Univerzitet u Beogradu

Fakultet bezbednosti

Tema: Pozari

Predmet: Sistem civilne odbrane

Mentor: Dr. Vladimir Jakovljevic

Studenti:

Sanja Pavlovic 189/09

Nevena Ruzic 128/09

Beograd,2011.

Sadrzaj:

Pojam pozara ………………………………………………….. 2

Klasifikacija pozara ………………………………………….... 4

Uzroci pozara …………………………………………………... 4

Sumski pozari …………………………………………………... 6

Vrste sumskih pozara ………………………………………….. 6

Zastita od sumskih pozara …………………………………….. 8

Sredstva za gasenje pozara ……………………………………. 9

Zakon o zastiti pozara ……………………………………… 10

Pozari u zemlji I regionu …………………………………….. 13

Pozar u kaficu “Laundz” u Novom sadu …………………… 13

Pozar u fabrici municije “Prvi partizan” …………………... 14

Pozar u KBC “Dragisa Misovic” ……………………………. 13

Veliki pozar u Nisu …………………………………………… 14

Pozari u okolini Novog sada …………………………………. 14

Pozari u Leskovcu ……………………………………………. 14

Pozari u regionu ……………………………………………… 15

Zakljucak ……………………………………………………... 16

Literatura …………………………………………………….. 17

1

Pojam pozara

Elementarne nepogode predstavljaju jedan od oblika ugrozavanja lju, materijalnih dobara

I zivotne sredine. Mogu biti posledica prirodnih procesa, ali u poslednje vreme nastaju I

covekovom nepaznjom.

Pozari spadaju u tehnicko-tehnolosku grupu elementarnih nepogoda u kojima ucestvuje

covek. To je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrozavaju zivot I zdravlje

ljudi,materijalna dobra I zivotna sredina.

Pozar predstavlja nestacionirani proces gorenja koji se odvija u odredjenom prostoru I

vremenu, a za ciji je nastanak potrebno ispunjenje sledecih uslova:

-postojanje gorive materije

-neprekidno doticanje kiseonika u zonu pozara i

-potrebna energija za nastajanje pozara I oslobadjanje toplotne energije.

Svi ovi uslovi mogu se naci pod nazivom “pozarni trougao”.

Potrebno je napraviti razliku u shvatanju gorenja I pozara. Gorenje je kontrolisani

drustveno koristan proces koji se odvija na odredjenom mestu, u odredjenom periodu I

pod odredjenim toplotnim rezimom, dok je pozar nekontrolisana pojava koja se odvija

mimo interesa drustva, a za posledicu ima velike smrtne slucajeve ljudi I nanosi velike

materijalne stete.

Osnovni faktori koji uticu na razvoj pozara su:

-gorive materije

-strujanje I izmena vazduha u zoni pozara

-karakter prostora gde je pozar nastao I

-propratne pojave.

Goriva materija je jedanod osnovnih faktora nastajanja I razvoja pozara. Njenim

poznavanjem moze se saznati moguca brzina gorenja, intezitet I sirenje pozara, kolicina

oslobodjene toplote, kao I sastav produkata gorenja u pozaru.

Strujanje I izmena vazduha u zoni pozara vidno uticu na intezitet I razvoj pozara,

predstavlja posledicu povecane temperature I odvija se u smeru strujanja ka zaristu.

2

Karakter prostora je faktor koji je odredjen konstrukcionim resenjem prostora I izborom

materijala od koga je izgradjen. Ventilisani I neventilisani prostori uslovljavaju posebne

efekte pozara.

Pod propratne pojave spadaju produkti gorenja koji se oslobadjaju u zoni pozara.

Produkti gorenja su gasovite, cvrste I tecne materije koje su rezultat sjedinjavanja

zapaljive materije sa kiseonikom u procesu sagorevanja. Cvrsti produkt se naziva pepeo,

a gasoviti dim. Oba ova produkta su veoma opasni za coveka I njegovu okolinu.

U pozaru se pojavljuju tri zone:

-zona gorenja

-zona toplotnog zracenja I

-zona zadimljavanja.

Zona gorenja predstavlja deo prostora oko I unutar gorive materije. U njemu se odvija

hemijska reakcija oksidacije sa kiseonikom. Visina zone gorenja je oivicena plamenom I

naziva se “baklja plamena”.

Zona toplotnog zracenja je deo prostora ogranicen zonom gorenja sa jedne I prostorom u

kome se registruje toplota preneta iz zone gorenja toplotnim zracenjem I strujanjem sa

druge strane.

Zona zadimljavanja je deo prostora z akoje je karakteristicno postojanje bar jednog od

sledeca tri obelezja:koncentracija cvrstih cestica,smanjena vidljivost I koncentracija

kiseonika do 16%.

Brzinu gorenja, kao jednu od znacajnijih osobina pozara, uslovljava veliki broj faktora.

Kao rezultat toga, javljaju se:

-tiha oksidacija

-obicno gorenje I

-eksplozija.

Tiha oksidacija je spor process koji se odvija bez pojave svetlosti I znacajnije kolicine

toplote I pod njom se podrazumeva korozija metala Ili trulenje organskih materija.

Obicno gorenje je brza tj.vrlo brza oksidacija karakteristicna pojavom znatne kolicine

toplote I svetlosti u vidu plamena I odigrava se pri gorenju cvrstih, tecnih I gasovitih

fosilnih goriva.

3

Eksplozija je veoma burna, trenutna hemijska reakcija, pracena zvukom, vatrom I

velikom kolicinom toplote.

Klasifikacija pozara

Prema mestu I razvoju pozara, pozari mogu biti:spoljasnji I unutrasnji.

Prema obimu I velicini:mali, srednji, veliki I katastrofalni.

Prema fazi razvoja:pocetna, razbuktala I faza zivog zgarista.

Prema vrsti gorive materije:pozari klase A, B, C, D I E.

Pozari klase A su pozari materijala koji gore plamenom ili u vidu zara (drvo, papir,

plastika). Pozari klase B su pozari zapaljivih tecnosti I lako topljivih materija (alcohol,

lakovi, vosak). Pozari klase C su pozari gasovitih materijala (metan, propan). Pozati klase

D su pozari lakih metala koji intenzivno sagorevaju (Al, Mg). Pozari klase E su svi

prethodni navedeni ako se odvijaju u blizini elektricnih instalacija I pozari na samim

elektricnim instalacijama.

U zavisnosti od vrste zahvacenih objekata mozemo razlikovati:pozare u stambenim

naseljima,pozare u industriji,pozare u skladistima lako zapaljivih I eksplozivnih

materija,I sumski I poljski pozari.

Uzroci pozara

Za što uspešniju borbu protiv požara potrebno je eleiminisati njihove uzroke.

Eliminisanje uzroka požara podrazumeva znanje o njihovom nastajanju, tj. kako i gde se

javljaju. Odgovore na ova pitanja daju analize požara, pa se na osnovu statističkih

podataka o uzrocima požara vrše stručne obrade radi preduzimanja potrebnih

preventivnih mera. Obzirom na ogroman broj mogućih uzroka požara, obično se daju

osnovne klasifikacije i tipični slučajevi koji obuhvataju najveći broj uzroka požara. Kao i

svi statistički podaci i podaci o uzrocima požara zavise od metodologije, broja požara,

4

perioda vremena, stepena industrijalizacije itd. Pri analizi takvih podataka može se

izvršiti osnovno grupisanje uzroka požara:

- tehničke neispravnosti-kvarovi

- tehnički nedostaci-nepoštovanje tehničkih propisa, loš kvalitet i dr.

- ljudski faktor-nepažnja, nehat, dečija igra, namerno paljenje

- organizacioni nedostaci-odsustvo kontrole, organizacije požarne službe,

nepoštovanje zakona

- prirodni uzročnici-grom, zemljotres, Sunce

Pri navođenju osnovnih uzročnika požara nije moguće razdvajati objektivne od

subjektivnih (ljudskih) faktora, jer bi na primer tehnički nedostatak mogao biti tretiran

kao subjektivni faktor, neznanje kao objektivni itd. Pitanjima uzroka požara bavi se

požarna preventiva. Ovde se ta oblast ograničeno obrađuje, jer postoji posebna stručna

literatura za požarnu preventivu. Sledeći pregled uzroka požara zasniva se na jednoj

analizi više od 25000 evidentiranih požara u periodu od 10god jednoj visoko razvijenoj

industriji. Verodostojnost ove analize čini broj posmatranih požara i period vremena, sa

napomenom da se većina požara desila u industriji. Uzroci, dati u procentima, poređani

su prema učestalosti u industriji, ali taj poredak ne označava neke druge kriterijume

posledica požara (na primer veličinu štete i slično). Poredak ukazuje na pojedina

postrojenja i instalacije, odnosno njihove neispravnosti, kao uzročnike požara, ali i na

ljudski faktor. Analiza daje sledeće podatke, uz kratke napomene o sprečavanju

navedenih uzročnika.

Uzroci pozara prema nacinu stvaranja toplote:

-direktan kontakt gorive materije sa plamenom, uzarenom ili usijanom materijom,

-samozapaljenje hemijske reakcije,

-eksplozija,

-elektricna energija,

-atmosfersko praznjenje elektriciteta,

-staticki elektricitet,

-mehanicki uzroci(trenje I pritisak) I

-prirodni uzroci.

5

Sumski pozari

Šumski požar je nekontrolisano, stihijsko kretanje vatre po šumskoj površini. Pripada

u prirodne katastrofe. Razlikuje se po vrsti, načinu postanka i štetama. Za nastanak

požara potrebna je određena temperatura, pritisak i kiseonik, ako se jedno od toga ukloni,

požar prestaje.

Razlozi porasta sumskih pozara najbolje se vide u inteziviranju saobracaja, povecanoj

eksploataciji sumskih bogatstava, kao I u prodiranju civilizacije (vikendice, hoteli…) u

ranije zatvorena sumska podrucja. I kod sumskih pozara treba imati u vidu elemente

pozarnog trougla:gorivog materijala, toplotnog izvora I materije koja potpomaze gorenje.

Sumski pozari imaju razlicite oblike koji zavise od terena (raven, strm, izlomljen),

gorivog materijala (homogen, heterogen, cetinari) I vazdusnih strujanja (vreme bez vetra,

vetar istog ili promenljivog pravca). Na osnovu ovoga, razlikuju se tri karakteristicna

oblika:

-kruzni-ravan teren, gori homogen material u vremenu bez vetra,

-eliptican-strm teren, heterogenic material I slabija vazdusna strujanja i

-nepravilan-izlomljen teren, heterogen material I jak vetar.

Vrste sumskih pozara

U zavisnosti od mesta izbijanja vatre, mogu se razlikovati sledeci sumski pozari:

-prizemni,

-podzemni i

-visoki.

Prizemni sumski pozari nastaju pri paljenju gorivih materija na sumskom zemljistu kao

sto su lisce, mahovina, paprat, suvi panjevi, humus. Prizemni pozar predstavlja pocetni I

najcesci oblik svakog sumskog pozara. Iz njega se razvijaju I ostali tipovi. Ovi pozari se

sire srazmerno brzo, pa se nazivaju I “leteci sumski pozari”. Prizemni pozari se najcesce

javljaju u liscarskim sumama, a za posledicu imajuostecenje drveca, narocito pri zemlji, u

vratu korena.

6

Podzemni pozari razvijaju se iz prizemnih I to tada kada je usled dugotrajne suse I

visokih temperature sumsko zemljiste duboko isuseno. Pri ovim pozarima koji se redje

javljaju pale se humus, panjevi I zile drveca koja upornoo tinjaju. Ovo gorenje odvija se

do razlicitih dubina, a vatra moze iznenada izbiti na podrucjima jos nezahvacenim

pozarima. Zbog jakog zagrevanja zemljista na zahvacenom podrucju dolazi do susenja

drveca.

Visoki pozari se po pravilu razviaju iz prizemnih pozara, narocito u cetinarskim sumama.

On je najopasniji pozar, s obzirom da su zahvacene grane I vrhovi drveca u kojima se

nalazi dosta smolastog materijala I lisajeva, koji povecavaju zapaljivost. Prilikom

sagorevanja sa iglica cetinara I smole, isparavaju pare etarskih ulja, dolazi do trenutnog

zapaljenja krosnje. Pri takvom procesu gorenja, usled temperaturne razlike vazduha

unutar I van zgarista pocinje da se povecava snaga vetra, sto dovodi do toga da se pozar

jos brze siri.

Iako se sumski pozari javljaju tokom cele godine, statisticki podaci dobijeni analizom

sumskih pozara u prethodnih 50 godina, govore da je njihovo javljanje najvise

karakteristicno za tri perioda. Prvi, pocetkom proleca, od marta do polovine aprila, drugi,

u letnjem periodu, od polovine jula do kraja avgusta, I treci, od septembra do polovine

oktobra.

Prosecan broj sumskih pozara u Evropi krece se izmedju 30 I 40 hiljada godisnje, pri

cemu se unistava vise od 500 hiljada hektara sume, sa nemerljivim materijalnim,

ekoloskim I drugim stetnim posledicama. U Srbiji se u proseku godisnje gubi oko 2

hiljade hektara suma u oko 200 pozara.

Zastita od sumskih pozara

U zaštiti od šumskih požara bitno je postići tri cilja: sprečiti pojavu šumskih požara, brzo

ih otkriti i brzo ih ugasiti.

Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume“ uspešno realizuje ove ciljeve kroz

efikasnu organizaciju zaštite šuma od požara.

Statistika alarmantno upozorava da je čovek u preko 95% slučajeva uzročnik pojave

šumskih požara. Nehat i nepažnja mogu da izazovu požar.

7

Veliku zastitu od sumskih pozara moze I sam covek da sprovodi,pridrzavajuci se

odredjenih preventivnih mera. Neke od njih su:

-pridrzavanje svih zabrana o lozenju vatre koji su na snazi,

-edukacija dece o sigurnosnim merama u radu sa vatrom,

-ciscenje prostora oko izvorista zapaljivih materijala(propan gas…) I

-adekvatan izvor vode u svakom trenutku.

Pravilnikom o zastiti od pozara utvrdjuju se mere I poslovi u vezi sa sprovodjenjem I

unapredjenjem zastite suma I objekata od pozara I to:

-mere zastite suma od pozara,

-organizacija zastite suma od pozara,

-prava, obaveze organa I radnika I odgovornost zbog nepridrzavanja propisanih mera

zastite suma od pozara,

-obuka radnika iz oblasti zastite suma od pozara,

-oprema I sredstva za gasenje sumskih pozara,

-postupak u slucaju pojave pozara,

-mere zastite objekata od pozara,

-organizacija nadleznosti, prava, obaveza I odgovornost organa I zaposlenih u preduzecu

I sprovodjenju zastite od pozara,

-obuka I provera znanja radnika Iz oblasti zastite od pozara,

-postupak u vezi sa izdavanjem odobrenja za izvodjenje radova, zavarivanja, rezanja I

lemljenja na privremenim mestima I

-postupak u slucaju izbijanja pozara I duznosti zaposlenih na gasenju pozara.1

U radu na zastiti suma od pozara preventive ima prioritetno mesto. Po sadrzaju, mestu I

nacinu izvodjenja,preventive obuhvata citav skup mera I aktivnosti koje treba da se

realizuju u razlicitim uslovima u prostoru I vremenu pre pojave sumskog pozara.2

U cilju efikasne zastite suma od pozara, u Javnom preduzecu “Srbijasume” organizuju se:

1. Mere borbe protiv potencijalnih izazivaca sumskih pozara,

2. Mere u cilju sprecavanja izazivanja sumskih pozara,

3. Mere u cilju brzog otkrivanja pojave sumskih pozara,

4. Mere u cilju brzog gasenja sumskih pozara,

1 Pravilnik o zastiti od pozara,sajt preduzeca “Srbijasume”,clan 2.2 Isto,clan 5.

8

5. Mere u cilju sprecavanja pojave I sirenja sumskih pozara.3

Planom zastite suma od pozara, za nivo sumske uprave, planira se odgovarajuca oprema I

sredstva za gasenje sumskih pozara. Rucna oprema I sredstva za gasenje sumskih pozara

nalaze se na odgovarajucim mestima tzv., pozarnim punktovima koji moraju biti vidno

obelezeni I pristupacni za ekipe za protivpozarne intervencije.4

Sredstva za gasenje pozara

Gorenje neke materije će prestati kada se eliminiše bilo koji od uslova koji su neophodni

za sagorevanje, tako da možemo kazati da je gašenje proces u čijem toku , delovanjem

sredstava za gašenje prekidamo process gorenja. Sredstvo koje uvodimo u proces

gorenja, a koje ima sposobnost da odstrani bilo koji od neophodnih uslova za gorenje i da

isto prekine, nazivamo sredstvo za gašenje požara.

Gašenje nastaje u tri slučaja:

- Ako odstranimo gorivu materiju,

- Ako gorivoj materiji onemogućimo pristup kiseonika i

- Ako uklonimo sve moguće izvore paljenja.

Sredstva za gašenje požara su materije koje se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa

gorenja na najbrži način. Ona moraju da ispune neke opšte uslove da bi služila za gašenje

i to:

- Da gase efikasno,

- Da su upotrebljiva za gašenje većeg broja materija,

- Da su postojana pri čuvanju i skladištenju,

- Da ne stvaraju otrovne produkte prilikom svog raspadanja ili pri gašenju,

- Da ne podržavaju gorenje,

- Da im je upotreba jednostavna.

Sredstva za gasenje pozara dele se na:

3 Isto,clan 6.4 Isto,clan 30.

9

-cvrsta(zemlja, pesak, prah)

-tecna(voda, pena)

-gasovita(ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para).

Neko sredstvo može biti veoma efikasno samo za jednu klasu požara, dok neko drugo

sredstvo može uspešno da gasi više vrsta požara. Najuniverzalnije sredstvo za gašenje

požara je prah. Prah ABCD gasi sve klase požara. Ako se u jednom prostoru pojave dve

ili više klasa požara, odabira se sredstvo za gašenje požara koje ima univerzalniju

primenu.

Za uspešnu primenu sredstava za gašeje potrebni su uređaji za gašenje požara. Pomoću

njih će sredstvo za gašenje požara biti usmereno na požar u onom stanju, u onoj količini i

sa onom energijom koja obezbeđuje efikasno gašenje.

Zakon o zastiti od pozara

Clan 1.

Ovim zakonom uredjuje se sistem zastite od pozara, prava I obaveze drzavnih organa,

organa autonomne pokrajine I organa jedinica lokalne samouprave, privrednih

drustava, drugih pravnih I fizickih lica, organizacija vatrogasne sluzbe, nadzor nad

sprovodjenjem ovog zakona I druga pitanja od znacaja za sistem zastite od pozara.

Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju I na zastitu od eksplozija.

Clan 2.

Sistem zastite od pozara obuhvata skup mera I radnji za planiranje, finansiranje,

organizovanje, sprovodjenje I kontrolu mera I radnji zastite od pozara, za sprecavanje

izbijanja I sirenja pozara, otkrivanje I gasenje pozara, spasavanje ljudi I imovine,

zastitu zivotne sredine, utvrdjivanje I otklanjanje uzroka pozara, kao I za pruzanje

pomoci kod otklanjanja posledica prouzrokovanih pozarom.

10

Clan 3.

Subjekti zastite od pozara su drzavni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica

lokalne samouprave, privredna drustva, druga pravna I fizicka lica.

Clan 5.

Zastita od pozara ostvaruje se:

1. organizovanjem I pripremanjem subjekata zastite od pozara za sprovodjenje

zastite od pozara,

2. obezbedjivanjem uslova za sprovodjenje zastite od pozara,

3. preduzimanjem mera I radnji za zastitu I spasavanje ljudi, materijalnih dobara I

zivotne sredine prilikom izbijanja pozara,

nadzorom nad primenom mera zastite od pozara.

Clan 27.

Subjekti u prvoj I drugoj kategoriji ugrozenosti od pozara obavezni su da donesu plana

zastite od pozara koji sadrzi narocito:

1. prikaz postojeceg stanja zastite od pozara,

2. procenu ugrozenosti od pozara,

3. organizaciju zastite od pozara,

4. predlog tehnickih I organizacionih mera za otklanjanje nedostataka I unaredjenje

stanja zastite od pozara,

5. proracun potrebnih finansijskih sredstava,

propisane proracunske I graficke priloge.

U planu zastite od pozara, pored podataka iz stava 1.ovog clana, blize se prikazuju podaci

o broju vatrogasaca, tehnickoj opremljenosti I obucenosti vatrogasne jedinice, odnosno

organizaciji preventivnih mera zastite od pozara, stalnog dezurstva I podaci o broju

strucno osposobljenih lica za sprovodjenje zastita od pozara.

Na plan zastite od pozara pribavlja se saglasnost Ministarstva.

11

Ministar propisuje nacin izrade I sadrzaj planova zastite od pozara autonomne pokrajine,

jedinice lokalne samouprave I subjekata u prvoj I drugoj kategoriji.

Clan 31.

Glavni projekat zastite od pozara, kao sastavni deo tehnicke dokumentacije za izgradnju

objekata utvrdjenih ovim zakonom, sadrzi:

1. tehnicki izvestaj(podatke o lokaciji objekta znacajna za zastitu od pozara, opis

objekta,procenu opasnosti od pozara, podelu objekta na pozarne sektore,

definisanje evakuacionih puteva, izbor materijala za konstrukcije koje treba da

budu otporne na pozar, izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni

zahtevi u pogledu otpornosti na pozar, procenu opasnosti od pozara koja potice od

tehnoloskog procesa I materija koje se u njima koriste I skladiste,opisi instalacija

za automatsko tkrivanje I dojavu pozara, detekciju eksplozivnih I zapaljivih

gasova, kao I opis stabilnih I mobilnih instalacija I uredjaja za gasenje pozara,

evakuacione puteve za spasavanje lica I imovine, izbor mobilne opreme za

gasenje pozara, opis instalacije za fluide koji se koriste u objektu I dr.),

2. proracunske osnove(proracun pozarnog opterecenja pozarnih sektora, proracun

kapaciteta evakuacionih puteva u objektu, proracun vremena potrebnog za

evakuaciju ljudi I dr.)

3. graficku dokumentaciju(situacioni plan sa ucrtanim susednim objektima I

saobracajnicama, osnove svih nivoa I krova, karakteristicne poduzne I poprecne

preseke sa ucrtanim pozarnim sektorima, dispoziciju procesne tehnoloske opreme

I opreme koja pripada instalacijama za gasenje pozara, seme sistema za otkrivanje

I dojavu pozara, gasnu detekciju, gromobranske instalacije I dr.)

4. predmer I predracun opreme I sredstava za zastitu od pozara.

Clan 58.

12

Radi sprovodjenja zastite od pozara, spasavanja ljudi I imovine, sprecavanja I

suzbijanja drugih tehnicko-tehnoloskih nesreca I elementarnih nepogoda, osnivaju se

vatrogasne jedinice.5

Pozari u zemlji I regionu

Pozar u kaficu “Laundz” u Novom sadu

Jedan od tezih pozara zadesio je kafic u Novon sadu 17.februara 2008.godine u kome

je zivot izgubilo 7 osoba.

Pozar se desio u 02h posle ponoci. Dojava o poazaru stigla je par minuta kasnije u

vatrogasnu brigade Novi sad. Brzom intervencijom vatrogasne jedinice pozar je

lokalizovan I ugasen 45 minuta kasnije. Nazalost, vatrogasci nisu uspeli da spasu

nekoliko zivota,ali su drugi uspesno evakuisani.

Pozar u fabrici municije “Prvi partizan”

Manji pozar izbio je 3.decembra 2009. godine oko 13:30h, u podzemnom objektu

fabrike.Vatrogasne jedinice su reagovale vrlo rapidno I efikasno,povredjenih nije

bilo. Ono sto je sledilo posle je imalo mnogo teze posledice. Nakon par sati,tacnije u

21:15, usledio je novi pozar koji je zahvatio vecu povrsinu fabrike I u kome su zivot

izgubile 7 osoba, a 14 je lakse povredjeno.

U gradu Uzicu ovakav dogadjaj nije zabelezen jos od eksplozije u trezorima 1941.,

zbog cega je nakon pozara proglasena trodnevna zalost.

Pozar u KBC “Dragisa Misovic”

U KBC “Dragisa Misovic” je 24.oktobra 2009.godine izbio pozar na 4.spratu. Nakon

dojave pozara, vatrogasne spasilacke ekipe stigle su na lice mesta u roku od tri

minuta. Oko 1200 kvadratnih metara gorelo je na 4.spratu. Nepristupacnost terena,

sto sa unutrasnje, sto sa spoljasnje strane, nije sprecila vatrogasce da svim snagama

5 Zakon o zastiti od pozara,Ministarstvo unutrasnjih poslova, http://www.mup.gov.rs

13

ugase pozar. U gasenju pozara ucestvovalo je 27 vatrogasnih spasilackih vozila I 87

vatrogasaca sektora za vanredne situacije. Pozar je ugasen za manje od dva sata.

157 pacijenata je bilo u okviru objekta koji je bio obuhvacen plamenom. Ukupno je

spaseno 258 lica. Pacijenti su bezbedno evakuisani,a u evakuaciji je pored osoblja

bolnice ucestvovala I zandarmerija, policija I hitna pomoc. Zrtava nije bilo.

Materijalna steta je velika.

Veliki pozar u Nisu

 U velikom požaru koji je izbio 30.marta 2010.godine u jednoj stambenoj zgradi u

Nišu gorelo je desetak stanova, ali, na sreću, niko nije stradao, a nema ni povređenih.

U gašenju požara učestvovalo je oko 30 vatrogasaca i deset vatrogasnih vozila. Pozar

je zahvatio deo zgrada u Kozarackoj ulici 17.i 19. Brzom intervencijom vatrogasaca

pozar je brzo saniran, a povredjenih nije bilo.

Pozari u okolini Novog sada

Zbog nesavesnog paljenja korova u okolini Novog Sada dnevno bukne i do 20 požara.

Građani uglavnom zapale travu i vatru ostave da se nekontrolisano širi, zbog čega

vatrogasci imaju pune ruke posla.Oni upozoravaju Novosađane da je paljenje vatre na

otvorenom prostoru strogo zabrenjeno i mole sugrađane da sa ovakvom praksom konačno

prestanu.Kritično je bilo u noći između četvrtka i petka (24.i 25.marta 2011.godine) kada

je gorelo 200 ari kod Beočina u blizini repetitora. Požar je ugašen tek posle dva sata, a

uzrok je ljudski faktor - kaže jedan od vatrogasaca. Svake godine s proleća i u toku leta

izbijaju požari koji nastaju nepažljivim paljenjem korova, trave, strnjišta ili roštiljanjem u

šumi.

Pozar u Leskovcu

U požaru koji je u noci 25.4.2011.godine izbio u Radničkom naselju u Leskovcu izgorela

je cela stambena zgrada. U požaru je povređena jedna osoba koja je skočila sa trećeg

sprata, ali je van životne opasnosti. Pričinjena je velika materijalna šteta.Vatrogasne

14

ekipe uspele su da ugase požar, ali su gradske vlasti imale problem gde da smeste 18

porodica koje su morale da budu evakuisane. Devet porodica iz zgrade koja je potpuno

izgorela i devet iz susedne zgrade koja na sreću nije zahvaćena požarom, ali je morala biti

evakuisana. Kako se pretpostavlja, uzrok požara su dotrajale instalacije. Zgrada je

izgrađena od azbestnih ploča koje sadrže drvene opiljke, pa se požar brzo proširio i

zahvatio celu lamelu sa devet stanova. Stanari ovih zgrada noć su proveli pod otvorenim

nebom. Zgrade pored Hemijske škole u Leskovcu sagrađene su šezdesetih godina i u

njima su stanovale radničke porodice. U svakoj zgradi ima po devet stanova. S obzirom

na starost ovih zgrada,pozar je I mogao da se ocekuje.

Pozari u regionu

Crna gora-Požari bukte širom Crne Gore, BiH i u Makedoniji, iako vatrogasci čine

ogromne napore da ih lokalizuju ili ugase. Vatra u Crnoj Gori gori i na nekim planinama,

kao na Njegošu, u nikšićkoj opštini. Na području Nikšića, prema informacijama

vatrogasaca, prosečno dnevno ima i do 30 požara. U pljevaljskoj opštini, najveći i

najopasniji požar je u kanjonu rijeke Drage, pritoke Tare, gde gori borova suma. Taj

požar preti i nekim stočarskim katunima. Podgorički vatrogasci ne prestaju danonoćnu

bitku sa vatrom, a požari opasno prete i prigradskim naseljima Budve. Prema tvrdnjama

meštana, i najizdašniji izvori u planinskim područjima su utanjili. Restrikcije vode već su

na snazi u Herceg Novom, Budvi, Nikšiću, ali i u prigradskim selima Podgorice. Ovi

pozari se odnose na period u letnjim mesecima, kada izbijaju skoro svaki dan na

razlicitim lokacijama.

Makedonija-U Makedoniji šumski požar, koji je u subotu, 22.jula 2007.godine, izbio u

blizini Bitolja, prosirio se I zahvatio okolna područja grada.Vatra je zahvatila pojas

borove šume širok izmedju sedam i osam kilometara, a stotine vatrogasaca, dobrovoljaca

i pripadnika Vojske Makedonije pokušavalo je u noći izmedju ponedeljka i utorka, da

lokalizuje požar.Makedonska televizija javlja da je jedna osoba u blizini Bitolja

preminula od gušenja ugljen-monoksidom, a požar je zahvatio i nekoliko stambenih i

15

ekonomskih objekata u selima u neposrednoj blizini grada. Nekoliko dana pre toga, u

Makedoniji je, zbog velikih vrućina, izbilo nekoliko manjih požara koji su brzo

lokalizovani, ali je požar kod Bitolja najveći koji je u toj zemlji zabeležen u proteklih

nekoliko godina.U gašenje požara na području Bitolja uključila su se i dva aviona tipa

"kanader" koji vodu zahvataju iz Prespanskog jezera. 

Zakljucak

Cinjenicu da covek nikada nece moci da u potpunosti kontrolise prirodu izmedju ostalog

dokazuju I pozari, kao elementarna nepogoda, koji iz dana u dan zahvataju sve vece

povrsine, ne stedeci nijedan deo Zemljine kugle. Takodje, covek svojim delovanjem I sve

vecom nepaznjom utice na stvaranje pozara. Dovoljan je jedan trenutak nepaznje,bacen

pikavac, ostavljena ringla, nekontrolisano koriscenje pirotehnickih sredstava, posebno

petardi na javnim mestima, na stadionima, u halama… Pozari imaju velike negativne

posledice, pre svega ljudske I materijalne zrtve,koje za sobom ostavljaju brojne

posledice.

Stoga,svako od nas, u svojoj sredini treba da brine o zelenilu, okolini tj.da ima razvijenu

svest o stetnosti I opasnosti koju pozari nose sa sobom.

16

Literatura:

1. Ministarstvo unutrasnjih poslova, www.mup.rs

2. Preduzece “Srbijasume”, www.srbijasume.rs

3. Sistem civilne odbrane,Dr. Vladimir Jakovljevic,Beograd

2006.

17