organska basta - velika enciklopedija organskog bastovanstva, polina pirs

Organska bata

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs Izdava: Imhotep, Banjaluka Prevod: Marko Brani tampa: Leon Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564 Makedonija: 070-218-374

Polina Pirs

ORGANSKA BATAVelika enciklopedija organskog batovanstva

4

Sadraj- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7 - Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 OSNOVE - Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 - Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 - Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 - Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 - Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 DOBAR IZGLED - Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 144 160 176 189 202 215

GAJITE SAMI - Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 - Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284 - Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 KATALOG BILJAKA - Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341 - Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397 - Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440 - Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442 - Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 - Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

6

Uvod

Organsko batovanstvoOrganski metodi omoguuju vam da stvorite batu kakvu elite; metodi su praktini i jednostavniProsto reeno, organsko batovanstvo je stil batovanstva koji vodi rauna o zatiti prirodne sredine i oveka. Metode ovog batovanstva moe da primenjuje svako, s ciljem da se stvori i odri bata gotovo svakog oblika, veliine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske idile. Organsko batovanstvo prua vam priliku da stvorite batu kakvu elite, uz saznanje da doprinosite zatiti ire okoline u kojoj svi moramo da ivimo. Od hrane do cvea Organski pokret nastao je, u stvari, sredinom 20. veka, kad su napredni, vizionarski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poeli da dovode u pitanje pravac kojim je krenula proizvodnja hrane, a tu su i poeci organskog batovanstva. Oni su naroito bili zainteresovani za zdravu proizvodnju hrane i upravo je u oblasti proizvodnje hrane organsko gajenje ostvarilo najvei napredak. Meutim, organski metodi nisu samo za vonjake i povrtnjake. Oni mogu da se primene na sve oblasti batovanstva, od travnjaka do cvetnih leja i saksija na prozorima. Danas raste interesovanje za organsko odravanje javnih parkova, sportskih terena, igralita, pa ak i parking prostora. Budunost je organska U protekloj deceniji zabeleen je fenomenalan porast interesovanja za sve to je organsko. Organski pokret - koji su dugo inili energini, posveeni, aktivni, ali relativno malobrojni entuzijasti - zaista je sazreo. Organska hrana je u irokoj ponudi u velikim lancima samoposluga, ali i u specijalizovanim prodavnicama irom sveta. Vlade mnogih drava podravaju organsku zemljoradnju i istraivanja u toj oblasti, a sve vie ljudi se okree organskim metodima u batovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugroava bezbednost korienja hrane ili kad opasnost od primene novog pesticida izae na videlo, sve vie ljudi poinje da jede i gaji organsku hranu.

RazvOj ORganSkOg POkRetaIako su mineralna ubriva stvorena pre 150 godina, ona nisu bila iroko prihvaena sve do sredine 40-ih godina prolog veka, neposredno posle Drugog svetskog rata. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi prema mineralnom ubrivu, uvereni da jedino stajnjak daje duu zemlji. Savremeni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju slinu kratku istoriju. Pre 1950. godine, broj hemikalija koje su zemljoradnici koristili u borbi protiv tetoina bio je iznenaujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi pogreno misliti da je zemljoradnja na prelazu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko gajenje koje se praktikuje danas. Osnove se moda nisu mnogo promenile, ali savremene, usavrene tehnike, oprema i obilje varijeteta biljaka koje koriste dananji organski proizvoai zapanjili bi njihove viktorijanske pretke. Pioniri organskog gajenja Godine posle Drugog svetskog rata bile su obeleene ogromnim podsticajima ne-

8

ORGANSKA BATA

kih drava da se povea poljoprivredna proizvodnja. Veina zemljoradnika prikljuila se primeni hemikalija koju su favorizovale dravne subvencije i drugi oblici podsticaja. Kao posledica toga, potpomognuti usavravanjima tehnika proizvodnje, prinosi biljaka su dramatino porasli. Pokazalo se da je nova politika bila neosporno uspena, a ipak, jo na samom poetku, uo se izvestan broj glasova protesta. Njihova osnovna briga bila je da e zamena prirodnog ubriva mineralnim ugroziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zemljite, obrazlagali su oni, proizvee nezdrave biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi i ivotinja, umesto da mu doprinesu. Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika ove teorije, osnovala je 1945. godine Asocijaciju za zemljite s ciljem da naglaava ivotnu povezanost zdravlja zemljita, biljaka, ivotinja i oveka. To je oznailo poetak Organskog pokreta u Velikoj Britaniji. Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i otvoreno se suprotstaviti savetima vlade i tadanjeg naunog i istraivakog establimenta i onovremenoj vladajuoj doktrini. U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su primeivali propadanje zemljita ili tete prouzrokovane upotrebom pesticida, pa su se oni i okupljali u prvim godinama pokreta oko pobornika organskog gajenja. I u batama tog vremena, elja da se bude moderan ubedila je mnoge ljude da preu na instant ubriva i udotvorne preparate kao to je DDT. Meutim, i tu se pojavila manjina koja se vrsto usprotivila - meu njima i Lorens Hils, koji je bio jedan od osnivaa britanske Asocijacije za zemljite. On je 1958. godine osnovao organizaciju za organsko batovanstvo, nazvavi je Istraivaka asocijacija Henri Dabldej. Ona je danas poznatija pod skraenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Research Association), a naziv je dobila po eksperimentalnom hortikulturisti iji rad i filozofiju je Hils veoma cenio.

Pokret narasta U godinama koje su sledile, interesovanje za organske principe poraslo je i u SAD. Derom Rodejl je 1942. godine pokrenuo asopis Organska zemljoradnja i batovanstvo, jedan od prvih koji je promovisao metode organskog gajenja. Jedan deo amerikih zemljoradnika usvojio je organsku praksu, a mnogi batovani postali su svesni mogunosti koje ona prua. Tokom 60-ih godina prolog veka, nastala je ira reakcija na upotrebu pesticida, podstaknuta otkriima Rejel Karson, iznetim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prolee, u kojoj je istakla tetne posledice ovih hemikalija po ivotnu sredinu. Taj proces se ubrzao zato to je u javnosti tokom 70ih i 80-ih godina poveana svest o problemima zatite ivotne sredine. U to vreme poela je da se prodaje organska hrana, iako samo u malim, specijalizovanim prodavnicama. Tokom poslednje decenije 20. veka, niz incidenata vezanih za industrijski proizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bolesti ludih krava i genetski modifikovane hrane (vidi str. 296), doveo je do eksplozije u potranji organski proizvedene hrane. Danas, u novom milenijumu, perspektiva organske proizvodnje ne moe biti sjajnija. Neki ak predviaju da e, po sadanjoj stopi rasta, organska zemljoradnja u sledeih 25 godina zameniti klasinu. Dakle, ko je danas taj ko e da kae ta je organsko? Ako hrana treba da ponese oznaku organska, potroa mora da bude siguran da je ona zaista organski odgajena. Da bi se odralo poverenje potroaa, u mnogim zemljama zabranjena je prodaja hrane kao organske ukoliko ne nosi registrovanu oznaku kojom se potvruje da je odgajena po odobrenim organskim standardima. Ti standardi - koji su praktina primena osnovnih organskih naela - pokrivaju sve aspekte gajenja, skladitenja i prerade hra-

UVOD

9

ne, ukljuujui obradu zemljita, brigu o ivotinjama i suzbijanje tetoina i korova. U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu postojali zakonski standardi kojima se ureuje odravanje javnih zelenih povrina parkova, bata, terena za golf, parkiralita itd. - meutim, postoje izgledi da e takvi standardi biti usvojeni u budunosti za mnoge od njih. Organski batovani znaju da je savreno mogue ureivati celu batu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bunje i cvetne leje - bez korienja mineralnih ubriva i prskanja. Pa zato isto naelo ne bi bilo primenjeno na javne bate i parkove, kolska dvorita i slino? U nekim zemljama, kao to su Nemaka, Danska i vajcarska, takve inicijative ve su pokrenute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarauje sa predstavnicima hortikulturne industrije na nacrtu organskih standarda za javne zelene povrine. Batovani iz svih zemalja imaju mogunost da rade po Organskom vodiu za batovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je napisan na osnovu standarda za komercijalnu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi zasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo, bez obzira na kom nivou, oigledno ima mnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploani delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vodi H.D.R.A. pokriva i neka od ovih podruja koja se ne odnose na proizvodnju hrane, a razmatra se i uvoenje drugih oblasti. Proizvodi za organsko batovanstvo Proizvodi za bate - ubriva, zemlja za saksije i pesticidi, na primer, jedan su od aspekata batovanstva za koji bi bilo veoma korisno da se usvoje zakonski priznati standardi. Trenutno je mogue da bilo koji proizvod bude oznaen kao organski ukoliko je ivog porekla (to je renika definicija rei organski). To znai da ubrivo iz industrijskih kokoinjaca, na primer, moe da se prodaje kao organsko, iako ono nije prihvatljivo za upotrebu u organskoj bati.

Ipak, sve je vie proizvoda za batu koji su oznaeni prihvaenim simbolom za organske proizvode ili imaju deklaraciju da su pogodni za upotrebu u organskoj bati. Vodi H.D.R.A. i odgovarajua poglavlja u ovoj knjizi pomoi e vam da postavite prava pitanja proizvoaima ako takvog simbola ili deklaracije nema. Spektar organskih - i takozvanih organskih - proizvoda za bate sve je iri. Za vie informacija o njima, videti stranu 13.

ta DOBijate ORganSkOm PROizvODnjOm?Organska proizvodnja prua mnogo, kako vaoj porodici, tako i iroj ivotnoj sredini. zdrava ishrana Organski proizvodi nikad ne mogu biti garantovano bez ikakvih pesticida - na svet je suvie zagaen da bi bilo ko mogao to da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanja na arsenal pesticida koji se koristi u klasinom gajenju. Na Zapadu je registrovano malo sluajeva trovanja pesticidima, ali mi zapravo nemamo pojma o kumulativnim, hroninim dejstvima koktela niskih koncentracija pesticida koje smo svi uneli u organizam konzumiranjem konvencionalno proizvedene hrane. Riziku su naroito izloene bebe i mala deca, zbog male telesne teine. Pesticidi su pronaeni ak i u majinom mleku. Gajenjem sopstvenog, organskog voa, povra i zainskih biljaka, biete sigurni da je hrana koju jedete vi i vaa porodica maksimalno zdrava i svea. Moi ete i da uivate u znatno irem spektru namirnica nego kad ih kupujete u prodavnicama. Pored toga, istraivanja pokazuju i da organski proizvedena hrana ima veu hranljivu vrednost u pogledu kljunih sastojaka kao to je vitamin C. Tragovi pesticida, meutim, ne nalaze se samo u hrani. Seeno cvee, esto uvezeno iz zemalja u kojima upotreba pesticida

10

ORGANSKA BATA

nije strogo kontrolisana, ponekad je prskano supstancama koje su u drugim zemljama zabranjene - zato ima smisla da sami gajite cvee. zdrava bata Primenom organskog batovanstva moi ete potpuno da izbegnete korienje pesticida. Vi, vaa deca, i ivotinjski svet koji poseuje vau batu, moi ete bezbedno da uivate u njoj. zdrav ivotinjski svet ivotinje su neizbeno rtve - kako u broju, tako i spektru vrsta - ubrzane degradacije ivotne sredine. Alarmantna je injenica da su nekad uobiajene vrste ptica, kao to je plava ptica danas, malobrojnije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbinom. Nije nikakvo iznenaenje da ivotinjski svet napreduje na organskim farmama i u batama, a injenica da sve vie zemljoradnika i batovana odbacuje upotrebu hemikalija budi nadu da e se trend stalnog smanjivanja ivotinjskog sveta obrnuti. Naune studije pokazuju da na organskim farmama postoji vea brojnost i raznovrsnost divljih ivotinja nego na veini konvencionalnih farmi. Uprkos relativno maloj povrini bata u odnosu na farme, one su ipak znaajne. Organska bata, ma koliko skromne povrine, moe da privue obilje raznovrsnih ivotinja. U stvari, jedno od veih zadovoljstava koje prua organska proizvodnja jeste uivanje u pticama, leptirima i drugim malim stvorenjima koja dele batu s vama. Razliitost stvara ravnoteu, pa su tetoine manji problem tamo gde buja ivotinjski svet. zdrava ivotna sredina Zagaenje ivotne sredine sve ei je faktor savremenog ivota. Deponije smea i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja su izgraena da bismo se oslobodili veno narastajuih brda smea, nisu ba prijatno

okruenje. Organsko batovanstvo podstie viekratno korienje i recikliranje svega to se esto baca ili spaljuje i time pomae smanjivanje brda smea. Gotovo da je nemogue proceniti tetu koju su metodi intenzivne poljoprivrede naneli ivotnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uniteni su dragoceni elementi pejzaa kao to su ive ograde, livade pokrivene poljskim cveem i movare. Preterana upotreba mineralnih ubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim sluajevima guei ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u ivotnoj sredini: na kopnu, u moru, ak i na Severnom i Junom polu, gde se nagomilavaju u telima ivotinja kao to su foke, pingvini i polarni medvedi. Organska zemljoradnja i batovanstvo, koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju veoma mala zagaenja. Oni uvaju i pospeuju elemente pejzaa koji su stanita divljih ivotinja, to je od kljunog znaaja za suzbijanje tetoina. Nije nikakvo udo to nauna istraivanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodriviji metod koji postoji. zdrav dep Neuoljivi trokovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godinji troak preiavanja pijae vode da bi se sadraj pesticida sveo na prihvatljiv nivo, kree se oko 170 miliona dolara. Uklanjanje nitrata kota dodatna 22 miliona. Ti trokovi jo su vei u SAD, naravno, a plaaju ih potroai, direktno iz svog depa. Metodi organskog batovanstva mogu da smanje cenu koju ljudi plaaju. Pravljenje komposta i komposta od lia, na primer, moe da eliminie potrebu za kupovinom dodataka za obogaivanje zemlje i mineralnih ubriva, a znaajne sume novca mogu se utedeti proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.

UVOD

11

zdrava budunost Pomisao da nau planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka, obavezuje sve nas. Organski metodi pomau nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi. irom sveta, sve su vei pritisci da se intenzivira proizvodnja hrane, to poveava zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve se vie smanjuje spektar biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najvie zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj porie lokalno znanje, tradicionalnu strunost, odrivost, raznovrsnost i ravnomernu rasporeenost moi i kontrole. Predstavnici industrijske proizvodnje hrane mogu da kau da je njihov nain jedini koji moe da nahrani ceo svet, ali mnogi se nee sloiti s tim. Organski pokret nudi zdrav, odriv, alternativni pogled na budunost. Prednosti i koristi Organski metodi mogu da se primene na celu batu, ne samo na jestive biljke; sutinu ini ishrana zemljita. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako gajite biljke koje privlae divlje ivotinje, one e zauzvrat, pomoi u suzbijanju tetoina.

njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke uine dostupnim biljkama. Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kaiici plodne zemlje moe da bude vie bakterija i gljivica nego to ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlau kompost, prirodno ubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomau i da se pobolja struktura zemljita. Zemljite koje se obogauje na ovakav nain po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima tetoina i bolesti ili imaju mnogo vee izglede da se oporave od njih. Prirodno suzbijanje tetoina Sva bia, bez obzira na veliinu, snose rizik od napada tetoina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po reima Donatana Svifta, buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju jo manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonanost. Dakle, bubamare se hrane biljnim vaima, crvendai jedu larve biljnih moljaca, a abe prodiru pueve. To je prirodni put. Kao organski batovan, moete da iskoristite tu situaciju tako to ete privui besplatne suzbijae tetoina - prijatelje svakog batovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja - prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na tetoine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pruaju realnu alternativu korienju pesticida. Suzbijanje korova Korov moe da bude vredan izvor sastojaka za kompost ili hrana za divlje ivotinje, ali moe i da ugui biljke, oduzme im hranu i vodu i pokvari izgled staza i bate. Trenutno ne postoje organska sredstva za prskanje korova, ali postoji mnotvo efikasnih alternativa, kako za raskrivanje zem-

ta je ORganSkO BatOvanStvO?Organsko batovanstvo nije samo zamena hemikalija, kao to su mineralna ubriva i pesticidi, prirodnim preparatima, kako se esto pojednostavljeno opisuje. Ono je mnogo vie od toga, u teoriji, ali i u praksi. Osnovna naela Konvencionalna ubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na iva bia nasta-

12

ORGANSKA BATA

ljita pod korovom, tako i za suzbijanje njegovog rasta. Potrebno je da samo odaberete neku od njih koja odgovara vaim uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje motikom, prekrivanje slamom i ubrivom, kultivisanje, runo upanje i uklanjanje korova vatrom. konzervacija i ouvanje ivotne sredine Usvajanjem holistikog pristupa korienju ogranienih resursa i minimalizovanjem uticaja na ivotnu sredinu, organsko gajenje daje znaajan doprinos stvaranju odrive budunosti za sav ivot na Zemlji. To podrazumeva recikliranje i ponovno korienje umesto odbacivanja, spaljivanja ili kupovine novog; pruanje stanita tamo gde divlje ivotinje mogu da se nasele i izbegavanje korienja neobnovljivih resursa. Takoe, ono ukljuuje odabir materijala koji mogu da se nabave u blizini umesto da se transportuju izdaleka. Dobrobit ljudi i ivotinja Dobrobit ivotinja je vaan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao to su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokoinjci. Kao logian nastavak, organsko batovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje - kao to je ivotinjsko ubrivo. Ovo batovanstvo vodi brigu i o ljudima - standardi prometa organske hrane sve vie se usklauju s politikom fer trgovine, da bi se omoguio bolji ivot zaposlenima u poljoprivredi, naroito u zemljama u razvoju. Batovanstvo bez ivotinjskih proizvoda Korienje ivotinjskog ubriva predstavlja integralni deo veine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je mogue gajiti batu bez korienja bilo kakvih proizvoda ivotinjskog porekla. Batenski kompost, zelenino ubrivo, kompost od lia i ubriva na biljnoj osnovi materije su

za organsko batovanstvo bez sastojaka ivotinjskog porekla. U organskom batovanstvu treba da: - gajite organski celu batu - jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze; - uinite batu privlanom za divlje ivotinje, ime ete ih podstai da suzbijaju tetoine; - razlikujete tetoine od njihovih neprijatelja; - koristite prednosti vae bate, oslanjajui se na njene posebne karakteristike; - tretirate negu zemljita kao prioritet; - pravite batenski kompost i kompost od lia; - viekratno koristite i reciklirate sve to moete, kako biste smanjili upotrebu neobnovljivih resursa i probleme sa odlaganjem smea, kao to su deponije; - koristite organski odgajeno seme; - razmotrite uticaj na ivotnu sredinu kad birate materijale za krupne linije pejzaa, postavljanje ograda, poboljanje kvaliteta zemljita i drugo; - sakupljate kinicu i smanjite potrebu za zalivanjem poboljanjem kvaliteta zemljita i gajenjem odgovarajuih biljaka; - uvek birate prvo lokalne resurse; - koristite tradicionalne metode kad god je mogue; - primenjujete najnovija nauna dostignua ukoliko su organski prihvatljiva; - prestanete da koristite mineralna ubriva. - prestanete da spaljujete smee; - suzbijate korov bez herbicida; - izbegavate upotrebu pesticida i drveta tretiranog zatitom; - kaete ne genetski modifikovanim sortama; - shvatite vrednost genetske raznovrsnosti.

UVOD

13

OUvanje StaRinSkOg POvRaRaznovrsnost je kamen temeljac organskog gajenja, a sloboda izbora je neto to svi batovani cene, naroito kad je u pitanju izbor biljaka. Organizacije za ouvanje semena pomau da se i jedno i drugo odri u biljnom carstvu. nae batovansko naslee Svake jeseni, starinski batovani ubiraju seme koje e produiti ivot jednom malom delu istorije za jo jednu godinu. Seme koje skupljaju pripada starinskim biljkama - sortama koje su gajene u 18, 19. i poetkom 20. veka. Da ih ti posveeni batovani ne uvaju u svojim dvoritima, mnoge od starovremenskih biljaka danas ne bi postojale. One nisu pogodne za industrijsku proizvodnju jer ne mogu da se ubiru mehanikim putem ili transportuju na vee razdaljine do pijaca. Meutim, esto su idealne za kune batovane, ije potrebe i navike ostaju nepromenjene generacijama. Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili su meke od njihovih hibridnih zamena, a mnoge imaju dui period berbe. Ako se godinama proizvode na jednom mestu, mogu da se prilagode klimi i zemljitu te oblasti i po rodnosti prestignu savremene sorte. Druge vrste su manje rodne od dananjih hibrida, ali imaju veu otpornost na bolesti i insekte. Ukus istorije Starinske biljke predstavljaju tananu vezu s prolou. Kao kvalitetni stari nametaj i drevni porcelan, batenske biljke ranijih generacija pribliavaju nas onima koji su ih proizvodili pre nas. Neki starinski varijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kukuruz anasazi, pronaen u jednoj peini u Juti, smatra se da je star vie od 800 godina, a za pasulj divlja guska Monstoler pria se da je izvaen iz voljke guske koja je ulovljena 1864. godine u okrugu Somer-

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma su traeni meu kolekcionarima semena, koji ga uvaju zbog istorijskih vrednosti, ba kao to arhivi uvaju stare dokumente i knjige. genetska raznovrsnost Jo znaajniji razlog za gajenje starih sorti jeste taj to starinske biljke predstavljaju ogroman rezervoar raznovrsnih genetskih karakteristika - koji e biti zauvek izgubljen ako se dopusti da ove biljke izumru. ak i sorte koje danas izgledaju inferiorno mogu da nose gene koji e se u budunosti pokazati nezamenjivim. Amerika savezna vlada vodi Nacionalnu laboratoriju za skladitenje semena u Fort Kolinsu u Koloradu, ali zadatak uvanja semena je toliko vaan da vlada ne moe da ga izvri sama. Batovani starinskih biljaka svesni su znaaja odravanja genetske raznovrsnosti i hitnosti tog zadatka. Da biste poeli s gajenjem starinskih biljaka, naruite seme iz specijalizovanih ustanova koje neguju stare sorte. Takoe, moete da kontaktirate neprofitne organizacije koje sarauju s pojedincima na ouvanju starinskih biljaka. Jedna od najpoznatijih je Berza uvara semena (za vie informacija vidi Izvori, str. 453). Jo jedan nain da pronaete starinske biljke jeste da itate pisma italaca u batovanskim asopisima, ili internet forume za razmenu semena - mnogi uesnici nude seme proizvedeno u kunim uslovima, uz plaenu potarinu.

PRelazak na ORganSkU PROizvODnjUKao to e ova knjiga pokazati, prelazak na organsko nije samo pitanje promene vrste sredstava za prskanje ili ubriva (iako ete to verovatno uraditi). On podrazumeva promenu pristupa negovanju bate, tretiranje bate kao zaokruenog entiteta u kom se podstiu prirodni sistemi, kako bi im se omoguilo da napreduju. To znai da

14

PRODavniCa zaStavka Seme i rasad Organski izbor Organski gajeno povre i seme zainskih biljaka, rasad luka i lukovice belog luka; takoe, seme nekih vrsta cvea Organski proizveden rasad povra; neke vrste poljskog cvea Organski proizvedene lukovice Organski dobijeno seme krompira; odabrane sorte, otporne na tetoine i bolesti, tamo gde je mogue Ogranien spektar i ponuda organski proizvedenih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzgajalitima Dostupan je irok spektar Bioloki razgradljiv presovani papir i karton Dostupne su napunjene organskim podlogama Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i druge svrhe Proizvodi na bazi morske trave Kompostirano ubrivo ivotinjskog porekla i biljni otpad; irok spektar materijala, razliite jaine ubrenja Organski proizvedeno je jo uvek nedostupno u iroj prodaji irok spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih izvora Spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih izvora Drvo ili reciklirana plastika Bakterijski i biljni Drvo, reciklirana plastika, presovani papir Bioloki razgradljiva smesa, ponekad organskog porekla Bioloki razgradljiva i sintetika smesa Gasni Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj bati Sirovi prekrivai, zamke za pueve, masne trake itd. Dobra ponuda, ali uglavnom putem naruivanja Kuice za ptice, mreokrilce i druge prirodne neprijatelje tetoina

Biljke i seme

Sadnice Lukovice Krtole

Cvee, bunje, voe i grmovi Zainske biljke Saksije i druge posude Vree za gajenje Podloge za gajenje Preparati za zadravanje vlage Preparati za obogaivanje zemljita Plodnost zemljita Seme za zelenino ubrivo ubrivo Teno ubrivo Pravljenje komposta Suzbijanje korova Kontejneri za kompost Aktivatori komposta Kontejneri za kompost s glistama Rastresita smesa od slame i ubriva Membrane za prekrivanje zemljita Gorionici za uklanjanje korova Pesticidi Prepreke i zamke Bioloka kontrola Stanita za divlje ivotinje

Saksije i podloge za proizvodnju

Suzbijanje tetoina

15

ORganSke BateStavka Seme i rasad Druge mogunosti Ako ne moete da nabavite organsko seme, koristite seme koje nije tretirano hemikalijama (videti str. 319) ili uvajte sopstveno. Ne uzimajte genetski modif. sorte. Potraite priznati simbol za org. proiz. Gajite sami. Ogranien spektar iz malog broja izvora. Potraite priznati simbol za organ. proiz. Nikad ne kupujte lukovice izvaene iz divljine. Ako ne moete da nabavite organDostupan je relativno irok spektar. Potraite priznati simbol za organske sko seme, koristite konvencionalno ili gajite minijaturne biljke, pa uvajte proizvode. sopstvene krtole. napomena Potraite priznati simbol za organske proizvode. Najnovija dostignua; spektar je jo uvek ogranien, ali se brzo iri.

Sadnice Lukovice

Krtole Cvee, bunje, voe i grmovi Zainske biljke Saksije i druge posude Vree za gajenje Podloge za gajenje

Potraite priznati simbol za organske Gajite sopstvene, iz semena i odseaka. proiz. Potraite priznati simbol za org. proiz. Koristite plastine saksije vie puta. Pravite sopstvene saksije od papira; reciklirajte kune posude. Gajite u zemlji ili velikim saksijama. Pravite sopstvene, koristei org. sas. Pravite sopstvene, od recikliranog Kupujte proizvode koji su odobreni Preparati za obogaikao organ. Ne kupujte one koji potiu batenskog otpada, kompostiranog vanje zemljita ubriva, jesenjeg lia itd. iz sistema intenzivne zemljoradnje. Kupite konvencionalno proizvedeno Seme za zelenino ili uvajte sopstveno. ubrivo Koristite druge naine obogaivanja Kupujte proizvode koji su odobreni ubrivo kao organ. Ne koristite ivinsko ubri- zemljita. vo iz sistema intenzivnog gajenja. Za biljke u saksijama, korpama, ku- Pravite sopstveno, od gaveza ili Teno ubrivo pujte proiz. koji su odobreni kao org. lia koprive. Proverite da li je drvo tretirano zatit- Pravite sopstvene ili jednostavno Kontejneri za kompost nim sredstvima. prekrivajte gomile. Koristite pokoenu travu ili lie gaveza. Aktivatori komposta Pravite sopstvene ili prepravite plasKontejneri za kompost Kupujte proiz. koji su odobreni kao organski. tine kante za smee. s glistama Koristite iseckane orezane granice Rastresita smesa od ili koru drveta. slame i ubriva Membrane za prekriKoristite reciklirani karton i novine. vanje zemljita Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str. Pesticidi 101 Prepreke i zamke Improvizujte od kunog materijala. Stanita za divlje Pravite sopstvene. ivotinje

16

ORGANSKA BATA

ete poeti da razvijate dugorone strategije odravanja plodnosti zemljita i suzbijanja tetoina i bolesti. kako da ponete Najbolji nain da preete na organsko gajenje jeste kao kad uite da plivate jednostavno skoite u vodu. Ponite da koristite organske metode i odbacite upotrebu hemikalija odjednom i u svim delovima bate. Ova knjiga je puna praktinih saveta koji e vani pomoi u procesu prelaska, bez obzira da li poinjete od praznog prostora, raskrujete povrinu pod korovom ili transformiete postojeu batu. Poglavlje Zemljite i briga o njemu pomoi e vam da upoznate zemljite u vaoj bati i nauite kako da ga iskoristite na najbolji nain. Poglavlje Korov i njegovo suzbijanje daje savete za raskrivanje zakorovljenih povrina i suzbijanje rasta korova. Spreavanje je najdelotvornija strategija suzbijanja tetoina i bolesti. Poglavlja Zdravlje biljaka i Batovanstvo za ivotinjski svet puna su preporuka i saveta. Organski metodi ne prestaju na obodu bate - oni se primenjuju i na travnjacima (videti poglavlje Travnjaci i njihova nega). Takoe, vano je da razmiljate organski u odnosu na krupne linije pejzaa (videti Okvir za batu) i proizvodnju u stakleniku (Batovanstvo u staklenicima). Vodi za organske batovane H.D.R.A. (str. 442) nabraja tehnike i materijale koji su pogodni za upotrebu u organskoj bati. Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prihvatljivo. Kad poinjete, verovatno ete uglavnom primenjivati tehnike iz druge i tree kategorije, napredujui ka najboljem u praksi dok se i vi i vaa bata prilagoavate organskim metodima. koliko je vremena potrebno? Od komercijalnih proizvoaa koji prelaze na organske metode oekuje se da prou kroz period tranzicije, koji obino traje dve godine. Za to vreme, oni tretiraju

zemlju organski, ali njihovi proizvodi ne mogu da se prodaju kao organski. U zavisnosti kako ste je prethodno tretirali, vaoj bati e moda biti potreban period tranzicije dok se prilagoava promenama - a moda e vam sve uspevati od samog poetka! Obnovite problematine delove U vaoj bati moda postoje delovi koje, iz bilo kog razloga, ne moete efikasno da tretirate na organski nain. est primer je suzbijanje korova na stazama, prilaznim putevima i poploanim delovima. Uz malo razmiljanja, trebalo bi da bude mogue da ponovo projektujete te delove kako biste uinili da organsko gajenje postane praktinija opcija. Odbacite neeljene pesticide Ako vam je batenska upa puna pesticida i herbicida koji nisu pogodni za organsku batu, bacite ih, ali na bezbedan nain. Potraite savet od lokalnih vlasti kako da to uradite. Promenite nain kupovine Proizvodi za organsko batovanstvo dostupni su u nekim robnim kuama za batovanstvo. U specijalizovanim katalozima obino moe da se nae iri spektar proizvoda koji se naruuju putem pote. U idealnom svetu, sve to koristite u organskoj bati bilo bi odgajeno ili proizvedeno na organski nain. Naalost, to jo uvek nije mogue; iako ponuda raste, povremeno ete morati da koristite konvencionalno proizvedeno seme, na primer, ili ubrivo od ivotinja koje nisu gajene organski. Tamo gde je mogue, dati su predlozi za alternativne mogunosti. Da biste bili u skladu sa organskim naelima odrivosti, uvek nastojte da ponovo koristite i reciklirate otpadne materije iz sopstvene bate i okoline, umesto da takve materije donosite sa strane.

Organsko po projektuStvorite i odravajte organsku batu bez obzira na oblik, veliinu i projekatBilo da obnavljate postojeu batu ili poinjete da oblikujete novu od nule, isplatie vam se da razmiljate organski od samog poetka. Da bi organska bata bila uspena, morate da se oslanjate u istoj meri na paljivo planiranje i konkretan rad u bati. Kako god da ste projektovali batu, moete da je pretvorite u organsku bilo da imate nekoliko jutara zemlje na selu ili majuni plac u gradu. Naite neko udobno mesto, sedite, opustite se i posvetite vreme kovanju planova. Razgovarajte o vaim idejama sa ostalima koji e koristiti batu. Uvek imajte u vidu odravanje i budite realni kad odluujete koliko vremena elite da provedete radei u bati. To je trenutak kada u plan treba da ugradite oblike odravanja koji iziskuju to manje napora. Planirajte reenja i izbegavajte potencijalne probleme. Uz pomo mape postojee bate, zaotrene olovke i gumice, moete postepeno da razradite odgovarajui glavni plan bate, u koji ete uneti sve elemente koji su vam potrebni. Napravite vie kopija osnovnog plana ili koristite paus-papir kako biste mogli da isprobavate sve mogue opcije. Kad se suoite s generalnom prepravkom bate, razradite kompletan plan pre nego to bilo ta ponete da radite. Zatim odredite prioritete zadataka. Ako nedostatak vremena, hrabrosti ili finansija znai da neete moi da obradite celu batu u jednoj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko godina i zavravajte jedan po jedan deo. To je bolje za va elan nego da godinama imate poluzavrenu batu, u kojoj ete oseati malo zadovoljstva, a mnogo neispunjenih oekivanja. Procena mesta Kad planirate novu batu, isplati se da odvojite vreme da se upoznate s mestom gde e ona biti. - Dobro pogledajte zemljite i postojeu vegetaciju, traei kljune pokazatelje plodnosti zemljita i stanja u kom se nalazi - da li je isuvie vlano ili zbijeno, na primer. (Za vie informacija o proceni zemljita videti poglavlje Zemljite i briga o njemu, str. 32)

Stvaranje bate kakvu elite- Obiite druge bate da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upotrebljeni u oblikovanju, kao i to ta vam se kod njih dopada a ta ne. - Odluite se za stil bate koji biste eleli. - Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bati. - Fotografiite bate i sakupljajte fotografije iz batovanskih asopisa da biste stvorili arhivu ideja. - Obeleite poloaje rubova, poploanih delova i staza batenskim crevima, peskom ili kanapom i naviknite se na njih pre nego to ponete da kopate. - Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za va sto i stolice.

18

ORGANSKA BATA

- Posmatrajte poloaj sunca tokom dana, imajui u vidu da zimsko sunce moda nee prelaziti preko vrhova drvea ili zgrada. Otkrijte mesta koja se zagrevaju i ona na kojima e se verovatno hvatati mraz: nie delove na kojima se mraz zadrava jer zimsko sunce ne moe da dopre do njih i otopi ga. Utvrdite najei pravac vetra da biste ustanovili gde bi zakloni od vetra bili od pomoi. Neki delovi bate mogu da budu hladni i izloeni, dok drugi treba da budu zaklonjeni, sa sasvim drugaijom mikroklimom. Oznaite sve te delove, kao i pravac severa, na vaem planu. - imajte u vidu odnos vae bate s okolinom. Da li postoje zgrade ili objekti koji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti ili odvui panju s njih? Da li postoji drvee ili zgrade koje bi mogle da pojaaju prijatan utisak o vaoj bati? Moete da odredite sredinju taku pozajmivi neku liniju okolnog pejzaa, stvarajui iluziju da je bata vea nego to jeste.

- Procenite postojeu vegetaciju kao potencijal za privlaenje divljih ivotinja. - Obratite panju na kablove i cevi i zabeleite gde se nalaze. Ako e vam bilo kada biti potreban pristup do njih, izbegavajte na tom mestu postavljanje tvrdih povrina ili saenje velikog drvea i bunja. Kad poinjete s postojeom batom, moda e vam biti teko da je zamislite u bilo kom pogledu drugaije nego to trenutno izgleda. Uvek se isplati da uivate u bati koja ostavlja utisak kao nova, godinu dana pre nego to odluite da napravite velike promene. Moda ete otkriti da su se bunovi koji su vam bili dosadni rascvetali u neoekivanom sjaju, da su goli delovi bate eksplodirali od prolenih lukovica, a da nezgodno posaeno drvee, u stvari, prua ba pravu koliinu hladovine. Ne ustruavajte se da razmotrite uklanjanje postojeih elemenata da biste uveli nove, jo bolje. Ako vam se neka biljka ne svidi,

ik gRaDSka Bata Elegantan izgled koji moe da se odrava bez mnogo truda, za osobe koje ele da imaju mesto gde mogu da se opuste i ugoste prijatelje (slika na narednoj strani). 1. Podloga i nametaj od crvenog kedra za poploani deo bate; drvo treba da bude iz obnovljivih uma. 2. Saksija sa visokim cveem - potraite neku zanimljivu biljku umesto serijski proizvedenih umetnikih dela. 3. Drvena garnitura za sedenje za goste. 4. iroke drvene stepenice s niskim potpornim zidom od drveta koje je sa svake strane otporno na truljenje. 5. Lokalne vrste bunova koji ne zahtevaju puno odravanja, za privlaenje i pruanje sklonita divljim ivotinjama. 6. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod u kamenolomima) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

7. upovi od terakote otporne na mraz (obnovljiv materijal). 8. Ukrasno drvo koje cveta u prolee za privlaenje divljih ivotinja, naroito ptica saveznika u suzbijanju tetoina. 9. Fontana na solarni pogon u plitkom formalnom bazenu - sredinja taka bate; ptice privlai u batu voda da se u njoj kupaju i piju je, a stvara i stanite za druge ivotinje. 10. Drvena klupa zaklonjena formalno potkresanom ivicom. 11. Zasad hosti (bokviastih ljiljana) i paprati, koji podnose suvu senku ispod drvea. 12. Deo za reciklau, s kontejnerima za kompost i kompost od lia, zaklonjen potkresanom ivicom, koja istovremeno prua mesto za ptija gnezda. 13. Deo za odlaganje dodatnog batenskog nametaja i odseenih grana dok se ne iznajmi seckalica za njih.

ORGANSKO PO PROJEKTU

19

20

ORGANSKA BATA


21

ili se ona ne pokae dobro zbog starosti ili bolesti, izvadite je. Pre nego to oblikujete trajne staze, uoite kuda vi i vaa porodica prolazite. Protivno je ljudskoj prirodi da se ide duim putem ako postoji krai. Da biste ostvarili eljene pravce, moda ete morati da menjate poloaj planiranih staza ili da onemoguite kretanje preicama.

neophodno za organsko gajenje (videti str. 21). Kad ponete planiranje, videete koliko stvari moete da smestite u prostor koji vam je na raspolaganju. Prostor za ivot Kao to treba da lepo izgleda, bata treba da bude i praktina. Napravite odvojen spisak funkcionalnih elemenata i dajte im prioritet. Svee zainsko bilje najbolje je postaviti blizu kuhinjskih vrata (ukoliko je to mesto osunano), kao i deo za sedenje ako elite da jedete napolju. S druge strane, deo za oputanje, sa udobnim stolicama i malim stolom, gde moete da uivate u mirnom ruku ili veernjem piu treba da bude dalje od kue, da biste uivali u pogledu na nju preko bate. Stolice moete da ogradite miriljavim cveem. Mirno i zaklonjeno mesto omoguie vam popodnevno spavanje, dok e u suprotnom kraju, na otvorenom delu, deca moi da se bezbedno igraju.

O emU tReBa Da vODite RaUna kaD PlaniRateBatu treba smatrati produetkom kue, koji e vam pruiti prostor za rad i zabavu na otvorenom. Dok se funkcionalnom i ukrasnom aspektu kue posveuje velika panja, bata se esto zapostavlja, a u njen izgled i opremanje potrebno je uloiti isto toliko truda. Sastavite spisak detalja koje biste eleli, ukljuujui elemente koje morate da imate - osnovne stvari kao to su trik za ve ili gomila komposta. Ne zaboravite da na spisak stavite ono to je

vOnjak U PReDgRaU Izgled bate esto se zasniva na postojeim linijama. Ova bata planirana je za ljude koji ele da proizvedu malo povra i bati daju utisak vonjaka, stavljajui naglasak na nekoliko predivnih starih stabala jabuka (slika na prethodnoj strani). klju za uspean vonjak u predgrau 1. Poljsko cvee ispod stabala jabuka privui e insekte koji oprauju; vodite rauna da kad kosite travu ne otetite koru drvea. 2. Pokoene staze vode do senice; ako posejete kratku ili visoku travu, stvoriete stanite za irok spektar ivotinja, od drozdova (kratka trava) do vodozemaca (visoka trava). 3. Postolje na drvenom krovu senice stvara dodatno stanite za ivotinje. 4. Povre gajeno u okviru cvetnih leja; ukrasno cvee kamuflira povre i ini ga manje izloenim tetoinama.

5. Postojee vrste bunova pruaju stanite divljim ivotinjama. 6. upa sa postoljem na krovu i bure u koje ete sakupljati kinicu. 7. Kruno drveno sedite oko drveta. 8. Cvee za vaze proizvedeno izmeu povra da bi privlailo korisne insekte. 9. Lukovi iznad staza od ljunka (neravne povrine pomau u suzbijanju korova) pridravaju povre koje se penje, kao i ukrasne penjaice. 10. Organski odgajen travnjak. 11. Podloga od crvenog kedra s pergolom. 12. Jezerce (u nekadanjoj kutiji za pesak) od kinice s krova, s odvodom do bate. 13. Klupa na poploanoj terasi; malter izmeu spojeva ploa spreava rast korova. 14. Niska ivica odvaja terasu od ostatka bate. 15. Urna/vaza stvara sredinju taku.

22

ORGANSKA BATA


23

Ako su vam deca mala, planirajte deo za igru tako da vam bude na oku iz kue, da biste mogli da pazite na njih. Delovi za proizvodnju Nita nije tako ukusno kao domae odgajeno povre i voe. Ako imate dovoljno prostora, moete da odvojite povrtnjak. Ako ne, povre, voe i zainske biljke mogu da se uklope u delove sa cveem. Ako imate manjak prostora, a proizvodnja hrane vam je prioritetna, razmislite kako biste mogli da napravite deo bate za povre koji bi izgledao dobro ak i duboko u zimu. Jednostavan nain da to postignete jeste da napravite formalno oiviene leje. Na taj nain imaete definisane granice koje e bati davati uredan izgled tokom cele godine. Voe koje moe da raste uz zidove ili lukove daje visinu bati. Iako raa slabije od slobodno rastueg, ovo voe zauzima manje prostora i moe da prui ukrasni

zaklon. Da biste pojaali ukrasni, ivopisni efekat bate, oiviite leje zainskim biljkama ili jednogodinjim cveem, koje e biti i korisno, jer privlai insekte koji su prirodni neprijatelji tetoina. (Vidi Gajenje voa, str. 234 i Gajenje povra, str. 295) kompost i drugi vidovi organskog recikliranja Prostor gde ete reciklirati zeleni batenski otpad - korov, uvenule biljke, jesenje lie, otpatke iz kuhinje itd. - od kljunog je znaaja u svakoj organskoj bati. U veini sluajeva, to znai jednu ili vie gomila komposta. Oduprite se iskuenju da kompost smestite na neko nepristupano mesto koje vam nije na putu, u zadnjem delu dvorita. Kontejneri za kompost izrauju se u raznim oblicima i veliinama, kako bi odgovarali svim uslovima, zato nema potrebe da ih sakrivate. Praktinije je da umesto jednog stalnog mesta za kompost imate nekoliko njih, rasporeenih po dvo-

tRaDiCiOnalna Bata U zaDnjem DvORitU Ovo je praktina porodina bata za gajenje malog broja jestivih i ukrasnih biljaka, suenje vea i obezbeivanje privatnog prostora za decu (slika na prethodnoj strani). 1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mnogo odravanja, delom pokriven kedrovinom, delom poploan; malter izmeu ploa onemoguava izbijanje korova; drvena pergola preko drvene podloge prekrivena penjaicama stvara dobrodolu hladovinu, poto je ovaj deo bate okrenut jugu. U porodinim batama vodite rauna da deca budu zatiena od jakog sunca, bilo da sede s vama ili su u svom delu bate za igru. 2. Deo sa zainskim biljem prua vane sastojke za kuvanje i privlai korisne insekte. 3. trik za ve zaklonjen je reetkom od letvica i voem koje raste uz njih. 4. Staza od lomljenog kriljca (industrijskog nusproizvoda) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

5. Movarna bata je najbolje reenje za deo s problematinim odvodom vode. 6. Jezerce prua stanite ivotinjama koje su prirodni neprijatelji tetoina, kao to su abe, a pticama vodu za pie i kupanje. 7. Povre i cvee za vaze kombinovano u ukrasnim rubovima. 8. Voe koje raste uz drvene reetke rasporeene oko bunova koji daju plodove. 9. Izdignute leje s povrem olakavaju branje i odvod vode i smanjuju sabijanje zemlje zbog estog gaenja. 10. Staklenik za umnoavanje i gajenje specijalizovanih biljaka, s buretom za skupljanje kinice za zalivanje povra. 11. upa za alat i opremu; bure s vodom. 12. Deo za reciklau, izradu materijala za obogaivanje zemljita - komposta i komposta od lia - i odlaganje ivotinjskog ubriva. 13. Zasad domaih vrsta otpornih na senku, uglavnom bunova, kao stanita za ivotinje. 14. Zaklonjen deo za igru starije dece.

24

ORGANSKA BATA

ritu. Prostor na kom ete privremeno drati materijal za seckanje i kompostiranje moe da ima velik znaaj. Kontejner za kompost s glistama, koji moete da koristite za recikliranje kuhinjskih otpadaka, najbolje je smestiti na zaklonjenom mestu blizu kuhinjskih vrata. Gomile komposta od lia obino mogu da se smeste izmeu drvea i bunova, jer im nije potrebna naroita panja. U manjoj bati, opalo lie sakupljajte u crne plastine vree i sklanjajte ga izvan vidokruga dok se razlae. Staklenici i zatitni sanduci Ako elite da gajite jestive ili egzotine biljke, ili da se bavite batovanstvom van sezone, staklenik je sjajan dodatak bati. Meutim, on zahteva redovno odravanje. (Za savete videti poglavlje Batovanstvo u staklenicima, str. 215) Plastenici su ekonominiji, ali manje lepog izgleda. Zatitni sanduci mogu da vam budu od koristi prilikom gajenja nekih ranih biljaka ili za ovrivanje mladih biljaka. Postavite sanduk na osunano mesto, dalje od delova na kojima se zadrava mraz. Ako to nije mogue, postavite na sims prozora okrenutog severu manju kutiju s providnim zvonom, u kojoj e reznice i sadnice moi da putaju koren. izbor biljaka U prirodnoj sredini biljke ne dobijaju nikakvo mineralno ubrivo, nikad se ne tite slojem slame i ubriva i nikad ne zalivaju. Sve hranljive sastojke i vlagu dobijaju iz okoline. Vlanost im obezbeuje kia, a hranljive sastojke mikroorganizmi u zemljitu koji razlau biljne i ivotinjske ostatke. Biljke koje opstaju i napreduju prilagoene su postojeoj sredini. Ako se njeni uslovi promene, promenie se i obrasci ivota biljaka. Uz pravilan izbor biljaka za gajenje u vaoj bati, koje mogu da se smeste u prostor koji vam je na raspolaganju, shvatiete da je batovanstvo lake i bez mnogo problema. Smanjiete ulaganja u zalivanje, ubrenje, postavljanje pritki, suzbijanje tetoina i bolesti i orezivanje.

Divlje ivotinje Postojee vrste divljih ivotinja su vai prijatelji u bati. Osim to vam pravi drutvo, lokalna fauna ima i znaajniju funkciju. Stvorite odgovarujue uslove za nastanjivanje ivotinja, a one e vam - od mikroba do ptica - zauzvrat pomoi da bata napreduje, osloboena od tetoina i bolesti. Gustii, obrubi sa bunovima, meovite ivice, mrtvo drvee, jezerca i nisko rastinje pruaju sklonite i stanite za ova korisna stvorenja. Saenjem drvea i bunova koji daju plodove, kao to su imela, glog, viburnum, divlja jabuka i bunaste rue ne samo to ete doprineti da bata bude ivopisna u jesen i zimu, nego ete obezbediti hranu za divlje ivotinje. Jednogodinje i viegodinje cvee privlai u batu insekte koji se hrane nektarom. Neke hibridne vrste, naroito one s dvostrukim cvetovima, sterilne su i nemaju privlanost za insekte koji se hrane nektarom; takoe, one ne daju seme, ime uskrauju hranu pticama i sisarima. Voda je uvek dobrodola divljim ivotinjama. Jezerce (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189), smeteno u mirnom kutku bate, moe da postane dom mnogim korisnim ivotinjama. Postavite ga blizu bunova, drvea i visoke trave, da biste obogatili raznovrsnost stanita. Ako niste u mogunosti da napravite formalno jezerce, razmotrite druge forme vodenih povrina, kao to su mala fontana, sanduk sa vodenom batom ili obina kada za ptice.

elementi Dizajnaak i kad vam formalan izgled bate nije cilj, isplati se da projektujete solidnu strukturu - kostur bate. Na taj nain ete obezbediti atraktivan izgled i leti i zimi. Neke od najuvenijih bata u Velikoj Britaniji, kao to su Sisingharst i Hidkot, izrazito su strukturisane i sastoje se od niza delova, osmiljenih po jednostavnim, ali strogo


25

na koje elemente treba da obratite panjuDelovi za igru Delovi za kompost** Delovi za sedenje Deo za ivotinjsko ubrivo* Drvee Gomile skupljenog granja Gomile skupljenog lia** bunovi i cvee Izvori elektrine energije Izvori hrane za ivotinje** Jezerce ili ostale vodene povrine* Kontejner za kompost s glistama Navodnjavanje Osvetljenje Parking Povre poret Sakupljanje kinice** Skladite za drva i ugalj Staklenik Stanita za ivotinje** Staze trik za ve Voe Zainske biljke Zatitni sanduci ivice i zakloni

** osnovni organski elementi * visoko na listi organskih prioriteta

geometrijskim obrascima. Tokom letnjih meseci, obilje cvea koje izbija izvan oboda bata, ublaava njihove otre linije. Kada nastupi zima, iste, prave linije staza i ivica pruaju potpuno drugaiju, ali podjednako privlanu sliku. Staze i delovi za sedenje Povrine s tvrdom podlogom - staze, terase i poploani delovi - skupa su, ali i dugotrajna investicija. Na izbor materijala koji ete koristiti treba da utiu stil kue, cena, dostupnost materijala i uticaj njegove proizvodnje na ivotnu sredinu (za vie informacija vidi Okvir za batu, str. 125). Izmeu ostalih mogunosti, to su ploe od mlevenog kamena, cigle s rupama, drvene daske, ljunak i lomljeni kriljac. zakloni i vetrobrani Zaklon u bati stvara oseaj privatnosti i vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadrava ivotinje u bati ili izvan nje. Ukrasni zakloni ine zasebne delove bate, koji joj daju poseban izgled. Umesto da je celu sagledate odjednom, esto je mnogo lepe ako su neki delovi bate preputeni mati i mame vas jer se vide samo delimino.

Za zaklone koji obezbeuju privatnost potrebni su vrsti materijali, a poeljno je i da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili kamena brzo se podie i dugotrajan je, ali je skup. On je atraktivna pozadina za sve biljke, a idealan je za penjaice. Prua sklonite i stvara mikroklimu u bati, ali nije najbolji izbor to se tie zaklona od vetra. Drvena ograda se brzo postavlja i pristupana je, ali se drvo esto tretira zatitom i ima ogranien vek trajanja. iva ograda je po mnogo emu privlano reenje. Iako e biti potrebno nekoliko godina da naraste, ona je jeftina, dugovena ako se pravilno odrava, dobro apsorbuje buku i zagaenje, a ako se izabere odgovarajua, privlai divlje ivotinje u batu. Ona je i najdelotvorniji vetrobran. Ako elite da zaklon funkcionie kao vetrobran, on treba da bude 50% propustan da bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skreu vetar nagore, to izaziva vrtloge s druge strane. ivica, iva ograda (videti str. 137) ili ograda od letvica usporie strujanje vazduha dok prolazi kroz njih. Zakloni ne moraju da budu neprozirni; zanimljivije je ako stvorite efekat mreaste zavese, ime ete privui pogled posmatraa na nju, a istovremeno mu omoguiti da baci pogled i na batu iza zaklona.

26

ORGANSKA BATA


27

naela projektovanja svake bate - Sredinja taka. Sredinje take privlae pogled i vaan su element izgleda bate. Koristite retko drvee ili skulpturalne biljke. - Razmera. Biljke i ostali elementi bate moraju da budu u srazmeri s njenom veliinom. Izbegavajte preveliko drvee i bunje u malim batama; birajte malo ili srednje. U veim batama koristite vrste koje se vie istiu. - jedinstvo. Elementi bate, ukljuujui krupne detalje pejzaa i samu kuu, treba da budu u harmoniji. - Ritam. Ponavljanje elemenata stvara prijatan utisak. Ponavljajte biljke u obodima ili napravite emu po kojoj ete poploavati staze. - kontrast. Kontrast u bojama, teksturi i emi moete da postignete i s biljkama, i s krupnim detaljima pejzaa.

materijali koji su bezbedni po ivotnu sredinu Izaberite materijale koji najmanje utiu na ivotnu sredinu. - Reciklirani ili otpadni materijali: koristite stare cigle i kamene ploe koje moete da nabavite na otpadu. U nekim kamenolomima mogu da se nabave nusproizvodi, na primer lomljeni kriljac, koji je idealan za posipanje staza. Plastika, kao to je polistiren, moe da se reciklira u proizvode koji oponaaju drvo i ne razlau se. - Drvo - nastojte da koristite drvo iz postojeih izvora, po mogustvu prirodno otporno umesto tretiranog zatitom (za vie detalja videti Okvir za batu, str. 125).

PORODina Bata Porodica eli batu u kojoj e se zabavljati i moi da razvija interesovanje za ivotinjski svet (slika na prethodnoj strani). 1. Gusti zasad u prednjem delu bate omoguuje delotvorno suzbijanje korova. 2. Prilazni put od ljunka, lomljenog kamena ili cigle, poloen na kompaktnu osnovu preko materijala za suzbijanje korova; u sredini su biljke koje prekrivaju zemljite. 3. Kontejneri za reciklau papira, stakla i konzervi. 4. Kante za gliste koje kompostu daju vredne hranljive sastojke. 5. Prostor za sedenje. Zainske biljke u depovima zasada izmeu recikliranog kamena ili cigle; upovi za salatu i jestivo cvee. 6. Jezerce koje privlai divlje ivotinje, prekriveno sigurnosnom metalnom reetkom dok su deca mala. 7. Mozaik od kamenih ploa koji je napravila cela porodica, postavljen na stazu. 8. Stoi za ptice koji treba da ih privue da se gnezde u bati. 9. poret i klupa na delu poploanom recikliranim kamenom ili ciglom. 10. Skrivena bata s klupama; zasaena papratima koje uivaju u senci. 11. Plitki potoi, za trke modela amaca, povezuje rezervoar i fontanu sa ljunkovitim dnom. 12. Livadica za poljsko cvee s visokom travom, u okviru travnjaka, koja privlai korisne insekte i druge ivotinje. 13. Jarak s lavandom odvaja prostor za deju igru od travnjaka; deo za igru posut je drvenim opiljcima i ograen drvenom ogradom od gredica. 14. Tunel od granja vrbe, s podlogom posutom debelim slojem drvenih opiljaka koji suzbijaju korov, za deju jazbinu. 15. Zasad niskog lokalnog drvea i bunja koji privlae divlje ivotinje. 16. Kontejneri za kompost/lie. 17. Balvani koji slue kao sklonite za bube i abe (odline borce protiv tetoina).

28

ORGANSKA BATA


RajSka Bata S jeStivim Biljkama

Ovaj plan pokazuje visokoproduktivan plac za batovane koji ele da gaje posebne biljke kao i uobiajeno voe i povre. 1. Raznovrsne jestive biljke, ukljuujui lenike, dudinje, divlje jagode, japanske maline, kupine i suncokret. 2. Livada pod biljkama s jestivim listovima kao to su kiseljak, maslaak i salatna dinjica; kratko potkresani obodi kontroliu njihovo irenje i obezbeuju laki pristup. 3. Izdignute leje za salatu i jestivo cvee. 4. Deo poploan recikliranim drvetom. 5. Staklenik napajan solarnom energijom obezbeuje prirodnu toplotu za nene biljke i mesto za kadu s toplom vodom. 6. Nunik za kompost. 7. Kontejneri za kompost s glistama, pored skladita za drva i povre. 8. Burad za uvanje vode sa svih krovova. 9. Staze od reciklirane i lomljene cigle; depovi za zasade zainskog bilja.

10. Lavanda, timijan, bergamot i origano koji privlae korisne insekte. 11. ivica od divljih rua (Rosa eglanteria i K. rugosa) koje daju jestive plodove za ljude i ivotinje. 12. Kokoinjac; smeten pored vonjaka, slui umesto dvorita za ivinu. 13. Meko voe; breskva koja se penje uz osunan zid. 14. Senovit deo; smesa od opalog lia i kontejneri za kompost, balvani za proizvodnju peuraka, brljan za ptija gnezda 15. Leje za povre projektovane za rotaciju na etiri godine (videti str. 303??). 16. Staklenik i sanduci za zatitu; upa za alat; deo posut mlevenom korom od drveta. 17. Jezerce, s blagim prilaznim nagibom za ivotinje; vodi u movarnu batu. 18. Gavez za pravljenje tenog ubriva. 19. Deo poploan odsecima balvana postavljenim u okvir od sitno lomljene cigle i izbrazdanim da povrina ne bi bila klizava. 20. Travnjak.

29

30

ORGANSKA BATA

gRaDSka Bata Bata na maloj padini projektovana za odmor i kao prirodno osveenje u urbanom okruenju (slika gore). 1. Poploani deo sa stolom i stolicama za obedovanje napolju, izraen iskljuivo od prirodnih materijala - reciklirane cigle okruuju podlogu od lomljenog crepa. 2. Jezerce privlai divlje ivotinje kao to su ptice, insekti i vodozemci koji su prirodni neprijatelji tetoina; blagi nagib sa strane na kojoj su cvetne leje omoguuje ivotinjama laki pristup. 3. Potporni zid, neophodan posle stvaranja nagiba, konstruisan od tekih, uspravno postavljenih recikliranih drvenih greda. 4. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod kamenoloma) oiviene ciglom, sa depovima za biljke koje prekrivaju zemljite, kao kontrast tamnim tonovima kriljca.

5. Mali cvetni travnjak s prolenim lukovicama, belim radama i detelinom, koji poveava raznovrsnost divljih ivotinja, a ne iziskuje mnogo koenja i odravanja. 6. Zasad bunova koji ne zahtevaju mnogo odravanja, a zanimljivi su cele godine. Takoe, obezbeuju hranu i sklonite za ptice i druge ivotinje. 7. Bure za skupljanje kinice s kunog krova za biljke u saksijama i za jezerce. 8. Kontejner za kompost. 9. Kontejneri za reciklau papira, stakla i konzervi. 10. Sto za ptice privlai vrste koje tamane tetoine. 11. Kontejner za kompost s glistama za reciklau kunog smea. 12. up od terakote (sredinja taka bate) moe da se koristi za proizvodnju zainskog bilja ili salate.

kljUne ORganSke teHnike za zelenU BatU

OSnOve

zemljite i briga o njemuZemljite je iva sredina koja na biljke utie isto koliko i sredina iznad njegaZa organskog batovana zemljite je najvaniji aspekt bate. Stvaranje i odravanje plodnog, zdravog zemljita predstavljaju prioritet. Mnogo toga moe da se uini na popravljanju kvaliteta slabog zemljita, ali pre nego to zaponete radove, vano je da saznate to vie o tipu, teksturi i strukturi zemljita vae bate. Tekstura i tip zavise od lokacije i geolokih karakteristika oblasti. Struktura je odreena prethodnom proizvodnjom - nainom na koji je zemljite bilo, ako je uopte bilo, odravano u prolosti. I tekstura i struktura utiu na hemijski sastav zemljita - bilo da je vie kiselo ili vie bazno. Od toga zavisi koliina ivog sveta u njemu i koje biljke e tu bolje uspevati. ta je zemljite? Zemljite se esto uzima zdravo za gotovo. Iako izgleda beivotno, ono je zaokruena podzemna ivotna sredina u kojoj vrvi. Ono izdrava biljke snabdevajui ih hranljivim sastojcima i vodom. Kao ivotna sredina, zemljite je biljkama vano isto koliko i ivotna sredina iznad zemljita. Upoznavanje karakteristika zemljita u bati pomoi e vam da ga iskoristite na najbolji nain i da ga efikasno odravate. Tip i istorijat prethodne proizvodnje uticae na izbor biljaka, na to kako i kada (i da li) treba da ih gajite, na koliinu rada, kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzinu isuivanja i brzinu zagrevanja zemljita u prolee. Upoznajte zemljite Tokom rada u bati postepeno ete upoznati zemljite dok ga obraujete, sejete, sadite, plevite korov i primetiete koje biljke uspevaju, a koje ne. Ako, meutim, poinjete u novoj bati, odmah obratite posebnu panju na zemljite. Uzmite ga u aku da biste osetili teksturu (videti str. 34); iskopajte rupu i pogledajte profil zemljita da biste saznali vie o strukturi ili poaljite uzorak na analizu (videti str. 37) da biste dobili podatke o pH i eventualnom disbalansu hranljivih sastojaka. Struktura zemljita Plodnost zemljita nije samo pitanje koliine hranljivih sastojaka koje ono sadri to je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Struktura zemljita odnosno nain na koji je sastavljeno - ima istu vanost. Na primer, masno zemljite puno gline moe da bude bogato hranljivim sastojcima, ali da na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suvie teko da bi korenje raslo na odgovarajui nain. Jednostavnim poboljanjem strukture - poveanjem koliine vazduha u zemljitu putem dodavanja kabastih organskih materija - moe da se stvori drastina razlika. Posno, peskovito zemljite moe da bude siromano hranljivim sastojcima, ali jednostavnim obogaivanjem sredstvima kao to je kompost od lia, koji poveava kapacitet zemljita da zadri hranljive sastojke i vodu, moe da se postigne znatno poboljanje. Za razliku od tipa zemljita, struktura zemljita je neto to batovan moe da izmeni. Ovo poglavlje opisuje kako da upoznate i poboljate strukturu zemljita i, to je jednako vano, kako da izbegnete da ga upropastite.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

33

POkazatelji StRUktURe zemljita Dobra struktura - Korenje prodire duboko. - Slatkast miris zemlje. - Voda se ne zadrava dugo u rupama posle kie. - Zemlja se relativno lako kopa. - Nema tvrde table - kompaktnog sloja na povrini. - Ima puno kanala koje su prokopale gliste. - Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlani i kad su suvi. loa struktura - Korenje je plitko. - Miris je neprijatan. - Voda se zadrava u rupama ili na povrini (ili neposredno ispod nje) ili se oceuje odmah. - Zemljite je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo. - Ima veoma malo glista. - Gornji sloj je kompaktan. - Povrinski sloj nestaje kad je vlaan, a kad se isui pretvara se u koru.

ta je u zemljitu? Otprilike polovinu zapremine zemljita ine mineralne estice od erodiranih stena, organske materije i ivi organizmi; drugu polovinu ine voda i vazduh. Zajedno, ovi sastojci formiraju materiju koja moe efikasno da podrava rast biljaka. Hranljivi sastojci za biljke nastaju od mineralnih estica i proizvoda raspadanja organskih materija. Hemijski sastav zemljita odreuje i pH vrednost, odnosno kiselost. Od nje zavisi izbor biljaka koje moete da proizvodite i dostupnost nekih hranljivih sastojaka. tipovi zemljita Storinama godina stene erodiraju sve do nivoa estica, koje su osnovni sastojak gotovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemijski sastav estica zavise od stena od kojih potiu i odreuju tip zemljita u vaoj bati. Postoje tri tipa estica erodiranih stena koje ine zemljite: pesak, mulj i glina. Koliina razliitih estica odreuje tip zemljita, odnosno njegov naziv, kao i karakteristike i nain odravanja. Veina tipova je meavina sve tri vrste estica. Ako su u priblino jednakoj razmeri, zemljite se naziva ilovaa. Ako je jedna vrsta estica dominantna, tada se zemljite naziva peskovitim, muljevitim ili glinom i ima karakte-

ristike tih estica. Nije uvek lako tano odrediti koji tip zemljita imate, naroito u bati u koju su nanoeni razliiti tipovi zemljita. Ipak, ako uzmete uzorak vlanog zemljita u aku, protrljate ga izmeu prstiju i napravite kobasicu, moi ete da steknete utisak koje estice su dominantne (videti kolonu Izgled i oseaj u tabeli na sledeoj strane). Uzmite punu aku zemljita i dodajte mu vodu. Mesite ga u aci dok ne postane ravnomerno vlano i povadite kamenie i grudvice. - glina. Zemljite s dominantnim esticama gline uglavnom je gusto, lepljivo i teko se obrauje. Siune estice gline se zbijaju i ostavljaju malo prostora za vazduh. - Peskovito zemljite. Na drugom kraju skale, zemljite s visokim sadrajem peska uglavnom je suvo. Relativno irok prostor izmeu estica prevelik je da bi zadrao vodu, zato se ona brzo povlai iz zemljita, odnosei sa sobom hranljive sastojke. - muljevito zemljite. Po karakteristikama je izmeu gline i peskovitog. - tresetno zemljite. Nastaje u vlanim, kiselim sredinama koje spreavaju potpuno razlaganje organskih materija, kojima je bogato. Moe da bude veoma kiselo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

34

ORGANSKA BATA

- Slano zemljite. Uglavnom je alkalno po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj klimi. vazduh i voda Vazduh i voda su od ivotnog znaaja za ivotinje koje ive u zemlji, kao i za dobar rast korenja i biljaka. Oni se nalaze u prostoru, porama, meu esticama zemlje. Vee pore izmeu estica peskovitog zemljita sadre vazduh, ali obino su prevelike da bi zadravale vodu. Pore srednje veliine sadre vodu koju korenje upija. Za

zemljite koje ima dobru razmeru obe veliine pora moe da se kae da dobro odvodi vodu, a zadrava vlagu. U zemljitu punom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih pora, ime oteava ivot biljkama i ivotinjama. ivot zemljita Zemlja vrvi od razliitih ivih vrsta - od mikroskopskih bakterija i gljivica do vidljivih bia kao to su gliste, bube, puevi i larve insekata. Mnoga od ovih stvorenja odgovorna su za recikliranje organskih

tipovi zemljitaSvi tipovi zemljita, osim tresetnog, nastaju od stena. Razliita veliina estica, iako se nama one sve ine minijaturnim, igra kljunu ulogu u teksturama zemljita. Kada bi se estica gline uveala do veliine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska bilo veliko kao ovek.

koji tip zemljita imate?Tip zemljita Tresetno zemljite i zemljite bogato organskim materijama Glina Izgled i oseaj Crno ili veoma tamno, sunerasto; ne zadrava oblik, ne moe da se uvalja u kuglicu Prednosti Lako se obrauje, dobra podloga za seme Mane Leti moe da bude veoma suvo, a zimi veoma vlano; pogodno je jedino za biljke kojima odgovara kiselo zemljite Korenju je esto teko da prodre do hranljivih sastojaka i vode

Lepljivo, teko; dobro zadrava oblik u grudvi; moe da se uvalja u kobasicu: to je vei sadraj gline, to je kobasica tanja Deluje zrnasto, isputa kripav zvuk kad se protrlja izmeu prstiju; laki pesak ne zadrava oblik i ne moe da se uvalja u loptu, peskovita ilovaa je kompaktnija Sapunasto, deluje kao svila pod prstima; isputa piskav zvuk kad se protrlja i ostaje na prstima Nalazi se uglavnom u sunim oblastima; ima visok pH

Moe da bude bogata hranljivim sastojcima i vodom Brzo se zagreva i lako obrauje

Peskovito zemljite

Obino ima nizak sadraj hranljivih sastojaka; voda se povlai vrlo brzo, esto ispirajui hranljive sastojke

Muljevito zemljite

Relativno dobro zadrava vodu i ima prilino visok sadraj hranljivih sastojaka Nema

Lako se zbija, tako da ga je teko obraivati

Slano zemljite

Visok sadraj soli kodi mnogim biljkama; dodavanje gipsa moe da pomogne


35

materija koje razlau tako da hranljivi sastojci postanu dostupni biljkama. Njihove aktivnosti utiu i na strukturu zemljita. Neki organizmi koji ive u zemlji mogu da budu tetoine ili uzronici bolesti - ali veina nije tetna, ak je i korisna. Kao i u ivotnoj sredini iznad zemljita, to je zajednica organizama raznovrsnija i aktivnija, manje je verovatno da e neka vrsta da se otme kontroli. Problemi e se ree pojaviti u zemljitu dobre strukture, bogatom organskim materijama, koje podstie raznovrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu. Gliste su najupadljivije i najpoznatije ivotinje koje ive u zemlji. Kad se zemljite obrauje, mogu da budu iskopane na povrinu. One pomau u preradi organskih materija tako to ih odvlae u dublje slojeve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje kopaju slue za provetravanje zemljita i bolji odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih sastojaka, a pomau i u formiranju grudvica zemlje. korisni mikroorganizmi U zemlji ive mnogi mikroskopski organizmi. Uprkos siunosti, oni vre funkcije od ivotnog znaaja za zdravlje zemljita. U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane azotom iz vazduha i korisne mikorizne gljive. Bakterije koje vezuju azot imaju simbiotski odnos s biljkama i ive u kvricama na korenju. Mikorizne gljive ive zakaene za

korenje. One su u harmoniji s biljkom, pomaui joj da apsorbuje vodu i hranljive sastojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Povrina gljiva je mnogo vea nego povrina korena, tako da one efikasno proiruju podruje preko koga se biljka hrani. Mikorizne gljive su krhke i veoma osetljive na fungicide. Vie im odgovara zemljite koje se ne obrauje esto, a naroito dobro uspevaju u batama bez obrade, kao i u batama s velikim udelom organskog zemljita. Organske materije Izraz organske materije koristi se za opis mrtvih ili raspadajuih ostataka ivih bia (biljaka i ivotinja) i ubriva. One su kljuni deo zemljita koji obezbeuje hranu za iva bia koja postoje u, i na njemu, posebno za biljke kojima su glavni izvor azota. Bez organskih materija zemlja bi bila samo sterilna praina od stena. Organizmi koji ive u zemlji i prirodna oksidacija stalno razlau organske materije. One se obnavljaju u prirodnom ciklusu ivota i smrti. Konaan proizvod razlaganja organskih materija je humus. On je dragoceni rezervoar vode i hranljivih sastojaka, a pomae i formiranje stabilnih grudvica zemlje. Ukratko, organske materije: - hrane iva bia u zemlji; - podstiu raznovrsnost flore i faune u zemlji;

neki vidljivi stanovnici podzemljaGliste, puevi, stonoge i grinje, umski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Veina organizama koji ive u zemlji nevidljivi su golim okom. U siune oblike ivota ubrajaju se valjkasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

grudvice zemljeRazne vrste mineralnih estica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane grudvice velike po nekoliko milimetara u preniku. Mrea pora izmeu njih, koja zadrava vodu i vazduh, ini prostor u kom raste korenje i borave ivotinje i mikroorganizmi. Kad zemljite ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdre kiu i obraivanje. Kad je struktura loa, one se brzo raspadaju. Najoigledniji primer je tvrda kora ili pokorica, koja nastaje na povrini kad se zemljite slabog kvaliteta isui.

36

ORGANSKA BATA

- poboljavaju fiziku strukturu zemljita; - snabdevaju biljke hranom; - apsorbuju vodu; - zadravaju hranljive sastojke za biljke; - amortizuju zemljite od promena pH vrednosti. Hranljivi sastojci za biljke Biljke se hranom snabdevaju od razlaganja mineralnih estica i organskih materija. Zemlja sadri irok spektar hranljivih sastojaka koji su potrebni, u veim ili manjim koliinima (makroelementi i mikroelementi, tj. elementi u tragovima), biljkama za zdrav rast. Veina hranljivih sastojaka neophodnih za rast biljaka potie od osnovnih mineralnih estica koje ine okosnicu zemljita. Oni se nalaze i u organskim materijama. Azot postoji samo u ivom (ili raspadajuem) tkivu, pa su njegov glavni izvor kabaste organske materije. U veini tipova zemljita moe da se nae potpun spektar hranljivih sastojaka za biljke. Zavisno od vrste biljaka koju gajite,

moda ete morati da u zemljitu poveate nivo azota, fosfora, kalijuma i magnezijuma - hranljivih sastojaka koje biljke koriste u najveim koliinama. I drugi minerali povremeno mogu nedostajati, to za posledicu ima niz simptoma (videti str. 86). Meutim, ti simptomi nisu uvek posledica nedostatka nekog hranljivog sastojka u zemlji. I viak nekog od njih - uzrokovan dodavanjem previe ubriva, na primer moe da izmeni hemijski sastav zemljita i uini druge sastojke nedostupnim biljkama. Loa struktura, nedostatak vode i nestabilna pH vrednost takoe mogu da spree da biljke dobijaju hranljive sastojke koji su im neophodni. Neki od njih, ukljuujui azot, lako se ispiraju iz zemljita. U naelu, nema potrebe da se brinete zbog preciznih nivoa hranljivih sastojaka u zemlji. Primenom organskih metoda brige o zemljitu obezbediete biljkama dobru, uravnoteenu ishranu. Meutim, u novoj bati, ili tamo gde biljke ne uspevaju bez nekog oiglednog razloga, bie od koristi da date zemljite na analizu, kako biste ot-

kakO HRanljivi SaStOjCi DelUjU Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka, odnosno makroelemenata, azot podstie rast lia i izdanaka, dok je magnezijum vaan za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lie ima zelenu boju. Fosfor podstie rast korenja; kalijum je od kljunog znaaja za cvetanje, formiranje plodova i uvrivanje rasta, poveanje otpornosti na tetoine, bolesti i mraz.

HemijSki SimBOli Hranljivi sastojci za biljke obino se oznaavaju hemijskim simbolima - koji se sastoje od jednog ili dva slova - naroito u oblasti mineralnih ubriva, u kojoj je NPK (azot-fosforkalijum) srazmera najistaknutiji aspekt obeleavanja proizvoda. Meutim, i za organske batovane korisno je da naue ove konvencionalne skraenice. makroelementi Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Sumpor (S). mikroelementi, elementi u tragovima Gvoe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), Cink (Zn), Bor (B), Molibden (Mb). Simboli se pojavljuju i zajedno da bi oznaili hemijska jedinjenja - po pravilu su to uobiajeniji oblici u kojima hranljivi sastojci mogu da se primenjuju. Na primer, kameni fosfat se pie kao P2O5, potaa kao K2O, a kre ili kalcijum karbonat kao CaCO3.


37

Saznajte vie O vaem zemljitU Profili zemljita Dobar nain da nauite vie o strukturi zemljita jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji se naziva i profil zemljita. To zahteva prilino kopanja, ali ete dobiti mnogo podataka, to e vas potedeti razoaranja u budunosti. Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x 1m i otprilike isto toliko duboka. Oistite jedan zid rupe i paljivo pogledajte. Najverovatnije ete videti dva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja. - Gornji sloj bie najtamniji, posebno nekoliko centimetara pri vrhu, ako je zemljite prethodno dobro odravano. U gornjem sloju, koji moe da bude dubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je veina organskih materija i ivog sveta. Dubina i sastav zavise od geografskog poloaja i prethodne brige o zemljitu. Mogue je da otkrijete velike varijacije u raznim delovima vae bate. - Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljite dobija vidljivo drugaiju boju. Duboko korenje prodire u donji sloj da bi u njemu nalo vodu; osim vode, ovaj sloj sadri veoma malo organskih materija. Stanje donjeg sloja utie na odvoenje vode (drenau) iz zemljita. - U naroito plitkim zemljitima moda ete pronai i trei, stenoviti sloj. Uzimanje uzorka zemljita Ako nameravate da poaljete zemljite na analizu hranljivih sastojaka i pH vrednosti, vano je da uzmete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultati nee imati smisla. Za analizu je potrebna samo mala koliina, ali ona mora valjano da prezentuje hiljade kilograma zemlje u vaoj bati. Treba da: - uzmete zemlju s dubine od 15 cm; - uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili obraivani na razliite naine; - uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz razliitih delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u istu plastinu kofu i dobro je izmeajte batenskom lopaticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmite konaan uzorak. Ne treba da: - uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno dodavani kre ili ubrivo, ili s mesta blizu gomila komposta, kao i mesta na kojima se loila vatra ili onih pored ivica; - uzimate samo jednu lopaticu zemlje; - dodirujete uzorke. merenje pH vrednosti Postoji nekoliko naina merenja pH vrednosti. - Mera. Kupite obian mera koji pokazuje pH vrednost gotovo neposredno poto se zabode u zemlju. On moda nije sasvim taan, ali brzo daje pribline podatke, a ima prednost da moete da oitavate vrednost s razliitih mesta u bati. - Pribor za merenje. Najjednostavniji i najjeftiniji pribori za merenje pH vrednosti koriste tenost koja menja boju. Oni su malo komplikovaniji od meraa, ali daju prilino precizne rezultate. Uzimajte uzorke iz razliitih delova bate. - Analiza. Za potpuno tane rezultate, poaljite uzorak u laboratoriju, po mogustvu neku koja prua usluge za organske batovane. Vano je da su uzorak ili uzorci reprezentativni za batu. Biljke indikatori Pogledajte biljke koje ve rastu u bati i oko nje. Te biljke indikatori mogu da vam kau mnogo o hemijskom sastavu zemljita. Meutim, imajte na umu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovima zemljita uspevaju i na prosenim, zato dobro pogledajte obraivane, ali i divlje delove da biste stekli bolji uvid. Jo jedna napomena: ako ste se uselili u novu kuu s batom koja je stvorena ni iz ega, ne zaboravite da je uobiajena praksa graevinara da nanose gornji sloj (esto da bi prikrili mnogobrojne propuste) i da on nije u skladu sa zemljitem na tom lokalitetu. - Masna glina/vlano zemljite. Podbel, evar, rastavi. - Tresetno/kiselo zemljite. Azaleje, rododendroni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzije zadravaju boju samo na kiselom zemljitu. - Peskovito, suvo zemljite. Prkos, svilenica. - Bazno zemljite. Kravlja trava, grbaica, udoviica, bukva, pavit.

38

ORGANSKA BATA

krili eventualne nedostatke ili neravnoteu. U idealnom sluaju, obratite se ustanovi koja radi posebne analize za organsku proizvodnju; tako ete saznati pokazatelj potencijala zemljita, a ne samo hranljivih sastojaka koje trenutno sadri. Hemijski sastav zemljita Vana karakteristika zemljita je njegova kiselost, koja se izraava pH vrednou. Skala pH vrednosti poinje od 1, to oznaava ekstremnu kiselost, do 14, to predstavlja ekstremnu baznost supstance. U dobrom delu tipova zemljita raspon pH vrednosti kree se od 4 do 8, a veina biljaka raste u sredinama u kojima je taj raspon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglavnom podnose iri spektar pH vrednosti, iako neke od njih, kao to su mnoge vrste rododendrona i vresova, rastu samo u kiselijim zemljitima, dok druge podnose i visoku pH vrednost. Povru odgovara pH vrednost u rasponu od 6,5 do 7, vou od 6 do 6,5 (za vie detalja, videti odgovarajua poglavlja). PH vrednost kontrolie nivo kalcijuma u zemljitu. Kalcijum se ispira iz zemljita, naroito ako dobro odvodi vodu, ime ono postaje kiselije. kakav znaaj ima pH vrednost? Vrednost pH odreuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom zemljitu hranljivi sastojci mogu da budu isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do nivoa kad postaju otrovni. Na drugom kraju skale, hranljivi sastojci mogu da budu zatvoreni u zemlji i nedostupni biljkama. Biljke koje mogu da rastu u zemlji sa ekstremnim pH vrednostima prilagodile su se tim uslovima. Takoe, pH vrednost utie na raznovrsnost i aktivnost ivog sveta u zemlji. Bolesti, poput krastavosti krompira, imaju tee posledice u baznom zemljitu. umski crvi i injaci ei su u kiselom zemljitu, ali ga gliste ne vole.

zato je potrebno da testirate pH vrednost? Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na sledeoj strani) pomoi e vam u izboru odgovarajuih biljaka. Uvek testirajte pH vrednost pre nego to zemlji dodate kre, na primer, u delu bate za povre. Preterana koliina moe da zarobi neke hranljive sastojke u zemljitu i uini ih nedostupnim biljkama.

ORganSkO ODRavanje zemljitaKako ete tretirati vae zemljite zavisi od njegovog tipa, prethodnog odravanja i onoga to raste - ili e rasti - na njemu. Ako, na primer, za siromano, ocedito zemljite odaberete biljke koje vole suu, njima nee biti potrebno mnogo nege. Livadu s poljskim cveem, kojoj treba zemljite s niskim sadrajem hranljivih sastojaka, brzo e potisnuti druge vrste ako ponete da je ubrite. S druge strane, zbijena glina u bati novoizgraene kue zahtevae znatan napor da bi bila obogaena. bunju koje raste na zemljitu s puno ilovae bie potrebno samo povremeno prekrivanje smesom slame i ubriva, dok e za deo s povrem biti neophodno planiranje programa odravanja da bi ono odralo svoje karakteristike. Organski pristup Organski pristup brizi o zemljitu je kombinacija dobre hortikulturalne prakse i korienja, kad je potrebno, kabastih organskih materija kao to su kompost i ivotinjsko ubrivo, uz dodatak organskih ubriva (prirodnih proizvoda ivotinjskog, biljnog i mineralnog porekla). Organski dodaci esto su reciklirane otpadne materije. Pored toga to su dobre za zemlju, ovakvo korienje pomae da se izbegne zagaenje koje bi izazvalo njihovo odlaganje na deponije i mesta za spaljivanje. Organski batovani, sledei primer koji im daje pri-


39

roda, recikliraju biljne i ivotinjske otpatke, hranei na taj nain zemljite, a ne direktno biljke. ivotinje koje ive u zemljitu razlau organske materije. U tom procesu poboljava se struktura zemljita, a hranljivi sastojci postaju dostupni biljkama. Bioloki aktivno zemljite je zdrava sredina za proizvodnju. kabasti obogaivai zemljita Kabaste organske materije (videti str. 41), budui da su organskog porekla, sadre irok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i mikroelemenata, za razliku od instant mineralnih ubriva sa ogranie-

nim izborom brzo rastvorljivih hranljivih sastojaka - koji niim ne doprinose ivom svetu ili strukturi zemljita. One mogu da se ukopavaju ili posipaju po zemlji u meavini sa slamom ili liem. Biljke koje se hrane organski, manje su privlane za tetoine i bolesti ijem suzbijanju pomae organski kompost. izbegavanje zbijanja zemljita Do zbijanja dolazi kada se po zemljitu esto hoda ili se obrauje u vlanim uslovima. To ete izbei tako to ete praviti staze ili gajiti biljke u lejama koje su dovoljno uske da mogu da se obrauju sa

naela ORganSke BRige O zemljitU - Hranite zemljite. Kabaste organske materije obogauju ishranu ivog sveta u zemljitu. Zauzvrat, ivi svet poboljava njegovu strukturu i plodnost. - Hodajte paljivo. Zbijeno zemljite nema vazduha, korenje teko prodire u njega i nije pogodna sredina za ivotinje koje ive u zemlji. - kopajte samo kad je neophodno. Kopanje ima svoju svrhu, ali moe da uniti strukturu zemljita. - Prekrivajte zemljite. Prekriva od biljaka ili smese organskih materija titi strukturu zemljita. -vodite rauna o koliini hranljivih sastojaka. Vie problema uzrokuje previe nego premalo ubrenja. Neka vam pokazatelj bude to kako biljke reaguju. - Proverite pH vrednost pre nego to dodate kre. Previe krea moe da uini hranljive sastojke nedostupnim.

Rad sa staze Uske leje su idealno reenje za teka zemljita; izdizanje leja omoguuje dodavanje dovoljne koliine organskih materija, a obraivanjem sa staze izbegava se zbijanje zemljita zbog hodanja po njemu.

40

ORGANSKA BATA

staza koje prolaze pored njih. I esto korienje motokultivatora moe da uzrokuje stvaranje zbijenog sloja ili ploe ispod povrine zemljita. kopanje i kultivisanje Kopajte samo kad je potrebno, ali ne previe esto. Kopanje je neophodno da bi se razbilo tvrdo i zbijeno zemljite, ali redovno kopanje ubrzava razlaganje organskih materija - koje su sutinska komponenta dobrog zemljita. Ovaj vid obrade, takoe, podstie rast korova. Svaki put kad prevrnete zemlju, na povrinu izbacujete novu koliinu semena korova koje e da proklija. Kopajte samo kada su uslovi dobri, naroito ako je zemljite u bati jako. Ne bi tre-

balo da bude toliko vlano da se lepi za aov, ni toliko suvo da morate da razbijate veliko grumenje. Sasvim je mogue odravati batu bez redovnog obraivanja. U poglavlju Gajenje povra nai ete podatke o sistemu batovanstva bez obrade (videti str. 295). Prekrivanje zemljita Redovno prekrivanje zemljita organskim materijama koje ga obogauju uinie uda za strukturu njegovih najvanijih, gornjih slojeva - tako da e seme koje klija i voda lake prodirati u zemlju. Ovaj postupak pomoi e i odravanju vlage u zemljitu. Smese za prekrivanje izoluju zemljite od naglih promena temperature i vlanosti. Zbog toga je vano da ne prekrivate

OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti - Podelite deo koji treba da kopate napola, uzdu. - Iskopajte brazdu dubine jednog aova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljita, ako je plii od jednog aova. - Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite iljke vertikalno i polako vucite grabulje napred-nazad. - Iskopajte sledeu brazdu i zemljom iz nje popunite prvu. - Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru. - Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.

Rasporeivanje teine Kad je zemljite vlano, radom s daske rasporediete telesnu teinu i zatititi strukturu zemljita, naroito na glinastim i muljevitim terenima.


41

suvo zemljite pre nego to se dobro natopi kiom. Saekajte da se ono zagreje pre nego to prekrijete mlade biljke. (Ako ga prekrijete dok je hladno, ono e zadrati nisku temperaturu, to e usporiti rast i mlade biljke uiniti osetljivijim na napade tetoina.) Dodatna korist od prekrivanja jeste da suzbija rast korova (videti str. 7674) i privlai bube, stonoge i druge prirodne neprijatelje tetoina. Drite smesu dalje od osnove veine biljaka, naroito onih koje imaju drvenastu stabljiku, da biste izbegli podsticanje truljenja. ive smese za prekrivanje ili zelenina ubriva Zelenina ubriva (videti str. 55) gaje se radi prekrivanja golog zemljita - preko zime, na primer, ili ako izmeu biljaka postoji veliki razmak. To su biljke koje se gaje da bi titile, gradile strukturu zemljita i spreavale ispiranje hranljivih sastojaka. Leguminozno zelenino ubrivo je koristan izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakterije koje ive na kvricama korenja. Ovi azotofiksatori su korisni za proizvodnju povra. menjanje hemijskog sastava zemljita Organska ubriva mogu da se koriste samo da bi zemljite snabdela dodatnim hranljivim materijama. Druga jedinjenja na mineralnoj osnovi mogu da se koriste da bi se izmenila pH vrednost zemljita; najee da bi se poveala baznost dodavanjem krea (str. 59).

kaBaSte ORg. mateRije za OBOgaivanje zemljitaKabaste materije ivog porekla odravaju i poboljavaju strukturu zemljita - pomaui slabijim tipovima zemljita da zadravaju hranljive sastojke i vodu, a teim tipovima da delotvornije odvode vodu. One snabdevaju zemljite hranljivim, posebno za biljke, materijama koje nastaju razlaganjem uz pomo organizama koji ive u zemljitu. Tabela na sledeoj strani navodi spisak kabastih organskih materija koje obogauju zemljite. Svaka od njih ima klasu plodnosti kao vodi za vrednost hranljivih sastojaka, naroito za sadraj azota. Klase su samo grubi pokazatelj, jer taan sadraj hranljivih sastojaka u ovoj vrsti materija moe znatno da varira, zavisno od osnovnih sastojaka i naina skladitenja. Ne zaboravite da esto nema potrebe da koristite materije bogate hranljivim sastojcima. Obogaivai zemljita s niskom klasom plodnosti mogu da budu izuzetno delotvorni u odravanju plodnosti zemljita, uprkos malom sadraju hranljivih sastojaka. Mnoge materije, kao to su kuhinjski i batenski otpad i ivotinjsko ubrivo, obino se kompostiraju pre upotrebe da bi se stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za biljke i da bi se uinile lakim za upotrebu. izvori organskih materija za obogaivanje zemljita Recikliranje, koje predstavlja jedno od osnovnih naela organske proizvodnje, smanjuje potrebu za dodacima, a istovre-

makSimalne gODinje kOliine - Obogaivai visoke klase plodnosti - do jedna puna zidarska kolica, 50 litara na 5 m2. Tako ete dobiti ravnomeran sloj dubok priblino 5 mm. - Obogaivai srednje klase plodnosti - do dvoja ili troja puna zidarska kolica, 100 litara na 5 m2, to ini ravnomeran sloj od priblino 1 cm dubine. - Obogaivai niske klase plodnosti - mogu da se primenjuju u veim koliinama i ee, ako je potrebno. U obliku smese s lakim materijalima kao to su kora drveta ili slama, nanosite sloj od 15 cm; neka sloj bude debeo do 10 cm ako pravite smesu s teim materijalima ili s kompostom od lia koji se gusto sabija.

42

ORGANSKA BATA

meno i zapreminu otpada koji treba da se odlae. Retko se dogaa da bata moe da bude u potpunosti dovoljna za ovakve potrebe, ali treba da reciklirate sve kabaste materije iz kue i bate za tu svrhu. Potrebnu koliinu moete da dopunite iz odgovarajuih izvora u okolini. Ako niste u mogunosti da sami napravite dovoljno materijala za obogaivanje zemljita, moete da nabavite komercijalne materije, kao to su kompostirano ubrivo i biljni otpad. Kad god je mogue, birajte proizvode koji su na neki nain odobreni od strane organizacija za izdavanje organskih sertifikata. Kada niste sigurni, proverite kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re

organski nije dovoljna sama po sebi; ona moe da znai samo to da su sastojci ivog porekla, a ne i da su pogodni za organsku batu. nanoenje organskih materija na zemljite Svi obogaivai zemljita mogu da se primenjuju kao smesa, a veina moe i da se ukopa u zemlju. Stavljajte ih u gornji sloj, u dubini od 15 do 20 cm, u kom se nalazi glavno korenje preko koga se biljke hrane i za koji je dobra struktura od kljunog znaaja. Materije iz niske i srednje klase plodnosti koristite samo u prolee i leti; njihovi hranljivi sastojci bie isprani iz

NEKE ORGANSKE MATERIJE ZA OBOGAIVANJE ZEMLJITA Materija Kora, fino seckana Kompost, batenski Kompost, gradski Klasa plodnosti* Niska Srednja Niska Napomene Videti Smese za suzbijanje korova, str. 74 Videti str. 43-49 Kompost iz velikih pogona za kompostira nje, u kojima se reciklira zeleni otpad; dobar izvor kalijuma; mali sadraj azota Videti str. 50-55

Kompost s glistama (uglavnom od otpadaka od povra) Seno Kompost od lia ubrivo, ivotinjsko Istroeni kompost od peuraka Komercijalni proizvodi -kompostirana ubriva, biljni otpad, otpaci hrane Odseene grane, seckano zelenilo Odseene grane, seckani drveni delovi Slama Drveni opiljci i gruba kora od drveta

Visoka

Srednja Niska Srednja do visoka Srednja

Promenljiva

Koristite samo u smesi Kompostirano jesenje lie Treba da bude sasvim zrelo pre upotrebe; nabavite ga s neintenzivnih ili organskih farmi esto je baznog karaktera; nabavite ga od organskih proizvoaa da biste izbegli zagaenje od pesticida Moe da se nabavi materijal pakovan u dakove Kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49) Nanosite kao deo smese samo oko drvea, bunja i viegodinjih biljaka; kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49) Nabavite sa organskih farmi ako je mogue Nanosite kao deo smese samo oko drvea, bunja i viegodinjih biljaka

Niska do srednja Niska

Nisko Niska

Napomena: Samo se zadnje etiri grupe materija ne ukopavaju. *Odnosi se na sadraj hranljivih sastojaka u materiji, naroito na azot.


43

zemljita ako ih koristite preko zime. to se koliina tie, izreka ako je malo dobro, mnogo je jo bolje ne vai kad je u pitanju

organska basta - velika enciklopedija organskog bastovanstva, polina pirs

Documents