polina pirs - organska bašta

Download Polina Pirs - Organska Bašta

Post on 29-Oct-2015

463 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Velika enciklopedija organskog baštovanstva"Prosto rečeno, organsko baštovanstvo jestil baštovanstva koji vodi računa o zaš titiprirodne sredine i čoveka. Metode ovogbaš tovanstva može da primenjuje svako, sciljem da se stvori i održi bašta gotovosva kog oblika, veličine i stila, na bilo kommestu, od centra grada do seoske idile.Organsko baštovanstvo pruža vam prilikuda stvorite baštu kakvu želite, uz saznanjeda doprinosite zaštiti šire okoline ukojoj svi moramo da živimo."

TRANSCRIPT

  • Organska bata

  • Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs

    Izdava: Imhotep, BanjalukaPrevod: Marko Branitampa: LeonDistribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564

    Makedonija: 070-218-374

  • Polina Pirs

    ORGANSKABATA

    Velika enciklopedijaorganskog batovanstva

  • 4

  • Sadraj- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

    OSNOVE- Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

    DOBAR IZGLED- Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125- Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144- Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176- Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . 189- Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202- Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

    GAJITE SAMI- Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234- Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284- Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

    KATALOG BILJAKA- Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341- Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397- Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440- Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453

    - Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

  • 6

  • Prosto reeno, organsko batovanstvo jestil batovanstva koji vodi rauna o za titiprirodne sredine i oveka. Metode ovogba tovanstva moe da primenjuje svako, sciljem da se stvori i odri bata gotovosva kog oblika, veliine i stila, na bilo kommestu, od centra grada do seoske idile.

    Organsko batovanstvo prua vam prili-ku da stvorite batu kakvu elite, uz saz-nanje da doprinosite zatiti ire okoline ukojoj svi moramo da ivimo.

    Od hrane do cveaOrganski pokret nastao je, u stvari, sre-

    dinom 20. veka, kad su napredni, viziona-rski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poelida dovode u pitanje pravac kojim je kre-nula proizvodnja hrane, a tu su i poeci or -ganskog batovanstva. Oni su naroito bilizainteresovani za zdravu proizvodnju hra -ne i upravo je u oblasti proizvodnje hraneorgansko gajenje ostvarilo najvei napre-dak. Meutim, organski metodi nisu samoza vonjake i povrtnjake. Oni mogu da seprimene na sve oblasti batovanstva, odtrav njaka do cvetnih leja i saksija na pro-zorima. Danas raste interesovanje za or -gan sko odravanje javnih parkova, sport-skih terena, igralita, pa ak i parking pro-stora.

    Budunost je organskaU protekloj deceniji zabeleen je feno -

    me nalan porast interesovanja za sve to jeorgansko. Organski pokret - koji su dugoinili energini, posveeni, aktivni, ali re la -tivno malobrojni entuzijasti - zaista je saz -reo. Organska hrana je u irokoj ponudi u

    velikim lancima samoposluga, ali i u speci-jalizovanim prodavnicama irom sve ta.Vlade mnogih drava podravaju or gan skuzemljoradnju i istraivanja u toj ob lasti, asve vie ljudi se okree organskim metodi-ma u batovanstvu. Svaki put kad se dogo-di neki incident koji ugroava bezbednostkorienja hrane ili kad opasnost od pri-mene novog pesticida izae na videlo, svevie ljudi poinje da jede i gaji organskuhranu.

    RazvOj ORganSkOg POkRetaIako su mineralna ubriva stvorena pre

    150 godina, ona nisu bila iroko prihvae-na sve do sredine 40-ih godina prolog ve -ka, neposredno posle Drugog svetskog ra -ta. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivipre ma mineralnom ubrivu, uvereni da je -dino stajnjak daje duu zemlji. Savre me -ni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kaonervni otrovi tokom ratnih godina, imajuslinu kratku istoriju. Pre 1950. godine,broj hemikalija koje su zemljoradnici kori-stili u borbi protiv tetoina bio je iznena-ujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi po -g reno misliti da je zemljoradnja na prela-zu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organskogajenje koje se praktikuje danas. Osnovese mo da nisu mnogo promenile, ali savre-mene, usavrene tehnike, oprema i obiljevarijeteta biljaka koje koriste dananji or -ganski proizvoai zapanjili bi njihove vik-torijanske pretke.

    Pioniri organskog gajenjaGodine posle Drugog svetskog rata bile

    su obeleene ogromnim podsticajima ne -

    Uvod

    Organsko batovanstvoOrganski metodi omoguuju vam da stvorite batu

    kakvu elite; metodi su praktini i jednostavni

  • kih drava da se povea poljoprivrednapro izvodnja. Veina zemljoradnika priklju-ila se primeni hemikalija koju su favorizo-vale dravne subvencije i drugi oblici pod-sticaja. Kao posledica toga, potpomognutiusavravanjima tehnika proizvodnje, pri-nosi bi ljaka su dramatino porasli. Poka za -lo se da je nova politika bila neosporno us -pena, a ipak, jo na samom poetku, uose izvestan broj glasova protesta.

    Njihova osnovna briga bila je da e za -mena prirodnog ubriva mineralnim ugro-ziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zem -lji te, ob razlagali su oni, proizvee nez -dra ve biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi iivotinja, umesto da mu doprinesu.

    Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornikaove teorije, osnovala je 1945. godine Aso -cijaciju za zemljite s ciljem da naglaavaivotnu povezanost zdravlja zemljita, bi -lja ka, ivotinja i oveka. To je oz nailo po -etak Organskog pokreta u Velikoj Bri ta -niji.

    Bilo je potrebno imati veliku hrabrost iot voreno se suprotstaviti savetima vlade itadanjeg naunog i istraivakog establi -menta i onovremenoj vladajuoj doktrini.U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri-meivali propadanje zemljita ili tete pro -uzrokovane upo trebom pesticida, pa su seoni i okupljali u prvim godinama pokretaoko pobornika organskog gajenja.

    I u batama tog vremena, elja da sebude moderan ubedila je mnoge ljudeda preu na instant ubriva i udotvor-ne preparate kao to je DDT. Meutim, itu se pojavila manjina koja se vrsto us -protivila - meu njima i Lorens Hils, koji jebio jedan od osnivaa britanske Asocijacijeza zemljite. On je 1958. godine osnovaoorganizaciju za organsko batovanstvo,naz vavi je Istraivaka asocijacija HenriDabldej. Ona je danas poznatija pod skra-enicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Re se -arch Association), a naziv je dobila po ek -spe rimentalnom hortikulturisti iji rad i fi -lozofiju je Hils veoma cenio.

    Pokret narastaU godinama koje su sledile, interesova-

    nje za organske principe poraslo je i uSAD. Derom Rodejl je 1942. godine pok -renuo asopis Organska zemljoradnja iba tovanstvo, jedan od prvih koji je pro-movisao metode organskog gajenja. Je -dan deo amerikih zemljoradnika usvojioje organsku praksu, a mnogi batovanipos tali su svesni mogunosti koje ona pru -a. Tokom 60-ih godina prolog veka, nas -ta la je ira reakcija na upotrebu pesticida,podstaknuta otkriima Rejel Karson, izne-tim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prole-e, u kojoj je istakla tetne posledice ovihhemikalija po ivotnu sredinu. Taj processe ubrzao zato to je u javnosti tokom 70-ih i 80-ih godina poveana svest o proble-mima zatite ivotne sredine. U to vremepoela je da se prodaje organska hrana,iako samo u malim, specijalizovanim pro -dav nicama. Tokom poslednje decenije 20.ve ka, niz incidenata vezanih za industrijskiproizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bo -les ti ludih krava i genetski modifikovanehra ne (vidi str. 296), doveo je do ek splo -zije u potranji organski proizve dene hra -ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-tiva organske pro izvodnje ne moe bitisjaj nija. Neki ak predviaju da e, po sa -da njoj stopi rasta, organska zemljoradnjau sledeih 25 godina zameniti klasinu.

    Dakle, ko je danas taj ko e dakae ta je organsko?Ako hrana treba da ponese oznaku or -

    ganska, potroa mora da bude siguranda je ona zaista organski odgajena. Da bise odralo poverenje potroaa, u mnogimzemljama zabranjena je prodaja hrane kaoorganske ukoliko ne nosi registrovanu oz -naku kojom se potvruje da je odgajenapo odobrenim organskim standardima. Tistandardi - koji su praktina primena osno-vnih organskih naela - pokrivaju sve as -pek te gajenja, skladitenja i prerade hra -

    ORGANSKA BATA8

  • ne, ukljuujui obradu zem ljita, brigu oivotinjama i suzbijanje tetoina i korova.

    U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisupostojali zakonski standardi kojima se ure-uje odravanje javnih zelenih povrina -parkova, bata, terena za golf, parkiralitaitd. - meutim, postoje izgledi da e takvistandardi biti usvojeni u budunosti zamnoge od njih. Organski batovani znajuda je savreno mogue ureivati celu ba -tu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bu-nje i cvetne leje - bez ko rienja mineral-nih ubriva i prskanja. Pa zato isto nae-lo ne bi bilo primenjeno na javne bate iparkove, kolska dvorita i slino? U nekimzemljama, kao to su Nemaka, Danska ivajcarska, takve inicijative ve su pokre-nute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. saraujesa predstavnicima hortikulturne industrijena nacrtu organskih standarda za javneze lene povrine.

    Batovani iz svih zemalja imaju mogu-nost da rade po Organskom vodiu za ba -tovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je na -pi san na osnovu standarda za komercijal-nu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizizasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo,bez obzira na kom nivou, oigledno imamnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploa-ni delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vo -di