organizaciona dinamika

Download ORGANIZACIONA DINAMIKA

Post on 02-Sep-2015

261 views

Category:

Documents

13 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Organizacija postoji i radi u promenjivim uslovima. Ti uslovi karakterišu se posebnim stanjem i situacijam ana tržištu, što upućuje na dinamiku.

TRANSCRIPT

IV ORGANIZACIONA DINAMIKA4.1. Organizacione promenePotreba za organizacija prilagoavanjem savremenim zahtevima poslovanja u dinaminom okruenju rezultirala je razliitim organizacionim formama i brojnim zahvatima u strukturu i procese organizacije (reinenjering, downsizing, outsourcing).Ovi procesi menjaju fokus menadmenta ljudskih resursa i stil rukovoenja u pravcu stalnog uenja, razvoja, rezultata (a ne pozicija), davanju veih ovlaenja zaposlenima, participacije u odluivanju i orijentacije na klijente. Takvi procesi stvaraju velike potrese kod zaposlenih i utiu na oseaj sigurnosti i posveenosti ciljevima organizacije.Kljuni izazov za menadere je da ponude nove oblike podsticaja, koji se prvenstveno odnose na mogunosti uenja, razvoja i profesionalnog napredovanja. Tako se sigurnost kao garancija radnog mesta zamenjuje sigurnou koja se zasniva na sposobnostima, vetinama i znanjima koja su traena na tritu rada, pa tako sigurnost ne proizlazi iz sigurnosti radnog mesta u odreenoj organizaciji, nego iz mogunosti na tritu rada zasnovanih na sopstvenim kompetencijama.Danas su sve prisutniji razni oblici povezivanja i spajanja organizacija, koji zahtevaju harmonizaciju interne radne sredine. Ovi oblici esto podrazumevaju koordinaciju na velikoj udaljenosti i zahtevaju vetinu virtuelnog upravljanja ljudskim resursima. U ovim organizacijama posebno je aktualizovano pitanje kulture i kulturne harmonije u organizaciji. Od menadera se u takvim uslovima oekuje sposobnost voenja promena i stvaranja kulture koja podstie promene, umesto da betonira status quo.4.2. Uticajni faktori organizacionih promenainjenica je da u savremenim uslovima poslovanja, organizaciju karakteriu neprekidne promene, a da one imaju svoj tempo i dinamiku. Promene obuhvataju proces menjanja postojee organizacije, kao i process menjanja komponenata od kojih je organizacija sastavljena. Smatra se da se vrednost kompanije moe ogledati u sposobnosti organizacije, odnosno kompanije da se menja. injenica je da proces promena uvek prouzrokuje konflikte.Moe se smatrati da promena proizlazi iz prirodne tenje organizacije za upehom i poveanjem efikasnosti, te da je neophodno da se organizacija neprekidno menja, jer je to jedini nain da zadovolji uslove opstanka i razvoja.Promene mogu biti: planske i neplanske, pod uticajem spoljnih ili unutranjih faktora Promene se mogu odnositi na tehnologiju i proces rada, na organizacionu strukturu preduzea, strukturu i pozicije zaposlenih.Okruenje jedan od najznaajnijih i najuticajnijih faktora organizacionih promena. Naime, okruenje proizvodi promene, a preduzee se mora prilagoavati faktorima i zahtevima okruenja.Problemi kod sprovoenja promena odnose se na posledice koje one izazivaju na zaposlene i njihove odnose. Retke su promene bez posledica (pozitivnih ili negativnih). Svaka promena deluje na pojedince, remeti i menja red stvari, pozicije, odnose i interakcije.4.3. Proces organizacionih promenaPrema K. Levinu, svako ponaanje u organizaciji rezultat je ravnotee izmeu pokretakih snaga i snaga otpora. Dok, s jedne strane, pokretake snage iniciraju promene, s druge strane snage otpora zadravaju promene i odravaju postojee stanje.4.4. Vrste organizacionih promenaKada se radi o organizacionim promenama u preduzeu, re je o tehnolokim promenama, promenama delatnosti, strukturnim i sistemskim promenama, kao i o promenama ljudi.Kada su u pitanju podele organizacionih promena, u pitanju su tri vrste promena:1.organizacione strukture,2.tehnologije delatnosti,3.zaposleni.Promene organizacionih struktura predstavljaju dominantne promene u preduzeu. Obuhvataju promenu celine i delova. Promene strukture su posledica rasta i razvoja preduzea, kao i organizacionih faktora. Reorganizacija predstavlja promenu iji je cilj prilagoavanje organizacije preduzea promenama i zahtevima okruenja. Transformacija predstavlja radikalnu promena strukture, organizacione kulture, stavova, vrednosti zaposlenih.Tehnoloke promene oznaavaju promene proizvodne tehnologije, postupaka i procesa. Ove promene rezultuju jeftinijom i masovnijom proizvodnjom a njihov cilj je poveanje funkcionalnosti i uinka. Naime, injenica je da informacione tehnologije stvaraju podlogu za brzo i efikasno poslovno odluivanje i dovodi do smanjene potrebe za menadmentom srednjeg nivoa (njihove funkcije preuzimaju informacione tehnologije).Promene zaposlenih javljaju se u situacijama kada su zaposleni uzrok tekoa. Promena zaposlenih obuhvata promene u vrednostima, vetinama i stavovima zaposlenih, kao pojedinaca u okviru grupe.Organizacione promene mogu obuhvatiti nivo grupe, tima, odeljenja, pogona ili preduzea u celini, odnosno mikro i makro nivo.Promene mogu biti postepene i kontinualne, ali i sporadine i povremene. Organizacije se adaptiraju na spoljne i unutranje promene postepenim i parcijalnim promenama. Parcijalnim organizacionim merama reavaju se manje krize i zastoji. Postepene promene predstavljaju promene prvog reda, i kao takve su blage i plitke.Radikalne promene su sutinske i dubinske promene, stvaraju novu strukturi i prekidaju kontinuitet postojee organizacije. Radikalnim promenama se menjaju strategija i koncepcija organizacije. Radikalne promene se sprovode u kriznim razdobljima.4.5. Otpori organizacionim promenaStanje posle uvoenja promena u preduzeu uglavnom je nepoznato za veinu zaposlenih i izaziva oseaj i klimu nesigurnosti. Stoga je prirodna reakcija zaposlenih na takvu situaciju pruanje otpora promenama, kao naina zatite i odbrane od nepoznatog, pogotovo ako se promenama ugroavaju line pozicije.Promena najee znae preraspodelu vlasti, moi uticaja u organizaciji, pa ugroeni pojedinci nisu spremni da menjaju sigurno sadanjost za nesigurnu budunost.Promene, same po sebi, izaivaju pojavu socijalnih gubitaka. Svako organizaciono reenje stvara odreenu novu klimu i socijalne odnose u preduzeu. Organizaciiona promena moe naruiti te odnose i izazvati gubitke.V RADIKALNE ORGANIZACIONE PROMENESvedoci smo da se poslovanje organizacije u dananjem svetu odvija u uslovima ubrzanih promena i diskontinuiteta. U borbi za opstanak organizacija tei ka krupnim, radikalnim transformacionim promenama. Kao rezultat napred navedenih dogaanja javlja se koncept transformacije organizacije koji sve vie dobija na znaaju u teoriji i praksi menadmenta.Poslovna transformacija je novi glavni izazov za menadment, ako ne i jedini, zadatak poslovnih lidera. Teoretiari menadmenta iz ove oblasti stvorili su formule za oblast transformacionih promena u preduzeima. Znai, preduzea moraju sve vie da preduzimaju radikalne zahvate ali ne samo u cilju poboljanja strategijske pozicije, ve da bi uopste prezivele u sve kompleksnijoj sredini poslovanja.Kao tipine metode transformacije navode se: reinenjering (engl. reengineering), restruktuiranje (engl. restructuring), programe kvaliteta (engl. quality programs), promene strategije (engl. strategic change), promene kulture (engl. cultural change).Samo preduzea koja ele da budu uspena moraju biti tzv. inovativna preduzea. Inovativna preduzea i menadment odlikuju se sposobnou davanja uspenih odgovora na izazove i promene koje dolaze iz sve kompleksnije i dinaminije sredine koja okruuje organizaciju.Veoma retko se deava da je proces transformacije jedne organizacije istovremeno i idealni transformacioni put koji bi trebalo da sledi neko drugo preduzee. Teorija i praksa menadmenta dale su svoje doprinose procesu transformacije organizacije.Jedan od moguih pokuaja generalizacije procesa transformacije prema, odvija se preko etiri dimenzije (4R) transformacije: reusmeravanje (engl. reframing), restruktuiranje (engl. restructuring), revitalizacija (engl. revitalization), obnova (engl. renewal).5.1. Radikalne organizacione promene i okruenjeTalas globalizacije koji se krajem 20. veka brzo irio, ruenje trgovinskih barijera i pojava novih trita otvaranjem zemalja istone Evrope i osnaeni integracioni procesi sa Zapadom, kao i razvoj azijskog i junoamerikog trista, stvorio je novi ekonomski i politiki reljef. Sve te promene primoravaju kompanije na preispitivanje dosadanjeg naina delovanja i na preduzimanje radikalnih promena u odnosu na postojee uhodano poslovanje.Glavne karakteristike takvog globalnog trita ogledaju se u stalnim promenama, poveanoj konkurenciji, a sve zahtevnijeg i sve bolje obavetenog kupca treba privui novim proizvodima ili postojeim dodati novu dimenziju upotrebne vrednosti, kao i nove, dodate vrednosti. Navedene promene primoravaju kompanije na stalno redefinisanje i redizajniranje postojeih uhodanih procesa u cilju postizanja drastinih poboljanja glavnih komponenata poslovanja. Novi skup ideja, postupaka i naela, poetkom 1990-ih godina obuhvaen je pojmom reinenjering poslovnih procesa, a podrazumeva takve zahvate u organizaciji i dizajniranju poslovnih procesa koji donose sutinske, kvalitativne i brze promene. Reinenjering poslovnog procesa podrazumeva sistematski pristup u cilju radikalnog unapreenja glavnih poslovnih procesa organizacije (engl. core business), kao i kljunih procesa podrke. ivimo u vremenu sve brih, dramatinijih, kompleksnijih i nepredvidljivih promena, koje sve znaajnije utiu na ponaanje, poslovanje i upravljanje u oganizacijama. Za takve procese upotrebljavaju se izrazi: hiperpromene (engl. hyperchange), hiperkonkurencija (engl. hypercompetition) i hiperturbulentnost (engl. hypertubulens).Period u kojem ivimo razliito se oznaava, npr: digitalna revolucija, informaciono doba, digitalna ekonomija, Internet ekonomija, Web ekonomija, ekonomija znanja, drutvo znanja, postindustrijsko drutvo, doba diskontinuiteta, doba neizvesnosti, trei talas, i sl. Informacije i porast znanja postaju sve vie kljuni razvojni, ekonomski i menadment resursi. U eri digitalnih tehnologija nalazimo se oko tri decenije, a Internet i Intranet okruenje menja iz temelja naine poslovanja.Sredina u kojoj posluju organizacije postaje sve dinaminija, razliita, teka, opasna i puna diskontinuiteta. Konkurentsko okruenje savremenih preduzea obeleeno je sledei

Recommended

View more >