taka 6. ove Uredbe propisano je da se dravnom slubeniku i nameteniku nadoknauju trokovi privremenog ili trajnog premetaja u drugo mesto rada. Zahte-vom od 16.01.2008. godine, koji se nalazi u spisima, vidi se da je tuilac traio naknadu trokova smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, pozivajui se na navedeno reenje direktora Uprave za izvrenje zavodskih sankcija o privremenom upuivanju na rad u Okruni zatvor.

Polazei od ovako postavljenog zahteva, upravni organ bio je duan da, saglasno naelu zatite prava graana iz lana 6. Zakona o optem upravnom postupku, upozna tuioca da se u konkretnom


- 26 -

sluaju privremenim upuivanjem u drugo mesto rada ne radi o trokovima rada i boravka na terenu, ve da se radi o pravu na naknadu odreenih trokova u smislu citiranog lana 2. stav 1. taka 6. na-vedene Uredbe i u tom smislu omoguiti stranci da u smislu lana 120. Zakona o optem upravnom postupku, izmeni postavljeni zahtev koji se zasniva na istom injeninom stanju, kako bi to efika-snije mogla da ostvari prava koja joj pripadaju na osnovu materijalnih propisa.


4488.. Stranka ne moe proiriti stavljeni zahtev ili umesto ranijeg staviti novi u postupku po al-

bi. Ona to moe uiniti samo do donoenja reenja u prvom stepenu.

Iz obrazloenja:

Tueni organ je pravilno u postupku po albi naio da su neosnovani albeni navodi tuioca - da su pogreno primenjene odredbe l. 31. i 32. Zakona o gradskom graevinskom zemljitu, jer se radi o zemljitu koje je nacionalizovano po samom zakonu, pa nema mesta primeni navedenih odredbi ovog Zakona, jer se tim odredbama regulie reim gradskog graevinskog zemljita koje je kao ta-kvo odreeno odlukom skuptine optine odn. grada, to ovde nije sluaj.

Sud je cenio i navod tube da je tuilac traio da se njegov zahtev rei u smislu odredbe lana 86. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, ali nalazi da ovaj navod nije osnovan, imajui u vidu da je od-redbom lana 120. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku propisano da - poto je postupak po-krenut - stranka moe, do donoenja reenja u prvom stepenu, proiriti stavljeni zahtev ili umesto rani-jeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom prav-nom osnovu, ali pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju.

Kako je tuilac u smislu citirane odredbe mogao da menja svoj zahtev do donoenja reenja u prvom stepenu, a ne u postupku po albi, pravilno je tueni organ postupio kada je odbio kao neo-snovanu tuioevu albu i potvrdio prvostepeno reenje.


ODUSTANAK OD ZAHTEVA


4499.. Postupak pokrenut po njenom zahtevu moe se obustaviti samo ako je stranka izriito iz-

javila da od istog odustaje.

Iz obrazloenja:

alba tuioca odbijena je - kako proizilazi iz obrazloenja osporenog reenja - jer je tueni or-gan naao da je pravilan i na zakonu zasnovan prvostepeni zakljuak.


- 27 -

Tim zakljukom je - shodno lanu 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku - obusta-vljen postupak za priznavanje prava na dodatak za pomo i negu pokrenut po zahtevu tuioca, i to zbog toga to se tuilac - prema obavetenju Vie vojnolekarske komisije - nije odazvao pozivu za obavljanje neposrednog pregleda. Tako Komisija nije mogla doneti nalaz, ocenu i miljenje o njego-vom zdravstvenom stanju, shodno Pravilniku o radu vojnolekarskih komisija.

Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Kada je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka od

njega odustane, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja - lan 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku.

Postupak za priznavanje prava na dodatak za pomo i negu koji je pokrenut po zahtevu tuioca u konkretnom sluaju obustavljen je iz razloga to se tuilac - prema obavetenju Vojnolekarske ko-misije - nije odazvao na poziv radi obavljanja neposrednog pregleda. Meutim, u obrazloenju pr-vostepenog niti osporenog reenja nigde se ne poziva na odustanak stranke od zahteva.

Dakle, zahtev stranke za odustanak od zahteva kojim je upravni postupak pokrenut ne nalazi se u dostavljenim spisima.

Zbog toga je, prema stavu Vrhovnog suda, pogrean zakljuak tuenog organa da je prvostepe-nim reenjem pravilno primenjena odredba lana 121. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, jer je odustanak od zahteva izriito dispozitivna radnja stranke u postupku, te upravni organ prime-nom ove odredbe moe obustaviti postupak samo kada je stranka jasno i na nesumnjiv nain odusta-la od svog zahteva.

Imajui sve to u vidu, Vrhovni sud Srbije nalazi da je prvostepenim zakljukom uinjena bitna povreda pravila postupanja propisana naznaenom odredbom, a kako tueni organ osporenim ree-njem nije otklonio uinjenu povredu postupka pred prvostepenim organom i sam je osporenim ree-njem povredio zakon na tetu tuioca.


5500.. Ukoliko je upravni postupak pokrenut po zahtevu stranke isti se ne moe obustaviti ukoliko stranka u toku postupka ne odustane od zahteva.

(Vrhovni sud Srbije Uvp.I 211/96 od 27.02.1997.godine)

SKRAENI POSTUPAK (lan 131. Zakona o optem upravnom postupku)

5511.. U posebnom ispitnom postupku (a ne u skraenom postupku) se vri utvrivanje obaveze

poreza na kapitalni dobitak.


- 28 -

Iz obrazloenja: U postupku utvrivanja poreza na kapitalni dobitak, prema stavu Vrhovnog suda Srbije, po-

reski organ ne moe donositi reenje u tzv. "skraenom postupku", primenom odredbe lana 131. Zakona o optem upravnom postupku, ve prethodno mora sprovesti poseban ispitni postu-pak, u kome e se preduzeti odreivanje poreske obaveze i dati mogunost stranci da ospori i zatiti svoja prava i interese.

Naime, u tzv. "skraenom postupku" se neposredno moe reiti odreena upravna stvar samo ako su uspunjeni za to zakonom propisani uslovi u skladu sa citiranom odredbom. Po pravilu, to su sluajevi u kojima nije potrebno obavljati posebne radnje u postupku radi utvrivanja injenica (jer su injenice utvrene, optepoznate ili proizilaze iz zahteva stranke, slubene evidencije organa ili su injenice i okolnosti uinjene verovatnim odn. kada je propisom predvieno da se stvar moe re-iti na podlozi injenica i okolnosti koje nisu potpuno dokazane), a reenjem - koje se donosi u skra-enom postupku - najee se udovoljava zahtevu stranke.

S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o postupku utvrivanja poreza na kapitalni do-bitak u kome se utvruju, pre svega, injenice i okolnosti koje su od znaaja za visinu poreske osnovice - kapitalnog dobitka, to je poreski organ duan da sprovede poseban ispitni postupak i omogui uee stranci kako bi se izjasnila o svim injenicama znaajnim za utvrivanje pore-ske obaveze.

Na obavezu ovakvog postupanja poreskog organa u postupku utvrivanja poreske obaveze pa i poreza na kapitalni dobitak, upuuju i odredbe l. 121. i 122. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji, kojima je propisano da se u sluaju kancelarijske kontrole moraju sprovesti od-reene radnje uz uee poreskog obveznika radi utvrivanja bitnih injenica, posebno kada je spor-na visina poreske obaveze.


5522.. Odluka o ponitaju javne aukcije mora se doneti u posebnom ispitnom postupku.

Iz obrazloenja:

Stav je Vrhovnog suda Srbije da je Agencija za privatizaciju, vrei ovlaenje iz odredbe lana 35a Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom (''Sl. glasnik RS'', br. 45/01 i 19/03) bila u obavezi da se dri granica datog ovlaenja, da vodi rauna o cilju poveravanja ovlaenja kod odlu-ivanja po slobodnoj oceni (a koji se ogleda u zatiti i ostvarivanju javnog interesa). Isto tako, Agencija je morala imati u vidu da odredbom lana 131. Zakona o optem upravnom postupku, kao ni navedenom Uredbom i Zakonom o privatizaciji, nije propisano da se ova upravna stvar moe re-avati po skraenom postupku.

Zbog toga, a imajui u vidu da se odlukom o ponitaju javne aukcije ponitavaju pravne posle-dice koje je aukcija proizvela (ime se postupa na tetu steajnih prava tuioca kome je na javnoj aukciji prodat drutveni kapital), to je pre donoenja odluke o ponitaju javne aukcije bilo potrebno sprovesti poseban ispitni postupak iz lana 132. Zakona o optem upravnom postupku, u kome bi se tuiocu, radi zatite njegovih prava i pravnih interesa, omoguilo uee.



- 29 -

PRETHODNO PITANJE

(lan 134- 138. Zakona o optem upravnom postupku)

5533.. Prekid zbog reavanja prethodnog pitanja u postupku administrativnog izvrenja reenja

nije dozvoljen.

Iz obrazloenja:

Tubom se osnovano ukazuje da je prilikom donoenja osporenog reenja povreen zakon na tetu tuioca. Tueni organ je, prihvatajui razloge prvostepenog organa iz obrazloenja oalbenog zakljuka, pogreno zakljuio da je u postupku administrativnog izvrenja reenja dozvoljen prekid postupka zbog reavanja prethodnog pitanja. Ovo zbog toga, to je donoenje odluke po zahtevu za legalizaciju bes-pravno podignutog objekta, za koju je doneto pravosnano reenje o ruenju, moglo biti prethodno pita-nje samo u postupku donoenja tog reenja, a ne i u postupku izvrenja reenja o ruenju.


5544.. Prema pravilniku iz vremena kada je vrena prva raspodela vri se raspodela stanova u vojsci

pa oglaavanje neustavnim kasnijeg pravilnika nije razlog za prekid postupka dodele stana.

Iz obrazloenja: Postupak reavanja po albi tueni organ je prekinuo smatrajui da se po njoj ne moe reavati jer

je odlukom Saveznog ustavnog suda utvreno da Pravilnik o reavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije nije saglasan sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Zakonom o imovini Savezne Republike Jugoslavije, zbog ega e alba biti reena na osnovu Pravil-nika koji e biti donet.

Relevantne odredbe: Ako organ koji vodi postupak naie na pitanje bez ijeg se reenja ne moe reiti sama upravna

stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinu za ije je reenje nadlean sud ili drugi organ (pret-hodno pitanje), on moe - pod uslovima iz Zakona - sam raspraviti to pitanje ili e postupak prekinuti dok to ne uini nadleni organ - lan 134. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku.

U konkretnom sluaju ne postoji pitanje koje ini samostalnu pravnu celinu, za ije je reenje nad-lean sud ili drugi organ.

Zbog toga, nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da tueni organ osporenim zakljukom prekine po-stupak po tuioevoj albi. Uz to, injenica na koju se tueni organ poziva u osporenom zakljuku (da je odlukom o ocenjivanju ustavnosti i zakonitosti Pravilnik o reavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije oglaen neustavnim) u konkretnom sluaju nije pravno relevantna. Jer - sprovedeni postupak se odnosi na dodelu stanova izvrenu shodno odredbama nave-denog Pravilnika o nainu i kriterijumima za davanje stanova u zakup i dodeljivanje stambenih zajmo-va za reavanje stambenih pitanja zaposlenih u Vojsci Jugoslavije iz 1995. godine, koji je bio na snazi


- 30 -

u vreme osporavane dodele povodom koje je tuilac do sada uspeno vodio vei broj sporova. Isti pro-pis se ima primeniti i u ovom sluaju.

Stoga je tueni organ, umesto to je prekinuo postupak, bio duan da donese odluku o tuioevoj albi, pridravajui se svojih primedbi iznetih u reenjima koje je donosio po prethodnim tuioevim albama u ovoj pravnoj stvari.


5555.. Voenje postupka po prijavi za izvoenje radova na izgradnji pomonog objekta ne spre-

ava postupak ureenja naina korienja parcele.

Iz obrazloenja:

Kada je osporenim reenjem odbio albu tuioca izjavljenu protiv potvrde izdate dana 07.07.2006. godine, tueni organ je postupio pravilno i po oceni ovog Suda, dajui za svoju ocenu i odluku dovolj-no na zakonu zasnovanih i prihvatljivih razloga.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni organ predmetnu potvrdu izdao po prijavi imenovanog - ovde zainteresovanog lica za poetak izvoenja radova na izgradnji pomonog objekta na oznaenoj katastarskoj parceli, u svemu prema idejnom projektu izraenom od strane ovlaenog lica, nakon to je utvrdio da za izvoenje predmetnih radova (s obzirom da se radi o pomonom objek-tu, a saglasno lanu 97. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji) nije potrebno pribavljanje odobrenja za izgradnju.

Time su se stekli uslovi za izdavanje potvrde, na osnovu odredbe lana 97. stav 8. istog Zakona pa samim tim i za obustavu prethodno pokrenutog postupka kod graevinske inspekcije u predmetu na-znaenog broja.

Navode kojima tuilac ukazuje da su odlukom prvostepenog, pa samim tim i tuenog organa, po-vreene odredbe l. 134., 136. i 137. Zakona o optem upravnom postupku, sud je cenio i nalazi da isti nisu osnovani.

Naime, tuilac prvi put u tubi navodi da je upravni postupak trebalo prekinuti do reavanja prethodnog pitanja u postupku koji se pred sudom vodi radi ureenja naina korienja naznaene katastarske parcele. Uz tubu je priloio dokaz o pokretanju tog postupka.

Meutim, iz spisa proizlazi da se oba imenovana lica vode u javnim knjigama kao iskljuivi sukori-snici sporne katastarske parcele, da je tuilac u ovom upravnom sporu pokrenuo parnini postupak za utvrenje njegovog prava sukorienja na navedenoj parceli, ali da je taj postupak prekinut, kao i postu-pak za ureenje njenog naina korienja.

Vrhovni sud ocenjuje da ne bi postojali opravdani razlozi da se prekine upravni postupak po prija-vi radova na izgradnji predmetnog pomonog objekta do pravnosnanog okonanja sudskog postupka za ureenje naina korienja naznaene parcele, koji je takoe - prekinut.

injenica da je u tom vanparninom postupku jo 2004. godine doneta privremena mera kojom je imenovanima naloeno da prestanu sa izvoenjem bilo kakvih radova na navedenoj parceli, prema sta-vu Suda, ne predstavlja zabranu upravnom organu da u granicama svojih zakonskih ovlaenja odlu-uje o podnetom zahtevu za izgradnju pomonog objekta.



- 31 -

5566.. Prekid postupka u cilju reavanja prethodnog pitanja nije mogue u postupku prinudnog izvre-nja. Postupak administrativnog izvrenja mogue je odloiti pod uslovima propisanim u lanu 271. stav 2. ZUP-a.

(Vrhovni sud Srbije U. 5914/96 od 20.11.1997. godine)

5577.. U situaciji kada su prodavac i organ koji je izdao saobraajnu dozvolu van podruja SR Jugoslavije, ima se smatrati da nema mogunosti za krivino gonjenje, te su ispunjeni uslovi iz lana 145. stav 2. ZUP-a, da organ koji vodi postupak istinitost sadraja isprave raspravi kao prethodno pitanje u postupku obnove postupka koji po slubenoj dunosti pokree organ po osnovu lana 249. stav 1. taka 2. ZUP-a.

(Pravni stav Odeljenja za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije od 17.03.1994. godine)

ISPRAVE (lan 154 162. Zakona o optem upravnom postupku)

5588.. Po svom karakteru, stavljanje van snage potvrde pravnosnanosti reenja predstavlja

upravno odluivanje.

Iz obrazloenja:

Potvrda pravosnanosti reenja ima karakter uverenja, pa se stavljanje van snage takve potvrde upo-dobljava odbijanju zahteva stranke za izdavanje potvrde, to zakljuku prvostepenog organa daje karak-ter upravnog akta koji se moe pobijati albom - lan 162. Zakona o optem upravnom postupku.

Ispravke greaka u reenju su dozvoljene - greaka u imenima, brojevima, pisanju ili raunanju, kao i drugih oiglednih netanosti u reenju ili njegovim overenim prepisima - lan 209. Zakona o optem upravnom postupku.

Stoga prvostepeni organ nije mogao da donese oalbeni zakljuak pozivajui se na odredbu iz lana 209. Zakona o optem upravnom postupku.

Za donoenje ovog zakljuka, osim toga, nisu postojali ni zakonom propisani uslovi, jer je ree-nje na koje je stavljena potvrda pravosnanosti postalo pravosnano istekom roka za albu stranci koja je uestvovala u postupku njegovog donoenja, a zainteresovano lice, koje nije uestvovalo u postupku, moglo je da izjavi albu samo u roku koji vai za stranku koja je uestvovala u postupku i kojoj je reenje dostavljeno.


5599.. Ne predstavlja upravni akt potvrda prijema dokumentacije odn. prijave radova. U pitanju

je javna isprava protiv koje nije dozvoljena alba.


- 32 -

Iz obrazloenja: Tueni organ je pravilno, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odluio kada je u postupku u kome

nije bilo povrede procesnih pravila, odbacio albu tuioca nalazei da protiv potvrde prijema doku-mentacije odn. prijave radova nije dozvoljena alba.

Naime, pravilno je zakljuio tueni organ da potvrda prijave radova ne predstavlja upravni akt protiv koga se moe izjaviti alba, jer po svojoj prirodi ona predstavlja javnu ispravu izdatu sagla-sno podacima iz slubene evidencije kojom organ uprave raspolae,

Dakle, ukoliko tuilac, na osnovu dokaza kojima raspolae, smatra da potvrda nije izdata u skla-du sa podacima iz evidencije, moe zahtevati - u smislu odredbe lana 161. stav 5. Zakona o optem upravnom postupku - izmenu ili izdavanje nove potvrde. Ako organ odbije da izmeni ili izda novu potvrdu, duan je da donese novo reenje, a ukoliko to ne uini u roku od 15 dana od dana podnoe-nja zahteva, tuilac moe izjaviti albu kao da mu je zahtev odbijen.


6600.. Nema karakter upravnog akta onaj akt kojim jedan dravni organ dostavlja drugom slu-

bene podatke u postupku pruanja pravne pomoi.

Iz obrazloenja:

U smislu lana 161. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku - tuilac nije u konkretnoj upravnoj stvari podneo zahtev prvostepenom organu - Vojno-tehnikom institutu - za izdavanje uverenja (isprave) o injenicama o kojima ovaj organ vodi slubenu evidenciju, niti mu je takva is-prava izdata. Dakle, u konkretnom sluaju nisu ispunjeni ni uslovi propisani navedenom odredbom Zakona - da tuilac podnese zahtev za izdavanje isprave drugaije sadrine, a time ni uslovi za pod-noenje albe zbog nepostupanja prvostepenog organa.

Pri svemu tome, akt kojim jedan dravni organ u slubenoj prepisci dostavlja podatke i obave-tava drugi dravni organ na njegovo traenje o odreenim injenicama o kojima vodi slubenu evi-denciju, nema karakter upravnog akta u smislu lana 1. Zakona o optem upravnom postupku i la-na 6. Zakona o upravnim sporovima.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, U. 1320/06 od 22.05.2008. godine)

6611.. Ako se dokaz nalazi kod organa, stranka u upravnom postupku nije duna da ga priloi

ve je dovoljno da se na njega pozove.

Iz obrazloenja:

Tueni organ odbio je zahtev tuioca za isplatu naknade za prekovremeni rad ostvaren u 2003. i 2004. godini, zbog toga to nije pruio validne dokumente kojima dokazuje taan broj prekovreme-nih sati za koje trai naknadu, sa obrazloenjem i potpisom nadlenog stareine, kao i overenu izja-vu nadlenog stareine da nije koristio slobodne sate u radne dane kada nije bio na putu.


- 33 -

Meutim, imajui u vidu da se radi o dokazima - evidencijama kojima sam organ raspolae, po oce-ni Vrhovnog suda Srbije tueni organ nije mogao da naloi tuiocu da te dokaze pribavi i priloi uz zah-tev, posebno ako su oznaeni kao "odbrana - slubena tajna - strogo poverljivo", kako u tubi istie tui-lac, ve je bio duan da ih sam pribavi po slubenoj dunosti.

Postupajui na nain naveden u obrazloenju osporenog reenja tueni organ je povredio pravila upravnog postupka iz lana 158. Zakona o optem upravnom postupku, kojima je propi-sano da e organ koji vodi postupak pribaviti ispravu po slubenoj dunosti, ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi.


6622.. Nije valjan zakonski osnov za stavljanje van pravne snage diplome kao javne isprave,

na osnovu miljenja Ministarstva prosvete i sporta da diploma radnikog univerziteta nije izdata prema vaeim propisima iz oblasti srednjeg obrazovanja i da stoga ne proizvodi pravno dejstvo.

Iz obrazloenja: Iz diplome Radnikog univerziteta u Pritini koja se nalazi u spisima vidi se da je ova diploma

uredno zavedena pod rednim brojem 607/06, od 30.6.1994. godine, delovodni broj 131/4, da je u de-snom uglu navedeno reenje broj 02-611-377 od 1980. godine, Pokrajinskog komiteta za obrazova-nje, nauku i kulturu, kojim je utvreno da kola ispunjava uslove za rad, da je izdata na obrascu pro-pisanom Pravilnikom ("Slubeni glasnik RS" br. 59/92 i 30/93), ije je izdavanje odobreno reenjem Ministarstva prosvete broj 287/92 i da je uredno popunjena podacima koji ukazuju na tuioca i ste-eni stepen strune spreme odreenog obrazovnog profila, a nakon poloenog zavrenog ispita sa unetom ocenom, te uredno overena peatom izdavaoca diplome.

Polazei od iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je priloena diploma izdata u svemu u skladu sa lanom 154. Zakona o optem upravnom postupku, pa se ovom ispravom diplomom dokazuje ono to je u njoj potvreno odnosno odreeno, odnosno da ima karakter javne isprave. Stoga, ova isprava moe da izgubi pravnu snagu samo ako se u postupku na nesumnjiv nain dokae da inje-nice navedene u ispravi nisu istinite ili da je isprava u pogledu forme koja se tie izdavaoca i oblika izdavanja, nepropisno sastavljena. Sa ovih razloga, prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbi-je, akt Ministarstva prosvete i sporta, u kome je ovo Ministarstvo iznelo miljenje i tumaenje da di-ploma Radnikog univerziteta u Pritini nije izdata prema vaeim propisima iz oblasti srednjeg obrazovanja i da ne proizvodi pravno dejstvo, nije valjan zakonski osnov za stavljanje van pravne snage diplome kao javne isprave i ne predstavlja novi dokaz niti injenicu za ponavljanje postupka u smislu lana 239. taka 1. Zakona o optem upravnom postupku.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije U-SCG br. 732/06 od 06.03.2008. godine)

6633..

Bez obzira na dokaze kojima stranka raspolae, organ izdaje uverenja iskljuivo prema podacima iz slubene evidencije.


- 34 -

Iz obrazloenja: Postupajui po zahtevu za izdavanje uverenja o podacima o kojima vodi slubenu evidenciju,

prvostepeni organ je pravilno odluio kada je - primenom odredbe lana 161. stav 4. Zakona o optem upravnom postupku - odbio zahtev tuioca za izdavanje uverenja jer ne raspolae podacima ije se utvrivanje trai.

Citiranom odredbom je propisano da organi izdaju uverenja odn. druge isprave o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju i da se uverenja moraju izdavati saglasno podacima iz slubene evidencije. Imajui to u vidu, stav je Vrhovnog suda Srbije da organ koji vodi slubenu evidenciju ne moe izdati uverenje o injenicama o kojima nema podataka u svojoj evidenciji, bez obzira na dokaze kojima stranka raspolae.


6644.. Kada odluuje po zahtevu stranke za izdavanje saobraajne dozvole, dokaznu vrednost (valja-

nost) podnete isprave organ je ovlaen, da uzimajui u obzir nalaz vetaka, ceni u skladu sa odred-bom lana 165. ZUP-a.

Isprava potpuno gubi dokaznu vrednost samo ukoliko je u njoj neistinito upisan podatak koji bitno odreuje vlasnitvo, odnosno poreklo vozila.

Peat nadlenog saobraajnog organa na saobraajnoj dozvoli, koji je izmenjen, i nije u upotrebi u vreme izdavanja iste saobraajne knjiice, nije sam po sebi razlog za obnovu postupka iz lana 249. stav 1. taka 2. ZUP-a, niti za potpuni gubitak dokazne vrednosti isprave iz lana 165. ZUP-a, ve se u postupku moraju utvrditi okolnosti vezane za upotrebu nevaeeg peata.

(Pravni stav Odeljenja za upravne sporove Vrhovnog suda Srbije od 17.03.1994)

VETACI (lan 173. - 182. Zakona o optem upravnom postupku)

6655.. U postupku po zahtevu za ponitaj pravnosnanog reenja o eksproprijaciji, ako u spisima predmeta postoji pismeni nalaz i miljenje vetaka graevinske struke da na eksproprisanoj parceli nisu izvreni znaajni radovi, a vetak usmeno izjavi na usmenoj javnoj raspravi pred prvostepenim upravnim orga-nom da su na spornom zemljitu izvreni znaajni radovi, u tom sluaju prvostepeni upravni organ je bio duan da otkloni takvu nejasnou i tu injenicu potpuno i pouzdano utvrdi novim vetaenjem.

(Vrhovni sud Srbije, U. 5774/95 od 15.05.1996. godine)

ORGAN KOJI DONOSI REENJE (lan 192.- 195. Zakona o optem upravnom postupku)

6666.. Svako reenje upravnog organa mora sadrati obrazloenje, a to obrazloenje obavezno

sadri kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, po potrebi razloge koji


- 35 -

su bili odluni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen neki od zahteva stranke, prav-ne propise i razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu.

Iz obrazloenja: Tuilac je kao vlasnik SUR podneo Gradskoj upravi za komunalne poslove zahtev za privreme-

no zauzimanje javne povrine za postavljanje letnje bate zatvorenog tipa. Taj organ zatraio je sa-glasnost Komisije za opte i komunalno ureenje grada koja je donela zakljuak kojim odbija dava-nje saglasnosti Gradskoj upravi za komunalne poslove za izdavanje o

4. upravno pravo

Documents