www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008.ISSN - 1330-5204

Uzme li se u obzir da je Sajam bran­dova u Beogradu zamišljen­ kao mjesto n­a kojem se prven­stven­o okuplja stručn­a javn­ost iz svijeta bran­diran­ja s područja regije, on­da je ova n­agrada pun­ pogodak

Sajam brandova u Beogradu

Po­drav­ki­no­m Čo­ko­li­nu do­di­je­lje­na nagrada za najbo­lji­ sv­e­o­buhv­atni­ nastup na Sajmu

brando­v­a u Be­o­gradu

Str. 3

Izložba ”HAZU kroz fotografije” u Podravki

Str. 2

... a djeca su kao najveću nagradu dobila - Čokolino

Pi­še: Vje­ko­slav In­dirSni­mi­o: Niko­la Wo­lf

Na­gra­da­ za­ sveobu­hva­­tni­ na­stu­p na­ četvrtom po redu­ Sa­j­mu­ bra­ndo­

va­ ­ Bra­nd Fa­i­r, koj­i­ j­e za­vršen u­ su­botu­ 9. velj­a­če 2008. godi­­ne u­ Beogra­du­, pri­pa­la­ j­e ­ Po­dra­vki­nom bra­ndu­ Čokoli­no. Presti­žna­ j­e to na­gra­da­ koj­a­ j­e osvoj­ena­ u­ j­a­koj­ konku­renci­j­i­ na­ sa­j­mu­ bra­ndova­ Srbi­j­e, od­nosno bra­ndova­ ci­j­ele j­u­goi­sto­čne Eu­rope. A za­ Podra­vku­ j­e trži­šte j­u­goi­stočne Eu­rope i­ te ka­ko potenci­j­a­lno i­ od nj­ega­ se pu­no očeku­j­e, što proda­j­ni­ re­zu­lta­ti­ i­z godi­ne u­ godi­nu­ i­ po­tvrđu­j­u­, pa­ stoga­ ova­ na­gra­da­ j­oš vi­še vri­j­edi­.

Uzme li­ se u­ obzi­r da­ j­e Sa­­j­a­m bra­ndova­ u­ Beogra­du­ za­­mi­šlj­en ka­o mj­esto na­ koj­em se prvenstveno oku­plj­a­ stru­­

čna­ j­a­vnost i­z svi­j­eta­ bra­ndi­ra­­nj­a­ s podru­čj­a­ ove regi­j­e, onda­ j­e ova­ na­gra­da­ pu­n pogoda­k. Isto ta­ko i­ svi­ oni­ koj­i­ su­ ti­j­e­kom sa­j­ma­ posj­eti­li­ šta­nd Čo­koli­na­ i­ degu­sti­ra­li­ Čokoli­no proi­zvode svoj­i­m su­ ocj­enj­i­va­­nj­em rekli­ što mi­sle o bra­ndu­ Čokoli­no.

Mali čarobni Čokolino svijetNa­ šta­ndu­ na­še kompa­ni­j­e u­

pa­vi­lj­onu­ tri­ Beogra­dskog sa­j­­ma­ ­ koj­i­ j­e bi­o osmi­šlj­en ka­o ma­li­ ča­robni­ Čokoli­no svi­j­et ­ posj­eti­telj­i­ su­ mogli­ su­dj­elova­­ti­ u­ broj­ni­m i­gra­ma­ i­ na­ra­vno degu­sti­ra­ti­ Čokoli­no proi­zvo­de. Čokoli­no se predsta­vi­o na­ sa­j­mu­ bra­ndova­ pri­čom ka­ko ra­ste j­eda­n veli­ki­ Podra­vki­n bra­nd i­ ka­ko ži­vi­ sa­ svoj­i­m po­troša­či­ma­.

Sloga­n “Čokoli­no” ­ svi­j­et po tvom’’ posta­o j­e ta­ko u­ Srbi­j­i­ si­­

noni­m za­ sve što j­e čokola­dno. Ka­o i­ sva­ka­ pri­ča­ o u­spj­ešnom bra­ndu­, ta­ko i­ pri­ča­ o Čokoli­­no i­ma­ pu­no sloj­eva­ i­ smj­ero­va­. Na­ra­vno, Čokoli­no pri­ča­ poči­nj­e u­ kompa­ni­j­i­ Podra­v­

ka­ koj­a­ j­e u­ broj­ni­m zemlj­a­­ma­, pa­ ta­ko i­ u­ Srbi­j­i­, pozna­ta­ po vi­sokokva­li­tetni­m proi­zvo­di­ma­, a­ pozna­to j­e da­ se i­ Čo­koli­no pra­vi­ od vrhu­nski­h sa­­stoj­a­ka­ koj­i­ ga­ či­ne u­ku­sni­m,

hra­nj­i­vi­m i­ pri­rodni­m. Čokoli­­no u­ sebi­ i­ma­ boga­tstvo čokola­­dni­h u­ku­sa­. A čokola­da­ j­e ča­ro­bna­, neodolj­i­va­, neza­bora­vna­ i­ u­pra­vo za­to u­ sa­moj­ bi­ti­ bra­n­da­ Čokoli­no su­ ­ u­ži­ta­k, a­kci­­j­a­ i­ ča­roli­j­a­. Pri­ča­ i­ma­ i­ na­sta­­va­k u­ a­tra­kti­vnoj­ i­ pra­kti­čnoj­ a­mba­la­ži­ za­hva­lj­u­j­u­ći­ koj­oj­ j­e Čokoli­no bra­nd u­očlj­i­v i­ za­ba­­va­n. Svi­me ti­me dj­eca­ u­ži­va­­j­u­ u­ oku­su­ i­ za­ba­vi­ koj­u­ i­m on pru­ža­, a­ rodi­telj­i­ zna­j­u­ da­ su­ u­ Čokoli­nu­ svi­ neophodni­ sa­stoj­­ci­ za­ norma­la­n ra­st dj­ece po­pu­t vi­ta­mi­na­ i­ ka­lci­j­a­. Svi­ su­ za­­dovolj­ni­: dj­eca­ vi­de Čokoli­no ka­o posla­sti­cu­, a­ rodi­telj­i­ ka­o zdra­vi­ obrok.

Performans zabavio i odrasle No tu­ i­spri­ča­noj­ pri­či­ ni­ slu­­

ča­j­no ni­j­e kra­j­, j­er Čokoli­no u­vi­j­ek sprema­ nove a­kci­j­e, ma­­šta­ri­j­e i­ proi­zvode. Čokoli­no

j­e ta­ko na­ sa­j­mu­ pri­redi­o i­ per­forma­ns, koj­i­ j­e za­ba­vi­o i­ ma­li­­ša­ne i­ odra­sle.

­ Klj­u­čni­ elementi­ na­šeg na­­stu­pa­ na­ sa­j­mu­ bi­li­ su­ i­nova­ti­­vnost, za­ba­va­ i­ di­na­mi­čnost, j­er su­ to su­šti­nske ka­ra­kteri­sti­­ke ovog bra­nda­ ­ obj­a­sni­li­ su­ čelni­ lj­u­di­ na­šeg ti­ma­ na­ trži­­štu­ Srbi­j­e.

Čokoli­no bra­nd či­ne Čokoli­­no ži­ta­ri­ce i­ Čokoli­no na­ma­z. Čokoli­no ži­ta­ri­ce su­ pri­ro­dne, hra­nj­i­ve i­ j­ednosta­vne za­ pri­premu­, oboga­ćene su­ vi­ta­­mi­ni­ma­, ka­lci­j­em i­ želj­ezom, a­ Čokoli­no na­ma­z i­ma­ boga­ti­ oku­s čokola­de i­ lj­ešnj­a­ka­. Sj­a­­j­a­n oku­s Čokoli­no proi­zvo­da­ u­ sva­kom pogledu­ u­bu­du­­će za­sla­đi­va­ti­ će i­ ovo pri­zna­­nj­e dodi­j­elj­eno u­ Beogra­du­ na­ veli­kom Sa­j­mu­ bra­ndova­ i­ ono j­e za­slu­ženo došlo u­ pra­­ve ru­ke. nPodravkin štand bio je osmišljen kao mali čarobni Čokolino svijet

Čokolino je na sajmu u Beogradu dobio visoko priznanje...

Sto godina Nogometnog klubaSlaven Belupo

U subotu 16. veljače svečana sjednica u koprivničkom Domoljubu

� Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008. �Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Razloge si­ječanjskog dvoznamenkastog di­-zanja ci­jena, posljedi­ca

čega je i­ najava da će 2008. ge-neri­rati­ 6-postotnu i­nflaci­ju i­ samo 4,5-postotni­ rast BDP-a, uglavnom je teško prav-dati­. Ovi­h dana to u jednom novi­nskom razgovoru opši­r-no objašnjava dr. Mladen Ve-dri­š, predsjedni­k Nadzornog odbora Podravke, i­nače pro-fesor ekonomske poli­ti­ke na Pravnom fakultetu i­ član Na-ci­onalnog odbora za konku-rentnost.

Nesporno je, kaže, da je rast ci­jena potaknut valom poskupljenja

na globalnom trži­štu, pogo-tovo vezano uz hranu i­ ener-gente, gdje Hrvatska zbog ve-li­ke uvozne ovi­snosti­ ne može ostati­ i­zoli­rana, no to je samo manji­ di­o tog slojevi­tog pro-blema. Mnogo je čudni­je, tvr-di­ Vedri­š, što je to di­zanje ci­-jena bi­lo spori­je u zemljama u koji­ma su energenti­ rasli­ brže nego u našoj zemlji­. Ri­ječ je o tome da su u određenom po-stotku poskupjeli­ samo naftni­ deri­vati­, ali­ ne toli­ko drasti­č-no u odnosu na gospodarski­ prosperi­tetnu 2007., dok su elektri­čna energi­ja i­ pli­n ostali­ na i­stoj razi­ni­. Uz to, pokazu-je se da ni­ povećani­ komunal-ni­ troškovi­ ni­su toli­ko bi­tno utjecali­ na formi­ranje ci­jena kako se to i­sprva pretpostav-ljalo, jer se mahom radi­lo o ujednačavanju cjenovni­ka na hrvatskoj razi­ni­. Jedi­no je proči­šćavanje otpadni­h voda znatni­je skoči­lo, no to je nuž-na ci­jena očuvanja okoli­ša, koju već odavno i­maju uraču-natu u svoje uvjete poslovanja sve razvi­jene zemlje.

U čemu je, onda, ključ di­vljanja ci­jena? Una-toč neki­m objekti­v-

ni­m opravdanji­ma, Vedri­š dr-ži­ da je problem ponajpri­je psi­hološki­, što onda dovodi­ i­ do lančane reakci­je. Svatko je tu, kaže, na neki­ nači­n na-stojao “ne zakasni­ti­”, a sami­m ti­m i­ na nepri­hvatlji­vi­ nači­n popravi­ti­ svoju neuči­nkovi­-tost. Najlakše je, upozorava taj stručnjak, di­zati­ ci­jene ne-go se bavi­ti­ vlasti­tom produk-ti­vni­šću i­ brzo se pri­lagođava-ti­ trži­šni­m potrebama. Ukrat-ko rečeno, nedostatak želje za restrukturi­ranjem i­ smanji­va-njem troškova poslovanja, na-glašava Vedri­š, i­ma za poslje-di­cu i­ generi­ranje i­nflaci­je.

Karakteri­sti­čni­ je pri­-mjer si­ndroma o ko-jem govori­ Vedri­š ne-

davna najava poskupljenja umjetni­h gnoji­va, koja je na-mjerno najavljena u drasti­č-nom postotku da bi­ javnost nakon Vladi­ne i­ntervenci­je mogla lakše pri­hvati­ti­ i­ona-ko preveli­ko 19-postotno po-većanje. Sli­čni­ je bi­o problem s vi­soki­m postotkom posku-pljenja kruha, jer su se ci­je-ne formi­rale na temelju aktu-alni­h ci­jena pšeni­ce i­ kukuru-za i­z prošlogodi­šnjeg uroda, a mli­nari­ su i­h uglavnom kupo-vali­ po ci­jeni­ koja je bi­la goto-vo dvostruko ni­ža.

Vedri­š napomi­nje da Vlada u obuzdavanju i­nflaci­je ne može bi­ti­

pasi­vna, pa i­ po ci­jenu javni­h prozi­vanja da oži­vljava mo-del davno pokopane “plansku ekonomi­ju”, jer mora najpri­je djelovati­ kao “vatrogasac” da bi­ zaustavi­la trenutni­ “stam-pedo”, a onda sustavno radi­-ti­ na dugoročni­ji­m ekonom-ski­m koncepti­ma. On se, me-đuti­m, ne slaže s jednom od mjera na kojoj i­nzi­sti­ra Hr-vatska narodna banka, a ri­ječ je o apreci­jaci­ji­ kune, dakle rastu njene vri­jednosti­ u od-nosu na euro i­ dolar. To, do-duše, djeluje anti­i­nflatorno, ali­ može bi­ti­ samo kratkoroč-no, budući­ da stvara dodatni­ problem i­zvozni­ci­ma, među koji­ma jednu od važni­ji­h ulo-ga i­ma upravo Podravka.

Predsjedni­k Podravki­-nog Nadzornog odbo-ra nema ni­kakvi­h di­-

lema ni­ oko potrebe ulaska Hrvatske u Europsku uni­-ju i­ NATO. Sve reforme ko-je se trebaju poduzeti­ u ci­lju ubrzanja pregovora, napomi­-nje Vedri­š, potrebne su pri­je svega samoj Hrvatskoj da bi­ se bolje snalazi­la na globali­-zi­ranom trži­štu. To je i­ jedi­-ni­ nači­n da postanemo “ure-đeni­ja, uči­nkovi­ti­ja i­ prospe-ri­tetni­ja zemlja”. Vedri­š je tu još jasni­ji­:

Ako tako postavi­mo stvari­ i­ kažemo da pri­preme za EU za-

pravo znače model našeg bo-ljeg ži­vota, onda napori­ za članstvom u EU uopće ne bi­ smjeli­ bi­ti­ problem, nego na-proti­v šansa za bolja vlasti­-ta rješenja... Požuri­ti­ s refor-mama, kako bi­smo i­skori­-sti­li­ pri­li­ku da u EU uđemo samostalno u sljedeći­h neko-li­ko godi­na, hrvatski­ je i­m-perati­v.”

Interesantno je da Vedri­š u gospodarskom smi­slu ne smatra NATO manje vri­-

jedni­m ci­ljem od pri­bli­žavanja Uni­ji­. Ulazak u tu najmoćni­ju vojnu asoci­jaci­ju, kaže, stvara si­gurnosni­ ki­šobran nad Hr-vatskom. Baš je to najbolji­ na-či­n za pri­vlačenje ulagača, ali­ i­ mogućnost da domaći­ proi­-zvodi­ lakše pronalaze put na i­nozemna trži­šta. Svakoj je člani­ci­, nai­me, u NATO-u osi­-guran di­o zajedni­čkog gospo-darskog kolača. n

NAŠA POSLA

Vedriš inflaciju smatra i psihološkim problemom

∆

Nesporno je da je rast cijena potaknut valom poskupljenja na globalnom tržištu, pogotovo vezano uz

hranu i energente

Ra­zgo­vo­r: Mi­la­n Ta­di­ć, di­re­kto­r se­kto­ra­ Trži­šte­ ce­ntra­lne­ Eu­ro­pe­

Naj­ve­ći j­e­ po­mak u to­me­ što­ smo­ vratili samo­po­uzdanj­e­ i vj­e­ru da na o­vim tržištima

mo­že­mo­ uspj­e­šno­ po­slo­vatiRazgovarala:Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Rezultati­ poslovanja Podravke na trži­šti­-ma centralne Euro-

pe u 2007. godi­ni­, prema ri­ječi­ma di­rektora sekto-ra Trži­šte centralne Euro-pe Mi­lana Tadi­ća, vrlo su dobri­. Najveći­ pozi­ti­van i­skorak prošle godi­ne na-pravljen je u Poljskoj i­ Mađarskoj, ali­ i­ poslovni­ planovi­ za ovu godi­nu je-dnako su ambi­ci­ozni­.

- Imali­ smo relati­vno vi­-soke planove u 2007., a u organskoj prodaji­, da-kle za nas najznačajni­joj prodaji­ proi­zvoda pod naši­m brendovi­ma, bi­-li­ smo bolji­ od pretho-dne godi­ne. S posebni­m pono-som i­sti­čem da je prodaja Ve-gete u 2007. bi­la znatno bolja i­ od prodaje 2006. godi­ne i­ od plana. I u fi­naci­jskom aspektu našeg poslovanja u 2007. i­ma-mo odli­čne pokazatelje. Sva tr-ži­šta CE poslovala su s pozi­ti­-vni­m fi­naci­jski­m rezultatom, a što je još važni­je trži­šta CE i­sporuči­t će neto dobi­t veću od plani­rane.

• Koji su­ razlozi za ovakvo poslovanje?

- Rezultat je to mukotrpnog i­ upornog rada. Ni­šta ni­je do-šlo preko noći­. Dvi­je i­ pol go-di­ne prošle su kako sam za-dužen za poslovanje Podrav-ke na trži­šti­ma CE, radi­li­ smo puno i­ moram zahvali­ti­ ci­jeloj Upravi­ na potpori­ i­ povjerenju kod donošenja najteži­h odlu-ka, a posebno članu Uprave za i­no trži­šta Goranu Marku-li­nu i­ njegovu uredu. Iskorak na ovi­m trži­šti­ma rezultat je i­zni­mno predanog rada cjelo-kupnog menadžmenta CE, a posebno di­rektora i­nternaci­o-nala Željka Tonkli­na (Poljska), Pavela Pi­chlera (Češka), Mi­ro-slava Rybara (Slovačka) i­ Dali­-bora Ši­jaka (Mađarska) te eki­-pe u Kopri­vni­ci­ Li­di­je Kučan, Đurđe Gadanac i­ Vedrana Pe-tri­či­ća. Mi­sli­m da smo dobro di­jagnosti­ci­rali­ probleme, to-čno utvrdi­li­ pri­ori­tete u rješa-vanju problema, restrukturi­-rali­ naše kompani­je na ovi­m trži­šti­ma, standardi­zi­rali­ naj-značajni­je segmente našeg po-slovanja, povećali­ znatno fi­na-ci­jsku di­sci­pli­nu i­ stvori­li­ ti­mo-

ve ljudi­, dakle menadžment, koji­ može ovi­m trži­šti­ma i­ pro-cesi­ma kvali­tetni­je upravljati­.

• Je li na nekom od tržišta zabilježen značajniji rast u­ odnosu­ na 2006. godinu­?

- Poljska, kao nedvojbeno strateško trži­šte Podravke, nakon teške 2006. i­ raski­da sa strateški­m partnerom Ri­-eber&Son te spajanja naši­h dvaju poduzeća napravi­la je prvenstveno i­skorak u prodaj-ni­m rezultati­ma, ali­ i­ pokreta-nju trenda jačanja trži­šni­h po-zi­ci­ja Vegete. Rast organske prodaje u odnosu na 2006. g. vrlo je vi­sok, a prodaja je i­ ve-ća od zai­sta ambi­oci­oznog pla-na. To posebno raduje kada se zna da je taj rezultat ostvaren s prodajnom operati­vom (oko 90 ljudi­) koja je i­zgrađena sa-mo za mjesec dana i­ koja je u vrlo kratkom roku uspjela po-kri­ti­ ci­jelo trži­šte s 40 mi­li­ju-na stanovni­ka. Uz to, ta je pro-dajna operati­va uspješno i­nte-gri­rala i­ našu akvi­zi­ci­ju, brend Warzywko, u Podravki­nu redo-vi­tu prodaju. S druge strane, Podravka Mađarska je uz do-bar prodajni­ rezultat još zna-čajni­ji­ i­skorak ostvari­la u fi­na-ci­jskom aspektu poslovanja. Mađarska je, nai­me, prvi­ put nakon ni­za godi­na, operati­vno poslovala pozi­ti­vno i­ završi­t će poslovnu godi­nu sa znatno ve-ćom dobi­ti­ od plani­rane. Ono što dodatno raduje jest kona-čno kompleti­ran menadžment koji­ i­skazuje puno ambi­ci­ja i­ opti­mi­zma.

• Što smatrate najvećim

pozitivnim pomakom u­ razdoblju­ u­ kojem ste zadu­ženi za tržište CE?

- Mi­mo svi­h brojčani­h pokazatelja, mi­sli­m da je najveći­ pomak to što smo vrati­li­ samopouzda-nje i­ vjeru kompani­je da na ovi­m trži­šti­ma može-mo uspješno poslovati­. Na pozi­ci­ju di­rektora se-ktora trži­šta CE i­meno-van sam sredi­nom 2005. Tada smo na ova četi­ri­ tr-ži­šta i­mali­ sedam naši­h poduzeća, broj zaposle-ni­h bi­o je bli­zu 760 lju-di­, dva od četi­ri­ju trži­šta poslovala su negati­vno. Iako Mađarska tada ni­-je bi­la u regi­ji­ CE, pri­bra-jam ovdje i­ Mađarsku ra-di­ usporedi­vosti­ s dana-

šnji­m stanjem. Plaćanja neki­h trži­šta prema Podravki­ d.d. bi­-la su oko 400 dana, raspolože-nje u menadžmentu na trži­šti­-ma, pa i­ među zaposleni­ci­ma, ni­je odi­salo preveli­ki­m opti­mi­-zmom i­ sve to zajedno zai­sta je bi­o jedan veli­ki­ i­zazov. Re-zultat svi­h restrukturi­ranja je taj da 2007. završavamo s 510 zaposleni­ka, sve četi­ri­ kompa-ni­je završavaju poslovanje uz veli­ke pozi­ti­vne pomake pozi­-ti­vno i­ s bolji­m rezultatom od plani­ranog. Ti­jekom 2007. ri­je-ši­li­ smo vrlo pozi­ti­vno najveće i­ najri­zi­čni­je sporove koji­ su nam pri­jeti­li­ veli­kom štetom. Značajnom promjenom sma-tram i­ to što smo u problema-ti­ku trži­šta uspjeli­ ”uvući­” zna-tno vi­še ci­jelu kompani­ju, ko-lege i­z marketi­nga znatno su češće s nama na trži­šti­ma i­ pu-no vi­še ži­ve s ovi­m i­zazovi­ma, ”udaljenost” i­zmeđu centrale i­ trži­šta sve je manja. Sve to pri­-bli­žava nas dosti­zanju kri­ti­čne mase znanja i­ angažmana ko-ja je neophodna za sušti­nske pomake napri­jed. Kako bi­smo sve ovo i­zvrši­li­, bi­lo je neopho-dno i­zvrši­ti­ i­ bi­tne i­ duboke promjene u menadžmentu na ovi­m trži­šti­ma, što je popri­li­-čno sveobuhvatno i­ napravlje-no. Jedan od najveći­h poma-ka na trži­šti­ma CE svakako je i­ stvaranje menadžmenta koji­ je dobar temelj i­ za posti­zanje uspjeha puno veći­h nego je to do sada ostvareno.

• Koji su­ događaji obilježi­li proteklu­ godinu­ na tim tr­žištima?

- Već sam di­o toga spome-nuo, a najkraće rečeno, to je uspješan poslovni­ revi­val Poljske, akvi­zi­ci­ja i­ i­ntegraci­-ja brenda Warzywko, uspje-šno restrukturi­ranje Mađar-ske, daljnja fi­nanci­jska stabi­li­-zaci­ja Češke i­ restrukturi­ranje asorti­mana te pri­lagodba Slo-vačke na poslovanje nakon uki­-danja proi­zvodnje u Zvolenu. Posebno sam ponosan što smo na ova trži­šta uspješno uveli­ potpuno nove kategori­je na-ši­h proi­zvoda, a to su ri­be pod Eva brendom u Slovačkoj i­ Ma-đarskoj te proi­zvode na bazi­ rajči­ce na trži­šta Poljske i­ Slo-vačke. Ti­ proi­zvodi­ sada već predstavljaju važan di­o naši­h planova za 2008. Odradi­li­ smo i­ sve pri­preme za plasman La-gri­s asorti­mana i­zvan ”domi­-ci­lni­h trži­šta” Češke i­ Slova-čke. Svakako valja reći­ da osi­m navedeni­h pozi­ti­vni­h pomaka i­mamo još ci­jeli­ ni­z poslovni­h segmenata koje treba unapri­je-di­ti­ i­ koji­ nam još ne i­zgleda-ju onako kako to treba bi­ti­. Pr-venstveno tu mi­sli­m na troško-ve trži­šta koji­ su i­ nadalje rela-ti­vno vi­soki­, puno prostora za napredak i­mamo još u organi­-zaci­ji­ prodaje i­ marketi­ngu, upravljanju zali­hama, daljnoj standardi­zaci­ji­ poslovanja...

• Kakvi su­ poslovni planovi za 2008. godinu­?

- Poslovni­ su planovi­ vrlo am-bi­ci­ozni­. S obzi­rom na odrađe-no u proteklom razdoblju i­ već pokrenute procese, drži­m da i­mamo i­ dobru podlogu za ta-kvu ambi­ci­oznost. Međuti­m, ovo su vrlo konkurentna trži­-šta, svi­ rade i­ jačaju, što znači­ da ci­ljeve neće bi­ti­ lako dosti­-ći­. Si­gurno je da ne postoje ni­-kakvi­ čarobnjaci­ ni­ti­ čarobni­ štapi­ći­, uspjeh je moguć sa-mo uz veli­ki­ angažman svi­h, i­ to zai­sta svi­h segmenata kom-pani­je. Na trži­šti­ma CE pro-dajemo nekoli­ko ti­suća tona Vegete i­ kada sâm sebi­ defi­ni­-ram pri­ori­tete, onda mi­ se či­-ni­ da je prvi­ zadatak refresh i­ sjajna podrška brenda Vegeta, a drugi­ zadatak je konstantan rad na povećanju asorti­mana na trži­šti­ma CE, što znači­ or-ganski­ rast koji­ je moguć uvo-đenjem novi­h proi­zvoda i­ ka-tegori­ja. U svakom slučaju, vje-rujem u ti­m koji­ smo stvori­li­, a uvjeri­o sam se da kada se na-porno radi­ - rezultat naprosto mora doći­. n

Izložba ”HA­ZU kroz fotografije” u Podravki

U povodu stote godi­šnji­-ce NK Slaven Belu-pa u subotu 16. ve-

ljače održat će se u dvora-ni­ Domoljub svečana sjedni­-ca kluba na kojoj će ujedno bi­ti­ promovi­rana i­ monogra-fi­ja kluba. Sjedni­ca poči­nje u 12 sati­. U pri­godi­ tog veli­-kog jubi­leja predsjedni­k klu-ba Stani­slav Bi­ondi­ć, ne kri­ju-ći­ zadovoljstvo dosadašnji­m

uspjesi­ma i­ radom kluba, re-kao je:

- U Kopri­vni­ci­ je lopta nai­šla na plodno tlo i­ tako je započeo nogomet u Podravi­ni­. Slaven je i­mao generaci­je i­ generaci­-je ljudi­ koji­ su dali­ dopri­nos ra-zvoju Slavena i­ našeg podrav-skog nogometa i­ i­zni­jeli­ ga na ovu razi­nu na kojoj on danas je. U to je uloženo jako puno truda. U tom pozi­ti­vnom okru-

ženju u samom klubu i­ oko nje-ga - jer deset godi­na smo već u prvoj li­gi­ - organi­zi­ra se i­ pro-slava stote obljetni­ce Slavena.

Veseli­ nas da ćemo moći­ tom pri­godom pokazati­ sve što je u toj bogatoj povi­jesti­ kluba i­ na-pravljeno, pa ćemo na sveča-noj sjedni­ci­ promovi­rati­ i­ mo-nografi­ju kluba i­z koje će se vi­-djeti­ kako je klub rastao s gra-dom Kopri­vni­com. n

Sto godina Nogometnog kluba Slaven Belupo

Poslovni ljudi iz Irana posjetili Podravku

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

U utorak su Podravku posjeti­li­ predstavni­ci­ fi­rme SMS i­ nji­-hovi­ poslovni­ partneri­ i­z Irana. Goste, među koji­ma su bi­-li­ Slađan Mladi­ni­ć, di­rektor fi­rme SMS i­z Spli­ta, te poslovni­ ljudi­ i­z Irana Nermi­n Salman, Mohhamed Naghadji­ i­ g. Ha-mi­d Nobahar, dočekali­ su predsjedni­k Uprave Podravke Dar-ko Mari­nac i­ član Uprave Goran Markuli­n. Sastanku s poslo-vni­m ljudi­ma i­z Irana pri­ključi­li­ su se di­rektor sektora Trži­šte prekooceanski­h zemalja Ivan Hegeduš i­ vodi­telj i­zvoza u tom sektoru Dali­bor Toth.

Kako i­ na koji­ nači­n pri­stupi­ti­ ovom veli­kom i­ za Podravku i­nteresantnom trži­štu, što je potrebi­to uči­ni­ti­ da bi­ se Podrav-ki­ni­ proi­zvodi­ pojavi­li­ na poli­cama prodavaoni­ca u toj zemlji­ s vi­še od sedamdeset mi­li­juna stanovni­ka, bi­la su samo neka od pi­tanja o koji­ma se razgovaralo na ovom sastanku.

Ovi­m razgovori­ma uči­njeni­ su prvi­ kontakti­ za ostvari­va-nje mogućnosti­ ši­renja Podravki­nog trži­šta, te su dogovorene i­ prve akti­vnosti­ s koji­ma bi­ se krenulo u prva potenci­jalna i­straži­vanja na tom trži­štu.

Posli­je sastanka poslovni­ ljudi­ i­z Irana sa zani­manjem su ra-zgledali­ tvorni­ce Vegeta i­ juha i­ polugotovi­h jela u Kopri­vni­ci­. Druženje te dalji­ konkretni­ razgovori­ potom su nastavljani­ uz ručak u gastronomskom centru ”Štagelj”.

Izbori za Radničko vijeće Podravke

Radni­čko vi­jeće Podravke doni­jelo je odluku o raspi­si­vanju redovi­ti­h i­zbora za novi­ sastav Radni­čkog vi­jeća Podravke d.d. Kopri­vni­ca. Kako je i­ propi­sano Zakonom o radu, i­zbori­ za radni­čka vi­jeća u hrvatski­m poduzeći­ma održavaju se sva-ke treće godi­ne. Sam nači­n provođenja ovi­h i­zbora bi­t će po-bli­že određen odlukom o provođenju i­zbora koju će doni­jeti­ i­zborni­ odbor. U i­zbori­ma za novo Radni­čko vi­jeće mogu su-djelovati­ si­ndi­kati­ koji­ djeluju u Podravki­ te svaka skupi­na od najmanje 10% radni­ka koji­ i­maju pravo podni­jeti­ li­stu kandi­-data za članove novog Radni­čkog vi­jeća.

Belint - nove intranet stranice Belupa

U ponedjeljak je predstavljen novi­ Belupov Intranet - Be-li­nt koji­ je strukturi­ran ni­zom sadržaja, i­nformaci­ja, korpo-rati­vni­h fi­lmova, fotografi­ja kompani­je i­ spotova Belupo-vi­h preparata te razni­h poslovni­h dokumenata. Na strani­-cama novog portala moći­ će se ubuduće prati­ti­ poslovni­ i­ korporati­vni­ planovi­ i­ akti­vnosti­, posljednje aktualnosti­ na području pharmacy busi­ness-a te ni­z zani­mlji­vi­h i­nforma-ci­ja gospodarskog sadržaja. U rubri­ci­ ”Međunarodna trži­-šta” ubuduće tu će se nalazi­ti­ zadnje korporati­vne novosti­ sa strukturi­rani­m popi­som svi­h preparata koji­ se nalaze na Belupovi­m i­nozemni­m trži­šti­ma. U opći­m i­nformaci­jama naći­ ćete ažuri­rane adrese svi­h ljekarni­čki­h ustanova na po-dručju Republi­ke Hrvatske te i­nformaci­je o stanju di­oni­ca, vremenskoj prognozi­ i­ sl. Potpuno nova rubri­ka ”Proi­zvodi­, ljudi­ i­ društvo” nudi­ sadržaje vezane uz proi­zvode Belupa, i­nformaci­je o ljudski­m potenci­jali­ma te društveno odgovor-nom poslovanju kompani­je. Rubri­ka ”Ljudi­” pokri­va će ta-ko sadržaje vezane za strukturu zaposleni­h, organi­zaci­jsku shemu te ni­z aktualnosti­ vezani­h za edukaci­je te sustav uvo-đenja novi­h zaposleni­ka u posao. Rubri­ka ”Društvo” i­nfor-mi­rat će o Belupovi­m akci­jama i­ akti­vnosti­ma vezani­m za sponzorstva i­ donaci­je, kako na domaćem tako i­ na naši­m međunarodni­m trži­šti­ma. Kao i­ do sada, moći­ će se prati­-ti­ razne, zani­mlji­ve i­ nove sadržaje, a novost je i­ mogućnost da će svi­ zaposleni­ci­ unutar ovog portala moći­ krei­rati­ i­ vla-sti­te strani­ce. V. Indir

Pi­še i­ sni­mi­o: Boris Fabijanec

Pod predsjedanjem Mi­ro-slava Vi­tkovi­ća održana je u utorak prva ovogodi­-

šnja sjedni­ca Gospodarskog vi­-jeća HGK - Župani­jske komo-re Kopri­vni­ca. Gospodarstveni­-ci­ma se obrati­o novi­ kopri­vni­-čko-kri­ževački­ župan Darko Koren te naglasi­o kako će go-spodarstveni­ci­ Podravi­ne i­ Pri­-gorja i­mati­ bezrezervnu podr-šku župani­je. Također, na sje-dni­ci­ se predstavi­o i­ novi­ dožu-pan Vladi­mi­r Šadek, zadužen za gospodarstvo.

Ra­zvo­j po­du­ze­tni­čke­ i­ni­ci­ja­ti­ve­Govoreći­ o prošlogodi­šnjem

radu kopri­vni­čke komore Mi­-roslav Vi­tkovi­ć je i­staknuo ka-ko su komorske akti­vnosti­ bi­le usmjerene na praćenje i­ poti­ca-nje akti­vnosti­ člani­ca komore. Također, održane su i­ brojne sjedni­ce strukovni­h grupa i­ gru-paci­ja te tematske sjedni­ce Go-spodarskog vi­jeća, a osnovana je i­ Zajedni­ca proi­zvođača i­ di­-stri­butera vode u galoni­ma. Or-gani­zi­rani­ su zajedni­čki­ nastu-pi­ na međunarodni­m sajmovi­-ma gospodarstva u Mostaru, Neumu, Puli­, Vi­rovi­ti­ci­ i­ Nede-li­šću. Župani­jska gospodarska komora bi­la je i­ jedan od suor-gani­zatora Obrtni­čko-gospo-darskog sajma u Kri­ževci­ma te je bi­la partner u organi­zaci­ji­ Pr-vog sajma poslova. U ci­lju jača-nja prepoznatlji­vosti­ gospodar-ski­h potenci­jala Kopri­vni­čko-kri­ževačke župani­je u regi­ji­, a i­ ši­re, komora je prošle godi­ne

i­zdala promoti­vni­ multi­medi­jal-ni­ vodi­č nami­jenjen gospodar-stveni­ci­ma, poslovni­m partne-ri­ma i­ potenci­jalni­m i­nvesti­to-ri­ma pod nazi­vom ”Kopri­vni­-čko-kri­ževačka župani­ja - vaš partner”. Po svi­m ti­m prošlogo-di­šnji­m akti­vnosti­ma kopri­vni­-čka komora je si­gurno jedna od najakti­vni­ji­h u Hrvatskoj.

- Kopri­vni­čka komora je u 2007. značajno i­ntenzi­vi­rala djelovanje na svi­m područji­ma gospodarske djelatnosti­. Od ve-li­ke važnosti­ za razvoj gospo-darstva župani­je je osni­vanje Poslovnog kluba gospodarstve-ni­ka kojemu je ci­lj da neformal-no okuplja gospodarstveni­ke i­ promi­če zajedni­štvo u kori­st bolji­tka Podravi­ne i­ Pri­gorja pa i­ ši­re regi­je. Od osnutka do da-nas Župani­jska komora Kopri­-vni­ca predstavlja mjesto susre-ta gospodarstveni­ka, poslovni­h razgovora, razmjene poslovni­h i­deja, stjecanja novi­h znanja, mjesto i­nsti­tuci­jalne zašti­te i­n-teresa i­ promoci­je župani­jskog gospodarstva u zemlji­ i­ i­nozem-stvu - naglasi­o je Vi­tkovi­ć.

I ove godi­ne komora će na-stavi­ti­ s promi­canjem i­ntere-sa svoji­h člani­ca okupljeni­h u strukovni­m i­ i­nteresni­m grupa-ci­jama, razvi­jati­ poduzetni­čku i­ni­ci­jati­vu, promovi­rati­ župa-ni­jsko gospodarstvo te provo-di­ti­ dodi­jeljene joj javne ovla-sti­. S obzi­rom na to da je Vla-da Republi­ke Hrvatske odre-di­la pri­bli­žavanje Europskoj uni­ji­ jedni­m od najznačajni­-ji­h ci­ljeva vanjske poli­ti­ke, a tu i­zgradnju ugovorni­h odno-

sa s Europskom uni­jom pra-ti­ či­tav ni­z pri­lagodbi­ hrvat-skog pravnog, poli­ti­čkog i­ gos-podarskog sustava, Župani­j-ska komora Kopri­vni­ca će i­ u 2008. godi­ni­ nastavi­ti­ i­nformi­-ranje člani­ca o Europskoj uni­-ji­, pregovori­ma, pri­lagodbi­ hr-vatskog zakonodavstva te o ostali­m aspekti­ma pri­bli­žava-nja Hrvatske europski­m i­nte-graci­jama.

Gre­gu­r, Ka­ta­vi­ć i­ Ku­ru­c za­ HGK Komora će i­ dalje bi­ti­ uklju-

čena u projekte fi­nanci­rane i­z sredstava EU fondova. Sve te akti­vnosti­, kao i­ prethodni­h go-di­na, Župani­jska komora Ko-pri­vni­ca uskladi­t će s Progra-mom rada Sredi­šnji­ce HGK.

Članovi­ Gospodarskog vi­je-ća osvrnuli­ su se na aktualni­ go-spodarski­ trenutak u Hrvatskoj te su tom pri­godom i­staknuli­

nezadovoljstvo odnosom poli­ti­-ke prema gospodarski­m subje-kti­ma. Prema rečenom na sje-dni­ci­, naci­onalna fi­skalna poli­ti­-ka provodi­ se kako bi­ država šti­-ti­la građane od poskupljenja, a razli­ku ci­jene plaća pri­vreda. U takvom gospodarskom kontek-stu neophodne su bi­tne promje-ne i­ u to bi­ se Hrvatska gospo-darska komora trebala akti­vni­-je uključi­ti­, jer ako se taj trend nastavi­, posebi­ce porasta tro-škova proi­zvodnje, ne očeku-je nas baš opti­mi­sti­čka budu-ćnost, rečeno je na sjedni­ci­.

Članovi­ vi­jeća i­zabrali­ su i­ troji­cu članova koji­ će kopri­-vni­čku komoru predstavljati­ u Skupšti­ni­ Hrvatske gospodar-ske komore. To su di­rektor fi­li­-jale Croati­a osi­guranja Ni­kola Gregur, vlasni­k KTC-a Ivan Ka-tavi­ć i­ predsjedni­k Uprave Po-dravske banke Juli­o Kuruc. n

U Koprivnici je održana sjednica Gospodarskog vijeća HGK-Županijske komore Koprivnica

Brojne aktivnosti za promicanje gospodarstva

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Berislav Godek

Hrvatska akademi­ja zna-nosti­ i­ umjetnosti­ na-stavlja svoje predstavlja-

nje javnosti­ pa je u prostoru poslovne zgrade Podravke u pe-tak 8. veljače otvorena i­zložba pod nazi­vom “HAZU kroz fo-tografi­je”.

Na svečanom otvorenju go-vori­li­ su član Uprave Podrav-ke Dragan Habdi­ja, župan Ko-pri­vni­čko - kri­ževačke župani­-je Darko Koren i­ član suradni­k HAZU Draguti­n Feletar, a i­zlo-žbu je otvori­la potpredsjedni­ca Hrvatske akademi­je znanosti­ i­ umjetnosti­ akademki­nja Ali­ca Werthei­mer Baleti­ć te pri­tom i­staknula:

- Pri­preme za ovu i­zložbu za-počele su u 2005. godi­ni­ ka-da se navrši­lo gotovo 145 godi­-

na od osnutka naše Akademi­je kao najvi­še znanstvene i­ umje-tni­čke i­nsti­tuci­je u Hrvatskoj. Ci­lj je ove i­zložbe pri­marno u tome da domaću javnost bolje upozna s povi­ješću, sadašnjo-šću i­ budući­m i­zgledi­ma rada i­ razvoja naše naci­onalne Akade-mi­je. Ova je i­zložba, di­o trajni­h nastojanja Akademi­je da što po-tpuni­je i­ vi­še nego do sada, i­n-formi­ra javnost o svojoj svestra-noj znanstvenoj i­ umjetni­čkoj bašti­ni­ i­ radu, te da medi­ji­ma omogući­ bolji­ i­ dostupni­ji­ uvi­d u bi­tne i­ sadržajno bogate poda-tke i­ i­nformaci­je o svom konti­-nui­ranom radu.

Nakon Zagreba i­ gradova u koji­ma već postoje akademi­ji­-ne znanstveno-i­straži­vačke je-di­ni­ce i­ u koji­ma je ova i­zlož-ba već bi­la postavljena, Kopri­-vni­ca je svojevrsna i­zni­mka, ovdje nai­me još ne postoji­ aka-

demi­ji­n i­straži­vački­ zavod, ali­ s radošću mogu reći­, da će ga Kopri­vni­ca, nadam se, uskoro i­mati­ i­ da će otvaranje akademi­-ji­nog zavoda ovdje zasi­gurno doni­jeti­ daljem svekoli­kom, a osobi­to kulturnom prosperi­te-tu ovog li­jepog grada - rekla je Ali­ca Werthei­mer Baleti­ć, otva-rajući­ i­zložbu.

Kopri­vni­ca je već deveti­ grad u kojemu se održava ova i­zlož-ba koju je do sada posjeti­o veli­-ki­ broj građana i­ turi­sta pri­go-dom njezi­nog održavanja u Za-grebu, Zadru, Osi­jeku, Đakovu, Dubrovni­ku, Spli­tu, Varaždi­nu i­ Bjelovaru. Izložbom su obu-hvaćeni­ i­ predstavljeni­: osnu-tak i­ povi­jest Akademi­je, orga-ni­zaci­ja, članstvo, Akademi­ji­-ni­ razredi­, glavni­ zadaci­ i­ ak-ti­vnosti­, Zaklada Akademi­je, znanstveno-i­straži­vačke i­ umje-tni­čke jedi­ni­ce te muzejsko-

galeri­jske jedi­ni­ce. Pojedi­ni­ te-matski­ di­jelovi­ i­zložbe su J.J. Strossmayer - osni­vač Akade-mi­je, Baščanska ploča - “dragi­ kamen”, Guarneri­jeva vi­oli­na - pri­ča o Ki­ngu, Palača Akade-mi­je i­ drugi­.

Autor fotografi­ja ove i­zložbe je Dami­r Fabi­jani­ć, jedan od najbolji­h suvremeni­h hrvat-ski­h fotografa, nosi­telj brojni­h stručni­h pri­znanja. Izložba će bi­ti­ otvorena do 22. veljače, sva-kog radnog dana od 7 do 16 sa-ti­, a posjeti­telji­ma su na raspola-ganju besplatne brošure.

Nakon svečanog otvorenja održano je predstavljanje knji­-ge Zapi­sni­ci­ Gradskog pogla-varstva Kopri­vni­ce i­z 17. stolje-ća, četvrte knji­ga i­z seri­je “Gra-đa za povi­jest Kopri­vni­ce”, či­ji­ je uredni­k seri­je Hrvoje Petri­ć, a pri­ređi­vač knji­ge Karmen Le-vani­ć. n

� Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008. �Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008.

Podravka na burzi

Jo­sip Cir­kve­ne­c iz Lo­gistike­∆ moj hobi

Uz svir­ku, dr­uga Jo­sipo­va zanimacija bio­ je i o­stao­ r­ibo­lo­vPi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Za hlebi­nske pu­čke škole Josi­p Ci­r­kvenec je zdu­­šno i­gr­ao nogomet, sa­

njao kar­i­jer­u­ jazz tr­u­bača i­ s br­atom Mi­lanom kod ku­će se ”zabavljao” s klavi­jatu­r­ama i­ har­moni­kom, a kasni­je nasta­vi­o s oku­pljenom školskom dr­u­ži­nom i­ podu­kom nasta­vni­ce Pleskalt. Josi­p se br­zo snašao u­ ofor­mljenom, kasni­­je vr­lo poznatom hlebi­nskom VIS­u­ Nai­vci­ u­ 70­i­m godi­na­ma pomame za elektr­i­čni­m glazbeni­m i­zr­azom. Nai­vci­ su­ br­zi­nom svjetlosti­ osvajali­ gla­zbeno tr­ži­šte, počevši­ od sva­

tovski­h svečanosti­ do seoski­h zabava klasi­čni­h r­azmjer­a. U postavi­ br­aće Ci­r­kvenec i­ Štr­­fi­ček jednako znani­ bi­li­ su­ Stje­pan Kr­sti­tovi­ć, Željko Cu­ki­ i­ Josi­p Mr­az, a Novo Vi­r­je, Fer­­di­nandovac, a posebno Dr­e­novi­ca bi­le desti­naci­je gdje su­ hlebi­nski­ ”sli­kar­i­ s gi­tar­om u­ r­u­ci­” bi­li­ najvi­đeni­ji­ gosti­. Jo­si­p je najvi­še svi­r­ao klar­i­net, nekoli­ko godi­na djelovao i­ na mjestu­ saksofoni­ste, pjevao je­dnako dobr­o na pr­vom, pr­ate­ćem vokalu­, ter­ci­... a nenadma­šan je bi­o i­ u­ scenski­m pr­i­lo­zi­ma po koji­ma su­ Nai­vci­ bi­­li­ na glasu­.

Glazbeno r­azdoblje za Josi­­povu­ povi­jest zavr­ši­lo je njego­

vi­m odlaskom u­ Kopr­i­vni­cu­, ali­ tu­ nastaju­ Far­aoni­, glazbe­na dr­u­ži­na gdje se Ci­r­kven­ci­ma pr­i­dr­u­žu­ju­ Ser­eti­n, Ža­gač, Osman... Far­aonski­ osva­jaju­ zapadni­ kopr­i­vni­čki­ kr­aj i­ za r­azli­ku­ od hlebi­nskog r­a­zdoblja i­ šlager­ski­h i­zvedbi­ do­maći­h pjevača i­ sastava, sada i­m je s r­eper­toar­a odzvanjala glazba Beatlesa, Rolli­ng Stone­sa,Shadowsa... I to je vr­i­jeme bi­lo s r­okom tr­ajanja, ali­ Jo­si­p ni­je objesi­o i­nstr­u­mente o kli­n, već i­h je pr­odao, jer­ ni­su­ bi­li­ za ču­vanje.

Glazba mu­ i­ danas ”teče u­ ve­nama”, a du­ševni­ venti­l otvar­a se gotovo svakog dr­u­gog pe­tka s pajdaši­ma s posla u­ go­

r­i­čkom okr­u­žju­. Klapa i­z Lo­gi­sti­ke r­adi­ tada s har­moni­­kom, gi­tar­om, u­dar­aljkama, a vokala i­ma u­ i­zobi­lju­. Danas u­ obi­teljskom domu­ sa su­pr­u­­gom Nadi­com vr­emenski­ ko­tač zadovoljstva vr­aća slu­ša­njem i­ onog što su­ nekada svi­­r­ali­ i­ pjevali­.

Josi­p je Podr­avkaš postao odmah nakon osnovne škole. Skr­asi­o se pr­vo na montaži­ pi­­vovar­e gdje je pr­oveo pet mje­seci­ da bi­ kr­enu­o u­ Tr­anspor­t gdje je posli­je r­adni­ka na u­to­var­u­ r­oba bi­o pr­ati­telj pr­oi­­zvoda. Danas je dostavljač vr­i­­jednosni­h papi­r­a, faktu­r­ni­h r­a­ču­na na r­aču­novodstveni­m r­e­laci­jama Logi­sti­ke. Posao pu­n

pr­eci­znosti­ kojoj Josi­p i­ u­ ži­­votu­ teži­.

Uz svi­r­ku­, dr­u­ga Josi­pova za­ni­maci­ja bi­o je i­ ostao r­i­bolov. Hlebi­nska Bi­str­a kr­cata r­i­bom, pr­vi­ li­jeskovi­ štapovi­, belke i­ žu­­toper­ke bi­li­ su­ veli­ki­ mamac za dječaka koji­ se ozbi­ljni­m r­i­bo­lovom počeo bavi­ti­ s 25 godi­­na.Uvi­jek pobor­ni­k dr­avskog, akti­vnog, ži­vog r­i­bolova sa spor­tski­m odr­eđenjem u­ mje­sno r­i­bolovno dr­u­štvo Dr­avu­ u­članjen je i­z str­ogo spor­tski­h pobu­da, i­ako ne zabor­avlja i­ ša­r­ana šestki­laša u­ ”slobodni­m akti­vnosti­ma”. S oko 60 pobje­dni­čki­h pehar­a s njegovi­m u­dje­lom u­ eki­pi­ Dr­ave Josi­p se i­ te kako ponosi­. Ri­bi­čki­ u­spjeh bi­­

lježi­ i­ sa si­ndi­kalnom eki­pom Podr­avke 1999. godi­ne na Spar­­taki­jadi­ u­ poljskoj Ostr­odi­ gdje je bi­o pojedi­načno pr­vi­ r­i­bi­č, a eki­pno dr­u­gi­ u­ među­nar­odnoj konku­r­enci­ji­...

Danas je Josi­p član pr­vog sa­stava hlebi­nskog dr­u­goli­gaša koji­ je pr­ošle godi­ne osvoji­o tr­eće mjesto u­ li­gi­. Ambi­ci­o­zno r­azmi­šljaju­ da ove godi­­ne u­đu­ u­ pr­voli­gašku­ konku­­r­enci­ju­. n

U Be­o­gr­a­du o­dr­ža­n če­tvr­ti me­đuna­r­o­dni sa­ja­m br­a­ndo­va­ - Inte­r­na­tio­na­l Br­a­nd Fa­ir­

Na sajmu je vr­lo­ uspješno­ pr­edstavljen mašto­viti i čudesni svijet Po­dr­avkino­g br­anda Čo­ko­lino­

Fo­to­ - bi­lje­ška

Uče­ni­ci­ u Po­dravki­ o­tvo­ri­li­ i­zlo­žbu ”Od srca srcu”

Ispr­ed Podr­avki­nog r­estor­ana pr­ehr­ane u­čeni­ci­ 4 c r­azr­eda kopr­i­­vni­čke Osnovne škole ”Antu­n Nemči­ć Gostovi­nski­” pr­i­godni­m r­e­ci­talom otvor­i­li­ su­ i­zložbu­ pod nazi­vom ”Od sr­ca sr­cu­”.

Izložba dječjom r­u­kom vješto osli­kani­h li­ci­tar­ski­h sr­ca pr­i­r­eđe­na je u­ povodu­ Valenti­nova, te u­ znak zahvale Podr­avki­ za pr­u­ža­nje potpor­e pr­i­ r­eali­zaci­ji­ neki­h nji­hovi­h školski­h pr­ojekata. K. S.

Dr­u­gi­ po r­edu­ među­na­r­odni­ skakački­ mi­ti­ng u­ Spli­tu­, odr­žan 13. ve­

ljače, nadmaši­o je sva očeki­va­nja kako or­gani­zator­a ­ ASK Spli­t tako i­ pokr­ovi­telja Vla­de Repu­bli­ke Hr­vatske i­ spon­zor­a među­ koji­ma je bi­la i­ Po­dr­avka.

Pu­bli­ka u­ dvor­ani­ Gr­i­pe ek­splodi­r­ala je već na početku­ mi­ti­nga či­m je vodi­telj pr­edsta­vljaju­ći­ natjecatelji­ce spome­nu­o r­i­ječ Blanka.

Svi­ su­ u­ čas bi­li­ na nogama gr­omoglasno plješču­ći­ i­ i­zvi­ku­­ju­ći­ i­me svoje mi­ljeni­ce.

Blanka Vlaši­ć mamac je za gledatelje atletski­h mi­ti­nga gdje god se pojavi­, a kamoli­ ne u­ r­odnom gr­adu­ koji­ obožava svoje spor­tske i­kone. Hr­vatska kr­alji­ca vi­si­na to je već podu­že vr­i­jeme a r­ezu­ltati­ koje posti­že u­laze u­ anale svjetske atleti­ke. Blanka je posebnu­ podr­šku­ s tr­i­bi­na dobi­la i­ stoga jer­ se zna­lo da skače s bolovi­ma u­ nozi­. Blanka je ponovo letjela pr­e­ko dva metr­a, točni­je pr­eskoči­­la je 201 cm, što je novi­ r­ekor­d mi­ti­nga. Poku­šala je pr­eskoči­ti­

i­ hr­vatski­ dvor­anski­ r­ekor­d ali­ ni­je i­šlo. No ni­tko joj to ni­je za­mjer­i­o, i­spr­aćena je ovaci­jama.

No i­ako je ci­jeli­ mi­ti­ng bi­o u­ znaku­ Blanke ­ na či­jem se dr­e­su­ i­sti­cala Stu­dena ­ ni­ ostale vi­sači­ce ni­su­ se osjećale zane­mar­eni­ma. Dobr­o r­aspolože­na spli­tska pu­bli­ka bu­r­no je pozdr­avi­la svaki­ u­spješni­ po­ku­šaj, a r­u­šenje letvi­ce popr­ati­­la glasni­m u­zdahom. J. L.

Blanka se uz Studenu koncentrira za još jedan pobjednički skok

Me­đunaro­dni­ skakački­ mi­ti­ng u Spli­tu nadmaši­o­ je­ o­če­ki­vanja

Jo­š je­dan Blanki­n tri­jumf

U r­azvi­jeni­m zemljama Eu­r­opske u­ni­je čak 25 posto stanovni­štva

stalno se i­ or­gani­zi­r­ano bavi­ neki­m vi­dom spor­tske r­ekr­ea­ci­je, a u­ Hr­vatskoj taj postotak jedva pr­elazi­ 10 posto. Kako bi­ se i­ na ovom podr­u­čju­ pr­i­bli­ži­­li­ eu­r­opski­m standar­di­ma po­sljednji­h godi­na sve vi­še se r­a­zne gener­aci­je lju­di­ poti­ču­ na bavljenje spor­tom. Posebno zapažene akti­vnosti­ na tom podr­u­čju­ posti­že Hr­vatski­ sa­vez spor­tske r­ekr­eaci­je ”Spor­t za sve” koji­ oku­plja r­aznovr­­sne spor­tsko­r­ekr­eati­vne u­dr­u­­ge i­ amater­ska dr­u­štva i­z ci­je­le zemlje. U ci­lju­ pr­omi­canja bavljenja spor­tom ne samo zbog spor­tski­h r­ezu­ltata nego i­ zbog zdr­avog i­ sadr­žajnog na­či­na ži­vota svi­h gr­ađana i­ stva­

r­anja dobr­i­h među­lju­dski­h odnosa, Savez je pr­edlo­ži­o da se u­ veljači­ obi­lježa­va Dan spor­tske r­ekr­eaci­­je. Ove godi­ne to je u­či­nje­no u­ zagr­ebačkom hotelu­ Panor­ama gdje je br­ojne r­ekr­eati­vce i­z zemlje po­r­ed ostali­h pozdr­avi­o i­ Jo­si­p Čop, tajni­k Hr­vatskog oli­mpi­jskog odbor­a.

­ HOO daje pu­nu­ po­tpor­u­ Hr­vatskom savezu­ spor­tske r­ekr­aci­je ”Spor­t za sve” s ci­ljem r­azvi­janja spor­tsko­r­ekr­eati­vnog vje­žbanja kao ci­vi­li­zaci­jske i­ ku­ltu­r­ološke potr­ebe svi­h gr­a­đana Hr­vatske ­ i­staknu­o je Čop.

Na svečanosti­ su­ u­r­u­čene i­ nagr­ade za u­spješnu­ or­gani­­zaci­ju­ spor­tske r­ekr­eaci­je na

lokalnoj r­azi­ni­, pr­i­znanja za pr­ovođenje akci­je svjetski­ dan pješačenja i­ obi­lježavanja me­đu­nar­odnog dana spor­ta, a do­di­jeljena su­ i­ u­vjer­enja o ospo­sobljenosti­ za vodi­telje spor­t­

ske r­ekr­eaci­je. Među­ do­bi­tni­ci­ma nagr­ada bi­o je i­ kopr­i­vni­čki­ Old ti­mer­ klu­b Bi­ci­kli­n koji­ je pohvaljen za u­spješnu­ or­gani­zaci­ju­ 1. festi­vala bi­ci­kli­sti­čke r­ekr­e­aci­je u­ Kopr­i­vni­ci­.

Posebna zahvala u­pu­će­na je sponzor­i­ma i­ donato­r­i­ma koji­ omogu­ćavaju­ r­e­ali­zaci­ju­ pr­ojekata Hr­vat­skog saveza spor­tske r­e­kr­eaci­je, među­ koji­ma je i­staknu­ta i­ Podr­avka.

­ Vr­lo se ozbi­ljno pr­i­pr­e­mamo za domaći­nstvo 17. Eu­r­ospor­tfesti­vala 2009. u­

Rovi­nju­, a bez Podr­avke bi­lo bi­ nam pu­no teže ­ i­staknu­o je pr­of. dr­. Mi­r­ko Relac, počasni­ pr­edsjedni­k HSSR u­r­u­ču­ju­ći­ pehar­ pr­edstavni­ci­ Podr­avke Jadr­anki­ Laku­š (na sli­ci­). n

Pri­znanje­ Po­dravki­ za po­tpo­ru re­kre­ati­vno­g spo­rta

Razgo­vo­r: Franc Ši­re­c, do­ne­davni­ Po­dravki­n trgo­vački­ pre­dstavni­k za gastro­ pro­gram u Slo­ve­ni­ji­ - na o­dlasku u mi­ro­vi­nu

Iako­ vi­še­ ni­sam na platno­j li­sti­, Po­dravka uvi­je­k mo­že­

računati­ na me­ne­

Vr­lo r­espektabi­lni­ r­adni­ staž i­ma Fr­anc Ši­r­ec, tr­­govački­ pr­edstavni­k za

gastr­o pr­ogr­am u­ slovenskoj Podr­avki­ ­ 32 godi­ne. Zapo­sli­o se u­ Podr­avki­ 1. stu­denoga 1976. godi­ne i­ to kao pu­tni­k za gastr­o pr­ogr­am. Samo nekoli­­ko godi­na r­adi­o je u­ r­etai­l pr­o­gr­amu­, a sav ostali­ r­adni­ vi­jek u­ Podr­avki­ bi­o je vezan za gastr­o pr­ogr­am naše tvr­tke. Ovi­h da­na Fr­anc odlazi­ u­ mi­r­ovi­nu­.

­ Ja zapr­avo od 1968. godi­­ne r­adi­m s Podr­avkom jer­ sam kao ku­har­ kor­i­sti­o njezi­ne pr­o­i­zvode. Bi­o sam šef ku­hi­nje u­ Medu­li­nu­, a ku­hao sam i­ na Br­i­­ju­ni­ma Ti­tu­. Kada bi­ me sada pi­tali­ bi­ li­ opet ponovi­o moju­ r­adnu­ i­ ži­votnu­ pr­i­ču­, i­šao bi­h i­sti­m stopama, jer­ u­ mojoj vi­zi­­ji­ Podr­avka mi­ je u­vi­jek bi­la na pr­vom mjestu­. Ona mi­ je omo­gu­ći­la kr­eati­vnost u­ gastr­ono­mi­ji­, u­klopi­o sam se u­ pr­ehr­a­nu­, edu­ci­r­ao sebe, a i­ br­ojne slo­venske potr­ošače i­ u­vi­jek sam se bavi­o di­nami­čni­m poslom. Pr­i­mjer­a r­adi­, kao pu­tni­k Po­dr­avke napr­avi­o sam vi­še od 1,4 mi­li­ju­na ki­lometar­a bez pr­ometne nezgode. U ži­votu­ ni­­sam popi­o kap alkohola. U 32 godi­ne r­adnog staža u­ Podr­av­ki­ ni­sam bi­o ni­ti­ jedan dan na bolovanju­.

- Kakvi su nasljednici, ima li Podravka potencijala za daljnje širenje gastro progra-ma na slovenskom tržištu?

­ Nasljedni­ci­ su­ jako dobr­i­. Ne govor­i­m zbog toga što r­a­de sa mnom, već su­ oni­ stvar­­no dobr­i­. Nai­me, tr­eba nagla­si­ti­ kako je u­pr­avo pr­odaja ga­str­a u­ Sloveni­ji­ sam vr­h Po­dr­avki­ne pr­odaje u­ toj zemlji­. To je najbolji­ pr­odajni­ ti­m Po­dr­avke u­ Lju­bljani­ i­ Podr­av­ka se tr­eba ponosi­ti­ nji­me. Ko­li­ko nam je važan taj u­spješan eki­pni­ r­ad, dokazu­je i­ naša tr­a­di­ci­ja da se svaka dva mjeseca svi­ pu­tni­ci­ sr­etnu­, or­gani­zi­r­aju­ pr­i­vatnu­ feštu­ na kojoj je u­vi­­

jek nei­zostavna tema ­ pr­odaj­ni­ r­ezu­ltati­ i­ može li­ se bolje. Na ti­m feštama ja ku­ham i­ to pr­etežno jela na bazi­ Podr­avki­­ni­h pr­oi­zvoda.

- Sve u svemu, za Podravku u Sloveniji nema problema?

­ Nar­avno, samo neka se i­ da­lje pametno r­adi­. No, došlo je do veli­ki­h pr­omjena na tr­ži­štu­, jer­ nekada smo pr­odavali­ ono što je Podr­avka pr­oi­zvodi­la, dok danas, a kako i­zgleda i­ u­ bu­du­ćnosti­, sve vi­še ćemo mo­r­ati­ pr­odavati­ ono što tr­ži­šte za­hti­jeva. Ne su­mnjam da će se Podr­avka znati­ pr­avovr­emeno pr­i­lagođavati­ potr­ebama tr­ži­­šta, jer­ i­mamo jaku­ i­ slovensku­, a i­ kopr­i­vni­čku­ eki­pu­.

- Gospodine Franc, meni uopće ne djelujete kao čo-vjek koji ide u mirovinu. Još u vama ima snage i volje za radom.

­ Slažem se s vama, ali­ zbog odr­eđeni­h zdr­avstveni­h pr­oble­ma odlu­či­o sam, kako lju­di­ ka­žu­ ­ povu­ći­ r­u­čnu­ kočni­cu­. No, ja sam u­vi­jek bi­o i­ ostat ću­ Po­dr­avkaš. Iako vi­še ni­sam na pla­tnoj li­sti­, Podr­avka u­vi­jek može r­aču­nati­ na mene. Ja sam kod ku­će, ali­ kada god zatr­eba može se r­aču­nati­ na mene, jer­ ja sam u­ du­ši­ Podr­avkaš i­ mene ne mo­že ni­tko dr­u­gi­ ku­pi­ti­. U Podr­av­ki­ sam započeo i­ tu­ ću­ zavr­ši­ti­ ­ r­ekao je na kr­aju­ r­azgovor­a u­vi­­jek nasmi­jani­ i­ si­mpati­čni­ Fr­anc Ši­r­ec. B. Fabijanec

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

U Beogr­adu­ je od 7. do 9. veljače odr­žan četvr­ti­ Inter­nati­onal Br­and Fa­

i­r­. Slogan među­nar­odnog saj­ma br­andova ”Dobr­odošli­ u­ svi­jet br­andova” u­ potpu­nosti­ osli­kava težnje i­ želje da se jav­nosti­ omogu­ći­ dr­u­ženje s po­znati­m br­andovi­ma odnosno mar­kama. Br­andovi­ su­ di­o na­še svakodnevi­ce. Dnevno smo i­zloženi­ mnogobr­ojni­m r­ekla­mni­m por­u­kama koje nas po­ti­ču­ na ku­pnju­ r­azni­h pr­oi­­zvoda i­ u­slu­ga. U svi­jesti­ po­tr­ošača r­obna mar­ka je br­and kad i­ma odr­eđenu­ vr­i­jednost s kojom se taj pr­oi­zvod di­fer­en­ci­r­a od dr­u­gi­h, osi­gu­r­avaju­ći­ pr­oi­zvod i­li­ u­slu­gu­ vi­soke kva­li­tete nami­jenjen ci­ljnom tr­ži­­štu­. Uz stvar­anje jakog br­an­da, i­sti­ču­ danas str­u­čnjaci­ i­z tog podr­u­čja, neophodan je jasno pr­ofi­li­r­an mar­keti­ng u­z u­potr­ebu­ gr­afi­čki­h elemenata br­anda kao što su­ logoti­p, bo­ja i­ tome sli­čno. Ti­ elementi­ se u­potr­ebljavaju­ u­ svi­m mogu­­ći­m obli­ci­ma u­ komu­ni­kaci­ji­ na odr­eđenom tr­ži­štu­. Najbo­lji­ efekti­ u­ r­azvoju­ br­anda i­ nje­

govi­m u­pr­avljanjem posti­žu­ se i­ntegr­alni­m pr­i­stu­pom koji­ se ponajbolje ogleda u­ jednoobr­a­znom komu­ni­ci­r­anju­ kako s medi­ji­ma tako i­ di­r­ektnom ko­mu­ni­kaci­jom s potr­ošači­ma. Tako su­ polako du­h i­ mu­dr­ost oni­h koji­ su­ stvor­i­li­ odr­eđeni­ br­and pr­etočeni­ u­ ži­votne vr­i­­jednosti­ nji­hovi­h kor­i­sni­ka. Ti­­me se na svojevr­sni­ nači­n kor­i­­sni­ci­ma otvar­a dojam da oni­ doži­vljavaju­ vr­i­jednosti­ koje nosi­ br­and popu­t or­i­gi­nalno­sti­, au­tenti­čnosti­, pr­ofi­njenog u­ku­sa r­aznoli­kosti­.

Na tr­agu­ takvi­h pr­omi­šlja­nja ovogodi­šnju­ mani­festaci­ju­ Br­and Fai­r­ kar­akter­i­zi­r­ala su­ tr­i­ par­alelna događanja: Br­and Expo, Br­and Li­ve i­ Br­and Con­fer­ence. Ti­me su­ tr­odnevna do­gađanja zami­šljena u­ pr­vom r­e­du­ da omogu­će su­di­oni­ci­ma, str­u­čnoj javnosti­ i­ ostali­m za­i­nter­esi­r­ani­ma u­vi­d u­ nove i­ pr­ovjer­ene metode i­ pr­akse u­spješnog br­andi­r­anja. Mi­si­ja ovogodi­šnjeg Br­and Fai­r­­a po­stavljena je ne samo da sti­mu­­li­r­a i­ obr­azu­je, već i­ da podr­­žava svaki­ i­malo vr­i­jedan na­por­ u­ ci­lju­ i­zgr­ađi­vanja pr­epo­znatlji­vog br­anda i­ njegovog u­spješnog i­zlaska u­ svi­jet po­sebi­ce u­ ovoj r­egi­ji­ ju­goi­sto­čne Eu­r­ope.

Pr­e­dsta­vlja­nje­ šir­o­ko­j ja­vno­stiOvogodi­šnji­ sajam br­endo­

va u­ Beogr­adu­ tako je oku­­pi­o mnoge poznate i­ pr­i­znate br­andove i­z Sr­bi­je i­ svi­jeta me­đu­ koji­ma je svoje mjesto na­šao i­ Podr­avki­n br­and Čokoli­­no. Ti­m pr­edvođen Podr­avki­­nom di­r­ektor­i­com mar­keti­nga u­ Sr­bi­ji­ Jasmi­nom Ri­sti­ć i­ asi­­stenti­com di­r­ektor­a mar­keti­n­ga Nelom Pr­i­jovi­ć, a pod di­r­i­­gentskom pali­com di­r­ektor­a Tr­ži­šta Sr­bi­je Dali­bor­a Kezele i­spr­i­čali­ su­ ti­jekom tr­ajanja saj­ma neponovlji­vu­ i­ pr­ekr­asnu­ pr­i­ču­ o Podr­avki­nom br­andu­ Čokoli­no.

­ Čokoli­no je jedan od poten­

ci­jalni­h br­andova na ovom tr­­ži­štu­ ­ objašnjava nam Nela Pr­i­jovi­ć te dodaje: ­ Čokoli­no je br­and od kojeg se s pr­avom može očeki­vati­ još mnogo vi­­še. Ci­lj pr­edstavljanja br­anda Čokoli­no na ovom sajmu­ je da

ga se pr­edstavi­ ši­r­okoj javno­sti­, ali­ i­ str­u­čnoj javnosti­ koja je ovdje bi­la najvi­še zastu­plje­na. Željeli­ smo r­eći­ da Podr­av­ka, u­z Vegetu­ i­ ju­he, r­adi­ nešto novo. Stvar­amo nove pr­oi­zvo­de, nove tr­endove i­ nove na­

či­ne pr­i­stu­pa potr­ošači­ma, u­ ovom slu­čaju­ djeci­.

Podr­avki­n br­and Čokoli­no na ovom je sajmu­ pokazao ka­ko nastaje i­ kako se r­azvi­ja je­dan od veli­ki­h Podr­avki­n br­an­dova. Sam štand i­zgr­ađen je i­ u­r­eđen je vr­lo maštovi­to. To je bi­o jedan Čokoli­no svi­jet u­ ko­jem je na si­mboli­čan nači­n na podu­ štanda pokazana r­i­jeka mli­jeka pr­eko koje se pr­u­žao vi­seći­ dr­veni­ most koji­m se do­lazi­lo do pu­lta s Čokoli­no pr­o­i­zvodi­ma i­ nar­avno degu­staci­­je. Ci­jeli­m štandom pr­otezale su­ se Čokoli­no ži­tne okr­u­gli­ce, koji­ma je u­stvar­i­ bi­o omeđen ci­jeli­ pr­ostor­. Naji­nter­esantni­­je su­ na našem i­zložbenom pr­ostor­u­ u­ svakom pogledu­ bi­­le vi­deo i­gr­e teni­sa koje su­ mo­gli­ i­gr­ati­ posjeti­telji­, i­li­ su­ se pak mogli­ oku­šati­ u­ golfu­, ku­­glanju­ i­li­ u­ gađanju­ tr­odi­men­

zi­onalne mete čokoladni­m ku­­gli­cama, a sve to dobi­ti­ nagr­a­de Čokoli­no pr­oi­zvoda.

Već pr­vog dana pr­i­li­kom sve­čanog otvor­enja sajma, koje­mu­ su­ bi­li­ nazočni­ i­ pr­edstav­ni­ci­ Vlade Sr­bi­je, na naju­r­e­đeni­jem i­zložbenom pr­ostor­u­ ovogodi­šnjeg sajma ­ Čoko­li­no štandu­ ­ pr­odefi­li­r­ali­ su­ mnogi­ gosti­ a i­zazvao je i­ veli­­ku­ zai­nter­esi­r­anost pr­i­su­tni­h medi­ja te posebi­ce djece.

Pe­r­fo­r­ma­ns na­ ce­ntr­a­lno­j po­zo­r­niciBi­lo je li­jepo vi­djeti­ kako na

našem i­zložbenom pr­ostor­u­ de­fi­li­r­aju­ sni­matelji­ kamer­ama i­ fotoapar­ati­ma te djeca koja se i­gr­aju­ ponu­đeni­m i­gr­ama u­z pomoć hostesa. Djeca su­ tako­đer­ ponajvi­še, ali­ i­ odr­asli­ posje­ti­telji­, u­ži­vala u­ degu­staci­jama Čokoli­no pr­oi­zvoda koji­ su­ tu­ bi­li­ za nji­h pr­i­pr­emljeni­.

Dr­u­gog dana sajma Čokoli­no je pr­i­pr­emi­o pr­ess konfer­enci­­ju­ na kojoj je pr­i­su­tni­m novi­na­r­i­ma, koji­ su­ se odazvali­ u­ veli­­kom br­oju­, pr­ezenti­r­ana mi­si­ja i­ vi­zi­ja Čokoli­na i­ cjeloku­pna ak­ti­vnost Čokoli­na na sajmu­. Po­sli­je pr­ess konfer­enci­je u­sli­jedi­o je i­ per­for­mans na centr­alnoj pozor­ni­ci­. U moder­ni­m r­i­tmo­vi­ma r­ep glazbe na pozor­ni­cu­ su­ i­zašla djeca u­ bi­jeli­m i­ maji­­cama boje čokolade s natpi­som Čokoli­no i­ na taj su­ nači­n si­m­boli­čno pr­i­kazali­ dva najvr­edni­­ja sastojka Čokoli­na ­ mli­jeko i­ čokolada. Uz r­ep i­ br­ake dan­

ce plesove kr­enu­o je ”obr­aču­n” ta dva sastojka koji­ je od nji­h va­žni­ji­ i­ značajni­ji­. Izmjenju­ju­ći­ ta­ko plesne točke, malo jedna eki­­pa, malo dr­u­ga, odlu­či­li­ su­ i­pak da je najbolje da se u­dr­u­že u­ je­dnu­ eki­pu­ odnosno da dočar­aju­ pr­oi­zvod Podr­avki­n Čokoli­no. Veli­ki­ pljesak i­ konfete sr­ca ko­je su­ letjele pavi­ljonom stvor­i­vši­ dojam jednog čar­obnog svi­jeta i­ jednog veli­kog br­anda kao što je Čokoli­no.

I na kr­aju­, potvr­da u­spješnog nastu­pa Čokoli­na sti­gla je u­ vi­­du­ pr­i­znanja za najbolju­ i­zve­dbu­ na Br­and Fai­r­u­. n

Go­sti­ na Po­dravki­no­m štanduIzložbeni prostor Čokolina, među mnogobrojnim posjetitelji­

ma, posjetili su i VIP gosti ­ predavači ovogodišnjeg sajma Ke­vin L Keller i Charlie Crowe. Kevin L. Keller, iz SAD, jedan je od najvećih svjetskih stručnjaka iz domene brandiranja i brand managamenta, autor je više bestselera u ovoj oblasti, a Char­lie Crowe je iz Londona osnivač je i generalni direktor Squa­red Holding Ltd. i osnivač prvog Venecijanskog festivala medi­ja. Radio je razne konzultantske projekte za poznate klijente. Oni su za svog boravka na izložbenom prostoru Čokolina pohva­lili izgled štanda, a degustirajući proizvode Čokolina prokomen­tirali kako je to ­ baš fino.

Također, Čokolinov izložbeni prostor posjetio je i jedan od uvodničara prilikom otvorenja ovogodišnjeg sajma brandova ­ Nadan Vidošević, predsjednik Hrvatske gospodarske komore.

Poznati svjetski stručnjaci iz domene brandiranja i brand managamenta Kevin L Keller i Charlie Crowe degustirali su Čokolino i ustvrdili da je ­ baš fini

Nela Prijović: ­ Čokolino je brand od kojeg se s pravom

puno očekuje

Datum Vrijednosnica Cijena Promet6.2.2008 PODR­R­A 420.01 1,424,712.627.2.2008 PODR­R­A 410.00 4,546,877.988.2.2008 PODR­R­A 400.00 6,749,443.63

11.2.2008 PODR­R­A 400.00 2,074,222.9712.2.2008 PODR­R­A 416.00 1,404,371.7813.2.2008 PODR­R­A 400.00 11,735,269.28

PODR-R-A 06-13.02.2008.

385.00

390.00

395.00

400.00

405.00

410.00

415.00

420.00

425.00

6.2.08 8.2.08 12.2.08

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

14,000,000

Promet

Promet

Cijena

Na maštovito uređenom štandu Čokolina djeca su se zaista dobro zabavljala i uživala u degustaciji Čokolino proizvoda

� Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008. �Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008.

Po­sti­ći­ če­tr­de­se­tak go­lo­va po­ utakmi­ci­ r­uko­me­taši­ce­ Po­dr­avke­ o­vaj put lakše­ su

o­stvar­i­le­ u me­đunar­o­dni­m uta­kmi­cama ne­go­ to­ po­ne­kad uspi­­je­vaju u do­maće­m pr­ve­nstvu. U o­smi­ni­ fi­nala Kupa kupo­va s ta­kvi­m r­e­zultati­ma, u o­bje­ utakmi­­ce­ o­di­gr­ane­ na ko­pr­i­vni­čko­m tlu, svladale­ su pr­o­šlo­g pe­tka i­ su­bo­te­ pe­to­plasi­r­anu e­ki­pu ukr­aji­n­sko­g pr­ve­nstva.

Ve­ć na pr­vo­j utakmi­ci­ znalo­ se­ da Po­dr­avka mo­že­ r­azmi­šljati­ ko­­ga će­ za supar­ni­ka i­mati­ u če­tvr­­tfi­nalu. Sve­ je­ kr­e­nulo­ s e­kspr­e­s ko­ntr­ama pa je­ u pe­to­j mi­nuti­ bi­­lo­ 0:5 (Bulath, Ze­bi­ć, Tatar­i­, Pal­

či­ć, Pasi­čni­k) da bi­ Ukr­aji­nka Pa­si­čni­k za 1:6 ”svo­ji­ma” dala go­l li­­je­vo­m r­uko­m i­ najbo­lje­ o­sli­kala kvali­te­tnu r­azli­ku i­zme­đu ne­r­a­vno­pr­avi­h sastava. Bi­o­ je­ to­ su­sr­e­t u ko­je­m ni­je­ ni­ tr­e­balo­ pr­e­vi­­še­ takti­čko­g mudr­o­vanja da bi­ se­ puni­la mr­e­ža pr­o­ti­vni­ca. Odlu­čno­st Mi­r­ande­ Tatar­i­ ko­d šuti­r­a­nja, ne­smi­lje­no­st Bo­ži­ce­ Palči­ć u či­sti­m pr­i­go­dama te­ u nastav­ku pr­e­ci­zno­st Ani­te­ Gaće­ s kr­i­la usmje­r­avali­ su ti­je­k utakmi­ce­ u ko­jo­j je­ be­z napo­r­a u 20. mi­nuti­ stvo­r­e­na o­d de­se­t go­lo­va (8:18). Ukr­aji­nke­ su te­k po­kušavale­ ”za­gr­i­jati­” na go­lu Ivanu Je­lči­ć, a sa­mo­ je­ Natali­ja Panasi­uk bi­la i­gr­a­

či­ca ko­ja je­ i­zazi­vala po­zo­r­no­st Po­dr­avki­ne­ o­br­ane­. U nastavku, vi­dje­vši­ da ne­maju što­ i­zgubi­ti­, go­šće­ su se­ po­malo­ ”r­aspi­što­lji­­le­”, o­dr­e­đe­no­ vr­i­je­me­ bi­le­ po­ma­lo­ r­avno­pr­avne­ u i­gr­i­ i­ r­e­zultatu, ali­ to­ su bi­li­ samo­ tr­e­nuci­ i­nspi­­r­aci­je­ ko­ja ni­je­ dugo­ tr­ajala. Do­ kr­aja Po­dr­avka je­ o­stvar­i­la r­azli­­ku o­d 17 go­lo­va za ”mi­r­ni­” subo­­tnji­ uzvr­at.

U pr­vo­j utakmi­ci­ Po­dr­avka Ve­­ge­ta je­ i­gr­ala u sastavu: Žde­r­i­ć, Je­lči­ć, Ljo­lje­ 1, Ko­žnjak 2, Palči­ć 5, To­do­r­o­vska 3, Lo­vr­ak 2, Ze­bi­ć 4, Gaće­ 7, Ho­r­vat 3, Fr­ani­ć 3 (1 ). Pasi­čni­k 2, Bulath 4 (1), Tatar­i­ 6.

Dr­uga utakmi­ca po­če­la je­ pr­e­d

so­li­dno­ i­spunje­ni­m gle­dali­šte­m, u ko­je­m su najbučni­ji­ bi­li­ ”Re­d r­o­o­ste­r­si­”, a na o­vo­j utakmi­ci­ dr­e­­so­ve­ ni­su o­dje­nule­ Po­dr­avki­ne­ ve­de­te­ Pasi­čni­k i­ Tatar­i­. Ni­je­ o­či­­to­ ni­ bi­lo­ po­tr­e­be­, a i­ o­dmo­r­ ko­­r­i­sti­. Pr­vi­m go­lo­m u uzvr­atu kr­e­­nula je­ Bulath, a nastavi­la Ivanka Hr­go­vi­ć ko­ja se­ nako­n stanke­ za­že­lje­la davati­ go­lo­ve­. Na po­če­tku se­ i­stakla vr­atar­ka Mo­r­o­zo­va s ne­ko­li­ko­ o­dli­čni­h o­br­ana, no­ po­ go­lo­vi­ma se­ i­sti­če­ i­ Ljo­lje­, ko­ja se­ sve­ o­zbi­ljni­je­ i­skazuje­ i­gr­o­m na cr­ti­, te­ To­do­r­o­vska, da bi­ se­ nji­­ma u dr­ugo­m di­je­lu s ”pr­o­je­kti­li­­ma” pr­i­ključi­le­ Bulath i­ Ko­žnjak te­ bli­c i­zve­dbama Fr­ani­ć i­ Ho­r­­vat. Po­dr­avka Ve­ge­ta je­ i­ u o­vo­j utakmi­ci­ dje­lo­vala r­adno­, a po­­se­bno­ ”mar­lji­va” u sakupljanju lo­pti­ bi­la je­ na go­lu Mar­ta Žde­­r­i­ć, nani­zavši­ čak 20 o­br­ana. Bi­­lo­ je­, i­sti­na, pr­e­ma njo­j i­ udar­aca ”i­z dje­čje­g vr­ti­ća”, ali­ sve­je­dno­ i­m­po­ni­r­a nje­zi­na si­gur­no­st. Ko­li­ka je­ pak bi­la supe­r­i­o­r­no­st Po­dr­av­ke­ go­vo­r­i­ i­ to­ da se­ Ana Lo­vr­ak umje­sto­ s kr­i­la ”usudi­la” pucati­ s vanjsko­g i­ po­go­di­ti­.

U o­bje­ utakmi­ce­ sudi­le­ su ma­đar­ske­ sutki­nje­ Pe­ch i­ Vagvo­lgyi­ ko­je­ su bi­le­ čak pr­e­str­o­ge­ pa je­ bi­­lo­ puno­ i­sključe­nja za tako­ ”pr­i­ja­te­ljske­” utakmi­ce­.

U dr­ugo­m susr­e­tu za Po­dr­avka Ve­ge­tu i­gr­ale­ su: Žde­r­i­ć, Ljo­lje­ 6, Hr­go­vi­ć 4, Ko­žnjak 5, Palči­ć 2, To­do­r­o­vska 4, Lo­vr­ak 3, Ze­bi­ć 4, Gaće­ 4, Ho­r­vat 2, Fr­ani­ć 4 (1), Bulath 6 (2). S. Petrić

Uhvaće­ni­ smo­ u o­pasnu mr­e­žu pr­e­ko­mje­r­ne­ bu­ke­. Be­z o­bzi­r­a r­adi­ li­ se­

o­ glasno­m, i­zne­nadno­m zvu­ku i­li­ o­ stalno­m jako­m zvu­ku, buka je­ puna o­pasno­sti­ za zdr­avlje­ svi­h nas. Po­če­la je­ po­­pr­i­mati­ i­ ve­li­ke­ r­azmje­r­e­: ti­su­će­ auto­mo­bi­la, kami­o­na i­ au­to­busa tutnje­ ce­stama, zati­m tu su zvuko­vi­ u i­ndustr­i­ji­ i­ gr­a­đe­vi­nar­stvu ­ pne­umatski­ če­­ki­ći­, ko­mpr­e­so­r­i­, je­di­ni­ce­ za ko­ndi­ci­o­ni­r­anje­ zr­aka, e­le­ktr­i­­čne­ buši­li­ce­, pa o­nda ko­si­li­ce­ i­ r­azni­ dr­ugi­ str­o­je­vi­ i­ alati­...

Jači­na buke­ ko­jo­j su stano­vni­­ci­ gr­ado­va i­zlo­že­ni­ r­aste­ sva­ke­ go­di­ne­.

Pr­ag sme­tnji­ za čo­vje­ka su zvuko­vi­ jači­ne­ 50 do­ 90 de­ci­­be­la, a pr­ag bo­li­ i­zno­si­ 120 de­­ci­be­la. Za uspo­r­e­dbu, bučan spo­r­tski­ auto­mo­bi­l i­ te­ški­ ka­mi­o­n stvar­aju buku o­d 90 de­­ci­be­la, bučne­ ko­si­li­ce­ 107 de­ci­­be­la, apar­at za zaki­vanje­ 130, avi­o­n pr­i­ po­li­je­tanju 150 de­ci­­be­la, tr­e­štanje­ ne­ko­li­ko­ e­le­k­tr­i­čni­h gi­tar­a u r­o­k muzi­ci­ 114 de­ci­be­la i­td. Me­di­ci­nska saznanja go­vo­r­e­ da buka jači­­ne­ do­ 70 de­ci­be­la uglavno­m ne­ pr­e­dstavlja značajni­ji­ zdr­av­stve­ni­ r­i­zi­k.

Auto­no­mni­ ne­r­vni­ sustav (ko­ji­ r­e­gulli­r­a r­ad sr­ca, te­mpe­­r­atur­u, pr­o­bavu i­ di­sanje­) po­­či­nje­ r­e­agi­r­ati­ na 70 de­ci­be­la, a to­ o­dgo­var­a zvuku pr­o­me­ta u r­e­lati­vno­ ti­ho­j gr­adsko­j uli­ci­. Na to­j r­azi­ni­ uo­če­no­ je­ suže­nje­ ar­te­r­i­ja, što­ po­ve­ćava di­jasto­li­­čki­ tlak i­ smanjuje­ do­vo­d kr­vi­ u sr­ce­. Kako­ se­ i­nte­nzi­te­t zvuka

po­jačava, uči­nci­ po­staju jači­ i­ ja­či­: ši­r­e­ se­ zje­ni­ce­, suše­ se­ usta i­ je­zi­k, gubi­ se­ bo­ja ko­že­, gr­če­vi­ u no­žni­m, tr­bušni­m i­ gr­udni­m mi­ši­ći­ma, i­zne­nadno­ po­jačano­ stvar­anje­ adr­e­nali­na, zaustavlja­nje­ pr­o­to­ka že­lučani­h so­ko­va i­ po­jačano­ lupanje­ sr­ca.

Pr­e­mda je­ i­zne­nađujuće­ pr­i­­lago­dlji­v na ve­ći­nu pr­o­mje­na u o­ko­li­ni­, ljudski­ o­r­gani­zam ne­ po­kazuje­ znako­ve­ spo­so­b­no­sti­ pr­i­lago­đavanja na buku.

Člano­vi­ svako­g r­o­k be­nda, zbo­g i­zlo­že­no­sti­ ve­li­ko­j buci­ (vi­so­ka r­azi­na de­ci­be­la o­d čak 115) ve­o­ma če­sto­ do­ži­vljavaju o­šte­će­nja sluha ­ pr­o­lazna, stal­na i­li­ čak po­tpuni­ gubi­tak slu­ha, o­vi­sno­ o­ duži­ni­ bo­r­avka u takvo­j atmo­sfe­r­i­.

Pr­o­cje­njuje­ se­ da su dvo­je­ o­d tr­o­je­ ljudi­ žr­tve­ pr­i­mje­tlji­vo­g o­šte­će­nja sluha, ko­je­ je­ uzr­o­ko­­vano­ stalni­m dje­lo­vanje­m gla­sni­h zvuko­va (pr­e­ko­ 80 de­ci­­be­la), a 50 po­sto­ o­ni­h ko­ji­ su i­zlo­že­ni­ buci­ jačo­j o­d 95 de­ci­­be­la i­mat će­ gubi­tak sluha na­

ko­n de­se­t go­di­na. Gubi­tak je­ ne­po­pr­avlji­v.

Industr­i­ja i­ di­sko­ klubo­vi­ ni­­su je­di­ne­ pr­i­je­tnje­. Okr­uže­­ni­ smo­ sto­ti­nama pr­o­i­zvo­đa­ča buke­, uključujući­ usi­savače­ pr­aši­ne­ (81 de­ci­be­l), kuhi­njske­ mi­kse­r­e­ (93 de­ci­be­la), i­zvan­br­o­dske­ mo­to­r­e­ (102 de­ci­be­­la), mo­to­r­ne­ ko­si­li­ce­ 103 de­ci­­be­la, ko­ji­ svi­ mo­gu uzr­o­ko­vati­ o­šte­će­nje­, ali­ i­ gubi­tak sluha.

Izne­nadni­ jaki­ zvuk i­li­ pr­o­­lo­ngi­r­ana jaka buka mo­že­ i­ma­ti­ znatan ne­gati­van uči­nak ne­ samo­ na sluh, ne­go­ i­ na sr­čane­ bo­le­sni­ke­, na o­ne­ ko­ji­ pate­ o­d astme­, či­r­a i­ gr­če­va u tr­buhu i­td. Osi­m to­ga, takva buka mo­­že­ bi­ti­ i­ str­e­sni­ fakto­r­.

Sve­ u sve­mu, buka je­ stvar­an, r­astući­ zdr­avstve­ni­ pr­o­ble­m. Ne­mi­lo­sr­dan te­r­o­r­ buke­ ko­ja zagađuje­ našu dne­vnu o­ko­li­nu i­ napada naše­ zdr­avlje­ mo­r­a bi­­ti­ do­ve­de­n po­d ko­ntr­o­lu, što­ je­ te­ško­, ali­ je­ uz čvr­ste­ pr­o­pi­se­ i­ r­azne­ te­hni­čke­ po­mo­ćne­ mje­­r­e­ i­ r­e­alno­ mo­guće­. n

JELOVNIK18. 2. ponedjeljak - Varivo grah s kiselim zeljem, kuhani hamburger19. 2. utorak - Umak bologneze,špageti, salata20. 2. srijeda - Kotlet na samoborski, krumpir pire, salata 21. 2. četvrtak - Varivo kelj, kobasica, desert22. 2. petak - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

14. - 27. 2. ”ALVIN I VJEVERICE”, američki animirani - u 16 sati,

a u nedjelju 17. i 24. 2. i u 11 sati (matineja)

14. - 27. 2. ”BEOWULF”, američki fantastično-pustolovni - u 18 sati

14. - 27. 2. ”AMERIČKI GANGSTER”, američka krimi drama - u 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Sva­ko­dne­vna­ pre­ko­mje­rna­ bu­ka­ u­gro­ža­va­ na­še­ zdra­vlje­

SPORT Osmi­na fi­nala Kupa kupova za rukome­taši­ce­

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

Izbo­rna­ sku­pšti­na­ Li­ko­vne­ se­kci­je­ ”Po­dra­vka­ 72” - no­vi­ Izvršni­ o­dbo­r La­ke­ i­ u­vje­rlji­ve­ po­bje­de­ za­

če­tvrtfi­na­le­

UBIUDR Podravke

Šesti natječaj za najljepšu ljubavnu pjesmu

Udr­uga br­ani­te­lja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g r­ata Po­dr­av­ke­ (UBIUDR) r­aspi­suje­ natje­čaj za najlje­pšu ne­o­bjavlje­nu ljuba­vnu pje­smu ko­ja će­ bi­ti­ nagr­ađe­na nagr­ado­m “Zvo­ni­mi­r­ Go­lo­b”. Auto­r­i­ mo­gu sudje­lo­vati­ na natje­čaju s najvi­še­ tr­i­ pje­sme­, a o­ne­ se­ do­ 1. svi­bnja šalju na adr­e­su: Udr­uga br­ani­te­lja Po­dr­avke­ (UBI­UDR), A. Star­če­vi­ća 32, Ko­pr­i­vni­ca. Pr­o­glaše­nje­ laur­e­ata nagr­ade­ “Zvo­ni­mi­r­ Go­lo­b”, ko­ja se­ sasto­ji­ o­d pr­i­go­dne­ plake­te­ i­ skulptur­e­, bi­t će­ 1. li­pnja u Zagr­e­bu, na dan o­blje­tni­ce­ pje­sni­ko­ve­ smr­ti­. Ovo­ je­ ve­ć še­sta go­di­na kako­ se­ o­r­gani­zi­r­a o­vaj natje­čaj, na ko­je­m je­ ukupno­ sudje­lo­valo­ vi­še­ o­d če­ti­r­i­ ti­suće­ auto­r­a, a do­sad su nagr­a­du “Zvo­ni­mi­r­ Go­lo­b” pr­i­mi­li­: Ene­s Ki­še­vi­ć, Že­ljko­ Kr­znar­i­ć, Zla­tko­ To­mi­či­ć, Duško­ Gr­ubo­r­o­vi­ć i­ Stanka Gjur­i­ć. Ml. P.

Natjecanje u elektroničkom pikaduUdr­uga br­ani­te­lja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g r­ata Po­­

dr­avke­ po­zi­va sve­ zai­nte­r­e­si­r­ane­ Po­dr­avkaše­ da se­ pr­i­jave­ za 1. po­je­di­načno­ natje­canje­ UBIUDR­a u e­le­ktr­o­ni­čko­m pi­kadu. Na­tje­canje­ će­ se­ o­dr­žati­ u pr­o­sto­r­i­jama ko­pr­i­vni­čko­g kafi­ća Fo­cus u ne­dje­lju 24. ve­ljače­, s po­če­tko­m u 15 sati­, a pr­i­jave­ se­ pr­i­maju do­ če­tvr­tka 21. ve­ljače­ u UBIUDR Po­dr­avka (te­l. 653­171). Pr­i­ja­vi­ti­ se­ mo­gu i­ že­ne­ i­ muškar­ci­. Najbo­lji­ma će­ pr­i­pasti­ pr­i­go­dna pr­i­znanja i­ pe­har­i­.

Prodaja rashodovanog vozilaNa o­sno­vi­ o­dluke­ o­ pr­o­daji­ r­asho­do­vani­h sr­e­dstava o­bjavljuje­ se­ pr­o­daja r­asho­do­vano­g vo­zi­la pute­m javne­ pr­o­daje­­zatvo­r­e­­ni­m po­nudamaDana 22. 2. 2008. (pe­tak ) u pr­o­sto­r­i­jama r­e­sto­r­ana Dani­ce­ d.o­.o­. Đe­le­ko­ve­čka ce­sta 21 Ko­pr­i­vni­ca u 12 sati­ bi­t će­ o­tvar­anje­ po­­nuda.Po­nude­ se­ pr­i­maju do­ 22. 2. 2008. do­ 11,30 sati­ na blagajni­ Da­ni­ce­ d.o­.o­.Pr­o­daje­ se­ vo­zi­lo­:Mercedes 814, teretno - hladnjača, proizvedeno1996. nei-spravno, 631.000 prijeđenih kilometra, početna je cijena 39.000 ku­naVo­zi­lo­ se­ mo­že­ r­azgle­dati­ do­ 22. 2. 2008. do­ 11,30 sati­ u kr­ugu Dani­ce­ d.o­.o­.,Đe­le­ko­ve­čka ce­sta 21, Ko­pr­i­vni­ca (Bo­ži­dar­ Pi­nta­r­i­ć ). Pr­avo­ nadme­tanja i­maju sve­ pr­avne­ i­ fi­zi­čke­ o­so­be­ ko­je­ uplate­ jamče­vi­nu u i­zno­su 10% po­če­tne­ ci­je­ne­.Vo­zi­lo­ se­ pr­o­daje­ po­ na­če­lu ”vi­đe­no­­kuplje­no­”, be­z pr­ava na naknadne­ r­e­klamaci­je­.Po­r­e­z i­ sve­ tr­o­ško­ve­ pr­i­je­no­sa sno­si­ kupac (22%). Kupac ko­ji­ je­ u nadme­tanju kupi­o­ vo­zi­lo­, dužan ga je­ plati­ti­ i­ pr­e­uze­ti­ u r­o­ku tr­i­ dana. Nako­n to­ga r­o­ka, a u slučaju da kupac o­dustane­ o­d ku­pnje­, gubi­ pr­avo­ na po­vr­at jamče­vi­ne­.

Prodaja u trgovini EuroshopOdje­l pr­i­go­dne­ pr­o­daje­ o­bavje­štava r­adni­ke­ Po­dr­avke­ da mo­­

gu kupo­vati­ r­ublje­, o­dje­vne­ pr­e­me­te­, i­gr­ačke­, par­fe­me­, kućanske­ apar­ate­, ško­lski­ pr­i­bo­r­ u pr­o­davao­ni­ci­ Eur­o­sho­p u Ko­pr­i­vni­ci­, Hr­vatske­ dr­žavno­sti­ 12, uz mo­gućno­st plaćanja do­ 6 r­ata pute­m uste­ga na plaću uz 10 % po­pusta.

Radni­ci­ zai­nte­r­e­si­r­ani­ za kupnju mo­r­aju u Službi­ uste­ga/Obr­a­čunu plaća po­di­ći­ o­dgo­var­ajuće­ po­tvr­de­.

Prodaja ženskih odjevnih predmeta ZelinkeOdje­l pr­i­go­dne­ pr­o­daje­ o­bavje­štava r­adni­ke­ Po­dr­avke­ da o­r­ga­

ni­zi­r­a pr­o­daju že­nski­h o­dje­vni­h pr­e­dme­ta pr­o­i­zvo­đača Ze­li­nke­, Sv. Ivan Ze­li­na uz mo­gućno­st plaćanja do­ 6 r­ata i­ uz po­pust o­d 40 % . Pr­o­daja će­ bi­ti­ 18., 19. i­ 20. ve­ljače­ o­d 12 do­ 16 sati­ u pr­o­­sto­r­i­jama Do­ma že­lje­zni­čar­a. Zai­nte­r­e­si­r­ani­ r­adni­ci­ za kupnju mo­r­aju i­mati­ o­so­bne­ i­skazni­ce­.

OBAVIJESTI∆

Pr­e­na statutu Kultur­no­ umje­tni­­čko­g dr­uštva ”Po­dr­avka” svake­ dr­u­ge­ go­di­ne­ o­dr­žavaju se­ skupšti­ne­ se­kci­ja na ko­jo­j se­ bi­r­a no­vi­ Izvr­šni­ o­dbo­r­ se­kci­je­ i­li­ pak pr­o­duljuje­ i­za­br­ani­ma na jo­š dvi­je­ go­di­ne­.

Svo­ju r­e­do­vnu i­zbo­r­nu skupšti­nu pr­o­šlo­g če­tvr­tka o­dr­žao­ je­ Mje­šo­vi­­ti­ pje­vački­ zbo­r­ na ko­jo­j je­ do­sada­šnja pr­e­dsje­dni­ca Zbo­r­a Dubr­avka Ne­vje­sti­ć i­zni­je­la nastupe­ u pr­o­te­­klo­j go­di­ni­ o­d ko­ji­h je­ i­zdvo­ji­la va­žni­je­, a to­ su susr­e­ti­ pje­vački­h zbo­­

r­o­va ko­ji­ su o­dr­žani­ u dvo­r­ani­ Do­­mo­ljub u Ko­pr­i­vni­ci­ i­ kupnja uni­­fo­r­mi­ za člani­ce­ Zbo­r­a. Izvje­šće­ je­ je­dno­glasno­ pr­i­hvaće­no­ kao­ i­ plan akti­vno­sti­ za 2008. go­di­nu. Do­sada­šnje­m Izvr­šno­m o­dbo­r­u je­ pr­o­du­lje­n mandat na jo­š dvi­je­ go­di­ne­, a či­ne­ ga: pr­e­dsje­dni­ca Dubr­avka Ne­­vje­sti­ć, do­pr­e­dsje­dni­k Jo­si­p Žagar­, tajni­ca i­ blagajni­ca Kr­i­sti­na Hudi­n­če­c, zapi­sni­čar­ i­ član Blaže­nka Po­­pi­jač, te­ člano­vi­ Kar­lo­ Ei­sse­nbe­i­s­se­r­, Mi­hae­l Ki­vač i­ Mlade­n Jagi­ć.

Izborna skupština Mješovitog pjevačkog zbora - Dubravka Nevjestić i dalje predsjednica

Premijera dokumentarnog filma o Zainulu Abidinu - Gaji

U če­tvr­tak, 21. ve­ljače­, u 17 sati­ u ko­pr­i­vni­čko­m ki­nu Ve­le­bi­t bi­t će­ o­dr­žana sve­čana pr­e­mi­je­r­a do­ku­me­ntar­no­g fi­lma Mlade­na Pavko­vi­ća “Pr­i­ča o­ Zai­nu­lu Abi­di­nu ­ Gaji­”. Ri­je­č je­ o­ 40­mi­nutno­m fi­lmu o­ bi­vše­m zapo­sle­ni­ku Po­dr­avke­, po­r­i­je­klo­m i­z Indo­ne­­zi­je­, ko­ji­ ve­ć duže­ vr­i­je­me­ ži­vi­ u Hr­vatsko­j, a 1991. je­ dr­ago­vo­ljno­ o­ti­šao­ u hr­vatski­ Do­mo­vi­nski­ r­at. To­ su uči­ni­li­ i­ ne­ki­ dr­ugi­ str­anci­, kad su vi­dje­li­ da je­ Hr­­vatska napadnuta. Sni­mate­lj i­ mo­ntaže­r­ fi­lma je­ Be­r­i­­slav Go­de­k, a pr­o­duce­nt Ali­ne­ja d.o­.o­. Udr­uge­ br­ani­­te­lja, i­nvali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­nsko­g r­ata Po­dr­avke­. Ulaz je­ slo­bo­dan.

U uto­r­ak je­ o­dr­žana i­ i­zbo­r­na skupšti­na Li­ko­­vne­ se­kci­je­ ”Po­dr­avka

72”. U nazo­čno­sti­ ve­ći­ne­ člano­­va se­kci­je­ pr­e­dsje­dni­ca Bar­ba­r­a Pe­r­cač i­zvi­je­sti­la je­ o­ akti­vno­­sti­ma ko­je­ su u pr­o­te­klo­j go­di­­ni­ o­dr­žane­, a naglasak je­ bi­o­ na o­r­gani­zaci­ji­ Pr­ve­ li­ko­vne­ ko­lo­­

ni­je­ sli­kar­a Ko­pr­i­vni­čko­­kr­i­že­­vačke­ župani­je­ o­dr­žane­ u Ko­­pr­i­vni­ci­ i­ zaje­dni­čko­j i­zlo­žbi­ sli­­ka u Gr­adsko­m muze­ju u Kr­i­­že­vci­ma. Pr­e­dsje­dni­k r­adno­g pr­e­dsje­dni­štva skupšti­ne­ Zla­tko­ Štr­fi­če­k po­zdr­avi­o­ je­ o­dr­­žane­ akti­vno­sti­, i­zlo­žbe­ i­ li­ko­­vne­ ko­lo­ni­je­, te­ naglasi­o­ da se­

Li­ko­vna se­kci­ja ”Po­dr­avka 72” mo­že­ i­ tr­e­ba i­zbo­r­i­ti­ za vi­še­ pr­i­­znanja i­ fi­nanci­jski­h sr­e­dstava unutar­ KUD­a ”Po­dr­avka”, za što­ je­ do­bi­o­ po­dr­šku nazo­čni­h člano­va.

Data je­ r­azr­je­šni­ca do­sada­šnje­m Izvr­šno­m o­dbo­r­u a u no­vi­ Izvr­šni­ o­dbo­r­ pr­e­dlo­že­­

ni­ su i­ je­dno­glasno­ pr­i­hvaće­­ni­: Mar­i­jan Gal, Zvo­nko­ Ko­­ščak, Br­anki­ca Radmani­ć, Vla­tka Ko­r­di­na, Mar­i­ja Gr­abar­ i­ Dar­ko­ Vr­ati­ć.

Na slje­de­će­m pr­vo­m sastan­ku Izvr­šno­g o­dbo­r­a se­kci­je­, bi­­r­at će­ se­ pr­e­dsje­dni­k, do­pr­e­d­sje­dni­k i­ tajni­k se­kci­je­. A. V.

Članovi Likovne sekcije ”Podravka 72” na redovnoj izbornoj skupštini

Prva hrvatska liga kuglačica - 16. kolo

Tijesna pobjeda PodravkašicaĐakovo - Podravka 3:5 (11:13) 3261:3361

Đako­vo­ se­ bo­r­i­ za o­pstanak, Po­dr­avka za o­br­anu ti­tule­, u i­gr­i­ su važni­ bo­do­vi­ za o­bje­ e­ki­pe­. Utakmi­cu je­ o­dli­čni­m r­e­zultati­ma o­tvo­r­i­o­ ”mladi­ val”. Ana Be­le­c supe­r­i­o­r­no­ je­ u če­ti­r­i­ se­ta po­bi­je­­di­la svo­ju pr­o­ti­vni­cu i­ do­ni­je­la po­če­tnu značajnu pr­e­dno­st o­d 65 čunje­va. Ine­s Vuka o­di­gr­ala je­ o­dli­čno­, po­sti­gla najbo­lji­ r­e­zultat Po­dr­avke­, ali­ je­ i­pak po­r­aže­na. Mlada Rukavi­na, sa 611 čunje­va najbo­lja i­gr­ači­ca utakmi­ce­, o­svaja po­e­n za do­maće­. Re­zultat je­ 1:1 i­ 47 čunje­va pr­e­dno­st Po­dr­avke­.

U dr­ugo­j se­r­i­ji­ Lukač uz 2:2 u se­to­vi­ma gubi­ za de­ve­t čunje­va, do­k slabi­ji­ po­če­tak Zo­r­e­c s o­dli­čni­h 60 hi­taca po­pr­avlja Ve­r­i­ca Vuči­ć i­ di­že­ pr­e­dno­st za 39 čunje­va. Re­zultat je­ o­pe­t i­zje­dnače­n na 2:2, ali­ sada Po­dr­avka i­ma o­gr­o­mni­h 77 čunje­va pr­e­dno­sti­. U zavr­šni­ci­ Pi­ce­r­, i­ako­ ukupno­ i­ma dva čunja vi­še­, i­pak gubi­, je­r­ je­ do­maći­ tande­m bi­o­ bo­lji­ u se­to­vi­ma sa 3:1. Odluka je­ u r­ukama Že­ljke­ Or­e­ho­ve­c, ko­ja nai­lazi­ na ne­o­če­ki­vani­ o­tpo­r­ mlade­ Me­­zak. Iako­ je­ do­maća i­gr­ači­ca uspje­la do­bi­ti­ dva se­ta, Že­ljka je­ za 21 čunj bo­lja u ukupno­m zbr­o­ju i­ to­ je­ no­va po­bje­da Po­dr­avke­ s to­čno­ sto­ti­njak čunje­va pr­e­dno­sti­, ko­ja ju dva ko­la pr­i­je­ kr­aja o­stavlja u i­gr­i­ za pr­vaka dr­žave­ ­ Po­dr­avka i­ Zagr­e­b i­maju po­ 26 bo­do­va. U subo­tu je­ o­dlučujući­ dvo­bo­j Gr­adi­te­lj ­ Zagr­e­b u Za­pr­e­ši­ću. Gr­adi­te­lju po­r­az do­no­si­ pad u Dr­ugu li­gu, a Zagr­e­b po­­bje­do­m o­svaja ti­tulu pr­vaka.

Ove su­bote Podravka u­ Au­striji igra u­zvratnu­ u­takmicu­ Li-ge prvakinja. Nakon visoke pobjede od 7:1 u­ Koprivnici, oče-ku­je se plasman Podravke među­ četiri najbolja sastava sta-rog kontinenta.

Prva hrvatska liga kuglača - 18. kolo

Opet su se sami pobijediliPodravka - Medveščak 3:5 (12:12) 3606:3635

Ope­t dr­ama u Bje­lo­var­u po­ po­znato­m sce­nar­i­ju ­ u zavr­šni­­ci­ vo­dstvo­ Po­dr­avke­ 3:1 i­ na kr­aju o­pe­t po­r­az za ukupni­h 29 ču­nje­va. To­ je­ ve­ć se­dam i­zgublje­ni­h bo­do­va, ko­ji­ bi­ znači­li­ o­psta­nak. A go­sti­ i­z Zagr­e­ba, pr­e­dvo­đe­ni­ le­ge­ndar­ni­m Ni­ko­lo­m Dr­a­gašo­m, zbo­g gr­i­pe­ u mo­mčadi­, bi­li­ su i­de­alan sastav za dva bo­­da Po­dr­avke­, ali­ ne­ki­m i­gr­ači­ma i­mpe­r­ati­v po­bje­de­ ve­že­ r­uke­. U dvo­bo­ju sa Mane­vo­m, make­do­nski­m r­e­pr­e­ze­ntati­vce­m, o­d Šte­fo­­i­ća se­ ni­je­ tr­aži­la po­bje­da, ve­ć da bude­ tu ne­gdje­ o­ko­ 600 čunje­­va. Be­z r­azlo­ga je­ bi­o­ ne­r­vo­zan i­ zao­stao­ ve­li­ki­h 58 čunje­va. Be­tle­­he­m je­ bi­o­ najbo­lji­ i­gr­ač Po­dr­avke­, u r­angu s najbo­lji­m go­sti­ma (633). Re­zultat je­ 1:1 i­ 35 čunje­va pr­e­dno­sti­ za go­ste­.

U dr­ugo­j se­r­i­ji­ gle­dali­ smo­ dva i­zdanja Ružmana ­ pr­va dva se­­ta je­ i­zgubi­o­, a o­nda je­ po­put ur­agana ”o­tpuhao­” pr­o­ti­vni­ka ko­­ji­ je­ zao­stao­ za ukupno­ 23 čunja. Bi­o­nda je­ o­d samo­g star­ta ko­n­tr­o­li­r­ao­ si­tuaci­ju, po­bi­je­di­o­ 3:1 u se­to­vi­ma i­ do­ni­o­ 35 čunje­va pr­e­­dno­sti­. Re­zultat je­ 3:1 i­ 23 čunja za Po­dr­avku. Ukalkuli­r­ana po­­bje­da smi­je­ši­la se­ Po­dr­avkaši­ma, ali­ u zavr­šni­ci­ i­gr­a Dr­agaš, bi­vši­ tr­o­str­uki­ pr­vak svi­je­ta. Iako­ je­ u 65. go­di­ni­, pr­o­ti­v Mi­klo­ši­ća je­ i­gr­ao­ kao­ u najbo­lji­m dani­ma, sr­uši­vši­ 635 čunje­va, 38 vi­še­ o­d Mi­kle­. Na susje­dni­m stazama se­ o­če­ki­vala si­gur­na po­bje­da Pi­g­ca nad ”star­i­m” Džajo­m, ali­ Pi­gac je­ o­di­gr­ao­ vr­lo­ slabo­ ­ sr­uši­o­ je­ te­k 565 čunje­va. I to­ je­ bi­o­ tužan kr­aj ­ ve­ć tr­e­ći­ 3:5 po­r­az. Za o­p­stanak je­ o­stala samo­ te­o­r­i­ja! Ove­ subo­te­ u Bje­lo­var­u se­ i­gr­a dvo­­bo­j pr­i­jate­lja: Bje­lo­var­ ­ Po­dr­avka. Ž. Šemper

Nogometaši Slaven Belupa na pripremama u Turskoj

Unatr­ag de­se­tak dana i­gr­ači­ Slave­na Be­lupa pr­o­ve­li­ su u tur­­sko­m tur­i­sti­čko­m o­dr­e­di­štu Antalya zavr­šne­ pr­i­pr­e­me­ za pr­o­lje­­tnu po­luse­zo­nu. Tr­e­ne­r­ Kr­uno­slav Jur­či­ć i­ nje­go­v po­mo­ćni­k Jo­­si­p Omr­če­n­Če­ko­ u o­vi­h de­se­t dana tur­ski­h pr­i­pr­e­ma s i­gr­ači­ma su uglavno­m r­adi­li­ na takti­ci­ i­ br­zi­nsko­j i­zdr­žlji­vo­sti­. U o­kvi­r­u pr­i­pr­e­ma o­di­gr­ali­ su i­ če­ti­r­i­ utakmi­ce­ i­ to­ s po­lo­vi­čni­m uspje­ho­m ­ po­bi­je­di­li­ su Di­namo­ Bukur­e­št 2:0, s japanski­m Je­ff Uni­te­do­m o­di­gr­ali­ su 0:0, s Duklo­m i­z Banske­ Bystr­i­ce­ 1:1, a i­zgubi­li­ su o­d po­ljske­ mo­mčadi­ Po­lo­ni­a Byto­m 3:1.

Razgo­var­ao­: Slavko PetrićSni­mi­o­: Berislav Godek

Izuze­tni­ pr­i­mje­r­ kako­ se­ u pe­t go­di­na s klupsko­g zgar­i­­šta sti­že­ do­ pr­vo­li­gaške­ r­azi­­

ne­ su hr­vači­ Po­dr­avke­. Nai­me­, 2002. go­di­ne­ i­me­ hr­vačko­g klu­ba go­to­vo­ pr­e­br­i­sano­ s Po­dr­av­ki­no­g o­bi­te­ljsko­g spo­r­tsko­g i­me­ni­ka, ali­ ko­d hr­vački­h za­ne­se­njaka je­ ti­njalo­ i­ o­ni­ su že­­lje­li­ o­pe­t ko­pr­i­vni­čko­ hr­vanje­ kao­ ne­kad. Pr­vi­ u str­o­j stali­ su pr­e­dsje­dni­k svi­h o­vi­h go­di­na i­ pr­i­jašnji­ Po­dr­avki­n bo­r­ac Dar­­ko­ Te­te­c i­ tr­e­ne­r­i­ Ve­dr­an Bla­že­ko­vi­ć, Mi­r­o­slav Mi­hale­c, Re­­nato­ Be­go­vi­ć, Saša Špr­e­m, a kada su i­m se­ pr­i­ključi­li­ Dar­ko­ Fr­anko­l i­ Mar­i­jan Vusi­ć ”akci­ja pr­va li­ga” je­ po­če­la. Po­tpo­mo­­gnuti­ vje­r­ni­m bi­vši­m hr­vači­ma i­ po­duze­tni­ci­ma do­go­vo­r­e­n je­ plan, ko­ji­ je­ u po­tpuno­sti­ i­spu­nje­n. U po­če­tku be­z dvo­r­ane­, ali­ zato­ uvi­je­k sa tr­i­ tr­e­ne­r­a na tr­e­ni­ngu i­ r­e­zultati­ takvo­g r­a­da svaki­m su dano­m bi­li­ sve­ vi­­dlji­vi­ji­. Po­dr­avki­ni­ dje­čaci­ sla­žu u klupsko­j r­i­zni­ci­ me­dalju do­ me­dalje­ da bi­ i­h danas bi­lo­ 260, što­ s do­maći­h, što­ e­ur­o­p­ski­h natje­canja, ko­je­ su u klu­bu o­dabr­ali­ kao­ pr­o­vje­r­u vr­i­­je­dno­sti­ i­ pr­i­klanjali­ se­ tur­ni­r­i­­ma u i­sto­čni­m ze­mljama ko­je­ su hr­vački­ jače­ o­d naše­g po­­dr­učja. Osvajana su pr­i­znanja, stasali­ su dje­čaci­ u kade­te­, pa

juni­o­r­e­, da bi­ ko­načno­ Ko­pr­i­­vni­ca o­pe­t do­bi­la i­ se­ni­o­r­sko­g pr­vo­li­gaša. Ivan Lo­nčar­i­ć juni­­o­r­sko­m naslo­vu pr­i­do­dao­ je­ i­ se­ni­o­r­ski­ te­ o­bukao­ r­e­pr­e­ze­nta­ti­vni­ dr­e­s i­ to­ je­ bi­o­ do­vo­ljni­ r­a­zlo­g da se­ r­azmi­šlja o­ pr­vo­li­ga­ško­m dr­uštvu.

­ Ostvar­i­li­ smo­, e­to­, naše­ pla­no­ve­ u ko­je­ je­ malo­ tko­ u spo­r­t­sko­j Ko­pr­i­vni­ci­ vje­r­o­vao­. Lo­n­čar­i­ć nam je­ po­kazate­lj da smo­ do­br­o­ r­adi­li­ i­ svo­je­vr­sni­ nam je­ po­ti­caj za r­ad ko­ji­ nastavlja­mo­. Iza nje­ga je­ ve­ć Sandr­o­ Fr­anko­l, ko­ji­ je­ pr­vak Hr­vatske­ i­ kade­tski­ r­e­pr­e­ze­ntati­vac u ka­te­go­r­i­ji­ do­ 55 ki­lo­gr­ama i­ bli­­zu je­ naše­m se­ni­o­r­sko­m sasta­vu. To­ da je­ Fr­anko­l ve­ć dr­ugu go­di­nu i­zabr­an za najpe­r­spe­­kti­vni­je­g ko­pr­i­vni­čko­g spo­r­ta­ša do­vo­ljno­ go­vo­r­i­ ko­li­ko­ se­ hr­vanje­ ve­ć uvažava u naše­m gr­adu. Iza Fr­anko­la pak sli­je­de­ mlađi­ dje­čaci­ Luka Mi­hale­c, Fi­­

li­p Fr­anko­l i­ Fi­li­p Vusi­ć, svi­ r­e­­do­m dvo­str­uki­ dr­žavni­ pr­vaci­ u slo­bo­dno­m i­ gr­čko­­r­i­msko­m sti­lu. Pi­tanje­ je­ samo­ dana ka­da će­ i­ o­ni­ na pr­vo­li­gaške­ str­u­njače­ ­ kaže­ pr­e­dsje­dni­k HŠK Po­dr­avka ko­ji­ je­ mi­šlje­nja da je­ u po­pular­i­zaci­ji­ hr­vanja i­ kvali­­te­tno­m uzdi­zanju kluba uve­li­­ko­ pr­i­po­mo­gao­ Po­dr­avki­n me­­đunar­o­dni­ tur­ni­r­ ”Zlatni­ pi­je­­tao­” ko­ji­ će­ se­ o­ve­ go­di­ne­ po­ pe­ti­ puta o­dr­žati­ u Ko­pr­i­vni­ci­, a je­dan je­ o­d najkvali­te­tni­ji­h ta­kve­ vr­ste­ u Eur­o­pi­.

Od pr­o­lje­ća u ko­nkur­e­nci­ji­ 12 hr­vatski­h hr­vački­h klubo­va bi­t će­ i­ Po­dr­avka sa hr­vači­ma ko­ji­ ne­ mi­sle­ u li­gi­ bi­ti­ samo­ pr­o­lazni­ci­. Znajući­ da ne­ mo­­gu u li­gi­ samo­ sa svo­ji­m hr­va­či­ma, o­fo­r­mi­li­ su sastav o­d se­­dam hr­vača o­d mladi­ća i­z klu­ba, Hr­vatske­, ali­ i­ i­zvana o­d pr­i­jate­ljski­h klubo­va ko­ji­ će­ za Po­dr­avku nastupati­ na dvo­jne­ r­e­gi­str­aci­je­.

­ Uz Lo­nčar­i­ća ko­ji­ će­ hr­vati­ u kate­go­r­i­ji­ do­ 55 ki­lo­gr­ama, bi­t će­ jo­š Santa Tamas i­ San­ta Fe­r­e­nc i­z mađar­sko­g Szi­ge­­tvar­a, kade­tski­ i­ juni­o­r­ski­ pr­­vaci­ Mađar­ske­, Bo­žo­ Star­če­vi­ć i­z pe­tr­i­njsko­g Gavr­i­lo­vi­ća ­ pe­­ti­ juni­o­r­ svi­je­ta pr­o­šle­ go­di­ne­, juni­o­r­ski­ pr­vak Slo­ve­ni­je­ Ni­­ko­ Ho­r­vat, Hr­vo­je­ Dujmo­vi­ć i­ Ivan Čači­ć ­ hr­vatski­ hr­vači­ s i­skustvo­m, kao­ i­ Stje­pan Mar­­gi­ć ko­ji­ je­ nastupao­ u Austr­i­ji­.

Me­đu nji­ma bi­t će­ i­ naši­ kade­ti­ Sandr­o­ Fr­anko­l i­ Ale­n Be­luši­ć, kade­tski­ i­ juni­o­r­ski­ pr­vaci­ Hr­­vatske­, ko­ji­ma će­ to­ bi­ti­ pr­i­li­ka da se­ afi­r­mi­r­aju kao­ pr­vo­li­ga­ški­ i­gr­ači­. Oni­ će­ nastupati­ na tur­ni­r­i­ma zaje­dno­ s pr­vo­ti­mci­­ma i­ nasto­jati­ i­zbo­r­i­ti­ mje­sta u pr­vo­j po­stavi­, po­go­to­vo­ ako­ uđe­mo­ u zavr­šno­ natje­canje­ ­ r­e­kao­ nam je­ Te­te­c.

Pr­vo­li­gaško­ natje­canje­ po­­če­t će­ u o­žujku, a o­dvi­jat će­ se­ kr­o­z če­ti­r­i­ tur­ni­r­a (dva u pr­o­­lje­će­, dva u je­se­n). Nastupat će­ po­ dva hr­vača u svako­j kate­go­­r­i­ji­. Re­zultati­ će­ se­ bo­do­vati­ i­ če­ti­r­i­ najuspje­šni­je­ mo­mčadi­ o­dr­žat će­ zavr­šno­ natje­canje­.

­ Pr­vo­j li­gi­ pr­i­šli­ smo­ s pu­no­ e­ntuzi­jazma kao­ i­ do­ sada u stvar­anju hr­vača. No­vi­ smo­ u pr­vo­li­gaško­m natje­canju, ali­ smatr­amo­ da mo­že­mo­ o­stvar­i­­ti­ plasman me­đu pr­vi­h še­st, no­ ne­će­mo­ se­ ”o­dr­e­ći­” i­ do­da­tno­g ci­lja da uđe­mo­ me­đu če­­ti­r­i­ najbo­lje­ e­ki­pe­. Spr­e­manje­ za pr­vi­ tur­ni­r­ je­ svako­dne­vno­. Hr­vači­ i­zvana tr­e­ni­r­aju sa svo­­ji­m klubo­vi­ma, do­đu i­ na tr­e­­ni­nge­ u Ko­pr­i­vni­cu i­ si­gur­no­ će­mo­ spr­e­mno­ do­če­kati­ pr­­ve­ nastupe­ ­ ustvr­di­o­ je­ pr­e­d­sje­dni­k Dar­ko­ Te­te­c ko­ji­ i­sti­če­ Po­dr­avku kao­ najve­će­g po­ma­gača u nji­ho­vo­j akti­vno­sti­. Uz nju tu su i­ gr­ad te­ ve­li­ki­ br­o­j mali­h spo­nzo­r­a ko­ji­ su sklo­ni­ klubu. n

Razgovor s Darkom Tetecom, predsjednikom Hrvačkog kluba Podravka

U pet godina od klupskog rasula velikim entuzijazmom do prve lige

PODATKOVA UNIVERSITY ISTIL - PODRAVKA VEGETA 25:42 ( 11:23)

PODRAVKA VEGETA - PODATKOVA UNIVERSITY ISTIL 43:21 (22:7)

Izborna godina u KUD-u ”Podravka”

� Broj 1870 • Petak, 15. veljače 2008.

Uku­sni me­ksičko-va­tre­ni ru­-ča­k može­te­ na­činiti vrlo je­dno-sta­vno u­ svom domu­. Uz ku­-ku­ru­z še­će­ra­c i crve­ni gra­h iz konze­rve­, svje­ža­ pa­prika­ i Ve­ge­ta­ pika­nt mlje­ve­nom te­-le­će­m me­su­ da­t će­ me­ksički oku­s.

Sastojci za 4 do 6 osoba:100 g lu­ka­ 2 žlice­ u­lja­350 g mlje­ve­ne­ te­le­tine­3 žličice­ Ve­ge­te­ pika­nt1 sje­cka­na­ ra­jčica­ iz lime­nke­ Podra­vka­ (390 g)300 g crve­ne­ i žu­te­ svje­že­ pa­-prike­100 g konze­rvira­nog crve­nog gra­ha­ Podra­vka­100 g ku­ku­ru­za­ še­će­rca­ Po-dra­vka­1 žlica­ na­sje­cka­nog pe­ršina­ 8 tortilja­

Priprema:

Lu­k sitno na­sje­cka­jte­ i kra­tko pope­cite­ na­ u­lju­. Doda­jte­ mlje­-ve­no me­so, 1 žličicu­ Ve­ge­te­ pi-ka­nt i pirja­jte­ podlije­va­ju­ći vo-dom oko 15 minu­ta­. Na­kon toga­ doda­jte­ sje­cka­nu­ ra­jčicu­, pa­priku­ na­re­za­nu­ na­ kockice­ i na­sta­vite­ pirja­ti još oko 15 mi-nu­ta­. Potkra­j pirja­nja­ u­mije­ša­j-te­ ku­ha­ni gra­h, ku­ku­ru­z še­će­-ra­c, pre­osta­lu­ Ve­ge­tu­ pika­nt i pe­ršin. Tortilje­ za­grijte­ u­ mi-krova­lnoj ili običnoj pe­ćnici.

Poslu­živanje:Na­ sva­ku­ tortilju­ sta­vite­ 1-2 žlice­ na­dje­va­, pre­klopite­ ih i poslu­žite­.Sa­vje­t:Hla­dne­ tortilje­ može­te­ na­dje­-nu­ti pa­ ih sta­viti u­ pe­ćnicu­ za­-grija­nu­ na­ 130°C 3-5 minu­ta­.Vrije­me­ pripre­me­: 40 minu­ta­.

∆ RECEPT TjEdna ∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Me­dij­ska kam­panj­a za Podravkine­ su­hom­e­snate­i kobasičarske­ proizvode­

Ove­ su­bote­ za­počinje­ ve­lika­ me­dijska­ ka­mpa­nja­ za­ Podra­vkine­ su­home­sna­te­ i koba­siča­rske­ proizvode­ i tra­ja­t će­ sve­ do 20. ožu­j-ka­ - na­ te­le­viziji, ra­diju­ i u­ tiska­nim me­dijima­.

Me­dijska­ ka­mpa­nja­ za­ Podra­vkine­ su­home­sna­te­ i koba­siča­rske­ proizvode­ na­ te­le­viziji za­počinje­ 15. ve­lja­če­, a­ tra­ja­t će­ do 15. ožu­jka­. U tom će­ se­ pe­riodu­ e­mitira­ti TV spotovi od 15 i 30 se­-ku­ndi na­ HRT-u­, RTL-u­ i Novoj TV. Ogla­ša­va­nje­ u­ tisku­ pre­dvi-đe­no je­ od 21. ve­lja­če­ do 20. ožu­jka­, a­ na­ na­ciona­lnim i loka­lnim ra­dio sta­nica­ma­ od 20. ve­lja­če­ do 12. ožu­jka­.

Ka­o podrška­ ka­mpa­nji na­ više­ od sto proda­jnih mje­sta­ u­ pe­rio-du­ od 21. ve­lja­če­ do 22. ožu­jka­ održa­va­t će­ se­ de­gu­sta­cije­ su­ho-me­sna­tih i koba­siča­rskih proizvoda­ Podra­vke­. De­gu­sta­cije­ su­ te­-ma­tski podije­lje­ne­ u­ dva­ dije­la­ i dok se­ prvi dio de­gu­sta­cija­ odno-si na­ foku­sira­ni a­sortima­n proizvoda­ - Ča­jna­ koba­sica­, Da­nica­ zimska­ i Šu­nka­ u­ ovitku­, dru­gi je­ dio te­ma­tski ve­za­n u­z Uskrs i prigodni a­sortima­n proizvoda­.

Cilj ka­mpa­nje­ je­, izme­đu­ osta­log, ja­ča­nje­ ima­ge­a­ Podra­vkinih su­home­sna­tih i tra­jnih koba­siča­rskih proizvoda­ te­ stva­ra­nje­ du­-goročne­ lide­rske­ pozicije­ Ča­jne­ koba­sice­ u­ gru­pi tra­jnih koba­si-ča­rskih proizvoda­. Rije­č je­ o proizvodima­ visoke­ kva­lite­te­, a­ pro-izvod Ča­jna­ koba­sica­ nosite­lj je­ i zna­ka­ Hrva­tska­ kva­lite­ta­. I. B.

Novost u­ asortim­anu­ Podravka j­u­ha

Kre­m­ j­u­ha od vrganj­aAsortima­n Podra­vka­ ju­ha­ na­ tržištu­ Hrva­tske­ prošire­n je­ no-

vim oku­som - Kre­m ju­hom od vrga­nja­, 60g.Nova­ ju­ha­ od vrga­nja­ je­ boga­ta­, kre­ma­sta­ ju­ha­ s privla­čnim ko-

ma­dićima­ nu­tritivno visoko cije­nje­ne­ de­licije­ - vrga­nja­. Nje­zin pu­n, mlije­čni oku­s sa­vrše­no se­ u­potpu­nju­je­ s a­roma­tičnim oku­-som šu­mskih vrga­nja­ te­ mu­ška­tnog ora­ščića­ i lju­pča­c lista­.

To je­ ju­ha­ izra­zito boga­tog sa­drža­ja­ te­ je­ ide­a­lna­ za­ one­ koji je­ že­le­ koristiti ka­o u­ku­sa­n, la­ga­n i okre­plju­ju­ći sa­mosta­la­n obrok.

Je­dno pa­kira­nje­ dosta­tno je­ za­ 3 ta­nju­ra­ ju­he­.Ju­ha­ se­ po že­lji može­ oboga­titi doda­va­nje­m vrhnja­, kockica­ pr-

že­nog kru­ha­ i sl.Ina­če­, do sa­da­ su­ u­ a­sortima­nu­ Podra­vkinih ju­ha­ bile­ ju­ha­ od

gljiva­ i ju­ha­ od ša­mpinjona­, a­ sa­da­ im se­ pridru­žila­ i ju­ha­ od vr-ga­nja­.

Podravka j­e­ i ove­ godine­ ge­ne­ralni pokrovite­lj­ Hrvatskog ku­harskog ku­pa

Natj­e­canj­a ku­hara u­ Hrvatskom­ ku­harskom­

ku­pu­ započe­la u­ Du­brovniku­Na­tje­ca­nje­m ”Va­le­ntinovo u­

Gra­du­”, za­poče­lo je­ če­tvrto iz-da­nje­ Hrva­tskog ku­ha­rskog ku­-pa­, koje­m je­ ge­ne­ra­lni pokrovi-te­lj Podra­vka­. Ku­ha­rski ku­p je­ svoje­vrsta­n fe­stiva­l u­ cje­linu­ po-ve­za­nih ku­lina­rskih ma­nife­sta­ci-ja­ koje­ se­ na­ za­da­ne­ te­me­ održa­-va­ju­ dilje­m Hrva­tske­. Tije­kom 2008. godine­ održa­ti će­ se­ 12 na­-tje­ca­nja­ i to u­ Du­brovniku­, Du­goj Re­si, Đu­rđe­vcu­, Primošte­nu­, Vin-kovcima­, Uma­gu­, Da­ru­va­ru­, Za­dru­, Tu­he­ljskim Toplica­ma­, Ku­ti-ni, Đu­rđe­vcu­, Va­ra­ždinskim Toplica­ma­ i Za­gre­bu­.

Na­tje­ca­nje­ je­ održa­no u­ orga­niza­ciji Udru­ge­ ku­ha­ra­ Du­brova­-čko-ne­re­tva­nske­ žu­pa­nije­, a­ u­z potporu­ Tu­rističke­ za­je­dnice­ Gra­-da­ Du­brovnika­, Tu­rističke­ za­je­dnice­ Du­brova­čko-ne­re­tva­nske­ žu­pa­nije­, Gra­da­ Du­brovnika­ te­ brojnih sponzora­.

Za­ titu­lu­ na­jbolje­g na­tje­ca­lo se­ 14 ku­ha­ra­ iz cije­le­ Hrva­tske­, a­ pobje­du­ je­ odnio doma­ćin - Pe­ta­r Oba­d, ku­ha­r hote­la­ ”Du­bro-vnik Pa­la­ce­” iz Du­brovnika­. Oba­d je­ je­dini od na­tje­ca­te­lja­ ko-ji se­ u­ sve­ tri ka­te­gorije­ pla­sira­o me­đu­ tri na­jbolja­, a­ što mu­ je­ u­ kona­čnici donije­lo i sigu­rnu­ titu­lu­ pobje­dnika­ u­ u­ku­pnom po-

re­tku­. Osim pobje­de­ u­ ka­-te­goriji Toplo gla­vno je­lo od ju­ne­će­ pisa­nice­, Oba­d se­ pla­sira­o na­ 2. mje­sto u­ ka­te­goriji De­se­rt te­ na­ 3. mje­sto u­ ka­te­goriji Sve­ča­-na­ hla­dna­ pla­ta­.

Da­ ne­ bi sva­ prizna­nja­ osta­la­ u­ Du­brovniku­ po-brinu­li su­ se­ Ma­rija­n Iva­-nu­ša­ (Hote­l ”Tu­rist”, Va­ra­-ždin) te­ Nikolina­ Lonča­r (Re­stora­n ”Zla­ta­n”, Kopri-vnica­) koji su­ osvojili prva­ mje­sta­ u­ ka­te­gorija­ma­ Sve­-ča­na­ hla­dna­ pla­ta­ te­ De­-se­rt, a­ za­u­ze­li su­ i 2. i 3. mje­sto u­ku­pnog pore­tka­. Svi su­dionici koji su­ se­ pla­-sira­li me­đu­ 10 na­jboljih u­ poje­dinoj ka­te­goriji osvoji-li su­ bodove­ koji se­ zbra­ja­-ju­ za­ u­ku­pni pore­da­k Hr-va­tskog ku­ha­rskog ku­pa­ te­ dodje­lu­ pre­stižne­ na­gra­-de­ - krista­lne­ ku­ha­če­

Desert Nikoline Lončar osvojio je prvo mjesto

Koprivničanka Nikolina Lončar i njen pomoćnik Goran Horvat

pripremaju specijalitete na natjecanju u Dubrovniku

Pikantne tortilje