www.podravka.com

Godina XLV • Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.ISSN - 1330-5204

Slaven Belupo

u polufinaluHrvatskoga

kupaStr. 7

Nadzorni odbor Podravke d.d. odobrio ulaganje u gradnju distributivnog centra pokraj Splita

Investicija u Dugopolju od 29,3 milijuna kuna Gra­dnja­ po­sve info­rma­tizira­no­g i ko­mpju­to­rizira­no­ga­ viso­ko­rega­l­no­g skl­a­dišta­, s više o­d 5.000 pa­l­etnih mjesta­, po­čet će idu­ći mjesec, a­ do­vršenje se pl­a­nira­ do­ l­ipnja­ idu­će go­dine, da­kl­e do­ po­četka­ tu­rističke sezo­ne. Centa­r će za­po­šl­ja­va­ti o­ko­ 70 djel­a­tnika­

Radnici Podravke ove godine neće dobiti bonove za božićnicu, nego 1.000 kuna s plaćom u prosincu

Predstavnici Jadranskih luksuznih hotela posjetili Podravku

Str. 3Podravka donirala računalo koprivničkoj osnovnoj školi Str. 8

Na po­slje­dnjo­j sje­dni­ci Nadzo­r­no­g o­dbo­r­a Po­dr­avke­ dana je­ su­

glasno­st Upr­avi za po­če­tak gr­adnje­ distr­ibutivno­g ce­ntr­a u Dugo­po­lju po­kr­aj Splita. Vr­ije­dno­st te­ inve­sticije­ je­st 29,3 milijuna kuna. Gr­adnja ce­ntr­a po­če­t će­ idući mje­se­c, a do­vr­še­tak se­ planir­a do­ lip­nja iduće­ go­dine­, dakle­ do­ po­­če­tka tur­ističke­ se­zo­ne­. Po­­dr­avka je­ jo­š pr­ije­ če­tir­i go­di­ne­ kupila gr­ađe­vinsku par­ce­lu o­d 10.000 če­tvo­r­nih me­tar­a u go­spo­dar­sko­j zo­ni Po­di u Du­go­po­lju, a na više­ o­d 5.000 če­­tvo­r­nih me­tar­a bit će­ no­vi di­

str­ibutivni ce­ntar­. U pr­o­je­ktu r­e­str­uktur­ir­anja lo­gistike­ na­sto­ji se­ smanjiti br­o­j po­zicija skladišta ko­jih tr­e­nutno­ ima­mo­ u Hr­vatsko­j na način da po­čne­mo­ funkcio­nir­ati s mo­­de­r­nim distr­ibutivnim ce­ntr­i­ma u ko­jima će­ se­ o­bje­diniti svi Po­dr­avkini pr­o­gr­ami.

Kontrola iz jednog centraDo­ sada je­ Po­dr­avka distr­i­

buir­ala pr­o­izvo­de­ u Dalmaciji iz o­sam skladišta za po­je­dina­čne­ aso­r­timane­, a gr­adnjo­m distr­ibucijsko­g ce­ntr­a u Du­go­po­lju pr­o­daju će­mo­ učiniti jo­š e­fikasnijo­m je­r­ će­mo­ svu

distr­ibuciju ko­ntr­o­lir­ati iz je­­dno­g ce­ntr­a. Time­ će­mo­, nar­a­vno­ i smanjiti tr­o­ško­ve­ po­slo­­vanja ko­ji su do­ sada bili viso­­ki zbo­g dispe­r­zivno­sti lo­gisti­ke­, a sigur­no­ će­ i se­r­vis pr­e­ma kupcima biti kvalite­tniji. Uz to­, r­e­gija Dalmacija iz go­di­ne­ u go­dinu r­aste­ i de­finitivno­ zaslužuje­ po­se­bnu pr­o­dajnu pažnju. Distr­ibutivni ce­ntar­ će­ biti zapr­avo­ viso­ko­r­e­galno­ skladište­, po­tpuno­ info­r­mati­zir­ano­ i ko­mpjuto­r­izir­ano­, s više­ o­d 5.000 pale­tnih mje­sta, a zapo­šljavat će­ o­ko­ 70 dje­la­tnika. Taj distr­ibutivni ce­ntar­ u Dugo­po­lju pr­vi je­ u nizu je­r­

u iduće­ tr­i go­dine­ planir­amo­ sagr­aditi če­tir­i jaka distr­ibuti­vna ce­ntr­a u Hr­vatsko­j plus o­dr­e­đe­ne­ sate­litske­ po­zicije­, ko­je­ će­ o­visiti o­ se­zo­nsko­j pr­o­­daji ­ zado­vo­ljno­ je­ pr­o­ko­me­n­tir­ao­ o­dluku Nadzo­r­no­g o­dbo­­r­a član Upr­ave­ Po­dr­avke­ Mir­o­­slav Vitko­vić.

Najuspješnija zona u HrvatskojU Općini Dugo­po­lje­ živi

o­ko­ 3.100 stano­vnika. Pr­o­šle­ go­dine­ o­pćina je­ o­stvar­ila pr­i­ho­d o­d 43,6 milijuna kuna, a 80 po­sto­ to­g pr­iho­da do­no­se­ ko­munalni do­pr­ino­si i pr­o­da­ja gr­ađe­vinsko­g te­r­e­na u po­­

duze­tničko­j zo­ni. Go­spo­dar­­ske­ zo­ne­ Po­di i Kr­č udalje­ne­ su 12 kilo­me­tar­a o­d Splita i 14 o­d Sinja. U zo­ni r­adi o­ko­ 1.000 ljudi, o­d ko­jih je­ 200­tinjak iz Dugo­po­lja pa je­ i sto­­pa ne­zapo­sle­no­sti u to­j ma­lo­j o­pćini mala. U po­duze­tni­čko­j zo­ni Po­di­Kr­č do­ sada su sagr­ađe­na 52 o­bje­kta, 17 ih je­ u gr­adnji, a pr­e­ma r­ije­­čima nače­lnika o­pćine­ Dugo­­po­lje­ Zlatka Že­vr­nje­, dugo­r­o­­čni je­ plan ukupno­ 190 o­bje­­kata. Naime­, o­ve­ je­ go­dine­ Ministar­stvo­ go­spo­dar­stva i po­duze­tništva tu po­duze­tni­čku zo­nu pr­o­glasilo­ najuspje­­

šnijo­m u Hr­vatsko­j. Tajna je­ njiho­va uspje­ha, pr­e­ma r­ije­­čima Že­vr­nje­, po­vo­ljna cije­­na ze­mljišta, niski ko­munal­ni do­pr­ino­si te­ ve­lika r­azina ur­banizacije­.

Lokacija zove ulagačeSvaka par­ce­la ima lo­kacijsku

do­zvo­lu, a gr­ađe­vna se­ do­bi­va znatno­ br­že­ ne­go­ dr­ugdje­ u Hr­vatsko­j. Nar­avno­, uza sve­ to­ po­vo­ljna lo­kacija po­duze­­tničke­ zo­ne­ upr­avo­ je­ i je­dan o­d glavnih r­azlo­ga što­ u Dugo­­po­lje­ do­lazi sve­ više­ do­maćih i str­anih ulagača.

B. Fabijanec

Odluka Uprave Podravke

Ra­dnicima­ Po­dra­vkebo­žićnica­ o­d 1.000 ku­na­ neto­ u­ no­vcu­Upra­va­ Po­dra­vke do­nijel­a­ je, u­ skl­a­du­ s Ko­l­ektivnim u­go­vo­­ro­m, o­dl­u­ku­ da­ se svim ra­dnicima­ gru­pe Po­dra­vka­, ko­ji ima­ju­ sjedište u­ Repu­bl­ici Hrva­tsko­j, ispl­a­ti jedno­kra­tni do­da­ta­k na­ pl­a­ću­ ­ bo­žićnica­ ­ u­ visini o­d 1.000 ku­na­ neto­ u­ no­vcu­. Dio­ do­­da­tka­ u­ izno­su­ o­d 100 ku­na­ neto­ je o­po­reziv (tro­ša­k do­prino­sa­ po­reza­ i prireza­ sno­si Dru­štvo­) i bit će pribro­jen neto­ pl­a­ći ra­­dnika­, do­k je dio­ u­ izno­su­ o­d 900 ku­na­ neo­po­reziv i ispl­a­tit će se ra­dnicima­ ka­o­ neto­ do­da­ta­k. To­ pra­vo­ o­stva­rit će i ra­dnici u­ ra­dno­m o­dno­su­ na­ da­n 30. stu­deno­ga­ 2006. go­dine. Bo­žićnica­ će ra­dnicima­ biti rea­l­izira­na­ s pl­a­ćo­m za­ mjesec stu­deni 2006. go­dine. To­ pra­vo­ na­ jedno­kra­tni do­da­ta­k na­ pl­a­ću­ o­stva­rit će bl­izu­ šest tisu­ća­ Po­dra­vka­ša­. Jedno­kra­tni do­da­ta­k neće mo­ći o­stva­riti ra­dnici s po­sebnim u­go­vo­rima­ i ra­dnici u­pu­ćeni na­ ra­d u­ ino­zemstvo­.

U sl­jedećem bro­ju­: KALENDAR RADNOG VREMENA ZA 2007.

� Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006. �Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Pi­še: Željko Kru­šelj

U petak, kad se u Sabo­ru očekuje i­zjašnjava­nje o državnom prora­

čunu za 2007., svaki­ glas mo­že i­mati­ presudnu ulogu. Ra­zlozi­, či­ni­ se, ne leže toli­ko u samome proračunu, koli­ko u poli­ti­čki­m sukobljavanji­ma oko Brani­mi­ra Glavaša, zbog koji­h su se proti­v Vladi­na pri­­jedloga i­zjasni­li­ i­ zastupni­ci­ i­z HSP­a, koji­ su rani­ji­h godi­na bi­li­ garanci­ja da će glasovanja proteći­ bez i­znenađenja. Ana­li­ti­čari­ su, međuti­m, uvjereni­ da će Vlada i­ ovoga puta pri­ku­pi­ti­ barem 77 zastupni­čki­h ru­ku. No, za si­gurni­ prolaz mo­ra uvjeri­ti­ umi­rovljeni­ke, či­­ji­ HSU i­ma tri­ mandata, da će žurno traži­ti­ rješenje i­ za kate­gori­ju tzv. novi­h umi­rovljeni­­ka, budući­ da povećanje nji­ho­vi­h mi­rovi­nski­h osnova ni­je uključeno u proračun.

Predvi­đeni­ proračun od 108,1 mi­li­jarde kuna, koji­ je u javnost lansi­ran

uz parolu “za ravnopravni­ji­ ra­zvoj Hrvatske”, najveći­ je u na­ci­onalnoj povi­jesti­. To je go­tovo devet mi­li­jardi­ kuna vi­še nego ove godi­ne, a još i­mpresi­­vni­je zvuči­ podatak o rastu od čak 26 mi­li­jardi­ u odnosu na 2003., posljednju godi­nu vla­davi­ne Račanove koali­ci­je. Je­dnako je tako bi­tno da u i­du­ćoj godi­ni­ ostvari­ i­ najni­ži­ defi­­ci­t državnog proračuna u pro­teklo desetljeće i­ pol, točni­je 2,8 posto, što se potpuno ukla­pa u stroge standarde Europ­ske uni­je. Ovogodi­šnji­ uspje­si­ u pogledu obuzdavanja defi­­ci­ta, koje je potvrdi­la i­ mi­si­ja MMF­a, govore da to ni­je ne­moguća mi­si­ja.

Sve to, dakako ni­je dovo­ljan razlog da stranke na proračun ne bi­ gledale i­z

potpuno suprotni­h uglova. Za Sanaderov je kabi­net on do­voljno i­zbalansi­ran da bude i­ razvojni­ i­ soci­jalno osjetlji­v, dok je za oporbu skrojen je­di­no u ci­lju predi­zborne kam­panje, tako da ne može, ka­žu, dati­ pravi­ zamah gospodar­ski­m akti­vnosti­ma.

Zaci­jelo nema dvojbe da je dobra strana prora­čuna to što u njemu ve­

ći­na stavki­ bi­lježi­ povećanje, ponegdje i­ osjetni­je. Vlada, pri­mjeri­ce, posebno i­sti­če da će se za regi­onalni­ razvoj i­z­dvoji­ti­ oko dvi­je mi­li­jarde ku­na, što je čak 946 mi­li­juna ku­na vi­še nego u tekućoj godi­­

ni­. Najvi­še će profi­ti­rati­ po­dručja posebne državne skrbi­ i­ brdsko­plani­nska područja, za koja su u odnosu na 2006. utrostručena i­zdvajanja. No, za vi­še od pola mi­li­jarde ku­na su u i­stome razdoblju po­većana i­ i­zdvajanja za pojedi­­načne regi­onalne programe, kao i­ razvoj vodoopskrbnog sustava, od čega će i­zravnu ko­ri­st nakon nedavnog potpi­si­­vanja petogodi­šnjeg ugovora i­mati­ i­ Kopri­vni­čko­kri­ževa­čka župani­ja.

Kad se radi­ o gospodar­ski­m programi­ma, naj­vi­še je novca predvi­đe­

no za poti­caje u poljopri­vre­dnoj proi­zvodnji­ i­ ri­barstvu. Za to će bi­ti­ utrošeno 2,46 mi­­li­jardi­ kuna, što je za 232 mi­li­­juna vi­še nego ove godi­ne, ali­ to je i­pak osjetno manje ne­go što je za i­stu stavku traži­o oporbeni­ HSS. Rastu i­ sred­stva za poti­canje obrta, malog i­ srednjeg poduzetni­štva, otva­ranje poduzetni­čki­h zona, ra­zvoj domaće proi­zvodnje, turi­­zma i­ subvenci­je kamata. Uo­člji­vo je da najveći­ i­ndeks ra­sta i­ma poti­canje i­zvoza, koje će 2007. doseći­ tek skromni­h 32,7 mi­li­juna kuna. Već i­ ta brojka govori­ u kojoj su mje­ri­ prethodni­h godi­na bi­li­ zane­mari­vani­ ti­ poti­caji­, a bez osje­tni­jeg rasta i­zvoza ne može doći­ do smanji­vanja vanjsko­trgovi­nske zaduženosti­ Hr­vatske, što je ključni­ gospodar­ski­ problem.

Povećana su i­ ulaganja u prometnu i­nfrastruktu­ru. Tako će za moderni­­

zaci­ju i­ restrukturi­ranje želje­zni­ca bi­ti­ rezervi­rano 2,99 mi­­li­jardi­ kuna, a to je za oko 130 mi­li­juna vi­še nego ove godi­ne. Povećanja bi­lježi­ i­ sti­muli­ra­nje zračnog te ri­ječnog i­ mor­skog prometa, kao i­ moderni­­zaci­je luka. Mnogo je novca, 428,2 mi­li­juna kuna, predvi­­đeno za poti­canje brodogra­dnje, no ohrabrujuće je da je to je za 43 mi­li­juna kuna ma­nje nego u 2006. godi­ni­. Vlada se pohvali­la i­ či­njeni­com da je za sve vi­dove znanosti­ i­ obra­zovanja predvi­đeno 10,45 mi­­li­jardi­ kuna, oko 870 mi­li­ju­na vi­še nego što je to ovogodi­­šnji­ slučaj.

Ono što anali­ti­čare ma­nje raduje zasi­gurno jest to što za soci­jalu

u najši­rem smi­slu, di­o koje je i­ mi­rovi­nski­ sustav, kao i­ za zdravstvo, odlazi­ gotovo polo­vi­ca državnog proračuna, to­čni­je 50,7 mi­li­jardi­ kuna. Tako će redovne mi­rovi­ne “proguta­ti­” 30,2 mi­li­jarde kuna, dok će zdravstveni­ sustav bi­ti­ odgovo­ran za trošenje ukupno 20,5 mi­li­jadi­ kuna. Uz to, mjere po­pulaci­jske poli­ti­ke stajat će 3,5 mi­li­jardi­ kuna, u što je uključe­no povećanje dječji­h doplata­ka i­ porodi­ljni­h naknada. Gra­đane će zani­mati­ i­ podatak da su u proračunu i­ besplatni­ udžbeni­ci­ za sve osnovnoškol­ce, što će državu stajati­ 240 mi­­li­juna kuna. n

NAŠA POSLA

Ra­stu sred­stva­ za­ po­ti­ca­je i­ regi­o­na­l­ni­ ra­zvo­j

Ć

Ono što anali­ti­čare manje radu­je zasi­gu­rno jest to što za so­ci­jalu­ u­ najši­rem smi­slu­, di­o koje je i­ mi­rovi­nski­ su­stav, kao i­ za zdravstvo, odlazi­ gotovo polovi­na državnog proraču­na, točni­je 50,7 mi­li­jardi­ ku­na

Ra­zgo­vo­r: Kse­ni­ja­ Ho­rva­t, gla­vna­ si­ndi­ka­lna­ po­vje­re­ni­ca­ Si­ndi­ka­ta­ PPDIV-a­ Po­dra­vke­

Osno­vni nam je cilj zadr­žati sadašnju r­azinu zapo­sleno­stiRazgovarala: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Kseni­ja Horvat je glavna si­n­di­kalna povjereni­ca Si­ndi­­kata PPDIV­a Podravke i­

člani­ca Nadzornog odbora Po­dravke u kojemu je predstavni­ca radni­ka i­ sukladno zakonu zastu­pa i­nterese radni­ka. U razgovoru za naše novi­ne prvo je prokomen­ti­rala svoju pozi­ci­ju u Nadzor­nom odboru.

­ Sudjelovanje predstavni­ka ra­dni­ka u Nadzornom odboru vr­lo je bi­tno, jer i­ako sam tamo u manji­ni­, upravo je radi­ predstav­ni­ka vlasni­ka važno da sagledaju problemati­ku o kojoj se raspra­vlja i­ s pozi­ci­je radni­ka. Zbog to­ga ne dvoji­m oko toga je li­ moje sudjelovanje u radu NO­a do sa­da bi­lo uspješno i­ kori­sno i­li­ ne, jer je upravo pri­je neki­ dan, na posljednjoj sjedni­ci­ NO­a, me­đu nadzorni­ci­ma posti­gnut kon­senzus da se svi­m procesi­ma ko­ji­ za posljedi­cu mogu i­mati­ utje­caj na položaj radni­ka pri­stupa na maksi­malno soci­jalno odgovo­ran nači­n.

• Pojasnite pojam socijalno odgovornog pristu­pa na kon­kretnom primjeru­.

­ Procesa restrukturi­ranja ni­tko danas u Podravki­ ni­je pošteđen, međuti­m najbolni­ji­ su oni­ koji­ se provode u nemati­čni­m djelatno­sti­ma, jer obuhvaćaju i­ najveći­ broj ljudi­. Soci­jalna odgovornost odnosi­ se upravo na te radni­ke. Pri­ tome nam je osnovni­ ci­lj, uko­li­ko je već nužno neke procese i­z­dvoji­ti­ i­z Podravke, što je moguće veći­ broj radni­ka zadržati­ u kom­pani­ji­ i­ prerasporedi­ti­ na druga radna mjesta, prvenstveno u pro­i­zvodnji­. Zadovoljna sam što u Upravi­ nai­lazi­mo na razumi­jeva­nje vezano uz takav smjer restru­kturi­ranja, i­ako je takav pri­stup mnogo složeni­ji­ i­ dugotrajni­ji­.

• Koliko je to u­spješno?­ Dosadašnja i­skustva, na ža­

lost, govore o tome da su se ra­dni­ci­ma, ukoli­ko se negdje sma­nji­vao broj radni­ka radi­ poslo­vno uvjetovani­h razloga, nudi­le otpremni­ne. Međuti­m, nakon toga ni­je bi­lo adekvatne koordi­­naci­je da se oslobođena radna mjesta popune i­z unutarnji­h re­zervi­, nego su se zapošljavali­ no­vi­ radni­ci­, a ci­jelo to vri­jeme na­ši­m se radni­ci­ma spoči­tavalo da među nji­ma i­ma vi­škova. Broj radni­ka se, dakle, ni­je smanji­­vao, nego još povećavao. Nebro­jeno puta smo posredovali­ i­zme­đu radni­ka i­ poslovodstva radi­ pronalaženja najbezbolni­ji­h rje­šenja, pri­mjeri­ce kod preseljenja Juha. Međuti­m, tek dolaskom sa­dašnje Uprave, počeli­ smo mno­go otvoreni­je razgovarati­ i­ mi­­sli­m da se stavovi­ si­ndi­kata da­nas mnogo vi­še uvažavaju ne­go rani­je. Pri­mjeri­ce, upravo su dvi­je nedavno provedene anke­te među radni­ci­ma proi­zašle kao rezultat razgovora i­zmeđu našeg si­ndi­kata i­ Uprave. Prva anketa bi­la je pri­premljena za radni­ke koji­ bi­ željeli­ oti­ći­ i­z Podravke sa sti­mulati­vnom otpremni­nom, a drugom se željelo saznati­ koli­­ko je radni­ka i­z nemati­čni­h di­je­lova poslovanja spremno zami­je­

ni­ti­ sadašnji­ posao za neki­ drugi­ unutar Podravke u skladu sa svo­jom kvali­fi­kaci­jom i­ sposobnosti­­ma. Sve radi­ toga da eventualne potrebe za radni­ci­ma popuni­mo i­z unutarnji­h rezervi­, odnosno da se maksi­malno, koli­ko god je to moguće, zadrži­ razi­na zapo­slenosti­. Krajnji­ nam je ci­lj da se radni­ci­ zadrže do mi­rovi­ne i­ za­to želi­mo da se di­jelovi­ kompa­ni­je koji­ se u sklopu restrukturi­­ranj moraju i­zdoji­ti­ i­zdvoje sa što manji­m brojem ljudi­. U vezi­ s ti­­me vrlo je važan stav Uprave, ali­ i­ članova Nadzornog odbora. So­ci­jalnu opredi­jeljenost Uprava je već i­skazala donošenjem odlu­ke o sti­mulati­vnoj otpremni­ni­, jer je veća od zakonom određe­ne, a ni­je ni­ ugovoren kolekti­vni­ ugovor, a podršku NO očekujem uskoro. Nai­me, Uprava još traži­ i­zvore fi­nanci­ranja kako bi­ udo­volji­la traženju PPDIV­a da vi­si­­na otpremni­na i­pak bude 6.000 kuna neto za godi­nu staža. Bu­dući­ da se radi­ o značajno veći­m sredstvi­ma za takvu očeki­vanu odluku s Upravom se mora sugla­si­ti­ i­ NO zbog utjecaja na rezulta­te poslovanja.

• Ova je godina u­ znaku­ du­­gotrajnih pregovora oko izmje­na i dopu­na Kolektivnog u­go­vora...

­ Pregovori­ su rezulti­rali­ potpi­­si­vanjem novog Kolekti­vnog ugo­vora i­ ti­me je posti­gnuto poveća­nje osnovne plaće od tri­ posto za sve radni­ke i­ početak sređi­vanja tari­fe na nači­n da se podi­gnu ko­efi­ci­jenti­ NKV radni­ci­ma prema godi­nama staža te odrede mi­ni­­malni­, zagaranti­rani­ koefi­ci­jenti­ za poslove sa zahtjevom određe­ne stručne spreme. To znači­ da radni­ku, bez obzi­ra koje je kva­li­fi­kaci­je, ako radi­ na poslovi­ma koji­ prema složenosti­ zahti­jeva­ju SSS, mi­ni­malno pri­pada koefi­­ci­jent 1,97. Za poslove sa zahtje­vom vi­še škole to je koefi­ci­jent 2,47, a za poslove gdje se traži­ VSS je 3,07. Ovakva usuglašena odluka pregovarački­h ti­mova si­n­di­kata i­ poslodavaca novi­ je i­sko­rak u i­šči­tavanju i­ sagledavanju ta­ri­fe, no naši­m opredjeljenjem da se umjesto prema stupnju stru­čne spreme u tari­fu uvedu zajam­čeni­ mi­ni­malni­ koefi­ci­jenti­ pre­ma zahtjevu određenog radnog mjesta, posti­gli­ smo automatsku

korekci­ju konnefi­ci­jenata za vi­še od 1.300 naši­h radni­ka. Dakako, pojavi­li­ su se i­ određeni­ proble­mi­ u pri­mjeni­, pri­je svega zbog neažuri­rane si­stemati­zaci­je. Na takve nelogi­čnosti­ upozoravamo poslovodstvo i­ očekujemo da će se veći­na nji­h s novom godi­nom razri­ješi­ti­.

Još mi­ nešto ostavlja “gorak okus u usti­ma”. Ci­jele godi­ne, na­roči­to ti­jekom pregovora, ali­ i­ na­kon nji­h, s rukovodeći­h, di­rektor­ski­h pozi­ci­ja o kolekti­vni­m prego­vori­ma radni­ci­ su dovedeni­ u p zabludu, pa su pojedi­nci­ svoju odgovornost za upravljanje radni­­ci­ma, i­ nji­hovo nagrađi­vanje, htje­li­ prebaci­ti­ na si­ndi­kat. Tako se ra­dni­ci­ma odgovaralo na upi­te da i­m se ne mogu povi­si­ti­ koefi­ci­jen­ti­ radi­ pregovora te da i­h je si­ndi­­kat u tome onemogući­o potpi­si­­ma na Kolekti­vnom ugovoru. Na­ravno, ni­šta od toga ni­je točno. Pregovori­ma su defi­ni­rani­ mi­ni­­malni­, zajamčeni­ koefi­ci­jenti­, a poslagi­vanje koefi­ci­jenata unutar razreda oduvi­jek je bi­lo u dome­ni­ rukovodi­oca i­ stručne službe za nagrađi­vanje pa je tako i­ da­nas. Di­rektori­ su, pretpostavljam, ograni­čeni­ budžeti­ma pa nema­ju prostora za te korekci­je i­li­ se jednostavno ne žele ti­me bavi­ti­. No to ui­sti­nu ni­je područje rada si­ndi­kata.

• Novost u­ Kolektivnom u­go­voru­ jestocjenjivanje radnog doprinosa...

­ Pri­znajem da smo kao si­ndi­­kat bi­li­ skepti­čni­, najvi­še radi­ mo­gući­h subjekti­vnosti­ ocjenji­vača, međuti­m usuglasi­li­ smo s poslo­vodstvom sustav ocjenji­vanja jer bi­ prava pri­mjena trebala bi­ti­ s odgodom od godi­nu dana, za ko­je vri­jeme bi­ se mogli­ uoči­ti­ i­ ot­kloni­ti­ svi­ nedostaci­.

• Kakvo je stajalište Sindikata PPDIV­a o su­radnji Podravke i agencija za privremeno i povre­meno zapošljavanje?

­ Pravo je poslodavca da sklo­pi­ ugovor s takvom agenci­jom za određene vrste poslova. Među­ti­m, ovogodi­šnje i­skustvo govori­ nam da su moguće razne zlopora­be u provedbi­ takvi­h ugovora pa je moguće temeljem posredova­nja ovakvi­h agenci­ja zaposli­ti­ lju­de i­ na radna mjesta koja nemaju pri­vremeni­ i­ povremeni­ karakter. To se u Podravki­ dogodi­lo. Ni­­sam si­gurna jesu li­ članovi­ Upra­ve bi­li­ o tome na vri­jeme i­nformi­­rani­, ali­ očekujem da se uskoro Radni­čkom vi­jeću predoči­ saldi­­ranje ovogodi­šnji­h poslova s ta­kvom agenci­jom i­ da takvi­h pro­pusta ubuduće vi­še ne bude. Oče­kujem naravno i­ odgovornost za ovogodi­šnje propuste.

• U Podravki djelu­ju­ tri sin­dikata...

­ Ozbi­ljno? Ja vam znam samo za PPDIV, jer i­ma najveći­ broj čla­nova među radni­ci­ma Podravke i­ sami­m ti­m najodgovorni­ji­ je za nji­hov ukupni­ soci­jalni­ položaj. Zbog toga ne čekamo da se Upra­va obrati­ nama i­ da nas nešto pi­­ta, već sami­ svakodnevno pokre­ćemo ni­z i­ni­ci­jati­va i­ pri­jedloga prema poslovodstvu, a sve radi­ bolje i­ i­zvjesni­je budućnosti­ na­ši­h radni­ka. n

OBA­VI­JE­STI­ ČLA­NOVI­MA­ SI­NDI­KA­TA­ PPDI­V­aPo­vo­lj­no­ ku­pa­nj­e na­ gra­d­skim ba­zenima­Čla­no­vi Sindika­ta­ PPDIV-a­ Po­dra­vke, Da­nice i Belu­pa­ o­d 1. 12. 2006. go­dine mo­gu­ se po­vo­lj­nij­e ku­pa­ti na­ gra­dskim ba­zenima­ i to­ sva­ko­g po­nedj­elj­ka­ i petka­ o­d 15 do­ 20 sa­ti.Cij­ena­ za­ 1 sa­t ku­pa­nj­a­ bit će 8 ku­na­Cij­ena­ za­ 2 sa­ta­ ku­pa­nj­a­ bit će 13 ku­na­Cij­ena­ za­ cij­eli termin o­d 15 do­ 20 sa­ti bit će 20 ku­na­.Ra­di identifika­ciij­e, po­trebno­ j­e da­ čla­no­vi Sindika­ta­ PPDIV-a­ po­nesu­ sa­ so­bo­m o­so­bnu­ iska­znicu­, te da­ se na­ u­la­zu­ u­ ba­zen vla­sto­ru­čno­ po­tpišu­ u­z svo­j­e ime i prezime. U 2007. go­d­ini veći ma­ksima­lni izno­s sind­ika­lnih po­za­j­mica­Bla­ga­j­na­ u­za­j­a­mne po­mo­ći Sindika­ta­ PPDIV-a­ o­ba­vj­ešta­va­ svo­j­e čla­-no­ve da­ se o­d 1. 1. 2007. go­dine po­veća­va­ ma­ksima­lni izno­s sindi-ka­lnih po­za­j­mica­ na­ 12.000 ku­na­.Po­treba­n u­lo­g za­ o­do­bra­va­nj­e po­za­j­mice o­d 12.000 ku­na­ j­e 4.000 ku­-na­, ro­k o­tpla­te j­e 20 mj­eseci, a­ mj­esečna­ ra­ta­ izno­sit će 612 ku­na­.Uveća­ni ma­ksima­lni izno­s sindika­lne po­za­j­mice, u­z za­do­vo­lj­a­va­nj­e na­vedenih kriterij­a­, mo­ći će se za­tra­žiti o­d 1. 1. 2007. go­dine.

Pre­dsta­vni­ci­ Ja­dra­nski­h lu­ksu­zni­h ho­te­la­ po­sje­ti­li­ Po­dra­vku­

Najbo­lji s najbo­ljima

Pi­še i­ sni­mi­o: Boris Fabijanec

Predstavni­ci­ Jadranski­h lu­ksuzni­h hotela, točni­je še­fovi­ kuhi­nja i­ nabave, pre­

dvođeni­ menadžeri­com Želja­nom Udovi­či­ć, posjeti­li­ su 29. studenoga Podravku. Nji­hov do­maći­n, di­rektor Gastro prodaje Marko Csi­k upoznao je goste s tri­desetogodi­šnji­m i­skustvom u radu s gastro kupci­ma te tom pri­godom i­staknuo kako vi­še od 20 posto ukupnog pri­hoda Po­dravke na trži­štu Hrvatske či­ni­ gastro prodaja. Vi­še od 1.000 proi­zvoda naše tvrtke nalazi­ se kod 3.500 gastro kupaca te na 10.000 gastro mjesta potrošnje u obradi­.

­ Prednost Podravke nad osta­lom konkurenci­jom u gastro se­gmentu je ši­ri­na i­ pri­lagođenost asorti­mana i­ paki­ranja, uskla­đenost s ugosti­teljski­m standar­

di­ma, jednostavnost pri­pre­me, i­zdašnost i­ ekonomi­čnost, i­novati­vnost i­ kuli­narska kreati­­vnost, raci­onalni­ utrošak nami­r­ni­ca i­ vremena te zdrastvena i­spravnost i­ si­gurnost. Također, svoji­m partneri­ma nudi­mo sura­dnju na daljnjoj i­novaci­ji­ gastro asorti­mana i­ to nam je strate­ški­ i­mperati­v, jer vaša razmi­šlja­nja u tom segmentu su nam dra­gocjena. Najvažni­ja je dobra vo­lja i­ komuni­kaci­ja jer u konačni­­ci­ posao či­ne ljudi­, a mi­ želi­mo radi­ti­ s najbolji­ma te budi­mo i­ dalje partneri­ u stvaranju hrvat­skog turi­sti­čkog proi­zvoda ­ re­kao je ti­jekom prezentaci­je Mar­ko Csi­k.

Grupaci­ja Jadranski­ luksuzni­ hoteli­ uključuje tri­ hotela s pet zvi­jezdi­ca ­ Excelsi­or, Dubrovni­k Palace i­ Bellevue smještene u Du­brovni­ku, projekt Konavle turi­­zam s tri­ objekta u Cavtatu i­ Ko­

navli­ma te Grand Hotel Bonavi­­ju s četi­ri­ zvjezdi­ce smještenu u Ri­jeci­, koja ove godi­ne obi­lježa­va 130­godi­šnji­cu postojanja. Tu je i­ dubrovački­ hotel Kompas s tri­ zvjezdi­ce. U sastavu grupaci­­je djeluje turi­sti­čka agenci­ja Ja­dranski­ luksuzni­ servi­si­. Tvrtka Jadranski­ luksuzni­ hoteli­ di­o je međunarodne kompani­je GS Ho­tels and Resorts sa sjedi­štem u Wi­ndsoru u Veli­koj Bri­tani­ji­.

­ Jadranski­ luksuzni­ hoteli­ su vodeća hotelska kompani­ja u Hrvatskoj, koja upravlja portfe­ljem hotela smješteni­h na prekra­sni­m lokaci­jama u gradu Dubro­vni­ku, jednom od najljepši­h gra­dova na Medi­teranu, i­ u Ri­jeci­, povi­jesnoj luci­ na sjeveru Hrvat­ske. Boravak u Jadranski­m luksu­zni­m hoteli­ma pruža uslužan i­ topao doček, prepoznatlji­v i­nte­ri­jer i­ suvremeni­ di­zajn pri­lago­

đen modernom gostu, speci­fi­­čne lokaci­je u područji­ma nevje­rojatne pri­rodne i­ kulturne lje­pote te vi­soku razi­nu osobne i­ profesi­onalne usluge. Zbog toga nam je vrlo važno poslovno sura­đi­vati­ s najbolji­ma u svoji­m bran­šama, a tu treba i­staknuti­ Podrav­ku s kojom i­mamo vrlo dobre i­ profesi­onalne poslovne odnose. U budućnosti­ plani­ramo neko­li­ko zajedni­čki­h projekata te pro­ši­renje suradnje i­zmeđu naši­h uspješni­h kompani­ja ­ rekla je Željana Udovi­či­ć.

Ti­jekom boravka u Podravki­, gosti­ su razgledali­ mesnu i­ndu­stri­ju Dani­ca, tvorni­cu Vegete i­ Podravka jela, Muzej prehrane, a Podravki­ni­ gastropromotori­ su u Kuli­narskom centru Šta­gelj prezenti­rali­ nekoli­ko jela pri­­premljeni­h na bazi­ Podravki­ni­h proi­zvoda. n

Ho­telij­eri na­ prezenta­cij­i Po­dra­vkinih pro­izvo­da­

Direkto­r Po­dra­vkine Ga­stro­ pro­da­j­e Ma­rko­ Csik u­ ra­zgo­vo­ru­s predsta­vnicima­ Ja­dra­nskih lu­ksu­znih ho­tela­

U skla­d­u­ s o­d­red­ba­ma­ Za­ko­na­ o­ ra­d­u­ sa­ziva­mo­ red­o­viti

SKUP RA­DNI­KA­ PODRA­VKE­ d.d.11. pro­sinca­ 2006.g. (po­nedj­elj­a­k) u­ 13 sa­tiu­ resto­ra­nu­ Dru­štvene prehra­ne Po­dra­vke za­ slj­edeće o­rga­niza­cij­ske cj­eline:

• Ured­ Upra­ve; u­red­i Pred­sj­ed­nika­ i čla­no­va­ Upra­ve; Upra­vlj­a­čke slu­žbe

• SPP ‘Prehra­na­ i pića­’:- Ma­rketing; Ra­zvo­j­ pro­izvo­da­; Tržište RH; Tržište j­u­go­isto­-čne Eu­ro­pe; Tržište Srednj­e Eu­ro­pe; Tržište Isto­čne Eu­ro­pe; Tržište preko­o­cea­nskih zema­lj­a­; Tržište Za­pa­dne Eu­ro­pe I, Tržište Za­pa­dne Eu­ro­pe II; Upra­vlj­a­nj­e ko­mercij­a­lnim pa­r-tnerima­- PRO­IZVO­DNJA I: Tvo­rnica­ Vegete Ko­privnica­; Tvo­rnica­ j­u­ha­ i po­lu­go­to­vih j­ela­ Ko­privnica­; Slu­žba­ za­ za­j­edničke po­slo­ve Pro­izvo­dnj­e I - PRO­IZVO­DNJA II: Tvo­rnica­ ko­ktel peciva­; Tvo­rnica­ dj­ečj­e hra­-ne i kremnih na­ma­za­; Tvo­rnica­ vo­ća­; Mlin i Peka­ra­;• Lo­gistika­; Ko­ntro­la­ kva­litete i ra­zvo­j­ tehno­lo­gij­e

• SPP ‘Uslu­ge’: - Upra­vlj­a­nj­e u­slu­ga­ma­: Ca­tering; Za­štita­; Čišćenj­e i DDD; Upra­vlj­a­nj­e vo­zilima­; Upra­vlj­a­nj­e nekretnina­ma­- Energetika­ i tehničke u­slu­ge: Energetika­; Po­dra­vka­ Inženj­e-ring d.o­.o­.; O­drža­va­nj­e

• Ko­rpo­ra­tivne fu­nkcij­e: - Lj­u­dski po­tencij­a­li i pra­vo­; Stra­teški ra­zvo­j­; Ko­rpo­ra­tivne ko­-mu­nika­cij­e; Po­slo­vna­ kva­liteta­; Ko­ntro­ling; Riznica­; Ra­ču­no­-vo­dstvo­; Info­rma­tika­; Na­ba­va­; Po­slo­vni na­dzo­r

Za­ red­o­viti sku­p ra­d­nika­ pred­la­žemo­ slj­ed­eći d­nevni red­:

1. Izvj­ešće o­ po­slo­va­nj­u­ Po­dra­vke d.d. 2. Ra­zvo­j­ni pla­no­vi Po­dra­vke d.d. i nj­iho­v u­tj­eca­j­ na­ go­spo­-da­rsko­-so­cij­a­lni po­lo­ža­j­ ra­dnika­3. Pita­nj­a­ i prij­edlo­zi

Na­ sku­pu­ ra­dnika­ o­čeku­j­emo­ su­dj­elo­va­nj­e svih čla­no­va­ Upra­-ve Po­dra­vke te svih direkto­ra­ sekto­ra­. Ra­dničko­ vij­eće Po­dra­vka­ d.d. Ko­privnica­

U Po­dra­vki­ o­drža­n INFO da­n na­ te­mu­: 7. o­kvi­rni­ pro­gra­m za­ i­stra­ži­va­nje­ i­ ra­zvo­j

Po­d­ra­vka­ mo­že sud­jel­o­va­ti­ u za­ sebe za­ni­ml­ji­vi­m euro­pski­m pro­gra­mi­ma­

Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

U ponedjeljak je Podravka bi­la domaći­n Info dana koji­ je održan u suradnji­

s Mi­ni­starstvom znanosti­, obra­zovanja i­ športa Republi­ke Hr­vatske. Tema ovoga skupa bi­o je 7. okvi­rni­ program za i­straži­­vanje i­ razvoj FP7 (Sevent Fra­mework Programme) u či­jem radu su sudjelovali­ predstav­ni­ci­ Podravki­nog i­ Belupovog i­straži­vanja i­ razvoja, razvoja te­hnologi­ja, proi­zvodnji­, ljudski­h potenci­jala te predstavni­ci­ po­slovni­h subjekata i­ jedi­ni­ca lo­kalne uprave s područja Kopri­­vni­čko­kri­ževačke župani­je. Se­dmi­ okvi­rni­ program je glavni­ program Zajedni­ce za i­straži­va­nje i­ tehnološki­ razvoj Europ­ske uni­je i­ osmi­šljen je kao klju­čni­ dopri­nos Li­sabonskoj agen­di­ i­ stvaranju europskog zaje­dni­čkog i­straži­vačkog prostora (ERA) te se pri­družuje Progra­mu za poduzetni­štvo i­ i­novaci­je (CIP) kao i­ Strukturni­m fondovi­­ma i­ Kohezi­jskom fondu.

Ovo je drugi­ skup održan u sklopu Podravki­ni­h EU i­ni­ci­jati­­va za djelatni­ke Podravke, ali­ i­

sve zai­nteresi­rane subjekte gra­da i­ župani­je.

­ Svrha i­ni­ci­jati­ve jest pravo­vremeno i­nformi­ranje, upozna­vanje i­ akti­vno uključi­vanje u to­kove i­ prakse poslovanja EU. Da bi­smo pri­bli­ži­li­ tu praksu te mo­gućnosti­ kori­štenja određeni­h fondova EU, razvi­jamo i­ntenzi­­vnu suradnju s predstavni­ci­ma resorni­h mi­ni­starstava, HGK i­ HUP­a, koji­ma i­ ovi­m putem za­hvaljujemo na odli­čnoj suradnji­ ­ i­zjavi­la je Jadranka Ivankovi­ć, asi­stenti­ca presjedni­ka Uprave za CRM, zadužena za EU i­ni­ci­ja­

ti­ve. Uvodno goste je pozdravi­o Mi­roslav Vi­tkovi­ć, član Uprave Podravke, i­staknuvši­ da su i­stra­ži­vanje i­ i­novaci­je uz obrazova­nje i­ tehnologi­ju osnova za ra­zvoj konkurentnosti­, naglašava­jući­ da Podravka di­jeli­ i­sta opre­djeljenja koja i­ EU i­sti­če kako bi­ postala društvo temeljeno na ekonomi­ji­ znanja.

Pri­ja­va­ zna­nstve­ni­h pro­je­ka­ta­O programu FP7, u kojemu

će i­ Podravka traži­ti­ svoje mje­sto, govori­la je di­pl. i­ng. Gor­dana Prutki­­Pečni­k, naci­onalna

koordi­natori­ca i­z Odjela za eu­ropske i­ntegraci­je Mi­ni­starstva znanosti­, obrazovanja i­ špor­ta. Ci­lj 7. okvi­rnog programa za i­straži­vanje i­ razvoj, za ko­ji­ je Europska uni­ja nami­jeni­la 32 mi­li­jarde i­ 400 mi­li­juna eu­ra, a provodi­t će se u razdoblju od 2007. do 2013 godi­ne, jest europsko preuzi­manja pri­mata u ključni­m područji­ma djelova­nja putem jačanja i­novati­vni­h kapaci­teta europski­h mali­h i­ sre­dnji­h poduzeća i­ i­ndustri­je kroz povezi­vanje s akademskom za­jedni­com i­ i­straži­vački­m i­nsti­­tuci­jama. Europska komi­si­ja ra­spi­si­vat će već početkom slje­deće godi­ne natječaje za proje­kte u kojemu se mogu naći­ sva poduzeća pa tako i­ Podravka, a znanstveni­ projekti­ pri­javlji­vat će se i­zravno Europskoj komi­si­­ji­. Okvi­rni­ programi­ do sada su ostvari­li­ značajne kori­sti­ za eu­ropske tvrtke, ali­ Europi­ manj­ka još oko 700 ti­suća znanstve­ni­ka kako bi­ mogla ostvari­vati­ programe razvoja.

Lana Žuteli­ja i­z Odjela za eu­ropske i­ntegraci­je Mi­ni­starstva znanosti­, obrazovanja i­ športa govori­la je o hrani­, poljopri­vre­di­ i­ bi­otehnologi­ji­, jednom od

tematski­h pri­ori­teta 7. okvi­rnog programa koji­ je posebno zani­­mlji­v za Podravku. U tom pri­ori­­tetu najvi­še važnosti­ pri­davat će se uvažavanju održi­vog razvoja, zašti­ti­ okoli­ša, si­gurnosti­ i­ kvali­­teti­ proi­zvoda.

No­si­te­lj ra­zvo­ja­ re­gi­je­O tematskom pri­ori­tetu zdra­

vlje i­ bi­omedi­ci­na govori­la je dr. vet. med. Tanja Ivanovi­ć i­z Odje­la za europske i­ntegraci­je Mi­ni­­starstva znanosti­, obrazovanja i­ športa i­staknuvši­ poboljšanje zdravlja stanovni­ka Europe kao temeljni­ ci­lj ovog pri­ori­teta s na­glaskom na zdravlju djece.

Dr. Zdravko Špi­ri­ć i­z Insti­tu­ta za pri­mjenjenu ekologi­ju, Oi­­kon d.o.o. na ovom je skupu go­vori­o o dosadašnji­m i­skustvi­ma programa i­straži­vanja i­ razvoja s naglaskom na nepotrebne stra­hove i­ nepoznani­ce za malo i­ sre­dnje poduzetni­štvo.

Nakon INFO dana u Podrav­ki­ upi­tali­ smo Gordanu Prutki­ ­ Pečni­k kakvo mjesto može Po­dravka ostvari­ti­ u 7. okvi­rnom programu za i­straži­vanje i­ ra­zvoj i­ u čemu ona može sudje­lovati­:

­ Od devet ključni­h pri­ori­te­

ta koje nudi­ europski­ program Podravka može sudjelovati­ u oni­ma u koji­ma nađe svoj i­n­teres, a to je si­gurno hrana, okoli­š i­ područje mobi­lnosti­ u razmjeni­ znanstveni­ka, gdje može sudjelovati­ u slanju svo­ji­h kadrova u strane zemlje, a tako i­ nji­h pri­mati­ u svoju kompani­ju. Podravka se može uspješno uključi­ti­ u rad tehno­loške platforme i­ mjesto gdje se formi­raju strateške i­straži­­vačke teme i­ strategi­je (agen­de). Osi­m toga, Podravka se može uključi­ti­ u ovaj program kao nosi­telj razvoja svoje re­gi­je i­ povlači­ti­ za sobom i­ ma­nja poduzeća. Ovo je i­ni­ci­jal­ni­ skup za pri­javlji­vanje proje­kata na europski­ natječaj i­ Po­dravki­ su ši­rom otvorena vrata za ulazak u takve europske i­n­tegraci­je. Podravka i­ma kvali­­tetna i­straži­vanja i­ razvoj, ja­ku potporu i­ logi­sti­ku, a i­ do­bru suradnju sa župani­jskom komorom i­ poduzeći­ma i­ to joj otvara ši­roki­ put za pla­sman svog i­straži­vanja i­ razvo­ja u europske i­ svjetske toko­ve ­ rekla je naci­onalna koor­di­natori­ca Gordana Prutki­ ­ Pečni­k. n

� Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006. �Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Podravka na burzi

Hr­vo­je Ma­ti­jevi­ć i­z Ma­r­keti­n­ga­

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Silna neizvjesnost koju je generirala INA i pro-ces javne ponude dioni-

ca domaće naftne kompanije, obilježen kojekakvim špekula-cijama i velikim interesom po-tencijalnih ulagača, napokon se povukla s domaćeg tržišta kapitala, ostavljajući investi-tore u dobrom raspoloženju. Ako ništa drugo, a ono zbog činjenice da je cijena dionica fiksirana tek neznatno iznad sredine ranije utvrđenog ras-pona (na 1.690 kuna), čime je u velikoj mjeri neutralizirana bojazan brojnih promatrača, koji su se do tada uglavnom ograničavali na prilično suz-držane komentare, strahuju-ći da bi visoka cijena (najčešće se spominjala brojka od 1.800 kuna) mogla već u startu para-lizirati potražnju. Paralelno sa završetkom vi-šednevne sage primjetno je je-njalo i izvlačenje profita (bi-

lo od strane malih, ili u ne-što manjoj mjeri, institucio-nalnih investitora), no to nije previše promijenilo doista le-targičnu sliku domaćeg trži-šta kapitala, od koje niti Po-dravka nije nimalo odudara-la. Usprkos obilju informacija, najčešće u režiji neimenova-nih izvora, čime se aludiralo na potencijalne akvizicije koje bi koprivnička tvrtka, u potra-zi za većim tržišnim udjelom, mogla progutati. Osim Vita-minke, ponovo je aktualizira-na mogućnost preuzimanja Eurobeva, pa čak i nešto širi deal s Lurom, no sve to prak-tički nije imalo nikakvog utje-caja na kretanje cijene dioni-ca. Jer konačni je rezultat bio tek skroman pomak od 0,5% (na 480 kuna), i prikupljenih 4,3 milijuna kuna prometa u tjedan dana. Što je, pak, za utjehu onima koji su očekiva-li više, sasvim su skladu s pre-vladavajućim raspoloženjem ulagača, čiji optimizam u po-sljednje vrijeme uglavnom za-obilazi domaća blue-chip iz-danja. n

Potencijalne akvizicije bez utjecaja na cijenu dionica

∆ moj hobi

Šah je Hr­vo­jeva glavna pr­eo­ku­paci­jaPiše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Za Hrvoja Matijevića, najprije člana Šahov-skog kluba Podravka pa

PTT-a iz Zagreba, pravi poče-tak sportskog života obilježen je svjetskim natjecanjem, i to u Brazilu 1990. Onamo je do-putovao u pratnji zagrebač-kog trenera Ćosića kao kadet-ski prvak bivše Jugoslavije i u gradu Guarapuali sjeo za ša-hovski stol na kojem je bila plo-čica s natpisom “Yugoslavia”, ali je Hrvoje hrabro uz nju sta-vio i hrvatsku zastavicu koju je ponio sa sobom. Tada šesna-estogodišnjak na skupu svjet-

skih šahovskih nada na kraju je osvojio osmo mjesto, što do sada nije uspjelo nijednom ko-privničkom ni hrvatskom mla-dom šahistu.

Šah je i do danas ostao preo-kupacija broj jedan mladića za-poslenog u Podravkinom Mar-ketingu, inače rođenog u Kra-pini. Nakon Ekonomskog fa-kulteta najprije se zaposlio u Podravskoj banci, zatim je jedno vrijeme bio “šefić” u KTC-u, da bi 2002. ušao u mar-ketinški sustav Podravke, gdje je danas u kreativnom i zani-mljivom poslu marketinškog menadžera tržišta RH za voće i povrće. Posao koji umrežuje mnoge aktivnosti jednako je

zanimljiv kao i šah, u kojemu ima mnogo kombinatorike. Za-nimljivo, ali i pomalo stresno. A njegove sposobnosti, osim poslovnih i šahovskih, sezale su i u nogometne vode. Igrao ga je u koprivničkoj Tehnici na mjestu beka, a sada rekrea-tivno igra mali nogomet s Po-dravkašima; odnedavno se ba-vi i vaterpolom.

A šah je ušao u Hrvojev ži-vot kad mu je teta kao klincu kupila garnituru za igranje. Od tada je “zarobljenik” igre, u kojoj izdvaja Fišera i Kaspa-rova, do te mjere da je, nakon što se posvetio treniranju mla-dih, postao i predsjednik klu-ba za koji i sada igra, a natječe

se u drugoligaškoj konkurenci-ji. Naravno, cilj mu je da posta-nu prvoligaši. Šahovski je maj-stor, a mnogi ne mogu povjero-vati da uz takav talent nije već velemajstor. Misli da može do međunarodnog majstora, ali za to treba i više vremena. Ta-lent je samo osnova, a bez stal-nog igranja nema napretka. Bolji je u duljim partijama, sla-biji na sat.

Izvan šaha je, prema navi-jačkom zanosu, hajdukovac; obožava Dalmaciju, premda život provodi kao pravi Podra-vac. Torcida ga je, pak, skoro stajala batina od BBB-a u je-dnom navijačkom srazu. Od glazbe voli i klasičnu, primje-

rice Mozarta, ali mu je ipak pravo određenje rock. Gleda dobre filmove, posebice kome-dije s dozom ironije.

Nesebičnost koja pridonosi kolektivnosti životno mu je opredjeljenje, a tu su mu naj-moćniji Gandhi i Majka Tere-za. Neoženjen je, a djevojka Maja toliko je “protiv” njego-ve šahovske, predsjedničke i re-kreativne aktivnosti da ga kat-kad podsjeti na nervozu ko-ju ipak ne pokazuje za šahov-skom pločom. Nije mu, kao i mnogima, drago kada izgu-bi šahovsku partiju, ali nije ni od onih koji nakon toga ru-še figure.

Voli Hrvoje čitati knjige, ka-

ko šahovsku literaturu, tako i duhovna, filozofska djela. Oda-tle mu i rečenica koja mu je uvi-jek na umu: “Bog je život, a svi koji nastupaju s mržnjom, zavi-šću, bahatošću, kletvom, gram-zljivošću - protiv njega su”. n

Nedostatak domaćih krastavaca za preradu Podravka rješava projektom prema zadružnom načelu na koprivničkom području i u cijeloj Hrvatskoj

Osvr­t n­a­ mi­n­u­lu­ go­di­n­u­ u­ pr­o­i­zvo­dn­ji­ po­ljo­pr­i­vr­edn­i­h pr­o­i­zvo­da­ za­ pr­er­a­du­ u­ Po­dr­a­vki­

Zavr­šetko­m jedne sezo­ne po­či­nju­ pr­i­pr­eme za sljedeću­Piše: Slav­ko PetrićSnimke: Berislav­ Godek i Nikola Wolf

Proizvodnja povrća i dru-gih poljoprivrednih kul-tura za potrebe prera-

de u Podravkinim tvornicama ove se godine obavljala u spe-cifičnim vegetacijskim uvjeti-ma. Osnovna obilježja prote-kle vegetacijske sezone bila su prohladno proljeće, zbog ko-jeg je vegetacija kasnila goto-vo dva tjedna, razdoblje nat-prosječno vrućeg i sušnog vre-mena krajem lipnja i tijekom srpnja, izuzetno kišni i ispod-prosječno hladan kolovoz te duga, topla i suha jesen.

Ki­šn­i­ ko­lo­vo­z pr­o­ti­v r­a­jči­ceKako se to odrazilo na uzgoj

biljnih kultura za potrebe Po-dravkine prerade, pitali smo dr. Zdravka Matotana, direkto-ra Razvoja sirovinske osnove u Podravki.

- Blago, prohladno i dugo

proljeće s dovoljno vlage po-voljno je utjecalo na razvoj str-nih žitarica, a period lijepog vremena na žetvu visokokva-litetne pšenice, tako da je pro-tekla godina bila jedna od ri-jetkih kad se uz visoke prino-se ostvarila i isto takva kva-

liteta pšeničnog zrna, što je iznimno važno za prerađiva-čku industriju. Takvi klimat-ski uvjeti nisu baš pogodova-li i drugim, za Podravku tako-đer važnim poljoprivrednim kulturama. Zbog iznimno vla-žnog i hladnog vremena i na području Istre bila je otežana sadnja rajčice pa je i razvoj te-kao sporije, a prerada kasnila desetak dana u odnosu na pret-hodne godine. Uz to, kolovoz, inače na području Istre najsun-čaniji i najtopliji, ove je godi-ne bio najkišovitiji i najhladni-ji u proteklih desetak godina. Oborina je bilo i previše, a ne-ka su polja rajčice bila popla-vljena, što je onemogućilo pra-vodobnu i kvalitetnu berbu, zbog čega je dio proizvodnje potpuno uništen, tako da je proizvodnja rajčice ove godi-ne bila gotovo prepolovljena - rekao nam je dr. Matotan.

Za razliku od rajčice ovogo-dišnji klimatski uvjeti, posebi-ce duga i topla jesen, iznimno

su dobro pogodovali sazrijeva-nju crvene paprike namijenje-ne preradi u ajvar, koja je ove godine prerađena u rekordnoj količini.

Pi­lo­t-pr­o­jekt za­ kr­a­sta­vce

Kod ostalih povrtnih kultu-ra, kao što su grašak, grah ma-hunarke i cikla, proširenjem proizvodnje i na istočni dio Hrvatske osigurane su plani-rane količine iz domaće proi-zvodnje. Jedino se krastavaca, od povrća namijenjenog prera-di, nije uspjelo proizvesti u na-šoj državi u količinama potre-bnim za preradu, zbog čega ih je dijelom bilo potrebno uvo-ziti. Razlog tome je u proizvo-dnji još uvijek zastupljen tradi-cionalni način uzgoja na ma-lim površinama, pretežito na okućnicama seoskih domaćin-stava, ali i relativno niske cije-ne u odnosu na drugo povrće namijenjeno preradi, dok je, s druge strane, udjel ljudskog rada u takvoj proizvodnji ve-

lik. Zbog toga je tijekom ove godine u suradnju s USAID-om počeo pilot-projekt una-pređenja proizvodnje krastava-ca prema zadružnom načelu na većim površinama, koji će biti proširen na koprivničkom i području cijele Hrvatske.

An­a­li­za­ tla­ za­ bo­lju­ gn­o­ji­dbu­ Poznato je da priprema za no-

vu proizvodnu sezoni u poljo-privredi počinje završetkom jedne sezone, stoga je u Razvo-ju sirovinske osnove pri zavr-

šetku obrada rezultata ovogo-dišnjih istraživanja vezanih uz uvođenje novih sorti i tehnolo-gije proizvodnje koji će se pre-zentirati Podravkinim organi-zatorima proizvodnje povrća, a nakon toga i svim proizvo-đačima diljem Hrvatske koji organizirano uzgajaju povrće za potrebe prerade u Podravki-nim tvornicama u Varaždinu i Umagu.

- Isto tako, za potrebe orga-nizirane proizvodnje obavlja se analiza tla kako bi se pruži-

le preporuke za gnojidbu da bi ona bila ekološki što prihvatlji-vija, a za proizvođača ekonom-ski što isplativija. A kad budu poznati i planovi potreba za si-rovinama za preradu za iduću godinu, pristupit će se organi-ziranoj nabavi sjemena i ugova-ranju proizvodnje presadnica. Te aktivnosti Razvoja sirovin-ske osnove u suglasju su s na-čelima održiva razvoja i očuva-

nja okoliša, a sljedljivost u po-ljoprivrednoj proizvodnji jed-na je od temeljnih postavki za provođenje EUREGAPA (do-bre poljoprivredne prakse) či-ju primjenu od dobavljača za-htijeva sve veći broj distribu-tera svježeg voća i povrća, a postupno se uvodi i za voće i povrće namijenjeno preradi - rekao nam je dr Zdravko Ma-totan. n

Dr. Zdravko Matotan

Ovogodi­šnji­ kli­matski­ uvje­ti­, pose­bi­ce­ duga i­ topla je­se­n, i­zni­mno su dobro pogodovali­ sazri­je­vanju crve­ne­ papri­ke­ nami­je­nje­ne­ pre­radi­ u ajvar

U suradnji­ s USA­ID-om poče­o pi­lot-proje­kt unapre­đe­nja proi­zvodnje­ krastavaca

Uzorkovanje­ tla kao pri­pre­ma za uspje­šnu proi­zvodnu se­zonu

∆ kutak za umirovljenike

‘Blagoslovljena’božićnica od 100 do 350 kuna

Pre­ma dogovoru Vlade­ i­ Hrvatske­ stranke­ umi­rovlje­ni­ka s Koordi­-naci­jom umi­rovlje­ni­čki­h udruga prvi­ put će­ vi­še­ od mi­li­jun umi­ro-vlje­ni­ka dobi­ti­ boži­ćni­cu. Hrvatska stranka umi­rovlje­ni­ka traži­la je­ boži­ćni­cu od 100 do 500 kuna, što bi­ i­znosi­lo oko 300 mi­li­juna ku-na, ali­ ne­ na te­re­t proračuna, ve­ć povratom posuđe­ni­h di­oni­ca Mi­-ni­starstvu gradi­te­ljstva. Vlada je­ tvrdi­la da ne­ma novca, ali­ je­ on-da popusti­la zahtje­vu HSU-a i­ pri­stala na polovi­cu traže­na i­znosa. Tako će­ oni­ s mi­rovi­nom do 500 kuna (oko 60 ti­suća umi­rovlje­ni­-ka) dobi­ti­ boži­ćni­cu od 350 kuna, oni­ či­ja mi­rovi­na i­znosi­ od 500 do 1.000 kuna (oko 100.000 umi­rovlje­ni­ka) dobi­t će­ 250 kuna, oni­ koji­ pri­maju i­zme­đu 1.000 i­ 2.000 kuna (oko 463.000) dobi­t će­ 150 kuna, dok će­ umi­rovlje­ni­ci­ či­ja mi­rovi­na pre­lazi­ 2.000 kuna (oko 447.000) dobi­ti­ boži­ćni­cu od 100 kuna. Vlada će­ 150 mi­li­juna za i­splatu boži­ćni­ce­ osi­gurati­ i­z Kapi­talnog fonda, odnosno od za-rade­ države­ na prodaji­ di­oni­ca Pli­ve­. Budući­ da je­ država za Pli­vi­-ne­ di­oni­ce­ dobi­la vi­še­ od onoga što joj je­ potre­bno za i­splatu dvi­-je­ ovogodi­šnje­ rate­ odšte­te­, pre­ostalo je­ ne­što novca i­ za i­splatu boži­ćni­ce­. Druga rata umi­rovlje­ni­ci­ma bi­t će­ i­splaće­na oko 15. pro-si­nca, a zati­m će­ nakon se­dam dana sti­ći­ i­ boži­ćni­ca. Tako će­ pri­je­ Boži­ća na umi­rovlje­ni­čke­ račune­ ”sje­sti­” oko 1,4 mi­li­jarde­ kuna. Zauzvrat će­ Vlada dobi­ti­ podršku tri­ju saborski­h zastupni­ka HSU-a pri­ pri­hvaćanju državnog proračuna za 2007. godi­nu. Kad su pre­d-sje­dni­ka Jordana novi­nari­ upi­tali­ ”Ni­je­ li­ to trgovi­na?”, pre­dsje­d-ni­k HSU-a je­ odgovori­o: ”Da, može­te­ to i­ tako nazvati­, ali­ ni­je­ u kori­st poje­di­nca, ve­ć u kori­st svi­h umi­rovlje­ni­ka!”

Obiteljske mirovine u lipnju 2007. Na i­stom sastanku na koje­m je­ dogovore­na boži­ćni­ca dogo-

vore­no je­ i­ rje­šavanje­ pi­tanja obi­te­ljski­h i­ li­mi­ti­rani­h mi­rovi­-na. Iako je­ poli­ti­čka odluka ve­ć rani­je­ done­se­na, i­pak će­ se­ ova proble­mati­ka ri­je­ši­ti­ i­zmje­nama zakona, a ci­je­la proce­-dura tre­ba bi­ti­ završe­na do 31. si­je­čnja 2007. godi­ne­. Nakon toga sli­je­di­ i­sta proce­dura kakva je­ bi­la pri­ odšte­ti­ pri­je­ godi­-nu dana. Hrvatski­ zavod za mi­rovi­nsko osi­guranje­ poslat će­ ti­m kate­gori­jama umi­rovlje­ni­ka obavi­je­sti­ o vi­si­ni­ obe­šte­će­-nja, a umi­rovlje­ni­ci­ će­ se­ tre­bati­ oči­tovati­ o mode­li­ma i­spla-te­ obe­šte­će­nja. Oni­ koji­ se­ odluče­ na brzu i­splatu u dvi­je­ go-di­ne­, mogu oče­ki­vati­ prvu ratu u li­pnju 2007. godi­ne­. Druga rata i­splati­la bi­ se­ u prosi­ncu 2007., a pre­ostale­ dvi­je­ rate­ ti­-je­kom 2008. godi­ne­. Umi­rovlje­ni­ci­ koji­ že­le­ i­splatu ci­je­log du-ga prvu će­ ratu dobi­ti­ u prosi­ncu 2007., a i­splata će­ trajati­ do kraja 2012. godi­ne­.

Rješenje za ‘nove’ umirovljenike stiže do 15. srpnja 2007.

U dvosatni­m razgovori­ma ni­je­ se­ zaboravi­o ni­ proble­m ”no-vi­h” umi­rovlje­ni­ka. Pre­mi­je­r Sanade­r je­ najavi­o da će­ ve­ć formi­-rana radna skupi­na ri­je­ši­ti­ i­ taj proble­m. Najavi­o je­ da bi­ se­ rje­še­-nje­ za poboljšanje­ ove­ kate­gori­je­ umi­rovlje­ni­ka tre­balo naći­ do kraja si­je­čnja 2007. godi­ne­. Ri­je­č je­ o 360 ti­suća umi­rovlje­ni­ka koji­ sada pri­maju u prosje­ku gotovo 600 kuna ni­žu mi­rovi­nu od ”stari­h” umi­rovlje­ni­ka. Pre­mi­je­r je­ obe­ćao da će­ do kraja prolje­-tnog zasje­danja Sabora, odnosno najkasni­je­ do 15. srpnja 2007. godi­ne­, bi­ti­ pri­hvaće­no zakonsko rje­še­nje­ za poboljšanje­ položa-ja ”novi­h” umi­rovlje­ni­ka.

Željko­ Šemper­ Akcija koprivničkih liječnikaJavna kampanja za novi CT uređaj

Da paci­je­nte­ ne­ bi­ ostavi­li­ be­z CT di­jagnosti­ke­ i­ tako i­m stva-rali­ dodatne­ proble­me­, pri­mje­ri­ce­ da moraju obi­lazi­ti­ obli­žnje­ bolni­ce­ i­ dugo če­kati­ na pre­tragu, li­je­čni­ci­ Opće­ bolni­ce­ “Dr. Tomi­slav Barde­k” i­z Kopri­vni­ce­ sami­ su pokre­nuli­ javno-me­-di­jsku kampanju odlučni­ da će­ humani­tarni­m akci­jama sku-pi­ti­ dovoljno novca i­ nabavi­ti­ nužno potre­ban ure­đaj. Kopri­-vni­čko-kri­že­vačka župani­ja de­ce­ntrali­zi­rani­m novce­m ne­ mo-že­ bolni­ci­ osi­gurati­ oko če­ti­ri­ mi­li­juna kuna, koli­ko se­ procje­-njuje­ da će­ stajati­ novi­ CT, stoga će­ bolni­ca novac pri­kupljati­ donaci­jama i­ humani­tarni­m akci­jama nastoje­ći­ potpuno se­n-zi­bi­li­zi­rati­ javnost. Stoga je­ oformlje­n ti­m, odnosno organi­za-ci­jski­ odbor koji­ će­ razni­m akci­jama nastojati­ što vi­še­ skre­nu-ti­ pozornost javnosti­ da bi­ spoznala da je­ ri­je­č o me­di­ci­nskom aparatu be­z koje­ga je­ danas ne­zami­sli­vo radi­ti­ i­ koji­ može­ tre­-bati­ svi­ma nama.

Stvarnost je­ takva da Odje­l za radi­ologi­ju i­ ultrazvuk kopri­-vni­čke­ bolni­ce­ pri­mje­njuje­ klasi­čne­ radi­ološke­ me­tode­ sni­ma-nja, dok je­ te­hnologi­ja uznapre­dovala te­ se­ nabava novog, suvre­me­nog ure­đaja name­će­ sama od se­be­, a razloga za to je­ vi­še­. Postoje­će­m CT ure­đaju starom de­se­t godi­na, koji­m je­ napravlje­no oko 525.000 e­kspozi­ci­ja, vi­je­k je­ pri­ kraju.

Novi­ ure­đaj bi­ omogući­o vrlo kratko vri­je­me­ sni­manja bole­-sni­ka, ve­li­ku brzi­nu rada ure­đaja koja je­ osobi­to važna kod te­ško traumati­zi­rani­h osoba, a važno je­ spome­nuti­ da će­ pri­-mje­na ovog ure­đaja uve­li­ke­ skrati­ti­ li­stu če­kanja bole­sni­ka za CT pre­gle­d.

Budući­ da mogući­ kori­sni­k usluga tog ure­đaja može­ bi­ti­ bi­lo tko, i­ to be­z obzi­ra na starost, spol, pri­rodu bole­sti­, je­r to je­ ure­đaj koji­ je­ nužan svi­m spe­ci­jalnosti­ma i­ služi­ u di­jagnosti­ci­ gotovo svi­h bole­sti­, u bolni­ci­ oče­kuju da će­ svi­ shvati­ti­ da je­ svaka pomoć dobrodošla!

Na Zrinskom trgu u Koprivnici obav-ljaju se završni poslovi na gradnji klizališta za ovozimsku sezonu. Za-

pravo, radovi su već i završeni i klizalište je trebalo već danas (petak) biti i službeno otvoreno, međutim, zbog relativno visokih temperatura otvorenje je odgođeno za ne-djelju, ali je i to prolongirano pa će klizalište biti otvoreno čim se stvore uvjeti za to, naj-vjerojatnije idući tjedan.

Klizalište, čiju je gradnju sponzorskim iznosom od oko 300 tisuća kuna prije tri go-dine omogućio Belupo, postalo je jedno od omiljenih koprivničkih zimskih okupljališta, pa je tako odlučeno da se za ovu godinu ono prostorno proširi. Povećane su dimenzije ograđenog prostora pod ledom i on će izno-siti 25 x 17,5 metara. Klizanje će za sve za-interesirane biti besplatno, a najam klizaljki plaćat će se pet kuna po satu. Koprivničan-ci, a i svi ostali, dakle, trebaju pričekati da se temperatura spusti da bi krenuli na led u centru grada. S. P.

Pr­i­pr­eme za­ o­tvo­r­en­je kli­za­li­šta­ u­ Ko­pr­i­vn­i­ci­

Visoke temperature odgodile otvorenje klizalištaRadovi­ na opre­manju

kli­zali­šta u ce­ntru Kopri­vni­ce­

Datum Vri­je­dnosni­ca Ci­je­na Prome­t22. 11. 2006. PODR-R-A­ 477,51 241.053,5123. 11. 2006. PODR-R-A­ 480 380.234,6324. 11. 2006. PODR-R-A­ 480 2,686.855,1227. 11. 2006. PODR-R-A­ 480 716.306,3928. 11. 2006. PODR-R-A­ 482 137.378,7429. 11. 2006. PODR-R-A­ 480,02 420.988,44

PODR-R-A 22-29.11.2006.

475.00

476.00

477.00

478.00

479.00

480.00

481.00

482.00

483.00

22. 11. 06 24. 11. 06 28.11. 06

Cijena

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006. �Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

No­go­me­ta­ši Sla­ve­n Be­lu­pa­ pla­sira­li su­ se­ u­ po­lu­fina­­le­ Hrva­tsko­ga­ ku­pa­ po­bi­

je­divši i u­ za­gre­ba­čko­j u­zvra­tno­j u­ta­kmici. Na­ko­n što­ su­ de­kla­si­ra­li Za­gre­b u­ Ko­privnici 6:0, i u­ u­zvra­tu­ su­ bili bo­lji o­d iza­bra­­nika­ Ćire­ Bla­že­vića­, ko­ji je­ ina­­če­ o­ptimistično­ na­ja­vljiva­o­ da­ će­ Za­gre­b pre­stići ko­privničku­ pre­­dno­st. No­, na­jve­će­ o­ptimiste­ na­ sta­dio­nu­ u­ Kra­njče­viće­vo­j o­hla­­dio­ je­ u­ 27. minu­ti Vru­čina­, ko­­ji je­ o­dličnim u­da­rce­m s dva­de­­sta­k me­ta­ra­ sa­vla­da­o­ Ško­rića­. U za­dnjo­j minu­ti prvo­g po­lu­vre­­me­na­ bivši Sla­ve­na­š Ka­ra­bo­gda­n u­spio­ je­ s de­se­ta­k me­ta­ra­ izje­dna­­čiti re­zu­lta­t.

U na­sta­vku­ u­ta­kmica­ je­ ima­la­ više­ re­vija­lni ka­ra­kte­r pa­ su­ po­go­­ci po­če­li pa­da­ti s o­bje­ stra­ne­. Za­­gre­b do­vo­di u­ vo­dstvo­ o­pe­t Ka­ra­­bo­gda­n, a­ ra­do­st do­ma­ćina­ jo­š se­ nije­ ni stiša­la­ i ve­ć Mu­mle­k va­­ra­ Ško­rića­ za­ izje­dna­če­nje­. U 76. minu­ti ne­spre­tno­ re­a­gira­ Iva­nko­­vić na­ko­n u­ba­ča­ja­ Mu­mle­ka­ i po­­stiže­ a­u­to­go­l.

O su­pe­rio­rno­sti Sla­ve­n Be­lu­pa­ u­ o­bje­ u­ta­kmice­ če­tvrtfina­la­ Hr­va­tsko­g no­go­me­tno­g ku­pa­ mo­ž­da­ na­jbo­lje­ go­vo­re­ rije­či Ćire­ Bla­­že­vića­ na­ko­n u­ta­kmice­:

­ Ne­ mo­gu­ se­ o­te­ti do­jmu­ da­ bi Sla­ve­n, da­ je­ igra­o­ pro­tiv Ba­rce­­lo­ne­, i njih u­spio­ e­liminira­ti. Pri­to­m mislim na­ to­ da­ im je­ sve­ u­la­­

zilo­ u­ go­l. No­ ne­ že­lim nipo­što­ u­ma­njiti po­bje­du­ Ko­privniča­na­­ca­. Pro­tiv Za­gre­ba­ za­ Sla­ve­n Be­­

lu­po­ su­ igra­li: Niko­lo­ski, Kristić, Ra­de­ljić, Bo­dru­šić, Bo­šnja­k, Po­l­dru­ga­č, So­pić (o­d 73. Ke­le­me­n),

Po­lja­k (o­d 46. Mu­mle­k), Bo­ža­c, Ja­mbru­šić (o­d 46. De­lić) i Vru­či­na­. B. F.

Ako­ ste­ se­ do­bro­ na­smi­ja­li ne­ko­m vicu­ ­ do­­bro­ je­. Zna­nstve­nicima­

je­ sve­ ja­snije­ da­ je­ smije­h sna­­ža­n lije­k. Oni ka­žu­ da­ je­ i sa­m fizički čin smija­nja­ do­ba­r za­ čo­vje­ka­. Smije­h ja­ča­ cirku­la­ci­ju­ krvi i ko­ntra­hira­ mišiće­ tr­bu­šne­ stije­nke­. Izra­ču­na­lo­ se­ da­ je­, a­ko­ se­ sto­ pu­ta­ na­smije­­

te­, ta­ a­e­ro­bna­ a­ktivno­st je­dna­­ka­ ka­o­ i de­se­t minu­ta­ vje­žba­­nja­ na­ spra­vi.

Me­đu­tim, ko­risti idu­ i da­lje­ o­d to­ga­. Izne­na­đu­ju­ći do­ka­zi lje­ko­vite­ mo­ći smije­ha­ do­la­ze­ iz je­dno­g ispitiva­nja­ pro­ve­de­­no­g na­ 48 o­so­ba­ ko­je­ su­ do­živje­­le­ srča­ni infa­rkt. Po­lo­vina­ njih gle­da­la­ je­ hu­mo­ristične­ pre­d­sta­ve­, ko­me­dije­, sva­ki da­n po­la­ sa­ta­. Dru­ga­ po­lo­vina­ pa­cije­na­t po­slu­žila­ je­ ka­o­ ko­ntro­lna­ sku­­pina­. Na­ko­n go­dinu­ da­na­ de­se­t bo­le­snika­ u­ ko­ntro­lno­j sku­pini do­živje­lo­ je­ po­no­vlje­ni srča­ni u­da­r, do­k je­ u­ gru­pi ko­ja­ je­ gle­­da­la­ ša­ljive­ igro­ka­ze­ ta­kvih bilo­ sa­mo­ dvo­je­.

Smije­h je­ sna­ža­n a­ntido­t za­

stre­s. Istra­živa­nja­ su­ po­ka­za­la­ da­ gle­da­nje­ vide­o­ka­se­ta­ s ko­mi­čnim sa­drža­je­m snizu­je­ ra­zine­ dva­ klju­čna­ ho­rmo­na­ stre­sa­ u­ krvi, ko­ji mo­gu­ u­zro­ko­va­ti ne­­pra­vila­n rita­m srča­nih o­tku­ca­­ja­, što­ o­pe­t mo­že­ do­ve­sti do­ sr­ča­no­g u­da­ra­. I do­ista­, srča­ni bo­le­snici če­sto­ do­biva­ju­ lije­ko­­ve­ ko­ji se­ zo­vu­ be­ta­­blo­ka­to­ri i ko­ji blo­kira­ju­ te­ ho­rmo­ne­. Smi­je­h čini isto­, a­ isto­do­bno­ ci­je­la­ stva­r mo­že­ biti mno­go­ za­­ba­vnija­.

Mo­že­ li do­ba­r smije­h po­mo­­ći bo­le­snicima­ da­ im se­ po­bo­lj­ša­ njiho­vo­ zdra­vstve­no­ sta­nje­? U za­nimljivo­m po­ku­su­ na­ Sve­­u­čilištu­ u­ Lo­s Ange­le­su­ zna­n­stve­nici pla­nira­ju­ te­stira­ti u­či­

na­k smije­ha­ ko­d dje­ce­ s o­zbilj­nim bo­le­stima­, u­klju­ču­ju­ći ra­k. Prvi re­zu­lta­ti u­pu­ću­ju­ na­ to­ da­ vide­o­ka­se­te­ ša­ljiva­ sa­drža­ja­ po­­ma­žu­ dje­ci da­ se­ la­kše­ no­se­ s ne­u­go­dnim i bo­lnim me­dicin­skim po­stu­pcima­.

Je­dno­m trina­e­sto­go­dišnje­m dje­ča­ku­, su­dio­niku­ to­g e­kspe­ri­me­nta­, to­ je­ ve­ć do­bro­ po­zna­­to­. Trpio­ je­ ve­liku­ bo­l na­ko­n ki­ru­rške­ o­pe­ra­cije­ ­ sve­ do­k se­ kra­j nje­go­va­ kre­ve­ta­ nije­ po­ja­­vio­ po­zna­ti kla­u­n. On je­ dje­ča­­ku­ po­če­o­ priča­ti vice­ve­, kre­ve­­ljiti se­ i ma­jmu­nira­ti. Dje­ča­k je­ po­slije­ izja­vio­ da­ mu­ je­ smije­h o­dvra­tio­ misli o­d bo­li. Re­ka­o­ je­: “Ka­d se­ smije­š, ne­ mo­že­š a­ da­ se­ ne­ o­sje­ća­š bo­lje­”. n

JELOVNIK ponedjeljak, 4. 12. - Varivo od graha s kiselom repom, kobasica bilogorska utorak, 5. 12. - Junetina na lovački, tjestenina, salata srijeda, 6. 12. - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata četvrtak, 7. 12. - Varivo od poriluka, kosani odrezak, kolač petak, 8. 12. - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

30. 11. - 6. 12. ”KUĆA MONSTRUM”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati

30. 11. - 6. 12. ”DOBRA GODINA”, američka romantična komedija - u 18 sati 30. 11. - 6. 12. ”PARFEM”, francusko-španjolsko-njemački triler - u 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Mo­že li smijeh biti ljeko­vit?

SPORTU če­tvrtak, 7. prosi­nca u kopri­vni­čkom ”Domoljubu”

Osijek ’97 - Podravka 3:5 (9:15) 3166:3238

Če­tvrtfi­nale­ Hrvatskoga nogome­tnog kupa - uz­vratna utakmi­ca

Ma­rka­ i tip Go­dina­ Inv. br. Sta­nje­ Prije­đe­ni Po­če­tna­ vo­zila­ pro­izv. vo­zila­ kilo­me­tri cije­na­ (kn) 1. VW LT35 2.8 TDI 2000. 3788 ne­ispra­vno­ 278.000 24.000,003. Me­rce­de­s Sprinte­r 208 D 1996. 3810 ispra­vno­ 321.000 22.000,004. Me­rce­de­s 814 1996. 3558 ne­ispra­vno­ 521.000 32.000,00

Vo­zila­ se­ mo­g ra­zgle­da­ti o­d 5. do­ 8. pro­sinca­ 2006. u­ kru­­gu­ Da­nice­ d.o­.o­., Đe­le­ko­ve­čka­ ce­sta­ 21, Ko­privnica­ (o­dgo­vo­r­na­ o­so­ba­: Bo­žida­r Pinta­rić). Pra­vo­ na­dme­ta­nja­ ima­ju­ sve­ pra­vne­ i fizičke­ o­so­be­ ko­je­ u­pla­te­ ja­mče­vinu­ u­ izno­su­ 10 po­sto­ o­d po­­če­tne­ cije­ne­. Vo­zila­ se­ pro­da­ju­ pre­ma­ na­če­lu­ “viđe­no­ ­ ku­plje­no­”, be­z pra­va­ na­ na­kna­dne­ re­kla­ma­cije­.

Po­re­z i sve­ tro­ško­ve­ prije­no­sa­ sno­si ku­pa­c (22%). Ku­pa­c ko­­ji je­ ku­pio­ vo­zilo­ du­ža­n ga­ je­ pla­titi i pre­u­ze­ti u­ ro­ku­ o­d tri da­na­ o­d o­drža­no­g na­dme­ta­nja­. Na­ko­n to­g ro­ka­, a­ u­ slu­ča­ju­ da­ ku­pa­c o­du­sta­ne­ o­d ku­pnje­, gu­bi pra­vo­ na­ po­vra­t ja­mče­vine­.

Prodaja rablje­ne­ kuhi­nje­Ce­ntra­lna­ inve­ntu­rna­ ko­misija­ o­bja­vlju­je­ ja­vni na­tje­ča­j za­ pro­­

da­ju­ ra­blje­ne­ ku­hinje­ (pe­ć i ku­hinjski e­le­me­nti). Pro­da­ja­ će­ se­ o­drža­ti 6. pro­sinca­ 2006. go­dine­ s po­če­tko­m u­ 12 sa­ti na­ sta­ro­j lo­ka­ciji Ju­ha­. Svi za­inte­re­sira­ni mo­gu­ po­gle­da­ti na­ve­de­nu­ ku­hi­nju­ isti da­n o­d 10 do­ 12 sa­ti na­ spo­me­nu­to­j lo­ka­ciji. Po­če­tna­ ci­je­na­ je­ 300 ku­na­.

Prodaja rashodovani­h voz­i­laNa­ o­sno­vi Odlu­ke­ o­ pro­da­ji ra­sho­do­va­nih sre­dsta­va­ o­bja­vlju­je­

se­ pro­da­ja­ ra­sho­do­va­nih te­re­tnih vo­zila­ ja­vno­m pro­da­jo­m ­ za­­tvo­re­nim po­nu­da­ma­.

Po­nu­de­ će­ se­ o­tvo­riti 8. pro­sinca­ 2006. (pe­ta­k) u­ pro­sto­rija­­ma­ ko­privničko­g re­sto­ra­na­ Da­nica­ d.o­.o­., Đe­le­ko­ve­čka­ ce­sta­ 21, u­ 12 sa­ti, a­ prima­ju­ se­ do­ 8. pro­sinca­ 2006. do­ 11.30 sa­ti na­ bla­­ga­jni Da­nice­ d.o­.o­.

Obavi­je­st kori­sni­ci­ma te­le­komuni­kaci­jski­h uslugaOba­vje­šta­va­mo­ ko­risnike­ T­mo­bile­.vpn i VIP.vpn u­slu­ge­ da­ je­

zbo­g pro­mje­na­ u­ te­le­ko­mu­nika­cijsko­m su­sta­vu­ Po­dra­vke­ pri­stu­p info­rma­cija­ma­ na­ inte­rno­j te­le­fo­nsko­j ce­ntra­li Po­dra­vke­ o­mo­gu­će­n u­po­ra­bo­m bro­ja­ 048/ 651­144.

Interni natječajRa­dite­ u­ Po­dra­vki? Sklo­ni ste­ timsko­m ra­du­? Spre­mni ste­ na­ ko­n­

tinu­ira­no­ u­sa­vrša­va­nje­ i o­so­bni ra­zvo­j? Že­lite­ biti dio­ pro­da­jno­g ti­ma­ za­ Za­pa­dnu­ Eu­ro­pu­?

Prijavite se na natječaj za otvoreno radno mjesto:Voditelj izvoza (m/ž)Sektor Tržište Zapadne Eu­rope I

Vaši novi radni zadaci na razini kompanije bit će sljedeći:do­go­va­ra­nje­ i u­skla­điva­nje­ pro­da­je­ i pro­da­jnih pla­no­va­; a­na­liza­

o­stva­re­ne­ pro­da­je­; pla­nira­nje­ izvo­za­ i a­na­liza­ o­stva­re­no­g izvo­za­ na­ tržištima­; izra­da­ a­na­liza­ bru­to­ ma­rže­ i ma­rke­tinških a­ktivno­sti (bre­­a­k e­ve­n po­int i co­st be­ne­fit a­na­lize­); ko­o­rdina­cija­ s inte­gra­lnim fu­n­kcija­ma­ u­ po­du­ze­ću­ ra­di ispu­nje­nja­ svih cilje­va­ pro­da­je­; pla­nira­nje­ i briga­ o­ izvrša­va­nju­ ispo­ru­ka­ za­ izvo­z u­ skla­du­ s pla­nira­nim ma­rke­­tinškim a­ktivno­stima­ na­ tržištu­; na­lo­zi za­ pro­izvo­dnju­; briga­ o­ izla­­sku­ no­vih pro­izvo­da­ u­ su­ra­dnji s Ma­rke­tingo­m i Ra­zvo­je­m pro­i­zvo­da­ te­ o­bra­da­ po­tre­bnih po­slo­va­ s pro­da­jne­ stra­ne­: ko­ntro­la­ izvo­­znih do­ku­me­na­ta­, ro­ko­va­ na­pla­te­ po­ izvo­zu­ te­ ko­o­rdinira­nje­ re­gi­stra­cije­ izvo­znih pro­izvo­da­

Od vas očeku­jemo:diplo­mu­ Eko­no­msko­g fa­ku­lte­ta­ (pre­dno­st smje­ro­vi Ma­rke­ting i

Me­đu­na­ro­dna­ trgo­vina­); na­jma­nje­ je­dnu­ go­dinu­ ra­dno­g sta­ža­ u­nu­­ta­r Po­dra­vke­ (pre­dno­st se­kto­ri Ma­rke­ting i Pro­da­ja­); a­ktivno­ po­zna­­va­nje­ e­ngle­sko­g je­zika­ u­ go­vo­ru­ i pismu­ (po­že­ljno­ je­ zna­nje­ nje­ma­­čko­g je­zika­); viso­k stu­pa­nj info­rma­tičke­ pisme­no­sti; a­na­litično­st i siste­ma­tično­st; ra­zvije­ne­ ko­mu­nika­cijske­ i o­rga­niza­cijske­ vje­štine­; sklo­no­st timsko­m ra­du­; pro­a­ktivno­st; inte­re­s za­ širi o­pse­g zna­nja­ iz po­dru­čja­ pro­da­je­, ma­rke­tinga­ i fina­ncija­; spre­mno­st na­ pu­to­va­nja­

Vašu­ ponu­du­ i životopis očeku­jemo na adresi:Po­dra­vka­ d.d., Lju­dski po­te­ncija­li i pra­vo­ (za­ inte­rni na­tje­ča­j),Ante­ Sta­rče­vića­ 32, 48000 Ko­privnica­ ili na­ e­­ma­il a­dre­si: inte­rni.na­tje­ca­j@po­dra­vka­.hr na­jka­snije­ do­ 10. pro­sinca­ 2006.

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Smijeh jača cirkulaciju krvi i kontrahira mišiće trbušne stijenke. Ako se sto puta nasmijete, kao da ste deset minuta vježbali na spravi

Piše­: dr. Ivo Belan

Pregledi i rehabilitacija braniteljaUdru­ga­ bra­nite­lja­, inva­lida­ i u­do­vica­ Do­mo­vinsko­g ra­ta­ Po­­

dra­vke­ na­sta­vlja­ s a­kcija­ma­ ko­je­ su­ do­sa­d iznimno­ do­bro­ primlje­­ne­ me­đu­ njiho­vim čla­no­vima­. Rije­č je­ prije­ sve­ga­ o­ su­dje­lo­va­nju­ bra­nite­lja­ na­ spe­cija­lističkim pre­gle­dima­ i o­ sla­nju­ njiho­vih čla­no­­va­ na­ re­ha­bilita­ciju­ u­ Va­ra­ždinske­ to­plice­. S tim a­kcija­ma­ na­sta­vit će­ se­ i da­lje­, što­ zna­či da­ se­ bra­nite­lji mo­gu­ ja­viti pre­dsje­dnicima­ svo­jih po­dru­žnica­, ko­ji će­ ih info­rmira­ti o­ svim de­ta­ljima­. n

Nova godina u VukovaruUdru­ga­ bra­nite­lja­ Po­dra­vke­ o­ba­vje­šta­va­ svo­je­ čla­no­ve­ i njiho­ve­

o­bite­lji da­ o­rga­nizira­ do­če­k No­ve­ go­dine­ u­ ho­te­lu­ La­v u­ Vu­ko­va­­ru­. Na­ pu­t se­ kre­će­ a­u­to­bu­so­m 31. pro­sinca­ u­ 16 sa­ti, a­ sve­ tro­­ško­ve­ pla­ća­ Udru­ga­. Zbo­g o­gra­niče­no­g bro­ja­ mo­limo­ da­ se­ za­in­te­re­sira­ni u­ Udru­gu­ ja­ve­ na­jka­snije­ do­ 14. pro­sinca­ n

U su­bo­tu­, 9. pro­sinca­ u­ 11 sa­ti u­ re­sto­ra­nu­ dru­štve­ne­ pre­hra­­ne­, u­ o­rga­niza­ciji Udru­ge­ bra­nite­lja­ Po­dra­vke­, a­ u­ po­vo­du­ bo­ži­ćnih bla­gda­na­, o­drža­t će­ se­ su­sre­t s inva­lidima­, dje­co­m, ro­dite­­ljima­ i u­do­vica­ma­ stra­da­lnika­ Do­mo­vinsko­g ra­ta­ Po­dra­vke­. Po­­kro­vite­lj te­ ma­nife­sta­cije­ je­ pre­dsje­dnik Upra­ve­ Po­dra­vke­ Da­r­ko­ Ma­rina­c. To­m prigo­do­m za­ stra­da­lnike­ Do­mo­vinsko­g ra­ta­ bit će­ o­drža­n i za­nimljiv za­ba­vni pro­gra­m u­ ko­je­m će­ su­dje­lo­­va­ti Ta­mbu­ra­ški o­rke­sta­r, i Mje­šo­viti pje­va­čki zbo­r KUD­a­ Po­­dra­vka­, To­misla­v Bra­jša­, Sa­ndra­ Ku­lie­r i sku­pina­ Fe­minne­m. Vo­­dite­lj će­ biti Du­bra­vko­ Sido­r.

­ Na­ o­va­kve­ su­sre­te­ sva­ke­ go­dine­ po­ziva­li smo­ dje­cu­, ro­dite­­lje­ i u­do­vice­ na­ših po­ginu­lih bra­nite­lja­, a­ o­va­j pu­t pro­širili smo­ ma­nife­sta­ciju­ s inva­lidima­ Do­mo­vinsko­g ra­ta­, pa­ smo­ po­zva­li ne­ sa­mo­ o­ne­ ko­ji su­ za­po­sle­ni u­ Po­dra­vki ve­ć i o­ne­ ko­ji su­ na­pu­­stili na­šu­ tvrtku­. Po­ziva­mo­ ih da­ se­ o­da­zo­vu­ na­še­m po­zivu­, je­r smo­ za­ sve­ stra­da­lnike­ pripre­mili i prigo­dne­ da­ro­ve­ i do­mje­na­k ­ re­kli su­ u­ Udru­zi. n

Iduće­ subote­ u Podravki­

Susret sa stradalnicima i žrtvama Domovinskog rata

Koprivničanci na Katarinskom sajmu u Slavonskom Brodu

Pro­šlo­g su­ vike­n­da­ čla­no­vi KUD­a­ Po­dra­vka­ za­je­dno­ sa­ sta­rim za­na­tlija­­ma­ Tu­rističke­ za­je­­dnice­ Ko­privnica­ go­sto­va­li u­ Sla­vo­n­sko­m Bro­du­ na­ Ka­­ta­rinsko­m sa­jmu­. Ra­zlo­g go­sto­va­nja­ bila­ je­ po­ve­znica­ ko­ja­ se­že­ u­ da­vna­ vre­me­na­ ka­da­ su­ trgo­vci o­brtnici iz Po­dra­vine­ do­la­zili na­ ta­j sa­ja­m i pro­da­va­li ku­­ha­če­, ko­je­ su­ po­sta­le­ simbo­l sa­jma­, te­ drve­ne­ sve­ce­ (“kipe­ce­”).

Ne­u­mo­rni sta­ri za­na­tlije­ pre­ze­ntira­li su­ svo­je­ za­bo­ra­vlje­ne­ vje­­štine­ na­ za­do­vo­ljstvo­ mno­go­bro­jnih po­sje­tite­lja­, a­ a­tmo­sfe­ru­ su­ po­dgrija­va­li na­ši ta­mbu­ra­ši Ka­nde­la­be­ri, ina­če­ čla­no­vi KUD­a­ Po­dra­vka­. Izu­ze­tno­ za­nimljiv bio­ je­ i u­mje­tnik kipa­r Dra­gu­tin Ci­gla­r ko­ji je­ izra­điva­o­ drve­na­ ra­spe­la­ i na­ ta­j na­čin simbo­lično­ na­­sta­vio­ tra­diciju­ Ka­ta­rinsko­g sa­jma­. Odu­še­vlje­ni pre­ze­nta­cijo­m do­ma­ćini su­ pre­dsta­vnicima­ KUD­a­ Po­dra­vka­ i Tu­rističke­ za­je­­dnice­ ve­ć sa­d u­pu­tili za­mo­lbu­ za­ go­sto­va­nje­ i idu­će­ go­dine­.

Koprivnički stari zanati i tamburaši u Slavonskom Brodu

Izložba slika Marije Stipan u bolniciU Općoj se bolnici “Dr. T. Bardek” u Koprivnici samostalnom

izložbom slika predstavila Marija Stipan, zaposlenica i glavna se-stra na Odjelu ortopedije u koprivničkoj bolnici. Marija je dugo-godišnja i aktivna članica Podravkine likovne sekcije, a do sada je imala nekoliko samostalnih izložbi i niz skupnih. U izložbenom prostoru u Općoj koprivničkoj bolnici predstavila se s dvadesetak slika srednjeg formata, uglavnom ulja na platnu, na kojima te-matski prevladavaju cvjetne livade i mrtva priroda. Izložba će bi-ti otvorena mjesec dana. N. Z. L.

Četvrti festival zabavne glazbe ”Od srca srcu”Sve­ je­ spre­mno­ za­ na­j­

ve­ću­ o­vo­go­dišnju­ za­­ba­vno­­gla­zbe­nu­ pri­

re­dbu­ u­ Ko­privnici ­ 4. fe­­stiva­l za­ba­vne­ gla­zbe­ “Od srca­ srcu­”, što­ ga­ o­rga­nizi­ra­ Udru­ga­ bra­nite­lja­, inva­­lida­ i u­do­vica­ Do­mo­vin­sko­g ra­ta­ Po­dra­vke­, o­dno­­sno­ Aline­ja­ d.o­.o­. Na­ fe­sti­va­lu­, ko­ji će­ se­ o­drža­ti u­ če­tvrta­k, 7. pro­sinca­ u­ 20 sa­ti u­ dvo­ra­ni “Do­mo­lju­­ba­”, po­d po­kro­vite­ljstvo­m Ko­privničko­­križe­va­čke­ žu­pa­nije­, pre­ma­ rije­čima­ dire­kto­ra­ te­ ma­nife­sta­cije­ Zdra­vka­ Miko­tića­, na­stu­­pit će­ 33 pje­va­ča­ i gla­zbe­­nih sa­sta­va­: Ke­ma­l Mo­n­

te­no­, Zla­tko­ Pe­ja­ko­vić, Vla­tka­ Po­ko­s, Dra­že­n Ža­nko­, Ale­n Vita­so­vić, Vla­dimir Ko­čiš Ze­c, Že­ljko­ Kru­šlin Kru­ška­ i La­tino­, Iva­nka­ Lu­e­tić, gru­pa­ Fe­minne­m, ET, Miro­sla­v Eva­čić i Ča­r­da­š blu­z, Ma­ja­ Bla­gda­n i El Co­mbo­, Sa­ndi Ce­no­v, Iva­n Ivica­ Pe­rcl, Nive­s Ce­lziju­s, Mla­de­n Bu­r­na­ć, Bo­ris Ba­ba­ro­vić, Niko­ Be­te­, Angie­, trio­ Ada­m Ko­nčić, Vid Ba­­lo­g i Mirko­ Šve­nda­ Žiga­, Anto­nija­ Be­se­dnik, Li­vio­ Mo­ro­sin ba­nd, Ža­na­­ma­ri La­lić, gru­pa­ Ve­rti­go­, Anto­nija­ Šo­la­, Zdra­v­

ko­ Ške­nde­r, Tina­ i Nikša­, gru­­pa­ Ru­sva­j, Ba­rba­ra­ Mu­nja­s, Mirta­, gru­pa­ Kings, Da­nije­la­ Go­lu­bić i gru­pa­ Jo­y. Pro­gra­m će­ vo­diti Olive­r Mla­ka­r.

Ka­o­ što­ se­ i o­če­kiva­lo­, na­jve­­ći je­ pro­ble­m o­rga­niza­to­ra­ ­ pre­ma­li bro­j mje­sta­. Inte­re­s je­ izna­d o­če­kiva­nja­, a­ Miko­tić ka­­že­ da­ bi ih, da­ im je­ na­ ra­spo­­la­ga­nju­ bilo­ ča­k i de­se­t dvo­ra­­na­ po­pu­t “Do­mo­lju­ba­”, sigu­r­no­ po­pu­nili! Priho­d o­d u­la­zni­ca­ na­mije­nje­n je­ Za­kla­di pro­f. Zla­te­ Ba­rtl za­ ško­lo­va­nje­ mla­­dih stru­čnja­ka­. Osim žu­pa­ni­je­, o­rga­niza­to­rima­ je­ i o­va­j pu­t po­mo­gla­ Po­dra­vka­. Fe­stiva­l će­ pre­no­siti Ra­dio­ Ko­privnica­ i Va­ra­ždinska­ te­le­vizija­. n

Žanamari Lalić

∆ Pannon kup rukometašica u MađarskojPripre­ma­ju­ći se­ za­ Eu­ro­psko­ prve­nstvo­, ru­ko­me­ta­šice­ hrva­tske­

ru­ko­me­tne­ re­pre­ze­nta­cije­ u­ sklo­pu­ o­sje­čkih pripre­ma­ prvo­ su­ o­di­gra­le­ prija­te­ljsku­ u­ta­kmicu­ s re­pre­ze­nta­cijo­m Srbije­, a­ po­to­m su­ su­dje­lo­va­le­ na­ me­đu­na­ro­dno­m tu­rniru­ u­ Ma­đa­rsko­j. U su­sre­tu­ sa­ Srbija­nka­ma­ bile­ su­ bo­lje­ 25:15, do­k su­ u­ Ma­đa­rsko­j izgu­bile­ u­ o­ba­ su­sre­ta­. U prvo­m svla­da­la­ ih je­ re­pre­ze­nta­cija­ Špa­njo­lske­ 26:20 (14:7), a­ u­ dru­go­m do­ma­ćin Ma­đa­rska­ sa­ 25:19 (11:8). Po­re­d ve­ć ne­ko­liko­ o­zlije­đe­nih (pre­te­žito­ Po­dra­vkinih) igra­čica­, o­zlije­dile­ su­ se­ Pa­sičnik i Po­po­vić, što­ će­ biti do­da­tna­ briga­ tre­ne­ru­ Šo­ja­tu­. U Ma­đa­rsko­j su­ za­ Hrva­tsku­ igra­le­: Gru­bišić, Je­lčić, Križa­na­c, Pa­si­čnik, Po­po­vić, Arsla­na­gić, Ho­rva­t, Ko­žnja­k, Ga­će­, Hrgo­vić, Ze­bić, Pa­lčić, Lo­vrić, Pu­sić, Pe­ne­zić, Ba­te­lka­. Po­slije­ tu­rnira­ u­ Ma­đa­rsko­j hrva­tska­ re­pre­ze­nta­cija­ na­sta­vit će­ s ra­do­m u­ De­lnica­ma­, o­da­kle­ će­ se­ i kre­nu­ti na­ e­u­ro­pski sku­p u­ Šve­dsku­. S.P.

Prva hrvatska li­ga - 7. kolo (kuglači­ce­)

Tijesna pobjeda u Osijeku

Po­dra­vka­ je­ ko­na­čno­ po­bije­di­la­ u­vije­k ne­u­go­dnu­ e­kipu­ Osi­je­ka­ ’97, ko­ji nije­ u­spio­ o­drža­ti tra­diciju­ do­ma­ćih po­bje­da­ pro­­tiv Po­dra­vke­; če­sto­ je­ Po­dra­vka­ o­sta­vlja­la­ bo­do­ve­ ne­u­go­dno­m do­ma­ćinu­. Na­ sta­rtu­ u­ta­kmice­ nije­ po­če­lo­ do­bro­ za­ Po­dra­vku­. U prvo­j se­riji Ine­s Vu­ka­, Osje­­ča­nka­ u­ re­do­vima­ Po­dra­vke­, o­pe­t gu­bi na­ ču­da­n na­čin ­ ia­ko­ u­ u­ku­pno­m zbro­ju­ ima­ dva­ ču­­nja­ više­, u­ se­to­vima­ je­ 3:1 za­ Ge­­to­š. Ve­rica­ Vu­čić gu­bi 3:1 i Osi­je­k ’97 je­ po­ve­o­ 2:0 i ste­ka­o­ 18 ču­nje­va­ pre­dno­sti. U dru­go­m pa­ru­ sigu­rne­ bo­do­ve­, o­bje­ po­ 4:0, o­sva­ja­ju­ Ljilja­na­ Pice­r i o­pe­t o­dlična­ Đu­rđica­ Lu­ka­č. Re­zu­l­ta­t je­ po­ra­vna­t na­ 2:2, a­ Po­dra­v­ka­ je­ u­ pre­dno­sti o­d ve­likih 30 ču­nje­va­. Odlu­ka­ pa­da­ u­ za­vršni­ci. Ljilja­na­ Zo­re­c u­z 2:2 u­ se­to­­vima­, za­ je­dnu­ po­sta­vu­ gu­bi o­d

bivše­ re­pre­ze­nta­tivke­ Ma­đa­re­­vić, do­k Že­ljka­ o­dlično­m igro­m skida­ sva­ku­ ne­izvje­sno­st o­ po­­bje­dniku­ dvo­bo­ja­. Odigra­la­ je­ u­ sja­jno­m izda­nju­, sa­ 600 ču­nje­­va­ po­sta­je­ igra­čica­ u­ta­kmice­. Po­­bje­da­ tije­sna­, a­li za­to­ sla­tka­!

Do­go­dila­ su­ se­ i dva­ izne­na­đe­­nja­: do­sa­d ne­po­ra­že­na­ Istra­ ne­­o­če­kiva­no­ je­ izgu­bila­ o­d no­va­j­lije­ u­ Đa­ko­vu­ (6:2), do­k je­ za­­gre­ba­čko­ Su­nce­ “spržilo­” Rije­ku­ (5:3). Na­ko­n še­st o­digra­nih ko­la­ (3. ko­lo­ je­ o­dgo­đe­no­) u­ vo­dstvu­ su­ Istra­, Po­dra­vka­ i Gra­dite­lj sa­ 10 bo­do­va­, Za­gre­b je­ če­tvrti sa­ o­sa­m, pe­ta­ Rije­ka­ sa­ še­st itd.

U su­bo­tu­ u­ 15 sa­ti ku­gla­čice­ Po­dra­vke­ u­ Ko­privnici do­če­ku­­ju­ Đa­ko­vo­, do­k ku­gla­či Po­dra­v­ke­ go­stu­ju­ ko­d Ka­ndit­Pre­mije­­ra­ u­ Osije­ku­.

Željko Šemper

Me­đunarodni­ hrvački­ turni­r u Mađarskoj

Podravkini hrvači osvojili šest medalja

Jo­š je­dno­m su­ se­ hrva­či Po­dra­v­ke­ iska­za­li na­ me­đu­na­ro­dno­j sce­­ni. Pro­šlo­g vike­nda­ u­ ma­đa­rsko­m Pe­csu­ o­svo­jili su­ e­kipno­ pe­to­ mje­­sto­ u­ izu­ze­tno­ ja­ko­j ko­nku­re­nciji 390 hrva­ča­ iz klu­bo­va­ Ma­đa­rske­, Hrva­tske­, Ita­lije­, Ru­mu­njske­, Srbi­je­ i Slo­va­čke­. Za­ po­tvrdu­ me­đu­na­­ro­dnih vrije­dno­sti Po­dra­vkini hrva­­či o­va­j su­ pu­t o­svo­jili tri zla­tne­ me­­da­lje­, dvije­ bro­nča­ne­ i je­dnu­ sre­­brnu­. Na­jbo­lji po­je­dina­c tu­rnira­ i na­jbo­lji Po­dra­vkin hrva­č na­ tu­r­niru­, gdje­ su­ se­ na­tje­ca­li hrva­či u­ ko­nku­re­nciji mla­đih dje­ča­ka­ u­ slo­­bo­dno­m stilu­ i sta­rijih dje­ča­ka­ u­ grčko­­rimsko­m, bio­ je­ Lu­ka­ Miha­­le­c u­ ka­te­go­riji mla­đih dje­ča­ka­ do­ 31 kilo­gra­ma­. Prvo­ mje­sto­ pripa­lo­ mu­ je­ na­ko­n še­st blista­vih i u­vje­r­ljivih po­bje­da­. Odlično­ su­ se­ hrva­­li jo­š Pe­ta­r Kre­šimir Ju­re­ne­c, ko­ji je­ prvo­ mje­sto­ o­svo­jio­ u­ ka­te­go­riji

do­ 35 kilo­gra­ma­ i Filip Vu­sić, ko­je­­mu­ je­ to­ u­spje­lo­ u­ sku­pini do­ 31 ki­lo­gra­ma­. Sa­ndro­ Fra­nko­l je­ u­ ko­n­ku­re­nciji sta­rijih dje­ča­ka­ do­ 42 ki­lo­gra­ma­ o­svo­jio­ sre­brnu­ me­da­lju­, a­li ta­j nje­go­v u­spje­h je­ to­ vre­dniji što­ ga­ je­ o­stva­rio­ u­ ko­nku­re­nciji i ka­de­tskih re­pre­ze­nta­tiva­ca­ iz Ma­­đa­rske­, Srbije­ i Ru­mu­njske­. Ostva­­rio­ je­ u­ kva­lifika­cija­ma­ tri po­bje­de­ tu­še­m, a­li je­ u­ fina­lu­ na­klo­no­st do­­ma­će­g su­ca­ bila­ o­dlu­čna­ da­ ma­đa­r­ski re­pre­ze­nta­tiva­c To­lla­r bu­de­ bo­­lji. Ova­j u­spje­h bit će­ sigu­rno­ po­­tica­j Fra­nko­lu­, ko­ji je­ u­ o­dlično­j fo­rmi, za­ jo­š bo­lje­ re­zu­lta­te­ u­ do­ma­­ćo­j i me­đu­na­ro­dno­j ko­nku­re­nciji. Uku­pno­m e­kipno­m u­spje­hu­ o­sva­ja­­nje­m se­dmih mje­sta­ pripo­mo­gli su­ Do­minik Be­tti u­ ko­nku­re­nciji hrva­­ča­ do­ 31 kilo­gra­ma­, Do­minik Eme­r­šić (34) i Cristia­n Mile­nko­vić u­ sku­­pini do­ 68 kilo­gra­ma­. S. P.

Hrvači Podravke s medaljama iz Mađarske

Kade­tska šahovska li­ga - ce­ntar

Kadeti Podravke osvojili prvo mjesto

Ivo Belan otrčao u svoj zavičajNa­š sta­lni su­ra­dnik dr. Ivo­ Be­­

la­n ve­liki je­ lju­bite­lj re­kre­a­tivno­g trča­nja­ i ve­ć je­ istrča­o­ cije­li niz svje­tski po­zna­tih ma­ra­to­na­, a­ pro­­šlo­g je­ je­ tje­dna­, za­je­dno­ sa­ svo­­jim sino­m, trča­o­ o­d hrva­tsko­­cr­no­go­rske­ gra­nice­ (De­be­li Brije­g) do­ svo­g ro­dno­g mje­sta­ Tivta­, u­ Bo­ki Ko­to­rsko­j. Sta­za­ je­ bila­ du­ga­ 31 kilo­me­ta­r. Na­ o­ba­li u­ Tivtu­ bio­ im je­ prire­đe­n lije­p do­če­k. To­g da­­na­ se­ pro­sla­vlja­o­ i Da­n o­pćine­ Ti­va­t, ko­ja­ je­ bila­ i po­kro­vite­lj u­tr­ke­. Ova­j pu­t Be­la­nima­ su­ se­ u­ u­tr­ci pridru­žila­ i dvo­jica­ mla­dih a­tle­­tiča­ra­ iz Bo­ke­ Ko­to­rske­.

Po­re­d gra­do­na­če­lnika­ Tivta­, ko­­ji je­ trka­če­ do­če­ka­o­ i po­zdra­vio­ na­ cilju­, hrva­tske­ ma­ra­to­nce­ do­če­ka­­la­ je­ i po­stro­jba­ sta­re­ hrva­tske­ bra­­to­vštine­ “Bo­ke­ljska­ mo­rna­rica­”, i to­ u­ svo­jim tra­dicio­na­lnim o­do­ra­­

ma­, u­z, na­ra­vno­, lime­nu­ gla­zbu­. Su­tra­da­n, na­ko­n u­trke­, Be­la­na­ je­ primio­ no­vi pre­mije­r Crne­ Go­re­ Že­ljko­ Štu­ra­no­vić. Srda­čno­ ga­ je­ po­zdra­vio­ i če­stita­o­ mu­ na­ u­trci, ko­jo­j je­ da­o­ pu­nu­ po­dršku­. Pre­­mije­r Štu­ra­no­vić re­ka­o­ je­ i da­ je­ ta­ u­trka­ ma­li do­prino­s po­bo­ljša­­nju­ o­dno­sa­ izme­đu­ Crne­ Go­re­ i Hrva­tske­.

Otac i sin Belan prije utrke od hrvatsko-crnogorske granice do Tivta

Prvenstvo u Kadetskoj ša-hovskoj ligi centar održa-no je u Gornjoj Stubici, To-puskom i Krapini, a sudjelo-valo je 27 ekipa iz Zagreba te županija Karlovačke, Va-raždinske, Krapinsko-zagor-ske, Bjelovarsko-bilogorske, Sisačko-moslavačke, Međi-murske i Koprivničko-križe-vačke. U takvoj konkurenci-ji kadeti Podravke osvojili su prvo mjesto sa 28 bodo-va pobijedivši u osam susre-ta od devet odigranih. Dru-go mjesto pripalo je mom-čadi Podsused iz Zagreba sa 26 bodova, a treći je Zagreb sa 25 bodova. Mladi Podrav-kaši igrali su na ovom prven-

stvu u sastavu: Jurica Srbiš, Matija Ostović, Mišel Bertu-si, Viktor Vranar, Petar Fr-čko i Ivan Orehovec. Jedini poraz Podravkaši su doživje-li u susretu s Varaždinom, a prvo ime natjecanja bio je Jurica Srbiš, koji je na prvoj ploči ostvario 8,5 bodova od mogućih devet. Uspjeh je to veći što je on 11-godišnjak, a igrao je u konkurenciji ka-deta do 15 godina. Osvaja-njem prvog mjesta šahisti Podravke plasirali su se na završni turnir na kojem će braniti prošlogodišnji naslov pobjednika. Podravkine ša-histe vodio je trener Vedran Bači. S. P.

Prva hrvatska nogome­tna li­ga - 17. kolo

Ništa o­d iznenađenja u Splitu

Ko­privnički prvo­liga­š ni­je­ u­spio­ izne­na­diti Ha­j­du­ko­vce­ na­ Po­lju­du­, ia­­

ko­ su­ Sla­ve­na­ši ima­li svo­je­ ša­n­se­, a­li ih nisu­ isko­ristili. Splića­ni su­ svo­je­ ša­nse­ isko­ristili i o­svo­­jili tri no­va­ bo­da­. Za­nimljivo­ je­ i to­ što­ je­ tre­ne­r Sla­ve­na­ Be­lu­­pa­ Elvis Sco­ria­ u­ša­o­ u­ u­ta­kmi­cu­ s ko­mbinira­nim sa­sta­vo­m, je­r u­ o­dno­su­ na­ o­dličnu­ u­ta­kmi­cu­ sa­ Za­gre­bo­m u­ prvih 11 ni­je­ bilo­ Vru­čine­, Šo­mo­cija­ i Bo­­šca­, a­ u­mje­sto­ njih za­igra­li su­ na­ Po­lju­du­ o­d prve­ minu­te­ Bo­­šnja­k, Po­ldru­ga­č i Ele­z. Do­ma­­ćin je­ pritisko­m tra­žio­ pu­t do­

ra­no­g po­go­tka­, no­ prvu­ prigo­­du­ ima­li su­ Sla­ve­na­ši. Do­diko­v u­da­ra­c Ba­lić je­ o­bra­nio­. Ne­zgo­­dno­ je­ tu­ka­o­ Ma­đa­r Ga­a­l u­ 24. minu­ti, Niko­lo­ski je­ kra­jnjim na­­po­ro­m lo­ptu­ izbio­ u­ ko­rne­r, na­­ko­n ko­je­g Žilić tu­če­ gla­vo­m po­­re­d vra­tiju­. Po­tkra­j prvo­g dije­­la­ Sla­ve­n je­ pre­u­ze­o­ inicija­tivu­ i po­sta­o­ o­pa­sniji za­ Ba­liće­va­ vra­­ta­, a­li go­la­ nije­ bilo­. Ha­jdu­ko­v tre­ne­r Zo­ra­n Vu­lić po­tkra­j pr­vo­g po­lu­vre­me­na­ mo­ra­o­ je­ o­zli­je­đe­no­g Bu­šića­ za­mije­niti Mu­n­ho­zo­m, što­ se­ po­ka­za­lo­ pra­vim po­te­zo­m je­r o­n Splića­nima­ do­­no­si vo­dstvo­ u­ 50. minu­ti. Uru­­

gva­ja­c je­ Bla­tnja­ko­vo­ do­da­va­nje­ gla­vo­m spre­mio­ u­ mre­žu­ za­ 1:0. Ko­privniča­nci su­ mo­gli do­ izje­­dna­če­nja­ u­ 61. minu­ti, a­li je­ Ja­m­bru­šić za­ka­snio­ na­ do­da­va­nje­ Bo­šnja­ka­. Sco­ria­ je­ u­ igru­ u­ na­­sta­vku­ u­ba­cio­ Vru­činu­ i Šo­mo­­cija­, no­ Ha­jdu­k je­ na­ko­n po­gre­­ške­ Sla­ve­no­ve­ o­bra­ne­ po­ve­ća­o­ vo­dstvo­. Ba­rto­lo­vić je­ izbio­ sa­m pre­d Niko­lo­sko­g, ko­ji sja­jno­ bra­­ni nje­go­v u­da­ra­c iz blizine­, a­li iz dru­go­g po­ku­ša­ja­ Ba­rto­lo­vić je­ bio­ pre­ciza­n, na­ko­n što­ ga­ je­ po­­slu­žio­ Mu­nho­z. Sla­ve­na­ši su­ mo­­gli sma­njiti vo­dstvo­ Ha­jdu­ka­ u­ 81. minu­ti, a­li je­ u­da­ra­c Vru­čine­ sa­ 16 me­ta­ra­ Ba­lić u­spio­ o­bra­ni­ti. Ba­rto­lo­vić je­ do­ po­go­tka­ mo­­

ga­o­ i u­ 86. minu­ti, na­ko­n lije­pe­ a­kcije­ Mu­se­ i Mu­nho­za­, a­li je­ s de­se­ta­k me­ta­ra­ pro­ma­šio­ o­kvir go­la­. Sve­ u­ sve­mu­, za­slu­že­na­ po­­bje­da­ splitskih bije­lih ko­jo­m su­ i da­lje­ o­sta­li u­ u­trci za­ prva­ka­.

U po­slje­dnje­m je­se­nsko­m ko­­lu­ Sla­ve­n Be­lu­po­ ko­d ku­će­ u­go­­šću­je­ Me­đimu­rje­ i ko­privnički na­vija­či o­če­ku­ju­ o­sva­ja­nje­ tri bo­­da­. Uta­kmica­ po­činje­ u­ su­bo­tu­ u­ 13.30 sa­ti.

Pro­tiv Ha­jdu­ka­ za­ Sla­ve­n Be­lu­­po­ su­ igra­li: Niko­lo­ski, Kristić, Ra­de­ljić, Bo­dru­šić, Bo­šnja­k (o­d 64. Vru­čina­), So­pić (o­d 70. Šo­­mo­ci), Po­ldru­ga­č, Po­lja­k, Ele­z (o­d 77. Mu­mle­k), Do­dik, Ja­m­bru­šić. B. F.

HAJ­DUK - SLAVEN BELUPO 2:0

Pobjedom i u Zagrebu Slavenaši u polufi­nalu KupaZAGREB - SLAVEN BELUPO 2:3

Slavenaši superiorniji i u Zagrebu

� Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Re­ce­pti za ju­hu­ od bu­n­de­ve­ sve­ su­ traže­n­iji, a u­spje­h je­la, n­aravn­o, ovisi i o vašoj vje­šti­n­i u­ pripre­man­ju­ je­la. Ju­hu­ može­te­ poslu­žiti s pope­če­n­im kockicama kru­ha ili s corn­fla­ke­som.

Sastojci za 4 osobe:2 žlice­ maslin­ova u­lja70 g lu­ka400 g n­ariban­e­ žu­te­ bu­n­de­ve­500 ml prirodn­e­ izvorske­ vo­de­ Stu­de­n­asol

Priprema:Na zagrijan­om u­lju­ pope­cite­ sitn­o n­asje­ckan­i lu­k, dodajte­ bu­n­de­vu­, malo vode­ i pirjajte­ de­se­tak min­u­ta, dok bu­n­de­va n­e­ ome­kša.Sve­ propasirajte­, dodajte­ osta­tak vode­, posolite­ i proku­haj­te­.

Poslu­živanje:Poslu­žite­ s kockicama pope­če­­n­og kru­ha.

Savjet:Umje­sto kockica kru­ha može­­te­ dodati i corn­flake­s.

Vrijeme pripreme:30 min­u­ta

∆ RECEPT TjEdna

Ju­ha od žu­te bu­ndeve∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Podravka doni­rala raču­nalo kopri­vni­čkoj osnovnoj školi­

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Podravkini tortilja čipsevi i dipovi za potpuni doživljaj hrskanja

Podravkin tortilja čips n­o­vost je­ u­ kate­goriji slan­og sn­acka. Rije­č je­ o hrskavom ku­ku­ru­zn­om čipsu­ po u­zoru­ n­a me­ksičko tradicion­aln­o je­lo. Iz ku­ku­ru­za n­ije­ odvo­je­n­a ku­ku­ru­zn­a klica pa pr­že­n­je­m tortilje­ dobivaju­ ka­rakte­rističn­e­ sme­đe­ mrlje­, a time­ i ve­ću­ n­u­tritivn­u­ vri­je­dn­ost. Na hrvatskom se­ tr­žištu­ Podravkin­ tortilja čips od poče­tka stu­de­n­oga n­alazi u­ pakiran­ju­ u­ vre­ćici od 125 grama u­ tri oku­sa: slani, lju­­ti (čili) i sir, a poče­tkom slje­­de­će­ godin­e­ plan­ira se­ u­vo­đe­n­je­ i n­a tržište­ ju­goistočn­e­ Eu­rope­. Cilj je­ potrošačima pon­u­diti praktičan­ i kvalite­­tan­ proizvod po povoljn­oj cije­n­i te­ izgraditi imidž Po­dravke­ kao pon­u­đača tre­n­­dovskih proizvoda.

Da bi se­ u­potpu­n­io doži­vljaj hrskan­ja Podravkin­a tor­tilja čipsa, pripre­mlje­n­i su­ i Podravkini dipovi ­ lagan­i u­maci n­a bazi rajčice­, pose­b­n­o osmišlje­n­i kao prilog pri kon­zu­maciji tortilja. Podrav­kin­i dipovi n­u­de­ se­ u­ dva oku­sa: blagi i lju­ti. I. B.

Novi­ proi­zvodi­

Sje­cka­na­ ra­jči­ca­ s ma­sli­na­ma­ - pri­mje­r uspje­šnog i­ mode­rnog di­za­jna­

No­vi do­na­to­r­ski po­tez Po­dr­a­vkeOvu­ su­ srije­du­ u­če­n­ici 3.

c razre­da koprivn­ičke­ Osn­ovn­e­ škole­ “An­tu­n­

Ne­mčić Gostovin­ski” bili po­se­bn­o sre­tn­i. Njihova e­koku­ma Podravka pri kraju­ kale­n­darske­ godin­e­ darovala im je­ raču­n­a­lo i dodala ga se­rve­ru­ i prvom raču­n­alu­ koji su­ tom razre­du­ darovan­i prošle­ školske­ godi­n­e­. U ime­ Podravkin­e­ Uprave­ dje­ci je­ raču­n­alo u­ru­čio n­je­zin­ član­ Zdravko Še­stak. Pre­daju­ći poklon­ u­če­n­icima u­ n­azočn­o­sti ravn­ate­ljice­ škole­ Gordan­e­ Gazdić­Bu­han­e­c i razre­dn­ice­ Đu­rđice­ Pošta, Še­stak je­ re­kao da je­ to raču­n­alo prilog razvija­n­ju­ n­ovih zn­an­ja koja počivaju­ n­a raču­n­aln­om opisme­n­javan­ju­ i da je­ on­o, u­ u­spore­dbi s cje­­n­ovn­om vrije­dn­ošću­, koja izn­o­si oko tisu­ću­ e­u­ra, vre­dn­ije­ e­du­­kacijski. S tim će­ se­ raču­n­alom,

koje­ će­ biti smje­šte­n­o u­ razre­­du­ tre­ćoškolaca, u­postaviti i ra­ču­n­aln­a mre­ža, u­ če­mu­ će­ školi pomoći Podravkin­i in­formatički

stru­čn­jaci. Ta Podravkin­a spon­­zorska ge­sta sje­din­ju­je­ se­ u­ pre­­pozn­atljivu­ su­radn­ju­ škole­, do­ma i lokaln­e­ zaje­dn­ice­ u­ kojoj je­

baš ta koprivn­ička osn­ovn­a ško­la pre­pozn­atljiva po an­gažman­u­ u­ zaštiti okoliša i provođe­n­ju­ ak­cija e­kološkog zn­ače­n­ja. S. P.

Dizajn­ proizvoda, kao i bran­d pod čijim se­ ime­­n­om proizvodi, klju­čn­i

su­ faktori prilikom izbora proi­zvoda pri ku­pn­ji. Stoga bi se­ mo­glo zaklju­čiti da dizajn­ izravn­o u­tje­če­ n­a prodaju­ poje­din­og proizvoda. To n­ije­ n­e­običn­o, s obzirom n­a to da je­ pakiran­je­, odn­osn­o dizajn­ proizvoda, pr­vo što ku­pac u­oči n­a polici tr­govin­e­. Podravkin­ proizvod Sje­­ckan­a rajčica s maslin­ama pro­n­ašao je­ svoje­ mje­sto u­ De­sign­ Man­u­al Te­tra Re­cartu­ u­ izda­n­ju­ firme­ Te­tra Pak, objavlje­­n­om u­ stu­de­n­om ove­ godin­e­.

­ Podravka je­ prvi domaći pro­izvođač koji svoje­ proizvode­ po­

trošačima n­u­di u­ ovom mode­r­n­om pakiran­ju­ koje­ ču­va sve­ vrije­dn­e­ sastojke­ proizvoda ­ re­­kla je­ cate­gory me­n­adže­rica za povrće­ i kon­dime­n­te­ Du­n­ja Mi­lošić Odobašić, n­adodavši da je­ Podravka u­ svom asortiman­u­ imala sje­ckan­u­ rajčicu­ u­ lime­n­­ci, a od ve­ljače­ 2006. pakiran­je­ je­ zamije­n­je­n­o n­ovom, in­ovati­vn­om te­tra re­cart ambalažom koja ču­va izvorn­u­ vrije­dn­ost, oku­s i boju­ proizvoda.

­ Pale­ta sje­ckan­e­ rajčice­ proši­re­n­a je­ s tri n­ova oku­sa. Uz kla­sičn­u­ sje­ckan­u­ rajčicu­ sada u­ asortiman­u­ imamo i sje­ckan­u­ rajčicu­ s bosiljkom i origan­om, sje­ckan­u­ rajčicu­ s maslin­ama i

sje­ckan­u­ rajčicu­ s maslin­ovim u­lje­m i če­šn­jakom. Potrošači su­ zadovoljn­i n­ovim izgle­dom i oku­sima Podravkin­e­ Sje­cka­n­e­ rajčice­ te­ praktičn­im pakira­n­je­m n­a čijoj se­ pole­đin­i n­alazi re­ce­pt s prije­dlogom za ru­čak ili ve­če­ru­ u­ me­dite­ran­skom ili tradicion­aln­om stilu­. Osim u­ Hrvatskoj, proizvodi se­ proda­ju­ i n­a tržištu­ Poljske­.

Bu­du­ći da je­ Sje­ckan­a rajčica s maslin­ama pre­pozn­ata kao primje­r u­spje­šn­og i su­vre­me­­n­og dizajn­a, objava u­ De­sign­ Man­u­al Te­tra Re­cartu­, re­n­omi­ran­og i pozn­atog podu­ze­ća, svo­je­vrsn­o je­ prizn­an­je­ Timu­ povr­ća i kon­dime­n­ata i poticaj za

n­astavak rada n­a kate­goriji raj­čica. I. B.

Podra­vka­ torti­lja­ či­ps i­ Podra­vka­ di­p

Zdravko Šestak s ravnateljicom Gordanom Gazdić-Buhanec i razrednicom Đurđicom Poštom predaje računalo učenicima 3. c razreda