Visoka tehnička škola - Novi Sad

Smer: Zaštita od požara

Predmet: Stacionarna oprema za gašenje požara

S E M I N A R S K I R A D

Projekat sprinkler instalacije

Student: Profesor:

Čučković Vladimir dr Dragan Karabasil

Broj indeksa: ZP1/07

Datum

14. 12. 2009. godine

1. OPŠTI I POSEBNI TEHNIČKI USLOVI

1. Stacionarni sistem za gašenje požara vodom se projektuje prema važećem standardu VdS

2092/87.

2. Projekat mora zadovoljiti građevinske i tehničke uslove.

3. Razvodni i napojni cevovodi se izrađuju od crnih čeličnih bešavnih cevi koje su definisane

jugoslovenskim standardom JUS EN 10220 i u potpunosti moraju zadovoljiti ovaj standard.

4. Na razvodne i napojne cevovode nije dozvoljeno priključivanje drugih potrošača ili zatvarača

koji nisu definisani projektom.

5. Spojevi cevi se rade elektrolučnim zavarivanjem, a var mora biti bresprekorno kvalitetan.

6. Cevovod se vodi vidno. Razvodni vod se vodi minimalno na udaljenosti od 0,2m od plafona i

zidova zbog varilačkih radova.

7. Zbog pražnjenja instalacije, cevovod se mora raditi pod odre|enim nagibom u odnosu na

horizontalnu ravan i to:

− razvodni vodovi 0,4%

− ogranci 0,2%

8. Minimalni nazivni prečnik cevi je DN 25.

9. Za prečnike cevi ispod DN 50 važi da se takvi spojevi cevi ne zavaruju, već se spajanje

takvih vodova vrši pomoću navojne veze.

10. Pri spajanju cevi, da bi se obezbedilo zaptivanje neposrednih dodirnih površina, potrebno je

izvršiti umetanje u spoj cevi odgovarajućih zaptivnih sredstava.

11. Na mestima prodora kroz građevinsku konstrukciju cevovod se izoluje negorivim

materijalom.

12. Ogranci cevovoda se pomoću vešaljki pričvršćuju za tavanicu.

13. Razmak između oslonaca je u funkciji prečnika cevi i maksimalno iznosi 4 m, što ilustruje i

sledeća tabela:

RA

ZM

AK

DN (mm) do 20 25 32 40 50 65 80 i više

L (m) 2,00 2,25 2,5 2,75 3,00 3,50 4,00

2

14. Držači, konzole i vešalice su urađeni od negorivog i nezapaljivog materijala i moraju biti

odgovarajućeg prečnika, a koji je u direktnoj funkciji od prečnika cevi što prikazuje sledeća

tabela:

Prečnik cevi DN (mm) do 50 50-100 100-150 150-200 200-250

Prečnik nosača (mm) 30/M8 50/M10 70/M12 125/M16 150/M18

15. Sve vertikalne cevi koje su duže od 1 m moraju imati držač, a sve horizontalne cevi čija je

dužina veća od 2 m moraju imati držače.

16. Držači, vešaljke i vešalice moraju biti od vatrootpornog materijala tako da za temperaturu

od 200 °C čvrstoća nesme opasti za više od 25 %.

17. Na kraju razvodnog voda mora biti postavljen priključak preko koga se vrši ispiranje cevi, čiji

prečnik mora biti minimalno DN 40 mm, a dužine L=200mm.

18. Priključak preko koga se vrši ispiranje cevnih vodova mora biti u pravcu.

19. Ovaj priključak se zatvara kapom ili zatvaračem istog prečnika kao i cev.

20. Nakon završene montaže stacionarnog sistema za gašenje vrši se ispiranje sistema od

prašine, metalnih opiljaka i drugih nečistoća koje bi mogle ugroziti efikasnost sistema.

21. Po završetku montaže i ispiranja obavezno se vrši ispitivanje cevovoda na pritisak i to

pomoću hladnog vodenog pritiska od 15 bara. Parametar koji se pri tom prati je da ne sme

doći do promene pritiska prilikom 24-časovnog ispitivanja.

22. Posle montaže i ispitivanja cevovod zaštititi od korozije premazom boje.

23. Prilikom zaštite crnih cevi nanose se dva sloja i to:

− prvi sloj, je temeljna boja a osnovno

zaštitno dejstvo joj se ogleda u zaštiti od korozije,

− drugi sloj je pokrivni sloj, služi za

obeležavanje cevnih vodova i zaštitu od povišenih

temperatura.

24. Nevidljivi delovi cevovoda se farbaju pre montaže.

25. Nije dozvoljeno farbanje mlaznica.

26. Pored ispitivanja cevovoda na pritisak sastavni deo ispitivanja je i rengensko snimanje

zavarenih mesta, pomoću kojeg se vrši ispitivanje cevnih vodova, u cilju otkrivanja raznih

nepravilnosti koje u znatnoj meri utiču na efikasnost čitavog sistema (pojava pora, usahlina).

27. Ogranci se na razvodni vod priključuju u ravni sa strane ili sa gornje strane.

3

28. Sprinkler mlaznice se postavljaju u vertikalni stojeći položaj - ″širm″ sprinkler mlaznica sa

paraboličnim mlazom.

29. Mlaznice koje se koriste u projektu stacionarne instalacije imaju temperaturu aktiviranja 68

°C a prepoznaju se po crvenoj ampuli.

30. Temperatura aktiviranja sprinklera treba da je veca od maksimalne temperature prostora za 30oC

31. Uz svaki komplet sprinkler mlaznica mora se obezbediti 1% rezevnih mlaznica.

32. Maksimalan broj sprinkler mlaznica na jednoj grani sme biti 7.

33. Maksimalna površina dejstva sprinkler mlaznice iznosi 21 m2 .

34. Minimalni pritisak na sprinkler mlaznici ne sme biti ispod 0,5 bar, a maksimalni pritisak ne

sme preći vrednost 5 bara.

35. U samoj fazi projektovanja stacionarnog sistema za gašenje požara vodom i pri izradi

sistema moraju se ispoštovati sledeća rastojanja:

− maksimalno rastojanje mlaznica od zida

iznosi 2 m

− minimalno rastojanje između samih

mlaznica iznosi 1,50 m

− minimalno rastojanje mlaznice od zida

iznosi 0,30 m, osim zidnih mlaznica

− maksimalno rastojanje između sprinkler

mlaznica iznosi 4 m

36. Pritisak u sistemu ne sme preći graničnu vrednost od 10 bara.

37. Svi elementi instalacije odnosno cevi, armatura i druga oprema pre ugradnje treba da

poseduje atestnu dokumentaciju o ispitivanju na pritisak i to cevi na 16 bara, a armatura na

najmanje 10 bara.

38. Delovi sistema koji se nalaze van objekta (snabdevački vodovi) moraju biti zaštićeni od

raznih vrsta mehanikih oštećenja i moraju biti zaštićeni od mržnjenja pomoću

termoizolacionih materijala ili za naše podnevlje se ukopavaju u zemlju na dubinu od

minimalno 0,8 m.

39. Širina kanala koji služi za postavljanje snabdevačkog voda iznosi 0,6 m do 0,7 m.

40. Nakon postavljanja snabdevačkog voda mora se izvršiti ispitivanje zaptivenosti cevnih

vodova na taj način što se perko cevi nabacuje sloj peska u visini 10 cm pa se puštanjem

vode kroz snabdevački vod, vizuelnim snimanjem vrši ispitivanje sistema.

41. Za snabdevanje vodom sprinkler instalacije predvideti neiscrpni izvor snabdevanja - gradsku

vodovodnu mrežu.

42. Pumpno postrojenje za gašenje požara i predvi|eni izvori snabdevanja vodom moraju

zadovoljiti u pogledu pritiska i količine vode dobijenih hidrauličnim proračunom.

4

43. Voda koja se koristi za snabdevanje sistema mora biti čista, hemiski neutralna i nesme

sadržati razne nečistoće koje bi ugrozile efikasnost sistema.

44. U projektu potrebno je predvideti postojanje spoljašnjeg vatrogasnog priključka za

snabdevanje sistema vodom iz vozila DN 100 sa 2 “B” priljučka i protivpovratnim ventilom.

45. Električni uređaji koji služe za napajanje pumpi, moraju imati 2 nezavisna izvora

snabdevanja električnom energijom sa mogućnošću automatskog uključivanja rezervnog

izvora.

46. Predvideti napajanje iz gradske električne mreže, a kao rezervni izvor napajanja dizel -

električni agregat.

47. Napajanje električnom energijom uređaja sistema, nesme imati mogućnost isključivanja na

glavnom, već mora postojati poseban prekidač osiguran od pogrešnog isključenja putem

posebne oznake.

48. Izvori snabdevanja električnom energijom moraju obezbediti sprinkler sistem električnom

energijom u vremenskom trajanju od minimalno 60 min.

49. Osnovni zahtevi koji se moraju ispoštovati pri izgradnji sprinkler stanice su sledeći:

− objekat mora imati dimenzije koje su

propisane važećim propisima,

− sprinkler stanica se mora nalaziti u

neposrednoj blizini štićenog objekta,

− sve električne instalacije i uređaje

obezbediti od preopterećenja i od vode,

− pristup u sprinkler stanicu dozvoljen je

isključivo ovlašćenim licima,

− obavezna ugradnja električnog alarma i

mehaničkog zvona koji daje signal za evakuaciju.

50. Zidovi prostorije pumpne stanice i prostorije za smeštaj dizel-električnog agregata, moraju

imati otpornost na požar 120 min, a vrata 90 min.

51. Za primopredaju objekta nadležna je komisija za tehnički prijem objekta koja sastavlja

zapisnik.

52. Sve nedostatke je dužan izvođač radova otkloniti u određenom vremenskom roku.

5

2. TEHNIČKI OPIS

LOKACIJA INSTALACIJE

Stacionarna automatska instalacija za gašenje požara vodom - sprinkler instalacija je

predviđena za gašenje požara na objektu: Škola, tip hale "SOKO" H-12 sa 15polja.

OPIS INSTALACIJE

Karakteristike instalacije:- požarna opasnost je 1.0

- minimalni specifični intenzitet kvašenja - I = 2,5 mm/min

- površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2

- maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2

- vreme dejstva instalacije – τ = 30 min

- minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3

- minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3

- maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4,60 m

- maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4,60 m

Sprinkler instalacija spada među najefikasnije sisteme za gašenje požara. To je

automatska stacionarna instalacija za gašenje požara raspršenim mlazom vode, koja u

pripremnom položaju, pre aktiviranja, ima zatvorene mlaznice, koje se otvaraju na određenoj

povišenoj temperaturi (68°C) i na taj način započinje automatsko aktiviranje instalacije. Gašenje

požara se vrši određenim brojem mlaznica, zavisno od brzine širenja požara.

Sistem se sastoji od dva magistralna voda koja se preko dva kolena dovode na T racvu. Dalje se cevovod spusta niz kalkanski zid u zemlju ispod zone mrznjenja (0.8m) i vodi u pumpnu stanicu

Tip mreze je granasti i sastoji se iz dva magistralna voda sa po 20 grana na desnom magistralnom vodu, a na levom magistralnom vodu takođe 20 grana na svakoj se nalaze po 2 mlaznice, i sa desne i sa leve strane, sto znaci da imamo 4 mlaznica u redu.

6

Pored gašenja, pri aktiviranju sprinkler instalacije istovremeno se vrši dojava požara

davanjem alarmnog signala, jer su u dovodnim cevovodima postavljeni indikatori protoka koji

prosleđuju impulse do centrale za automatsku dojavu požara.

Projektuje se suva sprinkler instalacija, jer u objektu koji se štiti postoji mogućnost

zamrzavanja vode u cevovodima, s obzirom da je reč o prostoru koji se ne greje. Kod ove

instalacije mreža cevovoda pre aktiviranja nije napunjena vodom pod pritiskom od sprinkler

ventila do sprinkler mlaznica, dok ispred sprinkler ventila jeste. Voda za gašenje ističe iz

sprinkler mlaznice nakon njenog aktiviranja i nakon što je sav vazduh ispred sprinkler ventila

istisnust pod pritiskom vode. Padom pritiska u cevovodu sprinkler instalacije aktivira se ventil i

uključuju se sprinkler pumpe.

Sprinkler instalacija se sastoji od sistema cevovoda na kome su postavljene sprinkler

mlaznice i sprinkler stanica u kojoj se nalaze pumpe, ventili, filteri i druga pripadajuća oprema.

3.HIDRAULIČKI PRORAČUN

1. Karakteristike instalacije prema VdS 2092/87 standardu

- objekat je negrejan tako da se projektuje suvi sistem sprinkler instalacije

- po VdS standardu, za skladišta zapaljivog materijala požarna opasnost je 1.0

- specifični intenzitet kvašenja - I = 2,5 mm/min

7

- površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2

- maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2

- vreme dejstva instalacije – τ = 30 min

- minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3

- minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3

- maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4,60 m

- maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4,60 m

površina prostorije:

- dužina – L = 15 *6 + 2*0,927 – 2*0,3 – 2*0,2 = 90,854 m

- širina – B = 11,58 – 2*0,3 – 2*0.2 = 10,58 m

- površina prostorije: A = B · LA = 10,58 m · 90,854 mA = 961,24 m 2

2 . Prethodni broj mlaznica (n ’ )

- predhodni broj mlaznica:

''A

An =

n’ = 961,24/21 = 45,77 usvaja se prethodni broj mlaznica n ’ = 46 komada

3. Konačan broj mlaznica (n)

- pretpostavlja se da je rastojanje između dve mlaznice (S’) jednako sa rastojanjem između grana (D’), pa je:

'''

n

ADS == ,tj.

46

24,961''

2mDS ==

S’ = D’ = 4,57 .

2

mlaz

m

- broj ogranaka (ng)

'D

Lng = ; →== 88,19

57,4

854,90 mng usvajam broj grana ng = 20 grana

- broj mlaznica u jednom redu (nmg)

→=== 32,257,4

58,10;

' m

mn

S

Bn mgmg usvajam nmg = 2*2 = 4 mlaznice

- konačan broj mlaznica (n)n = ng · nmg = 20 · 4 = 80 mlaznica

8

- srednja površina dejstva po jednoj mlaznici (A1sr)

80

24,961;

2

11

mA

n

AA srsr == ; A1sr = 12,02 m 2 /kom < 21 m 2

4. Konacan raspored mlaznica

- rastojanje između dve grane (D)

20

854,90 m

n

LD

g

== ; D = 4,5427 m < 4,60m (VdS) usvajam D = 4,54

- rastojanje između dve susedne mlaznice u grani (S)

4

58,10 m

n

BS

mg

== ; S = 2,645 m < 4,60m (VdS) usvajam S = 2,65

- rastojanje ogranka od zida (D1)

2

54,4)14(854,90;

2

)1(11

⋅−−=⋅−−

= DDnL

D g ; D1 = 2,3 m

- rastojanje mlaznice u ogranku od zida (S1)

2

443,2)18(540,19;

2

)1(11

⋅−−=⋅−−

= SSnB

S mg ; S1 = 1,32 m

5. Površina dejstva. Broj i raspored mlaznica po površini dejstva

- pretpostavlja se da je površina dejstva ima približno oblik kvadrata, pa se njene dimenzije određuju:

2150mAbl d === ; l = b = 12,25 m

- broj mlaznica po površini dejstva (nd)

m

m

A

An

sr

dd 02,12

150

1

== ; nd = 12,5 usvaja se da je broj mlaznica nd = 13 komada

- broj mlaznica u jednom redu (ndš)

ako je b ≥ B (12,25 > 10,58) onda je nd po širini jednako broju mlaznica u granama

ndš = nmg = 4

- broj ogranaka po povrsini dejstva (ndd)

→=== 25,34

13

dš

ddd n

nn usvajam ndd = 3 komada

- nedostajući broj mlaznica (nd’)nedostajući broj mlaznica uzeće se na sledećem ogrankund’ = nd – ndš · ndd = 13 – 3 · 4 ; nd’ = 1 mlaznica

9

- kontrola površine dejstva

- širina površine dejstva (b)

( ) ( ) 32,12

65,265,214

21 1 ++−=++−= S

SSnb dš

b = 10,595 m

- dužina površine dejstva (l)

36,22

54,454,4)13(

2)1( 1 ++⋅−=++⋅−= D

DDnl dd

l = 13,65 m

- povšina isečka nedostajućeg broja mlaznica ( ''nddA )

( ) ( ) 54,432,12

65,265,211

21''' 1' ⋅

++⋅−=⋅

++⋅−=⋅= DS

SSnDbA ddnd

54,4645,2'' ⋅=nddA ; ''nddA = 12,0083 m 2

- povšina dejstva (Ad’)

Ad’ = b · l + ''nddA = 10,595m · 13,65m + 12,0083 m2

Ad ’ = 156,63 m 2 > 150 m2 (VdS)

- srednja površina po mlaznici na površini dejstva (A1dsr)

.13

63,156' 2

1 mlaz

m

n

AA

d

ddsr == ; A1dsr = 12,05 m2

- maksimalna površina po mlaznici na površini dejstva u polju (A1dmax)

A1dmax = D · S = 4,54m · 2,65m; A1dmax = 12,03 m 2

,po VdS standardu vrednost maskimalne i srednje površine dejsva po mlaznici se ne smeju razlikovati za više od 20%:

(VdS)2,1998,005,12

03,122

2

1

max1 ≤==m

m

A

A

dsr

d

- izračunavanje površine dejstva mlaznice uz zid (A1d uz zid)

( ) ( ) 57,4645,227,23,2325,132,122 111 ⋅=+⋅+=

+⋅

+= D

DS

SAuzzidd

A1d uz zid = 12,09 m 2

10

6. Izbor mlaznice

- usvaja se širm sprinkler mlaznica

No = 10 mm; temperatura aktiviranja t = 68oCFaktor protoka: K = 57

- protok na najnepovoljnijoj mlaznici (V1)

V1 = A1dsr · I = 12,05 · 2,5 ; V1 = 30,125 min

l

, pošto ovaj protok ne daje dovoljan pritisak na najnepovoljnijoj mlazniciusvaja se da je minimalan protok na najnepovoljnijoj mlaznici

V1 = 40,37 min

l I = 3,35 mm/min

- pritisak na najnepovoljnijoj mlaznici (ps)

2

2

2

21

57

37,04==K

Vps ; ps = 0,501 bar ≥ 0,5 bar (VdS)

7. Hidraulički proračun cevne mreže

Skica cevne mreže

11

Skica grane

- S – projekcija rastojanja između dve mlaznice na podlogu

- S” – realno rastojanje dve susedne mlaznice u grani

- ∆H – visinska razlika dve susedne mlaznice u grani

- ∆H1 – visinska razlika krivine na pocetku grane (∆H1 = ∆H/2)

- α – ugao nagiba krova- a, b, c, d - mlaznice

8. Geodetske visine i dužina ogranka zbog nagiba krovne ravni

- α – ugao nagiba krovne ravni

- hk – visina samog krova (hk = 1,0 m)

7,10189,029,5

0,1

2/=⇒=== αα

m

m

B

htg k

7,10cos

65,2

cos

SS"

m==α ; S” = 2,7m

m5,018895,02,65mtgSH =⋅=⋅=∆ α =0,05 bar

25,02/HH1 =∆=∆ m =0,025 bar

12

Projektna kuća: VTŠ

Objekat:Soko H 12

Sadržaj objekta: škola

Broj mlaznica na površini dejstva: 13

Požarna opasnost PO: 1,0

Visina skladišta:4,2m

Sred. površ. štićenja po mlazn.: 12,05[m2/mlaz.]

Intenzitet prskanja:3,35 [mm/min]

ProjektantČučković Vladimir

Datum:16.08.2008.

Sistem: suvi

Maks. površ. štić. po mlazn.: 12,03[m2/mlaz.]

Površina dejstva:156,63 [m2]

Tačka:8.

Faktor protoka (K): 57

Protok56,569

Lokal.otpori:

Dužine:Pad prit. po m:

Pritisci:[bar]

Primedbe:

87,4

185,1V153,86

l

Δp

d

=

PKV;K

Vp

2

2

==

'VV;

VK

P

P

Pk ⋅==

Deonica DN φ [mm]

V[l/min]

ekviv.: [m]stvarne: [m]ukupne: [m]

∆p/l[bar/m]

Pt-totalni

∆Pg-gubiciPG-geodet.

DESNI OGRANAK

a 80 56,569 0,5

13

a-b 25 27,2 56,569luk 90°reduk.

"1"1 41−

0,6+2,4843,084

0,01550,0478

90,045

b 80 61,605 0,593 593,080Vb =⋅= bPk

b-c 32 35,9 118,174 - 2,484 0,01570,0390,045

c 80 65,824 0,677 677,080Vc =⋅= cPk

c-d 32 35,9 183,998 - 2,484 0,03560,0880,045

d 80 72,00 0,810 0,81080PkV dd =⋅=

d-1 40 41,8 255,998 koleno1,2

+1,7212,921

0,03130,09140,0725

1 259,37 255,998 0,974 974,0998,255PVK dg ==

1-2 40 41,8 255,988 - 2,931 0,0313 0,0917

2 259,37 267,755 1,0657 1,06637,592PkV 22 =⋅=

2-3 50 53,0 523,753reduk.

"2"1 21 −

3,3+2,9316,231

0,037 0,231

3 259,37 295,352 1,297 1,29737,592PkV 33 =⋅=

3-4 65 68,8 819,105reduk.

"2"2 21−

5,00+2,9317,931

0,0238 0,188

4 259,37 316,119 1,485 1,48537,592PkV 44 =⋅=

4-5 65 68,8 1135,224 - 2,931 0,0435 0,127

5 259,37 329,348 1,612 1,61237,592PkV 55 =⋅=

5-6 65 68,8 1464,572 - 2,931 0,0696 0,204

6 259,37 349,525 1,816 1,81637,592PkV 66 =⋅=

6-7 80 80,8 1814,096reduk.

"3"2 21 −

5,00+2,9317,931

0,0473 0,375

7 - 1814,096 2,191

7-9 80 80,8 1814,096 - 5,862 0,473 0,277

9 - 1814,096 2,468

9-18 100100,

81814,096

reduk."4"3 −

7,000+26,37933,369

0,016 0,537

18 - 1814,096 3,005

18-30 125 125 1814,096

reduk.4”-5”5”-6”

luk 90°

20,003,7

32,241+9,7765,71

0,005 0,371

P = 3,376 bar - pritisak desnog ogranka

LEVI OGRANAK

a’ 80 56,569 0,5

14

a’-b’ 25 27,2 56,569luk 90°reduk.

"1"1 41−

0,6+2,4843,084

0,01550,0478

90,045

b’ 80 61,605 0,593 0,59380PkV b'b' =⋅=

b’-c’ 32 35,9 118,174 - 2,484 0,01570,0390,045

c’ 80 65,824 0,677 0,67780PkV c'c' =⋅=

c’-d’ 32 35,9 183,998 - 2,484 0,03560,0880,045

d’ 80 72,00 0,810 0,81080PkV d'd' =⋅=

d’-1’ 40 41,8 255,998 koleno1,2

+1,7212,921

0,03130,09140,0725

1’ 259,37 255,998 0,974 974,0998,255PVK d'g ==

1’-2’ 40 41,8 255,988 - 2,931 0,0313 0,0917

2’ 259,37 267,755 1,0657 1,06637,592PkV 2'2' =⋅=

2’-3’ 50 53,0 523,753reduk.

"2"1 21 −

3,3+2,9316,231

0,037 0,231

3’ 259,37 295,352 1,297 1,29737,592PkV 3'3' =⋅=

3’-4’ 65 68,8 819,105reduk.

"2"2 21−

5,00+2,9317,931

0,0238 0,188

4’ 259,37 316,119 1,485 1,48537,592PkV 4'4' =⋅=

4’-5’ 65 68,8 1135,224 - 2,931 0,0435 0,127

5’ 259,37 329,348 1,612 1,61237,592PkV 5'5' =⋅=

5’-6’ 65 68,8 1464,572 - 2,931 0,0696 0,204

Grana 6’

a’6’ 80 92,00 1,3225 2222a' 80/92/kVP

6'==

a’6’-b’6’ 25 27,2 92,00

luk 90°reduk.

"1"1 41−

0,6+2,4843,084

0,03810,1180,045

b’6’ 80 97,504 1,4855 1,48580PkV b'b' ==

b’6’-6’ 40 41,8 189,504reduk.

"1"1 21

41 −

koleno

1,24,968

+1,7217,889

0,01790,1415

0,090,0725

6’ - 189,504 1,7895 - pritisak grane 6’

S)0,05bar(VdPP 6'6 ≤− 1,816 - 1,7895 = 0,0265 < 0,05

6’-9’ 80 80,8 1654,076reduk.

"3"2 21 −

5,00+8,79313,793

0,0398 0,5497

9’ - 1654,076 2,339

15

9’-18’ 100100,

81654,076

reduk."4"3 −

7,000+26,37933,369

0,0135 0,453

18’ - 1654,076 2,792

18’-30 125 125 1654,076reduk.4”-5”

luk 90°

9,003,7

32,241+9,7754,711

0,00047

0,2605

P’ = 3,0527bar - pritisak levog ogranka

0527,3

376,3096,1814

P'

P'VVkor ⋅=⋅= ; [ ]minl,2200062Vkor =

30 - 2006,22 3,376

PUMPNA STANICA

30-31 150 151 2006,22

34,1+101,6135,70

0,00271

0,36780,630

- 1x T-račva – 1x 9m=9m- 6x luk – 6X4,2m=25,2m- 1x prot. povr. ventil – 1X10,4m=10,4m- 1x koleno – 1X4,2m=4,2m- 2x zasun – 2X0,9m=1,8m- 1x kon. signal. ventil – 1X46m=46m- 1x usisna korpa – 1x5m=5m UKUPNO: 101,6m

Puk = 4,374 bar – potrebni pritisak radne pumpe

- ukupna duzina cevovoda pumpne stance – 34,1 m

- geodetska visina pumpne stanice – 6,3m (0,63bar)

Izbor pumpe

Na osnovu proracuna usvaja se pumpa:- marka: “Grundfos”- model: CR 120-3 A-F-A-V

Pumpanominalni pritisak - P = 6,4 [bar]

nominalni protok - V = 33,336 [l/s]

Motor «Siemens»

snaga - P = 30 [kW]

broj obrtaja – n = 2960 [o/min]

napon - 3X380-415D/660-690 YV

Masa pumpe [kg] m = 357 kgDimenzije pumpe [mm] l = 1791 ; D = 402

16

Vazdusni rezervoar

Rezervoar pod vazdusnim pritiskom je iscrpni izvor vode i koristi se za početno gašenje pozara. Zapremina vode u rezervoara je 2/3 ukupne zapremine , a vazduh je 1/3 zapremine rezervoara. Izrađuje se od čelicnog lima u standardnim dimenzijama sa odredenom armaturom.Rezervoar mora imati natpisnu plocu sa podacima:

prečniksadržaj vode i vazduha u (m3)položaj najvišeg sprinkleraodržavanjepritisakdebljinu zida

U ovom slučaju njegova zapremina iznosi Vr = 16 m3

Vvaz=5,33(m3)Vvod=10,67 (m3)

Skica vazdušnog rezervoara

1.rezervoar 7.nepovratni ventil2.manometar 8.revizioni otvor3.pneumatski ventil 9.nepovratni ventil4.nepovratni ventil 10.dovodni ventil5.vodokazno staklo 11.ventil sigurnosti6.odvodni ventil 12.ispusni ventil

Punjenje rezervoara vazduhom kao i održavanje njegove zapremine u rezervoaru vrši se pomoću kompresora koji odrzava njegovu vrednost.Rezervoar se puni automatski i rucno.

Proračun vazdusnog rezervoara

p = 10 barV = 16 m3

Vvode = 5,33 m3

Vvazduha =10,67 m3

17

- Pritisak aktiviranja vazdusnog rezervoara

P1 = (1+Ps+10gh )*

vaz

r

V

V-0.5

P1 = ( 1+0.501+10

3,6)*

33.5

16-0.5

P1 = 3,359 (bar)

Ps - pritisak na pocetnom sprinkleruhg - visina racunata od dna rezervoara do najviseg sprinklera (m)

Mehanicki proracun vazdusnog rezervoara

1) Dobos rezervoara

δ=c

pVK

pD s ++**200

*σ

δ (mm)-debljina limaDs= 1800 mm - precnik dobosa rezervoaraσ = 24 daN/mm2 -napon na granici razvlačenja za C.1204 na temperaturi od 20˚CV=0.6 - koeficijent slabljenja limaK=1.5 - koeficienat sigurnostiC=1 -dodatak na korozijup= 10 - 10 bar = 10 daN/cm2 radni pritisak

δ= 1

106.0*5.1

24*200

10*1800 ++

δ=10,33 mm usvajamo standardni lim debljine δ=11 mm

2)Proracun danceta rezervoara

δ=c

K

pD s +σ

β

400

**=

2

4.1

24*400

9.2*10*1800 +

δ=9,61 mm usvajam debljinu lima danceta δ=10 mm

Ds=1800 mm -spoljasnji precnikp= daN/cm2 -radni pritisakc= 2 -dodatak na korozijuK= 1.4β= 2.9

18

Međurezervoar

Osnovni napojni uređaj je međurezervoar, koji obezbeđuje rad instalacije 90 minuta, izrađuje se kao betonski bazen, do pola ukopan u zemlju.Voda u njemu mora biti čista bez fizičkih nečistoća koje bi mogle da začepe rupu na mlaznici,voda takode nesme da ima ni hemiskih primesa koje uticu na radni vek instalacije. Voda treba da je neutralna.

5.PREDRAČUN

Redni broj

Vrsta i naziv materijala Komada Masa [kg]

1. Mlaznica 2562. Vesalica 2563. Konzole 404. Drzač 55. Redukcija 25/32 646. Redukcija 32/40 647. Redukcija 50/65 28. Redukcija 65/80 29. Redukcija 80/100 210. Redukcija 100/125 211. Redukcija 125/150 112. T račva Ø40 713. T račva Ø50 914. T račva Ø150 115. Koleno Ø25 6016. Koleno Ø40 6017. Cev Ø25 160m18. Cev Ø32 317m19. Cev Ø40 200m20. Cev Ø50 6,5m21. Cev Ø65 20m22. Cev Ø80 20m23. Cev Ø100 60m24. Cev Ø125 130m25. Cev Ø150 40m26. Usisna korpa 227. Nepovratni ventil 128. Vazdusni rezervoar 129. Medjurezervoar 130. Kompresor 1

19

31. Pumpa 132. Elektromotor 133. SUS Motor 134. Ventil Ø65 235. Pumpa za punjenje rezervoara 136. Manovakuummetar 237. Manometar 438. Signalni uredjaj 139. Nepovratni ventil Ø25 240. Ventil Ø25 341. Zasun Ø65 18

6. UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVAJE

6.1. Uputstvo za rukovanjeSprinkler instalacija je tako projektovan sistem da je omogućeno gašenje požara preko

pumpi koje dobijaju vodu iz gradske vodovodne mreže.

Princip rada je takav da se mreža cevovoda sprinkler instalacije održava pod stalnim

pritiskom vode od 5,0 bara posredstvom kompresora i presostata PS 2, koji uključuje pumpu na

5 bara a isključuje na 5,5 bara. Kako je kapacitet kompresora mali, razvodna mreža cevovoda

će se njom dopunjavati pri eventualno malim popuštanjima ili curenjima.

Otvaranjem sprinkler mlaznice, pucanjem staklene ampule na temperaturi od 68°C,

usled požara, dolazi do pada pritiska u sitemu. Kod prorade suvog sprinkler ventila,

posredstvom presostata, vrši se daljinska signalizacija početka gašenja i bira lokalizacija mesta

požara. Ovo se ostvaruje presostatom PS 3.

Usled proticanja vode dolazi do pada pritiska u potisnom delu cevovoda iza pumpi, usled

čega će se posredstvom presostata na pritisku 5 bara uključiti JOKEY pumpa, koja služi za

održavanje pritiska vode u cevovodu do suvog sprinkler ventila. Kako je kapacitet ove pumpe

relativno mali, nastaviće se dalji pad pritiska u pomenutom delu cevovoda. U slučaju daljeg

pada pritiska u cevnoj mreži i nemogućnosti nadokna|ivanja pritiska pumpama za održavanje

pritiska vode u cevovodu do mokrog sprinkler ventila, preko presostata PS 1 uključuju se

automatski radne pumpe CR 90-3-2. Proradom ovih pumpi automatski se isključuju JOKEY

pumpe.

Zaustavljanje rada sprinkler pumpi vrši se ručno preko tastera ili tropoložajnim

prekidačem kojim se bira režim rada instalacije (A-automatski, 0-isključeno i R-ručno

uključivanje) i zatvaranjem odgovarajućeg ventila ispred mokrog sprinkler ventila.

Pumpe i uređaji snabdevaju se potrebnom električnom energijom iz elektro mreže

3x380/220 V 50 Hz kao glavnog izvora i iz rezervnog izvora preko dizel električnog agregata za

20

nužno snabdevanje, a preko glavnog automatskog prekidača i uređaja za prebacivanje na

rezervno napajanje kod ispada mrežnog napona.

Ponovno vraćanje na snabdevanje preko mrežnog napona tokom rada pumpi nije

dozvoljeno.

Za izbor režima rada pumpi, na komandnom ormaru, moraju biti predvi|eni tropoložajni

prekidači sa odgovarajućom svetlosnom signalizacijom. Kvar, ispad pumpi i režim snabdevanja

električnom energijom moraju imati na komandnom ormaru odgovarajuć u svetlosnu

signalizaciju.

U sprinkler instalaciji raspoređeni su i indikatori protoka IP 1 - IP 3 kojima se bliže

definiše mesto nastalog požara posredstvom svetlosne i zvučne signalizacije požara u

protivpožarnoj dojavnoj centrali.

Za kontinualno praćenje položaja ventila u sprinkler sistemu postavljaju se odgovarajući

indikatori (prekidači) OZ sa pratećom svetlosnom signalizacijom na komandnom ormaru za

praćenje stanja i za to je u sistemu predviđeno 11 indikatora - prekidača.

U slučaju ispada kompletnog sistema pumpi, preko posebnog priključka DN 100 sa dve

″štorc″ spojke 2 1/2″ x 2 1/2″ x 4″ (postavljenog na fasadi objekta sa desne strane ulaza za

vozila), omogućeno je direktno gašenje požara, posredstvom vatrogasnog vozila, koje u ovom

slučaju zamenjuje celokupnu pumpnu stanicu.

Primenjena oprema mora da obezbedi gornje funkcije sistema i visoku efikasnost rada.

Način rada dat je funkcionalnom šemom-tehnološkom šemom u prilogu

PROBNI RAD SISTEMA

-HIDRAULIČNA PROBA INSTALACIJE

Posle završetka kompletne montaže, izvršiti probu instalacije na hidraulični pritisak.

Instalaciju treba ispitati na pritisak 15 bara, u vremenskom trajanju 24 časa.

Probu na traženi pritisak ostvriti na sledeći način:

− cevna mreža je zatvorena sa sprinkler mlaznicama, a na drugom kraju zatvoriti ventil

za dovod iz mreže;

− mrežu napuniti vodom i ozračiti;

− ručnom pumpom ostvariti traženi pritisak;

− kontrolisati eventualne padove pritiska u toku 24 časa.

Instalacija je zadovoljila hidrauličnu probu kada u traženom vremenu nije došlo do pada

pritiska.

21

Po završetku probe obavezno napraviti zapisnik, koji se čuva kao trajni dokument.

Posle završene montaže i probe instalacije na hidraulični pritisak, instalaciju ofarbati

završnom bojom.

Na vidnom mestu postaviti tablicu sa natpisom firme izvođača radova i godinom

montaže sitema.

- FUNKCIONALNA PROBA INSTALACIJE

Po završetku montaže i ispitivanja instalacije na hidraulični pritisak, treba izvršiti

funkcionalnu probu instalacije.

Funkcionalnu probu vršiti uz prisustvo 2 člana investitora i 2 člana izvođača radova.

Jedan od članova investitora treba da bude nadzorni organ i šef gradilišta od strane izvođača

radova.

Probu uređaja izvršiti na sledeć i način:

− otvaranjem ventila za probu na sprinkler mreži;

− otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici.

U prvom slučaju prilikom probe treba da se postigne sledeće:

a) aktiviranje suve alarmne sprinkler ventilske stanice;

b) isticanje vode na probnom ventilu;

c) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema

na centralu za automatsku dojavu požara;

d) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska, a zatim i glavne radne

pumpe.

U drugom slučaju otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici treba da se postigne

sledeće:

a) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema

na centralu za automatsku dojavu požara;

b) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska, a zatim i radne pumpe.

Posle izvršene funkcionalne probe sačiniti zapisnik, potpisan od strne svih članova

komisije.

22

Zapisnik dostaviti tehničkoj komisiji za prijem instalacije.

Po izvršenim probama dovesti sistem u polazno mobilno stanje.

MOBILNO STANJE INSTALACIJE

Po završenom gašenju požara ili izvršenim probnim ispitivanjima instalacije potrebno je

sistem dovesti u polazno mobilno stanje.

Potrebno je odblombirati i zatvoriti ulazni ventil ispred alarmnog sprinkler ventila čime se

prekida dovod vode.

Mreža se prazni preko ventila za pražnjenje - otvaranjem svih drenažnih ventila ( na

alarmnom sprinkler ventilu i magistralnim vodovima po etažama). Po isključenju pumpnog

postrojenja i pražnjenja cele instalacije iza mokre alarmne sprinkler ventilske stanice, pristupiti

otklanjanju oštećenja na cevovodu i zameni otvorenih sprinkler mlaznica.

Sistem se dovodi u polazno mobilno stanje, na sledeći način:

1. zatvaranjem svih drenažnih ventila (pomoćnih ventila na alarmnom sprinkler ventilu i

magistralnim vodovima po etažama), osim glavnog

2. vršiti lagano otvaranje ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila uz

istovremeno lagano zatvaranje glavnog drenažnog ventila na alarmnom sprinkler

ventilu, zatim ulazni ventil otvoriti do kraja i izvršiti njegovo blokiranje

3. uključivanjem pumpnog postrojenja postić i predvi|eni radni pritisak vode u delu

instalacije ispred alarmnog sprinkler ventila od 5,5 bara.

4. vraćanje u polazno stanje centrale za automatsku dojavu požara.

6.2. Uputstvo za održavanje sprinkler instalacijePumpno postrojenje, mokra alarmna sprinkler ventilska stanica, merno regulacioni

uređaji i armature se održavaju prema uputstvima proizvođača opreme, a funkcionalnost

instalacije se proverava vršenjem odgovarajućih pregleda i to:

DNEVNI PREGLEDI

− Vizuelni pregled stanja instalacije (curenje, oštećenja, kompletnost i drugo);

23

− Kontrola pritiska na manometrima ispred i iza suvog alarmnog sprinkler ventila;

− Kontrola otvorenosti ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila, njegove

blombiranosti i kontrola indikatora položaja i presostata istog ventila posredstvom

centrale za dojavu požara;

− Kontrola otvorenosti, odnosno zatvorenosti pojedinih zasuna i ventila u skladu sa

njihovom funkcijom;

MESEČNI PREGLEDI

− Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene dnevnim pregledom;

− Ispitati rad hidrauličnog zvona otvaranjem test ventila ka alarmnom zvonu na

sprinkler ventilu, uz dobijanje svetlosne indikacije na centrali za automatsku dojavu

požara i zvučnog alarma na alarmnom zvonu;

− Ispitati rad pumpnog postrojenja preko voda za probu pumpnog postraojenja.

ŠESTOMESEČNI PREGLEDI

− Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove,

preduzeća;

− Uraditi sve aktivnosti koje su predviđene mesečnim pregledom;

− Izvršiti detaljan vizuelni spoljašnji pregled instalacije, sa obzirom na koroziju

(cevovodi, armature i oprema);

− Izvršiti pregled alarmnog sprinkler ventila;

− Izvršiti čišćenje filtera i hidrauličnog zvona i podmazivanje vratila turbine zvona;

− Staviti instalaciju u pogonsko stanje otvaranjem ventila za ispiranje mreže i za probu

uz kontrolu otvaranja i zatvaranja svih zasuna i ventila;

GODIŠNJI PREGLEDI

− Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove,

preduzeća;

− Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene šestomesečnim pregledom;

− Izvršiti merenje protoka i pritiska pumpi u pumpnom postrojenju preko merača

protoka i pokazivača protoka i manometara;

− Izvršiti ispiranje cevovoda.

PETOGODIŠNJI PREGLEDI

24

− Ivršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove,

preduzeća;

− Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene godišnjim pregledom;

− Izvršiti probu pod pritiskom čitavog sistema na hladni vodeni pritisak od 15 bara u

vremenskom trajanju 2 časa.

Sprinkler instalaciju po isteku 20 godina neophodno je rekonstruisati.

25