4.

У П Р А В Н И С П О РИ

П Р Е К Р Ш А Ј Н ИП О С Т У П А К

Боро Бован1.

УПРАВНИ СПОР

ПОЈАМ, ВРСТА, СВРХА И ПРЕДМЕТ

Управни спор је регулисан Законом о управним споровима („Сл.гл.РС“ број 12/94). Управним актом се сматра акт којим државни орган рјешава о извјесном праву или обавези.

ОБЈЕКТИВНИ И СУБЈЕКТИВНИ УПРАВНИ СПОР

У субјективном смислу можемо говорити када је у питању судска заштита права грађана, предузећа. Објективни циљ управног спора је у томе да се приликом доношења појединачних управних аката обезбиједи законитост.

СПОР ЗА ПОНИШТАЈ АКТА И СПОР ПУНЕЈУРИСДИКЦИЈЕ

У спору за поништај акта суд у управном спору по тужби рјешава само питање законитости побијаног управног акта, да ли је акт основан на закону или не. У спору пуне јурисдикције суд у управном спору расправља сам правни однос и одлука суда у свему замјењује оспорени управни акт.

ОПШТИ И ПОСЕБНИ УПРАВНИ СПОР

У поступку пред судом у управном спору појављује се тужилац и тужени. Посебност управног спора је у томе што је тужена страна увијек орган који је донио коначни управни акт. Тужилац је онај ко сматра да му је оспоренимуправним актом повријеђено неко право.

СИСТЕМ ОДРЕЂИВАЊА ПРЕДМЕТАУПРАВНОГ СПОРА

Предмет управног спора је управни акт који се оспорава. По систему опште клаузуле управни спор се може водити против свих управних аката. По систему енумерације законом су посебно одређени акти управе против којих се може водити управни спор.

ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

Предмет управног спора је управни акт и питање законитости управног акта.РАЗЛОЗИ ЗА ВОЂЕЊЕ УПРАВНОГ СПОРА

Разлози на основу којих се може побијати управни акт у управном спору су:- ако у акту није правилно примијењен закон,

- ако је акт донесен од стране ненадлежног органа,- ако се у поступку који је акту претходио није поступало по правилима

поступка.

2.ПОКРЕТАЊЕ УПРАВНОГ СПОРА

Управни спор се покреће тужбом код суда. Право на покретање спора има: појединац или правно лице, државни орган, организација, насеље, надлежни јавни тужилац, јавни правобранилац.

АКТИ ПРОТИВ КОЈИХ СЕ МОЖЕ ВОДИТИУПРАВНИ СПОР

Законом је утврђено да се управни спор може водити само против управног акта који је донесен у другом степену, против првостепеног управног акта против кога нема мјеста жалби у управном поступку.

НАДЛЕЖНОСТ ЗА ВОЂЕЊЕ УПРАВНИХ СПОРОВА

Окружни суд је надлежан да одлучује о законитости коначних управних аката. Врховни суд рјешава по ванредним правним средствима.

3.СТРАНЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

ТУЖИЛАЦ, ТУЖЕНА СТРАНА И ЗАИНТЕРЕСОВАНА СТРАНА

Тужилац у управном спору може бити: појединац или правно лице, организација, синдикална организација, друштвена организација, јавни тужилац и јавни правобранилац. Тужена страна је увијек орган који је донио коначни управни акт. Закон заинтересованом лицу признаје положај странке. Из тог разлога се њему као и туженој страни мора доставити тужба на одговор.

4.ТУЖБА-ОСНОВ ЗА ПОКРЕТАЊЕ

УПРАВНОГ СПОРА

РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања коначног управног акта странци која је подноси. Овај рок важи и за орган овлашћен за подношење тужбе. Ако овом органу није достављен управни акт он може поднијети тужбу у року од 60 дана.

НАЧИН ПРЕДАЈЕ ТУЖБЕ

Тужба мора бити предата надлежном суду. Може се предати на писарници суда, а може се тражити потврда о пријему исте од писарнице. Може се слати поштом.

ПОДНОШЕЊЕ ТУЖБЕ У СПОРУ ЗБОГ„ЋУТАЊА АДМИНИСТРАЦИЈЕ“

Ако другостепени орган по жалби странке против првостепеног рјешења, није у року од 60 дана или у другом прописаном краћем року, донио рјешење по жалби странке, а не донесе га ни у даљем року од 7 дана по поновљеном тражењу странке може поднијети тужбу због ћутања администрације у управном спору као да јој је жалба одбијена.

САДРЖАЈ ТУЖБЕ И ТУЖБЕНОГ ЗАХТЈЕВА

Тужба мора да садржи: име и презиме, занимање и мјесто становања, односно назив и сједиште тужиоца, управни акт против којег је тужба управљена, кратко излагање због чега се тужба подноси. Уз тужбу се прилаже управни акт који се оспорава. Доставља се суду у два примјерка.

5.ПОСТУПАК ПО ТУЖБИ

По пријему тужбе суд провјерава уредност тужбе, да ли је потпуна. Суд ће одбацити тужбу ако утврди да је тужба поднесена неблаговремено или прије времена, ако акт који се тужбом оспорава није управни акт.

ДОСТАВЉАЊЕ ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ ОРГАНУИ ЗАИНТЕРЕСОВАНОМ ЛИЦУ

Овом радњом почиње редован поступак по тужби гдје се расправља о тужбеном захтјеву. У одговору на тужбу тужена страна и заинтересовано лице имају могућност да упознају суд са својим аргументима.

РОК ЗА ОДГОВОР НА ТУЖБУ

Не може бити краћи од 8 дана нити дужи од 30 дана.

ДУЖНОСТ ТУЖЕНОГ ОРГАНА ДА ПОШАЉЕСУДУ СПИС

Без списа се не би могло оцијенити основаност тужбе и правилност чињеничних закључака.

6.РЈЕШАВАЊЕ У УПРАВНИМ СПОРОВИМА

Суд у управном спору најчешће рјешава у нејавној сједници, а може ријешити да се одржи усмена расправа.

РЈЕШАВАЊЕ У НЕЈАВНОЈ СЈЕДНИЦИ

Суд најчешће расправља спор у нејавној сједници и на подлози чињеница утврђених у управном поступку које су први пут тужбом изнијети у судском спору.

УСМЕНА РАСПРАВА

Суд ће одлучити на одржавање усмене расправе ако сматра да је то потребно ради бољег разјашњења ствари. О одржавању усмене расправе рјешава вијеће у својој нејавној сједници. Усменом расправом руководи предсједник вијећа. О расправи се обавезно води записник.

РЈЕШАВАЊЕ НА ПОДЛОЗИ ЧИЊЕНИЦА КОЈЕСУ УТВРЂЕНЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Суд у управном поступку ће пресудом поништити оспорени управни акт, ако нађе да се спор не може расправити на подлози чињеница утврђених у управном поступку.

7.ОДЛУКЕ У УПРАВНИМ СПОРОВИМА

Суд у управном спору доноси пресуду или рјешење већином гласова вијећа и по завршној расправи усмено објављује своју одлуку. Вијеће је састављено од тројице судија ( предсједник и чланови ). Пресуда или рјешење се издаје странкама у оригиналу или овјереном препису.

РЈЕШЕЊЕ

Суд у управном спору доноси рјешење када одбацује тужбу у случајевима да је иста: непотпуна, поднесена неблаговремено, да се против управног акта који се оспорава могла изјавити жалба, ако већ постоји правоснажна одлука о истој ствари.Суд који је примио жалбу и суд који одлучује о жалби одбациће исту рјешењем ако утврди да је жалба недозвољена, неблаговремена, изјављена од стране неовлаштеног лица. Када суд доноси одлуку у вијећу сматра се да је одлука донесена када су за њу гласала 2 судија у вијећу од 3 судија, односно 3 судије у вијећу од 5-це судија.

ПРЕСУДА

Пресудом се тужба уважава или одбија као неоснована. Ако се суд одлучи за одржавање усмене расправе суд ће по самом њеном завршетку усмено и објавити пресуду односно рјешење, а у сложенијим стварима суд може одустати од усменог објављивања своје одлуке. У оваквим случајевима суд је дужан да најкасније у року од 8 дана донесе пресуду.

САСТАВНИ ДИЈЕЛОВИ СУДСКИХ ОДЛУКА УУПРАВНОМ СПОРУ

Одлука у управном спору садржи: означење суда, предсједника и чланова вијећа, записничара, странке и њихове заступнике, предмет спора, дан кад је одлука изречена и објављена, диспозитив, образложење и поуку о жалби ако је дозвољена.

8.ПРАВНА СРЕДСТВА У УПРАВНОМ СПОРУ

Су: жалба, захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке, захтјев за заштиту законитости.

ЗАХТЈЕВ ЗА ВАНРЕДНО ПРЕИСПИТИВАЊЕСУДСКЕ ОДЛУКЕ

Подноси се Врховном суду РС: 1.Против правоснажне одлуке суда чија надлежност у управном спору није одређена за цијелу територију републике. Врховни суд о овом захтјеву одлучује у вијећу састављеном од пет судија.2.Против правоснажних судских одлука судова у републици због повреда закона, прописа.

ЗАХТЈЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ

Надлежни јавни тужилац може поднијети овакав захтјев.

РОКОВИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЈЕВА

Захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке могу поднијети надлежном суду: тужилац, тежени орган и заинтересовано лице у року од 30 дана.Захтјев за заштиту законитости подноси јавни тужилац у року од три мјесеца.

САДРЖИНА ЗАХТЈЕВА

Садрже: означење судске одлуке чије се преиспитивање предлаже, као и разлози и обим у коме се предлаже преиспитивање.

ПОСТУПАК ПО ЗАХТЈЕВУ

Захтјев се предаје надлежном суду.Суд ће одбацити захтјев или ако га прихвати доставиће одговор противној странци и дати јој рок за давање одговора.

НАЧИН РЈЕШАВАЊА ПО ЗАХТЈЕВУ

Надлежан суд ће у правилу по захтјеву одлучити пресудом, а рјешењем само ако захтјев одбацује из процесних разлога. Надлежни суд ће пресудом одбити захтјев ако је неоснован или уважити захтјев ако је основан. Ако надлежни суд уважи захтјев и укине судску одлуку, он предмет враћа суду чија је одлука укинута на поновно суђење и одлучивање.

ЖАЛБА

Право на подношење жалбе има тужилац чија је тужба одбачена или одбијена. Жалба се подноси у року од 15 дана од дана достављања одлуке странци. Тај рок се не може продужавати. Жалба се предаје суду чија се одлука побија.

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА

Користи се ако странка сазна нове чињенице, ако је до одлуке суда дошло усљед кривичног дјела судије, ако је исправа на којиј се заснива одлука лажна, ако заинтересованом лицу није дата могућност да учествује у управном спору. Странка може поднијети тужбу за понављање поступка у року од 30 дана. Странка по истеку објективног рока од 5 година од дана правоснажности судске одлуке не може тражити понављање поступка. У тужби се мора навести: одлука чије се понављање тражи, законски основ понављања и докази, околности из којих произилази да је тужба поднесена у законском року и докази за то. О тужби за понављање поступка суд рјешава у нејавној сједници.

9.СТРАНКЕ И ТРОШКОВИ У УПРАВНОМ СПОРУ

Законом о управним споровима одређено је да свака странка у управном спору сноси своје трошкове. Редовни трошкови обухватају издатке за судске таксе, адвокатске услуге, вјештачење.

10.ОБАВЕЗНОСТ ПРЕСУДА

Пресуде судова донесених у управном спору су обавезујуће. То значи да се пресуда има извршити у законском року на начин како је то суд у управном спору у својој пресуди утврдио.

ДОНОШЕЊЕ ДРУГОГ АКТА УМЈЕСТОПОНИШТЕНОГ

Када према природи ствари која је била предмет спора треба умјесто поништеног управног акта донијети нови управни акт, надлежан орган је дужан да га донесе без одлагања и најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде. Ако се то не уради странка може посебним поднеском тражити доношење новог акта. Ако надлежни орган не донесе акт ни за 7 дана странка може тражити доношење таквог акта од судије који је донио пресуду првом степену. Суд ће захтјевом тражити од надлежног органа обавјештење о разлозима због којих није донио управни акт. Надлежни орган ће одмах, а најкасније у року од 7 дана дати објашњење.

П Р Е К Р Ш А ЈН И П О С Т У П А К

Боро Бован

1.ОСНОВНА НАЧЕЛА ПРЕКРШАЈНОГ

ПОСТУПКА

Оптужно начелоПрекршајни поступак се покреће само на захтјев оштећеног лица или на захтјев овлаштеног органа, али не и по службеној дужности судије за прекршаје.Начело законитостиСудови су дужни да своје одлуке донесу на основу закона и других прописа.Начело материјалне истинеСуд који води поступак дужан је да по службеној дужности истинито и потпуно утврди чињенице које су од важности за доношење рјешења о прекршају.Начело помоћи неукој странциНачело економичности поступкаПрекршајни поступак се мора водити брзо и кратко.Начело слободне оцјене доказаСуд у прекршајном поступку оцјењује доказе по слободном увјерењу.Начело саслушања окривљеногОво начело говори о обавзи суда да прије доношења рјешења о прекршају саслуша окривљеног у предмету.Начело јединственостиВоди се јединствен прекршајни поступак.Начело усмености и непосредностиСуд за прекршаје испитује окривљеног и друге учеснике у поступку непосредно.Начело употребе свог језика у прекршајном поступкуНачело двостепеностиПротив првостепеног рјешења може се изјавити жалба. Рјешење у прекршајном поступку је правоснажно када се више не може побијати жалбом.Начело пружања правне помоћиОво начело говори о обавези судова за прекршаје да једни другима пружају правну помоћ приликом вођења прекршајног поступка

2.МЈЕСНА, СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ

И ИЗУЗЕЋЕ

Мјесна надлежност је право и дужност суда за прекршаје да поступа по предметима на подручју за које је основан.Стварна надлежност прописује се законима којима се регулише и уређује поједина материја и прописима заснованим на закону.Сукоб надлежности: позитиван- када два или више судова сматрајући себе надлежним оспоравајући то право другима,негативан- када два или више судова одбијају да воде прекршајни поступак сматрајући себе ненадлежним.

Изузеће Лица ће се изузети од радњи у поступку : ако је оштећен прекршајем, ако му је окривљени или бранилац брачни друг или сродник, ако је у прекршајној ствари учествовао као представник правног лица.

3.ОКРИВЉЕНИ И ОШТЕЋЕНИ

Окривљени је лице против кога је покренут прекршајни поступак. Он има право да суду подноси доказе, ставља приједлоге. Може да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца. Бранилац може бити адвокат, дипломирани правник.Оштећени је лице чије је какво лично или имовинско право прекршајем повријеђено или угрожено. Оштећени може бити правно и физичко лице. Има право да поднесе захтјев за покретање прекршајног поступка, подноси доказе, изјави жалбу на рјешење.

4.ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ

Под поднесцима подразумијевају се захтјеви за покретање прекршајног поступка, приједлози, молбе, жалбе.Записник је писмени доказ о извршеној процесној радњи у току прекршајног поступка.

5.ПОКРЕТАЊЕ И ТОК ПРЕКРШАЈНОГ

ПОСТУПКА

ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Покреће се на основу захтјева за покретање прекршајног поступка. Подноси га овлаштени орган или оштећени. Овлашћени органи су: органи управе, МУП, овлашћени инспектори, јавни тужилац, предузећа.Захтјев за покретање прекршајног поступка садржи: име и презиме, име једног родитеља, мјесто и датум рођења, мјесто становања, улица и број и занимање, оносно назив и сједиште окривљеног правног лица, чињенични опис радње, вријеме извршења прекршаја, правну квалификацију прекршаја.

МЈЕРЕ ЗА ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВАОКРИВЉЕНОГ И ДРУГИХ ЛИЦА

Су: позивање, довођење, јемство и задржавање.Позивати се могу само она лица чије је присуство неопходно у прекршајном поступку. У позиву окривљеног назначиће се да ли мора лично присуствовати ради испитивања или да своју одбрану може дати писмено. Свједоци су лица која могу дати потребна битна обавјештења. Свако лице је дужно да се одазове позиву.

Довођење се примјењује у случају када се окривљени не одазове уредно достављеном позиву, а свој изостанак не оправда.Јемство је мјера обезбјеђења присуства окривљеног до правоснажности рјешења о прекршају, и не може се одредити прије него окривљени буде саслушан и без његовог присуства. Ова мјера се може примијенити само против окривљеног који нема стално пребивалиште у Републици Српској.Задржавање је мјера за обезбјеђење присуства окривљеног у прекршајном поступку ако се не може утврдити његов идентитет, ако одласком у иностранство може избјећи одговорност, ако је затечен у извршењу прекршаја.

ИСПИТИВАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ

Када се окривљени први пут испитује узеће се његови лични подаци. Окривљеном се саопштава зашто се окривљује и позива се да наведе шта има у своју одбрану. Испитује се усмено и о томе се води записник. Окривљени може признати прекршај у цјелости, дјелимично, а може и да ускрати давање изјаве. Ако има више окривљених испитују се појединачно.

САСЛУШАЊЕ СВЈЕДОКА, УВИЂАЈ, ВЈЕШТАЧЕЊЕ

Саслушање свједока- Свједок је дужан да се одазове на позив суда и да одговара за давање лажног исказа. Не може се саслушати као свједок лице које би својим исказом повриједило дужност чувања службене или војне тајне, бранилац окривљеног, брачни друг окривљеног, сродници окривљеног, усвојеник или усвојилац, вјерски исповједник. Свједок може бити кажњен новчаном казном ако је уредно позван а на саслушање није дошао, уколико одбија да свједочи.Увиђај- је процесна радња коју наредбом одређује судија за прекршаје а предузима се када је за разрјешење какве важне чињенице потребно непосредно опажање. Увиђају могу присуствовати: свједоци, вјештаци, окривљени.Вјештачење- Повјерава се стручној установи или стручном лицу-вјештаку писменом наредбом. За вјештачење се не може одредити лице које не може бити саслушано као свједок, које је ослобођено дужности свједочења, које је било саслушано као свједок и лице према коме је прекршај учињен.

ПРЕТРЕСАЊЕ ПРОСТОРИЈА И ЛИЦА ИПРИВРЕМЕНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Претресање просторија и лица- може се предузети само у случају тешких прекршаја. Претресање војних установа и лица могу само вршити војни органи. Суд који води поступак предаје писмену наредбу МУП-у јер се њему и повјерава претрес. Претресање женског лица може извршити само жена. Претресање се увијек врши дању. Претресању ће се позвати да присуствује држалац просторије. Претресању присуствују два пунољетна грађанина. Саставља се записник.Привремено одузимање предмета- Врши се на основу наредбе судије за прекршаје против које нема права жалбе.

УСМЕНИ ПРЕТРЕС

Судија за прекршаје може одлучити да се усмени претрес одржи и у одсуству окривљеног, одговорног лица које је уредно позвано, уредно позваног представника окривљеног правног лица, браниоца окривљеног. Усмени претрес је јаван. Уколико се поступак води против малољетника усмени претрес ће се одржати без присуства јавности. Усмени претрес води судија за прекршаје, а почиње објављивањем главне садржине захтјева, а затим се приступа испитивању окривљеног.

ПОВРЕДА РЕДА У ПРЕКРШАЈНОМ ПОСТУПКУ

Да би лице било кажњено због ометања реда потребно је да то лице омета рад и да је претходно на то било опоменуто.

ТРОШКОВИ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Обухватају: трошкове свједока, вјештака, тумача, увиђаја, издатке за привођење окривљеног, превозне и путне трошкове окривљених лица. Одлуку о висини паушалног износа доноси су. Лице које је кажњено за прекршај сноси трошкове прекршајног поступка. Уколико је поступак обустављен сноси их суд за прекршаје.

РОКОВИ И ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Рокови- су временски размаци у којима се има обавити нека радња. Процесни рокови су рокови који су одређени законом. Рокови се рачунају на часове, дане, мјесеце и године. У рокове који се рачунају на час и на дане не урачунава се онај час или дан када је писмено достављено већ први наредни час односно дан.Повраћај у пређашње стање- Због пропуштања рока за жалбу као процесног рока окривљеном ће се дозволити повраћај у пређашње стање под условима да је из оправданих разлога пропустио рок за изјаву жалбе, да је у субјективном року од 3 дана од дана престанка узрока због кога је пропуштен рок, поднио молбу за повраћај у пређашње стање.

6.РЈЕШЕЊЕ О ПРЕКРШАЈУ

Одмах по извођењу потребних доказа у правилу се окривљеном саопштава изрека рјешења о прекршају. По завршетку свих радњи у поступку, а најкасније у року од 8 дана мора се донијети рјешење о прекршају. Рјешење садржи:

- увод (назив суда, име и презиме окривљеног, мјесто боравка, законски основ, датум),

- изрека (садржи прекршај којим се окривљени оглашава кривим, одредбе закона, казна, заштитна мјера, одлуку о притвору, одлуку о трошковима),

- образложење (садржи кратко изношење захтјева за покретање прекршајног поступка, изношење чињеница),

- упутвство о правном лијеку (поука о праву на жалбу, рок за жалбу, коме се предаје и који суд о жалби одлучује).

Ако окривљени затражи да му се достави препис рјешења о прекршају судија за прекршаје је дужан да му рјешење достави најкасније у року од 8 дана.

7.ДОНОШЕЊЕ РЈЕШЕЊА БЕЗ ПОЗИВА И

ИСПИТИВАЊА ОКРИВЉЕНОГ(СКРАЋЕНИ ПОСТУПАК)

Нико ко је доступан суду не може бити кажњен, ако му није било омогућено да буде саслушан и да се брани.

8.ПРАВНА СРЕДСТВА У ПРЕКРШАЈНОМ

ПОСТУПКУ

Су редовна и ванредна. Редовна су : жалба. Ванредна су: понављање поступка, захтјев за судску заштиту, захтјев за заштиту законитости.

РЕДОВНА ПРАВНА СРЕДСТВА

Жалба се изјављује против рјешења о прекршајном поступку које је донио суд за прекршаје у првом степену. Жалбу може изјавити окривљени и подносилац захтјева. Жалба се може изјавити у року од 8 дана од дана усменог саопштења рјешења о прекршају. Жалба се не мора посебно образлагати, већ је довољно навести у чему је жалилац незадовољан рјешењем. У жалби се могу износити нове чињенице и предлагати нови докази. Битна повреда прекршајног поступка:

- ако је рјешење о прекршају донио судија који се морао изузети,- ако окривљени није испитан прије доношења рјешења о прекршају,- ако је окривљеном ускраћено право да користи свој језик.

Повреда материјалног прописа о прекршајима постоји ако је повријеђен тај пропис по питању:

- да ли је радња описана у захтјеву,- да ли има околности које искључују одговорност за прекршај,- да ли је примијењен закон који се не може примијенити.

Првостепени суд доставља жалбу са списом предмета окружном суду у року од 3 дана након што је утврдио да су протекли рокови за изјављивање жалбе. Првостепени суд је дужан, када му је рјешење укинуто, да поступи по упутама другостепеног рјешења.

ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

Понављање поступкаПонављање поступка може се тражити само у корист кажњеног а из следећих разлога: да је рјешење засновано на лажној исправи, да је до рјешења дошло због кривичног дјела судије, када се изнесу нове чињенице или докази.Захтјев за заштиту законитостиМоже подићи републички јавни тужилац у року од 3 мјесеца од када је кажњеном лицу уручено рјешење по жалби. Може се подићи против другостепеног рјешења окружног суда. Не може се подићи ако је Врховни суд већ рјешавао по захтјеву за судску заштиту.Захтјев за судску заштитуМоже поднијети само кажњени. Захтјев за судску заштиту дозвољен је само против другостепеног рјешења, а о истом одлучује Врховни суд Републике Српске. Поднесени захтјев не одлаже извршење рјешења о прекршају. Врховни суд ће одбацити захтјев за судску заштиту ако је поднесен од неопвашћеног лица и ако није дозвољен по закону.

9.ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

НАПЛАТА НОВЧАНЕ КАЗНЕ НА ЛИЦУ МЈЕСТА

О наплаћеној новчаној казни издаје се потврда у којој се назначује који је прекршај учињен, колика је новчана казна изречена и наплаћена. Жалба није дозвољена.

ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА

Према малољетнику који у вријеме извршења прекршаја није навршио 16 година не може се покренути ни водити прекршајни поступак.

ПОСТУПАК ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ ЗБОГНЕОПРАВДАНОГ КАЖЊАВАЊА И ЗАПОВРАЋАЈ НОВЧАНИХ ИЗНОСА

Право на накнаду штете због неоправданог кажњавања не припада кажњеном лицу ако је у поновном поступку донешено рјешење који је прекршајни поступак обустављен због застарјелости гоњења.Право на повраћај новчаног износа има лице коме је у прекршајном поступку неоправдано изречена новчана казна, мјера одузимања имовинске користи и заштитна мјера одузимања предмета.

10.ИЗВРШЕЊЕ РЈЕШЕЊА О ПРЕКРШАЈУ

Рјешење се извршава по правоснажнпсти. Уколико окривљени изјави жалбу на ово рјешење првостепени суд је дужан да је у року од 24 сата прослиједи заједно са списом окружном суду, а овај суд је дужан да у року од 48 сати одлучи по жалби и рјешење достави првостепеном суду. Рјешење о прекршају донесено у поступку према старијим малољетницима (16-18година) не може се извршити прије правоснажности.