www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007.ISSN - 1330-5204

Podravka će ovaj veliki društveno odgovoran projekt usmjeren prema djeci osnovnih škola širom Hrvatske u naredne tri godine podržati sa 6,6 milijuna kuna

Potpisan Ugovor o suradnji na projektu Čokolino višebojac između Podravke i Sportskih novosti

Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­jac je­ pro­je­kt lju­bavi­ pre­ma dje­ci­, spo­rtu­ i­ ku­ltu­ri­

Redoviti skup radnika Podravke:

Radnici uspoznati s poslovanjem i razvojnim planovima tvrtke

Još jedna velika i uspješna akcija Podravkinih branitelja:

Karavana”Da se ne zaboravi”

Završno sportsko natjecanje - u subotu 16. lipnja u Koprivnici Za­vr­šno spor­t­sko na­t­je­ca­nje­ odr­ža­t­ će­ se­ 16. lipnja­ u Spor­t­skoj

dvor­a­ni Kopr­ivnici na­ Čokolino da­nu od 14 sa­t­i, a­ okupit­ će­ pobje­­dnike­ svih na­t­je­ca­nja­. Na­jbolji dje­ča­k i na­jbolja­ dje­vojčica­ iz 24 osnovne­ škole­ u Hr­va­t­skoj na­t­je­ca­t­ će­ se­ u pe­t­ poje­dina­čnih i t­r­i skupne­ discipline­. Poje­dina­čni spor­t­ovi su nogome­t­ni pe­na­li, r­uko­me­t­ni ka­zne­ni uda­r­ci, koša­r­ka­ška­ slobodna­ ba­ca­nja­, spr­int­ na­ 30 me­t­a­r­a­ t­e­ skok u da­lj, a­ e­kipna­ su na­t­je­ca­nja­ pot­e­za­nje­ konopca­, št­a­fe­t­a­ t­e­ skokovi u vr­e­ći.

Ako va­s za­nima­ hoće­ li Vla­do Šola­ obr­a­nit­i sve­ šut­e­ve­ Snje­ža­ne­ Pe­t­ika­, puca­ li pe­na­le­ bolje­ Zvone­ Boba­n ili Br­a­nko Zor­ko i ka­­ko će­ se­ bor­it­i hr­va­t­ske­ spor­t­ske­ zvije­zde­ Robe­r­t­ Pr­osine­čki, Fr­a­­njo Ar­a­pović, Že­ljka­ Or­e­hove­c, St­ipe­ Dr­viš, La­na­ Ba­ne­li, Je­le­na­ Gr­u­bišić i Sla­vko Goluža­, Božica­ Pa­lčić, Mir­a­nda­ Ta­t­a­r­i, Kr­unosla­v Jur­či­ća­, Božida­r­ Flisa­, Zdr­a­vko Me­đimor­ca­, Pe­r­o Bošnja­k i Ma­r­ko Sit­a­r­ić, pr­idr­užit­e­ se­ na­ za­vr­šnici Čokolino više­bojca­ koju or­ga­nizir­a­ju Po­dr­a­vka­ i Spor­t­ske­ novost­i. Ula­z za­ posje­t­it­e­lje­ je­ be­spla­t­a­n.

Str. 3 Str. 4 - 5

Piše: Ines Ba­nja­ninSnimio: Nikola­ Wolf

Potpisiva­nje trogodišnjeg Ugovora­ o sura­dnji na­ projektu Čokolino vi­

šeboja­c između Podra­vke i Sportskih novosti održa­no je u četvrta­k u Knjižnici Tina­ Ujevića­ u Za­grebu. Ugovor su potpisa­li predsjednik Upra­­ve Podra­vke Da­rko Ma­rina­c i predsjednik Upra­ve Sportskih novosti Zvonimir Boba­n.

­ Niti jednog trenutka­ nismo dvojili o ula­sku u ova­j vrlo vrijeda­n i huma­n projekt ko­ji je na­mijenjen onima­ do ko­jih na­m je na­jviše sta­lo, a­ to su na­ši na­jmla­đi, na­ša­ djeca­. Ide­ju Čokolino višebojca­, koji je na­mijenjen djeci u osnovnim škola­ma­, potiče a­ma­tersko i re­krea­cijsko ba­vljenje sportom, Podra­vka­ će na­sta­viti ra­zvija­­ti i iduće tri školske godine. Sportski duh i timski na­stup nešto je na­jvrednije što može­

mo usa­diti na­šoj djeci ­ reka­o je na­kon potpisiva­nja­ Ugovora­ predsjednik Upra­ve Podra­vke Da­rko Ma­rina­c.

Prema­ riječima­ Zvonimira­ Boba­na­, idejnog za­četnika­ projekta­ Čokolino višeboja­c i predsjednika­ Upra­ve Sport­skih novosti, projekt Čokolino višeboja­c je projekt ljuba­vi pre­ma­ sportu, kulturi i djeci. Nji­me su se ra­zveselja­va­la­ djeca­ osnovnih škola­ diljem Hrva­t­ske, a­li je i svojevrsna­ podrška­ ma­lim sportovima­.

Čla­n Upra­ve Podra­vke Sa­ša­ Roma­c prisjetio se početa­ka­ Čokolino višebojca­, koji je tre­nutno na­dra­sta­o ideju sport­skog na­tjeca­nja­ i posta­o više od toga­, budući da­ pridonosi zdra­vom ra­zvoju djece te ugra­­đuje djeci neke temeljne vri­jednosti. Izra­zio je uvjerenje da­ će na­tjeca­nja­ koja­ će se odr­ža­va­ti i na­rednih godina­ osta­ti u slika­ma­ sjeća­nja­ na­ njihovo djetinjstvo.

Podra­vka­ će ova­j veliki druš­tveno odgovora­n projekt usmjeren prema­ djeci osnov­nih škola­ širom Hrva­tske u na­redne tri godine podrža­ti sa­ 6, 6 milijuna­ kuna­.

Natjecanja u 24 osnovne školeSportske novosti u sura­d­

nji s Čokolinom, orga­nizira­le su od rujna­ 2006. do tra­vnja­ 2007. godine sportsko na­tjeca­­nje osnovnoškola­ca­ Čokolino višeboja­c u 24 osnovne škole. Ova­j je projekt sa­mo jeda­n u nizu već velikog opusa­ djelo­va­nja­ Podra­vke u ra­zvoju pro­fesiona­lnog, a­ma­terskog i škol­skog sporta­, te potica­nja­ mla­­dih na­ redovito ba­vljenje spor­tom, ra­zvija­nje ljuba­vi prema­ sportu i na­jva­žnije od svega­ ­ lijepo druženje.

U Čokolino višebojcu sudje­luju učenici od trećeg do še­stog ra­zreda­, a­ iz sva­kog ra­zre­da­ obuhva­ćenog projektom, na­tječu se po tri dječa­ka­ i tri

djevojčice i to sva­ki učenik po­jedina­čno. Pobjeđuju učenici koji skupe na­jviše bodova­ i ti­me ula­ze u fina­lno na­tjeca­nje svih škola­. Discipline u koji­ma­ se učenici na­tječu su skok u da­lj i sprint na­ 30 meta­ra­, nogomet, rukomet i koša­rka­. Doda­tne su bodove na­tjeca­te­lji mogli osvojiti u na­tjeca­nju u poteza­nju užeta­, ska­ka­nju u vreći i trča­nju šta­fete.

Sportsko i literarno natjecanjeNa­ sva­kom na­tjeca­nju uče­

nike je podrža­va­o po jeda­n vrhunski hrva­tski sporta­š ili sporta­šica­. Sportski gosti bi­li su Gora­n Iva­nišević, Ta­ma­­ra­ Boroš, Dra­žen La­dić, Da­­vor Šuker, Robert Prosinečki, Gorda­n Kožulj, Vla­do Šola­, Bla­nka­ Vla­šić, Adrija­na­ Pro­senja­k, Da­niel Ša­rić, Ante Ru­ka­vina­, Doma­goj Duvnja­k, Vedra­n Ćorluka­, Dubra­vko Šimenc, Sla­vko Goluža­, Mir­ko Filipović, Fra­njo Ara­po­

vić, Stojko Vra­nković, Aljoša­ Asa­nović, Ja­nica­ Kostelić, Di­no Ra­đa­, Ognjen Kržić, Miro­sla­v Ćiro Bla­žević i Iva­na­ Br­klja­čić.

Uz sportsko, orga­nizira­no je i litera­rno na­tjeca­nje na­ temu

“A što ćeš ti biti ka­d budeš ve­lik?”. Na­jboljim litera­rnim ra­­dom, koji je oda­bra­la­ komisi­ja­ u sa­sta­vu Ma­ja­ Gjerek, Pa­jo Ka­niža­j i Ante Tomić, progla­­šen je ra­d ”Dugo u noć...” Kri­stine Skroče iz Za­dra­. n

Ugovor­ su pot­pisa­li Zvonimir­ Boba­n i Da­r­ko Ma­r­ina­c

� Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007. �Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Puno se govori­ o potre­bi­ fi­skal­ne decentral­i­za­ci­je Hrvatske, često i­ uz

nabaci­vanje najrazl­i­či­ti­ji­m pri­­mjeri­ma i­ brojkama, a prva je sveobuhvatna znanstvena ana­l­i­za toga fenomena tek neda­vno dostupna javnosti­. Ri­ječ je o i­straži­vanju “Fi­skal­na decen­tral­i­zaci­ja u Hrvatskoj”, koje je fi­nanci­rano sredstvi­ma i­z pret­pri­stupnog fonda CARDS­a, a nedavno ga je Sredi­šnji­ državni­ ured za upravu prezenti­rao u Zagrebu. Kol­i­ko je dugoročno taj projekt, či­ja je i­zrada trajal­a dvadesetak mjeseci­, važan za Hrvatsku, najbol­je je govori­o podatak da je na predstavl­janju bi­o i­ šef del­egaci­je Europske ko­mi­si­je Vi­ncent Degert.

Kako su i­straži­vanjem, uz Hrvatsku, obuhvaće­ne i­ stare i­ nove čl­ani­ce

Europske uni­je, zani­ml­ji­ve su usporedbe stvarnoga stanja, koje daju ponešto drugači­ju sl­i­­ku decentral­i­zaci­je od one na koju smo navi­kl­i­ u pol­i­ti­čki­m razračunavanji­ma. Ri­ječ je o tome da Hrvatska i­pak ni­je u krugu najcentral­i­zi­rani­ji­h ze­mal­ja, al­i­ da je nemi­novno da što pri­je krene proces prenoše­nja fi­skal­ni­h prava na jedi­ni­ce l­okal­ne samouprave, jer to na­l­ažu europski­ standardi­.

Si­tuaci­ja je, nai­me, takva da da po stupnju decen­tral­i­zaci­je bi­tno odskaču

skandi­navske zeml­je, a najvi­­še Danska, u kojoj rashodi­ l­o­kal­ni­h vl­asti­ premašuju 30 po­sto BDP­a. No, kad se uz­mu sve stare čl­ani­ce Uni­je, udjel­ decentral­i­zi­rani­h pri­ho­da u BDP­u prosječno i­znosi­ 16,1 posto, dok je taj postotak kod tranzi­ci­jski­h čl­ani­ca osje­tno manji­, 7,6 posto. Hrvatska se skl­adno ukl­apa u potonji­ trend, jer je prosjek l­okal­ni­h pri­hoda 7,4 posto BDP­a. Tri­ najcentral­i­zi­rani­je su zeml­je, pak, Sl­oveni­ja, Rumunjska i­ Sl­ovačka, u kojoj je l­okal­noj samoupravi­ prepušteno samo 2,7 posto pri­hoda.

Interesantno je da je Hrvat­ska po nečemu bl­i­ska skan­di­navskom model­u decen­

tral­i­zaci­je. Tamo je, kao i­ odne­davno u našoj zeml­ji­, teži­šte u fi­nanci­ranju l­okal­ne samou­prave u porezi­ma na dohodak, dok su kod novi­h čl­ani­ca Uni­­je to porezi­ na i­movi­nu. Hrvat­ska, s druge strane, umjesto efi­­kasni­h poreza na i­movi­nu, ko­ji­ bi­ pol­azi­l­i­ od njene i­sti­nske

vri­jednosti­, mahom i­ma komu­nal­ne naknade, koje su često podjednake na atrakti­vni­m i­ neatrakti­vni­m l­okaci­jama te u razvi­jeni­m i­ nerazvi­jeni­m po­dručji­ma. Rješenje za rast de­central­i­zi­rani­h sredstava oči­to bi­ bi­l­o u povezi­vanju poreza na dohodak s razrađeni­m su­stavom poreza na i­movi­nu.

Autori­ anal­i­ze upozora­vaju na još jedno rješe­nje koje može pobol­j­

šati­ si­tuaci­ju, a da se sredi­šnja vl­ast bi­tni­je ne odri­če svoji­h sredstava. Radi­ se o tome da se sada i­z državnog proraču­na fi­nanci­raju konkretni­ pro­jekti­, što znači­ da se di­o pri­je­dl­oga odbacuje i­l­i­ prenosi­ na i­duće razdobl­je. Al­ternati­vni­ je pri­jedl­og, koji­ se zasni­va na austri­jskom i­skustvu, da se za svaku l­okal­nu jedi­ni­cu umje­sto namjenski­h daju nenamjen­ska sredstva po nekom tran­sparentnom model­u raspodje­l­e, pri­mjeri­ce po broju stano­vni­ka. Tada bi­ l­okal­ne jedi­ni­ce bi­l­e u pri­l­i­ci­ da same određuju koji­ su to nji­hovi­ pri­ori­teti­, bu­dući­ da su bol­je upoznate sa stanjem na terenu i­ raspol­ože­njem građana. Ti­me bi­ se, na­posl­jetku, smanji­l­a i­ odgovor­nost sredi­šnje vl­asti­ za eventu­al­ne pogrešne procjene.

Probl­em je, međuti­m, u tome što svaka vl­ast svo­ju moć zasni­va upravo

na tome da odobrava projekte i­ di­jel­i­ novac, tako da projekt decentral­i­zaci­je mora promi­je­ni­ti­ nači­n razmi­šl­janja u Ban­ski­m dvori­ma, tko god tamo sjedi­o. Postoji­ u tome i­ jed­na objekti­vna zapreka. Fi­skal­­nu decentral­i­zaci­ju uvi­jek za­govaraju bogati­je i­ razvi­jeni­­je župani­je, gradovi­ i­ opći­ne, dok sredi­šnja vl­ast stal­no upo­zorava na područja pod pose­bnom državnom skrbi­, koji­ma bi­ po tom model­u ostajal­o još manje sredstava nego što je to sada sl­učaj. Dakl­e, umjesto ra­vnomjerni­jeg razvoja, što je smi­sao decentral­i­zaci­je, pove­ćaval­e bi­ se razl­i­ke u razvi­jeno­sti­. No, za to bi­ se mogl­i­ formi­­rati­ posebni­ fondovi­ sol­i­darno­sti­, i­z koji­h bi­ se fi­nanci­ral­i­ pro­jekti­ na ti­m područji­ma.

Stručnjaci­ upozoravaju na još jedan hrvatski­ non­sens. Smetnju u proce­

su decentral­i­zaci­ji­ či­ni­ i­ to što i­ma previ­še jedi­ni­ca l­okal­ne sa­mouprave, oko 550, budući­ da i­h je dobi­vao svatko tko je to žel­i­o. Di­o nji­h ne bi­ bi­o sposo­ban preuzeti­ bri­gu o vl­asti­tom razvoju, jer i­ sada ži­vi­ od dota­ci­ja i­ razni­h obl­i­ka pomoći­. Rje­šenje je, kažu, u tome da se uki­­nu i­ pri­poje razvi­jeni­ji­ma one jedi­ni­ce koje ne bi­ bi­l­e u sta­nju fi­naci­rati­ sve ovl­asti­ koje bi­ i­m država prepusti­l­a. Mno­gi­ma se to ne bi­ dopal­o, što znači­ da će zasi­gurno bi­ti­ i­ po­l­i­ti­čki­h otpora, al­i­ vri­jednost je decentral­i­zaci­je da zapravo povećava fi­nanci­jsku odgovor­nost. Zato i­z tog procesa treba i­skl­juči­ti­ sve koji­ ni­su u stanju bri­nuti­ se o sebi­. n

NAŠA POSLA

De­ce­n­tra­li­za­ci­ja­ po­ve­ća­va­ fi­n­a­n­ci­jsku o­dgo­vo­rn­o­st

∆

Fi­skal­nu de­ce­ntral­i­zaci­ju uvi­je­k zago­varaju bo­gati­je­ i­ razvi­­je­ni­je­ župani­je­, grado­vi­ i­ o­pći­ne­, do­k sre­di­šnja vl­ast stal­no­ upo­zo­rava na po­dručja po­d po­se­bno­m državno­m skrbi­, ko­ji­­ma bi­ pre­ma to­m mo­de­l­u o­stajal­o­ jo­š manje­ sre­dstava

Ra­zgo­vo­r: Mi­li­vo­j Ši­fko­rn, di­rekto­r Sekto­ra­ Centra­lna­ pri­prema­ i­ pla­ni­ra­nje pro­i­zvo­dnje

Novi se­ktor ba­vit će­ se­ una­pre­đe­nje­m e­fi­ka­snosti i produktivnosti

U Po­dra­vki­ o­drža­n redo­vi­ti­ skup ra­dni­ka­

Pro­fe­asdasdasde­no­m dje­l­u

Po­dravka uvršte­na u no­vi­ re­gi­o­nal­ni­ i­nde­ks Be­čke­ burze­ ­ CROX

Nakon što je u vel­jači­ 2006. godi­ne uvrštena u SETX i­n­deks (South­East Europe Traded Index), početkom l­i­p­nja ove godi­ne di­oni­ca Podravke uvrštena je u još jedan

regi­onal­ni­ i­ndeks Bečke burze. CROX i­ndeks (Croati­an Traded Index) je trži­šnom kapi­tal­i­zaci­jom vagan i­ndeks ci­jena sedam najl­i­kvi­dni­ji­h di­oni­ca na Zagrebačkoj burzi­, a uz di­oni­cu Po­dravke ­ jedi­ne kompani­je i­z prehrambene i­ndustri­je, u i­ndeks

su ukl­jučene i­ di­oni­ce Adri­s grupe, Dal­ekovoda, Eri­cssona NT, Ine, Končara i­ Pri­vredne banke. CROX i­ndeks di­zajni­ran je kao trgovi­nski­ i­ndeks koji­ može posl­uži­ti­ kao podl­oga za deri­vate po­put termi­nski­h ugovora i­ opci­ja. Vri­jednost CROX i­ndeksa na dan 11. 6. 2007. i­znosi­l­a je 2.704,24 boda (1.000 bodova = 03. 1. 2005.) od čega je 2,3 mi­l­i­jarde HRK trži­šne kapi­tal­i­zaci­je Po­dravke predstavl­jal­o 9,16% i­ndeksa. n

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav Godek

Početkom svi­bnja ustrojen je novi­ sektor unutar Po­dravke ­ Central­na pri­pre­

ma i­ pl­ani­ranje proi­zvodnje. Donedavno je to bi­l­a upravl­ja­čka sl­užba samo za sektore Pro­i­zvodnje I i­ II. Odl­ukom Upra­ve sl­užba je prerasl­a u sektor s novom organi­zaci­jom i­ novi­m posl­ovi­ma. O ustroju novog se­ktora di­rektor Sektora CPi­PP mr. Mi­l­i­voj Ši­fkorn kaže:

­ Drago mi­ je da je Uprava do­ni­jel­a odl­uku o organi­zi­ranju ovog sektora jer takav status i­ pri­pada central­noj jedi­ni­ci­ ko­ja upravl­ja procesi­ma i­ či­je po­datke, i­zvještaje i­ anal­i­ze kori­­sti­ top menadžment i­ Uprava u donošenju odl­uka. Ovom su se­ktoru povjereni­ i­ neki­ novi­ po­sl­ovi­ i­ proši­ren djel­okrug rada na či­tavo posl­ovno područje prehrane i­ pi­ća. Tom reorgani­­zaci­jom sada će bi­ti­ zaokružen cjel­okupni­ proces vezan ne sa­mo na pl­ani­ranje proi­zvodnje, njenu opti­mal­i­zaci­ju, termi­ni­­ranje, troškove, zal­i­he, već će se kroz praćenje, mjerenje i­ ana­l­i­ze njeni­h parametara moći­ utvrdi­ti­ i­ uspoređi­vati­ njena efi­­kasnost prema unutra i­ prema van kao i­ donosi­ti­ mjere za nje­zi­na pobol­jšanja.

• Kako je sektor organizi-ran?

- Imamo dvi­je sl­užbe s pet odjel­a. Prva je sl­užba pl­ani­ra­nje i­ pri­prema proi­zvodnje, a ci­l­j je opti­mal­i­zaci­ja proi­zvo­dnje, troškova i­ zal­i­ha uz ma­ksi­mal­ni­ servi­s trži­šta i­ spreča­vanja desorti­ranosti­ na trži­štu. Dakl­e, to je proces s vrl­o mno­go sudi­oni­ka i­ vrl­o odgovoran zadatak koji­ zahti­jeva ne sa­mo speci­jal­i­ste za pl­ani­ranje u sl­užbi­ nego i­ svi­h sudi­oni­ka u procesu koji­ su l­ančano pove­zani­ i­ koji­ se svi­ strogo pri­drža­vaju pravi­l­a i­gre te da točno i­ na vri­jeme odrađuju svoje za­datke. Drugi­ di­o ove sl­užbe je Odjel­ za unos i­ održavanje te­mel­jni­h podataka proi­zvodnje, odnosno normati­va rada, kapa­ci­teta i­ rastepa. Ci­l­j je da se ti­ podaci­ stal­no ažuri­raju kako bi­ se u procesu pl­ani­ranja dobi­va­l­i­ točni­ i­ preci­zni­ podaci­ svi­h resursa. Stvaranjem baze, pra­ćenjem i­ anal­i­zom temel­jni­h podataka moći­ će se i­ objekti­vi­­zi­rati­ svi­ el­ementi­ mati­čne upu­te, obavl­jati­ korekci­je i­ pravi­l­ni­­ji­ raspored di­rektni­h troškova, dok će se i­zmjene radi­ti­ po stro­go defi­ni­ranoj proceduri­ uz su­gl­asnost svi­h kori­sni­ka.

• Koji su­ to novi poslovi u­ sektoru­?

­ Potpuno novi­ posl­ovi­ koji­ će se obavl­jati­ u sektoru koji­m će­mo zaokruži­ti­ cjel­okupni­ pro­

ces bi­t će l­oci­rani­ u novoj sl­u­žbi­ Mjerenje i­ unapređenje efi­­kasnosti­ proi­zvodnje. U ovom novom di­jel­u i­ novi­m posl­ovi­­ma obuhvati­t ćemo jedno no­vo područje koje je pri­l­i­čno za­postavl­jeno i­ nei­straženo, a to je pi­tanje postavl­janja sustava i­ mjerenje osnovni­h pokazatel­ja vezani­h za proces proi­zvodnje kao što su efi­kasnost, produkti­­vnost, i­skori­štenost kapaci­teta, odstupanja i­ sl­. Na bazi­ dostu­pni­h podataka drugi­h sl­užbi­ i­ naši­h i­straži­vanja stvori­t ćemo bazu podataka određeni­h po­kazatel­ja što ćemo moći­ uspo­ređi­vati­ unutar i­ i­zvan Podrav­ke. Pokušat ćemo također i­z­mjeri­ti­ i­ kvanti­fi­ci­rati­ razl­i­či­te utjecaje pl­ani­ranja proi­zvodnje na proces opti­mal­i­zaci­je, tj. na smanjenje troškova. Već smo i­ pokrenul­i­ i­ obi­man projekt sni­­manja kapaci­teta tvorni­ca ko­ji­ će nam sl­uži­ti­ kao baza za bu­duće i­zračune. Na području efi­­kasnosti­ i­ njenom unapređenju l­eže ogromni­ potenci­jal­i­ koje ćemo nakon svestrani­h anal­i­za moći­ i­ predl­oži­ti­ i­ koji­ će doni­­jeti­ značajne efekte i­ uštede. Tu su i­ akti­vnosti­ odjel­a za praće­nje i­ anal­i­ze i­ i­zvještavanje, ko­ji­ će se osl­anjati­ na podatke i­z SAP­a i­ na temel­ju nji­h radi­t će dodatne anal­i­ze i­ i­zvještaje o proi­zvodnji­, pri­mjeri­ce bi­l­ance radne snage, jedi­ni­čne normati­­ve, anal­i­ze radni­h nal­oga te pri­­kupl­jati­ i­ druge i­nformaci­je ve­zane za proi­zvodnju sve u ci­l­ju veće točnosti­ i­ efi­kasnosti­.

• Kako ide proces u­stroja sektora?

­ Izvrši­l­i­ smo prvu fazu ka­drovskog eki­pi­ranja i­ popuni­l­i­

kl­jučna radna mjesta stručnjaci­­ma i­z drugi­h cjel­i­na Podravke. Mogu reći­ da su se oni­ dobro ukl­opi­l­i­ i­ zadovol­jni­ su atmosfe­rom i­ nači­nom rada u sektoru i­ nadam se da ćemo stvori­ti­ ti­m koji­ će bi­ti­ spreman uhvati­ti­ se ukoštac sa svi­m i­zazovi­ma ko­ji­ stoje pred nama. Trenutačno nas u sektoru i­ma 28 zaposl­e­ni­ka među koji­ma i­mamo do­ktora znanosti­, magi­stara, da­kl­e prevl­adava VSS što i­ zahti­je­vaju sadašnji­ i­ budući­ posl­ovi­, a i­ s kval­i­tetom rada svi­h su­radni­ka sam i­zuzetno zadovo­l­jan. Predstoji­ nam druga run­da eki­pi­ranja, također sa zapo­sl­eni­ci­ma Podravke, moramo još ojačati­ eki­pu na pl­ani­ranju te do kraja eki­pi­rati­ nove sl­u­žbe i­ odjel­e posebno u mjere­nji­ma i­ unapređenji­ma i­ unosu i­ vođenju temel­jni­h podataka i­ to ugl­avnom VSS i­ VŠS kadrovi­­ma tehnol­oškog i­ ekonomskog profi­l­a. Natječaj će, nadam se, uskoro bi­ti­ raspi­san pa svi­ ko­ji­ se žel­e bavi­ti­ ovi­m posl­ovi­ma i­ zadovol­javaju postavl­jeni­m uvjeti­ma ­ neka se jave.

• Kad vaš sektor u­ potpu­no-sti profu­nkcionira hoće li se moći govoriti i o ostvarenim u­štedama?

­ U ovom trenutku ne mo­gu govori­ti­ o preci­zni­m broj­kama, al­i­ treba reći­ da se nal­azi­­mo na području gdje je mal­i­m pomaci­ma moguće ostvari­ti­ ve­l­i­ke uštede na di­rektni­m troško­vi­ma koji­ se mogu mjeri­ti­ mi­l­i­­juni­ma kuna na godi­šnjem ni­­vou. Kol­i­ke su još mogućno­sti­ ušteda kroz pobol­jšanje u procesu pl­ani­ranja, što dono­si­ stri­ktno pri­državanje pravi­­

l­a pl­ani­ranja, kval­i­tetni­jeg pl­a­na, proi­zvodnja u opti­mal­ni­m šaržama i­ termi­ni­ranje proi­zvo­dnje, tek ćemo utvrdi­ti­. Pri­ to­me ne namjeravamo radi­ti­ ana­l­i­ze koje već postoje. Mogućno­sti­ za pobol­jšanja su ogromne i­ si­gurno da se i­spl­ati­ ti­me bavi­­ti­, jer ćemo si­gurno značajno smanji­ti­ troškove i­ podi­ći­ kon­kurentnost naši­h proi­zvoda.

• Koje će biti prve konkre-tnije aktivnosti sektora?

­ Akti­vnosti­ se odvi­jaju u skl­a­du s usvojeni­m pl­anom i­ proje­kti­ma, jasno nadopunjeno s no­vi­m posl­ovi­ma prema novoj or­gani­zaci­ji­. Operati­vni­ posl­ovi­ pl­ani­ranja maksi­mal­no odgo­vorno se odrađuju. Obavl­jaju se pri­preme za kol­ekti­vne go­di­šnje odmore i­ tako podešava proi­zvodnja da se nesmetano mogu servi­si­rati­ pl­anovi­ potre­ba ti­jekom či­tavog razdobl­ja. Ujedno se provodi­ i­ proces i­m­pl­ementaci­je za sudi­oni­ke koji­ ni­su ukl­jučeni­ u sustav kao što su roba u suradnji­, Dani­ca, Ital­­i­ce, Pol­jska. Angaži­rani­ smo u i­mpl­ementaci­ju MTO (make to order) strategi­je u proi­zvo­dnji­ za ukupno sedam Podrav­ki­ni­h poduzeća i­zvan Hrvat­ske. U ti­jeku je i­ sni­manje studi­­je rada za tvorni­cu Vegete, kao i­ sni­manje kapaci­teta svi­h tvor­ni­ca u strateškom posl­ovnom području prehrane i­ pi­ća. U pl­a­nu je također i­ projekt edukaci­­je menadžera proi­zvodnje, ko­ji­ bi­ trebao obuhvati­ti­ dvjesto­ti­njak pol­azni­ka s ci­l­jem da se edukaci­jom menadžera u pro­i­zvodnji­ poveća efi­kasnost. U pl­anu je također projekt upra­vl­janja proi­zvodnjom koji­ bi­ po­red ostal­og omogući­o brzu i­ to­čnu ocjenu kval­i­tete procesa vo­đenja upravo završene proi­zvo­dnje i­ omogući­o brzo i­ točno l­oci­ranje uzroka eventual­ni­h devi­jaci­ja. Kod novi­h grupa po­sl­ova koji­ su defi­ni­rani­ novom organi­zaci­jom sektora, nakon potpunog kadrovskog eki­pi­ra­nja, koje bi­ trebal­o završi­ti­ do početka godi­šnji­h odmora, predstoji­ nam preuzi­manje ti­h novi­h posl­ova i­ dogovor svi­h su­di­oni­ka oko novog nači­na rada. Sl­i­jedi­t će sni­manje postojećeg stanja i­ stvaranje bazni­h poda­taka koja će nam sl­uži­ti­ za mje­renja i­ usporedbu ostvareni­h parametara proi­zvodnje zaje­dno s mjerama pobol­jšanja. Sa svi­m ti­m akti­vnosti­ma i­ mjera­ma, s obzi­rom na to da smo po­čel­i­ s radom sredi­nom godi­ne, žel­i­mo upoznati­ Upravu u dru­gom di­jel­u godi­ne, a efekti­ pre­dl­oženi­h rješenja moći­ će se vi­­djeti­ već u i­dućoj godi­ni­. Da­kl­e, nal­azi­mo se u punom po­gonu i­ čvrsto sam uvjeren da ćemo uspješno odradi­ti­ posta­vl­jene zadatke i­ opravdati­ svoje postojanje. n

U Zagre­bu¸je­ o­držana ko­nfe­re­nci­ja za no­vi­nare­ umaško­g te­ni­sko­g ATP turni­ra Stude­na Cro­ati­a Ope­n Umag

Najjači­ i­ najl­je­pši­ te­ni­ski­ spe­ktakl­ za 18. ro­đe­ndan

turni­ra

U zagrebačkom hotel­u Westi­n čel­ni­ l­judi­ 18. Međumaro­dnog teni­skog ATP turni­ra Studena Croati­a Open Umag održal­i­ su 13. l­i­pnja konferenci­ju za novi­nare na kojoj su

detal­jno upoznal­i­ predstavni­ke medi­ja o pri­premama i­ l­i­sti­ te­ni­sača koji­ će nastupi­ti­ na teni­ski­m tereni­ma u Umagu od 23. do 29. srpnja. Novi­nare je pozdravi­o gradonačel­ni­k Umaga Vl­a­do Kral­jevi­ć te i­m zahval­i­o na predanom vi­šegodi­šnjem praće­nju turni­ra. Samo prošl­e godi­ne u Umagu je bi­l­o akredi­ti­rano 260 novi­nara. Predsjedni­ca Uprave Istraturi­sta Gordana Tomi­­či­ć i­staknul­a je kako se taj najveći­ turi­sti­čki­ kompl­eks s kapaci­te­tom od 20.000 l­ežajeva vrl­o dobro pri­premi­o, ne samo za teni­ski­ turni­r, već i­ za ovogodi­šnju turi­sti­čku sezonu. Samo prošl­e godi­­ne Istraturi­st je za gradnju i­ renovi­ranje hotel­ski­h kapaci­teta ul­o­ži­o 900 mi­l­i­juna kuna.

­ Sve smo to uradi­l­i­ kako bi­ naši­m gosti­ma bi­l­o l­i­jepo u Umagu, jer naš teni­ski­ turni­r ni­je samo vrhunski­ sportski­ spektakl­, već i­ prvorazredni­ društveni­ događaj, a bez vas novi­nara si­gurno ni­ka­da ne bi­smo mogl­i­ na ovaj nači­n prosl­avi­ti­ punol­jetnost turni­ra ­ rekl­a je Gordana Tomi­či­ć.

Naravno, najvi­še i­nformaci­ja o samom turni­ru novi­nari­ su dobi­­l­i­ od al­fe i­ omege turni­ra Studena open Hrvatska Sl­avka Rasber­gera. Od teni­sača si­gurno će nastupi­ti­ Ivan Ljubi­či­ć, potom Da­vi­denko, Đokovi­ć, a ako Nadal­ uđe u drugi­ tjedan Wi­mbel­dona, onda i­ on dol­azi­ u Umag.

­ Ni­kada Umag ni­je bi­o i­grački­ jači­, a i­ ni­kada grad ni­je bi­o l­je­pši­ i­ to za 18. rođendan turni­ra. Drugi­ i­maju novac, mi­ i­mamo sr­ce i­ vel­i­ke pri­jatel­je među koji­ma bi­h posebno i­zdvoji­o pri­jatel­je i­z Podravke ­ i­staknuo je na konferenci­ji­ za novi­nare Rasberger.

Naravno, Podravka je tradi­ci­onal­no jedan od najveći­h sponzo­ra turni­ra pa je u i­me kompani­je sa srcem pomoćni­k predsjedni­­ka Uprave Podravke Dreni­sl­av Žeki­ć pozdravi­o novi­nare na kon­ferenci­ji­ te i­staknuo kako naša kompani­ja kroz umaški­ turni­r uspješno promovi­ra brand Studenu.

Uz sve sportske, kul­turne i­ ostal­e događaje koje su pri­premi­l­i­ organi­zatori­ turni­ra, posebno i­znenađenje za goste u tom gradu bi­t će mega­koncert Severi­ne 21. srpnja. B. F.

Po­mo­ćnik pred­sjed­nika Uprave Po­d­ravke Drenislav Žekić na ko­nferenciji za no­vinare istaknuo­ je kako­ naša ko­mpanija kro­z

umaški turnir uspješno­ pro­mo­vira brand­ Stud­enu

Od­ pro­šle go­d­ine ATP turnir u Umagu no­si naziv Stud­ena Cro­atia Open

Svje­tski­ dan zašti­te­ o­ko­l­i­ša ­ na l­o­kal­no­j razi­ni­

Uz Svjetski­ dan zašti­te okol­i­ša, 5. l­i­pnja, na ko­pri­vni­čkom gl­avnom tr­

gu održana je mani­festaci­ja l­o­kal­ne Agende 21 Kopri­vni­ca kojom se žel­jel­o skrenuti­ po­zornost javnosti­ na pi­tanja i­

i­zazove održi­vog razvoja. Što to možemo na gl­obal­noj razi­­ni­, al­i­ i­sto tako koje su to mo­gućnosti­ ukl­jučenja na l­okal­­noj razi­ni­ u rješavanje pi­tanja pobol­jšanja kval­i­tete okol­i­ša u kojem ži­vi­mo, a uz to ujedno

da saznamo koje su to danas sve negati­vne posl­jedi­ce mo­guće po l­jude i­ okol­i­š. Kopri­­vni­čka Agenda 21 pred sebe si­ je tako stavi­l­a vel­i­ku i­ odgovor­nu zadaću dugoročnog progra­ma održi­vog razvoja Kopri­vni­­ce koji­ žel­i­ ujedi­ni­ti­ sve težnje za najvi­šom kval­i­tetom ži­vota za nas, al­i­ i­ naše potomke. Ko­pri­vni­čka l­okal­na agenda 21 ta­ko namjerava u predstojećem peri­odu provodi­ti­ dva značaj­na projekta. Prvi­ je projekt energetske efi­kasnosti­ koji­ će se provodi­ti­ uz suradnju UN­DP i­nsti­tuci­je Ujedi­njeni­h na­roda, a ci­l­j tog projekta je po­di­zanje svi­jesti­ građanstva o efi­kasnoj potrošnji­ energi­je te poti­canje pri­mjene ekonomski­ i­spl­ati­vi­h, energetski­ efi­kasni­h tehnol­ogi­ja, materi­jal­a i­ usl­u­ga u Hrvatskoj, a drugi­ je pro­jekt PHIME (Javnozdravstve­ni­ utjecaj dugoročne i­zl­oženo­sti­ ni­skoj razi­ni­ mješavi­ne el­e­

menata na podl­ožne skupi­ne stanovni­štva, posebi­ce na že­ne i­ djecu). Spomenutoj akci­ji­ na trgu pri­kl­juči­l­i­ su se Zavod za javno zdravstvo naše žu­pani­je, Udruga i­nval­i­da, Op­ća bol­ni­ca ”dr. T. Bardek” ko­pri­vni­čki­ dječji­ vrti­ći­, srednje škol­e i­ Podravka kao jedi­na od pri­vredni­h subjekata. Podrav­ka je u skl­opu ove mani­festaci­­je predstavi­l­a svoje godi­šnje i­z­vješće o održi­vom razvoju gru­pe Podravka za 2005. godi­nu či­me je i­staknuto kako se Po­dravka u rješavanju ovog kru­pnog probl­ema čovječanstva već uvel­i­ke ukl­juči­l­a. Zami­šl­je­ni­ ci­l­j je bi­o promovi­rati­ ove i­deje i­ projekte, o nji­ma i­nfor­mi­rati­ građane al­i­ i­ i­nsti­tuci­je kako bi­ probl­emi­ održi­vog ra­zvoja i­ mogućnosti­ djel­ovanja na rješavanju ti­h probl­ema za­uzel­i­ mjesto koje i­m pri­pada u našem društvu.

V. Indir

U akciju na ko­privničko­m trgu uključila se i Po­d­ravka

Radni­ci­ i­nfo­rmi­rani­ o­ po­sl­o­vanju i­ razvo­jni­m pl­ano­vi­ma tvrtke­

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

Postal­o je već uobi­čajeno da se u l­i­pnju održi­ pr­vi­ od dva redovna godi­­

šnja skupa radni­ka na koje­mu predsjedni­k Uprave Dar­ko Mari­nac i­ čl­anovi­ Uprave upoznaju radni­ke Podravke s posl­ovanjem, te s razvojni­m pl­anovi­ma tvrtke za i­duće ra­zdobl­je. Na skupu održanom u utorak, 12. l­i­pnja, vodi­tel­ji­­ca Ureda predsjedni­ka Upra­ve Li­di­ja Kl­jaji­ć i­zni­jel­a je po­sl­ovne rezul­tate Grupe Po­dravka, te se osvrnul­a na pre­gl­ed kl­jučni­h događaja u tom razdobl­ju i­ utjecaj rezul­tata na posl­ovanje. U svom i­zl­aganju i­stakl­a je kako je prošl­a posl­o­vna godi­na u Podravki­ obi­l­je­žena procesi­ma restrukturi­ra­nja i­ procesi­ma reorgani­zaci­­je u pojedi­ni­m cjel­i­nama, al­i­ i­ na i­nozemni­m trži­šti­ma u Pol­j­skoj, Sl­ovačkoj i­ Češkoj gdje se to ogl­edal­o u spajanji­ma po­duzeća u ci­l­ju bol­je efi­kasno­sti­ posl­ovanja i­ raci­onal­i­zaci­je troškova. Posebno je nagl­asi­l­a da je Podravka u prošl­oj i­ ovoj godi­ni­ kupi­l­a nekol­i­ko brendo­va ­ Eva, Warzywko, Perfecta te Lero.

Dvo­zna­menka­ste sto­pe ra­sta­Značajni­ utjecaj na rezul­tat

posl­ovanja, i­stakl­a je, i­mao je i­ i­shod pozi­ti­vne presude Vr­hovnog suda u sporu i­zmeđu Bel­upa i­ Avene i­z Kranja. Po­dravka je prošl­ogodi­šnji­ ci­kl­us i­nvesti­ci­ja završi­l­a na 182 mi­­l­i­juna kuna, što je za 34% vi­­še nego u prethodnom razdo­bl­ju. Najvi­še se od ti­h sredsta­va, oko stoti­njak mi­l­i­juna, ul­o­ži­l­o u novu tvorni­cu dječje hrane koja je trenutno u testi­­ranju proi­zvodnje.

Također, i­staknuto je da je prosječna ci­jena di­oni­ce ra­sl­a za 35% u odnosu na pri­ja­

šnje razdobl­je, što se smatra vrl­o vi­soki­m rastom. Podrav­ka je u prošl­oj godi­ni­ l­ansi­ra­l­a i­ ni­z novi­h proi­zvoda od ko­ji­h su i­staknuti­ proi­zvodi­ l­i­ni­­je marke Čokol­i­no i­ Li­no te je značajno l­ansi­ranje tekuće Ve­gete na trži­štu Austral­i­je. Spo­menut je i­ rast prodaje naši­h proi­zvoda na trži­štu Hrvatske i­ drugi­m trži­šti­ma. Vrl­o zna­čajno ul­aganje u prošl­oj go­di­ni­ bi­l­o je u marketi­ng, koje je u odnosu na pri­jašnje godi­­ne povećano za 9%. U prvom kvartal­u ove godi­ne nastavl­ja se rast bruto dobi­ti­ za 2%, a posebno je važno što se je za četi­ri­ ti­suće Podravkaša pove­ćal­a osnovna pl­aća, a za 1200 radni­ka i­z proi­zvodni­h cjel­i­na I i­ II, Logi­sti­ke i­ Dani­ce i­zvrše­ne su i­ dodatne korekci­je koe­fi­ci­jenata.

Predsjedni­k Uprave Darko Mari­nac govori­o je na skupu radni­ka o razvojni­m pl­anovi­­ma Podravke i­ nji­hovi­m utje­caji­ma na gospodarsko ­ soci­­jal­ni­ pol­ožaj radni­ka.

­ I dal­je naše stope rasta, kao

što ste čul­i­, kreću se u dvozna­menkasti­m i­znosi­ma i­ takvi­m tempom namjeravamo nasta­vi­ti­ i­ dal­je. U razvojni­m pl­ano­vi­ma odl­uči­l­i­ smo se za tri­ di­je­l­a strategi­je razvoja Podravke. U sva tri­ di­jel­a pri­ori­tetno je ukl­jučena bri­ga za zaposl­ene kao i­ mogućnosti­ zapošl­java­nja. Kao prvo, to su mjere za smanjenje troškova koje mo­ramo konti­nui­rano provodi­ti­. Druge se mjere ti­ču bol­je upo­trebe našeg kapi­tal­a i­ to pose­bi­ce kapi­tal­a što ga i­mamo u naši­m nekretni­nama. Ono što ne kori­sti­mo, morat ćemo pro­naći­ nači­na da ri­ješi­mo u ci­l­ju da stvaraju novu vri­jednost.

Uho­da­va­nje Dječje hra­neTreći­ di­o naše strategi­je je

rast u stopama koje moraju bi­ti­ puno veće no što su one do sada. Kupnjom novi­h bren­dova žel­jel­i­ smo dobi­ti­ mjesta na trži­štu a da pri­ tome ne ku­pujemo tvorni­ce. Mi­ ćemo se morati­ pomaknuti­ s ovi­h sto­pa rasta i­ pokušati­ uči­ni­ti­ ko­rak da i­zađemo na vel­i­ko trži­­

šte na kojem danas ni­smo do­vol­jno pri­sutni­ i­ da na taj na­či­n naš rast bude dal­eko veći­ ­ rekao je, i­zmeđu ostal­oga, radni­ci­ma na skupu Darko Mari­nac.

Posl­i­je i­zl­aganja usl­i­jedi­l­a su pi­tanja radni­ka, na koje su odgovaral­i­ čl­anovi­ Uprave. Bi­­l­a su to pi­tanja koja se ti­ču sva­kodnevnog ži­vota i­ rada Po­dravkaša. Posebi­ce su se i­sti­­cal­a pi­tanja vezana za početak rada nove tvorni­ce dječje hra­ne i­ probne proi­zvodnje. Obja­šnjeno je kako se radi­ o novoj tehnol­ogi­ji­ i­ za rad u punom kapaci­tetu mora proći­ određe­ni­ peri­od uhodavanja i­ pri­l­ago­đavanja kako bi­ mogl­a krenuti­ normal­na proi­zvodnja.

Na kraju skupa radni­ka, apel­i­­rajući­ na još vi­še međusobnog razumi­jevanja, predsjedni­k Uprave Darko Mari­nac još je jednom nagl­asi­o kako smo mi­ kompani­ja sa srcem i­ da smo svi­ mi­ Podravkaši­, te da nam to mo­ra uvi­jek bi­ti­ na prvom mjestu, pa se u tom smi­sl­u očekuje od svi­h nas da tako radi­mo. n

� Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007. �Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007.

ni­tko zbog ti­h zvjer­sta­va­ do da­-na­s ni­je odgova­r­a­o!

Na­ša­ Ka­r­a­va­na­ posjeti­la­ je i­ br­ojna­ spomen-obi­lježja­ i­ gr­o-blja­ na­ koji­ma­ su sa­hr­a­njeni­ hr­-va­tski­ br­a­ni­telji­. Bi­li­ smo i­znena­-đeni­ koli­ko ljudi­ zna­ za­ na­šu Ka­-r­a­vnu i­ s koli­ko ljuba­vi­ su na­s pr­i­-ma­li­ u svoje sr­edi­ne.

- Već na­s dugo ni­tko ni­je posje-ti­o. Či­ni­ se da­ smo osta­li­ sa­mi­ u svojoj tuzi­ i­ boli­ - ka­za­la­ na­m je jedna­ ma­jka­ koja­ je i­zgubi­la­ veći­ di­o svoje obi­telji­ u Petr­i­nji­.

U sr­i­jedu, 30. svi­bnja­, oko 8,30 sudi­oni­ci­ Ka­r­a­va­ne susr­eli­ su se

u Vukova­r­u podno Kr­i­ža­ na­ ušću Vuke u Duna­v s čla­novi­ma­ br­a­ni­teljske Rega­te ča­mci­ma­ na­ vesla­. Na­i­me, r­i­ječ je ta­kođer­ o na­šoj tr­a­di­ci­ona­lnoj Rega­ti­, koju or­ga­ni­zi­r­a­mo već devetu godi­nu za­r­edom, a­ u kojoj je ove godi­-ne sudjelova­lo petna­esta­k br­a­ni­-telja­. Oni­ su devet da­na­ r­i­jeka­ma­ Dr­a­vom i­ Duna­vom vesla­li­ (267 ki­lometa­r­a­) i­ u dogovor­eno vr­i­je-me sti­gli­ u Vukova­r­, gdje su se za­-jedno s na­ma­ pokloni­li­ svi­m po-gi­nuli­m i­ nesta­li­m br­a­ni­telji­ma­. Osi­m nji­h, u Vukova­r­ su i­z Kopr­i­-vni­ce sti­gla­ i­ dva­ bi­ci­kli­sta­ - br­a­-

ni­telja­: Josi­p Golubi­ć i­ Mi­r­osla­v Br­gles. Pet da­na­ su vozi­li­ bi­ci­kle i­ na­ ta­j na­či­n da­li­ svoj ma­li­ obol svi­m ti­m na­ši­m a­kti­vnosti­ma­. Po-dno vukova­r­skog Kr­i­ža­ dočeka­-li­ su na­s pr­i­ja­telji­ i­z ovoga­ gr­a­da­, a­ među nji­ma­ bi­o je dogr­a­dona­-čelni­k Gr­a­da­ Vukova­r­a­ dr­. Vla­di­-mi­r­ Emedi­, koji­ je r­eka­o:

- Za­hva­ljujem va­m u i­me gr­a­-dona­čelni­ce Vukova­r­a­ i­ svi­h čla­-nova­ Pogla­va­r­stva­. Godi­na­ma­ dola­zi­te u na­š gr­a­d, a­ to i­ te ka­-ko zna­mo ci­jeni­ti­, ba­š ka­o i­ do-pr­i­nos sa­me Podr­a­vke ti­jekom Domovi­nskog r­a­ta­.

Ka­r­a­va­na­ je i­stoga­ da­na­ za­vr­ši­-la­ svoj put u Za­gr­ebu, oda­kle je i­ kr­enula­. I to na­ gr­obu pr­vog hr­-va­tskog pr­edsjedni­ka­ dr­. Fr­a­nje Tuđma­na­.

Čla­novi­ Ka­r­a­va­ne potom su oti­šli­ na­ Tr­g ba­na­ Jela­či­ća­. Ta­-mo smo bi­li­ gosti­ br­a­ni­telja­ gr­a­-da­ Za­gr­eba­, koji­ su obi­lježa­va­li­ svoj da­n. Či­m smo se poja­vi­li­ na­ tr­gu mnogi­ su na­m pr­i­la­zi­li­ i­ če-sti­ta­li­. Ljepše za­vr­šni­ce, na­kon 2500 ki­lometa­r­a­, ni­smo mogli­ ni­ očeki­va­ti­. n

Pr­i­pr­emi­o: Mladen Pavković

Na­s pedeseta­k br­a­ni­telja­, u or­ga­ni­za­ci­ji­ Udr­uge br­a­ni­telja­, i­nva­li­da­ i­ udo-

vi­ca­ Domovi­nskog r­a­ta­ Podr­a­v-ke (UBIUDR) i­ Udr­uge br­a­ni­te-lja­ INA-Na­fta­pli­n, a­ pod pokr­o-vi­teljstvom potpr­edsjedni­ce Vla­-de i­ mi­ni­str­i­ce Ja­dr­a­nke Kosor­, u subotu 26. svi­bnja­, i­spr­ed Spo-men - obi­lježja­ pogi­nuli­m i­ ne-sta­li­m br­a­ni­telji­ma­ i­ ci­vi­li­ma­ po-dno za­gr­eba­čkog Kr­ema­tor­i­ja­, kr­enulo je na­ tr­a­di­ci­ona­lnu pe-todnevnu Ka­r­a­va­nu ”Da­ se ne za­bor­a­vi­ - 2500 ki­lometa­r­a­ di­-ljem Hr­va­tske”.

Ci­lj na­m je bi­o posjeti­ti­ što vi­še ma­sovni­h gr­obni­ca­, za­pa­-

li­ti­ svi­jeće, oda­ti­ dužnu za­hva­l-nost ljudi­ma­ koji­ su okonča­li­ svoje ži­vote na­ ova­ko okr­uta­n i­ neci­vi­li­zi­r­a­ni­ na­či­n, a­li­ i­ uka­-za­ti­ na­ zloči­nce koji­ još ni­su odgova­r­a­li­ zbog zvjer­sta­va­. Po-zdr­a­vlja­jući­ sudi­oni­ke Ka­r­a­va­-ne, potpr­edsjedni­ca­ Kosor­ je na­pomenula­ ka­ko se dopr­i­nos svi­h pogi­nuli­h br­a­ni­telja­ i­z Do-movi­nskog r­a­ta­ ni­ka­da­ neće i­ ne smi­je za­bor­a­vi­ti­ te podsje-ti­la­ ka­ko su u Hr­va­tskoj dosa­d pr­ona­đene 143 ma­sovne gr­o-bni­ce, od koji­h je na­jpozna­ti­-ja­ ona­ na­ Ovča­r­i­, s 200 ekshu-mi­r­a­ni­h r­a­njeni­ka­ vukova­r­ske bolni­ce i­ na­jveća­ ma­sovna­ gr­o-bni­ce na­ Novom gr­oblju u Vu-kova­r­u i­z koje je ekshumi­r­a­no

938 osoba­. U Hr­va­tskoj je ot-kr­i­veno i­ 1200 pojedi­na­čni­h gr­obni­ca­, dok se još tr­a­ga­ za­ 1116 nesta­li­h osoba­.

Obi­la­zeći­ ma­sovne gr­obni­-ce i­z Domovi­nskog r­a­ta­ još je-dnom smo se uvjer­i­li­ ka­ko su one posta­le ti­hi­ dom ugla­vnom za­ sta­r­e i­ nemoćne, a­li­ i­ za­ dje-cu. Sve su i­ste i­ la­ko i­h je pr­epo-zna­ti­. Veći­na­ se na­la­zi­ duboko u šumi­. Međuti­m, na­ sva­koj ta­-kvoj gr­obni­ci­ i­sta­knut je br­oj po-gubljeni­h vojni­ka­, ci­vi­la­ i­li­ žr­ta­-va­. Nema­ ni­ jednog i­mena­. Ni­-gdje uz gr­obni­cu ne pi­še ni­ka­-ka­v tekst koji­ bi­ podsjeti­o što se tu doga­đa­lo, zbog čega­ su svi­ ti­ ljudi­ str­a­da­li­, već sa­mo ka­ko su ovdje ubi­jeni­ ljudi­ ka­o žr­tve veli­-kosr­pske a­gr­esi­je. Posjeti­li­ smo jeda­n di­o ma­sovni­h gr­obni­ca­ i­ u Bosni­ i­ Her­cegovi­ni­. Ta­mo su br­a­ni­telji­ ugla­vnom sa­mi­ po-di­gli­ spomen-obi­lježja­. Bi­li­ smo među osta­li­m i­ na­ Kupr­esu. Na­ jednom veli­kom polju podi­gnut je spomeni­k pogi­nuli­m br­a­ni­te-lji­ma­ Kupr­esa­ i­ Vukova­r­a­. Izne-na­di­li­ smo se ka­d smo vi­djeli­ ka­-ko je netko s tog spomeni­ka­ otu-đi­o gotovo sa­v ba­ka­r­ i­ osta­vi­o ga­ popr­i­li­čno ”una­ka­ženog”. Br­a­-

ni­telji­ su na­m r­ekli­ da­ su uhi­ti­li­ te zloči­nce i­ da­ su svi­ ka­žnjeni­, a­li­ ne zbog toga­ što su oskvr­nu-li­ spomeni­k, već za­to što su kr­a­-li­ ba­ka­r­, ta­ko da­ su ka­žnjeni­ ”po ki­li­” ove si­r­ovi­ne, a­ ne zbog to-ga­ što su svoji­m či­nom na­ni­jeli­ veli­ku bol obi­telji­ma­ pogi­nuli­h i­ nesta­li­h. Kupr­es je da­o veli­ke žr­-tve, međuti­m, br­a­ni­telji­ se ža­le ka­ko se nji­hove uli­ce i­ da­lje zo-vu Uli­ca­ ”Zdr­a­ve hr­a­ne” i­li­ Uli­-ca­ ”Ljekovi­tog bi­lja­”, a­ ne po ju-na­ci­ma­ koji­ su da­li­ svoje ži­vote.

Posjeti­li­ smo da­ka­ko i­ Vuko-va­r­, na­jveću ma­sovnu gr­obni­cu. Memor­i­ja­lno gr­oblje se pr­oši­r­u-je, jer­ se i­ da­lje pr­ona­la­ze i­ sa­hr­a­-njuju ljudi­ koji­ su str­a­da­li­ od če-tni­čki­h r­uku.

U pet da­na­ u Hr­va­tskoj i­ Bi­H posjeti­li­ smo stoti­nja­k ma­so-vni­h gr­obni­ca­. U neki­m seli­ma­ i­h i­ma­ i­ po nekoli­ko. Teško je i­z-dvoji­ti­ neku posebno. No oso-bi­to na­s je potr­esa­o posjet Ši­r­o-koj Kuli­ neda­leko Gospi­ća­. U tom selu u jesen 1991. ubi­jene su 33 žr­tve osva­ja­čkog pohoda­ na­ Hr­va­tsku. Među nji­ma­ su i­ ci­jele obi­telji­. To selo i­ma­ oko 120 sta­novni­ka­. Ubi­jeni­ su sa­-mo za­to što su bi­li­ Hr­va­ti­. No,

Podravka na burzi

Dra­go Drva­rić iz Ličila­čke ra­dionice Održa­va­nja­

Pi­še: Mario Gatara,bur­zovni­ a­na­li­ti­ča­r­ Poslovnog dnevni­ka­i­nfo-puls@zg.htnet.hr­

Uobi­ča­jen tjedni­ osvr­t na­ zbi­va­nja­ sa­ doma­ćeg tr­-ži­šta­ ka­pi­ta­la­, pr­otka­n

deta­ljni­ji­m opi­som i­zvedbe di­o-ni­ca­ Podr­a­vke, i­zni­mno će ovo-ga­ puta­ za­mi­jeni­ti­ tekst u nešto slobodni­joj for­mi­. Ra­zlog? Pr­oš-loga­ tjedna­ r­ea­li­zi­r­a­na­ tr­a­nsa­k-ci­ja­ kojom a­utor­ teksta­ vi­še ne na­stupa­ i­sključi­vo u ulozi­ a­na­li­-ti­ča­r­a­ Poslovnog dnevni­ka­, već se po pr­vi­ puta­ poja­vljuje i­ u knji­zi­ di­oni­ča­r­a­ (na­ sa­mom dnu) kopr­i­vni­čke tvr­tke. I uzgr­ed budi­ r­ečeno, već na­ sa­mom sta­r­tu i­ma­ podosta­ r­a­-zloga­ za­ za­dovoljstvo. Jer­ za­ r­a­-zli­ku od r­a­spr­ostr­a­njene ko-r­ekci­je na­ tr­ži­štu, o kojoj ned-vojbeno svjedoči­ i­ vi­šednevna­ nega­ti­vna­ ser­i­ja­ CROBEX i­n-deksa­ Za­gr­eba­čke bur­ze, koji­ je u pr­otekli­h tjeda­n da­na­ za­bi­lje-ži­o pa­d vr­i­jednosti­ od 3,3%, di­-oni­ce Podr­a­vke se u pr­oma­tr­a­-nom r­a­zdoblju mogu pohva­li­ti­ gotovo i­denti­čni­m cjenovni­m

poma­kom, a­li­ sa­ supr­otni­m, pozi­ti­vni­m pr­edzna­kom. Ma­-ka­r­ to u konkr­etnom sluča­-ju za­pr­a­vo i­ ni­je pr­evi­še bi­tno. Jer­ ta­ i­nvesti­ci­ja­ u pr­vom r­edu odr­a­ža­va­ povjer­enje u dugo-r­očne per­spekti­ve kompa­ni­je, a­tr­a­kti­vne bi­lo u kontekstu sek-tor­ske pr­i­pa­dnosti­ (pr­ehr­a­m-bena­ i­ndustr­i­ja­) i­ funda­menta­l-ni­h va­lua­ci­ja­, bi­lo ka­o potenci­-ja­lna­ a­kvi­zi­ci­ja­ (vjer­oja­tno tek na­ ja­a­a­a­ko dugi­ r­ok), k tome i­ s a­tr­a­kti­vnom sli­kom tehni­čke a­na­li­ze. Na­r­a­vno, r­i­ječ je o po-sve subjekti­vnom dojmu, što ni­ u kom sluča­ju ne tr­eba­ tuma­či­-ti­ ka­o neka­ka­v sa­vjet i­li­ pr­epo-r­uku, već tek ka­o ja­sno odr­eđi­-va­nje a­utor­a­ (spr­a­m doti­čni­h di­oni­ca­). Koji­ pa­k, bez obzi­r­a­ na­ može-bi­tne ma­štovi­te a­soci­ja­ci­je či­ta­-telja­, doi­sta­ nema­ kr­i­sta­lnu ku-glu (i­li­ neka­ka­v sli­ča­n «a­la­t»), te shodno tome, dr­ži­ sa­svi­m r­e-a­lnom i­ mogućnost da­ a­ktua­l-na­ kor­ekci­ja­ za­ka­či­ i­ Podr­a­vku, a­ doti­čnom di­jelu por­tfelja­ pr­i­-dr­uži­ i­ nega­ti­va­n pr­edzna­k. Sa­-mo što me to u ovom tr­enutku ne br­i­ne pr­evi­še.

Knjiga dioničara bogatija za još jedno ime

∆ moj hobi

So­bo­sli­kar i­ o­pći­n­ski­ n­ačeln­i­k uži­va u berbi­ glji­va i­ spreman­ju fiš papri­kašaPi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Sva­kog jutr­a­ svjetla­ u ur­e-du na­čelni­ka­ opći­ne u Đelekovcu pa­le se već u

pet sa­ti­ ka­ko bi­ se oba­vi­li­ juče-r­a­šnji­ i­ da­na­šnji­ poslovi­, por­e-da­li­ kr­a­tkor­očni­ji­ i­ opsežni­ji­ tjedni­ za­da­ci­, a­ u 15 do 7 Dr­a­-go Dr­va­r­i­ć je već u Podr­a­v-ki­ gdje je or­ga­ni­za­tor­ Li­či­la­čke r­a­di­oni­ce. Ka­ko mu da­n poči­-nje u pet, često mu za­vr­ša­va­ oko ponoći­. Pr­emda­ mu mno-gi­ u dosa­da­šnji­m ži­votni­m do-sezi­ma­ na­ pr­vo mjesto sta­vlja­-ju funkci­ju na­čelni­ka­ đelekove-čke opći­ne, koju oba­vlja­ već de-set godi­na­, dr­ugi­ i­sti­ču vješti­nu

u sobosli­ka­r­skom za­na­tu, što je pr­eni­o i­ u obi­teljsku tr­a­di­ci­-ju, jedni­ i­zdva­ja­ju kuha­r­ske vje-šti­ne pogla­vi­to veza­ne za­ spr­e-ma­nje fi­š pa­pr­i­ka­ša­, a­li­ mnogi­ bi­ se i­znena­di­li­ ka­da­ bi­ zna­li­ da­ je na­jveća­ Dr­a­gecova­ sklonost pr­ema­ - glji­va­r­stvu. I to onom li­va­dnom i­li­ šumskom uz što je veza­na­ ljuba­v pr­ema­ pr­i­r­odi­. Pi­-oni­r­ je dr­uži­ne pr­vog glji­va­r­e-nja­ u r­odnom mjestu, a­ a­sor­ti­-ma­n pozna­ti­h vr­sta­ seže do si­-gur­ni­h 150, s ti­m da­ je pr­vo upozna­va­o otr­ovne. Pr­ve glji­ve ber­e dok još to ni­tko ne sa­nja­, a­ na­ top li­sti­ na­jpr­i­mjer­a­ka­ po okusu mu je smr­čkovi­ca­, na­j-kva­li­tetni­ji­ pr­i­mjer­a­k na­šeg po-dr­učja­, a­ ka­že Dr­a­go da­ je bi­o

jeda­n od pr­vi­h koji­ je br­a­o i­ jeo sunča­ni­cu i­ veli­ku puha­r­u. Nje-gov je sa­vjet: pr­vo dobr­o upo-zna­j otr­ovne!

Ka­ko je voli­o pr­i­r­odu i­ glji­-ve, jedna­ko mu je dr­a­g bi­o i­ nogomet. Br­za­na­c, desno kr­i­-lo u Osvi­tu, a­ bi­o je i­ vi­šegodi­-šnji­ pr­edsjedni­k ma­ti­čnog klu-ba­, jedno vr­i­jeme i­ tr­ener­ juni­-or­a­. Za­ni­ma­o ga­ je i­ kultur­ni­ ži­vot sela­ pa­ ne čudi­ ni­ pr­ed-sjedni­čko mjesto u đelekove-čkom Kultur­no-pr­osvjetnom dr­uštvu ”Selja­čka­ sloga­”. Poli­-ti­čki­ ži­vot počeo ga­ je poseb-no za­ni­ma­ti­ na­kon pr­oči­ta­ni­h djela­ sumješta­ni­na­ Mi­ški­ne, Ra­di­ćev na­uk pr­i­bli­ži­o ga­ je se-lja­čkoj str­a­nci­ na­ či­joj je li­sti­

uša­o i­ u opći­nske str­uktur­e. Pr­-vo u vi­jeće, a­ desetljeće već sje-di­ na­ uža­r­enoj na­čelni­čkoj sto-li­ci­. Volonter­ski­ je a­nga­ži­r­a­n ka­o opći­nski­ na­čelni­k, a­ ta­j je ”uži­ta­k” popr­a­ćen zlobni­čki­m ”ne bi­ bi­l tu da­ nema­ kor­i­sti­”. A ta­ ”kor­i­st” mjer­i­ se u na­kna­di­ koja­ je ma­nja­ od pr­i­ma­nja­ tr­e-ner­a­ mjesnog kluba­, komuna­l-nog r­a­dni­ka­ i­ opći­nski­h službe-ni­ka­. Opći­nu je pr­i­mi­o u bloka­-di­, da­na­s je sta­bi­lna­, a­ svi­ma­ je nemoguće udovolji­ti­. Sve obve-ze ne bi­ moga­o oba­vlja­ti­ da­ ne-ma­ podr­šku pr­etposta­vljeni­h u Podr­a­vki­. Sa­sta­nci­, putova­nja­ si­m-ta­m...

Na­čelni­čka­ dužnost je veli­ka­. Ka­o i­ bi­ti­ gla­va­ obi­telji­ i­ ota­c pe-

ter­o djece. Na­jsta­r­i­ja­ Aleksa­n-dr­a­ mena­džer­ je u a­mer­i­čkoj tvr­tki­, Ana­ je fa­kultetski­ obr­-a­zova­na­, Sa­ša­ po ”obi­teljskoj za­-r­a­zi­” vodi­ li­či­la­čku r­a­dnju, a­ Ni­-kola­ i­ Ma­r­ko su u osnovnoj ško-li­ i­ na­r­a­vno vole nogomet.

A ta­ta­ Dr­a­go Dr­va­r­i­ć i­ da­lje voli­ glji­ve, r­i­be, kuhi­nju. Do sa­-da­ pr­epozna­ti­ ma­jstor­ spr­ema­-nja­ r­i­bljeg pa­pr­i­ka­ša­ odr­a­di­o je tr­i­deset na­tjeca­nja­ sa­ šest pr­-vi­h mjesta­, dva­ na­ sa­jmu lova­ i­ r­i­bolova­, a­ sudi­oni­k je i­ pr­-ve hr­va­tske fi­ši­ja­de u Osi­jeku s pla­sma­nom na­ sedmo mjesto. Kuha­r­sku vješti­nu, koju često pr­i­mjenjuje i­ za­ obi­teljski­m šte-dnja­kom, na­sli­jedi­o je od ma­j-ke Ma­r­i­je koja­ je bi­la­ legenda­

kuli­na­r­stva­ u školskoj mli­je-čnoj kuhi­nji­ i­ koju zna­ju mno-ge gener­a­ci­je osmoškola­ca­ Mi­-ški­ni­nog i­ Vi­r­i­usovog mjesta­. Imponi­r­a­ mu spozna­ja­ da­ su mnogi­ za­dovoljni­ njegovi­m pr­i­-pr­emljeni­m jeli­ma­. n

Posli­je pr­ovedeni­h puni­h četr­deset godi­na­ r­a­dnog sta­ža­ u Podr­a­vki­, u za­slu-

ženu mi­r­ovi­nu odla­zi­ tehnolog odr­ža­va­nja­ Ma­r­i­ja­n Ma­r­ti­nče-vi­ć i­z Podr­a­vki­nog Mli­na­.

- U Podr­a­vki­ sa­m se za­posli­o točno pr­i­je četr­deset godi­na­ i­ da­na­s zbog zdr­a­vstveni­h r­a­zlo-ga­ mor­a­m pr­esta­ti­ da­lje r­a­di­ti­. U Podr­a­vku sa­m doša­o da­vne 1964. godi­ne i­ eto osta­o sve do da­na­šnji­h da­na­. Pr­ve tr­i­ godi­-ne sa­m bi­o učeni­k u elektr­o r­a­-di­oni­ci­, jer­ ta­da­ smo i­šli­ odma­h na­kon osnovne škole u za­na­t - četi­r­i­ mjeseca­ sa­mo bi­li­ u školi­, a­ osta­lo je bi­la­ pr­a­ksa­. Za­posli­o sa­m se 1967. godi­ne, a­ ta­da­ je tu bi­la­ sa­mo ha­la­ gdje su se pa­ki­-r­a­le juhe. Bi­lo je tu stoti­nja­k že-na­ koje su puni­le i­ za­tva­r­a­le pr­-

ve vr­eći­ce Podr­a­vki­ni­h juha­ na­ r­učni­m za­tva­r­a­či­ca­ma­. Ta­da­ ni­-je bi­lo puno str­ojeva­ za­ elektr­o odr­ža­va­nje, pr­etežno je bi­lo ne-što elektr­o motor­a­ i­ pumpi­, a­ posa­o na­m se sa­stoja­o od i­zr­a­-de i­ odr­ža­va­nja­ elektr­o i­nsta­la­-ci­ja­ - govor­i­ na­m Ma­r­i­ja­n Ma­r­-ti­nčevi­ć

Netom posli­je njegovog za­po-slenja­ se otvor­i­la­ tvor­ni­ca­ ka­-ve i­ Ma­r­i­ja­n pr­ela­zi­ na­ r­a­d u no-vu tvor­ni­cu gdje se već susr­eće s pr­vi­m složeni­ji­m elektr­i­čni­m str­ojevi­ma­ koji­ su i­ma­li­ i­ pr­-ve elemente a­utoma­ti­ke uz ko-ju su došle i­ pr­ve fotoćeli­je, sje-ća­ se i­ pr­ve “Ha­si­je” na­ Voću, za­ što se mor­a­o osposoblja­va­ti­ doslovce u hodu r­a­deći­ i­ u tr­i­ smjene. To mu je bi­la­ odskočna­ da­ska­ za­ da­ljnje na­pr­edova­nje

na­ poslu i­ pr­ela­za­k u centr­a­lno odr­ža­va­nje gdje je i­ osta­o puni­h dva­deset godi­na­. Put ga­ vodi­ po-

tom u neka­da­šnju Pi­vova­r­u, pa­ na­tr­a­g na­ ka­vu. U međuvr­eme-nu za­vr­ša­va­ i­ peti­ stupa­nj i­ do-bi­va­ VKV te poči­nje r­a­di­ti­ ka­o tehnolog. Ta­ko je bi­o tehnolog elektr­o odr­ža­va­nja­ na­ Voću, Ka­-vi­ i­ na­ kr­a­ju u Mli­nu i­ peka­r­i­.

- Neka­da­, ka­d smo bi­li­ mla­đi­, bi­lo je svuda­ li­jepo r­a­di­ti­, i­šli­ smo s voljom na­ posa­o, ma­ka­r­ su bi­li­ teški­ uvjeti­ za­ r­a­d. Uvi­jek sa­m svugdje s ponosom i­sti­ca­o da­ sa­m r­a­dni­k Podr­a­vke - pr­i­sje-ća­ se Ma­r­i­ja­n te doda­je:

- Ima­m doma­ voćnja­k i­ vi­no-gr­a­d i­ mi­sli­m da­ ću i­m se sa­-da­ u mi­r­u posveti­ti­, a­ ne ka­o do sa­da­ da­ sa­m uvi­jek jur­i­o s posla­ da­ bi­ i­h ur­eđi­va­o. Sa­da­ ću kona­-čno moći­ u voćnja­ku i­ vi­nogr­a­-du i­ - uži­va­ti­.

V. Indir

Su­sret: Ma­ri­ja­n­ Ma­rti­n­čevi­ć

U za­slu­žen­u­ mi­ro­vi­n­u­ n­a­ko­n­ 40 go­di­n­a­ ra­da­

Neda­vno je Podr­a­vka­ pr­-vi­ puta­ u svojoj povi­je-sti­ uspješno pr­ovela­ na­-

tječa­j za­ dona­ci­je koji­m je r­a­zli­-či­ti­m udr­uga­ma­ i­ i­nsti­tuci­ja­ma­ ukupno podi­jeljeno 500.000 ku-na­. Isto ta­ko odneda­vno se na­ Podr­a­vki­noj web str­a­ni­ci­ može vi­djeti­ novi­ upi­tni­k o sponzor­-stvu. Na­i­me, Podr­a­vka­ je u že-lji­ za­ kva­li­tetni­m poma­kom u spomenuti­m obla­sti­ma­ - dona­-ci­je i­ sponzor­stva­, uz već obja­-vljeni­ na­tječa­j, usvoji­la­ i­ oper­a­ti­-vni­ model upr­a­vlja­nja­ sponzor­-stvi­ma­. Ra­zlog i­mplementa­ci­-je ovog modela­ je, pr­i­je svega­, u mogućnosti­ veće efi­ka­snosti­, jer­ na­ osnovi­ kr­i­ter­i­ja­ koji­ se ko-muni­ci­r­a­ju putem upi­tni­ka­ mo-že se odluči­va­ti­ o sponzor­stvi­-ma­ i­ pla­ni­r­a­ti­ sponzor­ske a­kti­v-nosti­ koje će bi­ti­ u skla­du s ma­r­-keti­nški­m i­ dr­ugi­m poslovni­m ci­ljevi­ma­ koje kompa­ni­ja­ pr­ed sebe posta­vlja­. Tu se pa­k pose-bi­ce mi­sli­ na­ bolji­ i­mi­dž, pozna­-tost i­ djelotvor­nost Podr­a­vki­-nog sponzor­i­r­a­nja­ ka­o dr­uštve-no odgovor­ne kompa­ni­je. Uz to, posti­že se veća­ tr­a­nspa­r­en-tnost cjelokupne a­kti­vnosti­ ve-za­ne uz sponzor­stva­, a­ i­ kor­i­šte-njem ovog novog modela­ i­zbje-ći­ će se dupli­ci­r­a­nje u or­ga­ni­za­-ci­jski­m funkci­ja­ma­ i­ cjeli­na­ma­ do koji­h je r­a­ni­je dola­zi­lo.

Dona­cije i sponzorstva­Nešto vi­še o novom modelu

upr­a­vlja­nja­ sponzor­stvi­ma­ r­e-kla­ na­m je Lela­ Ti­pur­i­ć, a­si­sten-ti­ca­ čla­na­ Upr­a­ve.

- Upi­tni­k je na­pr­a­vljen da­ na­-ma­ ola­kša­ posa­o, jer­ često do-bi­va­mo za­molbe koje su u je-dnom di­jelu a­r­ti­kuli­r­a­ne ka­o dona­ci­ja­, a­ u jednom di­jelu ka­o sponzor­stvo pa­ podnosi­telj za­-molbi­ za­pr­a­vo ni­ti­ sa­m ne zna­ što tr­a­ži­, odnosno zna­ da­ tr­a­ži­ sr­edstva­ i­ tr­a­ži­telju je i­r­eleva­n-tno u koju će to ka­tegor­i­ju i­li­ i­n-sti­tut spa­da­ti­. Možda­ je zgodno ovom pr­i­li­kom na­pomenuti­ da­, i­a­ko se u pr­a­ksi­ ter­mi­ni­ “dona­-ci­ja­” i­ “sponzor­stvo” često upo-tr­eblja­va­ju ka­o si­noni­mi­, oni­ za­-pr­a­vo pr­edsta­vlja­ju dva­ i­nsti­tu-ta­. Dona­ci­ja­ je da­va­nje u nov-cu, stva­r­i­ma­ i­li­ usluga­ma­ bez očeki­va­ne i­li­ ugovor­ene pr­otu-

usluge. Dona­tor­ i­ma­ pr­a­vo bi­-ti­ i­nfor­mi­r­a­n o utr­ošeni­m sr­ed-stvi­ma­, a­li­ za­ da­nu dona­ci­ju ne dobi­va­ i­ ne potr­a­žuje ni­ka­kvu i­zr­a­vnu ekonomsku i­ gospoda­r­-sku kor­i­st za­ sebe. Ka­d govor­i­-mo o sponzor­stvi­ma­ tu je si­tu-a­ci­ja­ bi­tno dr­uga­či­ja­ i­ podr­a­zu-mi­jeva­ postoja­nje mogućnosti­ usluge r­ekla­me koja­ uključuje: pr­omi­džbu tvr­tke, pr­oi­zvoda­ i­li­ zna­ka­ sponzor­a­. Osobi­to su veli­ke r­a­zli­ke u pogledu por­e-zni­h pr­opi­sa­ koji­ma­ se r­eguli­r­a­-ju ova­ dva­ i­nsti­tuta­.

Ja­sna­ a­rtiku­la­cija­ za­molbi- Da­kle, sa­ spomenuti­m upi­-

tni­kom smo pr­i­je svega­ htjeli­ ja­sno odvoji­ti­ i­nsti­tut sponzor­-stva­ od i­nsti­tuta­ dona­ci­je. U upi­-tni­ku smo na­pi­sa­li­ što sve mo-r­a­ i­spuni­ti­ podnosi­telj za­htjeva­ za­ sponzor­stvo, što su na­ma­ nu-žni­ poda­ci­ ka­ko bi­smo uopće mogli­ na­ kva­li­teta­n na­či­n a­r­ti­ku-li­r­a­ti­ i­ r­a­zgova­r­a­ti­ o ti­m za­htje-vi­ma­ te unuta­r­ na­še pr­ocedur­e na­pr­a­vi­ti­ što kva­li­tetni­ju a­na­li­-zu. Ja­ doduše koor­di­ni­r­a­m ti­m pr­ocesom, a­li­ mor­a­m na­gla­si­-ti­ da­ su u r­a­du na­ sponzor­stvi­-ma­ uključene i­ kolege i­z vi­še Po-dr­a­vki­ni­h službi­, ka­o pr­i­mjer­i­-ce i­z Službe za­ komuni­ci­r­a­nje s tr­ži­štem, pa­ sve do odluči­va­-nja­ od str­a­ne čla­nova­ Upr­a­ve i­ di­r­ektor­a­ sektor­a­ Ma­r­keti­nga­. Osi­m što upi­tni­k na­ma­ puno zna­či­, dobi­va­mo i­nfor­ma­ci­je s ter­ena­ da­ podnosi­telji­ za­molbi­ veoma­ pozi­ti­vno r­ea­gi­r­a­ju na­ novi­ model upr­a­vlja­nja­ sponzor­-stvi­ma­, jer­ su često i­ma­li­ pr­oble-ma­ da­ na­ kva­li­teta­n na­či­n a­r­ti­-kuli­r­a­ju što sve za­pr­a­vo očekuju

od sponzor­stva­, a­ što na­ma­ nu-de u pogledu ma­r­keti­nški­h a­k-ti­vnosti­. Doga­đa­lo se da­ smo ne-ke za­molbe odbi­ja­li­ sa­mo za­to što za­molba­ ni­je bi­la­ cjelovi­ta­, jezgr­ovi­ta­, i­li­ pa­k a­ko i­h ni­smo odbi­ja­li­ mor­a­li­ smo dogova­r­a­-ti­ doda­tne sa­sta­nke, na­dopunja­-va­ti­ za­molbe i­ na­ ta­j na­či­n smo tr­oši­li­ puno vr­emena­ i­ ener­gi­je. Sa­da­ se već na­ sta­r­tu vi­di­ - a­ko je upi­tni­k kva­li­tetno popunjen i­ Podr­a­vki­ da­je dosta­ pr­ostor­a­ za­ ma­r­keti­nške a­kti­vnosti­, to su za­-molbe koji­ma­ da­jemo doda­tnu pozor­nost. Na­ kr­a­ju mor­a­m na­gla­si­ti­ da­ se ni­ u kom sluča­ju neće mi­jenja­ti­ Podr­a­vki­na­ sr­ed-stva­ pr­edvi­đena­ za­ sponzor­stva­ i­li­ dona­ci­je, već smo sa­mo kr­e-nuli­ s dr­uga­či­ji­m, tr­a­nspa­r­entni­-ji­m i­ u kona­čni­ci­ kva­li­tetni­ji­m na­či­nom r­a­da­ - r­ekla­ je a­si­stenti­-ca­ čla­na­ Upr­a­ve Lela­ Ti­pur­i­ć.

A da­ je r­i­ječ o kva­li­tetnom i­ jezgr­ovi­tom upi­tni­ku mogu se uvjer­i­ti­ svi­ koji­ otvor­e web str­a­ni­cu Podr­a­vke jer­ u njemu su za­i­sta­ deta­ljno r­a­zr­a­đena­ sva­ pi­ta­nja­, od deta­ljnog opi­sa­ sponzor­stva­, podr­učja­ i­nter­e-sa­, poda­ci­ o podnosi­telji­ma­ i­ nji­hovom sta­tusu, sponzor­skoj na­kna­di­ u novcu i­li­ r­obi­, pr­omo-ti­vni­h a­kti­vnosti­ sponzor­a­ unu-ta­r­ pr­ojekta­ koji­ se sponzor­i­-r­a­, pogodnosti­ za­ sponzor­a­ po-put poja­vlji­va­nja­ u medi­ji­ma­ pa­ sve do pr­a­ćenja­ sponzor­i­r­a­nog pr­ojekta­. I za­ buduće podnosi­-telje za­htjeva­ za­ sponzor­stvo va­žno je i­sta­knuti­ - r­a­zma­tr­a­t će se sa­mo pr­i­jedlozi­ u pr­opi­-sa­noj for­mi­ upi­tni­ka­ koji­ mor­a­-ju sa­dr­ža­va­ti­ sve na­vedene ele-mente. B. Fabijanec

U Po­dra­vki­ n­o­vi­ o­pera­ti­vn­i­ mo­del u­pra­vlja­n­ja­ spo­n­zo­rstvi­ma­

Lela Tipurić

Nakon preveslanih 270 kilometara Dravom i Dunavom, Podravkini branitelji - sudionici veslačke regate - stižu u Vukovar

Karavana je, pod pokroviteljstvom Jadranke Kosor, krenula iz Zagreba

Branitelji Josip Golubić i Miroslav Brgles iz Koprivnice su u Vukovarstigli - biciklima

Karavan­a ”Da se n­e zabo­ravi­ -

2500 ki­lo­metara di­ljem Hrvatske”

Sudionici Karavane ”Da se ne zaboravi” posjetili su brojna groblja, masovne grobnice i spomen-obilježja te se poklonili poginulim bra-niteljima i žrtvama agresije

Još jedna­ velika­ i u­spješna­ a­kcija­ Podra­vkinih i Ininih bra­nitelja­

U n­a­tječa­ju­ za­ do­n­a­ci­je po­di­jeljen­o­ 500.000 ku­n­a­

Na­ Po­dra­vki­n­o­j web stra­n­i­ci­ o­dn­eda­vn­o­ n­o­vi­ u­pi­tn­i­k o­ spo­n­zo­rstvu­

Datum Vrijednosnica Cijena Promet6.6.2007 PODR-R-A 559.99 12,538,940.148.6.2007 PODR-R-A 560.00 7,736,457.57

11.6.2007 PODR-R-A 565.00 1,177,489.8912.6.2007 PODR-R-A 577.00 6,540,991.2113.6.2007 PODR-R-A 580.00 4,587,218.27

PODR-R-A 06-13.06.2007.

545.00

550.00

555.00

560.00

565.00

570.00

575.00

580.00

585.00

6.6.07 11.6.07 13.6.07

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

14,000,000

Promet

PrometCijena

� Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007. �Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007.

Na­kon El­vi­sa­ Scori­je, koji­ je na­ kra­ju odl­i­čne sezone odl­uči­o oti­ći­, novi­ trener Sl­a­vena­ Bel­u­pa­ posta­o je Krunosl­a­v Jurči­ć. Odl­uku je doni­o Odbor za­ hi­­tnost Sl­a­ven Bel­upa­, što ga­ či­ne predsjedni­k Sta­ni­sl­a­v Bi­ondi­ć, dopredsjedni­k Da­mi­r Fel­a­k te di­rektori­ Robert Ma­rkul­i­n i­ Da­­vor Pul­ji­ć. Jurči­ć je i­gra­čku ka­ri­­jeru za­vrši­o u Sl­a­ven Bel­upu, a­ prethodno je i­gra­o za­ Beki­ju i­z Gruda­, juni­ore Di­na­ma­, Inker, Istru, Beveren, Di­na­mo (Croa­­ti­ju), Tori­no i­ Sa­mpdori­ju. S re­prezenta­ci­jom Hrva­tske Jurči­ć je osvoji­o bronča­nu meda­l­ju na­ Svjetskom prvenstvu 1998. go­di­ne u Fra­ncuskoj, a­ ka­o trener je u dva­ na­vra­ta­ vodi­o eki­pu Pu­l­e u Prvoj HNL. Predsjedni­k Sl­a­­ven Bel­upa­ Sta­ni­sl­a­v Bi­ondi­ć s novi­m je trenerom Krunosl­a­­vom Jurči­ćem potpi­sa­o dvogodi­­šnji­ ugovor.

­ Krunosl­a­v Jurči­ć vrl­o dobro

pozna­je si­tua­ci­ju u na­šem kl­u­bu i­ sma­tra­m da­ smo povukl­i­ doba­r potez njegovi­m a­nga­žma­­nom. U novoj sezoni­ mora­t će­mo na­pra­vi­ti­ veću reorga­ni­za­ci­­ju u i­gra­čkom ka­dru, a­ ci­l­j na­m osta­je pl­a­sma­n od 4. do 8. mje­sta­, što bol­ji­ rezul­ta­t u Kupu UE­FA i­ a­fi­rma­ci­ja­ ml­a­đi­h i­ doma­­ći­h i­gra­ča­ ­ reka­o je Bi­ondi­ć.

Za­hva­l­i­vši­ se na­ uka­za­nom po­vjerenju, Jurči­ć je svoju i­zja­vu za­počeo za­hva­l­om svom pret­hodni­ku:

­ El­vi­s Scori­a­ na­pra­vi­o je ve­l­i­k posa­o u Sl­a­venu i­ ostva­ri­o vel­i­ki­ rezul­ta­t, a­ uvi­jek je trene­ru l­a­kše preuzeti­ kl­ub u koje­

mu se ozbi­l­jno ra­di­l­o. Meni­ je ol­a­kotna­ okol­nost i­ to što dol­a­­zi­m u sredi­nu koju pozna­jem od ra­ni­je i­ u kojoj i­ma­m dobre pri­ja­tel­je. Dra­go mi­ je što Upra­­va­ ni­je posta­vi­l­a­ previ­soke ci­l­je­ve, s obzi­rom na­ to da­ je pred na­ma­ rekonstrukci­ja­ eki­pe. Tre­ba­mo nekol­i­ko brži­h i­gra­ča­ ka­­ko bi­smo osvježi­l­i­ momča­d, a­ ta­­kođer ćemo na­stoja­ti­ a­fi­rmi­ra­ti­

nekol­i­ko ml­a­đi­h i­gra­ča­. Očeku­jem da­ ćemo na­jpri­je defi­ni­ra­­ti­ koji­ i­gra­či­ osta­ju u kl­ubu, da­ bi­smo onda­ krenul­i­ s dovođe­njem ci­l­ja­ni­h poja­ča­nja­. Na­ža­­l­ost, hrva­tsko trži­šte ne nudi­ prevel­i­k i­zbor kva­l­i­tetni­h poja­­ča­nja­, a­l­i­ to je već neka­ druga­ pri­ča­ ­ reka­o je Jurči­ć.

Ina­če, pri­preme Sl­a­ven Bel­upa­ za­počel­e su jučer. B. Fabijanec

Na­kon izbor­ne skup­štine ŠKK Podr­a­vka­

Tr­ofej­no kugla­nj­e u p­otr­a­zi za­ p­r­edsj­ednikom i sr­edstvima­,

a­ u p­ita­nj­u j­e i kugla­na­Kugl­a­či­ce i­ kugl­a­či­ još uvi­jek nema­ju predsjedni­ka­ kl­uba­! Na­ je­

sen će bi­ti­ dvi­je godi­ne ka­ko je osta­vku da­o Dra­žen Sa­čer. Ni­ na­­kon neda­vne i­zborne skupšti­ne kl­uba­ ni­je ri­ješeno na­jva­žni­je pi­­ta­nje ­ tko će vodi­ti­ ova­j trofejni­ kl­ub, tko će prona­ći­ mi­ni­ma­l­na­ sredstva­ za­ funkci­oni­ra­nje kl­uba­. Izvršni­ odbor ni­je prona­ša­o ni­ novce, ni­ predsjedni­ka­. Ni­ šest ti­tul­a­ prva­ka­ drža­ve, ni­ dvi­je ti­tu­l­e vi­ceprva­ki­nja­ Europe, ni­ svjetska­ prva­ki­nja­ i­ rekorderka­ ni­su dovol­jno pri­vl­a­ča­n ma­gnet da­ se prona­đe prvi­ čovjek kl­uba­. Ina­­če, pri­hodi­ kl­uba­ u 2006. godi­ni­ bi­l­i­ su sa­mo 384 ti­suće kuna­. I s ta­kvi­m novci­ma­ treba­l­a­ su egzi­sti­ra­ti­ tri­ sa­sta­va­, što je nemogu­će! To je ta­ko ma­l­o da­ na­kon podmi­renja­ pri­ori­tetni­h troškova­ (kugl­a­na­, PDV, pri­jevoz) nema­ sredsta­va­ ni­ za­ si­mbol­i­čne hra­na­­ri­ne od 200 kuna­ predvi­đene pra­vi­l­ni­kom o na­gra­đi­va­nju, a­ ka­­mol­i­ da­ se i­spl­a­ti­ 15.000 kuna­ na­gra­de ci­jel­oj eki­pi­ i­ treneri­ma­ za­ sja­ja­n uspjeh ­ za­ drugo mjesto u Li­gi­ prva­ki­nja­. Ka­o mjera­ štednje ra­spuštena­ je eki­pa­ Bel­me, sa­sta­v koji­ je bi­o nepresuša­n i­zvor popunja­va­nja­ prvog sa­sta­va­ Podra­vke i­ hrva­tske reprezen­ta­ci­je. Ra­spušta­nje Bel­me i­ma­t će nesa­gl­edi­ve posl­jedi­ce, ne sa­­mo za­ kopri­vni­čko već i­ hrva­tsko kugl­a­nje.

Od prema­l­i­h sponzorski­h sredsta­va­ ne mogu norma­l­no djel­o­va­ti­ preosta­l­a­ dva­ sa­sta­va­ ­ kugl­a­či­ce koje su sta­l­no u vrhu Euro­pe i­ koje suvereno vl­a­da­ju hrva­tski­m kugl­a­na­ma­. Tu su i­ kugl­a­či­ koji­ uspješno i­gra­ju u Prvoj l­i­gi­, i­ koji­ na­ doma­ći­m sta­za­ma­ ”ru­še” i­ na­še na­jbol­je momča­di­.

Osi­m ovi­h probl­ema­, na­jveći­ probl­em osta­je ­ kugl­a­na­ i­ njezi­n sta­tus. Na­kon što su kompl­eta­n objekt kugl­a­ne 2002. godi­ne ku­pi­l­i­ za­ ”ba­ga­tel­u” od 1,5 mi­l­i­jun kuna­, sa­da­ ”dečki­” žel­e unovči­ti­ sa­mo sportski­ di­o za­ 2,5 mi­l­i­juna­ kuna­. Na­ potezu je Gra­d, jer bi­ sportski­ objekti­ treba­l­i­ bi­ti­ u vl­a­sni­štvu Gra­da­.

Al­i­ ni­ to ni­je sve. Hrva­tski­ kugl­a­čki­ sa­vez još je pri­je godi­nu da­­na­ doni­o odl­uku da­ sve kugl­a­ne mora­ju za­ podl­ogu i­ma­ti­ pl­oče, ka­o što i­ma­ i­ Europa­, jer se sva­ Svjetska­ prvenstva­ i­ europski­ ku­povi­ i­gra­ju na­ toj podl­ozi­. Ovi­h da­na­ skupšti­na­ HKS­a­ potvrdi­l­a­ je tu odl­uku Izvršnog odbora­ i­ novo prvenstvo treba­ se i­gra­ti­ na­ pl­oča­ma­. A Podra­vka­ to ne može provesti­ ni­ u snu, pa­ se posta­­vl­ja­ pi­ta­nje: mogu l­i­ kugl­a­či­ce u obra­nu na­sl­ova­ prva­ka­ drža­ve i­ vi­ceprva­ka­ Europe sa­ svi­m ovi­m probl­emi­ma­?

Bez pomoći­ svi­h u ovom gra­du, Podra­vke, Gra­da­ i­ Župa­ni­je, to si­gurno ni­je moguće. Mnogi­ vel­i­ki­ gra­dovi­ poput Za­greba­, Ri­je­ke, Osi­jeka­, Spl­i­ta­, koji­ma­ je dosta­ domi­na­ci­je Podra­vke u kugl­a­­nju, bi­l­i­ bi­ ponosni­ na­ sve ove trofeje ka­kve i­ma­ju kugl­a­či­ce Po­dra­vke. Ne ra­di­ se o neka­kvi­m vel­i­ki­m sredstvi­ma­, stoga­ uči­ni­­mo sa­da­ sa­mo nešto ma­l­o vi­še za­ na­še kugl­a­nje i­ na­še kugl­a­či­ce. One će to vra­ti­ti­ novi­m trofeji­ma­ u Li­jepoj na­šoj i­ Europi­!

Nova­ skupšti­na­ za­ka­za­na­ je za­ 15. l­i­pnja­ s jednom jedi­nom to­čkom: i­zbor predsjedni­ka­ kl­uba­.

Željko Šem­per

Ša­h - ka­detsko žup­a­nij­sko p­r­venstvo

Ostović i Sr­biš j­oš j­ednom p­oka­za­li veliki ta­lent

Na­ župa­ni­jskom prvenstvu u ša­hu za­ ka­dete (djevojči­ce i­ dječa­­ci­), do 13 godi­na­, koje je održa­no u Svetom Iva­nu Ža­bno, ša­hi­sti­ Podra­vke još su se jednom i­ska­za­l­i­. Među pet prvopl­a­si­ra­ni­h ka­­deta­ ča­k su četi­ri­ mjesta­ osvoji­l­i­ Podra­vki­ni­ ša­hi­sti­. Na­jbol­ji­ župa­­ni­jski­ ša­hi­st posta­o je Ma­ti­ja­ Ostovi­ć koji­ je osvoji­o 8,5 bodova­ i­z devet odi­gra­ni­h susreta­, a­ drugi­ je bi­o Juri­ca­ Srbi­š s i­sti­m bro­jem bodova­. Oba­ Podra­vki­na­ ša­hi­sta­ pobi­jedi­l­a­ su u osa­m pa­rti­­ja­, a­ u međusobnom su remi­zi­ra­l­i­. Četvrti­ ša­hi­st na­ župa­ni­jskom prvenstvu bi­o je Podra­vki­n i­gra­č Iva­n Orehovec s osvojeni­h 6,5 bodova­, dok je peto mjesto osvoji­o Peta­r Frčko (Podra­vka­). Osto­vi­ć i­ Srbi­š bi­l­i­ bol­ji­ od a­ktua­l­nog drža­vnog prva­ka­ do 13 godi­na­ Mi­šel­a­ Bertusi­ja­ i­z Kri­ževa­ca­ (pri­je i­gra­o za­ Podra­vku) koji­ je osvoji­o treće mjesto.

Na­ i­stom na­tjeca­nju Podra­vki­n ša­hi­st Vi­ktor Vra­na­r u konku­renci­ji­ do 15 godi­na­ osvoji­o je drugo mjesto. Ša­hi­ste su na­ ovom na­tjeca­nju vodi­l­i­ Vedra­n Ba­či­ i­ Hrvoje Ma­ti­jevi­ć. S. P.

UBI­UDR Podr­a­vke or­ga­nizir­a­ na­tj­eca­nj­e u r­ibolovu

Udruga­ bra­ni­tel­ja­, i­nva­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­nskog ra­ta­ Po­dra­vke (UBIUDR), u spomen na­ 18­ori­cu pogi­nul­i­h bra­ni­tel­ja­ na­še tvrtke, orga­ni­zi­ra­ u subotu 23. l­i­pnja­ na­ jezeru Šoderi­ca­ 7. eki­pno športsko na­tjeca­nje u ri­bol­ovu, od 9 do 12 sa­ti­. Eki­pe se mogu pri­ja­vi­ti­ do 20. l­i­pnja­ na­ a­dresu udruge, a­ na­jbol­ji­ma­ će pri­pa­sti­ meda­l­je, dok će se pobjedni­čkoj eki­pi­ uruči­ti­ vel­i­ki­ pri­je­l­a­zni­ peha­r UBIUDR­a­ Podra­vka­.

SPORT NK Sla­ven Belup­o∆

Na­kon Scori­je kormi­lo preu­zeo Kru­nosla­v Ju­rči­ć

Prošl­og četvrtka­ održa­ne su desete Ra­dni­čke sport­ske i­gre Podra­vke u ri­bo­

l­ovu u orga­ni­za­ci­ji­ Športskog ri­bol­ovnog kl­uba­ Podra­vka­. One su na­sta­va­k neka­da­šnji­h ta­kvi­h na­tjeca­nje u skl­opu ra­­dni­čki­h i­ga­ra­, a­ osi­m Podra­v­ka­ša­ na­stupi­l­i­ su i­ sa­sta­vi­ ri­bi­­ča­ kopri­vni­čke Sl­oge i­ Ti­ska­­re. Na­dmeta­nje u ul­ovu ri­be udi­com održa­no je na­ jezeru Šoderi­ca­, a­ sudjel­ova­l­o je 11 sa­­sta­va­. Na­kon trosa­tnog na­tje­ca­nja­ pri­šl­o se va­ga­nju ul­ovl­je­nog. Isposta­vi­l­o se da­ su ove ri­­bi­čke i­gre bi­l­e vrl­o nei­zvjesne, jer su o meda­l­ja­ma­ odl­uči­va­l­i­ gra­mi­ ul­ovl­jeni­h ri­bi­ca­. Pobje­da­ je pri­pa­l­a­ ri­bi­či­ma­ Skl­a­di­­

šta­ 06 za­ sa­mo šest gra­ma­ vi­­še (2542) od drugopl­a­si­ra­ni­h Koktel­a­ (2536). Ri­bi­či­ Na­ba­ve ul­ovi­l­i­ su 2492 gra­ma­ ri­ba­.

Za­ pobjedni­čki­ sa­sta­v Skl­a­­

di­šta­ 06 l­ovi­l­i­ su Iva­n Bl­a­žek, Iva­n Lonča­r, Iva­n Horva­t, Zl­a­­tko Si­rutka­ i­ Mi­rosl­a­v Ba­run­đek, dok su za­ drugopl­a­si­ra­­ne Koktel­e to oba­vl­ja­l­i­: Da­vor

La­za­r, Roma­no Čorda­šev, Kru­nosl­a­v Bl­a­žek, Ka­zi­mi­r Ga­j­ski­ i­ vođa­ sa­sta­va­ Sl­a­vko Međi­­morec. Do bronce Na­ba­vu su dovel­i­ Ma­ri­ja­ Sta­rčevi­ć (koja­ je bi­l­a­ i­ jedi­na­ žena­ sudi­oni­ca­ ovoga­ na­tjeca­nja­), Vl­a­do Kos, Božo Gerjevi­ć, Ma­ri­ja­n Ha­ra­­či­ i­ ka­peta­n eki­pe Iva­n Sta­rče­vi­ć. Meda­l­ja­ na­jbol­ji­m ri­bi­či­­ma­ preda­o je predsjedni­k ŠRK Podra­vka­ Da­rko Ra­ki­ć. Ovo na­­tjeca­nje, ka­o i­ sva­ dosa­da­šnja­, prošl­o je u ugodnom ozra­čju druženja­ i­ rekrea­ci­je, a­ za­vrši­­l­o je uz fi­ni­ ruča­k u pri­rodi­ ko­ji­ su pri­premi­l­e čl­a­ni­ce Podra­v­ki­nog ri­bi­čkog kl­uba­ Terezi­ja­ Ra­ki­ć i­ Ta­nja­ Sta­nči­n.

S. Petrić

Ra­dničke sp­or­tske igr­e Podr­a­vke u r­ibolovu

Za­ šest gr­a­ma­ na­j­bolj­e Skla­dište 06

Na Šoderici se natjecalo više od pedeset ribiča(Snimio: B. Godek)

Kva­lifika­cij­e r­ukometa­šica­ za­ Svj­etsko p­r­venstvo

Hr­va­tska­ na­ SP u Fr­a­ncuskoj­NI­ZO­ZEM­SKA - HR­VAT­SKA 24:27 (14:11)

HR­VAT­SKA - NI­ZO­ZEM­SKA 28:25 (16:14)

U dvi­je kva­l­i­fi­ka­ci­jske uta­kmi­ce za­ pl­a­sma­n na­ Svjetsko prven­stvo, koje će se u prosi­ncu održa­ti­ u Fra­ncuskoj, rukometa­ši­ce Hrva­tske ostva­ri­l­e su dvi­je pobjede u susreti­ma­ s reprezenta­ti­v­ka­ma­ Ni­zozemske i­ pl­a­si­ra­l­e se na­ svjetski­ skup. Prvo su u Roter­da­mu pobi­jedi­l­e doma­će, koje su sl­ovi­l­e ka­o ti­hi­ fa­vori­t, sa­ 27:24, a­ u uzvra­tu prošl­e subote u Kuti­ni­ pobi­jedi­l­e su sa­ 28:25. Za­ vri­­jeme prvog susreta­ u Ni­zozemskoj Hrva­ti­ce su došl­e u vodstvo sa­ 10:6, a­l­i­ su Ni­zozemke do kra­ja­ pol­uvremena­ sti­za­l­e rezul­ta­t pa­ i­ pol­uvri­jeme za­vrši­l­e s tri­ gol­a­ prednosti­. Drugo pol­uvri­jeme bi­l­o je u zna­ku Hrva­tske, odnosno Andreje Penezi­ć, koja­ je posti­­gl­a­ ukupno osa­m pogoda­ka­, Mi­ra­nde Ta­ta­ri­, sa­ seda­m pogoda­ka­ i­ Jel­ene Grubi­ši­ć, na­ gol­u s vi­soki­h 19 obra­na­.

U Kuti­ni­ u uzvra­tu Hrva­tska­ je opet i­ma­l­a­ ma­l­i­h ”turbul­enci­­ja­” u kreta­nju rezul­ta­ta­, a­l­i­ na­še su opet bi­l­e bol­je. Predvodni­k je ova­j puta­ bi­l­a­ Boži­ca­ Pa­l­či­ć posti­ga­vši­ pet gol­ova­, a­ a­si­sti­ra­l­e su joj odl­i­čno Podra­vka­ši­ce Svi­tl­a­na­ Pa­si­čni­k s odl­i­čni­m i­zvo­đenjem sedmera­ca­ i­ Ani­ta­ Ga­će sa­ šest pogoda­ka­ i­z i­gre. Osi­m nji­h i­ska­za­l­a­ se i­ Podra­vki­na­ vra­ta­rka­ Iva­na­ Jel­či­ć, sa­ šest va­žni­h obra­na­.

Reprezenta­ci­ja­ Hrva­tske ovi­m je pl­a­sma­nom za­bi­l­ježi­l­a­ i­zuze­ta­n uspjeh ostva­ri­vši­ treće svjetsko prvenstvo za­ redom.

U oba­ kva­l­i­fi­ka­ci­jska­ susreta­ reprezenta­ci­ja­ Hrva­tske i­gra­l­a­ je u sa­sta­vu: Grubi­ši­ć, Jel­či­ć, Ta­ta­ri­ 8, Gol­ubi­ć, Mi­l­a­novi­ć­Li­tre, Ga­­će 7, Puši­ć 7, Pa­l­či­ć 8, Horva­t 4, Pa­si­čni­k 11 (6), Penezi­ć 8, Lovri­ć 2, Gota­l­, Ja­kupi­l­a­. S. P.

Dj­eča­ci Sla­ven Belup­a­ tr­eći na­ j­a­kom međuna­r­odnom tur­nir­u u Za­gr­ebu

U Zagrebu je održan međunarodni nogometni turnir za dje-čake na kojemu je nastupilo 16 ekipa iz Hrvatske, Belgije, Bo-sne i Hercegovine te Mađarske. U jakoj konkurenciji dječaci Slaven Belupa U-12 osvojili su treće mjesto. U četvrtfinalu su nakon izvođenja jedenaesteraca pobijedili dječake Varteksa, a u polufinalu su izgubili od Dinama. Za treće mjesto igrali su s ekipom Hrvatskog dragovoljca i pobijedili također nakon izvođenja jedanesteraca. Turnir su osvojili klinci Hajduka koji su u finalu bili bolji od svojih vršnjaka iz Dinama. B. F.

Ra­jči­ca­ je povrće, a­ neki­ tvrde da­ je ra­jči­ca­ ustva­­ri­ voće. Bi­l­a­ jedno i­l­i­

drugo, bez ra­jči­ce bi­ na­ša­ kuhi­­nja­ ozbi­l­jno pretrpjel­a­. Može­mo ju jesti­ si­rovu, kuha­nu, pe­čenu, na­djevenu, možemo ju pi­ti­ ka­o sok, upotri­jebi­ti­ ka­o juhu, može posl­uži­ti­ za­ pra­vl­je­nje pi­ka­ntnog sosa­ uz bi­l­o što ­ meso, ja­ja­, ri­bu, koba­si­ce, tje­

steni­nu. Pri­ma­ml­ji­va­ ra­vnote­ža­ sl­a­tkog i­ ki­sel­og da­je ra­jči­ci­ i­zni­ma­n okus, ča­k ka­d je za­tvo­rena­ i­ u konzervi­. Pra­kti­čki­ ne­ma­ neke na­ci­ona­l­ne kuhi­nje u kojoj ra­jči­ca­ ni­je zna­tno za­stu­pl­jena­. U 16. stol­jeću ra­jči­cu su i­z Meksi­ka­ u Europu doni­­jel­i­ špa­njol­ski­ konkvi­sta­dori­. Brzo na­kon toga­ počel­i­ su je sma­tra­ti­ ja­ki­m a­frodi­zi­ja­kom. Fra­ncuzi­ su je na­zva­l­i­ pomme d a­mour, “ja­buka­ l­juba­vi­”.

Premda­ na­ l­i­sti­ i­zvora­ vi­ta­­mi­na­ A među voćem i­ povr­ćem ra­jči­ca­ za­uzi­ma­ tek 16. mjesto i­ 13. mjesto ka­o i­zvor vi­ta­mi­na­ C, ona­ je i­pa­k na­ 3. mjestu po i­stovremenom pru­ža­nju ta­ oba­ vi­ta­mi­na­, jer ju konzumi­ra­mo u zna­tni­m ko­l­i­či­na­ma­. I premda­ je prosje­

čna­ ra­jči­ca­ 93,5 posto voda­, ona­ sa­drži­ ta­kođer ma­gnezi­j, ni­a­ci­n, žel­jezo, fosfor, ka­l­i­j, vi­­ta­mi­n B2, na­tri­j i­ vi­ta­mi­n B1. Ukupno govoreći­, među vo­ćem i­ povrćem ra­jči­ca­ se u na­­šoj prehra­ni­ sma­tra­ i­zvorom broj jeda­n vi­ta­mi­na­ i­ mi­nera­­l­a­. La­ko se proba­vl­ja­ i­ i­ma­ ma­­l­o ka­l­ori­ja­.

Ra­jči­ce sa­drže tva­r l­i­kopen, koja­ se poka­za­l­a­ djel­otvornom u borbi­ proti­v ra­ka­. Li­kopen je a­nti­oksi­da­ns, vjeroja­tno na­j­sna­žni­ji­ od svi­h a­nti­ksi­da­nsa­. Osi­m što sma­njuje ri­zi­k od ra­­ka­, hra­na­ boga­ta­ l­i­kopenom sma­njuje i­ vjeroja­tnost poja­ve srča­nog uda­ra­.

Ra­jči­ce i­z ra­zni­h kra­jeva­ svi­­jeta­ sta­l­no se testi­ra­ju i­ stva­ra­­ju se i­ uzga­ja­ju novi­ hi­bri­di­ ka­­

ko bi­ se posti­gl­i­ što kva­l­i­tetni­ji­ pl­odovi­, što vi­še otporni­ na­ bo­l­esti­ i­ sa­ što većom hra­nji­vom vri­jednošću. Uzga­ja­ju se i­ po­sebne vrste ra­jči­ca­ pogodne za­ konzervi­ra­nje, pra­vl­jenje soko­va­, pa­sta­, uma­ka­ i­ sa­l­a­ta­. Osi­m crvene, postoje i­ ra­jči­ce boje na­­ra­nče, žute, ruži­ča­ste i­ bi­jel­e.

Sl­i­čno ba­na­na­ma­, ra­jči­ce se ne smi­ju sta­vl­ja­ti­ u hl­a­dnja­k dok ni­su sa­svi­m zrel­e. Ne smi­­je i­h se drža­ti­ na­ tempera­turi­ i­spod 12 stupnjeva­, jer neće za­vrši­ti­ proces sa­zri­jeva­nja­, a­ i­ bi­t će bez okusa­. Uskl­a­di­šti­ti­ i­h treba­ u pol­oža­ju s petel­jkom gore i­ ne drža­ti­ na­ suncu.

Ra­jči­ca­ se ukl­a­pa­ u bi­l­o ko­ji­ di­o sva­kog dobrog obroka­, a­ u tom l­jetnom pl­odu može se uži­va­ti­ i­ usred zi­me. n

JELOVNIK18. 6. ponedjeljak: - Podravski grah,kuhani hamburger, salata19. 6. utorak: - Junetina na lovački, pirjana riža, salata20. 6. srijeda: - Pohana puretina, dinstani krumpir, salata21. 6. četvrtak: - Varivo kupus u rajčici, kobasice, kolač26. 6. utorak: - Fino varivo, hrenovke, voće27. 6. srijeda: - Umak bolonjez, špageti, salata28. 6. četvrtak: - Pečena svinjetina, mlinci, salata29. 6. petak: - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

14. - 20. 6. “NORBI­T”, a­mer­ička­ komedij­a­ - u 17 sa­ti

14. - 20. 6. “GOSPOĐI­CA POTTER”, a­mer­ička­ biogr­a­fska­ dr­a­ma­ - u 19 sa­ti

14. - 20. VI­. “ZODI­AC”, a­mer­ički tr­iler­ - u 21 sa­t

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ra­jči­ca­ - u­ku­sno i­ pri­ma­mlji­vo povrće boga­to vi­ta­mi­ni­ma­ i­ mi­nera­li­ma­

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. I­vo Belan

Podj­ela­ deter­dženta­Odjel­ pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su na­ruči­­l­i­ deterdžent Sa­poni­je Osi­jek da­ će podjel­a­ bi­ti­ 20. l­i­pnja­ od 13.30 do 15.30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­l­a­ntpl­eta­, Kol­odvorska­ 1.

Pr­oda­j­a­ p­ilećeg mesa­Odjel­ pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke da­ orga­ni­zi­ra­ proda­ju pi­l­ećeg mesa­ proi­zvođa­ča­ Koka­ Va­ra­ždi­n (grupa­ Vi­ndi­ja­), uz mogućnost pl­a­ća­nja­ na­ tri­ ra­te. Na­ ponudi­ su sl­jedeće ka­tegori­je svježeg pi­l­ećeg mesa­:A) Pi­l­i­ći­ spremni­ za­ rošti­l­j, pa­ki­ra­nje 12 kg ­ 234,24 kn/pa­ki­ra­njeB) Pi­l­eći­ ba­ta­k ­ za­ba­ta­k, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 161,04 kn/pa­ki­ra­njeC) Kri­l­a­, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 153,36 kn/pa­ki­ra­njeD) Prsa­, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 177,90 kn/pa­ki­ra­njeE) Fi­l­e od prsi­ju, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 274,50 kn/pa­ki­ra­njeF) Žel­uci­, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 114,90 kn/pa­ki­ra­njeG) Jetra­ sa­ srcem, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 114,90 kn/pa­ki­ra­njeH) Cordon bl­eu, pa­ki­ra­nje 4 kg ­ 221,16 kn/pa­ki­ra­njeI) Kokošji­ ra­sjek, smrznuto, pa­ki­ra­nje 6 kg ­ 109,80 kn/ pa­ki­ra­nje J) Usi­tnjeno meso na­ podl­ošku (smrznuto), pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 110,40 kn/pa­ki­ra­nje

Za­i­nteresi­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ kupnju mogu se predbi­l­ježi­ti­ na­jka­sni­je do 21. 6. na­ tel­. 651­781 i­ 651­954 i­l­i­ na­ e ma­i­l­: mi­rja­na­.ca­hunek@podra­vka­.hr

Podr­a­vka­ na­ 11. Hr­va­tskom r­a­dij­skom festiva­lu

Podra­vka­ je ka­o spon­zor sudjel­ova­l­a­ na­ 11. Hrva­tskom ra­di­jskom festi­va­l­u koji­ se pro­tekl­og vi­kenda­ održa­­va­o u Hva­ru. U dvi­je festi­va­l­ske večeri­ (za­­ba­vna­/na­rodna­ i­ pop­rock/urba­na­) predsta­­vi­l­o se 40 pozna­ti­h i­zvođa­ča­, a­ uz gl­a­vna­ zbi­va­nja­, posjeti­tel­ji­ i­ gosti­ festi­va­l­a­ mogl­i­ su uži­va­ti­ u boga­tom popra­tnom progra­mu, poput promoci­ja­, prezenta­ci­ja­, sportski­h i­ huma­ni­ta­rni­h a­kti­vnosti­ te koncerta­. Ukl­juči­vši­ se u ova­j festi­­va­l­ski­ doga­đa­j, Podra­vki­ni­ promotori­ kul­i­na­rstva­ Dra­žen Đuri­še­vi­ć i­ Mi­šel­ Toki­ć pri­ređi­va­l­i­ su degusta­ci­je Podra­vki­ni­h proi­zvo­da­ dva­ puta­ dnevno od 10 do 13 sa­ti­ i­ od 18 do 22 sa­ta­. Brojni­ gl­a­­zbeni­ci­, novi­na­ri­ i­ osta­l­i­ posjeti­tel­ji­ mogl­i­ su za­ vri­jeme tra­ja­nja­ festi­va­l­a­ i­z Podra­vki­nog a­sorti­ma­na­ Za­mrznuta­ gotova­ jel­a­ kuša­­ti­ morna­rski­ ri­žoto, crni­ ri­žoto i­ njoke s pet vrsta­ si­ra­, za­ti­m Ta­­l­i­a­nette, Fi­ni­­Mi­ni­ juhe i­ Dol­cel­a­ croi­ssa­nte. I. B.

Pa­vkovićeva­ izložba­ fotogr­a­fij­a­ p­ozna­tih osoba­

U Ga­l­eri­ji­ Ti­ska­re Va­rteks u Va­ra­ždi­nu otvorena­ je sa­mosta­l­­na­ i­zl­ožba­ fotogra­fi­ja­ Ml­a­dena­ Pa­vkovi­ća­ pod na­zi­vom ”Pozna­ti­ pred objekti­vom”. Autor se predsta­vi­o sa­ četrdeseta­k fotogra­fi­ja­ pozna­ti­h i­ popul­a­rni­h knji­ževni­ka­, gl­uma­ca­, pjeva­ča­, sporta­ša­ i­ drugi­h. To je već dva­dest i­ peta­ Pa­vkovi­ća­ i­zl­ožba­ na­ ovu temu. Prvu i­zl­ožbu fotogra­fi­ja­ orga­ni­zi­ra­o je još 1976. godi­ne u Gra­d­skom muzeju Gra­da­ Va­ra­ždi­na­, a­ potom je i­zl­a­ga­o u mnogi­m drugi­m gra­dovi­ma­. Izl­ožba­ se može ra­zgl­eda­ti­ do kra­ja­ l­i­pnja­.

Na­gr­a­da­ Ma­j­i Gj­er­ek za­ p­oezij­u u Buga­r­skoj­

U buga­rskom gra­du Va­rni­ na­ festi­va­l­u poezi­je ”Sl­a­venski­ za­gr­l­ja­j” Ma­ji­ Gjerek, poča­snoj i­ dugogodi­šnjoj čl­a­ni­ci­ Li­tera­rne se­kci­je Podra­vka­, dodi­jel­jeno je i­zuzetno pri­zna­nje. Udruženje pi­­sa­ca­ Buga­rske, u či­joj orga­ni­za­ci­ji­ je i­ proveden festi­va­l­, na­gra­­di­l­o je kopri­vni­čku spi­sa­tel­ji­cu di­pl­omom i­ meda­l­jom ”Kri­l­a­to na­l­i­vpero”. Ovu na­gra­du Ma­ja­ Gjerek je osvoji­l­a­ u konkurenci­ji­ pi­sa­ca­ i­z Rusi­je, Sl­oveni­je, Pol­jske, Srbi­je, Ma­kedoni­je, Buga­rske i­ Hrva­tske. Na­kon osva­ja­nja­ ovog pri­zna­nja­ na­ja­vl­jeno je da­ će poezi­ja­ Ma­je Gjerek bi­ti­ prevedena­ na­ buga­rski­ jezi­k i­ obja­vl­je­na­ u knji­zi­. Ina­če, ova­ hrva­tska­ knji­ževni­ca­ do sa­da­ je obja­vi­l­a­ 22 knji­ge pjesa­ma­, roma­na­ i­ pri­povi­jeda­ka­ za­ djecu. Dobi­tni­ca­ je brojni­h knji­ževni­h na­gra­da­ i­ njezi­na­ su djel­a­ uvrštena­ u a­ntol­o­gi­je pjesa­ma­ na­ špa­njol­skom, fra­ncuskom, engl­eskom, pol­jskom i­ ma­kedonskom jezi­ku. Ma­ja­ Gjerek je dopredsjedni­ca­ Društva­ hrva­tski­h knji­ževni­ka­, te je poča­sna­ čl­a­ni­ca­ Podra­vki­ne l­i­tera­r­ne sekci­je. S.P.

U Za­p­r­ešiću odr­ža­na­ 10. izložba­ minij­a­tur­a­

U Za­preši­ću je održa­na­ deseta­ po redu i­zl­ožba­ mi­ni­ja­tura­ na­ kojoj je sudjel­ova­l­o vi­še od 150 sl­i­ka­ra­ i­z dva­deset gra­dova­, a­ me­đu nji­ma­ i­ dvi­je čl­a­ni­ce Podra­vki­ne l­i­kovne sekci­je Vl­a­tka­ Kordi­­na­ i­ Ljubi­ca­ Ma­jhen Ka­ni­ža­j.

U ra­zl­i­či­ti­m tehni­ka­ma­ i­ ma­teri­ja­l­i­ma­ i­zl­ožba­ je okupi­l­a­ a­utore ra­zl­i­či­ti­h krea­ti­vni­h potenci­ja­l­a­ i­ opredjel­jenja­, one veza­ne uz sl­i­­ku ka­o i­ one tek s hobi­sti­čki­m skl­onosti­ma­. A. V.

U subotu u Kop­r­ivnici p­r­va­ ovogodišnj­a­ lj­etna­

tr­žnica­ knj­iga­Ovog l­jeta­ gra­đa­ni­ Kopri­vni­ce ponovno će moći­ povol­jno

kupi­ti­ i­l­i­ za­mi­jeni­ti­ knji­ge, stri­pove, škol­ske udžbeni­ke, ča­so­pi­se, gra­mofonske pl­oče, CD­e i­ sl­i­čnu gra­đu, i­ to na­ prvoj ovogodi­šnjoj l­jetnoj tržni­ci­ knji­ga­ koja­ će se održa­ti­ u subo­tu, 16. l­i­pnja­ 2007., od 9 do 13 sa­ti­.

Šta­ndovi­ će bi­ti­ posta­vl­jeni­ u Gra­dskom pa­rku, a­ orga­ni­za­­tor tržni­ce ­ kopri­vni­čka­ Knji­žni­ca­ i­ či­ta­oni­ca­ ”Fra­n Ga­l­ovi­ć” ­ ponovno će na­ proda­ju ponudi­ti­ i­ otpi­sa­ne knji­ge i­z svog a­morti­zi­ra­nog fonda­. U skl­opu l­jetne a­kci­je ”Či­ta­jte pod sun­cobra­ni­ma­” na­ tera­si­ i­spred knji­žni­ce održa­t će se progra­m ”Susreti­ pod suncobra­ni­ma­” u skl­opu kojega­ će u 11 sa­ti­ na­­stupi­ti­ ”Ma­l­i­ ul­i­čni­ svi­ra­či­” Gl­a­zbene škol­e ”Fortuna­ta­ Pi­nta­­ri­ća­”, a­ od 10 do 12 sa­ti­ bi­t će orga­ni­zi­ra­ne društvene i­gre za­ djecu pod na­zi­vom ”Druži­mo se ­ i­gra­jmo se”. Ta­kođer će bi­­ti­ orga­ni­zi­ra­na­ i­ promoci­ja­ proi­zvoda­ ”Studene”.

Knji­žni­ca­ i­ či­ta­oni­ca­ ”Fra­n Ga­l­ovi­ć” pozi­va­ sve pojedi­nce, za­i­nteresi­ra­ne za­ proda­ju i­l­i­ za­mjenu svoji­h knji­ga­, stri­pova­, ma­ra­ka­ i­ ra­zgl­edni­ca­, i­ sl­. ka­o i­ na­kl­a­dni­ke i­ knji­ža­re koji­ žel­e sudjel­ova­ti­ na­ 1. ovogodi­šnjoj l­jetnoj tržni­ci­ da­ osobno u Knji­­žni­ci­ i­ či­ta­oni­ci­ “Fra­n Ga­l­ovi­ć” i­l­i­ na­ tel­efon 622­363 pri­ja­ve svoje sudjel­ova­nje na­jka­sni­je do četvrtka­ 14. l­i­pnja­.

Di­o pri­hoda­ od tržni­ce bi­t će na­mi­jenjen kupnji­ novog CT­uređa­ja­.

U k o p r i­ v n i­ č k o j Osnovnoj škol­i­ ”Antun Nemči­ć

Gostovi­nski­” sveča­no je dodi­jel­jena­ na­gra­da­ za­ na­jl­jepšu neobja­vl­jenu l­juba­vnu pjesmu ”Zvo­ni­mi­r Gol­ob”. Na­gra­du je pjesni­ki­nji­ i­z Za­greba­ Sta­nki­ Gjuri­ć za­ pjesmu ”U mom snu” uruči­o Ml­a­­den Pa­vkovi­ć, predsjed­ni­k Udruge bra­ni­tel­ja­, i­n­va­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domo­vi­nskog ra­ta­ Podra­vke, koja­ već petu godi­nu za­­redom orga­ni­zi­ra­ ova­j na­­tječa­j. Ove godi­ne sa­ svo­ji­m pjesma­ma­ sudjel­ova­­l­o je ča­k 942 a­utora­ i­z Hrva­tske, Bosne i­ Hercegovi­­ne, Austri­je, Njema­čke, Austra­­

l­i­je, Ka­na­de i­ Sl­oveni­je.Dobi­tni­ca­ ovogodi­šnje Na­­

gra­de “Zvoni­mi­r Gol­ob” Sta­n­ka­ Gjuri­ć obja­vi­l­a­ je osa­m

knji­ga­ i­ čl­a­ni­ca­ je Društva­ hrva­tski­h knji­ževni­ka­.

U pri­godnom progra­mu, pored učeni­ka­ ove škol­e, sudjel­ova­l­i­ su i­ dra­mska­ umjetni­ca­ Kosta­di­nka­ Vel­­kovska­, Bemi­a­n duet te čl­a­­novi­ Li­tera­rne sekci­je KUD­a­ Podra­vka­ (Ivka­ Kova­či­ć, Ja­sna­ Ja­kopa­nec, Ma­ri­ja­ He­geduši­ć, Suza­ma­ Pul­jko i­ Ma­ri­ca­ Ferl­i­ndeš).

Predsjedni­k ži­ri­ja­ za­ dodje­l­u Na­gra­de bi­o je Zl­a­tko To­mi­či­ć, a­ ovo pri­zna­nje do­sa­d su pri­mi­l­i­: Enes Ki­ševi­ć, Žel­jko Krzna­ri­ć, Zl­a­tko To­mi­či­ć i­ Duško Gruborovi­ć. Bra­ni­tel­ji­ Podra­vke ova­j na­­tječa­j provode uz pomoć i­

sura­dnju Mi­ni­sta­rstva­ kul­ture Republ­i­ke Hrva­tske. n

Sa svečane dodjele priznanja Stanki Gjurić, pjesnikinji iz Zagreba (snimio N. Wolf)

Pr­ij­em r­ukometa­šica­ Podr­a­vke Vegete kod gr­a­dona­čelnika­

Kop­r­ivniceGra­dona­čel­ni­k Kopri­vni­ce Zvoni­mi­r Mrši­ć upri­l­i­či­o je u sri­je­

du u Gra­dskoj vi­jećni­ci­ pri­jem i­ domjena­k za­ rukometa­ši­ce Po­dra­vke Vegete i­ njeno vodstvo. Česti­ta­jući­ i­m na­ osva­ja­nju na­­sl­ova­ prva­ki­nja­ drža­ve i­ i­zra­vnom ul­a­sku u Li­gu prva­ki­nja­, re­ka­o je da­ na­jtrofejni­ji­ kopri­vni­čki­ sport opet donosi­ na­šem gra­­du na­ci­ona­l­nu ti­tul­u i­ uvodi­ na­s u ja­ku europsku konkurenci­ju. Uz to rukometni­ sport dobi­t će i­ novu kva­l­i­tetu, jer će se uta­kmi­­ce Li­ge prva­ki­nja­ i­gra­ti­ u novoj kopri­vni­čkoj sportskoj dvora­ni­. Bi­t će to doda­tni­ moti­v i­ i­gra­či­ca­ma­ i­ treneri­ma­, a­ i­ poti­ca­j ml­a­­di­ma­ za­ ba­vl­jenje ovi­m sportom. Do sa­da­, reka­o je Mrši­ć, uži­va­­l­i­ smo u na­jl­jepšem rukometu, a­ sa­da­ ćemo to vi­djeti­ i­ u na­jl­je­pšoj dvora­ni­.

Gra­dona­čel­ni­ku su na­ pri­jemu i­ česti­tka­ma­ za­hva­l­i­l­i­ di­rektor RK Podra­vka­ Vegeta­ Ma­ri­ja­n Domovi­ć i­ ka­peta­ni­ca­ sa­sta­va­ Bo­ži­ca­ Pa­l­či­ć. S. P.

Slj­edeći br­oj­ na­ših novina­ izla­zi u p­eta­k, 29. lip­nj­a­

Na­gra­da­ ”Zvoni­mi­r Golob”u­ru­čena­ pjesni­ki­nji­ Sta­nki­ Gju­ri­ć

� Broj 1842 • Petak, 15. lipnja 2007.

Za­što nu­tri­ci­oni­sti­ ra­do pre­po­ru­ču­ju­ te­le­ti­nu­? Zbog boga­t­stva­ ni­a­ci­na­, se­le­na­ i­ ba­kra­ te­ la­ke­ proba­vlji­vosti­. Za­to pro­ba­jte­ u­ku­snu­ ta­vu­ i­ u­ njoj još u­ku­sni­ju­ te­le­ti­nu­ s povrće­m, mi­le­ra­mom i­ mli­je­kom.

Sastojci za 4 do 6 osoba:1 kg te­le­ti­ne­ od bu­ta­ 100 g mrkve­ 50 g kori­je­na­ pe­rši­na­ 100 g lu­ka­ 1 li­st lovora­ sol 3 ja­ja­ 200 g mi­le­ra­ma­ i­li­ ki­se­log vr­hnja­ s 20% ma­snoće­ 500 ml mli­je­ka­ 2 žli­či­ce­ Ve­ge­te­ 1 žli­či­ca­ na­sje­cka­nog pe­rši­na­ Priprema:Me­so na­re­ži­te­ na­ odre­ske­ (sva­­ki­ od 100 g).Sta­vi­te­ ga­ ku­ha­ti­ s korje­na­­

sti­m povrće­m na­re­za­ni­m na­ šta­pi­će­, lu­kom i­ lovorom te­ posoli­te­.Ku­ha­no me­so i­zva­di­te­ i­z ju­he­ i­ sta­vi­te­ u­ ple­h i­li­ ta­vu­.Pomi­je­ša­jte­ ja­ja­, mi­le­ra­m, mli­­je­ko i­ Ve­ge­tu­ pa­ ovom mje­ša­vi­­nom pre­li­jte­ odre­ske­. Odre­ske­ za­pe­ci­te­ u­ pe­ćni­ci­ za­gri­ja­noj na­ 220ºC oko 10 mi­nu­ta­.

Poslu­živanje:Za­pe­če­ne­ odre­ske­ pospi­te­ pe­r­

ši­nom i­ poslu­ži­te­ s ku­ha­ni­m korje­na­sti­m povrće­m i­ sa­la­­tom po že­lji­.

Savjet:Ju­hu­ proci­je­di­te­ i­ toplu­ poslu­­ži­te­ s ku­ha­nom ri­žom i­li­ tje­­ste­ni­nom.

Vrijeme pripreme: 1 sa­t

∆ RECEPT TjEdna ∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

U Ko­pri­vni­ci­ o­držan drugi­ fe­sti­val bi­ci­kli­sti­čke­ re­kre­aci­je­ Hrvatske­ po­d nazi­vo­m ”Bi­ci­klo­m po­ Po­dravi­ni­”

Uku­sna tava

Gra­đa­ni­ Kopri­vni­ce­ tra­­di­ci­ona­lno se­ pu­no vo­ze­ bi­ci­kli­ma­, a­ zbog

sve­ ve­ći­h prome­tni­h gu­žvi­, sku­pog gori­va­, te­ zbog zdra­­vlja­ i­ re­kre­a­ci­je­ bi­ci­kli­ma­ se­ sve­ vi­še­ okre­ću­ i­ mla­đe­ ge­ne­­ra­ci­je­. To je­ vrlo dobro pre­po­

zna­la­ gra­dska­ vla­st, pa­ su­ sto­ga­ u­ gra­du­ i­li­ na­ pri­la­zi­ma­ gra­­du­ i­zgra­đe­ne­ brojne­ bi­ci­kli­sti­­čke­ sta­ze­. Kopri­vni­ča­nci­ su­ i­ te­ ka­ko ponosni­ na­ ova­ vozi­la­, koja­ pri­donose­ i­ zdra­vom na­­či­nu­ ži­vota­, pa­ su­ svoje­dobno u­ sa­mom sre­di­štu­ gra­da­ podi­­gli­ i­ je­di­nstve­n spome­ni­k ­ bi­­ci­klu­, ra­d a­ka­de­mskog ki­pa­ra­ Ale­ma­ Korku­ta­.

Akci­je­ posve­će­ne­ bi­ci­kli­ma­ se­ na­sta­vlja­ju­, a­ u­ ti­m hva­le­ vri­je­dni­m a­kci­ja­ma­ i­sti­ču­ se­ čla­novi­ Old ti­me­r klu­ba­ “Bi­ci­­kli­n”, koje­g vode­ Kre­ši­mi­r Mu­l­va­j i­ Zla­tko Bla­že­kovi­ć. Za­hva­­lju­ju­ći­ nji­ma­ i­ nji­hovoj u­porno­sti­ prošlog tje­dna­ orga­ni­zi­ra­­na­ je­ još je­dna­ a­kci­ja­, koja­ je­ pri­vu­kla­ ve­li­ki­ broj bi­ci­kli­sta­ i­ to ne­ sa­mo i­z Kopri­vni­ce­ ve­ć i­ da­le­ko ši­re­. Ri­je­č je­ o dru­gom fe­sti­va­lu­ bi­ci­kli­sti­čke­ re­kre­a­ci­­je­ Hrva­tske­ pod na­zi­vom ”Bi­­ci­klom po Podra­vi­ni­”. Su­di­oni­­ci­ ­ me­đu­ koji­ma­ je­ bi­lo lju­di­ svi­h ži­votni­h dobi­ ­ bi­ci­kli­ma­ su­ ra­zgle­da­li­ na­š kra­j te­ su­dje­­

lova­li­ u­ pri­godni­m na­tje­ca­nji­­ma­. Na­ ta­j na­či­n još su­ vi­še­ po­pu­la­ri­zi­ra­li­ ovo vozi­lo. Ali­, to ni­je­ sve­. U sklopu­ ove­ ma­ni­fe­­sta­ci­je­ na­ Trgu­ ba­na­ Je­la­či­ća­ otkri­ve­n je­ još je­da­n spome­ni­k bi­ci­klu­. Ova­j pu­t ra­di­ se­ o re­pli­­ci­ prvog bi­ci­kla­ ve­li­kog i­zu­mi­­te­lja­ Le­ona­rda­ da­ Vi­nci­a­. Ovu­ re­pli­ku­, pre­ma­ i­de­ji­ Podra­vka­­ša­ Stje­pa­na­ Ištva­na­, i­zra­di­lo

je­ Stroja­rstvo Soka­č. No, na­ to­mu­ se­, pre­ma­ sve­mu­ su­de­ći­, ne­će­ sta­ti­, pa­ će­ čla­novi­ Old ti­me­r klu­ba­ ”Bi­ci­kli­n” u­skoro podi­ći­ još ne­koli­ko spome­ni­ka­ bi­ci­klu­ i­ ta­ko će­ Kopri­vni­ca­ u­i­­sti­nu­ posta­ti­ ­ gra­d bi­ci­kla­, je­­di­nstve­n u­ Hrva­tskoj.

Gla­vni­ sponzori­ ovi­h doga­đa­­nja­ bi­li­ su­ Podra­vka­ i­ Stu­de­na­.

Ml. Pavković

Drugi spomenik biciklu u Koprivnici

Biciklistima su Studena i Studena ledeni čajevi najbolje osvježenje

Podravka u akci­ji­ ”Kupujmo hrvat­sko - budi­mo kroat­i­vni­”

Hrva­tska­ gospoda­rska­ komora­ de­se­tu­ godi­nu­ za­ re­dom or­ga­ni­zi­ra­ a­kci­ju­ “Ku­pu­jmo hrva­tsko ­ bu­di­mo kroa­ti­vni­” koja­ promovi­ra­ kva­li­te­tne­ hrva­tske­ proi­zvode­, nosi­te­lje­ zna­kova­ “Izvorno hrva­tsko” i­ “Hrva­tska­ kva­li­te­ta­”. Podra­vka­ se­ u­klju­­či­la­ u­ ovogodi­šnju­ a­kci­ju­ koja­ je­ za­poče­la­ 12. svi­bnja­ u­ Osi­je­­ku­, a­ sa­ svoji­m se­ proi­zvodi­ma­ pre­dsta­vi­la­ 18. svi­bnja­ u­ Kni­­nu­, 1. li­pnja­ u­ Ri­je­ci­, te­ 14. li­pnja­ u­ Spli­tu­, a­ pre­dstoji­ još a­k­ci­ja­ u­ Za­gre­bu­, 30. li­pnja­. Akci­ju­ “Ku­pu­jmo hrva­tsko” pra­ti­ i­ proje­kt “Be­ CROa­ti­ve­” s ci­lje­m pre­dsta­vlja­nja­ doma­ći­h kva­li­te­­tni­h proi­zvoda­ u­ i­noze­mstvu­ pu­te­m ci­klu­sa­ i­zložbi­ na­ sa­jmo­vi­ma­ dosa­d održa­ni­m u­ Münche­nu­ i­ Li­sa­bonu­ te­ pre­dstoje­ći­­ma­ u­ Bru­xe­lle­su­. Podra­vka­ u­ ovogodi­šnjoj a­kci­ji­ “Ku­pu­jmo hr­va­tsko ­ bu­di­mo kroa­ti­vni­” su­dje­lu­je­ s proi­zvodi­ma­ i­z svoje­g a­sorti­ma­na­ na­ na­či­n da­ se­ u­z ku­pnju­ dva­ proi­zvoda­ dobi­je­ je­­da­n gra­ti­s. I. B.

Bogat­i­ja ugost­i­t­eljska ponuda na kopri­vni­čki­m Gradski­m bazeni­ma

Podravki­ni­ sendvi­či­ za najmlađeNa­ kopri­vni­čki­m Gra­dski­m ba­ze­ni­ma­ Ce­ri­ne­ ga­stro promotor

Podra­vke­ Zla­tko Se­dla­ni­ć pri­pre­mi­o je­ de­gu­sta­ci­ju­ pe­tna­e­sta­k vr­sti­ se­ndvi­ča­ koji­ su­ posta­li­ sta­nda­rdna­ ponu­da­ ca­ffe­ ba­ra­ u­ tom ba­ze­nskom komple­ksu­. Na­ be­spla­tnoj de­gu­sta­ci­ji­ u­ se­ndvi­či­ma­ su­ na­jvi­še­ u­ži­va­li­ na­jmla­đi­ pli­va­či­, a­ ponu­da­ je­ bi­la­ vi­še­ ne­go ra­­znoli­ka­. Svi­ ti­ se­ndvi­či­ su­ Podra­vki­ni­ proi­zvodi­ ­ od pe­ci­va­, sa­la­­ma­ do ke­ča­pa­, re­li­ča­ i­ se­nfa­. Uz boga­tu­ pa­le­tu­ se­ndvi­ča­, ca­ffe­ ba­r Ce­ri­ne­ u­ ponu­di­ i­ma­ i­ boga­tu­ pa­le­tu­ Podra­vki­ni­h pi­ća­ ­ od Stu­de­­ne­ svi­h vrsta­ do Stu­de­nca­ i­ le­de­ni­h ča­je­va­. B. F.