kompletan izvestaj u pripremi - unicef

Novembar-decembar 2007.

Istraživanje znanja, stavova, prakse i ponašanja u vezi sa ptičijim gripom u

cilju efikasnog informisanja o prevenciji i suzbijanju pojave i širenja infekcije na ptičijoj, odnosno, na

ljudskoj populaciji

ddrobnjak

Text Box

Srbija

2

Sadržaj 1. Rezime 4 2. Uvod 6

2.1. Obrazloženje 6 2.2. Projektni zadatak 6 2.3. Metodologija 6

Rezultati istraživanja 3. Opšta populacija 8

3.1. Znanje 8 3.1.1. Ptičiji grip i ljudi 9 3.1.2. Pandemija 11

3.2. Stavovi 12 3.2.1. Vakcinacija 14

3.3. Praksa 15 3.3.1. Uzgajanje živine 17

3.4. Informisanje 21

4. Prosvetni radnici 22 (učitelji i nastavnici osnovnih škola) 4.1. Znanje 22

4.1.1. Ptičiji grip u ljudi 24 4.1.2. Pandemija 24

4.2. Stavovi 24 4.2.1. Vakcinacija 25

4.3. Praksa 26 4.4. Informisanje 26

5. Učenici osnovnih škola 27

5.1. Znanje 27 5.1.1. Vakcinacija 28

5.2. Praksa 29 5.3. Informisanje 31

6. Romi 32

6.1. Znanje 32 6.2. Stavovi 34 6.3. Praksa 35

6.3.1. Vakcinacija 36 6.3.2. Konzumacija 36 6.3.3. Pranje ruku 36

6.4. Informisanje 37

7. Zdravstveni radnici 39 7.1. Znanje 39

7.1.1. Pandemija 40 7.2. Stavovi 41

3

7.2.1. Vakcinacija 41 7.3. Praska 42 7.4. Informisanje 43

Rezutati kvalitativnih istraživanja 8. Fokus grupe 44 9. Intervjui sa zdravstvenim radnicima 45 10. Intervjui sa novinarima 45

Zaključci i preporuke 47

4

Rezime Ptičiji grip i opasnost od njegovog pretvaranja u humanu verziju, sa mogućim pandemijskim razmerama, svakako je izuzetno ozbiljna tema i u Srbiji. Jedini način za unapredjenje prevencije, posebno od širenja humane verzije, jeste dobra informisanost i adekvatna motivisanost ukupne populacije i posebno njenih visokorizičnih segmenata. Da bi se došlo do efikasnog plana komunici-ranja bilo je neophodno napraviti precizan snimak sadašnjeg stanja, kako u pogledu poznavanja ove oblasti, tako i u pogledu razumevanja suštine opas-nosti, ali i postojećih navika u svakodnevnom životu, kojima se rizik od infekcije povećava. Istraživanje znanja, stavova i uobičajene prakse izvedeno je mešovitim kvanti-tativnim i kvalitativnim tehnikama. Terenski rad je realizovan u prvoj polovini novembra i obuhvatio je 1000 ispitanika opšte pipulacije, 200 ispitanika iz gru-pe zdravstvenih radnika, 200 ispitanika iz grupe prosvetnih radnika u osnovnim školama, 600 ispitanika iz grupe učenika osnovnih škola (III, VI i VIII razre-di) i 100 ispitanika romske populacije. Kvalitativne tehnike se odnose na fokus grupe na opštoj populaciji i dubinske intervuje sa medicinskim radnicima, novinarima i Romima. Opšti je utisak da je na nivou osnovne spoznaje situacija solidna: svi znaju šta je ptičiji grip, gotovo svi znaju da se od njega mogu zaraziti ljudi (mada nije sas-vim jasno da li je to već realnost ili ne), ali, ipak, nije sasvim jasno šta je to ptičiji grip koji se prenosi sa čoveka na čoveka i koliko je ta opasnost realna. Kada se od toga podje, onda je verovatno logično da se opasnost od ptičijeg gripa (i onog koji pogadja samo ptice i živinu, jednako kao i ptičijeg gripa koji pogadja ljude) ne opaža kao visoka i aktuelna. Vidno drugačije odgovore dala su deca. Za razliku od jedva preko 20% opšte populacije (uključiv i zdravstvene i prosvetne radnike) sa ocenom „velika opas-nost“, što ne može biti dovoljno, čak polovina ispitane dece smatra da je opas-nost od ptičijeg gripa „velika“. Njihove potrebe za dodatnim informacijama su visoke i razložne. Najosetljivija tačka je njihovo ponašanje u kontaktima sa živim ili mrtvim pticama ili živinom. Znatno veća briga zabeležena je i kod romske populacije, posebno dela koji živi u neuslovnim privremenim naseljima. Rizična ponašanja (uzgoj živine bez od-govarajući mera zaštite, postupanje sa uginulim pticama i živinom, pripremanje hrane od živine ili jaja, održavanje osnovne higijene i slično) nisu prisutna više nego što bi se to očekivalo, ali sa aspekta ove bolesti predstavljaju ozbiljan fak-tor rizika na kome se mora raditi. Prema očekivanju, veoma slabo stanje je za-beleženo u neuslovnim naseljima: slaba osnovna informisanost, slaba higijena, visoki rizik od kontakata sa divljim pticama i živinom, nepoznavanje postupaka u vezi bezbednog pripremanja hrane, suženi kanali komuniciranja.

5

Ideja o masovnom prenošenju bolesti na ljude još uvek je prilično apstraktna. O tome govore i odgovori na pitanja o riziku da ptičiji grip mutira u verziju koja se lako prenosti sa čoveka na čoveka – dakle, ono što u krajnjoj liniji i čini ovu po-javu toliko ozbiljnom. Veoma uplašenih od takvog scenarija ima samo 10%, uz 23% zabrinutih. S druge strane, oko 40% je blago zabrinuto, a tek polovina od njih je zainteresovana za mere prevencije. Sudeći po odgovorima svih grupa, pri čemu se zdravstveni radnici donekle razli-kuju, osnovne informacije o ptičijem gripu pre godinu dana, isto kao u današnje vreme, gradjani dobijaju kao informacije u masovnim medijima. Time se lako može objasniti visoka stopa opšteg poznavanja, ali relativno mali stepen pozna-vanja suštine ove pojave, posebno najveće opasnosti – pandemije. Masovni mediji ne mogu zanemariti svoju „tržišnu prirodu“ i ne rukovode se isključivo interesima gradjana. „Prioritet za objavljivanje vesti u štampanim izdanjima su incidentne situacije koje sa zvučnim naslovima prodaju novine i povećavaju ti-raž. Tržišna orijentacija ka zaradi, a ne, kako se misli, namera da se narod in-formiše, nažalost vlada i u medijima.“ To samo znači da se komuniciranje u ovoj oblasti ne može završtiti samo na masovnim medijima. To izričito tvrde zdrav-stveni radnici, kao specifična populacija, ali i deca, koja žele da im lekari komu-niciraju o bolesti, zatim roditelji i učitelji (koji u tom pogledu u prethodnom peri-odu nisu bili na visini zadatka). Kod Roma, kao posebno osetljive grupe (pre svega oni u neuslovnim naselji-ma), institucionalna komunikacija nije dovoljno efikasna. I u prethodnom periodu bar jedna trećina onih koji dovoljno razumeju o čemu se radi informisana je us-menim putem, najpre na pijacama i od prijatelja. Kada se tome doda njihova želja da se komunikacija u najvećoj meri odvija na romskom jeziku (u Nišu, sa urbanizovanom populacijom Roma, gotovo isključivo; u Beogradu, sa popula-cijom iz neuslovnih naselja većinom), onda je jasno da rešenja moraju biti dale-ko elastičnija, sa većim učešćem Roma u realizaciji akcija, uz korišćenje rom-skog jezika kad god je to moguće, ali i uz brojne objektivne prepreke, pre svega ekonomske prirode. Za potrebe evaluacije budućih aktivnosti istraživanje je ponudilo nekoliko zna-čajnih parametara: (a) zastupljenost izvora informisanja, kao kvantifikovana me-ra kvaliteta distribucije informacija, (b) stepen razumevanja fenomena ptičijeg gripa medju pticama, ptičijeg gripa koji prelazi na ljude i ptičijeg gripa koji se širi medju ljudima; u ovom trenutku distinkcije izmedju ovih varijanti praktično ne-ma, (c) razumevanje mera predostrožnosti kod pripreme hrane od živinskog mesa ili jaja (sadašnje razumevanje je polovično), kao i (d) razumevanje mera predostrožnosti kod uzgajanja živine, gde je situacija verovatno najosetljivija, a najmanje kvalitetna.

6

Uvod Obrazloženje

Ptičiji grip i opasnost od njegovog pretvaranja u humanu verziju, sa mogućim pandemijskim razmerama, svakako je izuzetno ozbiljna tema i u Srbiji. Za pot-rebe razvijanja odgovarajućih komunikacija sa stanovništvom, posebno u smislu prevencije ove bolesti, istraživanje se orijentisalo na snimanje i razumevanje odnosa prema ovoj bolesti danas. Istovremeno je istraživanje trebalo da defini-še početne parametre za evaluaciju budućih komunikacija sa ukupnom, ali i po-sebnim javnostima u cilju merenja efektivnosti i efikasnosti preduzetnih aktiv-nosti.

Projektni zadatak

Osnovni zadatak istraživanja bio je ocena postojećeg stepena poznavanja ove materije, detekcija stavova i praktičnog ponašanja koje je rizično u pogledu pti-čijeg gripa i njegove eventualne humane varijante (posebno nekih rizičnih gru-pa, kao što su deca i Romi). Na osnovu znanja, stavova, ponašanja i iskazanih potreba za dopunskim informacijama, može se postaviti osnova za produkciju informativnih i edukativnih komunikacionih sredstava. Neki od specifičnih zadataka ovog istraživanja bili su:

• Kreiranje realne slike u smislu stepena znanja, postojećih stavova i navi-ka u ponašanju, kako u opštoj populaciji, tako i u posebno osetljivim gru-pama (deca i Romi), odnosno, kod onih koji su orijentisani na širenje in-formacija (zdravstveni radnici, prosvetni radnici, novinari)

• Analiza teškoća i prepreka za unapredjenje postojećih neadekvatnih na-vika, posebno kod rizične populacije

• Identifikovanje postojećih i poželjnih izvora informacija, posebno kod „teško pristupačnih“ kategorija stanovništva

• Postavljanje osnova za adekvatno merenje rezultata preduzimanih mera tokom vremena

Metodologija Planom istraživanja predvidjena je realizacija više istraživačkih aktivnosti, kvan-titativnog i kvalitativnog karaktera. Prvi korak je bila identifikacija ciljnih javnosti: opšte populacije, zdravstvenih radnika (lekara i veterinara), učitelja i nastavnika u osnovnim školama, učenika osnovnih škola, Roma i medijskih profesionalaca (novinara). Da bismo kvalitet-no odgovorili na projektni zadatak, planom su predvidjene sledeće aktivnosti:

1. Opšta populacija

7

a. Terenski direktni intervju u okviru domaćinstva; 1000 ispitanika; reprezentativni uzorak; dužina upitnika 30 minuta

b. Fokus grupe: dve u Beogradu, po jedna u Novom Sadu i Nišu 2. Zdravstveni radnici

a. Terenski direktni intervju; 200 ispitanika, uzorak kvotni (prema broju stanovnika tri najveća regiona u Srbiji: Beograd, Vojvodina, centralna Srbija)

b. Dubinski intervju; 20 ispitanika (Beograd, Novi Sad, Niš) 3. Prosvetni radnici (osnovna škola)

a. Terenski direktni intervju; 200 ispitanika, uzorak kvotni (prema broju stanovnika tri najveća regiona u Srbiji: Beograd, Vojvodina, centralna Srbija)

4. Učenici osnovnih škola (III, VI i VIII razredi) a. Pismeni test tehnikom samopopunjavanja; 10 škola u 10 najvećih

gradova sa po tri odeljenja u svakoj školi 5. Stanovnici romskih naselja / zajednica

a. Terenski direktni intervju; 50 ispitanika u Beogradu i 50 u Nišu b. Dubinski intervju sa 10 ispitanika

6. Medijski profesionalci – novinari a. Dubinski intervju; 20 ispitanika

Razradjeni plan uzorka nalazi se u prilogu Izveštaja. Terensko intervjuisanje realizovano je u periodu od 29. oktobra do 12. Novem-bra 2007. godine za sve navedene kategorije ispitanika. U istom periodu su rea-lizovane fokus grupe na opštoj populaciji. Dubinski intervjui (zdravstveni radnici, Romi i novinari) realizovani su u periodu od 5. do 19. novembra 2007. godine. U okviru generalne populacije anketari su do ispitanika dolazili kroz trostepenu proceduru: dobijali su definisanu početnu tačku, trasu po kojoj su se kretali, „ko-rak“ za izbor domaćinstva na toj trasi. Konkretnog sagovornika su birali na os-novu „prvog sledećeg rodjendana“. U slučaju neuspelog prvog kontakta, anke-tar je imao obavezu da još jednom poseti isto domaćinstvo, pre nego što ga za-meni drugim, dobijenim standardnim putem. Ispitanike u okviru pojedinih podgrupa anketari su regrutovali slučajnim izborom u okviru kvota za svaki region (tri osnovna), a u skladu sa brojem stanovnika re-giona. Izbor osnovnih škola bio je unapred odredjen, tako da je ispoštovana ravnomer-na geografska pokrivenost i jednaka zastupljenost gradskih i seoskih sredina. Regrutovanje učesnika fokus grupa i dubinskih intervjua bilo je zasnovano na kontaktima, osvarenim tokom prethodnog usmenog intervjua.

8

93

50

9

5

4

3

2

Na televiziji

U štampi

Od komšija-prijatelja

Na poslu

Odveterinara

Od lekara

Na Internetu

Rezultati istraživanja Opšta populacija Znanje Činjenica je da je u Srbiji gotovo 100% populacije čulo za ptičiji grip. To nije veli-ko iznenadjenje, s obzirom da je ova tema bila veoma ozbiljna i predstavljala je centralni dogadjaj pre godinu dana. Svi mediji su je veoma ozbiljno tretirali, opa-snost je u tom trenutku svima izgledala veoma bliska, pažnja javnosti je bila veoma velika. Medjutim, čak i u tako dramatičnoj situaciji, osnovni kanali komuniciranja su bili

gotovo isključivo dva najmasovnija medija: televizija i novine. Naravno da je upotreba ovih medija neizbežna i zbog ozbiljnosti teme i zbog potrebe za efikasnim i brzim delovanjem, ali je odsustvo drugih vidova komunici-ranja značilo manji kvalitet prenetih poruka, kao: manji stepen razume-vanja od potrebnog, nekoliko važnih pogrešno protumačenih poruka, for-miranje nekoliko predrasuda, koje će otežati dalji proces komuniciranja u ovoj oblasti. Primera radi, poznavanje načina ka-

ko se ptice mogu zaraziti ptičijim gripom u najvećoj meri se svodi na kontakat sa živom (60%) ili mrtvom (23%) zaraženom pticom. Mogućnost prenošenja zara-ze preko izmeta ili vode navelo je samo 8% ispitanika. Može se reći da je dobra slika kvaliteta formiranog znanja o ptičijem gripu – po-znavanje simptoma bolesti: iscrpljenost (46%) i otežano kretanje (21%) su na vrhu liste, uz nakostrešeno perje (13%), odbijanje hrane (11%) i padanje glave (9%). S druge strane, čak 34% ispitanika nije bilo u stanju da navede ni jedan simptom, u čemu prednjači starosna kategorija od 18 do 29 godina sa 42% od-govora „ne znam“ ili „bez odgovora“. Sve ostale demografske kategorije (pol, starost i region) nisu značajnije odstupale od proseka. U pogledu poznavanja mera koje se moraju preduzeti u slučaju epidemije me-dju pticama i živinom, veliki deo populacije ima solidno saznanje o načinu po-našanja. Kao kuriozitet vredi pomenuti odgovor „obavestiti nadležne službe“.

9

Verujemo da se ova aktivnost podrazumevala u svim prethodno navedenim aktivnostima, što će se potvrditi u brojnim kasnijim pitanjima.

Informacije o merama prevencije dobijene su gotovo isključivo putem televizije (77%) i štampe (42%). Svi drugi oblici informisanja su navedeni u zanemarlji-vom broju slučajeva. Ptičiji grip i ljudi Mogućnost obolevanja ljudi od ptičijeg gripa potvrdjuje 90% ispitanika. Kod na-čina prenošenja zaraze dominiraju odgovori u vezi kontakta sa zaraženim ptica-ma (60%) ili živinom (42%), pa konzumiranje zaraženog mesa živine (33%) ili ptica (29%), što sve nije iznenadjenje. I u pogledu simptoma, izbor i rangiranje odgovora su korektni:

Nešto kvalitetniji odgovori zabeleženi su u Beogradu, a nešto slabiji u jugoistoč-noj Srbiji. Takodje, nešto slabiji odgovori su kod najmladje populacije, ali su u celini sva odstupanja od proseka mala.

%Uspostavljanje zone zaštite oko mesta gde je bolest primećena 41.6 Ukloniti na mestu gde se bolest javila sve ptice-živinu 31.7 Sva živina i ptice moraju se držati u zatvorenom prostoru 19.4 Ograni?iti kretanje živine i drugih ptica unutar i oko zone 13.8 Zabraniti distribuciju i prodaju ptica-živine 10.1 Nadgledanje zone oko mesta gde je bolest primećena 9.6Primeniti mere biološke zaštite unutar poljoprivrednihdomaćinstava 9.1Odvojiti zaražene ptice na svim imanjima 7.8Zabraniti lov divljih ptica i okupljanje ptica 4.4Obavestiti nadlezne sluzbe 2.6Vakcinacija 2.2Nešto drugo 1.7Ne znam-bez odgovora 10.3

58

33

16

13

11

10

7

6

5

4

4

34

Visoka temperatura

Malaksalost

Bolovi u mišićima

Kašalj

Otežano disanje

Bol u zglobovima

Gubitak apetita

Glavobolja

Upala grla

Osetljive, bolne oči- konjuktivitis

Infekcija sinusa

Ne znam-Bez odgovora

10

Velika većina ispitanika (82%), od onih koji su čuli za ptičiji grip i koji smatraju da se ljudi mogu zaraziti ptičijim gripom, smatraju i da je moguća zaštita od ptičijeg gripa. U odnosu na celu populaciju to je 69%. Izvesne razlike postoje u pogledu regiona i ponovo je jugoistočna Srbija nešto slabije upućena neko ostali regioni. Osnovni način zaštite je preventiva:

Ipak, dovoljan broj smatra da vakcinacija (8%), odnosno, korišćenje lekova (6%) predstavlja zaštitu od dobijanja infekcije, što zaslužuje pažnju. Oni koji smatraju da je moguća zaštita od dobijanja ptičijeg gripa solidno razu-meju koje mere se moraju preduzeti kod pripreme živine za konzumaciju: uglav-no je reč o termičkoj obradi na visokoj temperaturi, mada ima i kurioziteta kao „pažljivim pranjem mesa“, „kuvanjem ptice zajedno sa perjem“, „dugotrajnim ba-renjem i bacanjem vode“. Naravno, ovakvi odgovori su simbolično zastupljeni. Slično se odnosi i na konzumiranje jaja. Gotovo polovina smatra da je dugotraj-no kuvanje dovoljno bezbedno. Kuriozitet je odgovor „pranjem jaja“ (4%). U pogledu izvora informisanja o prevenciji ptičijeg gripa medju ljudima, ponovo su gotovo isključivo navedeni televizija i štampa. Opšti stepen informisanja je veoma visok u Beogradu, nešto niži u Vojvodini i osetno niži u zapadnoj i jugois-točnoj Srbiji, gde do 30% ispitanika nije videlo nikakve informacije na ovu temu:

32

27

15

13

13

11

11

10

10

10

8

7

6

Ne konzumirati meso ptica-živine

Ne dodirivati ptice-živinu

Nošenjem maske kada dolazi u dodir sa pticama-živinom

Vakcinacijom ptica-živine

Izolovanjem bolesnih ptica-živine

Nošenjem rukavica kada dolazi u dodir sa pticama-živinom

Prijavljivanjem slučajeva bolesnih ili mrtvih ptica-živine

Posebnim tretmanom prilikom pripreme živine za konz.

Izbegavanjem kontakta sa ljudima koji su zaraženi p.g.

Pranjem ruku

Vakcinacijom

Spaljivanjem mrtvih ptica-živine

Samo uz pomoć lekova

Total Muškarci Žene 30-49godina

Preko 49godina

18-29godina

Vojvodina Beograd Zapadna Srbija

Jugo-IstočnaSrbija

71 7469 69

73 71 7482

66 64

41 42 39 4045

37 4151

46

27

4 5 3 6 2 4 3 4 723 4 2 5 4 1 1 3 7

23 3 2 5 2 2 4 2 4 1

Televizijske emisije Novinski clanci Brošure Tribine Plakati

11

O pandemiji Znanje o pandemiji bilo je testirano ponudjenim odgovorima, koji su medju so-bom bili veoma slični. Svi odgovori su pominjali svetske razmere, ali su razlike bile u pogledu obuhvaćene populacije (svi, osetljive grupe, grupe sa slabim imu-nitetom). Četvrtina ispitanika nije mogla da se opredeli čak ni za ponudjene od-govore. Jedna polovina je prepoznala ispravnu konstataciju, ali je preostala čet-vrtina smatrala da su ugroženi samo neki delovi populacije.

Regionalno gledano, najslabiji odgovori su dobijeni u Vojvodini (35% tačnih) i ju-goistočnoj Srbiji (43% tačnih). Ova dva regiona imaju i najveći procenat odgovo-ra „ne znam“. Znatno bolji rezultati su u Beogradu i u zapadnoj Srbiji. Stariji ispi-tanici su, takodje, osetno slabije informisani od ostalih starosnih grupa:


Preko 49godina

18-29godina


Jugo-IstočnaSrbija

1 1 1 1 1 1 11 1 1 2 1 1 1 2 1 1

21 1823 22 22 20 20

6

2631

4 4 4 3 26 2 4 3 5

Emisije na radiju Nešto drugo Nijedne-Nisam primetio Ne znam-Bez odgovora

Epidemija, pogađa određene zemlje,

8%Nešto drugo, 1%

Epidemija koja se javlja u svetskim

razmerama. Obično pogađa ljude

slabog imuniteta, 12%


razmerama. Obično pogađa specifične

osetljive grupe ljudi, 6%


razmerama. Obično pogađa veliki broj

ljudi, 49%

Ne znam -Bez odgovora, 25%

12

Veliki problem, 24%

Uopšte nije problem, 26%

Ne znam- bez odgovora, 4%

Mali problem, 47%

Stavovi Samo jedna četvrtina ispitanika smatra da je ptičiji grip „veliki problem“ za sa-mog ispitanika. Isto toliko veruje da „uopšte nije problem“, a ostali uglavnom

tvrde da je reč o malom problemu. Može se reći da je populacija u prilič-noj meri zaboravila koliko je ozbiljna situacija bila samo pre godinu dana. Ovako ležeran stav je verovatno posle-dica potiskivanja tako krupnih pre-tnji, kao što je ptičiji grip, čemu je dopri-nela vrlo velika pa-uza u komunikaciji

sa gradjanima na ovu temu. To takodje znači da javnost u ovom trenutku nije dovoljno pripremljena za ponovnu pojavu opasnosti i da je kontinuirano informi-sanje jedini način da se održava potrebni nivo pažnje. U prilog tome je i činjenica da na pitanja o opažanju ptičijeg gripa, kao problema za ispitanikovu porodicu, lokalno okruženje ili celu zemlju, dobijen gotovo identi- čan rezultat: „veliki problem“ 23%, 27%, 30%, „mali problem“ 47%, 45%, 46% i „uopšte nije problem“ 26%, 22%, 19%.

49 45 52 52 57

41 35

59 61

43

1211

12 910

1414

10 8

14

89

7 87

912

8 6

66

25 27 23 22 2030 36

14 13

32

8

66 5 8

5

117

3

Total Muški Ženski 18-29godina

Od 30 do49 godina

50 godinai više

Vojvodina Beograd ZapadnaSrbija

Jugo-IstocnaSrbija

Ne znam -Bez odgovoraNešto drugoEpidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada specificne osetljive grupe ljudiEpidemija, pogada odredene zemljeEpidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada ljude slabog imunitetaEpidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada veliki broj ljudi

13

Na pitanje kako se opaža problem ptičijeg gripa kojim su zaraženi ljudi, dobili smo veoma slične odgovore: četvrtina smatra da je reč o velikom problemu,

druga četvrtina smatra da uopšte nije problem, a polovina je negde iz-medju – „mali problem“ je za 46% ispitanika. Kao i kod ptičijeg gripa kod ptica i živine, ispita-nici ne vide bitnu razliku izmedju težine problema na ličnom i na kolektiv-nom nivou. Ova sličnost odgovora

na pitanje oboljenja samo medju pticama ili oboljenja koje sa ptica prelazi na ljude, ukazuje na još jedan aspekt problema: mada su direktne formulacije o suštini ovog oboljenja prilično korektne, mogućnost prenošenja virusa na ljude kao da nije do kraja ozbiljno shvaćena. Budući da svest o tome predstavlja os-novu za pravilno shvatanje opasnosti od pandemije i kvalitetan odnos prema svemu što znači dobra preventiva, reklo bi se da je na tu temu potrebno još dosta dopunskih objašnjenja.

Da je ideja o masovnom prenošenju bolesti na lju-de još prilično apstrak-tna, govore i odgovori na pitanja o riziku da ptičiji grip mutira u verziju koja se lako prenosti sa čove-ka na čoveka – dakle, ono što u krajnjoj liniji i čini ovu pojavu toliko ozbiljnom. Veoma upla-šenih od takvog scena-rija ima samo 10%, uz 23% zabrinutih. S druge

strane, oko 40% je blago zabrinuto, a tek polovina od njih je zainteresovana za mere prevencije. Pitanje ko je najviše izložen riziku od dobijanja ptičijeg gripa, ponovo pokazuje da se ova bolest „dogadja nekom drugom“. Najveći broj ispitanika kao rizičnu grupu navodi gotovo isključivo ljude koji gaje živinu. Vrlo je verovatno da bi i ova slika bila drugačija da je svest o opasnosti prenošenja zaraze na ljude, prvo sa ptica, a onda sa čoveka na čoveka, znatno viša. Zato je samo 7% ispitanika navelo da smo svi mi jednako ugroženi i još 9% da su ugroženi svi koji ne primenjuju mere zaštite.

Mali problem, 46%


Veliki problem, 27%


Više sam zainteresovan

za mere prevencije,

22%Veoma sam

uplašen, 10%

Zabrinut sam, 23%

Zabrinut sam, ali nisam

uplašen, 19%

Uopšte ne razmišljam o

tome, 25%

Ne znam-Bez odgovora, 1%

14

S druge strane, kada se izričito postavi tema prenošenja ptičijeg gripa na ljude, dakle, kada se već pojavi čovek zaražen ptičijim gripom, 64% bi prihvatilo tera-piju lekovima u trajanju od 10 dana, ako bi značilo preventivnu zaštitu. Još uvek 28% verovatno ne bi prihvatilo ovakvu terapiju, a manje od 10% svakako ne bi, što čini više od trećine populacije koja još uvek ne opaža realno opasnost čak ni kod pojave zaraženih ljudi. O vakcinaciji Tokom krize od pre godinu dana, ali i tokom produžene komunikacije povodom ptičijeg gripa, pominjao se u više navrata značaj vakcinacije od sezonskog („običnog“) gripa u smislu prevencije ptičijeg gripa. Ovaj stav nije bio do kraja jasan i odgovori ispitanika to potvrdjuju. Pitali smo, pre svega, koliko je vakcinacija postala uobičajeno ponašanje, kao jedan od pokazatelja odgovornijeg odnosa prema zdravlju. Svi su, naravno, čuli

za vakcinaciju pro-tiv sezonskog gripa (osim veoma malih izuzetaka), ali je njihovo razumeva-nje koristi od vakci-nacije podeljeno: nešto manje od po-lovine misli da je vakcinacija korisna za sve ljude, a dru-ga polovina je bolje upućena i zna da se vakcinacija pre svega preporučuje

ljudima sa slabijim imunitetom.

S druge strane, sa-mo mali broj ljudi se redovno vakcini-še: samo 9% se vi-še puta ili redovno vakcinisalo u pos-lednjih 5 godina! Ako pretpostavimo da u ovakvim od-govorima ima i so-cijalno poželjnog ponašanja, onda je stanje na terenu još slabije.

Nije važna, 4%Ona je veoma važno za sve,

41%


Ona je veoma važna za ljude

slabog imuniteta, 51%

3 do 4 puta, 4%

Ne znam - bez odgovora, 1%

1 do 2 puta, 11%

Svake godine, 3%

Nijednom, 81%

15

Nedorečena priča o vakcinaciji ostavila je jedan (manji) deo populacije u uvere-nju (dilemi) da ona može koristiti i u prevenciji ptičijeg gripa (5% izričito tvrdi; 15% ne može da se odluči). Praksa Kako najveća opasnost od ptičijeg gripa potiče od domaće živine, jedna velika grupa pitanja bavila se ponašanjem ljudi u vezi gajenja i konzumacije živine. Za nas bi se svakako moglo reći da smo veliki konzumenti živinskog mesa: 58% to često čini i 40% ponekad. Razlike po demografskim aspektima nisu velike, ali su zanimljive:

Gotovo identična slika važi i za konzumaciju jaja, uz nešto manju konzumaciju u Vojvodini. Dakle, po tom osnovu svi smo potencijalno ugroženi ukoliko ne pos-tupamo po striktnim pravilima u kriznoj situaciji. A da bi pravila bila upotrebljiva i efikasna, važno je imati jasnu sliku o našem uobičajenom ponašanju i navikama koje mogu značiti rizik od infekcije. Praksa u oblasti pripremanja živinskog mesa je u tom pogledu veoma važna. Na nivou cele populacije, polovina najčešće lično priprema živinsko meso za ishranu, a polovina to ne čini. Naravno, pripremanje živinskog mesa je tradici-olnalno „ženski“ posao, ali se u mnogo manjoj meri to odnosi na „mlade“ doma-ćice:

58 5362

5060 60 63

5163

54

40 4436

4638 39 37

4832

44

1 1 1 2 1 22


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Cesto Ponekad Nikada Ne mogu da procenim

16

U pogledu načina pripreme, čime se može smanjiti ili uvećati rizik od prenoše-nja zaraze, preovladava prženje (84%), pečenje (64%), pa barenje (35%). Verovatno je u prva dva načina realno dostizanje kritične temperature tokom

same pripreme, što može značiti manji rizik od održavanja virusa. Problem je, medjutim, što je re-lativno česta praksa probanja mesa tokom procesa pripreme zbog provere da li je gotovo: uvek proba 26% i ponekad 36% ispitanika. Dakle, go-tovo dve trećine onih koji pripremaju živin-sko meso mogu biti

izloženi zarazi zbog konzumiranja mesa koje nije dovoljno termički obradjeno!

Činjenica je da prošlogodiš-nja kriza nije bitno uticala na obim konzumacije živinskog mesa kod nas (sindrom: „to se dogadja nekom drugom“). Sa konzumacijom jaja je si-tuacija identična: 93% nije menjalo svoje navike.

53

22

82

35

55 6151 56 58

48

46

77

17

64

45 3948 44 41

51

1 1 1 1 1 1 2


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Da Ne Ne znam-Bez odgovora

Nikada, 38%

Da, ponekad, 36%

Da, uvek, 26%

Konzumiramo u istoj meri

koliko i ranije, 91%

Sada konzumiramo manje nego ranije, 8%

Sada konzumiramo

više, 1%

17

Uzgajanje živine Koliko ljudi uopšte uzgajaju neku vrstu živine? Time se bave sledeća pitanja. Manje od 30% populacije u Srbiji uzgaja živinu. Od toga najmanje u Beogradu (8%), dok u Vojvodini i centralnoj Srbiji to čini oko trećine ukupne populacije. Pri tome gotovo svi uzgajaju piliće (97%), patke ili guske 13% (dvostruko više u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji) i 22% ćurke (nešto više u Vojvodini nego u drugim područjima). Velika većina onih koji uzgajaju živinu veruje da je može zaštiti od ptičijeg gripa (78%); nešto više u Vojvodini (84%) i jugoistočnoj Srbiji (81%), a nešto manje u zapadnoj Srbiji. U pogledu načina gajenja živine, situacija je sledeća: 39% živinu gaji u zatvore-nom prostoru, 61% u otvorenom. Dakle, ovaj faktor rizika je svakako izražen. Tokom noći situacija je nešto povoljnija: samo 13% živine je na otvorenom pros-toru. Kao kuriozitet vredi istaći da 8% ispitanika uzgaja živinu unutar kuće! To se u najvećoj meri odnosi na one koji žive u Beogradu, mada su u ukupnoj po-pulaciji najmanje zastupljeni. Oko polovine ispitanika ocenjuje da je živina u dodiru sa divljim pticama. To se u najvećoj meri odnosi na opšte prisutne vrapce i golubove, u mnogo manjoj meri na laste i vrane. Kontakt sa drugim divljim pticama je minimalan. Živinu hrane uglavnom žene (78%), mada su kod održavanja živinarnika malo poštedjene – „samo“ 61% žena to čini. Zanimljivo je da je u tom pogledu u Voj-vodini slika najpovoljnija:

Sakupljanje jaja je ponovo pretežno ženski posao: 79% žena, prema 20% muš-karaca i samo u tragovima deca.

61

44

78

44

64 6452

7668 61

39

56

22

56

37 3648

2433 39


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Uglavnom žene Uglavnom muškarci

18

Polovina ispitanika tvrdi da nosi zaštitinu odeću za rad u živinarniku. Razlike po starosti i regionima su zanimljive:

Nešto veći procenat tvrdi da nosi i zaštitnu obuću. Uz to, 91% tvrdi da redovno pere ruke posle posete žiniraniku. To, pre svega korišćenje zaštitne odeće i obuće, svakako ne može biti zadovoljavajuće, posebno u okolnostima poviše-nog rizika od zaraze. Još jedna kategorija rizika odnosi se na tretman otpada posle klanja živine. U

tom pogledu evi-dentno postoji ri-zično ponašanje, posebno kada se otpad koristi za „hranjenje životi-nja“, ali i kada se „baca u smeće“, osim ukoliko nisu primenjene poseb-ne mere predos-trožnosti.

Prestanak gajenja živine, kao moguća mera za prevenciju zaraze, za jednu čet-vrtinu ispitanika neće značiti smanjenje kućnog budžeta. Više od polovine (55%) smatra da bi kućni budžet bio delimično pogodjen, a samo 16% smatra da bi to bilo vrlo izrazito: najmanje će uticati na teritoriji Beograda, a najviše u jugoistočnoj Srbiji.

50 48 5367

49 47 48

24

45

61

50 52 4733

51 53 52

76

55

39


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Da Ne

Ne znam-bez odgovora, 3%

Zakopavanjem, 12%

Bacanjem u klanac-reku,

1% Hranjenjem životinja, 12%

Spaljivanjem, 3%

Bacanjem u smeće, 67%

Ne koljemo živinu, 2%

19


Nahranio-la životinje, 10%

Spalio-la je, 5%

Bacio-la u smeće, 33%

Bacio-la u klanac-reku,

6%

Zakopao-la je, 39%

Prijavio-la vlastima, 1%

Poslednja tema u vezi realne prakse, jeste postupanje u slučajevima uginuća živine. U proteklih 6 meseci samo 13% onih koji uzgajaju živinu imali su slučaje-ve uginuća. Postupak u tim slučajevima je bio sledeći: Bez obzira što je reč o malom broju slučajeva, činjenica je da praktično niko ugi-nuće živine nije prijavio vlastima, da je čak 10% uginulom živinom nahranilo ži-votinje, da je jedna trećina bacila u smeće (i 6% bacilo u reku!). U svakom slu-čaju, bar polovina slučajeva predstavlja rizično ponašanje, čak i u situaciji kada uzgajivač oceni da „uginuće nije bilo atipično“, kako se čulo tokom istraživanja. Regionalne i starosne razlike po ovom pitanju su značajne i vredi ih posebno razmotriti, bez obzira što je reč o indikativnim vrednostima zbog statistički nedo-voljnog skupa. Najznačajniji je da: muškarci mnogo češće od žena bacaju ugi-nulu živinu, da je u Beogradu jedinstveni odgovor zakopavanje, a da je u jugois-točnoj Srbiji najprisutnije jednostavno bacanje u smeće. Uginulom živinom hra-ne životinje samo stariji ispitanici, u svim regionima izuzev Beograda, i uglav-nom žene.

55 54 5647

6153

4560 58 61

27 31 23 35

28

23 39

40

23 15

16 13 18 9

1021

14 15 21

213 39

343


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Donekle negativno Nece uticati Jako negativno Ne znam-Bez odgovora

20

I mada u prethodnom slučaju gotovo niko nije prijavio slučaj uginuća vlastima, na direktno pitanje da li bi prijavili, dve trećine tvrdi da je to vrlo verovatno. Ova tvrdnja se mora prihvatiti sa velikom rezervom. Ono što ispitanici navode kao razlog za neprijavljivanje je veoma indikativno: uz nerazumevanje zbog čega se

prijavljuje (13%) i nezna-nje kome se prijavljuje (9%), mora se pokloniti pažnja i onima koji nisu hteli da odgovore (čak 25%), jer to zajedno čini gotovo polovinu popula-cije koja verovatno ne bi ni na koji način prijavila uginuće živine. Moguće je da je u ovom trenutku stanje vezano za odsus-tvo akutne opasnosti, ali sa stanovišta „preventiv-nih kapaciteta“, realno

ponašanje uzgajivača živine predstavlja ozbiljan faktor rizika. Na ovu temu vredi baciti još jedan pogled na ukupnu populaciju. Stanje je slič-no, mada se od odgajivača mora očekivati znatno odgovornije ponašanje. U susretu sa uginulom pticom opšta populacija bi postupila na jedan od dva na-čina : 41% ne bi ništa učinilo, a 36% bi obavestilo lokalne službe ili veterinara. Ostali odgovori su beznačajno zastupljeni. Jedna od posledica našeg susreta „oči u oči“ sa ptičijim gripom je nesporna: 11% gradjana više pere ruke nego pre pojave ptičijeg gripa.

39 38 42 4838 35

58

100

27

11

33 4019

35

32 32

6

38 72

10 28 1413

10 8

1410

13 4 46 9 5 10 13

10612

157

5 712

12


Od 30 do49 godina

50 godinai više


Jugo-IstocnaSrbija

Zakopao-la je Bacio-la u smece Nahranio-la životinje Bacio-la u klanac-reku

Spalio-la je Prijavio-la vlastima Ne znam-Bez odgovora

Nisam znao-la kome treba da

prijavim, 9%


Nisam shvatio-la svrhu

prijavljivanja, 13%

Zbog straha da ću ostati

bez živine, 6%

Nisam smatrao-la da

je bolest-uginuće bilo

neuobičajeno, 47%

21

Informisanje Na pitanje o kanalima informisanja o ptičijem gripu u poslednje vreme, odgovor je očekivan: uglavnom televizija (77%) i štampa (40%). Ostali kanali informisa-nja, izuzev „od usta do usta“, praktično nisu bili aktivni. Da to nije zadovoljavajuća situacija, svedoči ocena ispitanika koji su najbolji na-

čini za dobijanje ove vrste informa-cija: televizija i štampa ostaju naj-efikasniji masovni mediji, ali se kao izvor informacija vrlo visoko pozici-onirao lekar, kao najveći autoritet u ovoj oblasti. Bro-šure i internet se javljaju u tragovi-ma, a ostale opci-

je nisu vredne pomena. Postoje razlike u ovom pogledu, pre svega na nivou regiona. Navodimo ih kao potencijalno korisnu informaciju za potrebe organizovanja buduće informativne kampanje.

U pogledu sadržaja željenih informacija, najčešća tema je način zaštite, odnos-no, okolnosti u kojima se čovek može zaraziti, pa odmah zatim simptomi i pona-šanje u slučaju pojave simptoma. Još uvek jedna četvrtina (25%) smatra da do-datne informacije nisu potrebne.

68

47

34

8

5

4

Na televiziji

Od lekara

U štampi

U brošurama

Na Internetu

Od veterinara


Preko 49godina

18-29godina


Jugo-IstocnaSrbija

68 7065 63

76

64 6560

7571

47 45 48 46 46 4856 57

32

4234 36

32 34

45

2633 35 39

30

8 7 10 128 7 7

12 1245 5 5

9 6 2 4 84 5

Na televiziji Od lekara U štampi U brošurama Na Internetu

22

Prosvetni radnici (učitelji i nastavnici osnovnih škola) Znanje Sasvim u skladu sa stavovima ukupne populacije, prosvetni radnici su informa-cije o ptičijem gripu dobili dominantno posredstvom televizije (98%) i štampe (76%). U tragovima se javljaju informacije dobijene u samoj školi, od prijatelja, lekara i preko interneta. Načini na koje se ptice mogu zaraziti su, prema saznanju prosvetnih radnika,

pre svega kontakti sa zaraženim pticama, što je logično, ali i „kontaktom sa mrtvim pticama“ i kada ne znamo da su zaraže-ne, što nije logično. Vredi naglasiti da ipak 8% prosvetnih radnika ne zna kako se ptičiji grip prenosti i uz 4 % onih koji su dali netačna objaš-njenja, čine 12% po-

pulacije koja nema saznanje o ovoj materiji. U pogledu simptoma bolesti kod živine, na prvom mestu je iscrpljenost (59%), pa otežano kretanje (30%), a tek onda otežano disanje, kašalj i kijanje (20%), odbijanje hrane, nakostrešeno perje i padanje glave.

U pogledu načina prevencije, takodje postoji korektna in-formisanost prosvet-nih radnika: na pr-vom mestu je izola-cija farmi i sprečava-nje kontakta sa div-ljnim pticama. Stavovi prosvetnih radnika su posebno značajni u vezi infor-

misanja dečje populacije, kao posebno osetljive u pogledu ptičijeg gripa. Polo-vina tvrdi da takvog interesovanja nikada nije bilo, što je u priličnom raskoraku sa stavovima dečje populacije, koji će biti predstavljeni kasnije. Da je mali broj dece bio zainteresovan, tvrdi 36% ispitanika, a samo 20% ističe da je intereso-

77

30

22

17

11

9

4

4

8

Kontaktom sa zaraženimpticama/živinom

Kontaktom sa mrtvim pticama/živ.zaraženom p. g.

Kontaktom sa mrtvim pticama/živinom

Dodirom izmeta zaraženih ptica/živine

Putem vazduha

Preko vode

Hranom

Nešto drugo

Ne znam/Bez odgovora

50

47

41

19

17

12

3

7

Izolacijom farmi živina

Držati je u ograđenomprostoru/razdvojiti od divljih ptica

Vakcinisanjem

Vodu i hranu koju koriste držati vandomašaja divljih ptica

Karantinom nove živine

Primenom opštih higijenskihpreventivnih mera

Sipati rastvoren kreč u prostor u kojemživina živi


23

vanje bilo značajno. Nešto bolje stanje od proseka zabeleženo je u Beogradu i kod mladje populacije prosvetnih radnika (do 39 godina). Prosvetni radnici su deci prenosili informacije o ptičijem gripu više nego što je

bilo interesovanja, ali ipak ne svi i ne često: ako se pretpostavi da su odgovori „da, pone-kad“ i „da, retko“ nepo-uzdani i pre iz katego-rije poželjnih, može se reći da je samo 16% ispitanika izričito izjavilo da su prenosili informa-cije o ptičijem gripu u-čenicima. Ako je takva konstatacija blizu istine, onda je ovo mesto je-dan od značajnih fakto-

ra rizika. Stavovi učenika će malo bliže objasniti ovo stanje. Prosvetni radnici znaju da se ljudi mogu zaraziti ptičijim gripom gotovo bez izu-zetka, i to pre svega dodirivanjem zaraženih ptica i živine, odnosno, konzuma-cijom zaraženog mesa. Kao kuriozitet vredi navesti da 9% smatra da se ljudi mogu zaraziti i od zaraženih ljudi, što je svakako za sada netačno, ali indikativ-no i za kanale informisanja i za njihov stepen zabrinutosti na ovu temu. U pogledu simptoma kod ljudi, očigledna je analogija sa gripom u načelu: sve što je karateristično za sezonski grip može se očekivati kao simptom i kod ptiči-jeg gripa. Naravno, tok bolesti je drugačiji i komplikacije potencijalno fatalne, ali o tome ovde nije reč. Načini zaštite ljudi od ptičijeg gripa takodje su logični: dominiraju stavovi da ne treba dodirivati i konzumirati živinu (i jaja), da treba imati zaštitu prilikom kontak-ta i da se priprema za konzumacija mora obaviti uz posebne mere predostrož-nosti. Ponovo se javlja stav da treba izbegavati ljude koji su već zaraženi (čak 21% odgovora), odnosno, da je rešenje u vakcinaciji živine (15% ispitanika), što upućuje da postoji dovoljni stepen brige (i straha), ali da postoje i predrasude. Što se predostrožnosti prilikom pripreme hrane tiče, odgovori su analogni odgo-vorima opšte populacije: ako je reč o mesu, onda je najsigurnije rešenje dugo-trajno barenje (na visokoj temperaturi); ako je reč o jajima, onda je opet rešenje dugotrajno barenje (najmanje 10 minuta). S druge strane, 11% misli da nema zaštite ako se hrana konzumira, a još 12% ne zna na koji način se čovek u tom slučaju može zaštititi. I ovde se javlja kuriozitet da je pranje jaja jedan od načina zaštite kod njihove konzumacije, što je ne samo netačno, nego i potencijalno sa štetnim posledicama.

Ne, nikada, 36%

Da, često, 16%

Da, ponekad, 29%


Da, retko, 18%

24

Ptičiji grip i ljudi O prevenciji prenošenja gripa sa ptica na ljude prosvetni radnici su se informisa-li kao i ukupna populacija – dominantno preko televizije i kroz štampu. Tek mar-ginalno se javljaju tribine i brošure. Da li je kod dece bilo interesovanja za ovakav razvoj dogadjaja, kada se ptičiji grip javlja kod ljudi, prosvetni radnici procenjuju potpuno na nivou interesovanja za ptičiji grip kod ptica i živine – samo 20% tvrdi da je većinu dece ta tema inte-resovala. Već na ovom nivou se pokazalo da se ne pravi bitna razlika izmedju ptičijeg gripa samo medju pticama i živinom i ptičijeg gripa kada se njime zaraze ljudi. I u ovom slučaju samo 14% prosvetnih radnika je, po sopstvenoj izjavi, veoma često prenosilo deci informacije o opasnosti od ptičijeg gripa za ljude. Pandemija Tačnu definiciju pandemije prepoznalo je 72% ispitanika, prema 49% kod opšte populacije. Da se to dogadja samo osetljivim grupa, misli 10% ispitanika, i samo ljudima sa slabim imunitetom, 6% ispitanika. Postoji izvesna razlika prema polu, starosti i regionu:

Stavovi U produžetku razmatranja pandemije, želeli smo da saznamo kako se opaža ri-zik da ptičiji grip mutira u varijantu koje bi se prenosila sa čoveka na čoveka. Samo 9% je izjavilo da je veoma uplašeno od takvog scenarija, ali je veći proce-nat od ukupne populacije „zabrinut“, i „zainteresovan za mere prevencije“ dok upola manje „uopšte ne razmišlja o tome“.

72 7870

8069

62 62

78 76

1010

10

614

11 10

10 106

28

66

5 8

3 68

9 7 10 7 10 11 163 8

13 31 15

4

Total Muški Ženski Do 39godina

Od 40 do49 godina

50 godina iviše

Vojvodina Beograd CentralnaSrbija

Ne znam -Bez odgovoraNešto drugoEpidemija, pogada odredene zemlje.Epidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada ljude slabog imuniteta.Epidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada specificne osetljive grupe ljudi.Epidemija koja se javlja u svetskim razmerama. Obicno pogada veliki broj ljudi.

25

Iako je svest prosvetnih radnika na višem nivou od proseka, ptičiji grip kojim su zaraženi ljudi samo 20% ispitanika smatra velikim problemom i za sebe lično i za svoje okruženje, dok je kod opšte populacije taj iznos 27%.

Čak 62% smatra da je to mali problem, prema 46% opšte populacije, odnosno, 15% ispitanika smatra da to uopšte nije problem, u čemu jedino opšta populaci-ja predvodi. Dakle, prosvetni radnici su očigledno manje indolentni prema ovoj opasnosti, ali zato u manjoj meri smatraju ovakav scenario (prenošenja obolje-nja na ljude) opasnim po sebe i svoju okolinu. O vakcinaciji Prosvetni radnici gotovo bez izuzetka znaju šta znači vakcinacija protiv (sezon-skog) gripa, što je sasvim očekivano. Takodje, većina (dve trećine) razume da je vakcinacija najkorisnija za ljude sa slabijim imunitetom. Samo jedna trećina ima pogrešan stav. Dalje, gotovo svi znaju da sezonska vakcina štiti samo od sezonskog gripa. Tek 3%, sasvim zanemarljivih, misli da sezonska vakcina štiti i od ptičijeg gripa.


za mere prevencije,

22%Veoma sam

uplašen, 10%

Zabrinut sam, 23%


uplašen, 19%


tome, 25%


Zabrinut sam, 25%

Veoma sam uplašen, 9%


uplašen, 26%


tome, 12%


za mere prevencije,

28%

Opšta populacija Prosvetni radnici

Mali problem, 46%


Veliki problem, 27%



Veliki problem, 20%


Mali problem, 62%

Opšta populacija Prosvetni radnici

26

Medjutim, ni prosvetni radnici nemaju naviku da se vakcinišu. Tek 5% se redov-no ili više puta vakcinisalo u proteklih 5 godina, što je za nijasnu niže od ukupne populacije. Praksa Praksa konzumiranja živinskog mesa je važna jer je to potencijalno najveći rizik za proširivanje ptičijeg gripa na ljude. U tom pogledu ponašanje prosvetnih rad-nika nije bitno drugačije od ukupne populacije: 59% ispitanika redovno i 38% povremeno konzumira živinsko meso; 51% redovno i 46% povremeno konzumi-ra jaja. Pri tome oko 90% nije menjalo svoje navike od pojave ptičijeg gripa, a samo nešto iznad 10% tvrdi da je smanjilo konzumaciju mesa i jaja. Dakle, po-našanje povodom konzumacije je izuzetno važno kao faktor rizika od dobijanja ptičijeg gripa. U tom pogledu se može konstatovati da u populaciji prosvetnih radnika nema bitnih razlika u odnosu na prosečnu populaciju. Informisanje Način na koji se prosvetni radnici trenutno informišu u vezi ptičijeg gripa je iden-tičan metodima informisanja u prethodnom periodu: potpuno dominira televizija, nešto manje je zastupljena štampa, a internet i informisanje u školi navodi tek po 8% ispitanika. To i u ovom slučaju nisu najpogodniji načini informisanja. Pored nesporne tele-vizije i štampe, kao masovnih medija, prosvetni radnici u velikoj meri preferiraju informisanje u školi, od lekara i veterinara, ali i predavanja u zdravstvenim usta-novama i putem brošura. Vrste informacija koje smatraju najvažnijim su:

59

44

42

29

27

19

17

4

3

3

7

2

9

Na koji se način može zaštititi od ptičijeg gripa

Na koji se način ljudi mogu zaraziti ptičij im gripom

Koji su simptomi ptičijeg gripa

Šta treba uraditi u slučaju pojave simptoma p. gripa

Koje su posledice ptičijeg gripa

Da li su se javljali slučajevi ptičijeg gripa u Srbij i

Koje su rizične zone

Mutacija virusa

Stanje u svetu

Informacije o vakcini

Nešto drugo


Nisu mi potrebne dodatne informacije

27

Učenici (osnovnih škola) Znanje Deca su, gotovo bez izuzetka, čula za ptičiji grip. Razlika u odnosu na druge grupe značajna je u pogledu izvora informisanja: televizija je neprikosnovena

kao masovni medij, ali su roditelji dobrim delom, kao i škola manjim de-lom, zaslužni za dobre rezultate. I u pogledu moguće za-raze ljudi ptičijim gripom, 90% ispitanika zna za tu mogućnost.

Deca pokazuju najveći stepen zabrinutosti u pogledu ptičijeg gripa i na nivou bolesti samo ptica i živine. Gotovo polovina smatra da je to veliki problem, što je

daleko više od opšte populacije i prosvetnih radnika. I broj onih koji tvrde da to uopšte nije problem dvostruko je manji od prethodnih grupa. Nešto je veća zabrinutost kod mladjih ispitanika i kod ispitanika iz centralne Srbije.

Deca su, doduše, stekla uverenje da se ptičiji grip već sada može preneti sa za-ražene na zdravu osobu: 79% ispitanika tako misli, dok samo 8% zna da se pti-

čiji grip još uvek ne pre-nosi sa čoveka na čoveka. Čak je u Beogradu ovaj procenat pogrešnih odgo-vora blizu 90! U celini je veći kod mladje grupe is-pitanika. Moguće je da je ta pogrešna predstava ra-zlog za mnogo veću zabri-nutost povodom ptičijeg gripa od drugih grupa ispi-tanika.

94

44

27

21

13

11

3

Na televiziji

Od roditelja

U školi

Od komšija/ prijatelja

Od lekara

Od veterinara

Od nekog drugog

Ne znam; 12%Mali problem;

29%

Uopšte nije problem; 10%

Veliki problem; 49%

Da; 64%

Ne znam- bez odgovora; 23%

Ne; 13%

28

Da ptičiji grip može da postane humani grip, posle konkretnog pitanja odgovo-rilo je pozitivno 64% dece: takav odgovor daje 77% dece iz trećeg razreda i 55-% dece iz osmog razreda, ali sa mnogo više odgovora „ne znam“. Ispravan od-govor je na nivou oko 13% kod svih uzrasnih kategorija i nešto veći u Beogradu nego u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Postoji svest da je ptičiji grip (kod ljudi) mnogo opasniji od običnog: pozitivnih odgovora je preko 80% (u Beogradu 90%). Naravno, on predstavlja i veliku pre-tnju (53%) i samo 10% tvrdi da ne postoji pretnja, što je ponovo znatno veći ste-pen brige nego kod odraslih. Najmladji uzrast je i najviše zabrinut: velika pretnja za učenike trećeg razreda je prisutna čak kod 70% ispitanika. Vakcinacija Najveći broj učenika je čuo za vakcinaciju protiv običnog gripa – 81%. Nešto manje od proseka su čula mladja deca i nešto više najstarija. U Beogradu je taj rezultat gotovo 100%, a van Beograda oko 75%. Čak i veliki broj učenika zna da takva vakcina ne štiti od ptičijeg gripa – 59%. Ovi su rezultati različiti za sta-rosne grupe i po regionima:

49 47 50

66

4537 40

48 52

29 30 29

14

3240 31

2929

12 11 14 12 14 1114

1212

11 12910 8 8 71115

Total Decaci Devojcice III razred VI razred VIII razred Vojvodina Beograd CentralnaSrbija

Veliki problem Mali problem Ne znam Uopšte nije problem

59 60 5851

6066

44

7459

22 22 2328

18

21

33

14

21

19 19 19 22 2313

2312

20

Total Decaci Devojcice III razred VI razred VIII razred Vojvodina Beograd CentralnaSrbija

Samo od obicnog gripa Ne znam I od obicnog i od pticijeg gripa

29

Praksa Deca dolaze u kontak za živinom najčešće u toku igre i slučajno, a u nešto ma-njoj meri tokom hranjenja živine ili održavanja njihovog prebivališta. Razlike se javljaju i po starosti i po regionu i mogu biti značajne za planiranje

komunikacione strategije:

Ako je tačno da veliki broj dece dolazi u kontakt sa živinom, odnosno, pticama, onda je veoma važno šta rade u dodiru sa mrtvom živinom (pticama):

34

31

30

16

10

7

27

Slučajno, u dvorištu

U toku igre

Kad ih hranom ili skupljam njihova jaja

Kad im se čiste kavezi/ogračen prostor

Kad uređujem kokošinjac/živinarnik

Slučajno, u kući

Nikad ne dolazim u dodir sa živinom i divljim pticama

34 3237 33 36 35 37

3135

31 30 32

49

23 2227 25

3530

34

24 2833

28

38

28 27

16 16 15 15 1319 18 17 15

Slucajno, u dvorištu U toku igre Kad ih hranom ili skupljam njihova jaja Kad im se ciste kavezi/ogracen prostor

Total Decaci Devojcice III razred BeogradVI razred VIII razred Vojvodina Centralna Srbija

10 10 10 9 10 11 13 1287 6 8 8

38

3 6 8

27 27 28

18

2835

24

38

24

Kad uređujem kokošinjac/živinarnik Slučajno, u kući Nikad ne dolazim u dodir sa živinom i divljim pticama

30

Razlike u odgovorima su značajnije na nivou regiona: u Beogradu preovladjuju odgovori „ništa“ (75%) i „obavestim lokalne vlasti“ (18%). U Vojvodini i central-noj Srbiji izmedju 15% i 20% dece uzima mrtvu pticu rukavicama, bilo da bi je bacilo ili odnelo kod veterinara. Jedna od preventivnih mera je svakako pranje ruku. Deca su u tom pogledu ve-oma korektna, čak i ako pretpostavimo da je jedan deo odgovora neiskren:

Razlike po starosti i regionima nisu značajne, izuzev što deca u Beogradu peru ruke pre jela gotovo 100% i posle toaleta više od 90%. Pranje ruku kod svih je dominantno sa upotrebom sapuna (blizu 100%), a pranje samo vodom se javlja marginalno van Beograda.

Ne znam; 5%

Ne radim ništa; 59%

Uzmem je sa rukavicama

da bi je bacio-la negde; 5%

Uzmem je u ruke da bi je

bacio-la negde; 2%

Uzmem je sa rukavicama

da bi je odneo-la kod

veterinara; 9%

Dodirujem je da bi bio-bila siguran-a da je mrtva; 5%

Obavestim lokalne vlasti

ili veterinarsku službu; 15%

Uzmem je u ruke da bi je odneo-la kod

veterinara; 1%

9582

67646362

6158

5648

4341

Pre jelaPosle vecea/toaleta

Posle jelaKad perem lice

Pošto se vratim kuciPosle brige o zivotinjama

Pre pripremanja hraneUjutroUvece

Posle brige o pticamaPosle pripremanja hrane

Posle završetka poljoprivrednih radova

31

Informisanje Mada bi se reklo da stepen znanja kod dece zadovoljavajući, stoji činjenica da je njihovo opažanje opasnosti od ptičijeg gripa netačno, bar u delu mogućnosti prenošenja sa čoveka na čoveka. Možda se može smatrati da je u ovoj materiji „višak“ brige pre koristan nego štetan, ali je negovanje bar trenutno neoprav-dane brige opterećenje za ovaj uzrast. Buduća komunikacija sa decom osnovnoškolskog uzrasta trebalo bi da uvaži nosioce, odnosno, kanale komuniciranja po značaju koji im pridaju deca:

Ako se izuzme televizija kao najmoćniji medij, glavni nosioci komunikacije za decu su lekari, zatim roditelji i u nešto manjoj meri škola. U tom pogledu nema bitne razlike ni po uzrastu ni po regionima, izuzev što je u Beogradu potreba za informisanjem nešto izraženija.

71

67

57

35

27

17

13

11

2

Doktor

Televizija

Roditelji

Škola

Veterinar

Štampani materijal

Komšije/prijatelji

Ostali

Ne znam

32

Romi Znanje Anketiranje romske populacije je uvek složeno, najmanje zato što je podeljena na dve podgrupe sa veoma različitim načinom života, pa tako i različitim stavo-vima: prvu grupu čine Romi koji žive manje više konvencionalnim načinom ži-vota (uglavnom integrisani u lokalno stanovništvo); drugu grupu čine Romi koji uglavnom nemaju prijavljeno prebivalište, često žive u improvizanom smeštaju uz veoma loše higijenske uslove, deca u malom broju pohadjaju školu, malo ko ili niko nema stalno zaposlenje, pa su i prihodi ispod svakog minimuma. Ovo is-traživanje je obuhvatilo obe navedene grupe: u Beogradu su anketirani Romi druge grupe (iz neuslovnih, privremenih naselja), a u Nišu Romi iz prve grupe, koji su najvećim delom potpuno integrisani u lokalno gradsko okruženje. To je važno imati na umu zbog ponekad veoma različitih stavova po odredjenim pita-njima. Pre svega, velika većina Roma je čula za ptičiji grip (87%), mada se već na ovom pitanju pokazuju značajne razlike u podgrupama:

Za ptičiji grip su čuli uglavnom na televiziji ili u štampi (manji procenti u odnosu na ukupnu populaciju), ali su značajni izvori informacija bili i pijaca (18%) i prija-telji (13%). I ovde su razlike u podgrupama značajne:

87 89 8394

8679 78

96

13 11 176

1421 22

4

Total Muški Ženski Do 29godina

30-49 godina Preko 49godina

Beograd Niš

Da Ne

77 7973 76

71

87

49

3140

13 12

36

52

13

46

18 2113

6

32

1726

1313 12 139

23

4

1887 11

310 9 5 8

100

Na televiziji U štampi Na pijaci Od komšija/prijatelja Na poslu

Muškarci Žene 30-49godina

Preko 49godina

Do 29godina

Total Beograd Niš

33

Znanje o načinu širenja zaraze medju pticama je korektno: 69% navodi kontakt sa živim pticama i živinom, 29% navodi „preko vode“, još 17% navodi kontakte sa mrtvim pticama i živinom. Ponovo grupa u Beogradu ima znatno slabije od-govore. Veoma slično stanje je i kod pitanja o simptomima bolesti. Dok je opis simptoma za celu populaciju u granicama očekivanja, razlike izmedju Beograda i Niša se veoma izražene:

Većina ispitanika veruje da se domaća živina može zaštiti od ptičijeg gripa. Tri načina zaštite su dominantna: držanje u zatvorenom prostoru (66%), čuvanje vode od zagadjenja (44%) i vakcinacija živine 31%. Da ljudi mogu da se zaraze ptičijim gripom smatra 60% ispitanika, dok relativno veliki broj ispitanika (33%) ne zna odgovor na ovo pitanje. U tom pogledu nema velike razlike izmedju Beograda i Niša. Značajna razlika se javlja kod starosnih kategorija. Najmladji u većem broju (73%) znaju za mogućnost prenošenja ptiči-jeg gripa na ljude, najstariji to znaju u znatno manjoj meri (39%). Na pitanje o načinima zaražavanja ljudi, dominira dodirivanje ptica i živine, a znatno manje konzumacija mesa ptica i živine.


Preko 49godina

Do 29godina

Beograd Niš

59 58 6052 52

78

18

92

3744

23 27

4539

18

52

30 3227

15

26

57

5

50

14 14 1318

10 13 1017

1216

3 613

17 158

Izgleda iscrpljeno Otežano se krece Otežano disanje; kašalj; zadihanost; kijanje Nakostrešeno perije Glava pada

56

25

25

23

14

12

10

8

6

2

2

Dodirivanjem živih zaraženih ptica

Dodirivanjem mrtvih zaraženih ptica

Dodirivanjem žive zaražene živine

Konzumiranjem zaraženog svežeg mesa

Preko vode

Konzumiranjem mesa zaražene ptice

Od zaraženih ljudi

Konzumiranjem mesa zaražene živine

Dodirivanjem mrtve zaražene živine

Putem vazduha


34

I u ovom pitanju postoje razlike izmedju dve grupe. U Beogradu je jedan od naj-većih izvora zaraze dodirivanje mrtvih zaraženih ptica, jer je to verovatno real-nost u uslovima u kojima ova zajednica živi. U Nišu je ubedljivo najveći izvor za-raze kontakt sa živim zaraženim pticama, a onda konzumacija živog (nedovolj-no pripremljenog) mesa zaražene živine. Velika većina razume da se čovek može zaraziti ptičijim gripom (89%). Samo 12% iz Beogradske grupe misli da to nije moguće. U pogledu zaštite ljudi od ovog virusa ne postoji jasna slika:

Jedini siguran način je – ne konzumirati meso ptica i živine. To isto važi i za bezbedne načine pripreme živine za konzumaciju. Najbezbed-niji način – ne konzumirati je. Barenje na temperaturi od 100 stepeni pominje samo 4% ispitanika. Beogradska grupa na ovom pitanju praktično nema kon-kretnih odgovora – dakle, nema saznanja kako se može bezbedno pripremati živina za ishranu. Veoma slični odgovori su i za pripremanje jaja. Ubedljivo najviše zagovornika ima ideja – nekonzumiranja jaja. Samo 14% zna da jaja mogu biti bezbedna posle dužeg kuvanja („dok nije potpuno skuvano“). Zato čak 22% tvrdi izričito da „ne postoji način“ za bezbednu pripremu jaja za konzumaciju. Karakteristično je da se niška grupa bez izuzetka zalaže za prestanak konzumacije jaja u slučaju opasnosti od zaraze. Stavovi Ptičiji grip, prvo u varijanti bolesti isključivo kod ptica i živine, već predstavlja ve-liki problem (54% odgovora) za ove ispitanike. Slični stepen zabrinutosti poka-zala su samo deca u osnovnoj školi. Samo 4% tvrdi da to uopšte nije problem. Razlike su velike izmedju dve grupe i vredi ih razmotriti:

72

28

24

24

9

9

7

Ne konzumirati meso ptica/živine

Ne dodirivati ptice/živinu

Pranjem ruku

Prijavljivanjem slucajeva bolesnih ili mrtvihptica/živine

Izbegavanjem kontakta sa ljudima koji suzaraženi p.g.

Nošenjem rukavica kada prilikom dodira sapticama/živ.

Spaljivanjem mrtvih ptica/živine

35

Veoma slična je distribucija odgovora i kada je ocenjivana ozbiljnost problema za porodicu ispitanika, za lokalnu zajednicu ili državu. Slični su odgovori i kada se uvede kategorija „ptičijeg gripa medju ljudima“. To svakako znači da se ne opaža razlika izmedju opasnosti za pojedinca, za zajed-nicu i za privredu kada je u pitanju ptičiji grip koji se razvija samo medju pticama ili ptičji grip koji se već prenosi na ljude. Očigledno je da je ovo drugo preovla-djujući stav, na osnovu kojih se kreira odnos i prema ptičijem gripu dok je on još samo na ptičijoj populaciji. Praksa Pitanje da li bi se prihvatila preporuka lekara i uzimala terapija za preventivu ukoliko se pojavi ptičiji grip kod čoveka, nije dalo ubedljive nalaze. Dve trećine izjavljuje da bi uzelo ovakvu terapiju (u trajanju od 10 dana), nešto manje od tre-ćine da bi verovatno uzelo terapiju. Ovakav stav odudara od poznate prakse da se preventivne i dugotrajne terapije često napuštaju pre roka ili se uopšte i ne poštuju, sve dok se čovek ne oseti lično ugroženim. Ako se neko od članova porodice razboli (temperatura i problem disanja) većina ispitanika se odlučuje na poziv lekara ili odlazak kod lekara, što je očekivano (u Beogradu velika većina ide kod lekara, a ne poziva ga). Ipak, čak 14% bi se pr-vo obratilo prijateljima ili bi (12%) pokušalo samostalno sa lečenjem. Ovakva re-šenja su prisutna u Beogradu, a tek u tragovima u Nišu. Oslanjanje na prijatelje je daleko prisutnije kod ženske populacije.

54 53 56 6050 50

81

32

37 40 31 25 44 50

14

56

4 36 10 8

3 64 6 5 45

Total Muški Ženski Do 29 godina 30-49 godina Preko 49godina

Beograd Niš

Veliki problem Mali problem Ne znam-Bez odgovora Uopšte nije problem

36

Vakcinacija Za vakcinaciju od običnog gripa čulo je 88% populacije Roma, ali gotovo svi iz Niša i samo 80% iz Beograda. Ponovo su ženske osobe slabije upućene. Ako se izuzme 20% ispitanika koji ne znaju zbog čega je važna, polovina ostalih smatra da je važna za sve gradjane, a polovina razume da je vakcina važna pre svega za ljude sa slabim imunitetom. Zanimljivo je da gotovo svi ispitanici razumeju da ova vakcina ne štiti od ptičijeg gripa (samo 10% ne zna i tvrdi pogrešno). I po ovom pitanju su žene slabije obaveštene. Vakcinu je tokom poslednjih pet godina redovno ili više puta primilo 8% ove po-pulacije. Velika većina nije primila ni jednom ili nije sigurna da je primila, što se može tretirati kao izbegavanje konkretnog odgovora. Zanimljivo je da u Nišu 94% tvrdi da nije primilo ili ne zna da li su primili vakcinu. Obrnuto, u Beogradu čak 30% tvrdi da je primilo vakcinu „1 do 2 puta“. Ovakav odgovor se ne može prihvatiti kao pouzdan. Konzumacija Živinsko meso i jaja često i ponekad konzumira preko 90% romske populacije. Samo u tom pogledu nema veće razlike u ispitivanim podgrupama. Velika veći-na muškaraca ne priprema sama ovu vrstu hrane i čak polovina žena takodje. Oni koji to čine, uglavnom ga prže ili peku i u manjem broju bare. Medjutim, velika većina (80%) proba meso pre nego što je gotovo, što predstavlja pose-ban rizik od zaraze. Povećana briga povodom ptičijeg gripa u okviru romske populacije dovela je i do manje konzumacije živinskog mesa posle pojave ptičijeg gripa. Mada je u drugim ispitivanim grupama tek desetak posto izjavilo da sada manje konzumira ove proizvode, kod Roma je ovaj odgovor dalo 36%! To se gotovo bez ostatka odnosi na ispitanike u Beogradu, gde je i strah od oboljenja bio daleko više pri-sutan, bez obzira na pol i uzrast ispitanika. Slični zaključci se mogu izvesti i za konzumaciju jaja, mada je manja konzuma-cija zabeležena kod 32% ispitanika, ali ponovo gotovo isključivo u Beogradu. Povećan strah kod ove populacije pokazuje se i kod pitanja o ponašanju kada se naidje na uginulu pticu: polovina bi odmah obavestila nadležne službe, više nego u drugim segmentima ispitanika. Doduše, ukupno 17% bi dodirnulo uginu-lu pticu rukama, uglavnom da proveri da je uginula, što upućuje na realno nizak nivo znanja o načinima prevencije zaraze. Pranje ruku U poredjenju sa vremenom pre pojave ptičijeg gripa čak 38% ispitanika tvrdi da češće pere ruke, što je ponovo iznad ukupne populacije i upućuje na veći strah od ove opasnosti. I na ovom pitanju je prisutan oprez zbog većeg stepena dava-nja poželjnih odgovora nego kod drugih kategorija ispitanika. Ipak, logično je da

37

više od polovine ispitanika u Beogradu tvrdi da češće pere ruke, s obzirom da je u toj populaciji održavanje higijene uopšte bilo na znatno nižem nivou i da je strah od zaraze više izražen nego kod ispitanika u Nišu. Ruke se peru u svim logičnim situacijima (poželjni odgovori!), ali postoje i kurio-ziteti, kao što je „pre pripremanja hrane“ samo kod 15% ispitanika, ili „posle bri-ge o životinjama“ samo kod 5% ispitanika:

I ovde je drastična razlika izmedju Beograda i Niša i vredna je razmatranja:

Samo vodom ipak pere ruke čak 17% ispitanika na nivou celog uzorka, a sapu-nom i vodom 80% ispitanika. Prema očekivanju, pranje ruku bez sapuna uglav-nom je vezano za populaciju u Beogradu (32% ispitanika iz Beograda). Informisanje Trenutno informisanje o ptičijem gripu je dominatno preko televizije (73%), ma-nje preko štampe (37%), na pijaci i preko prijatelja 15%, odnosno, 11%. To je veoma slična distribucija odgovora kao i na pitanje o načinima informisanja pre godinu dana.

63

62

59

57

38

36

20

15

13

8

5

4

3

Kad se umivam

Pre jela

Posle koriscenja vecea/toaleta

Ujutro

Uveče

Posle jela

Posle povratka kući

Pre pripremanja hrane

Posle pripremanja hrane

Posle završetka poljoprivrednih radova

Posle brige o životinjama

Posle brige o pticama

Posle dodirivanja ptica

63

42

84

62

32

92

59 625657

30

84

38

22

54

Kad se umivam Pre jela Posle koriscenja vecea/toaleta Ujutro Uvece

Total Beograd Niš

38

Preferirani jezik komunikacije je Romski (84% na ukupno uzorku) i Srpski (16% na ukupnom uzorku). Činjenica je da u Nišu Romi gotovo bez izuzetna očekuju komunikaciju na Romskom, dok u Beogradu 30% ispitanika želi komunikaciju na Srpskom jeziku.

39

Zdravstveni radnici (lekari i veterinari) Znanje Sudeći po izjavama medicinskih radnika, njihova informisanost o načinima pre-nošenja zaraze medju pticama i simptomima zaraze je sasvim korektna. Raz-like po polu i starosti nisu naročito bitne, ali je zanimljiva razlika po regionima (prvih 5 navedenih simptoma):

Načini zaštite živine od zaraze takodje su korektno predstavljeni:

To se odnosi i na mere koje bi trebalo preduzeti u slučaju izbijanja epidemije medju živinom. U pogledu dosadašnjeg komuniciranja preventivnih mera povodom epidemije medju živinom (pticama), pored masovnih medija (televizije i štampe), značajno mesto su dobile tribine zdravstvenih institucija (29%) i brošure (25%). Ova sred-stva komunikacije nisu bila zastupljena kod opšte populacije niti kod pojedinih osetljivih grupa, kao što su deca i Romi.

6156

50

68

3442

273334

18

32

41

2113

23 2320

918

25

Izgleda iscrpljeno Otežano se krece Otežano disanje; kašalj; zadihanost; kijanje Odbija hranu Glava pada

Total Vojvodina Beograd Centralna Srbija

59

54

36

28

24

22

Držati je u ograđenom prostoru/razdvojiti od divljihptica

Izolacijom farmi živina

Vakcinisanjem

Primenom opštih higijenskih preventivnih mera

Karantinom nove živine

Vodu i hranu koju koriste držati van domaćajadivljih ptica

40

Zdravstveni radnici znaju da ljudi mogu dobiti ptičji grip pre svega dodirivanjem živih ili mrtvih ptica (i živine), odnosno, konzumacijom njihovog mesa (i jaja). Takodje imaju jasnu informaciju koji su simptomi oboljenja kod ljudi. U pogledu mera koje treba preduzeti u slučaju izbijanja epidemije ptičijeg gripa kod ljudi, na prvom mestu je uspostavljanje zone zaštite na kritičnom području i primena različitih mera unutar zone. Zdravstveni radnici tvrde da su informacije o prevenciji izbijanja epidemije ptiči-jeg gripa kod ljudi dobili iz više različitih kanala: ponovo su to televizija i štampa, ali i tribine i brošure. Ipak se čini da i ova poslednja sredstva nisu bila jednako zastupljena na celoj teritoriji:

O pandemiji Prema očekivanjima, zdravstveni radnici su gotovo bez izuzetka znali koja je precizna definicija ove pojave: epidemija svetskih razmera, pogadja veliki broj ljudi. Ipak, strah od mutiranja virusa od ptičijeg ka humanom i mogućnost izbi-janja pandemije nije prevelik:

Total Vojvodina BeogradCentralna Srbija

83 8298

78

55 51

64

53

30

44 41

1928 24

39

25

Televizijske emisije Novinski clanci Brošure Tribine koje su organizovale zdravstvene institucije



za mere prevencije,

35%Veoma sam uplašen, 11%


uplašen, 22%


tome, 10%

Zabrinut sam, 21%

41

Stavovi Stavovi prema ptičijem gripu kod ptica i živine i eventualnoj pretnji na ličnom

planu su prilično umereni. Sem 23% onih koji smatraju da je to veliki problem, svi os-tali su na stanovištu da je to mali problem (58%), ili nije problem uopšte (19%)! Veoma slična distribucija od-govora postoji i na pitanjima o veličini pretnje za porodicu, lo-kalnu zajednicu ili državu. Takođe, ogromna većina misli

da su preporučene preventivne mere i ponašanje veoma (60%), ili donekle (37%) efikasne u prevenciji ptičijeg gripa, a samo 3% se ne slaže sa tim. Kada je lični angažman u nadgledanju-praćenju ptičijeg gripa kod ptica-živine i

razvijanju mera prevencije u pi-tanju, samo 29% je veoma zain-teresovano da učestvuje, donekle je zainteresovano 43% a nezain-teresovano je čak 24%. Među ve-oma zainteresovanim najviše je onih iz Vojvodine (38%), a donek-le zainteresovanih ima najviše u centralnoj Srbiji (50%).

Slična je situacija i kod izjašnjavanja po pitanju ozbiljnosti problema vezanog za ptičiji grip kod ljudi: 51% misli da je to mali problem, 18% da nije problem uop-šte, a tek 30% da je to ipak veliki problem! U mišljenju da ptičiji grip kod ljudi ni-je problem uopšte prednjače muškarci, naročito iz Beograda. O vakcinaciji Rezultati ispitivanja mišljenja o vakcinaciji protiv „običnog“ gripa izgledaju ova-ko: 38% kaže da je ona veoma važna za ljude slabog imuniteta, 34% da je važna za sve, a 27% da je važna samo za određene grupe ljudi. Svest o važ-nosti vakcinacije je na najvišem nivou u Beogradu. Gledano po grupama, naj-važniji su hronični bolesnici, stari ljudi i deca, a da bi vakcinu trebalo da prime zdravstveni radnici misli tek 8% ispitanika, dok samo 4% smatra da i ljudi koji gaje živinu treba da se vakcinišu. Zanimljivi su različiti stavovi po regionima:

Mala pretnja, 58%


Velika pretnja, 23%

Uopšte nije pretnja, 19%

Donekle, 43%


Veoma, 29%

Nimalo, 24%

42

Regionalno posmatrano u centralnoj Srbiji prednjače hronični bolesnici i stari ljudi, dok samo 8% misli da i deca treba da budu vakcinisana. U Vojvodini je slična situacija, ali ipak njih 31% pominje decu. U Beogradu prednjače deca i stari ljudi sa po 75%, a hronični bolesnici ih prate sa 50%, kao i ljudi slabog imuniteta sa 38%. Zdravstveni radnici se ne vakcinišu redovno, mada nešto redovnije nego opšta populacija. Ukupno 16% se vakcinisalo redovno ili više puta u poslednjih 5 godi-na. Kod muškaraca je to samo 10% i kod žena oko 20%. U Vojvodini je najlošija situacija sa oko 10% redovnih vakcinisanja zdravstvenih radnika. Praksa Kada je konzumacija živinskog mesa u pitanju, praktično ga svi upotrebljavaju, njih 73% često, ponekad 27%. Slična je situacija i sa konzumiranjem jaja (često 58%, ponekad 44%). Posle svih događanja vezanih za ptičiji grip samo 8% ispitanika tvrdi da konzu-mira manje živinskog mesa (i jaja) nego ranije. Od tog broja najveći procenat onih koji jedu manje živinskog mesa je u Beogradu. Većina ispitanika ne priprema sama živinsko meso za konzumaciju, što je u skladu i sa stavovima ukupne populacije. U Beogradu su ove dve kategorije go-tovo izjednačene, u Vojvodini ne priprema hranu 60% ispitanika, ali u centralnoj Srbiji hranu od živine ne priprema čak 83% ispitanika.

Total Vojvodina Beograd Centralna Srbija

7985

50

84

6662

7566

2531

75

9

Hronicni bolesnici Stari ljudi Deca

43

Informisanje Dodatne informacije o ptičijem gripu želi velika većina ispitanika (samo 18% smatra da dodatne informacije nisu potrebne). Osnovne oblasti interesovanja su sledeće:

Kako razlike po regionima ili starosti i polu nisu značajne, prethodni pregled bi mogao da posluži kao realni popis tema, važnih za buduću komunikaciju sa zdravstvenim radnicima.

31

27

24

23

20

19

18

15

6

Na koji se način može zaštititi od ptičijeg gripa

Da li su se javljali slučajevi ptičijeg gripa u Srbiji

Na koji se način ljudi mogu zaraziti ptičijim gripom

Koje su rizične zone

Šta treba uraditi u slučaju pojave simptoma ptičijeggripa

Koji su simptomi ptičijeg gripa

Nisu mi potrebne dodatne informacije

Koje su posledice ptičijeg gripa


44

Rezultati kvalitativnih istraživanja Fokus grupe Rezultati istraživanja na četiri fokus grupe (dve u Beogradu, po jedna u Nišu i Novom Sadu) pokazali su da su stavovi o zadatoj temi približno slični. Dominira mišljenje da je problem Ptičijeg gripa već pomalo zaboravljena tema i da niko vi-še o tome i ne razmišlja. Kada su mediji o tome i izveštavali preovladavao je stav „da je to bilo tamo negde daleko da bi ovde to trebalo da izaziva bilo kakvu ozbiljniju brigu“. Na pitanje da li su bili uplašeni od mogućih posledica na našim prostorima, ogromna većina odgovara negativno. Jedini koji su u to vreme imali određenu dozu straha su bile majke i bake koje su brinule za svoju decu, tj. Unučiće. Indikativni su odgovori tipa „nije mi bilo svejedno da gledam na TV ljude u skafanderima kako spaljuju živinu, ali sam je ipak i tada jela“, ili „šta bu-de biće, od sudbine se ne može pobeći“. Mišljenje zabeleženo u Nišu „sve su to izvukli iz neke laboratorije pa hoće da nas unište“ svedoči o nepoverenju, ne-verovanju i postojanju ksenofobije, što svakako upozorava na mentalitet naro-da, a o čemu treba voditi računa prilikom izbora načina obaveštavanja. Bez obzira na stepen obrazovanja, informisanost je bila, manje više, na sličnom nivou. Kuriozitet je i to da, sem časnih izuzetaka, niko, kad je u pitanju način prenošenja bolesti, nije otišao dalje od prenošenja sa obolele ptice-živine na čo-veka. Iako su ispitanici u svim grupama relativno lako dolazili do objašnjenja reči pandemija, nijedna grupa nije ulazila u raspravu o mogućnostima da virus prelazi sa čoveka na čoveka! Interesantno je jedno mišljenje iz grupe iz centra Beograda da čovek može da se razboli od zaražene živine, ozdravi, ali da virus „ostaje u njemu“. Većina ispitanika zna da je ptičiji grip opasniji od običnog gripa i da je bilo „ i nešto“ smrtnih slučajeva u Aziji, ali i isto tako smatra da već pos-toji vakcina, ali da je ona skupa i da je zato niko ne pominje. Takođe, znaju i da je bilo nekih tableta za ublažavanje simptoma. Preovladava tvrdnja da za sve ima leka! Što se tiče spremnosti države da adekvatno odgovori u slučaju neposredne opasnosti, najčešći odgovor je da, što zbog nedostatka para, što zbog nedos-tatka organizacije (''nas iznenadi sneg u januaru, a neće ovako nešto'') ne oče-kuju previše, iako „imamo jako dobre stručnjake“. Takođe, smatraju i da narod ne bi, svesno, bio obavešten na vreme. Upadljivo i interesantno je da, i u toku najžešće kampanje, nikom od ispitanika nije palo na pamet da kupi zaštitne maske u apoteci. Većina se, u slučaju bo-lesti, ipak obraća lekaru, ali retko ko terapiju primenjuje do kraja, već sa nestan-kom simptoma bolesti lečenje prekida samoinicijativno. Na pitanje da li bi uzi-mali neke lekove u određenom vremenskom trajanju kao preventivu protiv pti-čijeg gripa, ako bi to bilo preporučeno od strane stručnjaka, većina daje pozi-tivan, u svetlu prethodnog stava, socijalno poželjan odgovor!

45

Što se tiče nivoa informisanosti u vreme kampanje, većina smatra da nije bio dovoljan, da je bilo prikrivanja. Niko ne može da shvati da je svuda u okruženju bilo zaraženih ptica sem kod nas! Od informacija koje bi želeli da dobiju o ptičijem gripu se najčešće izdvajaju:

• kako se prenosi • koji su simptomi • koje su mere zaštite • kako se leči • ako nema leka da li se traži • da li se prenosi i na druge životinje • otkud ptici ptičiji grip!!

I ranije, ali i danas, dominirajući izvori informisanja su TV i štampa, tim redosle-dom.Takođe, vlada mišljenje i da bi trebalo pripremiti neku brošuru, čiji bi sadr-žaj bio jasan svima, i istu deliti uz dnevnu štampu, ali i po poštanskim sanduči-ćima. Na pitanje kome bi najviše verovali, u prvi plan izbijaju doktori sa kredibili-tetom, imenom i prezimenom, a na dalekom drugom mestu su društvene struk-ture (nije bilo grupe koja nije znala po imenu Dr. Kona!). Intervjui sa zdravstvenim radnicima Što se zdravstvenih radnika tiče, oni su na poslu dobijali neka saopštenja, neg-de je bilo i organizovanih predavanja, ali generalno nisu bili zadovoljni količinom i kvalitetom informacija. Mnogi su posegnuli za Internetom kao dopunskim izvo-rom! Uglavnom je preovladavao stav da su verovatno kolege u ustanovama za prevenciju bolesti bili bolje informisani! Generalni je stav svih sagovornika da ustanove u kojima rade ne poseduju dovoljan nivo opremljenosti da bi se uspe-šno izborile sa eventualnom vanrednom situacijom. Intervjui sa novinarima Prioritet za objavljivanje vesti u štampanim izdanjima su incidentne situacije ko-je sa zvučnim naslovima prodaju novine i povećavaju tiraž. Tržišna orijentacija ka zaradi, a ne, kako se misli, namera da se narod informiše, nažalost vlada i u medijima. Za novinare je neinteresantno da svake godine pišu šablonski o vak-cini protiv običnog gripa, pa bi u tom rangu bilo i pisanje o ptičijem gripu, ukoliko isti već nije izazvao neku senzaciju, pa danima puni novinske naslove. Slična situacija je i sa AIDS-om o kome se nedovoljno piše. Zamerka je i za objektivnost izveštavanja, jer se na osnovu objavljenih vesti sti-če pogrešna informacija da nas ptičiji grip „preleće“, pojavljuje se u okolnim zemljama, samo ga kod nas nema, što u ljudima opravdano budi sumnju.

46

Posledica toga je da ljudi izvlače zaključke 'između redova', opet tražeći afere, 'laboratorijske mutante' i sl. produkte koji nemaju ni jednu dodirnu tačku sa osnovnom temom. Sledeći problem na koji ukazuju novinari je da su vesti ovde često 'politički obo-jene' s namerom da se neko diskredituje, što za posledicu ima stavljanje u drugi plan same bolesti. Svež primer je sa epidemijom hepatitisa A u Nišu, zbog čega su stavljene primedbe na rad Ministarstva zdravlja, spomenute su afere i zataš-kavanja i sl., pri čemu se ne govori osnovno, da narod nema razvijenu osnovnu higijensku naviku pranja ruku. „Vrlo delikatna tema zdravlja rado je čitana u okviru 'mera za zdrav i dug život' i sličnih neopterećujućih tema. Loše prognoze se izbegavaju, a potencijalna opasnost se minimalizuje. Razlog ovome leži u psihologiji naroda koji je suočen sa egzistencijalnim problemima, potresima na koje ne može da utiče, stresu koji ne može da kontroliše. U takvom percipiranju stvarnosti svoje zdravlje doživlja-vaju kao jedino što poseduju i iz tog razloga ne vole da čitaju, niti slušaju o ne-čemu što može da im ugrozi tu 'poslednju oazu' koju imaju, taj njihov 'imetak'. Nekada su imali viziju o budućem životu, nadu, perspektivu, danas su suočeni sa niskim primanjima, malim penzijama, nezaposlenošću, strahovima. U svetlu toga ne vole da im se 'dira u zdravlje'“.

47

Zaključci i preporuke Može se reći da je populacija u priličnoj meri zaboravila koliko je ozbiljna situa-cija bila samo pre godinu dana. Ovako ležeran stav je verovatno posledica po-tiskivanja tako krupnih pretnji kao što je ptičiji grip, čemu je doprinela vrlo velika pauza u komunikaciji sa gradjanima na ovu temu. To takodje znači da javnost u ovom trenuktu nije dovoljno pripremljena za po-novnu pojavu opasnosti i da je kontinuirano informisanje jedini način da se odr-žava potrebni nivo pažnje. Sličnost odgovora na pitanje oboljenja samo medju pticama ili oboljenja koje sa ptica prelazi na ljude ukazuje na još jedan aspekt problema, mada su direktne formulacije o suštini ovog oboljenja prilično korektne, mogućnost prenošenja virusa na ljude kao da nije do kraja ozbiljno shvaćena. Budući da svest o tome predstavlja osnovu za pravilno shvatanje opasnosti od pandemije i kvalitetan odnos prema svemu što znači dobra preventiva, reklo bi se da je na tu temu potrebno još dosta dopunskih objašnjenja. Da je ideja o masovnom prenošenju bolesti na ljude još prilično apstraktna, go-vore i odgovori na pitanja o riziku da ptičiji grip mutira u verziju koja se lako pre-nosi sa čoveka na čoveka – dakle, ono što u krajnjoj liniji i čini ovu pojavu toliko ozbiljnom. I ranije, ali i danas, dominirajući izvori informisanja su TV i štampa, tim redosle-dom.Takođe, vlada mišljenje i da bi trebalo pripremiti neku brošuru, čiji bi sadr-žaj bio jasan svima, i istu deliti uz dnevnu štampu, ali i po poštanskim sanduči-ćima. Na pitanje kome bi najviše verovali, u prvi plan izbijaju doktori sa kredibili-tetom, imenom i prezimenom, a na dalekom drugom mestu su društvene struk-ture. Stav novinara: „Vrlo delikatna tema zdravlja rado je čitana u okviru 'mera za zdrav i dug život' i sličnih neopterećujućih tema. Loše prognoze se izbegavaju, a potencijalna opasnost se minimalizuje. Razlog ovome leži u psihologiji naroda koji je suočen sa egzistencijalnim problemima, potresima na koje ne može da utiče, stresu koji ne može da kontroliše. U takvom percipiranju stvarnosti svoje zdravlje doživljavaju kao jedino što poseduju i iz tog razloga ne vole da čitaju, niti slušaju o nečemu što može da im ugrozi tu 'poslednju oazu' koju imaju, taj njihov 'imetak'. Nekada su imali viziju o budućem životu, nadu, perspektivu, da-nas su suočeni sa niskim primanjima, malim penzijama, nezaposlenošću, stra-hovima. U svetlu toga ne vole da im se 'dira u zdravlje'“. Što se dece, kao posebno osetljive grupe tiče, prvi nivo spoznaje kod njih je sasvim zadovoljavajući. Iz istraživanja se, medjutim, vidi da je škola kao izvor informisanja nedovoljno iskorišćenja i da se tu javlja prostor koji može mnogo bolje da se ispuni. Preduslov za ovo leži u motivisanju nastavnog kadra da ovoj temi pokloni mnogo veću pažnju. Kada se to postigne imaćemo mnogo manje odgovora od dece da mrtve ptice „dodiruju, prenose“ i slično.

48

Romska populacija je druga rizična grupa. Kod nje se srećemo sa drugom vrs-tom problema. Deo koji živi u takozvanim romskim zajednicama (loš nivo sme-štaja, slaba higijena, velika nezaposlenost, velika nepismenost i slično) pose-duje drastično niži nivo osnovnih znanja o problemu ptičijeg gripa i za rešenje tog problema je prevashodno neophodna složenija akcija sa učešćem države. Što se tiče onih koji žive u „normalnim“ uslovima, situacija je mnogo bolja i nji-hova saznanja dostižu nivo proseka opšte populacije. Na osnovu svega rečenog, opšti je zaključak da je narod nedovoljno, površno informisan, nezainteresovan, nesvestan opasnosti i rizika, nije uplašen, sklon je skepticizmu i potpuno nepripremljen. Ubeđenje da se to dešava daleko od nas čini ga spokojnim, naročito uz činjenicu da se ptičiji grip već mesecima nigde ne pominje. Za ogromnu većinu ptičiji grip je već ''ispričana priča''. Istraživački tim Agencije Interactive Research Rukovodilac projekta Miroslav Šutić

kompletan izvestaj u pripremi - unicef

Documents