biće vremena

7/30/2019 Biće vremena

http://slidepdf.com/reader/full/bice-vremena 1/92

Pol Anderson, BIÆE VREMENAPrevela Ljubica Igrutinoviæ

PREDGOVORBudite spokojni jer nemam nameru da se pretvaram da je ova prièa istinita.

Prvo, taj zahtev je literarna konvencija koja je propala zajedno sa lepim spomenom na Teodora Ruzvelta. Drugo, ne biste poverovali. Treæe, bilo koja pripovest potpisana mojim imenom mora opstati ili propasti kao zabava; ja sam pisac, a ne kultist. Èetvrto, taj sastav je zaista moj. Nedoumice i praznine koje su se pojavljivale u toj gomili zabeleki, novinskih iseèaka, fotografija i seæanja na izgovorene reèkoje su mi zavetane, zamenjivao sam pretpostavkama. Kada je bilo neophodno, menjao sam imena liènosti, mesta i dogadjaje. I èitavom svojom duinom, ova prièa koristi thnike proznog kazivanja.

Konaèno, ni sam nimalo ne verujem u nju. Oh, da, moemo se sastati, vi i ja,da u nedogled preturamo po zvaniènim dokumentima, starim novinama, godinjacima i èasopisima. Bio bi to ogroman napor i troak; a ishod, makar i povoljan, malo bi togapotvrdio; ima vanijih poslova koje treba obaviti; naa bi nas otkriæa, razumljivo, utome mogla ugroziti.

Jedina svrha ovih stranica jeste da kaem neto o doktoru Robertu Andersonu.Ovu knjigu dugujem njemu. Mnoge izreke su njegove, a ja sam se u svakom pogledutrudio da, u znak seæanja, saèuvam poneto od njegovog stila i duha.

Shvatate i sami da sam mu veæ bio duan mnogo vie. U onome to sledi prepoznaædosta toga iz mojih prethodnih prièa. Ideje, likovi i sudbine roðeni su u dugim satima dok smo sedeli pored vatre od naplavljenih trupaca, ispijajuæi eri i sluajuæi Moc

rta. Iako u mnogome izmenjeni, delom u literarne svrhe, a delom da bi prièe ipak bile moja tvorevina, u samoj biti one su bile njegove. On ne bi prihvatio nikakavudeo u podeli dobiti. "Ako je proda", nasmejao se, "izvedi Karin na ekstravagantnu veèeru u San Francisku i ispij jednu èaicu za mene.".

Naravno, prièali smo i o mnogim drugim stvarima. U seæanju mi je mnotvo naih azgovora. Imao je otkaèen smisao za humor. Neodoljiv je bio izazov kojim je svojetajnovite fantazije neoèekivanim obrtom pretvarao u blage ale. Takva je bila gomilamaterijala koja je ostala za njim.

S druge strane, neki delovi su neuobièajeno hladni.A moda i nisu. U nekoliko navrata, kada sam imao priliku da budem sa njim

u prisustvu jednog ili dvojice mlaðih unuka, zapazio sam da je njegovo uivanje, udrutvu te deèice, na trenutke bilo preseèeno neèim to je lièilo na patnju. Kada sam glednji put video, na razgovor skrenuo je na temu kakva je buduænost pred nama i on

je sasvim iznenada uzviknuo: "Oh, Boe, mladi, siroti mladi! Pole, tvoje i moje pokolenje prolo je sramotno lako. Sve to se ikad od nas oèekivalo bilo je da budemo beli Amerikanci zadovoljavajuæeg zdravlja i nae mesto pod suncem je bilo bezbedno. Ali prolost se i ovde sada vraæa sa svojom proseènom klimom, a to je ledeno doba". Popivi naiskap iz èae, ponovo je dolio, mnogo bre nego to je to stvarno eleo. "Preivesreækoviæi", dodade on. "A ostali... proæi æe kako im Bog da. Za jednog lekara ovakva stina je sasvim normalna stvar, zar ne?" Zatim je promenio temu.

U svojim poznim godinama Robert Anderson bio je visok i suvonjav, pomalopogrbljen, ali u izvrsnoj kondiciji, koju je on pripisivao peaèenju i vonji biciklom. Lice mu je bilo isto tako mravo, sa plavim oèima iza debelih stakala naoèara, a seda kosa i odeæa delovale su neuredno na gotovo isti naèin. Govorio je polako, uz povremene prekide da bi se pozabavio svojom lulom duvana, u kojoj je uivao dva putadnevno. Delovao je smireno i milo. Ipak, oseæao se slobodan, barem koliko i njegov

maèak. "U mojim godinama", primetio je, "ono to bi se ranije zvalo nastranost ilisvojeglavost, sada se prihvata kao simpatièna ekscentriènost. U potpunosti koristimsve prednosti te èinjenice." iroko se osmehnuo. "Doæi æe i na tebe red, seti se se tam ti govorio."

Gledano sa strane, njegov ivot je proticao mirno. Rodio se u Filadelfiji1895. godine, i bio je daleki roðak mog oca. Iako je naa porodica poreklom iz Skandinavije, jedan njen ogranak iveo je u Americi jo od vremena graðanskog rata. Ipak, nita nismo znali jedan o drugom sve dok se jedan od njegovih sinova, koga je zanimala genealogija, nije doselio u nae susedstvo i uspostavio vezu sa nama. Kada namje stari gospodin doao u posetu, pozvao je moju suprugu i mene eleæi da nam uzvrati



gostoprimstvo i od tog trenutka postali smo bliski.Njegov otac bio je novinar, koji je 1910. godine preuzeo posao izdavaèa dn

evnog lista u malom gradu koji je imao ne vie od deset hiljada stanovnika. Gradiæ,koga sam odluèio da zovem Senlak, nalazio se u gornjoj srednje-zapadnoj oblasti. Svoje domaæinstvo moj je prijatelj kasnije opisao kao uslovno episkopalno i u osnovi demokratsko. Upravo je zavrio studije medicine kada je Amerika ula u Prvi svetski rat. Prijavio se kao vojnik, ali nikada nije uèestvovao u prekomorskim akcijama.Po otputanju iz vojske upisao je doktorske studije. Imam utisak da je negde u medjuvremenu, u danima potitenosti, pomalo pukao. To nije moglo biti tako estoko. Konaèno se vratio u Senlak, otpoèeo privatnu praksu i oenio se svojom dugogodinjom vereicom.

Èini mi se da je uvek bio neumoran. Posao lekara opte prakse nimalo nije bio dosadan, pre nego to su napretkom bili osudjeni na to da ga svedu na obièno ispisivanje uputa bolesnicima - i njegov brak je bio sreæan. Od èetvoro dece, tri deèaka sustasala i jo napreduju.

Godine 1955. napustio je posao da bi se posvetio putovanjima u drutvu svoje ene. Kada je 1958. godine ona umrla, prodao je kuæu i kupio letnjikovac u blizini. Putovao je mnogo manje; bez njegove Kejt putovanja nisu bila tako zabavna, kako je sam setno primetio. I pored toga , saèuvao je ivo zanimanje za svet oko sebe.

Govorio mi je o narodu, koga sam kasnije nazvao Maurai, poput bajke kojuje izmislio, ali nije bio dovoljno vet da od nje napravi prièu. Desetak godina kasnije, mada nije bilo nikakvog razloga, èinilo mi se kao da je zabrinut za mene, aja sam zauzvrat bio zabrinut ta se to vremenom moglo s njim dogoditi. Ali ubrzo je prestao sa tim. Bio je ponovo onaj stari, mada je s vremena na vreme ispoljava

o pritajenu neumoljivost. Nema sumnje da je bio pri èistoj svesti kada je u svom testamentu napisao odeljak koji se ticao mene.Preostalo mi je samo da na najbolji naèin iskoristim ono to sam nasledio.Krajem te godine, sasvim iznenada, usnuvi, Robert Anderson je preminuo. N

edostaje nam.

1.Poèetak prièe oblikuje njen kraj, ali o poreklu Deka Heviga ne mogu reæi skoro

nita uprkos èinjenici da sam pomogao da doðe na ovaj svet. Ko je tog hladnog februarskog jutra 1933. razmiljao o genetskom kodu, ko bi pomislio da æe jednoga dana Ajntajnovo delo siæi sa svog matematièkog Olimpa meðu obiène ljude, ko je pretpostavljao kakvse snaga krije u narodima koje smo smatrali zauvek pokorenim? Dobro se seæam kakose teko i sporo raðao. Elinor Hevig bila je prilièno mlada i sitna, a on je bio njen

o prvo dete. Bio sam neodluèan da uradim carski rez; moda je moja krivica to sa istim muem nije imala vie dece. Konaèno se crvena namrgoðena ivotinjica nala bezbedno unaruèju. Pljusnuo sam ga po stranjici i on je, udahnuvi, uz negodovanje zaplakao. Dalje je sve teklo uobièajenim redom.

Poroðaj se odvijao na poslednjem, treæem, spratu nae okrune bolnice koja se nlazila na tadanjem rubu grada. Odloivi hirurki pribor, bacio sam irok pogled kroz zor. Sa moje desne strane, du zaleðene reke, tiskao se Senlak sa kuæama od crvene opeke i krovovima povrh drvoreda. Svitalo je. Iz pravca eleznièke stanice dopirala jesablasna rika motora dizalice za ito i rezervoara za vodu. Ispred mene i levo, iroko zatalasana brda, bela pod niskim sivim nebom, tu i tamo ispresecana ogoljenimèestarima, vijugavim ogradama i ponekom farmom. Horizont je ocrtavala tama. Bio je to Morgan Vuds. Dahom zamaglih prozorsko okno i od njegove sveine moje oznojenotelo zadrhta.

"Pa", rekoh poluglasno, "dobro nam doao na Zemlju, Done Frenklin Hevie". Njegov otac je veæ imao spremna imena za oba pola. "Nadam se da uiva".Stigao si u pakleno vreme, pomislih. Èitav svet je u beznaðu tekom kao zimsko

nebo. Samo u protekloj godini, spomenimo, japansko osvajanje Mandurije, poèasni mar na Vaington, kidnapovanje malog Lindberga. I ova godina nije nita bolje poèela: Adlf Hitler postao je kancelar Nemaèke... Pa, dobro, na novi predsednik je trebalo dauðe u Belu Kuæu, kraj prohibicije bio je sasvim izvestan, a proleæe je ovde predivno,ba kao i jesen.

Krenuh ka èekaonici. Ugledavi me, Tomas Hevig ustade. Videlo se da mu pitanje treperi na usnama. Ozarenog lica, pruio sam mu ruku: "Èestitam, Tome", rekoh. "P



ostao si tata zdravog, jedrog deèaka. Veruj mi na reè, upravo sam ga niz stepenice otkotrljao u deèiju sobu".

Nekoliko meseci kasnije ponovo sam pokuao da se naalim.Senlak je trgovaèko-industrijski sredite poljoprivredne oblasti. Takvo okrue

nje nije mi prualo previe izbora i ja sam, razume se, bio èlan Rotari kluba, traeæi neko opravdanje ne bih li svoje obaveze prema klubu sveo na neizbene. Nemojte mepogreno razumeti. To su moji ljudi. Dopadaju mi se i u mnogo èemu im se divim. Onisu velièanstveni. Ali mene, jednostavno, zanimaju i mnoge druge stvari.

Kejt i ja imali smo svega nekoliko, ali istinski bliskih prijatelja. Njen otac, bankar, posebno je mario za mene, a ja sam ga zadirkivao da je takav jermu treba demokrata sa kojim bi se nadmudrivao. Bila je tu i dama koja je vodilamesnu biblioteku. Zatim, trojica ili èetvorica profesora iz Holberg koleda sa suprugama, mada je udaljenost od èetrdeset milja, u to vreme, predstavljala izvesnu prepreku u naem viðanju. I, naravno, druili smo se sa Hevigovima.

Hevigovi su bili doseljenici iz Nove Engleske i uvek, pomalo, u èenji za zavièajem; ali, tridesetih godina morala se koristiti svaka prilika za posao. Tom Hevig predavao je fiziku i hemiju u naoj srednjoj koli. Osim toga, bio je trener atletskog tima. Vitak i lep, povuèen i mladalaèki srameljiv, uspevao je ovom poslu zahvaljujuæi prvenstveno razumevanju svojih ðaka. Voleli su ga. Elinor je bila ivahna crnka, strastveni igraè tenisa i neumorna u dobrotvornom radu u okviru crkve. "To je veoma privlaèan i koristan posao", objasnila mi je jo na poèetku naeg poznanstva i slenuvi ramenima, dodala: "U najmanju ruku, Tomu i meni prua utehu da nismo licemeri.Ne elimo da ljudi misle da pripadamo crkvi samo zato to to kolski odbor oèekuje od

oma". Jednog dana zazvonio je telefon u mojoj kancelariji i sa druge strane zaèuh je, iznenaðen, kako me gotovo histeriènim glasom, preklinje da doðem.

Prostorije za rad lekara u to vreme, a naroèito u provincijskom gradiæu, bile su sasvim drugaèije od dananjih. Dve prednje sobe stare, velike kuæe u kojoj smo ivli, prilagodio sam potrebama svoje prakse. Imao sam sobu za prijem bolesnika i sobu za preglede i struèni tretman, ukljuèujuæi lake operacije. A obavljao sam i poslovsekretarice. Kejt mi je pomagala oko dokumentacije - kad se bolje prisetim, èinimi se neverovatno malo, mada se ona nikad nije odala - a kad bi se dogodilo da posetioci moraju due èekati na red, zabavljala ih je u dnevnoj sobi. Obavio sam jutarnje obilaske i poto nisam imao obaveza za neko vreme, odvezoh se ulicom Union pravo u Elm.

Dan je bio uasno vreo, nebo bez oblaka, na zemlji ni daka vetra, a drveæe po

kraj puta presijavalo se poput metala u svim nijansama zelene boje. Deca i psi,iscrpljeni vrelinom, odmarali su se u hladu. Nije bilo pesme ptica. Èulo se samo kako moja kola tutnje. Poèeo je da me obuzima strah. Setih se da je Elinor uplakanoizgovorila Donijevo ime, a ovo je vreme pogodovalo poliomielitisu.

Uleteo sam u njihovu kuæu. U senci sputenih aluzina, èulo se zujanje ventilatra. Elinor me zagrli i osetih da sva drhti. "Bobe, jesam li ja to poludela?" reèeona, gueæi se. "Reci mi, molim te, da nisam!"

"Stani, polako", promrmljah. "Jesi li pozvala Toma?" Tom je preko leta svoju skromnu kolsku platu nadoknaðivao radom u mlekari, na kontroli kvaliteta.

"Ne, ja ... mislila sam...""Sedi Eli". Razdvojih nas. "Deluje dovoljno razumno. Moda je sve posledica

ove nesnosne vruæine. Opusti se, zavali se udobno, olabavi vilicu, polako zavrtiglavom u krug. Oseæa li se bolje? U redu, sada mi reci ta misli da se desilo."

"Doni. Njih dvojica. Onda opet samo jedan." Zagrcnula se. "Onaj drugi!""Uh, èekaj, Eli", rekoh. "Hajde da to dobro razmotrimo."Gledala me je moleæivo, zbunjeno preprièavajuæi dogaðaj. "Ja, ja, ja sam ga kup

la i zaèuh deèji plaè. Pomislih da je to zvuk kola, ili neèeg sliènog, sa ulice. Ali izdalo je kao da dopire iz ... spavaæe sobe. Na kraju, zamotah Donija u pekir - nisamga mogla ostaviti u vodi - i krenuh sa njim da proverim. U sobi je bio jo jedan majuni deèak. Leao je u kolevci, go i mokar, vriteæi i ritajuæi se. Bila sam tako zapa da sam ispustila Donija iz ruku. Sagnuvi se da pogledam nije li pao u kolevku, videla sam ga kako ièezava. Kroz vazduh. Po instinktu se maih za njega, ali mi u ruciostade samo pekir. Doni je nestao! Mislim da sam tokom nekoliko narednih sekundi



izila napolje da ga traim. Obila sam sav kraj i nisam ga nala.""A ta je bilo sa drugom bebom?", zahtevao sam odgovor."Ona ...je tu ... èini mi se.""Hajde", rekoh. "Idemo da vidimo."Uavi u sobu, uzviknuh radosno, sa beskrajnim olakanjem: "Pa ovde nikog nema

osim dobrog starog Dona."Ona me stee za ruku. "Naizgled je isti." Dete je bilo mirno i neto je guka

lo. "Èak ima i isti glas. Nije moguæe da je to on!""Vraga nije. Eli, imala si priviðenje. Po ovakvom vremenu, to nije iznenaðuj

uæe, pogotovo to si jo slaba." Do sada, moram priznati, nisam imao slièno iskustvo, brem ne sa osobama trezvenim kao Eli. Ipak, ono to sam rekao nije bilo neverovatno. Nastup koji uliva poverenje moæno je sredstvo u lekarskoj praksi.

Uspeo sam da je sasvim ubedim tek kad smo uzeli Donijevu krtenicu i uporedili otiske prstiju i stopala sa detetovim. Preporuèio sam joj osveavajuæi napitak, razgalio je uz oljicu kafe i vratio se na posao.

Prolazilo je vreme, a nita se neobièno nije deavalo i ja sam poprilièno zaborvio dogaðaj. Desilo se to godine kada smo naa jedina devojèica i ja po prvi put dobili upalu pluæa i ona je preminula ubrzo posle svog drugog roðendana.

Doni Hevig bio je pametan, matovit i samotnik. to je vie ovladavao pokretimi govorom, manje je boravio u drutvu svojih vrnjaka. Izgledao je najsreæniji dok jena stoèiæu crtao slike, ili u dvoritu oblikovao ivotinje od gline. Kada bi ga neko ostarijih odveo na reku, provodio je sate na obali uivajuæi u igri brodiæem. Elinor je bila zabrinuta za njega. Tom nije. "Bio sam isti takav", govorio bi. "To èini de

tinjstvo neobiènim, mladost uasnom, i pitam se da li se isplati kad odraste.""Trebalo bi da bolje pazimo na njega", izjavila je Elinor. "Kad bi samoznao koliko èesto Doni nestane. Oh, svakako, za njega je to igranje murke, skrivanjeu bunju, podrumu i ko zna gde jo. Sjajna zabava, nema ta, sluati mamu kako vièuæi gore-dole, loveæi ga. Jednog dana put æe ga navesti preko ograde i..." Prsti joj sezgrèie u pesnicu. "Mogao bi uteæi."

Prava nevolja dola je kad je Doni imao èetiri godine. Do tada je veæ prestao a igrom nestajanja (barem su njegovi roditelji tako mislili; nisu znali ta se dogaða u njegovoj sobi) jer je zbog nje dobijao samo pljuske. Ali, jednog letnjeg jutra Doni nije bio u svom krevetu, i nigde ga nije bilo, i èitava policijska stanicai veæina suseda bacie se u potragu.

U ponoæ se oglasilo zvono na vratima. Elinor je spavala, poto je po mom nareðenju popila pilulu za smirenje. Tom je sedeo sam, budan. Zvono ga je trglo, on i

spusti cigaretu - rupa na tepihu æe ga dugo podseæati na tu besanu noæ - i sapliæuæi sestolicu pojuri ka vratima.Na tremu je stajao èovek. Nosio je mantil i eir sa irokim obodom, to ga je

o bezliènim. Tom ga, svejedno, ne bi primetio, jer se celim biæem ustremio na deèaka koji je drao èoveka za ruku.

"Dobro veèe, gospodine", reèe èovek ljubaznim glasom. "Pretpostavljam da traitovog mladog dentlmena?"

Tom pade na kolena da zagrli sina i dok je kroz suze, mucajuæi pokuavao dase zahvali, èoveka vie nije bilo.

"Èudno", prièao mi je Tom kasnije. "Nije moglo trajati due od nekoliko trenutaka da mi je sva panja bila usredsreðena na Donija. Zna i sam da je naa ulica dobrovetljena. Niko, makar trèao sprintom, ne bi mogao tako brzo da ièezne. Osim toga, odjek koraka izazvao bi lave pasa iz dvorita. Ipak, ploènik je bio pust i tih."

Deèak nije rekao nita, osim da je bio tu "u blizini", izvinio se i obeæao davie neæe lutati sam.

I nije. ta vie, izronio je iz svoje usamljenosti do te mere da je stekao nerazdvojnog druga, Pita Danbara. Pit je prilièno odudarao od svog tihog i povuèenogprijatelja. Nije bio naivan; sada je vlasnik kafane A & T. Ali se i Don, kako jesada eleo da ga zovu, na svoj naèin isticao; bio je nadmoæan u svakom pogledu. Igralisu se igara koje je on smislio, poseæivali njegova omiljena skrovita, a zatim i odabrane delove Morgan Vudsa, gde je Doni, u glavnoj ulozi, prikazivao doivljaje izsveta svoje mate.



Sedeli smo, jednom prilikom, u mojoj sobi, zaguljivoj od mirisa duvana ikonog nametaja. Vladala je uobièajena strka. Duboko uzdahnuvi, Eli mi reèe: "Plaim je Don toliko dobar u sanjarenju, da èak i za Pita stvarni svet gubi sjaj. U tomeje nevolja. Previe je dobar."

U naredne dve godine viðao sam Dona prilikom nekoliko uobièajenih lakih bolesi i nije bilo razloga da sumnjam da s njim neto nije u redu. Stoga sam se zaprepastio kad je Elinor zahtevala da se sastanemo i poprièamo o Donu. Nasmejala se prekotelefona. "Ma, zna ti Toma. Jenki i njegova savest. Nikad mi ne dozvoljava da privatne posete koristim za tvoje struèno miljenje." Zvuèala je nesreæno.

Zavalio sam se u svoju kriputavu, okretnu stolicu, sklopio ruke i rekao:"Hoæe da kae da ti Don prièa o stvarima koje ne mogu biti istina, a tebi izgleda kau njih veruje? Vrlo tipièno. Proæi æe ga to vremenom."

"Nisam sigurna, Bobe." Ona namrgoðeno pogleda u èau sa piæem. "Zar nije malo pestar za takve stvari?"

"Moda. Posebno ako se uzme u obzir njegov izuzetno nagli fizièki i mentalnirazvoj proteklih meseci. Ali iz lekarskog iskustva zauvek sam shvatio èinjenicu da 'proseèan' i 'normalan' ne znaèe isto ... Pa, dobro, znaèi Don ima izmiljenog druga"

Ona pokua da se nasmeje. "U stvari, izmiljenog èiku."Ja izvih obrve. "Zaista? ta ti je, molim te, rekao?""Gotovo nita. ta uopte deca prièaju svojim roditeljima? Ali sam ga sluèajno

dok je Pitu prièao o èika Deku koji dolazi po njega i vodi ga na svakovrsna èarobna puovanja."

"Èika Dek, kae? A kakva su to putovanja? Jel' u ono kraljevstvo iz mate, je

m si mi pomenula, kojim vlada Leo Lav?""N-ne. To je tajanstvena Zemlja ivotinja koju je opisao Tomu i meni; savreno dobro zna da je to èista izmiljotina. Ali, ova putovanja sa njegovim 'èikom'... sasvim su drugaèija. Dodue, odlomci, koje sam ja uhvatila, deluju vie nego istinito. Na primer, poseta indijanskom selu. Nisu to bili Indijanci iz knjiga ili filmova.Doèarao je njihov ivot sa mnogo pojedinosti, skoro da sam mogla osetiti miris osuenog krzna i vatre sa zgarita. Drugom prilikom, ubeðivao je Toma da se vozio avionom.Verujem da je mogao izmisliti avion veæi od kuæe. Ali, kako se na njemu odravao bezpropelera? Mislila sam da deèaci vole da uzvikuju iii-jouuu, igrajuæi se aviona kojise obruava. Ne, njegov avion leteo je mirno i gotovo neèujno. Unutra se prikazivaofilm. U tehnikoloru. On je èak imao i ime za mainu. Det? Da, mislim da je rekao 'de'."

"Plai se da æe ga njegova mata savladati?" Bilo je to suvino pitanje. Ona k

nu glavom, gutajuæi knedlu. Priavi joj blie, blago sam je pomilovao po ruci i rekao" Eli, mata je najveæe bogatstvo koje detinjstvo moe da prui. Sposobnost da se matatakvih detalja, kao ono sa Indijancima, neprocenjive je vrednosti. Tvoj deèak jevie nego razuman; on je moda genije. ta god radila, nikad ne pokuavaj da ugui njeizuzetnu nadarenost."

Jo uvek verujem da sam bio u pravu - moda neumesan, ali, ipak, u pravu.Svoju prièu, tog vrelog dana, zavrio sam cerekajuæi se: "to se tièe njegovog,

, det aviona, kladim se u tuce utipaka da Pit Danbar ima nekoliko Malih Velikih Knjiga Baka Rodersa."

Kao i svi mali deèaci i Don je u poèetku nerado iao u kolu, ali je tu odvratt ubrzo prevaziao. Nesumnjivo da mu je mnogo toga bilo dosadno. Umeo je da razmilja svojom glavom i ponekad mu se èinilo da je priteran u klopku. Ipak, imao je odlièn

e ocene, a najiskrenije su ga privlaèile nauka i istorija. ('Zvezda je prola blizunaeg Sunca i otrgla pramen plamteæeg gasa od koga su kasnije nastale planete ... Razdoblja u istoriji civilizacije su Egipat, Grèka, Rim, Srednji vek i Moderno doba,koje je poèelo 1492.')

Proirio je krug, mada ne i bliskih prijatelja. Sloili smo se sa Hevigovimada je prava teta to je na Bili èetiri godine stariji, Dimi dve, a Stjuart tri godimlaði od Dona. U tom uzrastu male razlike u godinama velike su u zrelosti i predstavljaju teko premostivu prepreku u druenju. Don je izbegavao zabave sa vrnjacima, optajuæi na samom rubu zbivanja i drutva kome je pripadao. Elinor je, na primer, morala u celosti da preuzme obaveze oko proslave njegovog roðendana. Ipak, kada bi nek



om polo za rukom da savlada njegovu povuèenost i podstakne zadivljujuæe umeæe razgovor, Don je delovao prilièno dopadljivo.

U osmoj godini ponovo je priredio iznenaðenje. Nekoliko starijih, obesnihdeèaka iz sportskog tima, naumilo je zabavu na svoj naèin: iz zasede su presretali imlatili decu koja su se vraæala iz kole. kolski autobus prevozio je samo decu sa farmi, a Senlak je u to vreme bio retko naseljen. Trebalo je peaèiti kroz preteno usamljene krajeve. rtve, prirodno, nisu mogle nikome da se poale.

Ali, sportisti koji behu zaskoèili Dona Heviga, jesu. Kroz plaè su zapomagalida je pozvao èitavu vojsku u pomoæ. Van svake sumnje, dobili su dobre batine.

Kada se o tuèi proèulo, stigla ih je dodatna kazna: "Siledije su obiène kukavie", govorili su oèevi sinovima. "Vidi kako si proao kad se taj fini Hevig uhvatio ukotac sa vama." Ubrzo su u Dona svi gledali sa strahopotovanjem, mada je on i daljecrveneo, zamuckivao i odbijao da opisuje detalje; posle toga prozvali smo ga Dek.

U protivnom, dogaðaj bi proao nezapaeno. Bilo je to u godini rata kada je pala Francuska.

"Ima li vesti o fantom-èiki?" upitah Elinor. Nekoliko porodica bilo se okupilo na prijemu kod Stoktonovih, i ja sam hteo da predahnem od rasprava o politici.

"Molim?", reèe ona zasijavi pod natkrivenim tremom, gde smo stajali. Osvetljeni prozori i amor razgovora u pozadini nisu mogli pomraèiti lepotu punog meseca nad kapelom Holberg koleda i pesmu cvrèaka kroz toplu, mirisno-zelenu tamu. "Oh", nasmeja se ona uz draesnu rupicu na obrazu. "Misli na mog sina. Ne, veæ neko vreme. Bi

o si u pravu, to je samo prolazna faza.""Ili je nauèio da je dri u tajnosti." Nije trebalo da glasno razmiljam.Pogoðena, ona mi odvrati:"Hoæe da kae da bi Don mogao sasvim da uæuti? Veæ je povuèen, ne razgovara

vanim stvarima, a ni sa ostalima, koliko sam upoznata...""To jest", bre bolje sam nastavio, "poèinje sve vie da podseæa na svog oca. E

pa, lepo, Eli, ima divnog sina, a tvoja æe snaha imati dobrog èoveka. Hajdemo unutrada dospemo jo malo piæa."

U mojim belekama zapisan je taèan datum kada je Dek Hevig na neko vreme izgubio prisebnost.

Bio je utorak, 14. april 1942. Prethodnog dana Tom je ponosno saoptio novost sinu. Deèaku ranije nita nije pominjao, bio se poverio samo Eli, jer nije bio s

iguran u ishod svojih nadanja. Meðutim, sada je sve bilo na papiru. kola je odobrila njegovu ostavku, a vojska prihvatila prijavu u dobrovoljce. U rat je trebalo da krene èim se zavri kolska godina. Istini za volju, bolje bi sluio domovini da je otao. Ali, pohod je bio neminovan, sve ga je predskazivalo, a ptica zloslutnica bee se nadvila nad tmurne pragove Senlaka. Èak sam i ja, iako pomalo prestar za ratovanje, razmiljao o toj moguænosti, ali su me prijatelji, sreæom, ubedili da odustanem.

Zvonjava telefona izvukla me je iz kreveta pre svitanja. Bila je to Elinor:

"Bobe, mora doæi, smesta, molim te, molim te. Doni. Poludeo je. Bojim se deje ... modana groznica ili... Bobe, doði!"

Pourio sam da prigrlim krhkog deèaka, smirim njegovo mahnitanje, da mu po potrebi dam injekciju. Pre nego to sam stigao Dek je vritao, povraæao, grebao se do k

vi, udarao glavom u zid i pripijao uz oca kao da æe mu se pod kou uvuæi. "Tatice, tatice, nemoj iæi, ubiæe te, znam, znam, video sam, bio sam tamo i video, gledao sam uonaj tamo prozor i mama je plakala, tatice, tatice, tatice!"

Dobar deo nedelje morao sam mu davati sredstva za umirenje, postepeno poveæavajuæi dozu. Trajalo je prilièno dugo dok sam ga sasvim umirio. Veæ je uveliko bio esec maj, a Dek je jo bio u jadnom stanju.

Ovo, sasvim sigurno, nije bilo normalno ponaanje. Drugi deèaci, èiji su oèevi ili u ratu, slavili su, ili su barem tako govorili. Dobro, razmiljao sam, Dek nikad i nije bio kao ostala deca.

Oporavio se i prionuo na uèenje. Svaki zamisliv trenutak provodio je u drut



vu Toma, bili su nerazdvojni kao nikad do tada, naroèito za vreme Tomovih odsustvaprovedenih kod kuæe. Izmeðu dva susreta pisao je, gotovo svakog dana, pisma ocu...

...koji je poginuo u Italiji, 6. avgusta 1943.

2.Lekar ne moe dugo podnositi posledice uèinjenih greaka, koje su neminovne, u

koliko ne naðe naèin da ih ispravi. U sluèaju Deka Heviga uspeo sam da se iskupim. Ipa, pomogao sam mu vie kao prijatelj, nego kao lekar.

Ogromno iskustvo pomoglo mi je da uvidim da je Dek, bez obzira na hrabrodranje, bio ozbiljno uzdrman. U 1942. godini bilo je teko nabaviti benzin van istoènih drava. Zamolio sam kolegu da preuzme moju praksu, i kada je poèeo kolski raspust,Bil i ja poli smo na izlet ... i poveli Deka sa nama.

U Minesota Erouhedu iznajmili smo mali èamac i uplovili u divljinu jezera,moèvara, i raskonih stabala. Put nas je vodio u Kanadu. Proveli smo mesec dana sami - moj trinaestogodinji sin, ja i moj bezmalo usvojeni sin, za koga sam verovaoda ima devet godina.

Predeo kroz koji smo prolazili bio je vlaan i pun komaraca; veslanje protiv èeonog vetra, veoma naporno; ba kao i vuèa èamca; za pravljenje logora trebalo nam e mnogo truda, s obzirom da nismo imali svu onu zgodnu opremu koja danas taj posao èini lagodnim. Ipak, Deku su ta noæna iscrpljivanja ba godila. Oèekivao sam da æe ravak u prirodi za nekoliko dana zaceliti.

Tiha svitanja, svetlo-zlatna u vrhovima kronji jasenove ume spram iroke vode; pesma ptica, utanje vetra, miris zimzeleni; pitoma veverica koju smo hranili izruke; kovitlanje jelena u begu; kupine koje smo brali na toplim svetlim proplan

cima ume, sve dok se nije pojavio medved i mi smo mu, uz najvie poèasti, prepustilimesto,; ogromni i neustraivi los, kako nas posmatra dok se prikradamo; zraci sunca na zalasku kroz providna krila slepih mieva; suton, vatra i prièe; a iznad svega,Bilova mladalaèka radoznalost, koja je Deku, bolje nego to bih ja to ikad uèinio, poazala kako se veliki i zanimljiv svet skriva iza nae tuge; vreæe za spavanje i pogled u nebo sa zvezdama bez broja.

Ovi prizori èinili su temelj njegovog izleèenja.Vrativi se kuæi, napravio sam greku. "Nadam se, Dek, da si prebrodio onu viz

ju u vezi sa svojim ocem. Nema naèina da se predskae buduænost." Dek je, meðutim, samobeleo, okrenuo se i pobegao. Trebalo mi je mnogo nedelja da ponovo steknem njegovo poverenje.

I njegovo pouzdanje, u svakom sluèaju. Ono to mi je poveravao, bila su razmiljanja, nadanja i problemi obiènog deèaka. Vie nisam pominjao njegovu opsednutost, a

nije ni on. Koliko su mi vreme i okolnosti dozvoljavale, trudio sam se da mu barem malo nadoknadim oca, koji mu je oèajnièki nedostajao.Rat je bio u jeku i vie nismo mogli iæi da dua putovanja. Preostali su nam s

eoski putevi za peaèenje, Morgan Vuds za tumaranje, reka za plivanje i pecanje, jezero Vinego i moja jedrilica, usidrena u blizini. Dek je navraæao u moju radionicu iprovodio vreme praveæi hranilicu za ptice ili vealicu za metlu svojoj majci. Moglismo lepo da razgovaramo.

U vreme kada se to dogodilo, verujem da Dek veæ bee uspeo da postigne smirenost u odnosu na oèevu smrt. Mi smo se, opet, pretvarali da je njegovo predoseæanje bila puka sluèajnost.

Elinor je veæ radila u biblioteci, a sada je i nekoliko sati nedeljno pomagala u bolnici. Udovitvo je teko pogodilo. Zahvaljujuæi snanoj volji brzo se oporavi

a, ali je dugo bila uzdrana i nedrueljubiva. Kejt i ja pokuavali smo da je izvuèemo z kuæe, ali je ona pozive èeæe odbijala nego to ih je prihvatala.Kada je, konaèno, poèela da proviruje iz svoje èaure, bila je u drutvu nekih d

ugih ljudi, koji nisu pripadali starom krugu porodiènih prijatelja. Nisam izdrao dane primetim: "Zna, Eli, prokleto mi je drago to si opet sa nama. Ipak - oprosti -iznenaðen sam tvojim novim prijateljima."

Pocrvenela je i skrenula pogled. "U pravu si", reèe ona snudeno."Oni su, svakako, savreno dobri ljudi. Ali, uh, nisu oni koje ti zove inte

lektualnim tipovima, zar ne?""N-ne ... U redu." Uspravila se u stolici. "Bobe, budimo otvoreni. Ne eli



m da ostanem ovde samo zato to ti mnogo znaèi Deku. Niti elim da se iva pokopam, kje bio sluèaj prvih nekoliko godina. Tom je imao velikog uticaja na mene; istina je da ja, zapravo, nemam akademski naèin razmiljanja, kao to je bio njegov. A... vi,sa kojima smo se druili... imate svoje porodice."

Shvatio sam da je beskorisno produbljivati razgovor na tu temu - kolikosu njeni novi pratioci, bahati i koristoljubivi, bili strani njenom sinu, i kakoæe ih iz dna due prezirati.

Dek je imao dvanaest godina kada su nuklearne bombe unitile dva grada i poslednju èovekovu nevinost. Od 1942. njegovo zadivljujuæe napredovanje usporeno je doproseènog, ali sa vidljivim posledicama prerano sazrelog deteta. Imao je pojaèanu potrebu za samoæom, i ona je prevladala. Pit Danbar, kao i ostali kolski drugari, bili su ne vie od sluèajnih poznanika. Ljubazno, ali nepokolebljivo, Dek je odbijao sve to nije bilo u njegovom planu. I dalje je revnosno uèio, ali je slobodno vreme èuvao samo za sebe i nikog vie: puno je èitao, naroèito istorijske knjige; etao je sam ponekoliko milja; slikao ili oblikovao predmete alatkama koje je sakupio uz moju pomoæ.

Ne htedoh reæi da je bio potiten. Usamljeni deèaci nisu retkost i uglavnom izrastu u prihvatljive drutvene osobe. Dek je, na primer, rado gledao program Amosai Endija, mada mu se vie sviðao Fred Alen; i sam je imao rezak smisao za humor. Seæamse mnogih karikatura koje je nacrtao. Jedna od njih bila je delimièno osmiljena pouzoru na knjigu Stranac i ostali, koju mu ja bejah pozajmio: u mraènoj, vlanoj umistajale su dve ljudske prilike. U prvom planu, nesumnjivo, H. P. Lavkraft, nakostreen, upiruæi prstom u neto. Pored njega, ena u tvidu, koja mu ljutito odgovara: "

aravno da su bledunjave i peèurkaste, Hauarde. To jesu peèurke."Kako je bivao samostalniji, mnogo smo se bolje razumeli; razlika u godinama izmeðu njega i Bila nije vie bila od znaèaja, tako da su njih dvojica ponekad ilizajedno u etnju, na plivanje ili vonju èamcem - èak smo 1948. ponovo krenuli u severnMinesotu, ovog puta sa Dimom i Stjuartom.

Ubrzo po povratku, moj drugi sin upitao me je: "Tata, koja je dobra knjiga iz filozofije?"

"ta reèe?" Odloio sam novine. "Filozofija, u trinaestoj?""to da ne?" dobaci Kejt preko svog ruènog rada. "Da je u staroj Atini, poèeo

bi i ranije.""Pa, hm, filozofija je prilièno iroka oblast, Dime", poèeo sam da vrdam. "Rec

mi odreðeno, ta te zanima?""Oh," promrmljao je, "slobodna volja, vreme i tako to. Dek Hevig i Bil su

na izletu mnogo o tome razgovarali."Saznao sam, potom, da je Bil u svom koledu imao sjajan nastup i veliki ugled kao znalac filozofije, ali se ubrzo uhvatio u zamku - da li je istorija univerzuma bila napisana pre njegovog poèetka? Ako jeste, kako znamo da imamo slobodanizbor? Ako nije, kako moemo promeniti tok buduænosti ... ili prolosti? Bila su to pitanja suvie ozbiljna da bi ih jedan srednjokolac mogao prouèiti tako detaljno, kao o to Dek veæ bee uèinio.

Kada sam upitao svog tiæenika ta eli za boiæni poklon, odgovorio mi je: "Nei razumljivo, to objanjava relativitet."

Godine 1949. Elinor se ponovo udala. Njen izbor bio je poraavajuæi.

Sven Birkelund imao je dobre namere. Njegova porodica doselila se iz Norveke kad je Svenu bilo tri godine; sada je imao èetrdeset i bio je uspean farmer, vl

asnik ogromnog imanja i lepe kuæe na deset milja izvan grada, ratni veteran i skoranji udovac sa dva sina: Svenom Juniorom, od esnaest, i Haroldom, od devet godina.Pleæat, riðokos i silovit, isticao se vatrenom muevnoæu - priznala mi je Kejt, mada nije podnosila - a i bio je pismen; redovno je pratio izvesne èasopise (Reader's Digest, National Geography, Country Gentleman); tu i tamo proèitao bi poneku knjigu; voleo je putovanja i bio prodoran poslovni èovek.

A Elinor... uvek puna ivota, veæ est godina ivela je neudata.Zaljubljenom je teko skrenuti panju i upozoriti ga. Kejt i ja nismo to ni

pokuavali. Prisustvovali smo venèanju i proslavi, izraavajuæi nae najbolje elje. Menajvie zabrinjavao Dek. Deèak je delovao preplaeno i izmuèeno; govorio je i hodao k



robot. U svom novom domu retko je imao priliku da nas vidi. Napokon, ni on ni janismo imali elju da detaljno razmatramo vreme koje je pred nama. Jer, imajte naumu: dok je Elinor bila bivi pripadnik Episkopske crkve, a Dek roðeni agnostik, Birkelund je bio protestant kome je Biblija bila zakon; dok je Elinor uivala da priprema, a Dek da kusa njenu gurmansku hranu, Birkelund je sa svojim sinovima najradije jeo krompir i meso. Veèernje sate odmora Tom bi zapoèinjao uz knjigu, a zatim bise posvetio razgovoru sa Elinor. Birkelund je to vreme koristio da sreðuje raèune; uprotivnom, sedeo bi prilepljen uz radio, a verovatno bi to èinio i uz televizor,da ga je bilo. Elinor je, uz Tomov uticaj, prihvatila duh politièkog liberalizma,dok je Birkelund bio vatreni pristalica i èlan Amerièke Legije - nikad nije propustio nijedan sastanak; i izvuèete li oèigledan zakljuèak, u pravu ste - postao je zakletipristalica senatora Dozefa Makartija.

I tako redom. Ne mislim da su se njeni snovi sruili preko noæi. Siguran samda se Birkelund trudio da joj udovolji, da bi postepeno poputao u istrajnosti samo zato to nije imao uspeha. Elinor je uskoro zatrudnila, i to je bila samo oteavajuæa okolnost u vezi koja je ionako kratko trajala. (Poalila mi se da su joj, buduæida je veæ bila u poodmakloj trudnoæi, njegovi noæni nasrtaji postali bljutavi, a poto ije imao nameru da prestane, pozvao sam ga, kao porodièni lekar, na razgovor, oèitaomu lekciju i on se, mada zlovoljno, pomirio sa èinjeniènim stanjem.)

Za Deka su novonastale okolnosti predstavljale pakao, u pravom smislu tereèi. Njegova polubraæa, slika i prilika svoga oca, bunila su se kada bi ih napadaou zatiti svojih prava. Junior, kome je jedino bilo stalo do lova i devojaka, nazivao je Deka mekucem, jer nije bio u stanju da ubije, i nastranim, jer ga nikad nije viðao sa devojkama. Harold je smiljao i koristio bezbroj naèina kojim mali deèak mal

retira starijeg, nemoænog da se brani.Povuèeniji nego ikad, Dek je opstajao. Pitao sam se kako.U jesen 1950. roðena je Ingeborg. Birkelund joj je dao ime po tetki, jer s

e, igrom sluèaja, njegova majka zvala Olga. Iako razoèaran to je roðena devojèica, niju smetalo da priredi veliko slavlje. U pijanom drutvu, praæen sveoptim smehom, neprestano je zbijao alu kako mu je za jedan minut vremena, koliko je lekar odobrio, bilo teko ostvariti nameru da dobije sina.

Lekar i njegova supruga takoðe su bili pozvani, ali su se setili da imajuranije ugovorene obaveze. Tako da nisam video, veæ kasnije èuo iz prièe, kako je Dek npustio proslavu i izazvao veliko ogorèenje svog oèuha. Mnogo vremena potom, Dek mi jepreprièavao dogaðaj sa svim pojedinostima: "Kada je otiao i poslednji gost, osim onih koji su uveliko spavali na podu, priterao me u je æoak i zapretio da æe me prebitiod batina. Odgovorio sam da æu ga ubiti, ako samo pokua. Stvarno bih to uèinio. Uvide

o je da se ne alim i izaao je gunðajuæi. Od tada smo razgovarali samo u neizbenim prkama. I dalje sam pomagao u kuænim poslovima; moj zadatak bio je da raspremim sto,a posle veèere otiao bih u svoju sobu."

I ko zna gde jo.Nekakav sklad vladao je do poèetka decembra. Nije vie bitno ta ga je, u osno

vi, poremetilo, ali je bilo vezano za trenutak kada je Elinor upitala Deka da lije razmislio koji bi koled eleo da pohaða. Birkelund je zagrmeo: "A mogao bi, do ðavoa, da obuèe uniformu i krene da slui svojoj otadbini, kako to sam ja to uèinio, ako,pte, budu hteli da ga prime u vojsku." Tako je zapoèela svaða i Elinor je, uplakana,glavom bez obzira, pobegla u svoju sobu.

Sledeæeg dana Dek je nestao.Vratio se krajem januara, ne rekavi ni reèi gde je bio i ta je radio i izjav

io da æe otiæi zauvek ako njegov oèuh, kao to je pretio, prijavi sluèaj nadlenima za

etne prestupnike. Uveren sam da je bio nadmoæan u nastupu, jer se bio izborio za pravo da ga vie ne uznimiravaju. Bili su zaprepaæeni promenama u njegovom izgledu i naèinu ophoðenja.

U domu je ponovo uspostavljena ravnotea, dodue nesigurna. Samo est meseci kasnije, Dek je u nedelju, po povratku iz crkve, poao u uobièajenu dugu etnju i zaborvio da zakljuèa vrata svoje sobe. Mali Harold je to primetio, uao i poèeo da preturapo radnom stolu. Ono to je naao i smesta pokazao ocu, razbilo je u paramparèad sve dotanje jadne napore.

Padao je sneg, i beli nanos polako se taloio na prozorska okna. Dnevna sv



etlost, koja se kroz njih cedila, bila je srebrno-siva. Napolju, gotovo topli vazduh i savrena tiina.

Elinor je sedela na kauèu u mojoj dnevnoj sobi i plakala. "Bobe, mora da razgovara s njim, ti, ti, ti mu mora pomoæi... ponovo... ta se desilo kada je pobegao?a je onda radio?"

Kejt je obuhvati rukama i poloi njenu umornu glavu na svoje rame. "Nita loe, draga moja", promrmlja ona. "Oh, budi sasvim sigurna. Ne zaboravi nikad, Dek jeTomov sin."

etao sam gore-dole, u tmurnom sumraku sobe bez osvetljenja. "Iznesimo èinjenice na videlo", rekoh smelije nego to sam se stvarno oseæao. "Kod Deka je naðena ovabroura za koju Sven tvrdi da je komunistièka propaganda. eli da to prijavi erifu, okunom pravobraniocu, ili bilo kome ko bi primorao Deka da otkrije u kakvo je drutvoupao kada je otiao od kuæe. Ti si se iskrala do garae, sela u kamionet i krenula. Usput si srela Deka, pokupila ga i dovela ovamo."

"D-d-da, Bobe, Ne mogu ostati dugo. Ingeborg je kod kuæe... Sven bi rekaoda nisam normalna majka..."

"Imao bih da kaem nekoliko reèi o poverenju". odgovorio sam, "a da ne pominjem slobodu govora, tampe i miljenja." Zastavi na kratko, nastavio sam: "Uh, reèe mida si otela brouru?"

"Ja..." Ona se otre iz Kejtinog zagrljaja, pa, grcajuæi kroz suze, reèe odluènm glasom kog se dobro seæam: "Kakve svrhe ima zvati policiju, kad nema dokaza."

"Smem li da ga vidim?" upitah je.Oklevala je. "To je... nestaluk, Bobe. Sasvim b-b-eznaèajno. Dek te èeka..."Bio je u mojoj radnoj sobi, kako mu be naloeno, dok smo mi veæali. Hladnokrv

nost koju je pokazao mogla je da rashladi i sam taj zimski dan."On i ja æemo sada da razgovaramo", rekoh ja, "a Kejt æe ti doneti kafu i neto hrane da prezalogaji. Samo, mora mi dati povod za razgovor."

Pribrala se, klimnula glavom i posle kratkog napipavanja po novèaniku, pruila mi nekoliko listova papira vezanih spajalicom. Smestio sam se u svoju omiljenu fotelju, naslonio levu nogu na desno koleno, dobro napunio lulu i poèeo da èitam.

Proèitao sam ga dvaput. I triput. U zanosu, skoro sam izgubio iz vida da nisam sam.

Pokazaæu ga i vama. U njemu nema zagonetki.Ali, vratimo se u prolost. Bio je jedanaesti mart, godine gospodnje hilja

du devet stotina pedeset prve.Hari S. Truman bio je predsednik Amerike, poto je na izborima pobedio Tom

asa E. Djuija, i bivi potpredsednik, koji je imao dovoljno odvanosti da prizna da

je njegova stranka bila tek rukavica na ruci Moskve. Moskva je bila glavni gradSovjetskog Saveza, za koji me moj oboavani Franklin Delano Ruzvelt bee ubedio da je svetilite demokratije i na odani saveznik u svetom ratu za trajan mir. Istoèna Evropa i Kina bile su nakljukane istom prièom. Liènosti na naslovnim stranama novina bili su Alder His, Oven Latimor, Dudit Koplon, Morton Sobel, Dulijus i Etel Rozenberg. Na neki naèin, meðutim, kod mene i mojih prijatelja nisu mogli potisnuti oseæanje odvratnosti prema Dozefu Makartiju. Jer, pod zastavom Ujedinjenih Nacija, amerièki mladiæi i dalje su ginuli - pet i po godina posle pobede u ratu! - a njihove ubice bili su Severnokorejci i Kinezi. Pre manje od dve godine, ubrzo po osnivanju NATO-a, zagrmele su prve ruske atomske bombe. I tako redom, nizali su se dogaðaji na putu do konaène podele. Veæina nas, u emocionalnoj paralizi, oèekivala je Treæi svetski at, koji je mogao izbiti svakog èasa.

Kada se sve uzme u obzir, nisam mogao optuiti Svena Birkelunda da je pren

aglio sa odlukom.to sam vie ièitavao tekst, moja zbunjenost je rasla.Ko god da ga je napisao, pisao je jezikom komuniste - prelistavao sam ne

ke takve spise i ranije - ali sam nije bio zadojeni komunista. Ko je, onda, biopisac?

Vratimo se u prolost, kaem. Pokuajmo da rasvetlimo kako je svet izgledao 1951. godine.

Osim nekoliko izuzetaka, Amerika nikad nije dovodila u pitanje sopstvenaprava, a kamoli svoje pravo da postoji. Znali smo da imamo probleme, ali smo verovali da ih moemo reiti, s vremenom i uz dobru volju, kada bi svi ljudi, bez obzi



ra na rasu, boju koe i veroispovest, iveli slono u predgraðima i pevali iste pesme. rnci protiv Odbora za obrazovanje bio je dogaðaj iz daleke buduænosti; studentske pobune deavale su se u drugim zemljama, dok smo mi bili zabrinuti zbog ravnodunostinaih studenata; u Indokini, Francuzi su se suoèavali sa nejasno saoptenim potekoæama

Televizija se uurbano uvlaèila u nae domove i svi smo razmatrali njen moguæi ticaj. Interkontinentalni nuklearni projektili uveliko su bili na putu, i niko nije pomiljao da bi mogli biti upotrebljeni za bilo ta drugo osim za nezrelo meðusobno unitenje. Novine su pisale o prenaseljenosti, ali to je ubrzo palo u zaborav. Penicilin i DDT bili su savreni èovekovi prijatelji. Zatita prirode znaèila je odravaodreðenih oblasti u prirodnom stanju, ukljuèujuæi i, za one bolje upuæene, paralelno ibrazdane oranice na padinama breuljaka. Smog je zagaðivao Los Anðeles i povremeno London. Okean, besmrtna majka svih nas, trebalo je da zauvek prihvata i preèiæava na otpd. Let u kosmos bio je predviðan za naredni vek, kada neki ekscentrièni milioner pristane da finansira poduhvat. Postojalo je svega nekoliko, ogromnih i skupih raèunara, sa mnogo svetleæih lampica. Ako ste pratili novosti iz nauke, poneto ste znalio tranzistorima i moda nestrpljivo oèekivali pojavu èipova i depnih radio-aparata u rkama Amerikanaca; seljaku iz Indije ili Afrike ova dostignuæa, svejedno, nita ne biznaèila. Sva sredstva za kontracepciju bila su , u osnovi, mehanièka. Gen je bio mesto na hromozomu. Ukoliko se nije osudio na povratak u kameno doba, èovek se u potpunosti predao maini.

Smestite se, dakle, ako moete, ako se usuðujete, u 1951, i èitajte ovaj nestauk, na èijoj je prvoj strani bila napomena: Copyright © 1970 by John F. Havig.

3.

VITITOV UNIVERZITETSKI REÈNIKAktivista: Osoba koja koristi taktiku u cilju osloboðenja; ta je taktika,ukoliko je koristi faista, poznata i pod nazivom makartizam i represija.

Agresija: svaka politika prema drugim dravama koju zagovara faista.Beli: Poreklom sa Kavkaza; sa bojom koe koja se kreæe od smeðe do boje slonov

aèe. Ne sme brkati sa crnim, smeðim, crvenim ili utim.Bombardovanje: Naèin ratovanja u kome se iz vazduha baca snaan eksploziv, o

suðen zbog posledica po ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnitvo, osimako to nisu itelji Berlina, Hamburga, Drezdena, Tokija, Osake, i tako dalje, mada ne i Hiroime i Nagasakija. (Cf.) Projektil.

Crni: Delimièno, ili u celosti podsaharskog afrièkog porekla; sa bojom koe èijnijanse idu od tamno do svetlosmeðe. Ne brkati sa smeðim, crvenim, belim ili utim. Ova reè zamenila je nekadanju negrit, koja danas zvuèi uvredljivo jer znaèi crnja.

Crveni: (1) Poreklom od amerièkih Indijanaca; sa bojom koe koja se kreæe od smeðe do boje slonovaèe. Ne sme se brkati sa crnim, smeðim, belim ili utim, niti sa "Mesikancem", iako je veæina Meksikanaca poreklom od amerièkih Indijanaca. (2) Borba zaosloboðenje ili borba sa njenim posledicama.

Èast: Pogledati: Slava.Demokratija: Narod èija vlada, izabrana na slobodnim izborima, ima razumev

anja za elje svog naroda; na primer Èehoslovaèka.Ekologija: (1) Po zastarelom shvatanju: prouèavanje meðusobnih odnosa u ivom

svetu i njegova povezanost sa celokupnom ivotnom sredinom. (2) Sve to nije u vezisa èovekom, a to drava unitava, kao to su drveæe i sokolovi - ali ne i pacovi, vraplge, i tako dalje. Stoga, progresivne zemlje nemaju ekologiju.

Establiment: Sila koja kota, u sluèaju da je konzervativna.Faista: Osoba koja podrava preduzimanje svih moguæih mera koje vode opstanku

Zapada.Heroj: Osoba koja se rtvuje i izlae opasnosti u cilju napretka. (Cf.) Svinja i Jurinik.

Imperijalista: Osoba koja zastupa stanovite da bilo koja zapadna drava treba da zadri bilo koju prekomorsku teritoriju.

Jedan èovek, jedan glas: Zvanièno uèenje koje podrazumeva da, s vremena na vreme, stare falsifikatore treba zameniti novim. Svrha uèenja je dostignuæe istinske demokratije.

Jurinik: Osoba koja se rtvuje ili se izlae opasnosti zbog ciljeva faiste. f.) Heroj.



Kolonijalista: Onaj koji veruje da bilo koja osoba evropskog ili severnoamerièkog porekla ima pravo da zadri prostor van Evrope ili Severne Amerike na komesu nastanjeni starosedeoci, osim ako to nisu Rusi. (Cf.) Starosedelac.

Koncentracioni logor: Zatvorena oblast u kojoj se gomilaju ljudi sumnjivi njihovoj vladi ili okupacionoj sili. Nijedna napredna zemlja ili pokret za osloboðenje ne osniva koncentracioni logor, buduæi da, po definiciji, imaju punu podrkunaroda. Nota bene: Liberali smatraju da je neuètivo u vezi s tim pominjati Amerikance japanskog porekla.

Konformista: Pojedinac koji prihvata ustanovljene vrednosti ne postavljajuæi pitanja koja uznemiravaju. (Cf.) Nekonformista.

Konzervativan: (Cf): Agresija, Bombardovanje, Okrutnost, ovinizam, Kolonijalista, Koncentracioni logor, Konformista, Uprava, Faista, Imperijalista, Makartizam, Najamnik, Vojno-industrijski kompleks, Projektil, Napalm, Svinja, Plutokrata, Predrasuda, Svojinsko pravo, Rasista, Reakcionaran, Represija, Jurinik, Ksenofobija.

Kriminalac: Faista, naroèito kada je lien slobode i kanjen. (Cf.) Muèenik.Ksenofobija: Sumnja da je stranac sposoban da umesto vas upravlja vaim ivo

tom.Ljudska prava: Sva prava ljudi na slobodu, sa stanovitem da ona imaju neo

granièenu prevlast nad pravom svojine, s obzirom da se ova potonja ne smatra ljudskim pravom.

Ljubav: Oseæanje koje, ako bi ga svi imali, neposredno vodi ka reavanju svih ljudskih problema, ali koje su neki (videti: konzervativan), po definiciji, nesposobni da oseæaju.

Makartizam: Ubistvo liènosti iz politièkih razloga, tvrðenjem da je izvesna osoba èlan komunistièke zavere, naroèito kada to uèini poklonik senatora Dozefa MakartijNe sme se poistovetiti sa dokazivanjem da je izvesna osoba èlan faistièke zavere, naroèito kada to èini oboavalac senatora Dozefa Makartija.

Mir: Konaèno reenje problema faiste.Miroljubiva koegzistencija: Stanje koje prethodi miru, u kome nema agres

ije, veæ se obnavlja sveto pravo na osloboðenje.Muèenik: Osoba koja pati ili umire u cilju osloboðenja. Ne sme se brkati sa

kriminalcem ili, zbirno, sa neprijateljskim osobama.Najamnik: Plaæeni vojnik koji slui nekoj drugoj vlasti. (Cf.) Ujedinjene na

cije.Napalm: Zgusnuti benzin, zapaljen i usmeren na neprijatelja, osuðen od str

ane svih pravih liberala, osim ako ga koriste Izraelci protiv Arapa.

Napredan: Onaj koji vodi osloboðenju.Narod: (Uvek se pie sa odreðenim èlanom i èesto velikim poèetnim slovom.) Oni i podravaju osloboðenje. Stoga, tu se ubraja svako ko nije faista, bez obzira da lion to eli ili ne.

Narodna Republika: Ona u kojoj se glasaèko telo sastoji od puèanih cevi.Nekonformista: Onaj ko prihvata napredne ideje, ne postavljajuæi neprijatn

a pitanja. (Cf.) Konformista.Neprikosnoveno pravo na slobodu: Osloboðenje sa namerom da se stvori (naro

dna) Republika.Nuklearno oruje: Oruje koje koristi odreðeni oblik atomske energije. Faistiè

vlade ga upotrebljavaju u cilju agresije, a napredne zemlje kao oslonac za oèuvanje mira.

Okrutnost: Svaka radnja koju izvrava policajac. (Cf.) Svinja.

Organski: Poreklom od hrane, dobijene uzgajanjem samo na prirodnom ðubrivu, neprskane hemijskim sredstvima, i tako dalje, to znaèi bez otrovnih sastojaka, uzroènika zaraze iz zemlje i insekata tetoèina, poto okolno zemljite jeste vetaèki opprskano hemijskim sredstvima.

Osoblje: Èlanovi vojne ili politièke organizacije, bilo da su neprijateljskiili korisni. Ne sme se brkati sa ljudskim biæima.

Osloboðenje: Proterivanje stranaca i zbacivanje zapadnjaèkih vlada, uticajai ustanova, od strane domaæeg stanovnitva.

Osloboðenje ena: Pokret usmeren protiv mukog ovinizma.Plutokrata: Graðanin republike koji, zbog svog ogromnog bogatstva koje odb



ija da deli sa siromanima, poseduje neprikladnu politièku moæ. Ne sme se brkati sa Kenedijevima.

Pravo svojine: Utvrðeno pravo pojedinaca koji su zaradili, ili nekim drugim zakonitim naèinom dobili vlasnitvo, ili pravo poreskih obveznika koji su na slièannaèin stekli svojinu koja se, potom, oznaèava kao javna. Znaèi i bezbedno uivati u istj, bez obzira na ljudska prava.

Predrasuda: Neprijateljstvo ili omalovaavanje pojedinca ili grupe, na èistoklasnoj osnovi i bez obzira na èinjenice. Ne sme se brkati sa osudom narodnih neprijatelja.

Projektil: Sprava sa samonavoðenjem, koja iz vazduha alje snaan eksploziv, osuðena zbog tetnih posledica na ene, decu, stare, bolesne i ostalo civilno stanovnito, osim ako se nekim sluèajem nalaze u Sajgonu, Da Nangu, Hueu, i tako dalje. (Cf.) Bombardovanje.

Radioaktivne padavine: Radioaktivni materijal, poreklom iz nuklearnog oruja, iroko rasprostranjen ako se vre probe u atmosferi, osuðen u celom svetu zbog tog dejstva na zdravlje i nasledne osobine, osim ako probu ne vri progresivna zemlja.

Rasista: Bela osoba koja, kada crna osoba pozvoni na vrata, nije u stanju da luèi pljuvaèku.

Razvoj: (1) U faistièkim zemljama znaèi krèenje stabala i panjaka, podizanje ostojanih kuæa u nizu, i tako dalje, ili, u naèelu, zloupotreba prirode. (2) U naprednim zemljama znaèi obezbeðivanje smetaja masi ljudi, ili, u naèelu, koriæenje prirodogatstava u cilju zadovoljenja ljudskih potreba.

Reakcionaran: Koji nije napredan.

Represija: Pobijanje prava slobode govora, na primer, odbijanjem da se aktivisti omoguæi govornica; ili pravo na slobodnu tampu, na primer, odbijanjem da se svaka koja reè aktiviste tampa, prenosi televizijom ili èuva u biblioteci; ili pravo da se èuje reè aktiviste, na primer, nasrtanjem gomile na aktivistu. Ne sme se brkati sa zatitom naroda od reakcionarne zaraze.

Republika: Drava, u kojoj je vlast izabrana ne na osnovu nasleða ili bogatstva, veæ glasaèkim telom, iz koga izrasta politièka moæ.

Saksija: Marihuana. Moramo li opet prolaziti kroz taj alkohol-duvan-sedativi-su-zakoniti ablon?

Samoopredeljenje: Pravo kulturno ili etnièki razlièite grupe da sama sobom upravlja, kao u Bijafri, Istoènom Pakistanu, Goi, Katangi, Sinaju, Tibetu, Ukrajini, i tako dalje.

Sirotinja: (Uvek se pie sa odreðenim èlanom i èesto velikim poèetnim slovom.)

sa ljudi koje je neko opisao kao one koji poseduju manje nego to im po zakonu i privilegijama pripada. Napredan u definiciju ukljuèuje sve ne-faistièke pojedince, crne, smeðe, crvene ili ute, nezavisno od prihoda.

Slava: Istroeno geslo, osim ako se ne odnosi na heroja ili muèenika.Sloboda: Trenutno zadovoljstvo.Smeði: Meksièkog porekla; sa bojom koe koja varira od tamno do svetlosmeðe. Ne

meati sa crnim, crvenim, belim i utim.Starosedelac: Ne-beli stanovnik oblasti èiji su preci iseljeni sa svog prv

obitnog zemljita.Svinja: (1) ivotinja poznata po svojoj vrednosti, inteligenciji, hrabrost

i, samouverenosti, blagoj naravi, odanosti i (ako joj se dozvoli da sledi svoj prirodni nagon) èistoæi. (2) Policajac. (Cf.) Aktivist.

ovinizam: Verovanje bilo kog belog èoveka sa Zapada da postoji neto to treba

reæi o njegovoj zemlji, civilizaciji, rasi, polu ili o samom sebi.ovinista: Svaki takav èovek; to, u irem smislu, znaèi faista, bilo koje nacnosti, rase ili pola.

Ujedinjene nacije: Meðunarodna organizacija koja zapoljava vedske, indijske,irske, kanadske, i tako dalje trupe u drugim krajevima sveta, da bi pomagale samoopredeljivanje.

Vetrovi promene: Pesnièka metafora za pobedu nad reakcionarnim snagama. Neprimenjiva na bilo kakvo napredovanje ili obnovu potonjih.

Vojno-industrijski kompleks: Zajednièka uprava vojnog i industrijskog voðstva, za koju se smatra da je pod uspenom kontrolom SAD. Ne sme se brkati sa vojnim



i industrijskim voðama SSSR ili raznih (narodnih) Republika.uti: Poreklom iz Mongolije; sa bojom koe koja se kreæe od smeðe do boje slono

aèe. Ne sme se brkati sa crnim, smeðim, crvenim ili belim.

4.Uavi, soba mi se za trenutak uèini nepoznatom. Moj radni sekreter, stona lam

pa, dotrajala kona okretna stolica, konjskom dlakom postavljena naslonjaèa za posetioce, polica sa struènim knjigama, uokvirena diploma, odkrinuta vrata hirurke sobe sa pogledom na kutije sa priborom i lekovima koje bi Koh sigurno prepoznao - sveje bilo na nekom drugom mestu, na majunom ostrvu u vremenu koje je okean brzo razjedao; znao sam da æu unutar deset godina uèiniti sve da se povuèem u penziju.

Na prozorima se veæ bee nahvatao debeli sloj snega. U sobi je bilo mutno kao u suton. Dek je ukljuèio lampu i èitao èasopis. Lokvica svetlosti bacala je ogromne enke. Èulo se mrmljanje parnog radijatora, koji je èinio vazduh suvim i toplim.

Dek ustade. "ao mi je to vas uznemiravam, dr Anderson", reèe on.Pokazao sam mu rukom da se vrati u fotelju, posegnuo za lulom sveeg duvan

a sa police i sam se smestio. U ustima mi je veæ bio teak ukus duvana, ali moji suprsti morali neto da rade.

Dek klimnu glavom u pravcu stola gde bejah spustio brouru. "kako Vam se dopada?" upita on jedva èujno.

Zagledao sam se u njega kroz gornji deo mojih bifokalnih naoèara. To nijebio deèak koji je znao da æe izgubiti oca, niti momak koji je pokuao i nije uspeo dasakrije svoj oèaj kada ga je majka odvela oèuhu - koliko prole godine. Preda mnom jestajao mladiæ, sa oèima starca.

Bile su sive, te oèi, na duguljastom licu sa uskim pravim nosem. Tamnoplava kosa, vitki, srednje razvijeni i pomalo nezgrapni stas, bili su Tomovi; pokretljiva, puna usta i asketski izraz lica, podseæali su na Elinor. Sve zajedno, bio je to Dek Hevig, koga nikad nisam dokuèio.

Uvek se nemarno odevao, a sada je nosio kariranu vunenu koulju i farmerkeu kojima je tumarao po brdima. Njegovo dranje bilo je pre oprezno nego skuèeno. Gledao me je prodorno, ne ustuknuvi pred mojim pogledom.

"Pa", rekoh ja, "originalno je. Ipak, mora priznati da je pomalo zbunjujuæe." Napunio sam lulu.

"Jes', pretpostavljam da je tako. Suvenir. Verovatno da nije trebalo daita ponesem sa sobom."

"Sa tvog, uh, puta kad si otiao od kuæe? Gde si bio, Dek?""U blizini."

Setio sam se malog tvrdoglavog deèaka koji je imao isti odgovor, poto ga jeneznanac vratio ocu. To me je navelo da se prisetim i mnogih drugih stvari.Palidrvce uèini krip i bljesnu neobièno jakim plamenom. Pripalio sam duvan i

povukao dobar dim pre nego to sam otpoèeo govor."Sluaj me, Dek. U nevolji si. Jo gore, tvoja majka je u nevolji." To ga je

uznemirilo. "Ja sam vam prijatelj i elim da vam pomognem, ali, doðavola, mora da saraðuje."

"Dok, voleo bih da mogu", proapta on.Lupkao sam brouricom. "U redu", rekoh, "kai mi da priprema nauèno-fantastièn

rièu, ili neto slièno, koja se deava u 1970, i da je ovo radni materijal. Dobro. Pomilio bih da nije bilo potrebe da bude ovako nejasan, ali nema veze; tvoja stvar."Upiruæi u njega drkom lule, nastavio sam: "Ono to nije tvoja stvar, jeste èinjenica dje ovo umnoak. Niko ne umnoava tekst za strogo liènu upotrebu. To èine organizacije

Kojoj organizaciji ovo pripada?""Nijednoj. Samo nekolicini prijatelja." On ukoèi vrat. "Nekolicini moænih, meðu svim onim gadarenskim svinjama koje radosno uzvikuju njihove parole."

Ustao sam. "Hoæe li neto da popije?"On se nasmeja. "Hvala. Preporuèili ste pravu stvar."Sipajuæi iz boce sa brendijem - ponekad je bila neophodna, i bolesniku i m

eni, kada je trebalo da izgovorim neprijatnu vest - pitao sam se ta me je nateralo da mu ponudim piæe. Deca ne piju, osim, ponekad, malo piva, kriom. Zar ne? Ali, setih se, iznova, da on vie nije dete.

Ispio je poput iskusnog, ako ne i tekog pijanca. Kako je to nauèio? Jedva d



a je mesec dana bio odsutan.Ponovo sam seo i rekao: "Ne traim od tebe da mi otkrije tajne, Dek, mada zn

a da ih u mom poslu èesto sluam, ali ih i èuvam. Zahtevam da mi pomogne da sastavimoièu i pripremimo plan za tvoje buduæe ponaanje, ne bismo li tvojoj majci saèuvali ivuavu."

On se namrti. "U pravu ste. Nevolja je u tome to mi na pamet ne pada nita tbih vam mogao reæi."

"Istinu, moda?""Dok, vi to ne elite. Verujte mi, ne elite.""'Lepota je istina, istina je lepa'. Zato je Kits pruio svetu upravo taj d

eliæ svog diplomskog rada? Studirao je medicinu; umeo je on i bolje. Dek, kladim seu deset dolara da ti mogu isprièati tuce istinitih prièa koje æe te okirati, gore neg to bi me ti ikad mogao."

"Ne elim da se kladim", odgovori on otro. "Ne bi bilo poteno prema vama."Èekao sam.Ispraznio je èau naiskap i pruio mi je. U utoj svetlosti lampe, sumornoj spr

m zimskog prozora, njegovo ledeno lice izraavalo je odluènost. "Sipajte mi jo piæa, mlim vas", reèe on, "i isprièaæu vam."

"Sjajno." Boca mi je podrhtavala u ruci dok sam sipao brendi koji je glasno klokotao. "Zaklinjem se da æu potovati sve to mi poveri."

On se grohotom nasmeja. "Nema potrebe da se zaklinjete, Dok. Znam da æete æutati."

Èekao sam.On srknu i poèe da mrmlja, pogleda uprtog negde mimo mene.

"Drago mi je. Èitavog ivota nosim to teko breme, a ni sa kim da podelim ...istinu o tome ta sam ja."Puækao sam lulu i èekao.Dek je govorio ubrzano. "Najvie vremena proveo sam u predelu San Franciska

, posebno u Berkliju. Vie od godinu dana."Prstima sam stiskao kuglu na luli."Aha." On klimnu glavom. "Vratio sam se kuæi posle mesec dana. Ali me, zap

ravo, nije bilo osamnaest meseci. Od jeseni 1969. do kraja 1970."Posle kratke pauze, dodao je: "Jasno je da to ne èini ni punih godinu i po

dana. Ali, morate uzeti u obzir i moje posete daljoj buduænosti."Èulo se siktanje pare u radijatoru. Kapljice znoja presijavale su se na èelu

mog bezmalo usvojenog sina. Èvrsto je stezao èau u ruci, ba kao i ja svoju lulu. Upros napetosti koja ga je obuzimala, njegov glas ostao je smiren.

"Ima vremensku mainu?" duboko sam uzdahnuo.On odreèno odmahnu glavom. "Ne, sam se kreæem u vremenu. Ne pitajte me kako.Ni sam to ne znam."

Nasmejao se podrugljivo. "Svakako, Dok," reèe on. "Paranoja. Zabluda da sam neto posebno u ovom kosmosu. U redu, pokazaæu vam." Rukom mi dade znak.: "Pribliite mi se, molim vas. Proverite. Uverite se da u sobi, koju dobro poznajete, nemanikakvih obmana: ogledala, nevidljivih vrata u podu i sliènih smicalica."

Zanemeo, opipao sam prostor oko njega, mada je bilo oèigledno da nije mogao doneti, ili prethodno montirati nikakvu napravu.

"Zadovoljni?" upita me on. "Dobro, sada æu se projektovati u buduænost. Koliko daleko? Pola sata? Ne, suvie je dugo da sedite ovde i gloðete lulu èekajuæi na moj ovratak. Onda, petnaest minuta." Uporedio je vreme na svom satu sa mojim zidnim èasovnikom. "Sada je èetiri i sedamnaest, slaete li se? Pojaviæu se nanovo u èetiri i tr

deset, nekoliko sekundi vie ili manje." A zatim dodade, polako naglaavajuæi svaku reè"Samo pripazite da niko ili nita ne zauzme ovu stolicu za to vreme. Ne mogu se pojaviti u istom prostoru kao drugo èvrsto telo."

Odstupio sam, drhteæi. "Napred, Dek, " prozborih, oseæajuæi kako mi bilo u venma snano udara.

On se odjednom raznei i posegnu da mi stisne ruku. "Dobri stari Dok. Ostajte mi zbogom."

I nestao je. Èuo sam muklo strujanje vazduha na mestu gde je sedeo, i nitavie. Stolica je ostala prazna. Dodirnuo sam je i na njoj nije bilo nièeg.

Jo jednom sam seo za radni sto i gledao u prazno narednih èetvrt sata, koji



h se jedva seæam.Iznenada, bio je opet tu i sedeo na istom mestu odakle je krenuo.Borio sam se da ne padnem u nesvest. On pohita ka meni. "Dok, hajde, smi

rite se, sve je u redu, evo, ispijte gutljaj..."Kasnije, kada sam se oporavio, pokazao mi je kako se, vraæajuæi se iz jednom

inutne buduænosti, pojavljuje iza sebe i stoji sve dok prvo telo ne ièezne.

Sputala se noæ."Ne, ne znam kako se to deava," reèe on. "Nepoznato mi je ta se dogaða sa moj

m miiæima, ali, u svakom sluèaju, nita od onoga to vi mislite - i sloiæete se da jebjanjenje samo iskra na povrini velike tajne."

"Kakav je oseæaj?" upitao sam, primetivi iznenaðeno da me obuzima spokojstvo.Moram priznati da sam due bio oamuæen na dan bombardovanja Hiroime. Biæe da sam, nesno, veæ nasluæivao ta je bio Dek Hevig.

"Teko je opisati." S negodovanjem je gledao u tamu. "Ja... naprosto poelimda krenem napred ili nazad kroz vreme... na isti naèin na koji poelim, oh, da podignem èau sa stola. Drugim reèima, naredim tome, ta-god-li-je, da me pokrene, kao kad aredimo naim prstima da neto urade. I to se dogodi."

Za trenutak se zamislio, traeæi prikladne reèi, a zatim je nastavio: "Dok putujem kroz vreme, ja sam u svetu senki. Svetlosti ili nema, ili je sivkasta. Akoprelazim vie od razdoblja jednog dana i noæi, svetlost treperi. Predmeti su mutni,magloviti i pljosnati. Onda odluèim da se zaustavim, stanem, i opet sam u normalnom vremenu i ja... Na mom putu nema vazduha. Moram zadrati dah i povremeno izranjati da bih udahnuo punim pluæima, ako je put suvie dugaèak, u mom sopstvenom vremenu."

"Èekaj", prekinuh ga. "Ako ne moe da die, ne moe ni da dodirne, niti da nut; ne mogu te videti - kako to da ti moe da gleda? Zato si osetljiv na dejstvo svtlosti?"

"Nemam odgovor, Dok. Prouèavao sam fiziku, nadajuæi se da æu naæi objanjenje zo i sva ostala pitanja. Ono to me pokreæe, mora biti nekakva sila. Sila koja delujeu najmanje èetiri dimenzije, ali, ipak, sila. Ako ima elektromagnetno svojstvo, mogu da pretpostavim da to polje zarobi i sa sobom ponese nekoliko fotona. Materija, èak iako je jonizovana, poseduje ostatak mase i stoga sila ne deluje na nju naisti naèin... Ovo je samo puko nagaðanje. elja mi je da se usudim da u ovo uvuèem jedog pravog nauènika."

"Tvoja pretpostavka, prijatelju, za mene je veæ odvie teko razumljiva. Uh, rekao si da prelazak, to se tièe tebe samog, nije trenutan. Koliko dugo traje? Koliko minuta po godini, ili, veæ, o èemu god se radilo?"

"Nema odreðene povezanosti. Zavisi samo od mene. Dok delujem svojom voljom, mogu priblino da procenim. Ako se napregnem, mogu se kretati... bre... nego u protivnom. To me iscrpljuje, i, èini mi se, dokazuje da putovanje kroz vreme koristitelesnu energiju da bi se proizvela i primenila poèetna, pokretaèka sila... Sudeæi pomom satu, izleti ne traju due od nekoliko minuta; meðutim, za to vreme preðem po nekoliko vekova."

"Kada si bio beba..." Oklevao sam.On potvrdno klimnu glavom. "Da, poznat mi je taj sluèaj. Strah od padanja

je deo nagona, zar ne? Pretpostavljam da sam se, kada me je majka ispustila, po èistom refleksu bacio u prolost... i tako uzrokovao da me ispusti."

Otpio je gutljaj brendija. "Kako sam rastao, rasla je i moja sposobnost.Sada, verovatno, nemam nikakva ogranièenja, ukoliko usput, po potrebi, mogu da stanem i odmorim se. Ipak, postoji ogranièenje u masi koju mogu da ponesem sa sobom.

Radi se o svega nekoliko kilograma, ukljuèujuæi odeæu. Malo vie, i ne mogu ni da se mdnem; kao da me neto potee nanie. Da ste me, na primer, zgrabili, ostao bih prikovan u normalnom vremenu, sve dok me ne biste pustili, jer ste prevelik teret za mene. Ne bih mogao da vas, jednostavno, ostavim za sobom; sila deluje, ili barem pokuava da deluje, na sve to je u neposrednom dodiru sa mnom." On se bledo osmehnu."Osim na samu zemlju, ako sam nekim sluèajem bosonog. Pretpostavljam da ta kolièinamase, povezana ne samo silom tee, veæ i drugim, moda jaèim silama, ima sopstvenu - - koheziju?"

"Upozorio si me da ne stavljam èvrsto telo na mesto gde si nameravao da se, uh, ponovo materijalizuje", primetih ja.



"Taèno", odgovori on. "U tom sluèaju ne bih mogao. Isprobavao sam. Putujuæi kroz vreme mogu se, ako elim, pomerati u prostoru. Tako mi i uspeva da se pojavim pored sebe. Uzgred, povrina na kojoj sam moe se podizati ili tonuti, ali ja pratimto kretanje na isti naèin kao i osoba koja stoji negde u normalnom vremenu. I, nezavisno od bilo kakve promene poloaja koju uèinim, ostajem uvek na istoj geografskojtaèki. To to se Zemlja okreæe oko svoje ose i krui oko Sunca, koje urno putuje krozlaksiju, ne moe me skrenuti sa poèetnog mesta... Ja ostajem ovde. Nagaðam da je, opet, u pitanju sila gravitacije... Da, to se tièe èvrste materije... Kada sam bio mali ilakomislen, pokuao sam da uðem u jedno brdo. Uèinio sam to s neverovatnom lakoæom, kada prolazim kroz pramen magle. Ali kada sam uao, bio sam odseèen od svetlosti i nisam mogao da izronim u normalno vreme. Oseæao sam se kao zaliven u beton i poèeo dagubim dah..." On uzdrhta. "Jedva sam sam se izvukao na sve vazduh."

"Pretpostavljam da se materija opire tvom premetanju", stadoh da nagaðam. "Kada izranja, moe lako da se probije kroz teènu, ali ne i èvrstu materiju."

"Aha, ba sam tako i ja zamilja. Da sam, recimo, umro u toj steni, verovatno da bi moje telo nastavilo da putuje u buduænost nekom proseènom brzinom i vratilobi se u normalni ivot tek kada bi se i poslednji kamen oko njega smrvio."

"Zadivljujuæe je kako si ti, tako mali, uspeo da saèuva tajnu.""Sada shvatam da sam majci zadavao mnogo briga. Ne seæam se, zapravo, sveg

a najbolje. Ali, ko moe da se priseti nekoliko prvih godina ivota? Moguæe je da mi je bilo potrebno neko vreme dok nisam uvideo da sam jedinstven, a onda me je to saznanje uplailo - mislio sam da je putovanje kroz vreme jedna od onih Runih Stvarikoje èine nevaljala deca. A moda sam se i potajno radovao. Bilo kako, èika Dek mi jesve potanko objasnio i ohrabrio me."

"Je li èika Dek bio onaj neznanac koji te je vratio kada si se izgubio?""Da. Seæam se veoma dobro. Preduzeo sam dugotrajno istraivanje prolosti, u potrazi za Indijancima. Ali, sve to sam naao bila je uma. Onda je doao èika Dek, poe na pravo mesto - godinama je istraivao taj prostor - i sjajno smo se proveli. Na kraju me je uzeo za ruku i pokazao mi kako da se vratim kuæi. Mogao je da me isporuèi unutar svega nekoliko minuta od mog odlaska i potedi moje roditelje onog uasa.Verujem da je to namerno nije uèinio jer mi je, eleæi da ih vidim unesreæene, ukazao a potrebu da ubuduæe moram biti vrlo oprezan. I uspeo je."

Nastavio je da se priseæa. "Kasnije smo zajedno ili na nekoliko divnih kraæihputovanja. Èika Dek je bio savreni vodiè i uèitelj. Nisam imao razloga da ne potujegov zahtev za èuvanjem tajne, ne raèunajuæi moja hvalisanja pred Pitom Danbarom koji nita nije posumnjao, jer sam se veto pretvarao. Da nije bilo èika Deka, nikad sam ne ih uspeo da upoznam najvrednije i najzanimljivije detalje sa putovanja."

"Ipak si, ponekad, skoknuo i bez njega", podsetih ga."S vremena na vreme. Recimo, kada me je napala ona banda napasnika. Umnoio sam se u vremenu nekoliko puta i premaio ih brojem."

"Nije ni èudo to si bio tako napredan ... Kada si saznao da æe se tvoj otac prijaviti u vojsku, eleo si da bude siguran da æe se bezbedno vratiti, zar ne?"

Dek Hevig se zgrèi. "Da. Usmerio sam se ka buduænosti i pokuao da je brzo preledam u kratkim razmacima. Sve dok nisam pogledao u prozor i video majku kako plaèe. Zatim sam krenuo nazad, u prolost, i uhvatio trenutak kada sam imao priliku daproèitam onaj uasni telegram - oh, Boe. Godinama, koje su sledile, nisam putovao kroz vreme. Èinilo mi se da to vie nikad neæu poeleti."

Snena tiina uvijala se oko nas.Prekinuo sam neprijatno dugi muk zapitavi ga: "Kada si poslednji put sreo

svog uèitelja?"

U 1969. godini. Ali, pre toga video sam ga... uoèi mog saznanja o oèevoj pogibiji. Èika Dek je tom prilikom bio izuzetno dobar prema meni. Vodio me je u kasnidevetnaesti vek, gde me je razgalio u onim pravim, starinskim cirkusima. Pitao sam se zato je izgledao tako tuan i zato mi je, ponovo, do detalja, objanjavao razloe i potrebu za æutanjem. Sada mi je jasno."

"Zna li ko je on?"On se nasmei, iskrivivi levu stranu usta. "A ta vi mislite, ko je on?" Posl

e nekog vremena, on nastavi. "Prole godine ponovo sam poèeo da putujem kroz vreme.Morao sam da naðem sebi utoèite i pobegnem iz onog muènog stanja na farmi. U poèetku so bili izleti u prolost. Ne moete ni zamisliti kakve je lepote bila ova zemlja pre



nego to su je naselili doljaci. A Indijanci - znate, imao sam nekoliko prijateljameðu njima. Uspeo sam da nauèim svega nekoliko reèi njihovog govora, ali sam uvek biodobrodoao i, oh, njihove devojke bile su tako podatne, strastvene i uvek raspoloene."

Nisam izdrao da se ne nasmejem. "A Sven mlaði ti se na raèun devojaka tolikorugao!"

On se pobedonosno nasmeja. "Ta putovanja pruala su mi neizmernu utehu i olakanje." Potom se nanovo uozbilji. "Ali, moete zamisliti kako su me prilike u kuæi- kako je Birkelund sa zadovoljstvom nazivao to mesto - sve vie i vie guile svojomispraznoæu i besmislenoæu. Èak i u odnosu na ivot oko mene. Kao ono, kog æu ðavola jjoj koli? A ja sam video sebe tamo, kao sasvim odraslog i bio sam ispunjen divotama koje sam doiveo, seæao se razdraganog smeha mladiæa i devojaka i jednoliènog brujana glasova nastavnika!"

"Pretpostavljam da te je porodièna svaða, koja je buknula, naterala da krene u buduænost?"

"Ba tako. Bio sam gotovo van pameti od gneva. eleo sam najvie da vidim nadgrobnu ploèu Svena Birkelunda. Uèinilo mi se da je odlazak dvadeset godina u buduænostsasvim zgodna udaljenost. Znao sam da je to iscrpljujuæi poduhvat i zato sam najpre otputovao do kraja 1969, da bih bio spreman da se izvuèem u 1970... Kuæa je jo uvekpostojala. Postoji. I postojaæe."

"A Sven?" upitah blago."Mislim da je i on opstao." U glasu mu se oseti prizvuk okrutnosti. "Nij

e me vie briga ta æe se sa njim dogoditi. Kroz dve godine majka æe se razvesti od njea."

"I...?""Poveæe bebe, obe, nazad u Masaèusets. Njen treæi brak biæe uspean. Stoga, u trenutku, ne smem da joj zadajem dodatne brige. Zato sam se vratio. Nije me bilomesec dana, da bih Birkelundu pokazao s kim ima posla; ali, nisam smeo ostati due, jer nisam eleo nju da povredim."

Video sam u njemu onu strepnju i zabrinutost koju sam viðao kod ljudi kadaim je neko veoma drag bio bolestan ili na samrti. Pourio sam da nastavim razgovor. "I, kako mi reèe, tada si sreo èika Deka, tvoje drugo ja."

"Aha, èekao me je kada sam se pojavio u 1969. Na put sam krenuo jedne noæi,iz oblinjeg umarka - hteo sam da izbegnem zalutale prolaznike - ali, kad sam izronio, naao sam se na èistini. uma je bila raskrèena i namesto nje posaðen kukuruz. Èikae iznajmio dvokrevetnu sobu u hotelu - onom koji æe biti sagraðen na mestu gde je sada Senlak Arms - da bi me sklonio na nekoliko dana. Isprièao mi je o majèinom razvod

u, potkrepivi to iseècima iz novina i pismima koja mu je... koja mi je nedavno pisala. Zatim mi je dao hiljadu dolara - Dok, da samo znate kakve æe cene biti za dvadeset godina! - i predloio mi da malo razgledam okolinu.

"Podaci iz novina ukazivali su da je Berkli bio na mestu gde je bio - oh, buduæi izraz. Bilo kako, San Francisko je taèno naspram Zaliva, a ja sam oduvek eleo da ga posetim."

"Kako je izgledao Berkli?" upitao sam, seæajuæi se poseta tom ozbiljnom i uglednom univerzitetskom gradu.

Opisao mi ga je koliko god je bolje mogao. Ali te 1951. nije bilo pravereèi kojom bi se moglo doèarati ono to sam upravo doiveo, taj divlji, stravièan, razdan, zastraujuæi, nakazni i uvrnuti napad na zdrav razum, kao to je Telegraf Avenijana zavretku sedme decenije dvadesetog stoleæa.

"Zar nisi pomiljao na nevolje sa policijom?" Nastavio sam da se raspituje

m. "Ne, zaustavio sam se u 1966. i pristupio jednoj grupi pod lanim imenom.Tu sam dobio èlansku kartu na kojoj je pisalo da æu 1969. imati dvadeset jednu godinu... Ulovili su me ti ljudi sa ulice. Priao sam im, ja, staromodni neotesanko, sasluao njihovo viðenje tekuæih dogaðaja i to mi je bilo dovoljno. Proveo sam vie meseceðu radikalima. Bio je to ivot od danas do sutra, povremeni posao, demonstracije, marihuana, smrdljivi jastuk, prljave devojke."

"Iz ovoga to si napisao, ne izgleda mi da si tome ba bio naklonjen" primetio sam.

"Nisam. Siguran sam da je èika Dek imao nameru da uvidim kakav je oseæaj biti



neko ko je unapred upozorio civilizaciju koja ga je odgojila. Ali, promenio samse."

"Hmmm, pre bih rekao da si odskoèio. Tvoj naèin da umakne na pravi put. Ali,nastavi. ta se dalje desilo?"

"Krenuo sam u dalju buduænost.""I?""Dok", reèe on jedva èujno, "moete se smatrati sreækoviæem. Veæ ste u poodmakl

dinama.""Zar æu tada biti mrtav?" Srce poèe da mi preskaèe."Kada doðe vreme za to, nema sumnje. Nisam proveravao, ali pouzdanao znam

da ste u 1970. ivi i zdravi." Èudilo me je zato se nije nasmejao, kao to je mogao, soptavajuæi mi lepe vesti. Danas znam; nije spomenuo Kejt.

"Rat - taj rat - i njegove posledice dole su kasnije", nastavio je da prièaistim hladnim tonom. "Sve je usledilo neposredno nakon one noæi vetica u Berkliju,kojoj sam delimièno prisustvovao."

Uzdahnuo je i protrljao svoje umorne oèi. "Vratio sam se u 1970, kada se pojavio nagovetaj stiavanja plime. Bilo je nekoliko ljudi, èak mladih ljudi, koji subili sposobni da se suoèe sa stvarnoæu. Ova gomila psovki... oni su mi pomogli u tampnju i raznoenju broure, misleæi da sam zalutali republikanac."

"Jesi li bio?""Hvala Bogu da nisam. Ne mislite, valjda, da je ijedna politièka partija b

ila od nekakve koristi za protekla tri ili èetiri pokolenja, zar ne? A biæe jo gore."Nanovo je ispraznio èau, ali je odbio ponudu da mu sipam jo. "Bolje da saèuva

bistru glavu, Dok. Zaista treba da smislimo neku dobru prièu za izgovor. Znam da

hoæemo, jer mi je moje ne-mnogo-starije ja omoguæilo da saznam da æu se izboriti sa svojim trenutnim nedaæama. Ipak, to ne znaèi da moemo lako izbeæi obavezu koja je pred nma."

"Vreme se ne moe izmeniti?" Ipak, Pitao sam se. "Mi - nai ivoti - uhvaæeni si zarobljeni u trajanju - kao muica u æilibaru?"

"Ne znam, ne znam." Teko je uzdisao. "Znam da su svi moji napori bili uzaludni. Moji bivi drugovi nazvali su me izdajicom, moji novi prijatelji predstavljali su beznaèajnu manjinu, a irenje naih tekstova ilo je vraki teko."

"Ne oèekuj èuda u politici", primetih ja. "I èuvaj se onih koji èuda obeæavaju."U pravu ste. Shvatio sam to kada sam se malo pribrao i oporavio se od s

vih tih potresa iz buduænosti. Zapravo, odluèio sam da je moja obaveza da se vratimi ostanem uz majku. Konaèno, tako ovaj svet mogu uèiniti barem malo manje uasnim."

Nastavio je blaim tonom. "Nema sumnje da je blesavo to to sam zadrao brouru

Ali, moja najdraa mi je pomogla da je sastavim ... Pa, na neki naèin, sreæa mi se osmehnula. Svoj ivot sada delim sa jednim ljudskim biæem. Tek sada oseæam kako sam biousamljen."

"Ti si u potpunosti jedinstven?" proaptao sam."Ne znam. Mislim da nisam. Oni su, nesumnjivo veoma retki, ali je sigurn

o da, osim mene, ima jo putnika kroz vreme. Kako æu ih naæi?" povika on. "I da moemo a se udruimo, kakva je svrha toga?"

5.Birkelund je mnogo manje zanovetao i pravio neprilike nego to smo oèekivali

. Otiao sam kod njega u privatnu posetu i objasnio mu kako je sumnjivi tekst bio,u stvari, neupotrebljeni scenario za amatersku predstavu, naglasivi da je pisanpodrugljivim tonom - a zatim sam mu oèitao svetu lekciju o nepriliènom ponaanju prema

eni i pastorku. Prihvatio je to s vidljivom nelagodnoæu, ali je ipak prihvatio. Jer, kao to sam veæ napomenuo, bio jE sve, samo ne zao èovek.Meðutim, u kuæi je i dalje vladala napetost. Dek, svakim danom sve vie napras

t i svojeglav, dolivao je ulje na vatru. "Kako se samo promenio", reèe mi Elinor uoèaju. "U svom nastupu, èak potpuno. Ne mogu za sve sukobe kriviti samo Svena i njegove deèake. Dek je èesto zaista veoma ohol."

Naravno da je bio, ojeðen svojim domom, dosaðivanjem u koli, optereæen spoznajm dogaðaja iz buduænosti. Ali, nisam to mogao reæi njegovoj majci. Niti je on mogao, za njeno dobro, uèiniti ita osim povremenih noænih nestajanja u naredne dve do tri godine.



"Mislim", rekao sam, "da bi najbolje reenje bilo da se Dek osamostali""Bobe, njemu je tek osamnaesta", negodovala je ona.U najmanju ruku imao je dvadeset jednu, a moda i vie. Znao sam to. "Dovolj

no je stasao da stupi u vojsku." Veæ je bio prijavljen, kako propisi nalau, na svojroðendan. "Biæe mu to prilika da pronaðe sebe. Moe biti primljen na lièni zahtev, a itako moe sluiti u najmanjem moguæem roku. Verujem da æe nadleni iz kolskog odbora razumevanja ako ih lepo zamolim."

"Ali, nipoto pre nego to zavri maturu!"Razumeo sam njen strah i razoèaranje. "Moe nastaviti u vidu dopisne kole, El

i. A i u vojsci æe imati zanimljiv izbor nastave, koju æe bistri momak, poput Deka, zasigurno pohaðati. Bojim se da je ovo na najbolji zalog."

Dek se veæ bio saglasio s predlogom. Jedan brzi skok u buduænost pokazao mu je da æe biti smeten u Evropi. "To je prilika za detaljno istraivanje istorije", rekao je, a potom hladno dodao: "Osim toga, usavriæu znanje o oruju i ratnim vetinama. Bo sam nam rubu da izgubim glavu u dvadeset prvom veku. Nekoliko pripadnika druineljudodera uhvatilo me je na prepad i da nisam uspeo da se trenutno otmem..."

Vojska ba i nije pogodovala Dekovom temperamentu, ali je on prionuo na sticanje osnovne obuke, nastavio putem elektronike i u celosti izvlaèio korist iz ponuðenih mu moguænosti. Mnogo toga je, sasvim sigurno, uspeo zahvaljujuæi izletima u proost. Ukupno, to je iznosilo nekoliko dodatnih godina.

U pismima koja mi je slao, svoje uspehe je samo nagovetavao jer je znao da æe pisma èitati i Kejt. Oseæao sam nepodnoljivu teskobu to joj ne smem reæi stranu, to nije mogla biti uz mene kada je Dek konaèno stigao kuæi na odsustvo i kada mi jesatima pokazivao beleke, fotografije, uspomene.

(Dodue, poneki detalji i nisu bili naroèito oèaravajuæi - pitanje vakcinacije,jezika, prevoza, novca, zakona, obièaja - otpadaka, zaraze, okrutnosti, nasilja)... "Dok, nisam mogao ni sanjati koliko je drugaèiji bio srednjovekovni èovek. Ogromnerazlike od mesta do mesta, od epohe do epohe, da, ali uvek... Orijent?... Ne, verovatno stoga to se Orijent najmanje promenio." Bilo kako bilo, posmatrao je Cezarove legije u pobedonosnom maru kroz Rim i hitre vikinke laðe kako poigravaju prekoOslo Fjorda, slavnog Leonarda da Vinèija na delu... Nije bio u stanju da sve to temeljno prouèi. U stvari, strano ga je ljutilo to je veæina njegovog iskustva bila porna. Koliko se toga istinski moe nauèiti u krajnje nepoznatom okruenju, meðu ljudimajezik jedva da razume i kada te u svakom trenutku vreba opasnost da bude uhapen kao sumnjiv stranac, pre nego to uspe da se trampi za komad odeæe iz tog vremena? (Ipa, sve bih dao da sam mogao biti s njim.)

Muèan je bio oseæaj izneveriti Kejt, ne reæi joj! Ali ako je Dek oæutao svojoj

jci, morao sam i ja svojoj eni. Dekova starija persona bila je, biæe, sasvim u pravu to je detetu izgradila i utisnula refleks tajnosti.Razmotrimo posledice kada bi se saznalo da jedan èovek - ili mali deèak - moe

ploviti kroz vreme. Biti senzacija godine ni za koga nije ba prikladna sudbina.U ovom sluèaju, pretpostavite samo bezbroj zahteva, molbi, mahnite nasrtaje pohlepnih, eljnih moæi, ideoloki zaslepljenih, gubitnika dovoljno zaplaenih da uznastohje a ga iskoriste; zamislite nadmetanje izmeðu drava ne bi li ga zatoèile ili unitile, nega koji bi mogao biti pijun svih vremena ili neulovljivi zloèinac. Pod uslovom dasve to preivi, a njegov zdravi razum i jeste, ubrzo ne bi imao boljeg izbora osimda se spase bekstvom u neko drugo stoleæe, gde æe svoju nadarenost èuvati u najstroojtajnosti.

Ne, mnogo je bolje bilo od poèetka navuæi masku.Ali, od kakve je onda koristi ovaj neverovatni dar?

"Kako se moja sluba bliila kraju, sve sam vie vremena provodio u razmiljanj, a manje u tumaranju", rekao mi je.

Ponovo smo mojim brodiæem otili na jezero Vinego. Dek se vratio kuæi, otputeve nedelje pre isteka roka, i imao je jo mnogo toga da mi isprièa. Najvanija od svega bila je èinjenica da je bio potreban svojoj majci kao moralna podrka u razvodu saBirkelundom i kao utoèite od niza bolnih prizora. Bio je jo zreliji, ne samo telesno. Pre dve godine suprotstavio mi se èovek: veoma mlad èovek koji je polako i oprezno traio izlaz iz pometnje i povreðenosti. Dek Hevig koji je sada sedeo u kabini potpuno je vladao sobom.



Zamenio sam lulu i otpustio kormilo. Brodiæ je, nagnuvi se, promenio pravac, gruvajuæi po talasima. Proleæe je blistalo povrh plavetnila vode; proimao nas je opojni dah zelenila sa uma i polja, slasni miris jabuka u cvatu i zemlje koja se ponovo raða. Hladan vetar je huèao, noseæi sokola u svojim kovitlacima.

"Imao si o mnogo èemu da razmilja", odgovorih mu."Za poèetak", primeti on, "kako je moguæe putovati kroz vreme?""Pa, recite mi, gospodine Bounse, kako je moguæe putovati kroz vreme?"Moja ala ga nije nasmejala. "Na teèaju iz elektronike stekao sam zadovoljav

ajuæe dobro znanje iz osnova fizike. Dosta toga sam proèitao na svoju ruku, ukljuèujuæii gradivo po koje sam morao da skoknem u vreme - knjige, buduæa izdanja èasopisa 'Scientific American', 'Nature' i ostalih. Sve teorije kau da je ovo to ja èinim jednostavno nemoguæe, poèevi od zakona o odranju energije pa nadalje."

"Eppur si muove.""A?... Oh, da. Dok, izuèavao sam doba renesanse u Italiji pre nego to sam j

e posetio i ustanovio da Galileo nikada nije izgovorio tu reèenicu. Niti je ikada,zapravo, bacio neki predmet sa krivog tornja u Pizi." Izvalio se na klupu i otvorio jo po jednu flau piva."Da nastavim. Postoje 'kvake' u zakonu o odranju energije u koje zvanièna nauka ne sumnja. Govoreæi jezikom matematike, granice sveta mogu imati konaène, ako ne i beskonaène neprekidnosti i mogu predstavljati viestruke funkcije. Po mnogo èemu, putovanje kroz vreme moglo bi se poistovetiti sa putovanjem nadsvetlosnom brzinom, a fizièari tvrde da i to nije moguæe."

Posmatrao sam oblaèiæe dima iz svoje lule kako se sudaraju na povetarcu. "Ostavio si me nekoliko svetlosnih godina iza sebe", primetih ja. "Nita nisam shvatio od tvog predavanja, osim to sam stekao utisak da ne veruje da je ita, ovaj, natpr

irodno ukljuèeno u putovanje kroz vreme."On klimnu glavom u znak odobravanja. "Ba tako. Nezavisno od vrste procesa, izvesno je da ono potuje granice prirodnih zakona, u sutini zakona fizike. Sve se temelji na uzajamnoj povezanosti materije i energije. I onda, zato sam jedini koji to moe da èini? Na kraju sam bio prinuðen da zakljuèim da je u pitanju neka osobenst mojih gena."

"Oh?""Kroz priblino deset godina biæe otkrivena molekularna osnova nasleðivanja.""Molim?" Uspravih se kao strela. "O tome mi mora vie isprièati.""Kasnije, kasnije. Objasniæu vam sve o DNK i ostalom, to god bolje budem um

eo, mada to nije najbolji primer za ono to elim da vam kaem. Smisao je u tome da nageni nisu prosta matrica za izgradnju fetusa. Oni deluju tokom celog ivota i igraju ulogu u proizvodnji enzima. Geni s pravom predstavljaju jediniènu graðu ivota...

a jo, osim enzima, moe biti ukljuèeno? Ali, ovo èoveèanstvo æe pre unititi sebe negoovoriti na to pitanje. Meni se èini da postoji neka vrsta rezonance - ili neto slièno- u tim ogromnim molekulima: i ako genima poðe za rukom da rezoniraju na pravi naèin, eto vam putnika kroz vreme."

"Pa, zanimljiva pretpostavka." Dekovo prisustvo poèelo je da me èini sklonimsamopotcenjivanju.

"Imam empirijske dokaze", napomnu on. "Dok", nastavi on uz vidljiv napor, "bio sam sa svega nekoliko ena. Ne u ovoj deceniji. Previe sam krut i usiljen zadananje ene. Ali, etajuæi kroz vreme, ponekad mi je prilièno lako uspevalo da iskorim dra svoje tajanstvenosti."

"Èestitam", rekoh, u nedostatku neèeg pametnijeg.Srameljivo je skrenuo pogled preko jezera. "To ne znaèi da sam bez oseæanja u

odnosu na ene", dodade on. "Hoæu da kaem, ako ele muvanje na brzaka, kao one Dakota

devojke pre dva-tri stoleæa, odlièno, pristajem. Ali ako je to ozbiljna veza, oseæam se odgovornim. Èak iako ne nameravam da s njom provedem ostatak ivota - a pitam se da li æu se ikada oeniti - uvek proverim njenu buduænost za narednih nekoliko godina,sve dok se ne uverim da se oseæa izvrsno." On skupi lice u grimasu kao da je preterao. "Barem onoliko sjajno koliko je to obiènom smrtniku dozvoljeno. Moral mi nijedavao hrabrosti da vidim i njihovu smrt."

Nastavio je posle kratke pauze. "Udaljavam se od teme, ali za mene je tovano. Objasniæu vam na primeru sa Meg. Bio sam u Londonu u elizabetansko doba. Moje tekoæe zbog nepoznavanja ivotne sredine bile su manje nego to bi bilo uobièajeno, a mi je trebalo neko vreme da se snaðem i nauèim tadanji izgovor engleskog jezika. Pr



ilièno lako promenio sam za novèiæ komad srebra koji sam poneo sa sobom - ljudi danasne shvataju koliko je u, ovaj, tako razmetljivoj prolosti bilo sumnjièenja i zakonskih propisa - iako mislim da me je preprodavac prevario. Svejedno, imao sam dovoljno para da se smestim u prijatnom rustikalnom prenoæitu, da poseæujem 'Glob' i ostala zgodna mesta za provod.

Jednog dana zadesio sam se u zabitom kraju grada. Iznenada me je neka enacimnula za rukav i ponudila mi devièanstvo svoje kæeri, po izuzetno niskoj ceni. Prestravio sam se, ali pomislih da, u najmanju ruku, mogu videti siroticu, moda jojponuditi novac, a moda èak i pokuati da nagovorim svog gazdu da je uzme za èasnu slunju... Nema anse." (Jo jedan od njegovih zastarelih izraza.) Bila je uznemirena, ali odluèna. I poto mi je sve potanko objasnila, morao sam priznati da je zabludeladevojka slobodnog duha imala vie ansi za uspeh kao prostitutka nego kao slukinja, imajuæi u vidu da bi u potonjem sluèaju imala mukotrpniji ivot. Neko bi je, vrlo verovatno, tako sposobnu i obdarenu, hteo za sebe, ali klasne razlike i suprotnosti bile su kakve su bile.

Bila je zgodna i otresita, i izjavila je da je bolje da pripadne meni nego nekom odvratnom, prljavom, bubuljièavom matorcu. I ta sam mogao da uradim? Iskrena, nesebièna dobrota nije postojala u njenom naèinu razmiljanja. Da nekim sluèajem nie uvidela moju sebiènu pobudu, pomislila bi da je sve to previe ozbiljno i uasno zanju i pobegla bi glavom bez obzira."

On otpi nekoliko dobrih gutljaja piva. "Shvatate li?" nastavi izazovno."Poveo sam je sa sobom i preselili smo se u pristojniju èetvrt. U ono vreme nije bilo propisa koji bi nas, s obzirom na njene godine, spreèavao da ivimo zajedno. Zaboravite dananje srednjokolke; sasvim sigurno ne bih dotakao ni jednu od njih. Meg

je bila ena, naprosto mlada ena. iveli smo zajedno èetiri godine njenog ivota.Naravno, za mene je to znaèilo plaæanje unapred iznajmljenog stana za povremene dolaske iz dvadesetog veka. Kao vojnik, ponekad sam bio na dunosti u Francuskoj. Naravno da sam mogao da pobegnem kad god sam hteo i da se vratim pre istekadozvole za izlazak, ali je trebalo platiti put do Engleske, a osim toga bila sutu i sva ostala stoleæa... Ipak, verujem da mi je Meg bila odana. Da ste samo mogli videti kako me je branila od nasrtaja svojih roðaka! Rekao sam joj da radim u holandskoj diplomatskoj slubi...

Ali, preskoèimo detalje. Udaljavam se od glavne teme. Naposletku, skromni,mladi kalfa zaljubio se u Meg. Blagoslovio sam njihovo venèanje i kupio im svadbeni dar. A zatim sam, u nekoliko nasumiènih skokova u narednu deceniju, proverio dali je Meg dobro. I bila je, barem nalik onome to sam prieljkivao."

On tuno uzdahnu. "Da se vratimo na sutinu stvari, Dok. Poèevi od prve godine

braka, Meg je izrodila pola tuceta dece. Ali, zato sa mnom nikada nije zaèela. Niti je ijedna ena, koliko sam mogao da utvrdim, sa mnom zaèela."Proverio je svoju plodnost i test je pokazao da je s njim sve u redu.Niti on, niti ja, nismo imali elju da se due zadravamo na njegovoj liènoj is

ovesti. To me je snano navelo na razmiljanje kako je naa dua osetljiva na sve to nse u ivotu dogaða. "Hoæe da kae", rekao sam lagano, "da si mutant? Da nosi u sebi koje te èine pripadnikom nove vrste?"

"Da. Mislim da su moji geni u toj meri neobièni.""A tebi slièni putnici kroz vreme - neka ena...?""Da, svakako, Dok." Upotrebio je jedan od novih buduæih izraza.Jo neko vreme sedeo je mirno na suncem obasjanom, vetrovitom danu, a zati

m reèe:"Samo po sebi, to i nije od velikog znaèaja. Ono to jeste vano, to je pronaæi

sve ostale putnike kroz vreme - ukoliko ih uopte ima - i videti ta se korisno moe uèniti povodom svih onih uasa koji nas èekaju u buduænosti. Ne mogu da verujem da sam samo sluèajnost bez ikakvog smisla!"

"I, kako namerava da to izvede?"Zurio je u mene ladnokrvna izraza lica. "Za poèetak, nameravam da se oboga

tim."

Godinama koje su usledile, jedva da sam znao ta se sa njim dogaða.Viðali smo se u razmacima, vie da bismo saèuvali prijateljstvo, nego da bih b

io u toku zbivanja - jer, bio je eljan druenja sa Kejt isto kao i sa mnom. Ali, no



vosti o njegovom napredovanju stizale su do mene iz sasvim drugih izvora. Èesto mije, u odsustvu, bivao san u mislima, toliko je odudarao od naeg dan-za-danom brzoprolazeæeg malogradskog ivota, podizanja naih sinova, doivljaja sa snahama i unucim. A onda bi se pojavljivao, kao iz tame, i satima bi, taj usamljeni, prognani èovek, imao potpunu vlast nada mnom.

Nije delovao kao zanesenjak. Nastavio je, zapravo, da proiruje vidike i razvija umenost koja mu je pomagala da osmisli ovaj svet. Moæ shvatanja pruila mu je roko obrazovanje, mada je bilo oèigledno da su istorija i antropologija bile glavne odrednice koje su ga zanimale. Bio je sreænik koga je priroda obdarila da sa lakoæom uèi jezike. (Pitali smo se koliko ima putnika kroz vreme kojima su krila potkresana, jer su bili u potpunosti lieni tog dara.) Zajedljiv smisao za humor i tradicionalna srednjezapadna uètivost bili su u njemu sjedinjeni na naèin koji je njegovuprisutnost èinio izuzetno prijatnom. Postao je veliki sladokusac, ali je jo uvek bio sposoban da, bez prigovora, ivi na bakalaru i suvom hlebu. Imao je kunu (brod sa dva jarbola) u Bostonu, kojom je Kejt i mene odveo do Zapadne Indije povodom proslave naeg odlaska u penziju. Dok se u deèatvu ophodio uzdrljivo po tom pitanju, sda sam uvideo da je imao izrazit oseæaj za lepotu, prirodnu kao i onu koju je stvorio èovek; od potonje, posebnu ljubav je gajio prema baroku, klasiènoj i kineskoj muzici, za prvoklasne brodove i oruje i za helensku arhitekturu. (Boe, ako postoji, od sveg ti srca hvala to sam na fotografijama Deka Heviga imao priliku da vidim lepotu Akropolja, pre nego to se pretvorio u ruevine.)

Bio sam jedini koji je delio njegovu tajnu, ali ne i jedini njegov prijatelj. Kad pomislim, mogao je biti blizak sa svim velikanima prolosti, Mojsijem, Periklom, ekspirom, Linkolnom, Ajntajnom. Ali, u stvarnosti, bilo je previe prepreka

. Osim jezika, obièaja i zakona, od èuvenih ga je ograðivalo to to su uvek bili zauzet, upadljivog ponaanja ili praæeni gomilom oboavalaca. Ne, Hevig - u njegovom prisustvu obraæao sam mu se sa 'Dek', ali sad mi se èini da je prirodnije da napiem njegovo rezime - Hevig mi je pripovedao o ljudima poput njegove, pune ivota, male Meg (pokrivene prainom od trista godina), o gortaku koji se pridruio Luisu i Klarku, ili opriprostoj brkatoj starini, koji je marirao uz Napoleona.

("Nije taèno, Dok, da je èoveèanstvo kroz istoriju teilo boljitku, nije, nije.Umiljamo da je tako, samo zato to smo kroz dogaðaje iz prolosti stigli do nas samih,izvrsnih i slavnih. Razmislite, ipak. Zaboravimo sva ona romantièna predanja i sagledajmo èinjenice. Proseèni Francuz iz 1800. nije bio manje slobodan od proseènog Engleza. Francusko carstvo moglo je ujediniti Evropu i u okviru nje ostvariti sopstvenu slobodu. Onda, moda, ne bi buknuo Prvi svetski rat u kome je zapadna kulturasamu sebe unitila. Jer, znate i sami, da se upravo tako i dogodilo. Jo uvek uurbano

krvarimo do smrti, ali neæemo ba mnogo postiæi.")U razdoblju izmeðu sticanja novèanih sredstava koje je nameravao da upotrebiza svoj poduhvat i usavravanja plana potrage za momcima mutantima, svoje etnje kroz vreme uglavnom je koristio zabave radi. "Biæu iskren", iskezio se, "primeæujem dasve vie uivam u podlom naèinu ivota."

"Pariz iz vremena Tuluz-Lotreka?" upitah nasumice. Veæ mi je rekao da smoprevisoko ocenili negdanju dekadentnu klasu, koju je, u najmanju ruku, èinio sloj bogatih, usko povezanih ljudi, nimalo naklonjenih strancima.

"Pa, moram priznati, nisam to pokuao" odgovori on. "Ali, moe biti dobar predlog. S druge strane, Storivil u svom cvatu..." Nisu ga zanimale bludnice; akonita drugo, bio je video dovoljno ljudskih sudbina i znao koliko je èesto njihova bila uasna. Vie je bio naklonjen ivotnijim zabavama i drutvu ljudi za koje je rekao a su bili trezveniji od veæine njegovih vrnjaka, a da ne pominjemo one iz 1970.

U meðuvremenu, polo mu je za rukom da postane bogat.Rekli biste da to i nije bilo teko izvesti. Bilo je dovoljno da sazna cene proizvoda na berzi - na primer, 1929. je oèigledna godina - i da se upusti niz talase Vol Strita.

Ali, èinjenica je da je Dek postupio sasvim drugaèije. Za ta je on, zapravo, ogao upotrebiti novac?

Dok je bio smeten u Evropi, za platu koju je dobijao kupovao je zlato i srebro, koje je, zatim, prodavao za gotovinu u razlièitim razdobljima devetnaestog,ili kasnog osamnaestog veka. Stekavi taj mali poèetni ulog, mogao je da otpoène sa trgovinom. Uzimao bi odabrane potanske marke i novèiæe iz buduæeg vremena i prodavao ih



nakupcima; onda bi se vratio u prolost, ponevi nekoliko aluminijumskih posuda, koje su, u vreme pre pronalaska Halovog procesa, bile skuplje i od samog zlata. Ovii slièni poslovi bili su kratkog daha, jer je bio ogranièen masom koju je mogao poneti, i jer se nije usuðivao da previe skreæe panju na sebe.

Nameravao je da veæ tada zapoène sa ulaganjem novca u cilju bogaæenja, ali jeodustao od te zamisli. Obièaji i pravila bili su mu previe neobièni, previe zamreni,bi ovladao njima za sve godine ivota koje je eleo da proivi. Osim toga, hteo je dato uèini u stoleæu kome je pripadao; ako nita drugo, kada bude zapoèeo sa istraivanjbiæe mu od velikog znaèaja moguænost da se hitro kreæe po velikim razdaljinama. Stoga ije mogao tek tako da, po sloenoj kamatnoj stopi, ostavi novac u nekoj poluudaljenoj prolosti. U godinama koje slede, bilo je previe rizika da stvari krenu nizbrdo.

Èak i u najpovoljnijim okolnostima, kao to je bila 1929, zlato koje bi doneo predstavljalo je srazmerno bezvredan iznos. Kreæuæi se tamo-amo kroz ta mahnita vremena, mogao ga je pretvoriti u bogatstvo - ali uz stroga ogranièenja, poto nije smeo da bude upadljiv. Morao je, takoðe, da uzme u obzir i sijaset dravnih ustanova,koje æe se za neku godinu, bolje nego ikad, naoruati preteranom radoznaloæu.

Nikada me nije do detalja uputio u naèin na koji je delovao. "Iskreno govoreæi", rekao mi je, "voðenje finansija probija me kao svrdlo. Obezbedio sam nekolikoprodornih, estokih kompanjona da se bore s tim, a novac poverio izuzetno pouzdanoj banci i dozvolio im da se mnogo vie udalje od moje 'ekonomske analize' nego toje zaista bilo nuno."

U stvari, Don Frenklin Hevig osnovao je fond, koji je ukljuèivao i sporazumoko plaæanja poreza i tome slièno, iz koga je, 'bilo kom posrednom mukom potomku' ko

ji je zadovoljavao izvesna nedvosmislena pravila, trebalo isplatiti odreðeni iznosna njegov dvadeset prvi roðendan. Reæi æu jo da je banka bila jedna od onih istoènjaèsa stubovima u romanskom stilu, u koju se, nalik crkvi, teko probijao traèak svetlosti i u èijem se trezoru, pretpostavljam, nalazio komadiæ Plimutske stene. I tako, kada je Don Frenklin Hevig, drugostepeni potomak, konaèno, 1964. postao milioner, odigralo se to krajnje oprezno, bez ikakve pompe. Dodue, u njegovom rodnom Senlaku'Trumpet' je objavio da mu je neki daleki roðak ostavio u nasleðe ogromno bogatstvo.

"Prepustio sam banci da se i dalje bakæe sa dolarima", rekao je. "Na menije bilo samo da potpisujem èekove."

Na kraju krajeva, jedina svrha njegovog bogatstva bila je da ostvari svoj cilj.

Ne, nekoliko ciljeva. Veæ sam pomenuo stvari u kojima je uivao. Dodao bih jo novèanu pomoæ njegovoj majci i, veoma neprimetno, ostalima. Bilo mu je ispod èasti d

da prilog nekoj dobrotvornoj ustanovi. "One slue samo za zgrtanje velikog novca", poverio mi je, "jer njihove glaveine zaraðuju na tome vie para nego vi, Dok. Osimtoga, iako zvuèi okrutno, reæi æu vam, bez uvijanja, da ova zemlja ima previe ljudi. Dste mogli videti Crnu Smrt (kugu) na delu, teko da bi vas mogla potresti sudbinanadnièara sa Misisipija." Ukorio sam ga, prijateljski, da nije u redu to govori kao pravi desnièar, kada je i sam bio svedok drutvene nebrige o sirotinji, ali mi jeon, prijateljski, uzvratio istom merom, da su liberali, poput mene, jedini koji,do dana dananjeg, niti su ta nauèili, niti ta zaboravili, a zatim smo u to ime nazdavili ... Ali, verovao sam da je, nimalo se ne uzrujavajuæi, izbavio barem nekoliko osoba; i èinjenica je da je dao bogat doprinos za unapreðenje drutava za oèuvanje ine sredine.

"Potrebne su nam zalihe ivota, svake vrste ivota", objasnio mi je. "Danasza nau duu - uitak u zelenilu i prostranstvu. Sutra za opstanak, za goli opstanak."

Presudni rat, rekao mi je, ni u kom sluèaju neæe biti samo obièna tuèa kapitalita protiv komunista, kako je veæina nas zamiljala pedesetih godina.

"Za sada imam samo nejasnu predstavu o tome ta æe se dogoditi, to i nije iznenaðujuæe, jer su moje posete bile kratkotrajne - morao sam da obratim panju na radioaktivnost i jo mnogo drugih stvari - i ko je, uopte, kao neposredni uèesnik naknadnih dogaðaja, bio u stanju da mi da razumno objanjenje? Doðavola, Dok, uèeni ljudi se jovek, kao da se otimaju za preostalu konzervu pseæe hrane, prepiru oko toga ta nijevaljalo od 1914. do 1918, ili se oruaju protiv Monga koji æe pohrliti preko Beringovog moreuza to æe se, usled sve one praine izbaèene u atmosferu, konaèno zamrznuti."



Njegov je utisak bio da je to, poput Prvog svetskog rata, bio sukob kogasu svi predoseæali, iako ga niko nije eleo, i da bi ljudi pred njim ustuknuli, samo da su mogli sagledati posledice. Smatrao je da je sukob bio manje ideoloki, a mnogo vie ekoloki.

"Proganja me pomisao da je sukob, ne samo to je usledio kao posledica pretvaranja ogromnih prostranstava u pustinju, zapravo stigao sa velikim zakanjenjem. Da li vam je poznato da okean proizvodi polovinu celokupnog kiseonika na naoj planeti? Nadomak 1970. plankton je bio zagaðen insekticidima. A do 1990. svaki okean bio je u toj meri zapenuan i smrdljiv, da se ne biste usudili da u njemu zaplivate."

"Ali, zar se to nije moglo predvideti?" upitao sam.Zlobno me je pogledao ispod oka. "Da. Pokret za zatitu ivotne sredine bio

je veoma snaan, bar izvesno vreme. Mogli ste videti nalepnice sa porukom 'Zatitimoprirodu' na vetrobranima kola koja su vozili dugokosi mladiæi - kola iz kojih jekapalo ulje gde kod bi se parkirala i kojima bi odjezdili u oblaku dima, guæem nego to bi vaa lula mogla da proizvede... Pre mnogo vremena, pomodarstvo je bilo neto sasvim drugo, zaboravio sam ta. Bilo kako bilo, pokret je u celini - u talasima novih povoda - na kraju odumro. Ljudi, jednostavno, vie nisu marili za to.

Vidite, to je, u optem nastojanju, bio jedini zakljuèak koji je imao smisla. Znam da je glupo jedinu krivicu pripisati neèem tako nesagledivom kao to je Presudni rat sa svojim preteèama i naslednicima. Pogotovo to jo uvek nisam naèisto ta se arno dogodilo. Ali, Dok, oseæam se odgovornim, jer je neosporna èinjenica da je svata nesreæa delom potekla ba iz ove zemlje, najmoænije na svetu, zemlje u kojoj su roðea mnoga dobra i mnoga zla... i koja nikada nije bila istinski spremna da se suoèi

s odgovornoæu koju donosi moæ.Krajnje neodluèno, pokuaæemo da zaustavimo neke neprijatelje u Aziji, i zato o æemo biti neodluèni, rtvovaæemo ljudske ivote - obostrano - bez imalo svrhe. Nadajuda æemo pomiriti ono to je neizmirivo, izgubiæemo i ono malo prijatelja to nam je prostalo. Ljudi, izabrani od naroda da mu slue, zvanièno æe izjednaèiti inflaciju sa rasom cena, a to je kao kad biste izjednaèili crveni osip sa virusom boginja; a tome æejo pridodati ogranièenja u rastu plata i cena, to je poput pokrivanja pukotina tapetama na kuæi èiji sami temelji prskaju. Na taj naèin propast privrede uspostavlja nemoæu meðunarodnim razmerama. Imuæni belci postaæe dovoljno svesni èinjenice da su zapostavli manjinu i pruiæe im dovoljno da izazovu njihov gnev, koji im neæe biti od velike pomoæi; gnev æe izazvati buru dogaðaja koji æe pregaziti i poslednji trag napretka. Vezao za nae budalaste sitne pokuaje da uspostavimo sklad izmeðu onoga to crpimo iz ivosredine i onoga to joj vraæamo - pa, pomenuo sam veæ automobil sa ekolokom nalepnico

. U poèetku, Amerikanci æe imati straan oseæaj krivice. Postepeno, taj æe oseæajavati. Konaèno, postaæe sasvim ravnoduni. Na kraju krajeva, biæe sposobni da sebi priumnoge naèine za ublaavanje bola, verujuæi da je to, lano bivstvovanje, ivot kakav saista eleli.

Pitam se nisu li, negde duboko u sebi, pozdravljali viemilionsko umiranjesopstvenog naroda."

I tako je u februaru 1964. Hevig nasledio bogatstvo koje je sam sebi stvorio. Ubrzo nakon toga prihvatio se posla da uèvrsti vlastitu prolost, mesecima provodeæi ivot u liku èika Deka. Kada sam ga upitao èemu tolika urba, odgovorio je: "Iztalog, elim da unapred saznam to je moguæe vie o onome to æe se deavati posle meneatko sam se zamislio nad tom izjavom, ali sam u poslednjem trenutku odustao od n

amere da ga upitam o sutranjici mene i moje porodice. Sve do dana kada je sahranjena Kejt, nisam shvatao kakvu bi mi dobit to pitanje donelo.Nikad nisam upitao Heviga da li je ranije veæ video mesto njenog veènog poèink

a. Ako i jeste, nije se odao. Buduæi da sam lekar, mislim da mi je bilo sasvim jasno kako je moguæe biti nasmejan, a imati takvo saznanje.

Nije se vraæao redom u sve dogaðaje iz svog detinjstva. Bilo bi to prilièno dosadno. Umesto toga, izabrao je posete u minule dane kada je bio student na dravnom univerzitetu. Nameravao je da sebe potedi neprijatnosti kada se ponovo naðe u ne-engleskom govornom podruèju. Osim toga, bila mu je neophodna osnovica za sravnjivanje jezièkih promena u buduænosti; tamo ili tada, èesto se, zbog nepoznavanja jezika,



istinski oseæao gluvonemim.Panju je usmerio na izuèavanje latinskog i grèkog jezika - naroèito grèkog, ko

je, iako raznovrstan po oblicima, bio u irem opticaju kroz prostor i vreme nego toje to bio klasièni latinski - a zatim francuskog, nemaèkog, italijanskog, panskog, portugalskog (i engleskog), sa naglaskom na njihovom poreklu i razvoju - i, na kraju, poneto od hebrejskog, aramejskog, arapskog, a dobrim delom i nekoliko od bezbroj polineanskih nareèja.

"Imaju zaista sjajnu civilizaciju, na drugom kraju mraènih stoleæa", rekao mi je. "Jedva da sam na nju bacio pogled, i ne bih umeo da suvislo kaem ta se sadatamo deava. Meðutim, izgleda da narodi sa Pacifika gospodare svetom i govore najðavolskijim kreolskim jezikom koji se moe zamisliti."

"Znaèi, ima nade!" rekoh poletno."Preostalo mi je da to pouzdano utvrdim." Prostrelio me je pogledom. "Vi

dite, zamislite da ste putnik kroz vreme koji je roðen u Egiptu iz doba faraona. Ipretpostavite da ste stigli u svet sadanjice, da se muvate okolo i pokuavate da ostanete neprimeæeni. Kakav je smisao toga? Da ste se upitali vodi li ovaj napredakèoveèanstva dobrom ili loem, da li bi vam to neto znaèilo? to se mene tièe, nisam pistraujem dalje od ranih stupnjeva Federacije Maurai. Èeka me jo mnogo godina napornog rada da bih je kako valja shvatio."

Vie su ga, zapravo, zanimale epohe davnih vremena, koje su za njega bileisto toliko ivotne koliko i na ivot danas ili sutra. Mogao je da ih blagovremeno izuèava - sa vie detalja nego to moete zamisliti, osim ako niste po profesiji istorièatako da je bio dovoljno spreman da se kroz njih kreæe sa lagodnim oseæanjem slobode. Jer, iako je video dovoljno strahota iz ljudske istorije, ba nita, ni Crna Smrt,

ni spaljivanje jeretika, ni krstaki pohodi, nisu se u njegovom umu mogli uporediti sa Presudnim ratom. "Zamalo da èitava planeta ode u propast", rekao je. "Verujem da su meni slièni putnici kroz vreme u najveæem broju uspeli da se spasu. A opet,s druge strane, veæa je moguænost da ih pronaðem u nekom sreænijem, ili barem malo manjnesreænom dobu."

Prionuo je da ostvari svoj zadatak i imao je, bioloki, oko trideset godina kada je konaèno u tome uspeo. Dogodilo se to u Jerusalimu, na dan Raspeæa.

6.Uputio me je u svoj plan 1964. Nameravao je, koliko god je to bilo izvod

ljivo, da preskoèi razdoblja dvadesetog veka jednaka onima koje je proveo u nekomdrugom vremenu, kako njegove prave i kalendarske godine ne bi bile u velikom raskoraku. Izvesno vreme nisam ga viðao. Nije vie boravio u Senlaku, veæ se preselio u N

jujork, gde je imao sedite - sada je to bio potanski fah, a 1890. raskoan apartman,ostvaren novcem koga je zaradio kupujiæi zlato, kada to vie nije bilo protivzakonito i preprodavajuæi ga prilikom putovanja u prolost. Dodue, povremeno nam je navraæaou posete. Kejt je bila dirnuta njegovom panjom. I ja sam bio, ali, osim toga, znao sam da sam mu bio potreban kao jedini èuvar njegove tajne.

"Zato ... sasvim si u pravu!" uzviknuo sam. "To je prilika koju nijedan putnik kroz vreme, barem od onih iz hriæanske epohe, ne bi propustio. Zato to nisi ranije uèinio?"

"Razlog je jednostavniji nego to biste oèekivali, Dok", odgovorio je. "Treba dobro povuæi da bi se stiglo do te krajnje daleke i nepoznate zemlje. Osim toga,da li je datum dogaðaja dovoljno pouzdan? Ili, èak, sam dogaðaj?"

Zatreptao sam. "Hoæe da kae da nikad nisi pokuao da traga za istorijskim Hm? Znam da nisi religiozan, ali sav taj veo tajne koji ga obavija..."

"Dok, ta je on bio, ili, da li je uopte postojao, mogu biti pitanja za akademsku raspravu. Vano je ono u ta su ljudi kroz sve ove vekove verovali. Od svog ivota ne oèekujem samo bavljenje pukim istraivanjima iz liènog zadovoljstva. Uostalom,veæ je odavno isteklo vreme za igre i zabavu. Video sam previe ljudske bede. Putnikkroz vreme mora da bude od neke koristi; treba da postoji da bi pritekao u pomoæ." Usiljeno se nasmeio. "Znate da nisam svetac. Ali, moram da budem ono to stvarnojesam."

Odleteo je iz Njujorka u Izrael 1969. kada su Jevreji drali Jerusalim èvrsto u svojim rukama i kada su posetioci mogli bezbedno da se kreæu. Izaao je iz svoghotela, noseæi torbu u ruci, i hodao du Jerihonskog puta sve dok nije naiao na plant



au narandi koja mu se uèinila pogodnom za skrovite. Tu je skoknuo unazad u prethodnuponoÆ i poèeo sa pripremama.

Sa arapskom odeæom, koju je kupio u radnji za turiste, mogao je da kroz biblijska vremena hoda nezapaeno. No, koji je vie lièio na pribor za jelo nego na oruumetnuo je u korice i okaèio o svoje bedro; retko je nosio vatreno oruje jer je uvek bio u moguænosti da umakne kada je bilo opasno. U konoj torbici bila mu je spakovana neophodna oprema: reènik izraza (koje je po njegovoj narudbini sakupio amerièkidiplomac), hrana, olja, tablete halazona, sapun, sredstvo protiv buva, antibiotici, novac, u stvari, nekoliko novèiæa iz rimskog doba i mala poluga zlata, koju je popotrebi mogao da trampi.

Poto je sklonio u torbu odeæu u kojoj je doao, izvukao je i poslednji komadsvoje opreme. Nazvao ga je hronolog. Bio je osmiljen i napravljen po njegovoj zamisli 1980, kada je mogao iskoristiti sve sjajne prednosti tadanje elektronike. Inenjerima koji su ga izradili bilo je moda potrebno manje dovitljivosti nego Heviguda naðe izgovor.

Video sam tu spravu. Nalazila se u zelenoj, fino obraðenoj mreastoj kutijisa ruèkom, velièine dvadeset èetiri puta dvanaest puta est inèa. Kada se otvori poklopmogao se rasklopiti optièki instrument, koji je delimièno podseæaao na sekstant, sa ureðajima za podeavanje i oèitavanje razdaljine. Ispod toga nalazio se siæuni, veoma pinjeni raèunar koji se napajao iz nikl-kadmijumskih baterija. Èitava naprava bila jeteka oko pet funti, to je na granici polovine teine koju putnik kroz vreme sme daponese i to objanjava razlog zbog kojeg je Hevig nerado nosio pitolj sa sobom. Iakosu ostali delovi opreme bili, u naèelu, od veæe koristi, nijedan nije bio ni priblino vredan kao hronolog.

Zamislite Heviga kako se projektuje napred ili nazad kroz vreme do eljenog trenutka. Kako zna 'kada' je stigao? Prilikom kraæih skokova mogao je da broji dane, ili da proceni koliko ima sati po poloaju sunca i zvezda, ako mu èasovnik nijebio pri ruci. Ali, hiljade godina sadre treæinu miliona svitanja; pri tom, uvek jepostojala moguænost da mnoga od njih neæe biti raspoznatljiva, zbog olujnog vremena, privremene graðevine ili sliène nesreæne okolnosti.

Hevig zapoèe da oèitava svoj instrument. Noæ je bila vedra i dovoljno hladna da dah pretvori u paru; svetla Jerusalima nazirala su se kroz izmaglicu na severnom horizontu, dok je ostatak zemlje, osim zabaèenih kuæa i vozila u prolazu, leao u spokojnoj tami; visoko na nebu kruila su blistava sazveða. Uskladio je poloaj meseca dve planete sa poloajem sazveða, podesio taèno vreme po Grinièu i geografske koordinna odgovarajuæim skalama i pomerao dva nonijusa dok nije dobio broj koji se podudarao sa nedeljom Pashe, Leta Gospodnjeg 33.

("Izgleda da je datum dobro utvrðen" napomenuo je. "Naposletku, to je datum na koji bi svako ciljao." Nasmejao se. "Otkucaj Hristovog roðenja. Jedina pouzdana stvar u vezi toga je da se nije desilo usred zime - s obzirom na to da su pastiri izveli stada na panjake!")

Udisao je i izdisao vazduh polako i duboko da bi krv zasitio kiseonikom.Zatim je udahnuo punim pluæima - ne napreuæi se previe, jer bi na to utroio suvie ije, veæ samo koliko mu je bilo potrebno za poèetnu zalihu - i otisnuo se niz pravcesveta.

Bio je to neopisivo uzbudljiv oseæaj, koji je podseæao, kako mi je kasnije rekao, na plivanje spram nadolazeæe plime. Sunce je izalo na zapadu i proklizavalo ka istoku; onda, to je vie ubrzavao, svetlost se polako pretvarala u nejasno podrhtavanje sivila, sve dok se obrisi oko njega nisu stopili u potpunu senku. Sve seodvijalo u mukloj tiini.

Na kratko je opazio eksploziju, moda granate - maglovito i neèujno - ali, da li je to bio estodnevni rat, ili Rat za nezavisnost, ili Prvi svetski rat? U izmaglici, burna prolost izgubila je svoj lik. Te oblaène noæi kasnog devetnaestog vekabio je prinuðen da se vrati u normalno vreme da bi udahnuo. Na hronologu, mogao je oèitati taèan datum da je eleo da se ponovo ustremi ka zvezdama; senzori na hronologu otkrivali su svako zraèenje koje se probijalo kroz oklop nagomilanih oblaka. Ali, nije bilo svrhe. Dva jahaèa, verovatno turski vojnici, iznenada se pojavie u blizini. Njihovo prisustvo bilo je suvie kratkotrajno da bi ih zapazio dok je putovao kroz vreme, èak i na svetlosti dana. Nisu ga primetili u tami. Èuo je samo tupi odjek potkovica kako se udaljavaju.



Nastavio je.Iako je bilo mraèno, pejsa je poèeo primetno da se menja. Obrisi su uglavnom

ostali isti, ali sada je mogao da raspozna kako se smenjuju umarci, proplanci, pustinja i oranice. U prolazu, uèinilo mu se da je video ogroman, od drveta izgraðen stadion, na kome su Krstai odravali viteke turnire pre nego to ih je Saladin proteraiz njihovog, u krvi ogrezlog kraljevstva. Namah je doao u iskuenje da zastane, ali je ipak ostao pri svom zadatku. to je bio blii odreditu, morao je praviti èeæe prda bi udahnuo vazduh. Putovanje mu je strahovito crplo snagu; srce u grudima estoko mu je lupalo pri pomisli da bi za nekoliko sati mogao dostiæi svoj san.

Na hronologu je treperilo upozoravajuæe svetlo.Instrument je, savrenom brzinom i taènoæu, mogao pratiti poloaj Sunca, Mesec

zvezda i planeta, ne odailjuæi, pri tom, svetlosne signale. Bio je neosetljiv i nanagle promene u pravcu kretanja; ali, kada bi prepoznao poloaj nebeskog prostorakoji odgovara odreditu, mogao je to biti jedino trenutak vremena za kojim se tragalo.

Zasjalo je crveno svetlo i Hevig stade.

Noæ èetvrtka bila je na izmaku. Ako je verovati Bibliji, sve se veæ odigralo:Tajna veèera, agonija u vrtu, Isus, baèen u okove, èekao je da ga izvedu pred Pilata,suðeno mu je, bièevan je, privezan i prikovan za krst, proglaen mrtvim i poloen u gro.

("Bili su vezani na krstu", isprièao mi je Hevig. "Klinovi ne bi mogli daizdre teret; ake bi se rascepile. Ponekad su, po zadranom obièaju, zakucavali na krsu znak posebne odmazde." On pokri lice rukama. "Dok, video sam ih kako vise, je

zika pocrnelih od eði, podnadulih trbuha - kroz izvesno vreme ne èuju se vie njihovi rici i, beivotnih oèiju, tiho mumlaju u samrtnom ropcu. A smrad, taj smrad! Èesto umiru tek za nekoliko dana. Pitam se koliko li je Isusovo telo bilo iznureno, kad je tako brzo umro ... Nekoliko prijatelja i, moda, roðaka, vrpoljilo se na rubu gomile, ne usuðujuæi se da govore, a kamoli da oplakuju. Za to vreme, ostali su izvaljivali viceve, kockali se, pili, jeli hranu kao da su na izletu, i podizali decu uvis ne bi li bolje videla. Èovek je, zbilja, èudna zverka!"

(Zaboravite na svoj ponos. U naem stoleæu imali smo Buhenvald i Vorkutu - aHevig me je podsetio i na to ta se zbivalo u edvardijansko doba, koga se sa èenjomseæamo, u mestima kao to su Belgijski Kongo ili drave na jugu Amerike - i rekao mi tjo treba da se dogodi. Posle svega, èini mi se da mu vie ne zavidim na prilici da putuje kroz vreme.)

Jutro se zabelelo na istoku. Sada se iza njegovih leða nalazio maslinjak,

kroz koga je nazirao ratrkane kuæerke od nepeèene gline. Put je lièio na izbrazdanu prjavu stazu. U daljini, napola skriven u sumraku koji se razvlaèio, na svojim breuljcima èuèao je Jerusalim kralja Iroda i rimskog upraviteljstva. Bio je manji i zbijeniji od grada koga se seæao iz vremena nakon dva milenijuma, najveæim delom opasanogzidinama, iza kojih su se irile bate i oranice. Ispred gradskih dveri tiskale su se tezge i filcani atori koje behu podigli seljaci iz udaljenih krajeva pokrajine,pristigli na sveto mesto, u svete dane. Vazduh je bio hladan i mirisao je na zemlju. Ptice su cvrkutale. Hevig mi jednom reèe... "Preko dana nebo je redovno preplavljeno krilima."

Sedeo je dahæuæi, dok nije malèice ivnuo i povratio snagu. Osetivi glad, odloje poveæi komad kozjeg sira i pogaèe i, gotovo iznenaðen, shvatio da je njegov obroksavreno pristajao prvom na svetu Velikom Petku.

Pod uslovom da jeste bio Veliki Petak. Nauènici su moda promaili datum, a Is

us je, moda, bio samo jedan od likova iz Oziris-Izida-Mitranskog mita. ta i ako verujemo da, ipak, nije? Pretpostavimo da je bio, dobro, ne ba pesnièko otelotvorenjeStvaraoca ovih polja, onih barskih ptica, onog svemira ... ali u najmanju rukuprorok, iz èijih su sanjarija potekle sve dobrobiti za vremena koja æe tek doæi. Moe lse ivot bolje provesti nego slediti njegovu propoved?

U redu je sve to, ali, morao se okaniti pitanja i razmiljanja, jer su ga èekale vane pripreme, poput uèenja teènog izgovora aramejskog jezika i miliona drugih sitnica iz svakodnevnog ivota ovog naroda ... Uzdahnuo je i ustao. Sunce se veæ uveliko bee raspuklo nad zemljom.

Ubrzo je dobio drutvo. Bez obzira na sve, hodao je kao stranac.



("Ako ita stvarno menja èoveka", rekao mi je, "onda su to nauka i tehnologija. Pomislite samo na to da se roditelji vie ne moraju pomiriti sa èinjenicom da æe neka od njihovih beba umreti. Dobijate u potpunosti razlièitu predstavu o tome ta znaèi dete." Mora da je primetio kako mi licem lepra seæanje na Noru, jer mi spusti ruku na rame i reèe: "ao mi je, Dok. Nije trebalo da to spominjem. I nemojte nikad traiti da se vratim do nje i pokuam da je spasem, jer sam i dosad pokuavao da izmenimpoznate dogaðaje iz prolosti; ali, uvek se desilo neto to bi me spreèilo... Pomislita elektriène sijalice, èak na i sveæe. Kada imate na raspolaganju, u najboljem sluèaju,samo treperavi fitilj u posudici sa uljem, u dobroj meri zavisite od svetlosti dana. Jednostavna moguænost da moemo do dugo u noæ ostati budni i nije tako jednostavna kao to se èini. Ona ima viestruko, jedva primetno, ali dalekoseno dejstvo na nau ")

Ljudi su ranom zorom bili na nogama, zbrinjavali stoku, okopavali korov,loili vatre, kuvali i èistili, uoèi sutranjeg Sabata. Bradati mukarci u odrpanim majama gonili su ka gradu izgladnele magarce, poklekle pod tovarom robe. Deca, tekprohodala, hranila su ivinu zrnevljem; malo starija, branila su jaganjce od iznurenih pasa lutalica. Kroèivi na kaldrmu, Hevig je upao u neviðeni mete izdaleka pristh karavana, eika, svetenika, ogavnih prosjaka, seljaka, zanatlija, okasnelih i namrtvo pijanih bludnica, nekoliko anadolskih trgovaca, ili ta li su veæ bili, sa cilindriènim eirima, prateæi èoveka u grèkoj tunici, a onda se zaèu otar povik da se napmesta i uz zveket metala, marirajuæi brzim korakom na povratku sa noæne strae, proðemo njih odred rimskih vojnika.

Pokazao mi je fotografije snimljene u razlièitim prilikama, i mogu da veoma dobro sebi doèaram taj prizor. Bio je manje dreèav nego to biste oèekivali, a obziro

na to da ivimo u vreme anilinskih i fluorescentnih boja. Tkanine su bile u zagasitim nijansama - mrke, sive, plave, cinober i pepeljaste boje. Za razliku od toga, zvuci koji su dopirali bili su krajnje ivopisni - vriska, smeh, psovke, raskoneizmiljotine i hvalisanje, svirka na harfi i odlomci pesama; kloparanje nepotkovanih kopita, krckanje drvenih toèkova, cviljenje pasa, blejanje ovaca, gunðanje kamila, i veèita pesma ptica u proleæe. Nisu to bili ljudi kruti i usiljeni kao Englezi iAmerikanci; ne, mlatarali su rukama poput krila vetrenjaèe, dlanovima opisivali figure po vazduhu, pljeskali se po leðima, plesali, uvreðeno se hvatali za bodee, a veæu sledeæem trenutku bili ponovo spremni za alu. A tek mirisi! Sladunjavi miris oznojenih konja, nakiseli od znoja ljudi; dim, miomirisan od kedrova, a opor od suvebalege; miris svee ispeèenog hleba; miris praziluka, belog luka i uegle slanine; posvuda izmet ivotinja i èesto miris amonijaka sa hrpa stajskog ðubriva; odisaj mousa iruinoga ulja sa ena na nosiljkama, lica umotanog u koprenu; miris konog sedla ugrej

anog na suncu - Hevig nikad nije slavio dan kada su klinovi probijali iva tela; ali sve to je tada udahnuo nije ga guilo, niti tipalo za oèi, niti je dobio rak ni otk u pluæima.

Pred njim su se otvarala vrata Jerusalima. Puls je poèeo da mu se ubrzava.

A onda su ga pronali.Sve se dogodilo iznenada. Osetio je prste na leðima. Okrenuo se i ugledao

demekastu, omanju osobu, slièno odevenu, irokog golobradog lica, kratke kose i svetle koe.

Stranèevo lice presijavalo se od znoja. Stajao je èvrsto spram ljudi koji suse u bujici gurali oko njega i rekao kroz optu galamu: "Es tu peregrinator temporis?"

Naglasak je bio nejasan - poljski, iz osamnaestog veka, kako æe se kasnije

ispostaviti - ali je Hevig odlièno vladao kako klasiènim, tako i poznijim latinskimjezikom, i razumeo je pitanje."Da li si ti putnik kroz vreme?"Za trenutak nije mogao da odgovori; bila ga je spopala vrtoglavica. Bio

je to kraj njegove potrage.Ili njihove.Hevigova visina bila je neuobièajena za mesto na kome su se nalazili, i ho

dao je gologlav da bi otkrio frizuru i nordijske crte lica. Za razliku od veæine ostalih naselja u istoriji, Irodov Jerusalim bio je dovoljno otvoren i gostoljubiv prema neznancima; ali, nadao se da æe drugi, slièni njemu, uspeti da prepoznaju da



je stranac, kako u vremenu tako i prostoru; u protivnom, mogao je da barem uhodi nekoga od njih. A sada se njegova nada obistinila.

Prva mu je pomisao, pre nego to ga je obuzela radost, bila da ovaj èovek deluje suvie neprijatno i siledijski.

Sedeli su u krèmi koja je bila njihovo sastajalite i razgovarali: Vaclav Krasicki, koji je napustio Varavu 1738, Huan Mendoza, koji je stigao iz Tihuane 1924. i hodoèasnici koje behu pokupili.

Bili su to Dek Hevig. I Konrad van Leven, vitez iz trinaestog veka, kojibee izvukao maè i pokuao da izbavi Spasioca dok je nosio krst ka Golgoti, u èemu ga jspreèio Krasicki sekund pre no to bi mu rimsko seèivo prosulo utrobu, a sada je sedeo zagluen pitanjem: "Kako si znao da je ta osoba zaista bila tvoj Gospod?" I sivobradi, pravoslavni kaluðer iz sedamnaestog veka, koji je govorio samo hrvatski (?)i izgleda da se zvao Boris. I mrava ena sa kosom u fronclama, licem punim oiljaka,koja je, pogrbljena u svom platu sa kapuljaèom i zamuæenih oèiju, mrmljala neto na jku u kojem niko nije bio u stanju da se razabere.

"Zar je ovo sve?" upita Hevig u neverici."Pa, imamo jo nekoliko uhoda u gradu", odgovori Krasicki. Sada su razgova

rali na engleskom, poto se doznalo da je Hevig Amerikanac. "Treba da se okupimo uponedeljak uveèe, a potom odmah iza, hm, Duhova. Pretpostavljam da æe iskrsnuti jo nekoliko putnika. Uopte uzev, izgleda da smo manje potegli nego to smo oèekivali."

Hevig pogleda oko sebe. Radnja je bila otvorena ka ulici, a gosti su skrtenih nogu sedeli na otrcanim prostirkama nadomak prometnog puta, pijuæi iz glinenih vrèeva u koje je toèio deèak sa meinom za vino. Jerusalim je buèno poricao prolosteliki Petak!

Krasicki se nije uznemiravao. Pomenuo je grad i zemlju koju je napustiou vreme francuskog prosvetiteljstva; apatom je rekao za svog kompanjona da je razbojnik. ('Najamnik' je bila reè koju je izgovorio, ali je skrivena poruka bila sasvim jasna.) "Nita mi ne znaèi to to æe pogubiti pomahnitalog jevrejskog drvodelju", rkao je Hevigu i gurkajuæi ga laktom dodao: "A ni tebi, zar ne? Èini se, po svemu sudeæi, da smo dobili razboritog novajliju."

Istina je, zapravo, da to nije bilo stanovite jednog Amerikanca. Pokuao jeda svojim pitanjem izbegne dokazivanje razloga: "Nije moguæe da ima tako malo putnika kroz vreme?"

Krasicki je slegao ramenima. "Ko zna? U najmanju ruku, ne mogu tako lakodoæi ovamo. Zakljuèak ima smisla. Ti si se ukrcao u leteæu mainu i pristigao za nekolko sati. Ali, seti se kako je u veæini vekova prolosti bilo teko, gotovo nemoguæe, prvaljivati velike razdaljine. Èitali smo o srednjovekovnim hodoèasnicima. Ali, koliko

ih je stvarno bilo, u odnosu na broj itelja? I koliko njih je umrlo na svom putu? Èini mi se, takoðe, da neke putnike kroz vreme ne uspevamo da pronaðemo zato to oni ami ne ele da ih naðemo - ili im, moda, nikad nije palo na pamet da je neko od njihove vrste u potrazi za njima - i maskiraæe se previe dobro da bismo ih mogli lako prepoznati."

Hevig je zurio u Krasickog, i u hladnokrvnog Huana Mendozu, u tri-èetvrt pijanog Konrada, u Borisa koji je zveckao prljavim brojanicama, u sumanutu, nepoznatu enu i razmiljao: Naravno. Zbog èega bi ovaj dar bio iskljuèivo svojstvo ljudi moa kova. Zbog èega nisam oèekivao da se moe javiti krajnje nasumièno, u celokupnom presku ljudske prirode. A veæ sam video kakva je, u veæini sluèajeva, èovekova priroda. I kko sam, uopte, mogao umiljati da sam neto posebno?

"Takoðe, ne moemo troiti previe vremena loveæi nama sliène", nastavi Krasickma nas samo nekoliko u Tvrðavi." On potapa Heviga po kolenu. "Majko Boja, kako æe sam

Poglavici biti drago da smo te naposletku pronali."

Preostala dva odreda pokupila su sirijskog pustinjaka iz treæeg veka, i Jonijana, pustolova iz drugog veka. Izvestili su, takoðe, da behu videli jo jednu enu- izgleda da je bila koptska hriæanka - ali je ona ièezla èim su se pribliili.

"Rðav prinos", progunða Krasicki. "Pa ipak..." Potom ih povede na put do prve stanke iza dana Duhova, gde nikog nisu pokupili, a zatim u dvadeset prvi vek.

Talog praine irio se pustinjom. Sve to od ljudskog traga bee ostalo u Jeruslimu bile su kosti i raznolike gromade kamena. Ali, èekala ih je letelica, iljatogkljuna, zdepastih krila, na nuklearni pogon, koju su ljudi iz Tvrðave uzeli iz han



gara èije je èuvare zadesila smrt pre nego to su imali priliku da pokrenu ovaj borbeni brod.

"Leteli smo preko Atlantika", prièao mi je Hevig. "Uprava je bila u... kako ono bee... u Viskonsinu. Da, dozvolili su mi da se vratim i ponesem svoj hronolog sa mesta gde sam ga bio sakrio, mada sam morao da se pravdam potekoæama u sporazumevanju da bih izbegao da im kaem o èemu se radi. Oni sami morali su da se usredsrede na skok u ciljani dan. To je krajnje trapav sled dogaðaja, tokom kojeg se utroipodosta ljudskog veka i koji verovatno objanjava zbog èega su pronali tako malo putnika kroz vreme, a svakako objanjava i zbog èega je njihovo sopstveno drutvo bilo nevoljno da preduzima dugovremenska putovanja. Povratak je bio laki, zato to u ruevinama behu podigli neku vrstu putokaza èiji je pokazivaè bio svakodnevno podeavan na taèn datum.

"Na izmaku dvadeset prvog veka u Americi se jedva ta pokrenulo. Logor i staje bili su unutar utvrðenja, koje su vie puta na dan napadali pljaèkai. Odatle smo astavili put u vreme iz kojeg Poglavica bee poslao svoje tragaoce do onog Uskrnjegdana."

Ne znam da li je moj prijatelj ikada potraio Hrista.

7.Nakon stotinu neobiènih godina utvrðenje je znatno napredovalo. Zemljite unit

no prethodnim razaranjima, bivalo je sve plodnije i omoguæavalo narodu bolje uslove za ivot. U podnoju breuljaka irile su se oranice na kojima je pod blagim letnjim ebom prekrivenim paperjastim oblacima sazrevalo ito. Obnovljena uma predstavljalaje vano uporite, a u tamnije zelenim kronjama drveæa gnezdile su se ptice i aputao

ar. Putevi su bili prljavi, ali iscrtani tako da su bili nalik na reetku. Narod je bio na nogama, uposlen. Nisu imali nita osim ruènog oruða i maina koje su vukle ivnje; ipak, maine su bile dobro uraðene. Mukarci i ene, odeveni u plave pantalone i jkne od domaæeg sukna, sa savitljivim slamnatim eirima i grubim cipelama, nalikovalisu jedni drugima: lica iibanog vetrom i ispeèenog suncem, èvornovatih ruku od tekoga ada, kose kratko podseèene ispod uiju, dok su mukarci bili i bradati; po dananjim meilima bili su niskog rasta, mnogi od njih bezubi ili sa tek ponekim zubom. Ipak, iveli su u beskrajno boljim prilikama nego njihovi preci iz vremena Presude.

Nakratko su zastali da bi se naklonili doljacima sa puta, koji su na konjima dojahali sa mesta gde se letelica prizemljila, i veæ narednog trenutka ponovoprionuli svom mukotrpnom radu. Dva konjanika, u sluèajnom prolazu, izvukla su sablje i otpozdravila sa puno potovanja, ali manje ponizno. Nosili su plave uniforme,èeliène kacige i titnike za prsa; za pojasom su imali bodee, dok su im luk, tobolac

sekira poèivali na konjskim sapima, zajedno sa kopljem na kome se vijorio mali, crveni barjak."Izgleda da vladate èvrstom rukom", primeti Hevig uznemireno."ta nam preostaje?" otro odgovori Krasicki. "Najveæi deo planete, ukljuèujuæi

ovaj kontinent, na stupnju je varvarstva ili divljatava, ako uopte ima onih koji su opstali. Ne moemo proizvesti ono za ta nemamo sirovine i maine. Pleme Mong nastanilo je ravnice zapadno i juno od nas. Uleteli bi poput meæave ako bismo oslabili odbranu. Naa konjica ne nadgleda radnike, ona ih brani od nasrtaja razbojnika. Ne,ti ljudi mogu da zahvale Tvrðavi na svemu to poseduju."

Grad je, takoðe, bio podignut po srednjovekovnom uzoru. Porodice su ivele uzajednièkim domaæinstvima blizu utvrðenja i zajednièki obraðivale zemlju. Mada je grado prilièno èist, to je bila povoljna razlika u odnosu na Srednji vek, ipak nije imaonita od opojnih èari toga doba. Ulice od asfalta, ogranièene redovima cigle, izgledal

e su jednolièno, kao uostalom i veæina toga u Srednjoj Engleskoj viktorijanske epohe. Hevig je pretpostavio da je to stoga to je nad izborom pojedinca prevagnula potreba za brzom i izdrljivom gradnjom, jer je ekonomski viak i dalje bio nedovoljanda bi se ove barake mogle zameniti pravim kuæama. U protivnom... Ali za Poglavicubi njegove sumnje morale biti od nekakve koristi, barem dok ne sazna neto vie... Zapazio je jedan ivopisan prizor, graðevinu od drveta u poluistoènjaèkom stilu, dreèavoojenu. Krasicki mu objasni da je to hram u kome su se izgovarale molitve upuæene Jazu i prinoene rtve onom Oktaju kojeg bee doveo narod Mong.

"Daj im religiju, saraðuj sa svetenstvom i imaæe ih u vlasti", dodade on.Hevig mu se nakrevelji. "A gde su veala?"



Krasicki mu uzvrati preneraenim pogledom. "Ne prireðujemo javna veanja. ta msli da smo mi?" Za trenutak je zastao. "Misli li da bi ovaj narod mogao preguratisve ove godine strahota da smo bili mekuci?"

Pred njima se naziralo utvrðenje. Visoki zidovi od cigala sa malom kulom obuhvatali su nekoliko jutara zemlje. Zid je bio okruen jarkom koji se punio vodomiz reke to je navodnjavala ovu oblast. Arhitektura je imala istu strogoæu, koja semogla videti i u gradu. Na grudobranima, u zupèastom nizu, nadomak ulaza, stajalisu teki mitraljezi, nesumnjivo saèuvani od unitenja ili deliæ po deliæ pokupljeni izke prolosti. Po titrajuæoj buci Hevig je znao da unutar utvrðenja radi veliki broj generatora na motorni pogon... Zaèuo se zvuk trube. Pokretni most spusti se uz lupnjavu i ubrzo je dvoritem od kamenih ploèa odjekivao topot konja.

Grupa ujaha, sa Krasickim na èelu. Meavina ljudi hitala je iz svih pravacau amoru uzbuðenja. Veæina, verovatno sluge, bila je u livrejama. Hevig je teko razabiao. Panju mu je privukla ena koja se gurala i probijala kroz gomilu sve dok se nije nala ispred njih.

Zraèila je oduevljenjem. S naporom je pratio njen promukli glas sa naglaskom: "Oktajevog mu repa. 'Ste i' nali!"

Bila je priblino njegove visine, snane graðe, irokih ramena i kukova, nesrazerno malih grudi i dugih glatkih ruku. Na licu su se isticale visoko podignute jagodice, zatupast nos, velika usta, dobro saèuvani zubi, osim dva koja su nedostajala. (Kasnije je doznao da ih je izgubila u tuèi.) Gusta kosa boje mahagonija dopirala joj je do struka, sa pletenicama povrh ogromnih, bakarnih naunica u varvarskom stilu. Ispod irokih veða leale su tamne, blago bademaste oèi - neto od indijanskei azijske krvi. Na preplanuloj koi videli su se tragovi starih oiljaka. Nosila je

vojnièku koulju i nabranu suknju, èizme ukraene gajtanom, lovaèki no, revolver, napuredenik i lobanju lasice na lancu oko vrata."Oklen su? Ti, tamo!" Ona kaiprstom pokaza na Heviga. "Od Vrhunskih Godin

a, a?" Grohotom se nasmejala. Ima mlogo za reæi mi, oploðivaèu?""Poglavica nas oèekuje", podseti je Krasicki."'Bro onda, æu da èekam, al' ne ceo zeznuti dan, 'si èuo?" I kada Hevig sjaha,

ona mu se obisnu oko vrata i poljubi ga pravo u usta. Mirisala je na sunce, kou,znoj, dim i enu. Tako je upoznao Leonsu od naroda Gleèera, Skulu od Vahorna.

Ured se nalazio u predsoblju apartmana èiju je velièinu i rasko i sam odraava. Nametaj od hrastovine i ruinog drveta uranjao je u sloj tamnosivog, debelog tepiha. Teke, zlataste draperije kraj prozora pruale su prepoznatljivi oseæaj krzna kanadske kune. Ne naruavajuæi stil, radni sto, fotelje i kauè pripadali su istom vremensk

om razdoblju; videlo se da je ured opreman briljivo, gotovo rasipnièki, za razlikuod ostalih, skromnijih prostorija koje je Hevig osmotrio kroz odkrinuta vrata, prolazeæi hodnicima kojima su stigli dovde. Fotografije su bile u srebrnim ramovima.Jedna od njih, deliæ seæanja na prolost, predstavljala je dagerotipiju ene bledog lia, odevene u haljinu iz sredine devetnaestog veka. Ostatak su bili snimci napravljeni savrenijim aparatom, nesumnjivo siæunim i sa teleskopskim soèivima, poput njegoog. Prepoznao je Sesila Roudsa, Bizmarka i Napoleona iz mlaðih dana, ali se nije mogao dosetiti ko je utobradi mukarac u odori.

Sa tog petog sprata glavne kule Tvrðave irio se pogled na zemlju kojom je vladala i na mnotvo raznolikih manjih graðevina. Bila je to Tvrðava u kojoj je sve vrvelo od ivota. Sunèevi zraci probijali su se u dugim kosim trakama. Generator je sada samo prigueno lupkao.

"Hoæemo li malo muzike, a?" Kaleb Volis poèe da klizi prstima po tipkama mol

ekularnog rekordera poreklom iz vremena uoèi Presude. Tonovi grunue iz naprave. Onsmanji jaèinu, da bi rekao: "Upravo tako, vrhunski komad plena. Gospode, tako mi je drago da si ovde, Hevie!" Doljak odmah prepoznade muziku 'Ulazak bogova' iz Rajnskog blaga.

Posle kraæeg razgovora kojim su se pojedinaèno predstavili, ostali èlanovi grupe se raziðoe, ukljuèujuæi i vodièe. "Ti si drugaèiji", primeti Poglavica. "Jedan si otinu kakvi su nam preko potrebni. Evo, eli li cigaru?"

"Ne, hvala, ne puim."Volis zastade na trenutak, a onda reèe, vie naglaeno nego glasno: "Ja sam os

nivaè i gospodar ovog naroda. Morao sam zavesti neki red i oblike ukazivanja èasti.



Meni se obraæaju sa 'ser'."Hevig to primi k znanju. Volis je bio srednje visine, kockast i u punoj

snazi, uprkos trbuhu koga be stekao u srednjim godinama. Na rumenom licu isticalisu mu se pomalo spljoten nos i raèupane obrve; ðumbir-sivi brkovi i brada prelazili u preko gornje usne i obraza i spajali se sa kosom koja je ocrtavala njegovu æelavost. Nosio je crnu uniformu ukraenu srebrnim dugmadima i znamenjem, zlatovez na okovratniku, naramenice, kitnjasti bode i automatski pistolj. Ali na njemu nita nije delovalo smeno. Zraèio je samouverenoæu. Kada je smatrao da je potrebno, govorio jedubokim, skoro hipnotièki ubedljivim glasom. Gotovo da nikad nije treptao svojim sitnim oèima bez sjaja.

"Shvatate", reèe Hevig konaèno, "za mene je sve ovo tako novo i zbunjujuæe ...ser."

"Svakako, svakako!" nasmei se zadovoljno Volis i potapa ga po leðima. "Ubrzoæe ti sve postati jasno. Daleko æe dogurati, sinak. Ovde nema ogranièenja za èoveka kzna ta hoæe i ume da podmetne kièmu. A ti si, takoðe, Amerikanac. Istinski Amerikanacodakle potièe i naa zemlja. Meðu nama je svega nekoliko takvih."

On sede za radni sto. "Sedi. Ne, saèekaj trenutak. eli li da ti pokaem svoj abinet s piæem? Ja æu uzeti dva prsta burbona. Ti se poslui èime hoæe."

Hevig se zaèudi zato mu nisu ponuðeni led, soda i ostalo. Bilo je to za oèekivti. Zakljuèio je da sam Volis nije koristio takve dodatke, i da mu nije padalo napamet da bi drugi mogli.

Zavaljen u fotelju, sa malo ruma u èai meðu prstima, Hevig je posmatrao Poglavicu i dvoumio se. "Mogu vam detaljno isprièati svoju biografiju, ser, ali smatramda bi bilo korisnije da saèekam dok ne saznam ta je zapravo... ova Tvrðava."

"Taèno, taèno", klimnu Volis svojom velikom glavom, puækajuæi tanku cigaru. Mirs dima bio je nadraujuæi. "Ipak, hajde da razmotrimo nekoliko neposrednih èinjenica uvezi sa tobom. Roðen si... 1933, reèe li? Jesi li ikad nekom otkrio ta si?" Hevig uposlednjem trenutku odustade da pomene mene. Pljutala su redom pitanja iz kojih se videlo da je Poglavica bio dobro obaveten. "Kao mladiæ, vratio si se u prolost dabi upravljao svojim detinjstvom? Nastavio da stièe imetak, a zatim si se dao u potragu za putnicima kroz vreme?

"Tako je, ser.""ta misli o veku u kome ivi?""Molim? Zato, uh, dobro... Pa, u nevolji smo. Otiao sam malo dalje i video

ta nas èeka. Ser.""Zbog trulei, Hevie. Ti to shvata, zar ne?", zagrme Poglavica u iznenadnom

nastupu estine. "Civilizovani èovek okrenuo se protiv sebe, najpre ratovima, a poto

m i srozavanjem morala do krajnje bede. Carstva belog èoveka raspadaju se bre od starog Rima; sve to su svojim naporima postigli Klajv, Bizmark, Rouds, MekKinli, Lioti, svi indijanski ratnici i Buri, ièezlo je u jednom jedinom pokolenju; u rasamaje nestalo ponosa na ono to su nasledili; izdajice - boljevici i Jevreji irom sveta- na poloajima moæi, propovedali su obiènom belom èoveku da im talas buduænosti donosrak. Sve sam to shvatio izuèavajuæi tvoj vek. A ti, koji u njemu ivi, je si li ti to hvatio?"

Hevig se narogui. "Video sam do èega su nas dovele predrasude, bezobzirnosti glupost. Umnogome nas sustie kazna zbog svih grehova naih predaka."

Volis odluèi da se pretvara da mu ne smeta to mu se Hevig nije obratio sa titulom poèasti. I zato, samo se nasmei i blago reèe: "Znam. Znam. Nemoj me pogreno raumeti. Meðu obojenima ima mnogo divnih, hrabrih momaka - Zulu narod, na primer, ili, uzmimo drugu rasu, na primer Indijance iz plemena Apaèa, ili Japance, kao jo jed

an primer. Bilo koji putnik koga naðemo meðu njima dobiæe priliku da zauzme poèasno meso, to se deava sa svim naim proverenim saradnicima, pa æe to i sa tobom biti sluèajguran sam u to. Fuj, divim se onome to sam èuo o vaim Izraelcima. Meleski narod kojinema nikakve rasne sliènosti sa biblijskim Izrailjima, ali, ipak, borbeni su i mudri. Ne, ono to hoæu da kaem jeste da je svako duan da saèuva svoju izvornost i ponoI besan sam samo na one slojeve koje s pravom treba zvati Crnèugama, Crvenokocima,Kosookim, Èivutima, Makarondijama - zna veæ ta mislim. Ima toliko mnogo èistokrvnih a meðu njima, kaem sa aljenjem, koji su ostali bez srca ili prodali duu neprijatelju"

Hevig se napree da se priseti da je takvo polazite bilo uobièajeno - èak se i



dosledno sprovodilo u veku u kojem Poglavica bee roðen. Pa, i Abraham Linkoln je govorio da su Crnci po roðenju manje vredni ... Nije ni pretpostavljao da su po Volisovom nareðenju ljudi razapinjani na krstu.

"Ser", reèe ovog puta paljivije, "predlaem da prestanemo sa prepirkom sve dok jedan drugome sasvim ne razjasnimo pojmove iz naih razmiljanja. Biæe to , moda, prlièno naporno. U meðuvremenu, predlaem da razgovaramo o korisnijim stvarima."

"Taèno, taèno", grunu Volis. "Mozak si ti, Hevie. I preduzimljiv, nema ta, maa pomalo ogranièen. Ali, biæu vrlo iskren... Na ovom stupnju najpotrebniji su nam veliki umovi, naroèito ako dobro barataju naukom i znaju da se suoèe sa stvarnoæu." On omahnu cigarom. "Pogledaj samo onaj dananji ulov iz Jerusalima. Tipièan! Brabanterai Grka verovatno moemo uvebati da budu korisni ratnici, izviðaèi ili pomoænici na putnjima kroz vreme i nita vie. A za ostale..." On mljacnu jezikom. "Ne znam. Moda, unajboljem sluèaju, skeledije za sakupljanje graðe iz prolosti. I, mogu se samo nadatida æe ena hteti da raða."

"ta?" Hevig napola ustad sa stolice. Neto je poskoèilo u njemu. "Moemo imatidecu?"

"Izmeðu sebe, da. Pokazali smo to u nizu od stotinu godina." Volis se grohotom nasmeja. "Ali, ne i sa obiènim ljudima, nikada. To smo jo èeæe dokazivali. Bi lieo jednu slatku malu slukinju da ti noæas ugreje postelju, a? Ili neku od robinja,uhvaæenu prilikom prepada - nemoj mi drati moralne pridike. Jer, njihove bande bi isto uèinile sa nama, i da nismo zarobljenike, umesto to bismo im prerezali gue, doveli ovamo i ukrotili ih, njihova derita bi nastavila da izazivaju neprilike du granice." Volisov nastup bio je sada krajnje ozbiljan. "Prilièno oskudevamo u enskim putnicima kroz vreme, kao to si i pretpostavljao, a nisu ni sve voljne ili sposobne

da raðaju decu. Ali, one koje jesu - deca su obièna, Hevie. Na dar se ne nasleðuje."Uzimajuæi u obzir svoju veæ postavljenu hipotezu (koliko davno na nekom od mnogobrojnih kruenja po svim meridijanima sveta?) mlaði èovek nije bio iznenaðen. Ako sovakve dve garniture hromozoma u stanju da se sjedine i daju novi ivot, to morabiti zahvaljujuæi rezonancama (?) koje, u protivnom, predstavljaju prekreku za oplodnju u neodgovarajuæim okolnostima.

"Stoga je beskorisno pokuavati da uzgajamo rasu od nas samih." Pomalo tuanVolis nastavi: "Nema sumnje da naoj deci pruamo dobro obrazovanje, a kad odrastui pravo prvenstva u preuzimanju vodeæih poloaja. Morao sam to dozvoliti, jer je tojedan od naèina da saèuvam odanost svojih saradnika. Ali, kaem ti iskreno, u poverenju, èesto sam na tekim mukama da naðem prikladne poloaje koje buduæi izvrioci neæe zlbiti. A to to potièu od roditelja putnika kroz vreme, upljoglavaca, ne znaèi da i samnisu zvekani. Ne, ne porièem, mi smo ti ovde neka vrsta plemstva, ali sumnjam da æe

mo moæi jo dugo odrati lozu. Svejedno, ne bih to ni eleo.""A ta elite, ser?"upita Hevig mekim glasom.Volis spusti cigaru i otpi gutljaj, a zatim pobono spusti ruke na sto isp

red sebe, kao da eli da mu reèi zvuèe kao molitva. "Da obnovim civilizaciju. Zar nasBog nije zbog toga stvorio?"

"Ali - u buduænosti - video sam...""Federaciju Maurai?" Volisovim licem razli se gnev i on lupi pesnicom o

sto. "Koliko si toga video? Prokleto malo, je li? Istraivao sam tu epohu, Hevie. Poveæu te da i sam neto nauèi. Kaem ti, to je drutvo Kanaka-belo-crno-utih meanacna vlast - koji poèinju da preuzimaju vlast dok ti i ja sedimo ovde - samo zato tosu bili manje teko pogoðeni. U nastojanju da zavladaju svetom boriæe se svim sredstvima, podmiæivaæe i povlaðivati, jer jedino tako mogu da zauzdaju i osedlaju sav ljudskirod, belu rasu delimièno, i da zanavek spreèe napredak. Videæe! Videæe!"

Naslonio se i teko uzdahnuo, iskapio svoj viski i izjavio: "Pa, neæe im uspeti. Na tri do èetiri veka, da, bojim se da æe èoveèanstvo toliko morati da trpi njihovjaram. Ali posle toga... Zato smo i stvorili Tvrðavu, Hevie. Da bismo se pripremiliza ono to nas èeka posle."

"Roðen sam 1853. u unutranjosti drave Njujork", prièao je Poglavica. "Moj otabio je siromani vlasnik male radnje i strogi baptista. Moja majka - ona je na toj slici." On pokaza u pravcu zida na blago, bespomoæno lice i namah ga obuze nenost. "Bio sam poslednje od sedmoro dece. Otac, stoga, za mene nije imao ni dovoljnovremena ni snage, pogotovo to je najstariji sin bio njegov miljenik. I tako sam



od malena bio prinuðen da se staram sam o sebi i drim jezik za zubima. Nauèio sam, takoðe, ta znaèe marljivost i tedljivost. Kada mi je zvanièno bilo sedamnaest godina, osam u Pitsberg, jer do tada veæ bejah shvatio da æe grad postati velika ansa u buduænsti. Moje starije ja pomagalo mi je mnogo vie nego to je, èini mi se, tebi tvoje. ivo sam sa saznanjem da sam predodreðen za vaan zadatak."

"Kako ste se obogatili, ser?" upita Hevig, radoznalo, ali i oprezno."Pa, moje starije ja pridruilo se pohodu, 1849, prema Kaliforniji. Jedina

namera bila mu je da zaradi dovoljnu sumu koju bi, uz pristojnu dobit, uloio u posao oko snabdevanja vojske hranom, ali je iznenada klisnuo u rat izmeðu Severa iJuga. Zatim je i mene poveo svojim stazama vremena, i kad sam se vratio u Pitsberg, bio mi je preostao laki deo posla. Ne moe neto zvati nesigurnim ulaganjem u zemjini posed, kad zna ta treba da se dogodi, zar ne? Prodao sam na brzaka imanje u pravom trenutku, 1873, a kada je zavladala panika, bio sam u prilici da po bednojceni otkupim imanja koja æe postati dragocena za ugalj i naftu. Za eleznicu i èelièanetakoðe, uprkos nemirima koje su izazivali trajkaèi, anarhisti i njima slièan olo. To1880, kad mi je bilo skoro trideset pet, smatrao sam da sam stekao eljeno bogatstvo, pa sam krenuo da ispunim zadatak za koji me Bog bee stvorio."

Nastavio je u sveèanom tonu. "Odrekao sam se oèeve vere. Mislim da to èini veæia putnika kroz vreme. Ali, jo uvek verujem u Svevinjeg, koji s vremena na vreme proziva predodreðene da ispune svoju sudbinu."

A zatim uzviknu, kroz grohotan smeh, dok mu je trbuh poigravao: "Al' ta ja to brbljam, nisu li to suvie pompezne reèi za jednog prostog starog Amerikanca! Nisu to sjaj i slava, Hevie, kakve se mogu naæi u istorijskim knjigama. Ovo je naporan rad, prljav posao, koji iziskuje mnogo strpljenja, samoodricanja i spremnosti

da se uèi vie na grekama nego na uspesima. Vidi i sam da nisam vie mlad, a moji plvi jedva da su poèeli da cvetaju, a kamoli da donose plodove. Rad, rad je, dakle,prava stvar, to znaèi biti iv!"

On prui svoju praznu èau. "Dospi jo malo... Obièno ne pijem ovoliko, ali, Gode, ba mi je bio potreban neko nov, a uza sve to i bistar kao ti! Ima ovde nekoliko lukavih momaka, kao Krasicki na primer, ali oni su stranci, osim nekoliko Amerikanaca na koje sam veæ toliko navikao da ti unapred mogu reæi ta æe odgovoriti na svku moji opasku. Hajde, sipaj za moju i tvoju duu, pa da malo æaskamo."

Hevig oseti da je prava prilika, pa upita: "Kako ste poèeli da uspostavljate veze, ser?"

"Nita posebno. Unajmio sam mnotvo saradnika, kroz gotovo èitav devetnaesti vek, i naloio im da daju oglase u novinama, èasopisima i godinjacima, ili, pak, da puste glas. Naravno da nisam koristio izraz 'putnici kroz vreme', niti su oni znal

i moje prave namere. Izraz je veoma veto smiljen, to, naravno, nisam ja uèinio. Nisati ja pisac, veæ èovek od delanja koji za takve zadatke upoljava mozgove. Loveæi okol, pronaao sam devedesetih godina mlaðanog Engleza koji je tek poèinjao da se probijakao pisac; moram priznati, prilièno nadaren, mada je pomalo bio socijalista po ubeðenju. Bio mi je potreban neko sa kraja tog razdoblja da ne bi nekim sluèajem neto naslutio, razume? On je pokazao veliko zanimanje za moj, ha, 'hipotetièki predlog' iza siæu para napisao zaista pametne stvari. Ponudio sam mu jo novca, ali je on zauzvrat vie eleo da mu ustupim na slobodno koriæenje tu ideju o putovanju kroz vreme."

Hevig klimnu glavom; osetio je kako mu marci prolaze telom. "Imao sam sliènu zamisao, ser. Ali, naalost, nisam bio tako istrajan u svom cilju. Izgleda mi, konaèno, da me u ivotu sreæa nije tako pratila kao vas. Osim toga, u veku u kome ivim utovanje kroz vreme je tako uobièajena tema iz fantastiènih prièa i postojala je opasnost da postanem slavan. U najboljem sluèaju, izgledalo je kao da æu privuæi samo èudake

" "Imao sam posla i sa takvima!" priznade Volis. "Nekoliko pravih primeraka, mislim na putnike kroz vreme koje je njihova obdarenost uèinila manje ili vie preosetljivim. Ne zaboravi, glupan ili seljaèina, ako ne pozeleni od straha zbog onog to mu dogodilo i nikada vie ne pokua s tim - ili ga, moda, uhvate na prepad i ubiu ga, misleæi da se bavi maðijom - skrivaæe istinu o sebi i postaæe osobenjak. Ili, prepostavimo da je balavac sa ulice. Zato mu ne bi palo na pamet da se obogati na pljaèki, klaðenju i sliènim smicalicama, a onda æe ostatak ivota provede poput Rajlija? , recimo da je u pitanju Indijanac iz rezervata koji u svom plemenu moe da ostaviutisak vraèa nad vraèevima, koga æe moda oboavati, ali samo to se nisu nameraèili d



okau bledolikima, zar ne? I tako redom. Beznadeni sluèajevi. to se tièe ovakvih kao pametnih i slavoljubivih, radiæe u najveæoj tajnosti, a nas dvojica to i jesmo uèinili, jel' tako? Ali, bojim se da smo se èesto isuvie dobro skrivali i jedni od drugih."

"Koliko ... koliko ste ih sakupili?""Ser.""Izvinite. Ser."Volis zahukta. "Jedanaest. Od èitavog cvatuæeg stoleæa, samo jedanaest u prvom

pokuaju." Zatim stade da ih nabraja. "Ostin Kaldvel, kao najbolji meðu njima. Kadaje stigao u moj ured, bio je granièar sav zarastao u bradu; ali, ubrzo je postao èovek i po. On mi je dao nadimak Poglavica. Gotovo da mi se nadimak dopao i odluèiosam da ga zadrim.

Usledio je onda èarobnjak i prorok sa jednog karnevala; pa jedan vrhunskikockar; pa jedna sirota devojka, belkinja sa Juga. Sve Amerikanci. Izvan Amerikenali smo vojnika iz Bavarske; istraivaèa Inkvizije, koja je u paniji jo uvek bila , verovatno ti je poznato; u Maðarskoj je to bila ena iz jevrejske sekte; student iz Edinburga koji se upinjao da iz knjiga sazna od kakve li je vrste; modistkinjaiz Pariza, koja se otiskivala u vreme traeæi nadahnuæe za nove modele; mladi braèni pr iz austrijskog sela. Usput, sa njima smo zaista imali sreæe. Oni su se sami pronali - po svemu sudeæi, jedinstveni sluèaj meðu nama da su se rodili u susedstvu - i vemali prvo dete, zbog koga verovatno nikada ne bi napustili dom da beba nije biladovoljna mala da bi je mogli poneti.

Kakva posada! Moe zamisliti koliko smo se namuèili sa sporazumevanjem, prevozom, ubeðivanjem i ostalim."

"Nije to valjda sve?" zaprepaæeno upita Hevig."Da, bilo ih je jo toliko, samo neupotrebljivih. Æaknuti, kao to ti rekoh, tupavi, nesposobni, uplaeni da nam se pridrue iz bilo kog razloga. Kao, recimo, jedna visoka i snana domaæica koja nipoto nije htala da napusti mua. Palo mi je na pameda je otmem - na je cilj bio vaniji od njene proklete udobnosti - al' od kakve nam je koristi bezvoljni putnik kroz vreme? Da se radilo o mukarcu, moda bismo moglida zapretimo rodbini i pridobijemo ga u slubu. Ali, ene su prevelike kukavice."

Hevig se priseti razmetljivog doèeka u dvoritu, ali ostade miran."Stekavi pristalice, mogao sam da razvijem posao." nastavi Volis. "Naa ist

raivanja pokrivala su sada iru oblast i ispitivali smo sa vie detalja, to nam je pooglo da bolje shvatimo ta i kako treba da uradimo. Osnovali smo fondove i baze ukljuènim taèkama... mmm... prostor-vremena. Odatle smo kretali u potragu za novajlijama, preteno iz drugih stoleæa i jo ponekim iz naeg. Konaèno smo izabrali pogodno me

gde æemo osnovati Tvrðavu i preuzeti upravu nad domorocima, koristeæi ih kao radnu snagu. Ubogi, gladni, opljaèkani jadnici oduevljeno su doèekali nas, svoje ratne gospodare, koji su im doneli pravo oruje i seme za setvu!"

Hevig zamiljeno protrlja bradu. "Smem li da vas upitam, ser, zbog èega steza stvaranje svoje nacije odredili ba ovo mesto i godinu?"

"Svakako, pitaj me ta god eli", odvrati Volis ljubazno. "Svi su izgledi da æti odgovoriti... Razmiljao sam o prolosti. Ona tamo slika govori ti da sam se, iskuavajuæi svoju sudbinu, vratio unazad do Karla Velikog. Trebalo je, dodue, estoko ptegnuti za takav poduhvat. Ali, èak i u najmanje istraenim delovima proolosti, kao tje Amerika pre Kolumba, postojala je opasnost da æemo ostaviti tragove koje æe otkriti arheolozi. Imaj na umu da moda i u Maurai narodu postoje putnici kroz vreme ina kraju tog tekog puta èekalo bi nas jedino iznenaðenje. Upravo sada, ovih stoleæa, eudalno drutvo poput naeg u usponu je irom planete koja se oporavlja, i mi se trudi

mo da ni u èemu ne odudaramo. Nai podanici znaju, dabome, da smo moæni, ali nas zovu èrobnjacima i decom Douza (Onih) - bogova i duhova. Sve to je vremenom preostalo od predanja samo je nejasni kult sujeverja u ovom divljem narodu."

Hevig je u potpunosti razumeo strategiju. "Koliko sam ja mogao da saznam, ser, a to je veoma malo", reèe on, "upravo se sada u oblasti Pacifika stvara civilizacija Maurai. I kada bi se, u poznijim stupnjevima razvitka, neko od njihovih putnika kroz vreme vratio u ovo razdoblje, verovatno bi ga vie zanimao nastanaksopstvene kulture nego ivot jednog mraènog, osiromaenog varvarskog naroda."

"Zaista si nepravedan prema svojim Amerikancima", ukori ga Volis. "Nesumnjivo da si u pravu, sa taèke gledita nekog Maurai putnika kroz vreme. Sve to elim d



kaem jeste da na narod jednostavno nije imao sreæe."Hevig je morao priznati da je bilo neke istine u tome. Delovi Okeanije b

ili su previe beznaèajni, kako za ponovni razvitak, tako i za razaranje tekim naoruajem; uz to, ta ogromna vodena prostranstva bila su manje zagaðena od ostalih mora,jer su se bre samopreèiæavala od trenutka kada je èovek postao retka vrsta. Stanovniipak, niste mogli smatrati obiènim iteljima raja koji se blentavo smekaju. tampali u knjige u veoma velikom broju primeraka,raznosili ih do najudaljenijih oblasti,ali one, svejedno, nisu sadrale nikakav znaèajan podatak. U manjem stepenu, isto je vailo i za mnoge tehnoloke ureðaje.

Severna Amerika, Evropa, delovi Azije i June Amerike, kao i jedan manji deo Afrike, stigli su do dna zbog prekomerne razvijenosti. Bilo je dovoljno da sesamo na trenutak narui sloeni industrijsko-poljoprivredno-medicinski kompleks kojeg behu izgradili i milioni ljudi bi poèeli da umiru. A meðu preivelima, nadmetanje za goli opstanak dovelo bi do unitenja i svega ostalog.

Ali, èak i u takvim podruèjima nauèno znanje bilo je saèuvano zahvaljujuæi preolim oazama zajednica polureligioznih ljudi od ugleda. U najboljem sluèaju, postojala je moguænost da se znanje rairi meðu nove varvare, koji bi ga potom preneli na nove divljake... Ali, bila je to utopija. U stvarnosti je bilo drugaèije. Stara civilizacija bee opljaèkala svet do gole koe.

Mogli ste, recimo, koristeæi najprostije alatke, poseæi netaknutu umu, kopatirudu iz netaknutog Mesabija, ili crpsti netaknuto naftonosno polje. Ono to bisteod toga dobili, mogli ste dalje upotrebiti za izgradnju veæih i boljih fabrika, podesnih za sloenije tehnoloke postupke. Jer, kako su se zalihe prirodnih sirovinasmanjivale, ove fabrike koristile bi plastiku umesto drvne graðe; takonit bi potis

nuo gvoðe, i èitava planeta bila bi isprana do poslednje kapi petroleja.Upravo se to i dogodilo do vremena Presude. Neverovatan spoj maina, iskusne radne snage, potroaèa i poreskih obveznika sunovratio se u propast i bilo je nemoguæe ponovo ga izgraditi.

Podaci neophodni za obnovu proizvodnje bi se jo i mogli pronaæi. Ali, prirodne sirovine nikako.

"Zar ne mislite, ser", usudi se Hevig da primeti, "da æe nam Maurai i njihovi saveznici, nastojanjem da pronaðu i usavre tehnoloke alternative, zapravo uèinitiogromnu uslugu?"

"U izvesnoj meri, da. Moram to dozvoliti kuèkinim sinovima", zarea Volis, dok je vrhom cigare parao vazduh. "Ali, samo dotle dok se budu trudili. A onda æu ih tako zajaiti, da neæe moæi ni pedalj da maknu. Veæ imamo izvesne podatke da spreèavanove pronalaske. Uveriæe se i sam."

U nastavku kazivanja, Volis je, èinilo se, eleo da promeni temu. "U svakomsluèaju, to se tièe nae organizacije, moji glavni momci nisu se zadravali u neprekidnormalnom vremenu, a ja jo manje. Ili smo unapred - preklapajuæi se - da bismo odrai vodeæi poloaj. I to nam dobro polazi za rukom. Strategija koju smo razvili sa uspehom je poveæavala na ugled, poèevi od prolosti pa do dananjih dana, i ja verujem du buduænosti biti tako.

Drutvo nam sada broji na stotine saradnika i nekoliko hiljada odanih podanika iz nieg stalea. Vladamo oblaæu koja je nekad predstavljala nekoliko zasebnih dra, mada se, naravno, vie kreæemo kroz vreme nego u prostoru. U veæini sluèajeva upravlamo putem svojih zamenika, izabranih meðu domaæim stanovnitvom. Kada si u prilici dasagleda ivotni put deèaka koji obeæava, moe od njega napraviti izvrsnu i poverljivut - naroèito ako mu da do znanja da za njega nema nikakve tajne, ali da nema ni sigurnosti.

Nemoj me pogreno razumeti. Ponavljam ti, nismo mi èudovita, niti paraziti. Uponeèemu moramo biti grubi. Ali na veèni cilj biæe da vratimo èoveèanstvo na onaj putmu je Svevinji veæ odredio."

Unevi se Hevigu u lice, on gotovo apatom dodade: "A to æemo i uèiniti. Bio satamo. Kroz hiljadu godina, video sam... Pa, jesi li sa nama?"

8."Narednih nekoliko meseci bili su u svemu zadovoljavajuæi", prièao mi je Hev

ig "Ipak, odluèio sam da budem oprezan. Stoga sam, recimo, izbegao da dam taène biografske podatke. A za hronolog sam rekao da je radionièni detektor i transmiter, ko



ga sam napravio u sluèaju da se posetioci prolosti slue takvom opremom. Volis je samo izjavio da sumnja da bi ga mogli imati i vie se nije raspitivao. Naao sam dobroskrovite za hronolog. Da su ljudi u Tvrðavi bili one vrste koje sam oèekivao da jesu,shvatili bi od kakve bi im koristi hronolog bio, makar onda kada je postalo oèigledno da oklevam da im ga dam."

"ta te je nateralo da bude oprezan?" upitah ga.On namrgodi svoje do tada mirno lice. "Oh... u poèetku su to bile neke sit

nice. Kao, recimo, celokupan Volisov nastup. Mada, istini za volju, nisam imao pravu priliku da ga blie upoznam, jer je ubrzo napravio skok u narednu godinu. Moete zamisliti kako je time produavao i jaèao svoju moæ!"

"Osim ako, u meðuvremenu, njegovi potèinjeni nisu kovali zaveru protiv njega", napomenuh ja.

On odreèno odmahnu glavom. "U ovom sluèaju to se nije moglo dogoditi. Volisje dobro znao ko mu je bezuslovno odan, kako meðu saradnicima, tako i meðu podanicima koje je svojom rukom odgajio. Dok se kreæe kroz vreme prati ga èvrsto jezgro putnika, po veoma sloenom obrascu po kojem je jedan od njih uvek bio zaduen za sve ostale.

Osim toga, kako se moe kovati zavera meðu pokornim farmerima i radnicima, oholim vojnicima i èinovnicima, ili meðu samim putnicima? Ljudi koje sam susretao, kako u dvorcu tako i u zabaèenim krajevima, predstavljali su raznovrsnu skupinu osoba koje su govorile najrazlièitijim jezicima. Skoro svi pripadali su zapadnjaèkoj civilizaciji, nastaloj nakon Srednjeg veka..."

"Zato?" upitah zaèuðeno. "Ostatak sveta sigurno je pruao odgovarajuæe moguæno"Da, ali je Volis izjavio da je imao nameru da proiri opseg zavrbovanih d

obrovoljaca. Meðutim, potekoæe oko dugih vremenskih putovanja, prepreke u jeziku i kulturi, uvebavanje svakog novajlije koga bi doveli, umnogome su oteavale njegovu zamisao. Èak je i poslednji pokuaj traganja po Jerusalimu, ako izostavimo mene, pretrpeo neuspeh."

Hevig slee ramenima. "Ali, vratimo se glavnom pitanju", reèe on. "Amerièki engleski zvanièan je jezik u Tvrðavi i svi su bili u obavezi da ga nauèe. Meðutim, za mento nije bio dovoljan preduslov da bih mogao slobodno da se druim sa njima. Sa veæinom nikad i nisam. Osim naglaska, i nai su se umovi previe razlikovali. S mog stanovita, oni su bili siledije. S njihovog, ja sam bio mlakonja, ili, za utehu, suvielukav i nepoverljiv. Oni su, zauzvrat, imali svoje uzajamne ljubomore i sumnjièavosti. Zajednièki ivot nije tako jednostavno mogao da izbrie dugo godina nasleðivanu nerpeljivost prema pripadnicima drugih nacija. U ime kog uzvienog cilja bi trebaloda budu jedinstveni?

A, konaèno, i zbog èega bi, za ime sveta, razmiljali o pobuni? Jedva da se meðnjima mogao naæi idealista bilo koje vrste; to je, ne zaboravite, retka vrlina. Na ivot je bio - oni ive - na visokoj nozi. Imaju hrane i piæa u izobilju, rasko donsa putovanja kroz vreme, poslugu, partnere u krevetu, sportove i slobodne izlete u prolost - pod uslovom da imaju dovoljno za deparac i da se razumno pridravaju mera predostronosti. Posao nije naporan. Ako je potrebno, poduèavaju se istoriji ilitehnologiji, zavisno od toga ta vie odgovara njihovim sklonostima. Telesno sposobniji uvebavaju komandoske vetine. Ostali, ukoliko su dovoljno pametni, mogu postati pisari, vratari, upravitelji ili istraivaèi. To je bila naa svakodnevica, koja niu kom pogledu nije bila nezanimljiva. to se tièe samog posla, bio je - ili bi bio,znam, oèaravajuæi od onog trenutka kada bi moji pretpostavljeni zakljuèili da sam na pravi naèin osposobljen za svoj zadatak. Zamislite: istraivaè u vremenu!"

Ne, uzevi sve u obzir, nisam imao ozbiljnijih zamerki. U poèetku."

"Rekao bih da ti je, ipak, bilo teko naæi prijatelja za druenje", primetih ja."Imao sam ih, ali samo nekolicinu", odgovori on. "Sam Volis je i u ulozi

gospodara zraèio posebnim armom. Bio je sjajan govornik i opèinjavao je svojim iskustvom. Njegov najbolji stareina, Ostin Kaldvel, mada veæ osedeo, ali jo uvek ilav i jk, odlièan strelac i konjanik, opevana ispièutura, umeo je da nas sa mnogo duha zabavlja neiscrpnim prièama o svojim uzbudljivim doivljajima; osim toga, pokazao se pravim prijateljem kada je dobrovoljno pristao da bude uz mene i svojom podrkom olakami poèetak. Zatim, Roel Orik, negdanji karnevalski mag, divna stara bitanga. Pa Deri Denings, srednjokolac iz Engleske, kome su se svi snovi sruili u rovovima ratne 1



918. i koji je oèajnièki tragao za novim smislom ivota. I, na kraju, Leonsa." On se nasmei, ali bio je to osmeh koji je izraavao èesti nemir u njegovoj dui. "Posebno Leosa."

Bio je praznik i oni su na konjima krenuli u etnju, neposredno po njegovom dolasku. Hevig se tek bee uselio u svoj dvosobni dvorski apartman i nije imao gotovo nita èime bi ga opremio. Leonsa mu je poklonila prostirku od medveðe koe i bocuGlenliveta donetu iz prolosti. Nije bio siguran da li je to bilo samo u znak srdaène dobrodolice, koju su mu i drugi ukazali, ili neto sasvim drugo. Njeno ponaanje zbunjivalo ga je vie nego njeno nareèje. Poèelo je sa onim pohotnim poljupcem na pet minuta od njihovog prvog susreta - zatim, njena neusiljena vedrina u drutvu sa njim, da bi, potom, za vreme obeda uvek sedela pored nekog drugog mukarca - ali tih prvih dana bilo je previe misli i utisaka koji su mu se vrzmali po glavi.

Ali, ne i ljubavnice koje su mu nudili. Nije mu se sviðala pomisao da mu je po zapovesti odreðena ena za krevet. Bio je to dodatni razlog zbog koga je sa zadovoljstvom prihvatio njen poziv za izlet, koga su ugovorili za naredni slobodandan.

Okolina je bila temeljno oèiæena od pljaèkaa, a konjièke strae su vrile su a sluèaj da pokuaju da se ponovo uunjaju. Bilo je bezbedno i u etnju su mogli krenutbez pratnje. Pitolji koje su nosili vie su bili oznaka njihovog povlaæenog poloajaego to je postojala moguænost da ih upotrebe.

Leonsa bee izabrala rutu. Jahali su nekoliko milja kroz polja usnula na jutarnjem suncu, sve dok ih put nije doveo do ume, dovoljno velike da Heviga obraduje seæanjem na Morgan Vuds. Vazduhom su se meali mirisi svee pokoenog sena i trulog

liæa. Dan je bio topao, uz povetarac koji je mrekao liæe, milovao kou i poigravao stloæu u senci. Veverice su trèkarale i brbljale po granama. U usporenom hodu, miiæi ka lagano su se pomerali meðu butinama jahaèa.

Sve vreme puta Leonsa ga je radoznalo propitivala. Sa zadovoljstvom je ispunjavao njene elje, ali ne i preko granice opreza. A ta jedan normalan mladi èovekne bi eleo da privlaènoj eni isprièa o sebi? Naroèito ako u njemu vidi princa iz bajSve prepreke u sporazumevanju bile su ièezle. Iako je Leonsa stigla pre neto manjeod godinu dana, prilièno je dobro govorila engleski jezik, posebno sada kada je bila oputena; a on je svemu doprineo svojim izuzetnim sluhom.

"Iz Vrhunskih Godina!" uzdahnu ona, nagnu se oslonivi se na uzengije i stisnu mu ruku. Osetio je njene uljevite ake.

"Ovaj, ta time hoæe da kae?" upita je on. Misli na vreme uoèi Presude?""Jest', kada je èovek dostig'o mesec i zvezde i... i sve." Hevig shvati da

je, uprkos njenoj krupnoæi i odvanosti, bila prilièno mlada. Iskoene oèi blistale suj kroz crvenu kosu, koju za ovu priliku bee vezala trakama u kike.Kad smo se osudili da sami sebi postanemo delati, pomisli on. Ali, nije m

u bila namera da nastavi da gunða na tu temu. "Ti izgleda kao da dolazi iz razdobljakoje donosi vie nade", rèe on naglas.

Ona iskrevelji lice, ali najednom postade zamiljena; i, oslonivi bradu nastisnutu aku, namrteno je neko vreme zurila u ui svoga konja. Naposletku reèe: "Pa, da i ne. Mislim da to vai i za tebe."

"Zar mi neæe objasniti? Jedino to o tebi znam jeste da dolazi iz buduænosti ita vie."

Ona klimnu glavom, i njenom raskonom kosom razli se plameno crvena svetlost. "Za jo oko sto i pe'set godina. Narod Gleèera."

Bili su zali u umu i vie nisu mogli jahati jedno pored drugog. Ila je napre

i pokazivala put. Gledao ju je s leða i divio se njenom stasu i skladu pokreta usedlu; a ona bi, ne prekidajuæi prièu, èesto okretala glavu dobacujuæi mu iroke osmeheeæe.

Hevig je iz njenog kazivanja razabrao da joj je postojbina bila brdovitai prelepa zemlja koju je znao kao Gleèer i Voterton Parks i koja se prostirala spram planinskog venca Biterut. Njeni preci su sada naseljavali istoène delovime zemlje, beeæi pred Mongima koji im behu oteli ravnice za sopstvena stada i gazdinstva.Veæ su se, uveliko, mnogo vie bavili lovom nego zemljoradnjom, napadali svoje neprijatelje u niziji i trgovali koom, krznom, rudom i robovima, u zamenu za hranu izanatske proizvode. Daleko od toga da su bili sloni; porodice, klanovi i plemena



bili su u zavadi koja se prenosila sa kolena na koleno.Vremenom, kako se narod umnoavao i irio oblast koju je naseljavao, razvili

su se i prvi oblici drutvenog ureðenja. Leonsa je to pokuala da objasni: "Vi', ja sm ti od Ranianovog roda, a on pripada grupi Vahorn. Rod je... skup porodica kojesu u krvlju povezane. Grupa se sastaje èetiri puta u godini pod svojim erfom, kojiih predvodi u ubijanju stoke za Gouda i Oktaja i ostale koje ovdanji narod zoveDouz (Oni). Onda prièaju o raznim stvarima i sude o svaðama i moda glasaju za zakone- svi odrasli koji doðu, mukarci i ene zajedno." Potom veselo uzviknu: "Ha! Tako je o se tièe nas. Najvie da bismo se videli, torokali, trampili se, najeli i napili, zezali se, epurili se... razume?"

"Mislim da razumem", odgovori Hevig. Ta vrsta obièaja bila je odlika primitivnih zajednica.

"U kasnije vreme", nastavi ona, "erfovi i ostali iz grupe koji su bili uznjega, slièno su se sastajali jednom godinje u Kongersu. Predstavu je vodio Dinral,prvoroðeni iz linije Indijanca Samala i iz roda Rovera koji nije pripadao nijednoj grupi. Bila bi poplava krvi kad bi se okupilo toliko razlièitih rodova, 'sim akonije na jezeru Pendoraj, koje je mesto svetoga mira."

Hevig joj odobri klimanjem glave. Ono to je divljeg èoveka èinilo manje divljim bila je svest da treba prihvatiti prednosti koje mu donose red i zakon - nesumnjivo, poto je Indijanac Samal uspeo da ujedini mnotvo poglavica.

"Kada sam pola, stvari su bile prilièno mirne", nastavi Leonsa. "Narod Monga je veæ otiao i mi smo èeæe trgovali neg' to smo se borili protiv novih doljaka iz, koj' su bili jaki i bogati. Sve smo s' vie i vie ugledali na njih." Ona uzdahnus olakanjem. "Stotin' godina iza mene, saznala sam, narod Gleèera pripada Sever'zap

adnom Savezu. Ne elim da se vratim.""Po svemu sudeæi, tvoj je ivot isto tako bio surov.""Aha. Moglo je bit' i gore. Al' èemu brbljanje, podost' mi je od ivota osta

lo... Stigli smo."Privezali su konje na maloj poljani koja je izbijala na potok. Spram usk

ovitlane, zapenjene, mrke vode, uzdizalo se drveæe visoko ka nebesima; trava je bila soèna i gusta, iarana poznim divljim cveæem. Leonsa raspakova obrok koji po njenomnalogu behu pripremili, i Hevig, ugledavi tu obilatu gomilu sendvièa i voæa, iskrenoposumnja da æe lako izaæi na kraj sa svojim delom. Svejedno, za poèetak su im odmor ipiæe za okrepljenje bili najpotrebniji. Pridruio joj se, rame uz rame; naslonili su se na panj i sipali vino u srebrne pehare.

"Nastavi", podseti je on. "elim da mi prièa o sebi."Ona zatrepta oèima. Posmatrao je njeno lice sa siæunim pegama od sunca koje s

u se irile od nosa ka jagodicama. "Tja, ni' naroèito u odnosu na tebe, Dek.""Molim te. Strano me zanima."Ona se ushiæeno nasmeja. Ipak, kroz njeno kazivanje, u suvoparnim reèenicama

koje nisu iziskivale naklonost, provejavala je uasna istina.Leonsina porodica, koja je spoljanjem svetu i te kako umela da pokae zube,

bila je, u sutini, veoma srdaèna i èvrsto povezana. Ravnopravnost polova, taj obièaj egovan od davnina, u njenoj se porodici nikada nije ugasio, ili je, pak, oiveo ugodini kada je svakoj eni bilo dozvoljeno da kad god zaeli ide u lov ili da ratuje. Naravno, postojala su izvesna prilagoðavanja. Tako su, na primer, mukarci obavljali grube fizièke poslove, a enama su preputani oni koji su iziskivali vie strpljenjai istrajnosti. Mukarci su bili ti koji su prinosili rtve; ali ono to je Leonsa nazivala 'predvoðenjem' bilo je iskljuèivo pravo ene - razume se, ukoliko je ona bila reea da se u to upusti. "Predviðanja", objasni ona. "Tumaèenja snova. Èitanje i pisanje.

Leèenje' neki' vrst' bolesti. Izbijanje crni' misli iz glave. Vraæanje du'ova tamo gde im je mesto. Ta vrsta posla. I... mmm... naèini da prevari oko i sludi razum... Razume?"

Bez obzira na sve, nisu to bile opsenarske ili ritualne predstave. Na nesreæu, njeno starije ja nikad je nije posetilo niti upozorilo siroto dete da moraskrivati tajnu.

Njen otac, Dem Vuèja Koa, bio je (biæe) istaknut ratnik. Poginuo je braneæi su porodicu od napada roda Dafi, koji je, toboe, hteo da ubije tu 'stvar' koja muse bee rodila, ali im je prava namera bila da okonèaju dugo tinjajuæe, smrtno neprijateljstvo. Meðutim, Onda, njegova ena, uspela je da pobegne sa decom i pronaðe utoèite



grupi Donal. Usledile su godine èarki i gerilske borbe, pre nego to su Ranijanovi nali saveznike i pobedonosno se vratili na ognjite. Leonsa je, kao uhoda kroz vreme, odigrala glavnu ulogu. Neizbeno, postala je nova Skula.

U poèetku je meðu prijateljima uivala ugled; nisu je se pribojavali. Uèila je uvebavala uobièajene vetine i sportove. Meðutim, kako je odrastala, raslo je i strahpotovanje u okolini u kojoj se upadljivo isticala svojom nadarenoæu. Od majke bee nala da svoj dar ne sme rasipati. (Odnosno, da je, uprkos nepomuæenosti s kojom je nosila teret svoje sudbine, bilo bolno unapred znati za nesreæu onih koji su joj bili dragi.) Bez obzira na sve, uz takvu Skulu, Vahorn je postao snaan.

A Leonsa je, vie nego ikad, ivela usamljeno. Braæa i sestre zasnovali su porodice i otili svojim putem, ostavljajuæi je, u oèevom starom vigvamu, samu sa Ondom.Obièaj im je dozvoljavao da naðu ljubavnike, ali nijedan nije imao nameru da se njome oeni, ako nita drugo, samo iz razloga to se èinila jalovom; tako im je postepeno pstala sasvim nezanimljiva. Preðanji prijatelji obraæali su joj se za savet ili pomoæ, li nikada za provod. Uporno traeæi nove, pristupila je, kao ratnik, druinama koje suvrile prepade u niziji. Rodbina poginulih izbegavala ju je i spletkarila pitanjima, kao, na primer, zbog èega je Skula dozvolila da poginu, kada je, zasigurno, nekom od svojih moæi mogla to da spreèi - ili, moda, nije htela da spreèi...? A potom jeOnda umrla.

Nije prolo mnogo vremena, i izviðaèi iz Tvrðave uli su u trag govorkanju kojebee nadaleko proèulo. Nali su Leonsu. Doèekala ih je sa suzama i slavljem. Otila jeVahorna zauvek.

"Moj Boe." Hevig je obujmi rukom. "Kako je sve to okrutno.""Ma jok, kad stigoh napokon ovamo, bilo je mlogo dobrog lova, skijanja,

pirovanja, pevanja i puno zezanja." Ona ispi poveæu kolièinu vina. Osetio je to po njenom dahu, kad bi se priljubila uz njega. "Ne pevam tako loe. eli da èuje?"Potom poskoèi da iz vreæe na sedlu donese instrument koji je nalikovao patul

jastoj gitari. "Sviram i u kotanu frulu, takoðe, al' tad ne mogu da pevam, jel' da?Ovo je pesma koju sam ja napravila. Kad sam bila sama, mlogo vremena provodilasam praveæ' pesme."

Na njegovo blago zaprepaæenje, Leonsa je izvrsno pevala.Stenama, kud u susret mu jaem, jeka je klopota konja mog/Grmljavinu tu poèu

j, sunce, i plesom zaði za koplje dragog.Od onog to je bio u stanju da prati, prolazili su ga marci."Sjajno", reèe on tiho kada je zavrila. "ta jo ume da radi?""Pa, 'mem da èitam i piem, tak' nekako. Igram ah. Pravila su ovdi neto drug

ali, svejedno, uglavnom i' sve dobijam. A Ostin me je nauèio poker; mlogo sam zar

adila na toj igri. I, zezam se.""Molim?"Ona se osmehnu i privi mu se u zagrljaj. "Vai da se zezamo posle ruèka, Dek,

pèelice moja", mazno promrmlja. "Al' to ne pre i posle? Mm-m-m-m?"Sinulo mu je, sa radoæu koja se pretvorila u likovanje, da æe jo jedna reè kr

nekoliko pokolenja imati sasvim novo znaèenje.

"Da", potvrdi mi on. "Od tada smo iveli zajedno. Trajalo je dok... nisamotiao. Nekoliko meseci. Uglavnom smo ih lepo provodili. Zaista mi je bila draga ta devojka."

"Ali je, oèigledno, nisi voleo", primetih ja."N-n-ne. Rekao bih da nisam. Ali, ta je, uopte, ljubav? Zar ona nema besko

naèno mnogo oblika, stupnjeva, promena i kvantnih skokova koji... Nije vano." Zurio

je u mrklu noæ koja je tamom obasipala prozor sobe u kojoj smo sedeli. "Bilo je isukoba, svaða od kojih se kuæa tresla, ali se sve zavravalo njenim udarcima i ruganjem to nisam hteo da joj uzvratim, sve dok ne bi izjurila napolje. Lako bi prasnula, k'o kapisla, moja Leonsa. Pomirenja su bila ne manje divlja." On protrlja umorne oèi. "Ne prilièi mojoj naravi, a, Dok? I priznaæu vam da sam bio ljubomoran - mojaljubomora bila je razlog mnogim nevoljama. Pre mog dolaska spavala je sa mnogima tamo, u Tvrðavi, a da ne pominjem sve one preðanje planinske momke. I dalje je, ponekad, to radila, jer ako bi joj se neko osobito dopao, bio je to naèin na koji muje izravala srdaènost i elju da mu bude bliska. Istu slobodu imao sam i ja, naravno,sa drugim enama, ali... ja... to nisam... eleo."



"Zbog èega nikada nije zatrudnila sa nekim od, ovaj, pomoænika?"On nabra usta. "Kada je èula kakve prilike vladaju u Tvrðavi, zahtevala je d

a je povedu u poslednju od Vrhunskih Godina, delimièno radi obilazaka, kao to bih ja posetio Periklovu Grèku ili Mikelanðelovu Italiju, ali najvie da bi se podvrgla zahvatu povratne sterilizacije. elela je decu, ali kada joj doðe vreme, kada bude bilaspremna da se skrasi - u narodu Gleèera, supruge su, izgleda, èedne; a s obzirom nato da jo nije za to ne bee dolo vreme, htela je da, u meðuvremenu, uiva i u seksu,kao to je uivala u svemu to je u ivotu radila. Tako mi svega, bila je enska i po!"

"Mora da je meðu vama postojala snana privlaènost, sudeæi po tome to je ipak vie panje poklanjala tebi", primetih ja.

"I jeste. Pokuao sam, koliko mi je dozvoljavala moja opsednutost tajnoæu, davam doèaram ta me je vezalo za nju. to se tièe Leonse... nisam siguran. Pitam se kolko smo se, zapravo, dobro poznavali? I mogu li se èovek i ena ikada dobro upoznati?Znam da je bila oduevljena mojim obrazovanjem i inteligencijom. A iskreno govoreæi, nesumnjivo je da sam od svih u Tvrðavi imao najvii koeficijent inteligencije. Pretpostavljam, zatim, da su nas isto tako privlaèile uzajamne suprotnosti. Smatralame je nenim i blagim - ali ne zatitnièki, jer sam bio prilièno dobar na treningu i u portovima - veæ zato to nisam bio neotesani gortak ili grubi renesansni najamnik."

U njegovom osmehu ponovo sam ugledao duhove prolosti. "Sve u svemu", dodade on, "pruila mi je, drugi po redu, najbolji deo ivota - do sada, a moda i zanavek. Uvek æu joj biti zahvalan na tome i onome to je usledilo."

Lagano, mada je pokuavao da se bori protiv njih, Heviga su sve vie obuzimale sumnje. Deliæ po deliæ, nakupilo se mnogo dokaza da su od njega neto skrivali. Nis

u ga pozivali kada se raspravljalo o vanim stvarima, izbegavali su da mu odgovaraju na pitanja, pri èemu je Ostin Kaldvel izigravao zbunjenost, Konrad van Leven bimu odbrusio sa 'Ne smem da kaem ta mi je reèeno', Rouel Orik bi smesta promenio temu nastavljajuæi da se do besvesti opija, Otac Diego Inkvizitor bi ga blago uteio sa'Kad bude volja Boja, sve æe ti se, sine, obelodaniti', a da ne govorimo o sramotnim zapovestima ratnika svake vrste da 'zaèepi gubicu'.

Nije bio jedini koga su drali po strani. Meðutim, kada je sa ostalima pokuavao da razgovara o tome, veæina ih je bila uzdrana, neki iz opreznosti, a neki iz ravnodunosti. Samo je mladi Deri Denings uzviknuo: "Jupitera mi, sasvim si u pravu!"

Isto je uèinila i Leonsa, samo na mnogo zajedljiviji naèin. A onda je, trenutak kasnije, rekla: "Pa, ne mogu nam u jednom zalogaju dati i puke i sve, zar ne?"

"Ali Konrad je, takoðe, novajlija, kao i ja", bunio se Hevig. "Doao je èak i

posle tebe."Uspeo je da izazove njenu radoznalost, jer je iznala sopstvene naèine kakoda ispita sluèaj. Ne onako kako ste moda pomislili. Umela je, uz èaicu za èaicom, daodvori i najokorelijem vojniku enomrscu, sve dok ga ne bi, onako pijanog, smekala,ostajuæi, pri tom, uma bistrog kao suza. Umela je da svojim spretnim pitanjima uhvati u zamku i najtrezvenijeg èoveka; pomogla joj je njena vetina èarobnice. I uasavaa je Heviga noænim aputanjima o tome kako je uèinila ba ono to je bilo strogo zabrano raditi bez dozvole; klisnula bi u razlièita razdoblja postojanja Tvrðave i tamo malo njukala, èeprkala i prislukivala. Potom je zakljuèila:

"Kako ja vidim stvari, Volis, starina, uplaio se da biste, ti i ostali, moda poludeli videvi ta sve rade izvesni pomoænici u nekim od razdoblja na nekim mestma. U svakom sluèaju, dok se na to bolje ne navikne."

"Gotovo da sam i sam stigao do istog zakljuèka", turobno odvrati Hevig. "V

ideo sam na ta lièe ranije godine, i kakve su liènosti odgajali. Putnici koji skaèu nanjegovu zapovest ili skreæu na sebe panju, u dovoljnoj meri da bi tragaèi èuli o njimaspremni su da budu preduzimljivi - to u veæini sluèajeva znaèi nemilosrdni. Dolaskom Tvrðavu oni se ne menjaju."

"Nareðenje je, izgleda, da tak'e moraju polaku uvesti u istinu. to se menetièe, dre me po strani jer sam sa tobom." Ona ga poljubi. "U redu je, dragi."

"Hoæe da kae da im oprata pljaèkanje i...""Æuti. Moramo iskoristiti svakog kojim raspolaemo. Moda i treba da budu grub

ijani. A tvoj narod, zar nikada nije bio takav?"On se muèno priseti kako... od Ranjenog Kolena do Mai Laja, onih pre i pos



le ... ali se, ipak, nikada nije odrekao svoje nacije. Da li je igde i ikada - osim ako se ne odrekne odgovornosti za buduæa vremena - postojalo bolje drutvo?

(Danska, moda? Pa, i oni su se busali u prsa svojim precima Vikinzima, koji su udobno poèivali u dalekoj prolosti, ali su zato æutali kao zaliveni o onom to sdesilo prilikom pobune robova na Devièanskim Ostrvima, 1848, a pokuali da zatakajui zbivanja na Grenlandu. Oko 1950, otprilike, dobili su priliku da se oputeno prepuste samozadovoljstvu, zajedno sa veðanima koji ne samo to su trgovali sa Hitlerom,veæ mu behu i dozvolili da svoje vojne vozove kotrlja po njihovoj zemlji. Uprkossvemu, ove su zemlje dale naem svetu i mnoga dobra.)

"Osim toga", reèe Leonsa pokuavajuæi da bude pravièna, "slabiji su zato da proadaju, osim ako imaju sreæe da naðu jaèega, koji æe im pokazati put. A kad doðe kraj, pSedobradim svi smo bespomoæni." Ona za trenutak zastade. "Da sam ja besmrtna", razmiljala je naglas, "nikad ne bi' ubila nita vie od krompira, i to samo zbog hrane.Ali, umreæu, i ja sam u toj igri. Ti, dragi, takoðe. Hajde da je odigramo za najviepoena koje moemo da osvojimo. A?"

Hevig je dugo bio zaokupljen razmiljanjem o tome.

"Ako nita drugo", reèe mi on muènim glasom, "bio sam prinuðen da pokuam i uvese da je zlato bilo vrednije od tragaèa."

"Ili da cilj moe opravdati sredstva?" dopunih ga ja. "Svakako, ja to prihvatam. Suprotan savet je odraz savrenstva. U stvarnom svetu, obièno mora da se izmeðudva zla odluèi za ono manje. Govoreæi kao iskusni lekar... ne... dobro, da, moram priznati da sam bio pristalica onih naèina koji okonèavaju neizleèiv bol; ali, ponekad jebilo veoma teko odluèiti se. Nastavi, molim te."

"Obeæali su mi da æu dobiti priliku da razgledam Maurai epohu", nastavi on,"kako bih se na najbolji naèin uverio da je to bio prelazni period, èije voðe behu postale tlaèitelji koji su pokuali da da zamrznu svet. Tako bih mogao da se saglasim da, kada prevlast Federacije Maurai poène da se osipa - to bismo mi, verovatno, ubrzali - treba da se upletemo, osvojimo vlast i pomognemo da se èoveèanstvo vrati stazama dostignuæa i napretka."

"Svakako, ne otvoreno", primetih ja. "Jer, iznenadna pojava mase putnikakroz vreme nala bi se na naslovnim stranama svih novina i sigurno ne biste prolinezapaeno."

"Istina je, istina. Trebalo je da nau snagu jaèamo potajno, kroz vekove, dok ne budemo spremni da, prerueni, poènemo da dejstvujemo. Nije ba bilo sasvim jasnoreèeno o kakvom se preruavanju radi; priznali su da su podaci veoma oskudni, zbog uobièajenih potekoæa. Osim toga, nasluao sam se dugih misaonih rasprava od momaka popu

Oca Diega, o slobodnoj volji i ostalom. Neto je zaudaralo u tom naèinu razmiljanja,ali sam oæutao.""Jesu li Leonsu veæ bili poveli u buduænost?""Da. I zato je ona, u sutini, bila naklonjena Volisu, uprkos njenim povre

menim nestalucima. Pripovedala mi je o svetu sa velikim dostignuæima, koji je sve vie i vie obeæavao mir u ogromnom istorijskom rasponu. Osim to se nije mogla sloiti je to nuno bio napredak. Istini za volju, taj svet je zaista imao flotu sa izvrsnim brodovima i letelice na elektrièni pogon, okeanske plantae, akumulatore koji suse punili preko kolektora sunèeve energije, raznovrsne bakterijske æelije koje su sagorevale sav otpad ivih organizama, nove napretke kako u teorijskoj, tako i u primenjenoj nauci, posebno u biologiji..."

Kada je naèas zastao da uzme vazduh, pokuao sam da ga razgalim laganom opaskom:

"Nemoj mi reæi da je tvoja ljubimica Valkira koristila takve izraze!""Ne, ne." Nastavio je i dalje ozbiljno. "Navodim vam ono to sam video ili to su mi drugi isprièali. Njeni utisci bili su uopteniji. Ali, imala je, poput lovca i èarobnice, izuzetnu spretnost u neposrednom opaanju. I bila je sasvim sposobnada sledi osnovni tok dogaðaja."

"Koji je to bio?""Èoveèanstvo vie nije stremilo osvajanju novih vrhova. Umesto toga, dostigli

su jednu zaravan na njoj se zadrali. Biotehnologija ne samo da se nije usavravala,veæ je postojeæe znanje jedva osvajalo novi prostor.

Teko da je to podseæalo na obnavljanje Vrhunskih Godina, koje su za nju pre



dstavljale savrenstvo, ili na Volisovu zamisao o neogranièenom razvoju i dostignuæima.

U obilasku su samo letimice zavirili u narednu Fazu, koja im je lièila nanazadovanje i skrnavljenje svega do tada postignutog. Uhode iz Tvrðave ne usuðuju seda temeljnije istrauju pre no to stvore veæu i jaèu organizaciju. Niti su, pak, sposbni da shvate ta se krije tamo jo dalje. Èini im se da je ponovo mirno, mada im nijerazumljivo. Koliko sam ja uspeo da razaberem, bacivi pogled, spreman sam da u topoverujem."

"I, na ta je lièilo?" upitah ja. "Moe li mi opisati?""Ne mnogo", odgovori on pomalo grubo. "Nisam imao vremena. Zvuèi èudno da ov

akvu izjavu èujete od mene? Ipak, istina je. Ne zaboravite, ja sam begunac.""Mogu da zakljuèim da ti odlazak u buduænost nije pomogao da odagna sumnje u

pogledu Volisovih namera", rekoh mirnije nego to sam se, zapravo, oseæao. "Zbog èega?"

On provuèe prstima kroz kosu vlanu od znoja. "Ja sam dete ovog veka", odgovori on. "Razmislite, Dok. Setite se kako su umni ljudi, poput Bertranda Rasela ili Henrija Valasa, temeljito obilazili Staljinovu Rusiju i po povratku kuæi izjavljivali da je, istina, bilo potekoæa, ali da su one preuvelièavane i da su u potpunosti bile uzrokovane spoljnim èiniocima - i da je, uprkos tome, vlada uspeno izlazilana kraj sa njima. Vano je da, isto tako, ne zaboravite da su njihovi vodièi zaistabili uvereni u to i sa bezrezervnom odanoæu ispunjavali uputstva kako da strane posetioce potede pogrenih tumaèenja i zakljuèaka." On mi se kiselo nasmei. "Moda sam, nom, u ivotu izgubio elju da verujem."

"Hoæe da kae", rekoh ja, "da se pita hoæe li svet imati ikakve koristi od v

ine Tvrðave? I da su ti, u nameri da oklevetaju civilizaciju Maurai, pokazali samonjenu nekarakteristièno lou stranu?""Ne, èak ne ni sasvim tako. Zavisi od toga kako se tumaèi i - oh, naveæu vam o

novni primer."Nije svakom pridolici bio omoguæen tako temeljit obilazak kao Hevigu. Oèigled

no je Volis smatrao da æe mu Hevig biti od posebne vrednosti, ali i da æe ga moratina poseban naèin ubeðivati.

Udvostruèavajuæi se unazad i unapred kroz vremenski sled dogaðaja, uspeo je dazaviri u ultra-tajna dosijea. (Nije mu bilo teko da ih odgonetne, poto je drugi po redu zvanièni jezik u Federaciji Maurai bio inglis, koji je pretrpeo veæe promeneu izgovoru nego u pisanju.) Jedan dosije govorio je o tome kako su nauènici u Hinduraju potajno usavrili generator vodonik-fuzione energije, èime bi se konaèno stalo na kraj nestaici goriva na Zemlji, a Maurai su to, isto tako potajno, otkrili, unit

ili i primenili takav politièko-ekonomski pritisak da istina nikad nije prodrla ujavnost.Kao razlog navedeno je da bi ovaj revolucionarni pronalazak mogao ugrozi

ti Mir. I gore od toga, mogao je dovesti do oivljavanja drevne mainerije obrazovanja, to planeta ne bi bila u stanju da podnese.

A ipak... Ono to je Hevig video u buduæoj prevlasti Federacije Maurai bilisu divovski neèujni napori i moæ... i ljudi, zverinje, trava, drveæe i zvezde kako sesjaje kroz kristalno èist vazduh...

"Da li su sociolozi i admirali Pacifika bili iskreni u svom verovanju?"upita Hevig hrapavim apatom. "Ili su samo eleli da saèuvaju svoje visoke poloaje? Ili jedno i drugo, ili nita od toga, ili ta li veæ?

I da li je ta dalja buduænost dobra? Moe biti nakazna, znate, pod maskom uglaðenosti, ili podrivati osnovicu svega ivog to postoji, ili... Kako da vam objasnim

?" "ta si pitao tvoje vodièe?" uzvratih mu pitanjem."Postavio sam im ista ta pitanja. Predvodnik je bio Ostin Kaldvel, usput

reèeno, poten èovek, surov kao Indijanci koji su jednom ulovili njegov skalp, ali, svejedno, poten."

"ta ti je on rekao?""Da prestanem sa prokletim okolianjem i poènem da verujem Poglavici. Poglav

ica je dosada uèinio velièanstvene stvari, zar ne mislim tako? Poglavica je sve izuèavao i potom poduèavao njih; nije polagao iskljuèivo pravo na znanje, nego æe mudrost, koju je sakupljao, jednoga dana, kada sve bude bilo spremno, podeliti sa njima i



izveæe ih na pravi put.to se mene tièe, treba samo da se prisetim kako je sve ilo sporo i trapavo,

lutajuæi okolo kao sada i vraæajuæi se unazad kroz stoleæa kad god je bilo potrebno da e premestimo u novu oblast. Koliko sam bio od koristi, uzimajuæi u obzir moj sadanji stupanj razvoja, veæ sam podosta nedaæa u ivotu preturio preko glave. Da nisam biospreman da prihvatim poslunost, koja mora biti sastavni deo svakog opasnog pokuajakoga treba preduzeti - mogao sam slobodno da odustanem; ali, u tom sluèaju, boljeda se nikad vie ne pribliim Tvrðavi.

ta je trebalo da uèinim? Izvinio sam se i vratio zajedno sa njima."

9.Dobio je nekoliko slobodnih dana koje je proveo sa Leonsom da bi okrepio

duu i povratio dobro raspoloenje. Veæ je bila dola zima kada je zavrio sa obukom ivima nastave, te je mogao da se bavi starim sportovima, u prirodi ili zatvorenomprostoru. Nakon toga imao je zadatak da ponovo ièita Volisovu istoriju buduænosti, da je razmotri u svetlosti onoga to je iskusio i da za sve to mu je nejasno upita Vaclava Krasickog, koji je bio najobrazovaniji u trenutnom sastavu upraviteljstva.

Daleko od toga da je bio sveznajuæi, priznao je Poglavica. Ali je zato nasvojim ponovljenim istraivanjima, uvek u razlièitoj pratnji, video mnogo vie toga odbilo kog u Tvrðavi. Zbog veæ pomenutih ogranièenja u prevozu, za razliku od svojih potèinjenih, jedino je za njega bilo izvodljivo da proèelja Zemlju uzdu i popreko, kakou prostoru, tako i u vremenu. Obavio je mnogo razgovora i ispitivanja, to ostalima nije bilo dozvoljeno, kako previe sliènih dogaðaja ne bi izazvalo neèiju sumnju.

Znao je da æe se Tvrðava nalaziti na ovom mestu, pod njegovim nadzorom, za naredna dva stoleæa. Jer, tada je susreo svoje starije 'ja', koji mu je saoptio da je Prva Faza plana uspeno sprovodena. Toga dana trebalo je da sa svojom beskrajnouveæanom silom napusti ovo uporite. Jezgra preporoðene civilacije irila su se èitavomerikom; Maurai su bili posvuda i kraljevstvo poput njegovog nije vie ni èasak smeloostati usamljeno i po strani, niti se pretvarati da su njegove voðe beznaèajne.

U buduænosti je sagraðena (biæe sagraðena) nova baza. On ju je posetio i shvatida nimalo ne lièi na staru. Za izgradnju su koriæeni novi materijali, zgrade su bileravne i glatke - veæinom ispod zemlje - graðevinske maine usavrene, sve je bilo autoatizovano, a energija se dobijala iz termonuklearnih elektrana.

Ovo je bilo u eri pobune protiv Federacije Maurai. Na kraju su doiveli neuspeh u pokuaju da dinovski raznovrsno èoveèanstvo preobrate u skladu sa svojom filozfijom. Sumnje, nezadovoljstvo i buntovnitvo u sopstvenim redovima doveli su do ko

lebanja u spoljnoj politici. Jedan prkosni narod ponovo je razvio generator fuzione energije; i nita nije pokuao da radi u tajnosti. Stare drave i saveznitva su seraspadali, i nova su se raðala u nemirima.

"Osim samopouzdanja i preduzimljivosti, uvek nam je potrebno mnogo strpljenja", pisao je Volis. "Imaæemo daleko vie sredstava nego u Prvoj Fazi i biæemo daleko vetiji da ih iskoristimo. To ukljuèuje i koriæenje putovanja kroz vreme da bismo vstruko poveæali vojnu silu; to jest, svaki od nas æe se udvostruèavati unazad vie putasve dok brojno ne nadmaimo protivnika. Sasvim sam svestan da taj poduhvat ima ogranièenja i donosi opasnost. Ni u kom sluèaju se ne smemo nadati da moemo napreèac prezeti èitav svet. Carstvo koje treba da traje hiljadama godinama sputano je time tose mora lagano izgraðivati."

Hoæe li tako okonèati Druga Faza: hoæe li planeta jo jednom zaiveti idilièno,i vrhovna vladavina ljudi iz Tvrðave, uz basnoslovne maine koje æe izgraditi, bila ne

zamenljiva? Volis je u to verovao. Verovao je da æe Treæa Faza biti plodonosna u oblikovanju novog drutva i sasvim nove vrste èoveka od strane njegovog novog gospodara. Odlazeæi u jo dalju buduænost, uoèio je divote koje se jedva usuðivao da opie.

Ovaj deo knjige bio je vrlo nejasan. Bilo je ludaèki teko iz njega izvuæi precizne podatke. Nameravao je da nastavi s onim to je zamislio, mada sve vie preputajuæi ovlaæenja svojim zamenicima. Sve u svemu, priznao je, èitav svoj ivot utroiæe naazu. Jer, kada je na njenom kraju sreo sebe, bio je starac u poznim godinama.

"Budimo zadovoljni time to nas je Svevinji odredio za iskupitelje", pisaoje Volis. "Mada, oni koji ele mogu gajiti i liènu nadu. Zar nije moguæe da æe nauka, knaèno, naæi naèin da stare uèini ponovo mladim, da telo uèini besmrtnim? A do tada, u t



e sumnjam, spoznaæe se i putovanje kroz vreme; moda èak biti svima pristupaèno. Hoæe le ta èudesna buduænost vratiti i potraiti nas, nas koji smo je doveli na svet, i udeliti nam zasluenu nagradu?"

Hevig stee vilicu i pomisli: Video sam ta se zbiva kada pokua da strpa èovideologiju kao u ludaèku koulju.

Kroz neko vreme, ipak, pomislio je: Moemo se prilagoditi. Postigli bismodaleko vie kao uèitelji nego kao gospodari.

I, konaèno je odluèio: Malo njukanja unaokolo neæe biti na odmet. Ako pristaneda budem njegov sluga, znaèilo bi to da je moj dar beskoristan i ivot æe mi zaludnoproticati.

Krasicki ga pozva. Dan je bio èelièno hladan. Sa kula su visile ledenice pokojima su se blistavo prelamali zraci sunca. Hevig drhteæi krenu preko dvorita ka uredu.

Krasicki je, odeven u uniformu, sedeo u sobi, skromnoj i urednoj kao isposnièka æelija. "Smesti se", dobaci mu on. Stolica je bila teka i kripava.

"Da li smatra da si spreman da se ukljuèi u posao?" upita ga Krasicki.Hevig oseti uzbuðenje. Srce mu je snano udaralo. "D-da. Nestrpljiv sam da p

oènem. Ja..." On se malèice ispravi na stolici. "Da."Krasicki prikupi na gomilu listove hartije sa svog stola. "Posmatrao sam

kako napreduje", reèe on, "i razmiljao kako bismo te najbolje mogli uposliti. Podrazumeva se, naravno, da te ne izloimo prevelikoj opasnosti. Imam u vidu da veæ poseduje poprilièno sopstveno iskustvo vezano za druge epohe i u tome je, trenutno, tvoja velika vrednost. Ali, do sada nisi obavio nijedan zadatak za nas." Na licu mu

zaigra kratak, usiljen osmeh." Zamisao do koje sam doao, proistekla je iz èinjeniceda raspolae posebnom vrstom znanja."Hevigu nekako poðe za rukom da zadri hladnokrvan izraz."Moramo da proirimo nae moguænosti, a naroèito da sakupimo to vie ljudi", n

i Krasicki. "U vezi s tim, izjavio si da prilièno teèno govori grèki koine. Opisao si am posetu Konstantinopolju, u vreme Vizantije. To je, èini nam se, strateki vano mesto, odakle bi planski trebalo da krenemo u pretraivanje kroz Srednji vek."

"Sjajno!" uzviknu Hevig u nastupu iznenadne sreæe i oduevljenja. Prava bujica reèi stade mu navirati. "Sredite civilizacije, sav promet, odvijao se kroz Zlatni rog, i... i ono to moemo uèiniti kao trgovci..."

Krasicki podie ruku. "Stani. Moda kasnije, kada budemo imali vie ljudstva ikada uspostavimo bolju mreu, verovatno æe tada imati smisla da o tome razmiljamo. Kako sada stoje stvari, oskudevamo u ljudstvu, a na raspolaganju nam je ogranièeni

broj godina. Ne smemo ih beskorisno traæiti. Ne sme zaboraviti da se Prva Faza moraokonèati do odreðenog datuma. Ne, Hevie, nama je sada nuan bri i neposredniji prist"

"ta...?""Ako sada stvorimo ogromne zalihe novca i blaga, moemo se od toga izdravat

i u veku kada to bude bilo upotrebljivo. Ali, zna i sam koliko su to kabasta stvari za prenoenje kroz vreme. Stoga, moramo na imetak steæi... na licu mesta? Da, na licu mesta. I, kao to rekoh, veoma brzo."

Hevig planu od uasa i razoèaranja. "Ne mislite, valjda, da se bavite pljaèkom?!"

"Ne, ne, ne." Krasicki je zavrteo glavom. "Razmisli. Sluaj. Prepad na mirno mesto, dovoljno snaan da bi se ponjela korisna letina, bio bi preteæi upadljiv. Mogao bi uæi u istorijske knjige i onda je gotovo sa naim skrivanjem. Osim toga, i s

am napad mogao bi biti opasan. Naa posada bila bi malobrojna i ne previe dobro opremljena vatrenim orujem. Ne bismo imali motorna vozila. A vizantijska vojska i policija bile su uglavnom zamane i dobro uvebane. Ne, ne predlaem ti bezumlje."

"Onda, ta?""Iskoristiti priliku kada zavlada haos i ukloniti ono to bi u protivnom u

krali nemilosrdni osvajaèi, iako im to nièemu ne slui."Hevig razrogaèi oèi."Godine 1204", nastavi njegov pretpostavljeni, "Konstantinopolj su zapos

eli krstai prilikom svog èetvrtog pohoda; opustoili su ga uzdu i popreko; nije ostalni ljuska od jajeta." On odmahnu rukom. "Zato se ne bismo doèepali naeg dela; za vl



asnike je on, svejedno, zauvek izgubljen." Potom, zagledavi se u lice svog sagovornika, on dodade: "I, da bismo se obezbedili, nagodiæemo se sa njima oko nadoknade, to jest, ponudiæemo im zatitu pred krvoproliæem i grabei, pomoæi im da iznova poènu ivot."

"Sveca mu!" Hevig poèe da gubi dah. "Otimaèina!"

Nakon to mu je izraðeno odelo sa paljivo odabranim detaljima, i poto je prodbio svoje znanje podacima iz ogromne biblioteke sadrane na mikrotrakama, Hevig jekrenuo na put.

Letelica ga je istovarila nadomak ruevina Istambula dvadeset prvog veka iotisnula se ponovo u vazduh istom brzinom kao i Hevig u prolost. Hteo je da izbegne radioaktivno zraèenje koje se bee dugo zadralo na zgaritima. S obzirom da jo neobelodanio istinu o svom hronologu, morao je da naðe svoj cilj zamornim postupkomkoji je podrazumevao brojanje sunèevih prelazaka, na ta je trebalo dodati procenjeni broj proputenih dana, odreðivanje trenutka kada æe prvi put izroniti, i podeavanjeinstrumenta putem pokuaja i greaka.

Leonsa je bila besna to je ostala po strani. Ali, na ovom putu mogla mu je biti samo pratnja i uteha, s obzirom na to da nije posedovala znanje koje bi bilo od koristi. A zbog njenih krajnje tuðinskih crta lica, predstavljala bi dodatnu brigu i obavezu. Hevig bee zamislio da se prerui u Skandinavca koji je krenuo nahodoèaæe - dodue katolika, ali jo uvek manje omraenog nego da je Francuz, VenecijaAragonac ili neko iz tih zapadnjaèkih mediteranskih naroda koji se behu svirepo ustremili na umiruæe carstvo. Kao Rus bi verovatno imao bolju dobrodolicu. Meðutim, Rusi su se ovde mogli svakodnevno sresti i zbog pravoslavne vere bili su dobro prih

vaæeni. Nije smeo da rizikuje nijedan pogrean korak.Odluèio je da ne zapoène plan u godini kada je Konstantinopolj osvojen, jersu to bila burna vremena kada je svaki doljak izazivao sumnju, a to bi ga omelo uiscrpnom istraivanju koje je trebalo da sprovede. Krstai su, zapravo, uli u Konstantinopolj 1203, opsadom sa mora, i nakon to su na presto vratili svrgnutog cara,malo su vrljali okolo skupljajuæi svoj plen, pre nego to æe nastaviti putem Svete Zemje. Ustolièeni vladar-marioneta zatekao je ispranjenu dravnu kasu i prilagodio se prilikama. Trvenja izmeðu Istoènog Rima i 'Franaka' behu narasla do zastraujuæih razmeraJanuara 1204, Aleksije, zet svrgnutog imperatora, sakupio je dovoljnu silu kojom je zauzeo palatu i oteo krunu. Tri meseca je sa svojim ljudima pruao otpor krstaima. Njihove nade da æe im Gospod nekako priteæi u pomoæ klonule su kada se Aleksije,manje srèan od njih, u oèajanju dao u bekstvo. Krstai su nesmetano umarirali kroz otvrene kapije grada. Stravièna odmazda prema 'podmuklim Grcima' poèela je gotovo istog

trenutka.Hevig je, stoga, izabrao proleæe, prelepo godinje doba u tom podneblju, i godinu 1195, koja je bila dovoljno udaljena od nastupajuæeg uasa. Nesmetano je proaopored gradske strae zahvaljujuæi savreno krivotvorenim ispravama. Nosio je grumenjezlata koje je po potrebi mogao zameniti za nomizme. Poto je naao sobu u pristojnomkonaèitu - ni nalik svinjcu koga bi zatekao da je negde na Zapadu - krenuo je u istraivanje.

Poslednji put posetio je Konstantinopolj mirne 1050. Sa zadovoljstvom jeprimetio da je prestonica jo uvek velièanstvena i ivopisna, kakva mu se urezala u seæanje. Ma koliko prostorno suen, Novi Rim opstajao je kao svetlost Evrope.

Hevig mu se divio u narastajuæem sutonu.

Kuæa i radnja Dukasa Manasisa, zlatara, nalazila se na breuljku nadomak sre

dita grada. Zajedno sa susednim, èinila je malu èetvrt èije su fasade sa aluzinama biokrenute ka strmoj i irokoj ulici, dobro poploèanoj i besprekorno èistoj. Ali sa zaravnjenog krova pruao se raskoan, s kraja na kraj, pogled na ogroman bedem sa kulamakoji je opasivao grad, i jo dalje: na èitav lavirint prolaza, naselja i mnotva kupola koje su se uzdizale sa hramova; du Mese avenije do cvetnog vrta iza Harisijusovih vratnica, èijom se unutarnjom stranom protezao niz stubova na vrhu ukraenih kipovima iz najplemenitijih dana Helade, do bezbroj manastira, muzeja i bibliotekakoje su èuvale dela velikana poput Eshila i pesnikinje Safo, kao i dela koja potonja stoleæa nikad neæe èitati, kroz prostrane trgove koji su odjekivali ivotom, do Hiporoma i velelepnog zdanja carskog dvorca koje se protezalo na sve strane. U popreèn



om pravcu, pogled je dosezao od blistavog plavetnila Mramornog mora do Zlatnog roga, preplavljenog katarkama, i bogatih predgraða sa smaragdnozelenim breuljcima udaljini.

U gradu je sve vrvelo. Zvuci toèkova, kopita, koraka, razgovora, pesme, smeha, psovki, jecaja, molitvi, objedinjavali su se u jednom neprekidnom otkucajusrca. Blagim vetrom stizalo je bogatstvo mirisa mora, spaljenog drveta, hrane, ivotinja i ljudskih tela. Hevig duboko udahnu.

"Hvala vam, kirios Hauk", reèe Dukas Manasis. "Od svih uglednika do sada,jedini ste vi bili ljubazni da odate hvalu ovom prizoru." U njegovom nastupu oseæala se blaga iznenaðenost to jedan Franak nije bio nameran da izloi podsmehu sve to jgrèko. Hauk Tomason zasigurno nije bio Franak ili neko srodan Englezima; bio je iz kraljevstva sa Severa.

"Ipak, manje ljubazan od vas, kirios Manasis, koji ste mi omoguæili da gavidim", odvrati Hevig.

Uzajamno su izmenjali naklone. Vizantinci, u osnovi, nisu bili narod strog po prirodi - izuzev vatrene pobonosti i strastvenog oseæaja za lepotu, imali suisto toliko uroðene poletnosti i skoèi-na-noge-lagane uurbanosti, kao to su je imali evantinci bilo koje epohe - ali je u krugu vieg stalea bio pridavan veliki znaèaj toj donekle izvetaèenoj ljubaznosti.

"Delovali ste krajnje radoznalo", primeti Dukas. Imao je sedu bradu i lepe crte lica, sa usko otvorenim, kratkovidim oèima. Njegovo krhko telo gubilo se utipiènom, primorskom haljetku.

"Zaboravio sam da napomenem da radnja, poput vae, koja zraèi ovakvom otmenoæumora biti nadahnuta i ovakvim okruenjem." Nije bilo teko zapaziti da je isto vailo

i za javna zdanja; ali, ako ste eleli da otkrijete kakvo se bogatstvo krije u privatnom posedu, dobar naèin bio je da se pretvarate da razgledate uzorke, eleæi da kupite neki poklon za uspomenu.

Pa, bogami, Dukas i njegovi egrti bili su zaista izvrsni u svom zanatu."Preterano ste ljubazni", promrmlja zlatar. "Mada, iskreno oseæam - s obzi

rom da sve to je dobro potièe od Gospoda - da bismo mi Rimljani trebalo vie panje daposvetimo Njegovim tvorevinama, a manje varljivoj stvarnosti, kao to smo to do sada èinili."

"Kao ovo, na primer?" Hevig pokaza u pravcu ogromne ardinjere sa stablomdivlje jabuke u cvatu.

Dukas se nasmeja. "To je za moju devojèicu. Ona voli cveæe, ali je mi ne moemo svakodnevno voditi u etnju prirodom."

ene su uivale poèasno mesto, sa mnotvo zakonskih prava i zatite. Meðutim, D

se uèini da je svom posetiocu duan i dodatno objanjenje. "Moda smo je previe razmai, moja Ana i ja. Kako bilo da bilo, ona je naa jedinica. Hoæu da kaem, veæ sam jednobio enjen, ali su sinovi svete Evdoksije veæ poodrasli. Ksenija je Anino prvo dete, a moja prva kæer." Potom naglo dodade: "Kirios Hauk, nemojte pomisliti da sam previe drzak. Ali, oduevljen sam to sam upoznao izuzetno... nama tako naklonjenog...tuðinca iz tako udaljene zemlje kao to je vaa. Prolo je mnogo vremena od kada su mnoi iz vaih krajeva bili u naoj Varangijskoj strai. eleo bih, sa uivanjem, da lagodnkam sa vama. Da li biste bili voljni da nam budete poèasni gost za veèernjim obedom?"

"Ali... ali... pa, hvala vam", odvrati Hevig, pomislivi kako mu se, neoèekivano, ukazuje retka prilika da otkrije mnoge stvari. Vizantijski trgovci i zanatlije bili su okupljeni u snana udruenja, pod nadzorom upravitelja. Potonji je bioonaj koji se najvie isticao u njihovim redovima i stoga je, verovatno, bio izuzet

no dobro upuæen kako u posao, tako i u rad svojih kolega. "Biæe mi zadovoljstvo.""Da li æe vam, gostu moj, smetati ako moja ena i kæer budu sedele sa nama zastolom?" upita Dukas snebivljivo. "Neæe nas prekidati. Znam da æe im biti drago da vas vide i èuju. Ksenija ima samo pet godina i, oprostite mi na razmetljivosti, veæ uèida èita."

Bila je neobièno lepo dete.

Hauk Tomason vratio se naredne godine sa prièom kako je prihvatio vano mesto u jednom atinskom poslovnom udruenju. Grèka je pripadala carstvu i pripadaæe, sve do katastrofe; meðutim, gotovo sva trgovina veæ je bila u rukama stranaca, tako da nj



egova prièa nije delovala sumnjivo. Rekao je da æe poslom èesto navraæati u Konstantinoolj. Bio je sreæan to mu se ukazala prilika da obiðe stare prijatelje i nadao se da æekæerka kiriosa Manasisa prihvatiti mali dar...

"Atina", proapta zlatar. "Boravili ste u srcu Helade?" On poskoè i obe rukepoloi na ramena svog gosta. Oèi su mu bile u suzama. "Oh, mora da ste se divno oseæali! Moj ivotni san je da posetim sve te hramove... Oprosti mi, Gospode, i dalekoveæi nego da posetim Svetu zemlju."

Ksenija je sa zahvalnoæu primila igraèku koju joj je poklonio. Za veèerom i naon nje, paljivo je sluala, sva ushiæena, sve dok je dadilja nije povela na spavanje.Bila je slatka devojèica, razmiljao je Hevig, bez pogovora bistra i nerazmaena, iako se èinilo da Ana neæe raðati jo dece.

Hevig je i sam uivao. Njegove noæne more na trenutak su bile otklonjene izjavom domaæina da je obrazovan, paljiv i pronicljiv èovek, poput njega, u svakoj prilici dobrodoao.

Hevig je, zapravo, izmicao unapred kroz vreme. Morao je da vri povremeneprovere svojih prvobitnih podataka, ne bi li bio siguran da ih dogaðaji u meðuvremenu nisu uèinili zastarelim. U isto vreme, bio je to naèin koji mu je omoguæavao da preuzme voðstvo i postavlja vie pitanja nego to bi to bilo izvodljivo pri samo jednom susretu.

Ali - pitao se nekoliko kalendarskih godina kasnije - zar nije bio temeljit vie nego to je bilo preko potrebno? Da li je, zaista, trebalo da toliko èesto poseæuje Manasisovu porodicu, da joj postane blizak, da zajedno sa njima provodi praznike i vreme odmora, da ih izvodi na veèere, ili, za dneva, na iznajmljenu izletnièku barku? Nesumnjivo da je troio preko granica procenjenih moguænosti... Ali, doðavo

a s tim. U svako doba mogao je zaraditi na Hipodromu, stavljajuæi ulog na konja zakojeg je unapred mogao saznati da æe biti pobednik. S obzirom na to da je bio samna zadatku, ovakvi dogaðaji ne bi izazivali sumnju.

Muèilo ga je oseæanje krivice, jer je lagao svoje prijatelje. Ali, tako je moralo biti. Na kraju krajeva, njegov cilj bio je da ih izbavi.

Ksenijin glas bio je pomalo piskutav i tanak, ali kad god bi ga èuo, ili ga se setio, Hevig bi pomislio na pesmu ptica. Tako je bilo od trenutka kada je prvi put savladala stidljivost i nasmejala se u njegovom prisustvu. Od tada je neprekidno sa njim neto brbljala, koliko bi joj roditelji dozvoljavali, ili i vie, kad oni na to nisu obraæali panju.

Bila je tanka kao trstika. Hevig nikad ne bee video ljudsko biæe koje se kretalo sa vie ljupkosti; i kada pristojnost nije nalagala drugaèije, naprosto jr ple

sala noicama. Njena kosa, tamna kao noæ, bila je tako gusta da joj je mogla povitineni vrat. Koa joj je bila bleda i prozraèna; lice ovalno, sa koso postavljenim nosem i usnama uvek pomalo razdvojenim. Peèat licu davale su oèi, ogromne, sa gustim trepavicama, crne i iskrièave. Mogli ste ih videti i na drugom mestu, recimo na ravenskom mozaiku carice Teodore; takve se oèi nikada ne zaboravljaju.

Neobièno je bilo viðati Kseniju u razmacima od nekoliko meseci, to su za Heviga bili sati ili dani. Svaki put zapaao je vrtoglavi napredak. Sa strahopotovanjemje oseæao smisao te beskonaène reke koju je on mogao preplivati, ali koja je ovo dete nosila od jedne do druge tame.

Kuæa je okruivala dvorite u kome se poigravao vodoskok, raslo cveæe i narandDukas je ponosno pokazao Hevigu svoju poslednju tekovinu: u jednom uglu, na postolju, stajala je bista Konstantina koji Rimu bee doneo hriæanstvo i po kome je bilonazvano novo Rimsko carstvo. "Za ivota, oseæam se sigurnim", reèe on. "Do tada æe umet

ost portretisanja izgubiti svoju prvobitnu vetinu. Svejedno, zapazite njegova carski stisnuta usta..."Devetogodinja Ksenija se zakikota. "ta je s tobom, draga?" upita je otac."Nita, zaista", odgovori ona, ne prestajuæi da se kikoæe."Hajde, reci nam. Neæu se ljutiti.""On... on... kao da se sprema za vaan govor, a lupeta prazne prièe!""Bahusa mu", uzviknu Hevig, "dete je sasvim u pravu!"Dukas pokua da se brani, ali najzad odustad i pridrui se njihovoj zabavi.

"Oh, molim vas, zar neæete poæi sa nama u crkvu, Hauk?" stade ga preklinjati



Ksenija. "Da znate kako je divno, kada se pesma, miris tamnjana i svetlost sveæauzdignu do Hrista Svevinjeg." Imala je jedanaest godina i bila je obuzeta Bogom.

"ao mi je", odgovori Hevig. "Zna da sam katolik.""Svecima to neæe smetati. Pitala sam oca i majku, i oni, takoðe, nemaju nita

protiv. Ako bude bilo potrebno, reæi æemo da ste Rus. Pokazaæu vam kako da se ponaateOna ga povuèe za ruku. "Doðite!"

Pokorno se prepustio, nesiguran da li se nadala da æe ga preobratiti ili je jednostavno elela da velièanstvenost trenutka podeli sa svojim poèasnim èikom.

"Oh, kako je prekrasan!" Suze su joj navirale dok je èvrsto privijala svojpoklon za trinaesti roðendan, pre nego to ga je pokazali ostalima. "Oèe, majko, vidite ta sam dobila od Hauka! Ovu knjigu, Euripidove d-d-drame - njih sve - za mene!"

Kada je otila da presvuèe odeæu za skromnu sveèanu veèeru, Dukas reèe: "Kraljedar, zaista. Ne samo zbog cene koju ste platili da bi vam napravili kopiju i povezali u zbirku, veæ i sama zamisao."

"Znao sam da voli klasiène pisce koliko i vi", odgovori putnik."Oprostite", oglasi se Ana, majka. "Ali u njenom uzrastu... nije li Euri

pid, pa... suvie surovo tivo?""Ovo su surova vremena", odgovori Hevig, ne mogavi vie da glumi radost. "P

rizvuk tragiènosti moe je ohrabriti da se suoèi sa sudbinom." On se okrenu ka zlataru. "Dukase, ponovo vam kaem, kunem vam se, posredstvom mojih veza znam da Mleèani upravo u ovom trenutku pregovaraju sa ostalom franaèkom gospodom..."

"Veæ ste mi to jednom rekli", odvrati zlatar, potvrdno klimajuæi glavom. Kos

a i brada bile su mu gotovo sasvim bele."Jo uvek nije prekasno da vas i vau porodicu preselite na bezbedno mesto.Pomoæi æu vam."

"Zar ima bezbednijeg mesta od ovih zidina, koje nijedan osvajaè nikada nije probio? I kako æu se, ako rasturim radnju, kako æu se osigurati od siromatva i gladi? ta da uradim sa svojim egrtima i poslugom? Oni ne mogu iæi. Ne, moj dobri stari prijatelju, mudrost, kao i obaveze, nalau nam da ostanemo gde smo i verujemo u Bojupomoæ." On se tuno nasmei. "'Stari', rekoh li? Izgleda da se nikako ne menjate. Da,naravno, sad ste u najboljem ivotnom dobu."

Hevig oæuta. "Mislim da se za neko vreme neæu vraæati u Konstantinopolj. Mojiposlodavci, u sadanjim okolnostima... Ali, budite oprezni. Nemojte se isticati, sakrijte svoje bogatstvo, klonite se ulice kad god moete, a noæu obavezno. Znam ja te Franke."

"Pa, Hauk, imaæu na umu va savet, ako... Ali, preterali ste. Ovo je Novi Rim."Ana ih obojicu uhvati za ruke i nesigurno se osmehnu. "Sada je dosta sa

politikom, vi muki", reèe ona. "Na stranu sa tim smrknutim licima. Danas, na Ksenijin dan, treba da budemo sreæni. Zar ste zaboravili?"

Skriven u aleji na drugoj strani ulice, Hevig skoknu do vremena kada suLatini prvi put zaposeli grad. Uèinilo mu se da se nita uasno ne deava. Kuæa je stajpovuèeno i èekala.

Krenuo je unazad do sreænije godine, naao prenoæite, primorao sebe na obilnu eèeru i odluèio da se dobro naspava. Sledeæeg jutra izostavio je doruèak: sjajna zamisa, s obzirom na to da se uskoro mogao naæi u vihoru rata.

A onda je napravio veliki skok do dvanaestog aprila 1204.

U tim danima i noæima pustoenja, nije mogao biti nita osim posmatraèa. Nareðekoja je dobio bila su jasna i imala su smisla: "Ako je ikako moguæe, kloni se opasnosti. Ni pod kakvim uslovima ne sme se upetljavati, ili pokuati da utièe na tok doaðaja. Apsolutno nikada, ovo je strogo kanjivo, nikada ne ulazi u zdanje koje je poprite dejstva. elimo tvoj izvetaj i zato si nam potreban iv."

Poar je uz riku besneo. Taloio se gorak dim. Ljudi su, poput pacova, navaljivali unutra, ili, poput pacova, beali napolje. Neki su se spasli, ali na hiljade ih je bilo pregaeno, ustreljeno, poseèeno, pretuèeno, smrskano, muèeno, pokradeno i ilovano od ljudi, èaðavih, oznojenih i krvlju poprskanih, èije su buve skakutale po sv



ili i oltarskom platnu, zabaèenim o njihova ramena. Leevi su zjapili po jarkovima,kojima je tekla bujica krvi sve dok se ne bi zgruala. Bilo je mnotvo malih tela. Majke su, gamiuæi okolo, naricale za svojom decom, deca za majkama, dok je veæina oèevaleala mrtva. U crkvama su pravoslavni svetenici stavljani na muke ne bi li otkriligde je skriveno blago; blaga obièno nije bilo, i njihovi bi se krvnici, u tom sluèaju, sjajno zabavljali spaljujuæi im brade natopljene uljem. ene, devojke i dadiljesvih uzrasta leale su cvileæi ili mumlajuæi, poto ih je silovao niz mukaraca. Mogli im smisliti i prirediti i veæa ponienja.

Pijana bludnica sedela je na patrijarhovom tronu u Aja Sofiji, dok su ostali na oltaru bacali kocku oko podele plena. Bronzani konji sa Hipodroma natovareni su i krenuli put Mletaka do katedrale Svetog Marka; umetnièka dela, draguljii relikvije behu razbacani preko èitavog kontinenta. Jo je vie toga bilo pretopljenoi raskomadano zbog plemenitih metala i dragog kamenja, ili smskano i spaljeno zabave radi. Tako su propala mnoga dela klasiène umetnosti, a i skoro sva knjievnost, koju je Konstantinopolj bezbedno èuvao sve do tih dana. Daleko je od istine da su za to bili krivi Turci 1453. Krstai su bili tamo pre njih.

Potom je zavladala mukla tiina, ispresecana potajnim plaèom, i smrad, i boletina, i glad.

Eto kako je, na poèetku tog trinaestog stoleæa, koga katolièki apologeti nazivaju vrhuncem civilizacije, zapadno hriæanstvo unitilo svoje istoèno krilo. Jedan i povek kasnije, poto su halapljivo progutali Malu Aziju, Turci su zakoraèili u Evropu.

Hevig skokom uroni u vreme.Vratiæe se u bezbedni dan i potraiti neko od mesta koje je izabrao, a potom

krenuti korak po korak kroz razdoblje pustoenja, povremeno izbijati u normalno vreme, sve dok ne bude bio siguran ta æe se tamo dogoditi. Kada bi spazio grupu Franaka kako ulazi u grad, paljivo bi se usredsredio na njih. U veæini sluèajeva, posle kratkog vremena oteturali bi se napolje, zasiæeni prizorima smrti i muèenja, udarajuæinogama zarobljenike koji su nosili njihove ratne trofeje. Takve kuæe Hevig je otpisivao. Niste mogli promeniti prolost ili buduænost, mogli ste jedva otkriti koji sudelovi pripadali vama.

Ali samo u odreðenim posebnim sluèajevima - a srazmerno malo njih, bilo je dostupno komandosima iz Tvrðave; bili su ogranièeni brojem ljudi i vremenom koje su odredili da provedu na ovom zadatku...

Hevig je video razbojnike, preplaene ili pokoene paljbom iz automatskog oruja. Prizor mu nije mogao izazvati potajno radovanje tuðoj nesreæi. Ipak, dok ga je posmatrao, osetio je neku vrstu hladnog zadovoljstva.

Sa ovog mesta ljudi iz Tvrðave odveæe svoj podmuklo steèeni plen. Bili su odevni poput osvajaèa. Usred ove zbrke, bilo je malo verovatno da æe privuæi panju. Brod, ojim je osvojeni dobitak trebalo prevesti na bezbedno mesto, èekao je spreman.

Krasicki bee obeæao da æe se pobrinuti za ivalj. ta æe se uèiniti, zavisilo kolnosti. Neke porodice je, jednostavno, trebalo zatititi i ostaviti im dovoljnonovca da mogu da preive. Ostale su morali nekamo povesti i omoguæiti im oslonac zanovi poèetak.

U svim tim zbivanjima nije bilo razloga za strah od protivreènosti. Prièa otome kako su ih istinski sveci - ili demoni, makar bili i Franci - tako-i-tako izbavili, mogla je neko vreme iveti u narodnim predanjima, ali teko da æe uæi u istoriski letopis. Pisci u Konstantinopolju morali su biti na oprezu tokom narednih pedeset sedam godina, sve dok Mihajlo Paleolog ne bude uèinio kraj latinskom kraljevstvu i vaspostavio duh Imperije. Do tada æe prièice sasvim ièeznuti.

Hevig nije saèekao da vidi neposredan ishod izaslanika Tvrðave na delu. Osim to mu je to bilo zabranjeno, oseæao je da je preoptereæen. Èesto je bivao svedok dogaa koji su ga terali da, plaèuæi i povraæajuæi, bezglavo pobegne u neko utoèite niz vrede bi spavao sve dok ne bi prikupio dovoljno snage za nastavak.

Manasisov dom bio je meðu prvima koje je ispitao, ali ne i prvi; eleo je dautiske stekne na nekom drugom mestu; znao je da æe mu to pomoæi da docnije otupi nasve uasne prizore.

Gajio je nadu da je Manasisova kuæa u potpunosti poteðena. Na neki naèin i jese bila. S obzirom na to da mu je bilo neizvodljivo da proveri ta su krstai ostavili za sobom na najvanijim mestima, izabrao je ona manje poznata, za koja je pretpo



stavljao da skrivaju nagomilano blago. A Konstantinopolj je bio preogroman, previe zapetljan, previe bogat i previe nepoznat pljaèkaima da bi mogli provaliti kroz vrata.

Stoga nije oseæao panièan strah. Barem æe se u ovom jedinstvenom sluèaju neto ti, bude li potrebno, ako niko drugi, do on sam, a Kalebu Volisu prepustiæe ispunjenje njegove sudbine. Meðutim, èim je iz zaklona aleje ugledao tuce prljavih ljudi kako se trèeæim korakom ustremljuju ka otvorenom ulazu, srce mu je naèas zastalo. U narednom trenutku bili su zasuti kiom olova koja je navirala iz kuæe. Trojica su se nemo sruila, dvojica su leala zapomauæi, dok su ostali, uz jauke, pobegli glavom bez ozira. Hevig je radosno likovao.

Sam povratak bio je, takoðe, poduhvat od ogromnog napora.Stenjen izmeðu dve vatre, radioaktivnosti i vremenske neizvesnosti, nije mo

gao jednostavno krenuti ka beivotnom Istambulu i vrljati okolo èekajuæi na ugovoreni renutak kada je letelica trebalo da doðe po njega. Niti je bilo zgodno pojaviti seu ranijoj epohi - Tvrðava tada jo nije raspolagala avionima - ili u kasnijoj - ugovoreno mesto bilo bi verovatno izmenjeno, on bi delovao previe neobièno i morao bida smisli naèin kako da stigne do geografske taèke na kojoj bi susret bio ostvarljiv.

"Hajde sad, pokai se!" promumla on sebi u bradu. Na kratko je bio zaèuðen kako se niko, dok su razmatrali ceo plan, nije dosetio da ponudi reenje za ovu oèiglednu zaèkoljicu. Poslui se svojom dvadesetovekovnom personom. Kreni u onovremski Istambul, unovèi nekoliko èekova, nabavi prikladnu odeæu i smesti se u nekom od hotela; osoblju odglumi da si upetljan u snimanje filma; i to bi bilo sve, sreðeno je.

Razume se, bio je preplavljen mnotvom podataka na koje je trebalo da obrati panju. A niko drugi nije bio dovoljno pronicljiv da se toga seti. Iako je Volis koristio neke zahvate nauèene u Vrhunskim Godinama, on i njegovi izvrioci bili su, u sutini, ljudi devetnaestog veka, koji su znali da izvedu samo poduhvate na nivou devetnaestog veka.

Plan je nalagao da se Hevig hitro vrati u prolost, obezbedi jo novca, akomu bude bilo potrebno, ukrca se na brod za Krit i na licu mesta naðe zgodno skrovite odakle æe se projektovati u buduænost.

Zaista, ni napor, ni skuèen prostor, ni prljavtina, ni buka, ni mirisi, niplesnivi dvopek, ni zapenualo more, ni èudni putnici, nita mu nije smetalo. Trebalomu je neto to æe mu odvratiti misli od strahota koje bee preiveo.

"Sjajno izvedeno", stajalo je u pismenom izvetaju Krasickog. "Prvoklasno.

Siguran sam da æe ti Poglavica dodeliti javno priznanje i nagradu èim se vae vremenske linije ponovo ukrste.""Hm? Oh. Oh, da. Hvala." Hevig zamirka.Krasicki ga je paljivo posmatrao. "Isrpljen si, zar ne?""Zovi me Rip van Vinkl", promrmlja Hevig.Krasicki nije shvatio poruku, ali je dobro razumeo Hevigovu iznurenost,

upale oèi, klonulo telo i tik na obrazu. "Da, sasvim uobièajeno. Pred tim smo nemoæni.Zasluio si odmor. Proveæe ga, pretpostavljam, u svom domu. Zaboravi na ostatak posloko Konstantinopolja. Ako nam jo neto zatreba od tebe, moemo te priupitati kad namse vrati." On se gotovo toplo osmehnu. "Idi, sada. Razgovaraæemo kasnije. Verujemda æemo uspeti da sredimo da krene sa svojom prijateljicom... Hevie? Hevie?"

Hevig, meðutim, bee zaspao.

Njegova se nevolja, meðutim, sastojala u tome to je kasnije, umesto da uivau svom dopustu, poèeo da razmilja.

10.Probudio se sa kristalno jasnom odlukom. Bilo je rano jutro. Preko visok

ih krovova Leve obale, u Parizu 1965, razlivala se siva svetlost, hladna ba kao ivazduh koga saobraæaj jo ne bee poèeo da zagaðuje. U sobi je bilo mutno. Pored njegasala je Leonsa, topla i razbaruene kose. Do kasno u noæ provodili su se u klubu - meðu ansonijerima, koje je iznad svega cenio - da bi utolila eð za velikom raskonom pstavom - i vrativi se, vodili ljubav, neno i lagano. Uporno se prevrtala sve dok p



re sat ili dva kucanje na vratima nije najavilo kafu i kroasane.Hevig je bio iznenaðen svojom pobudom. Pa, sve je vie i vie, u proteklih nek

oliko nedelja, oseæao da samo odugovlaèi sa onim to je neizbeno. Mora da mu se savestpremorila od silnog prigovaranja i konaèno dala svoju poslednju reè.

Bez obzira na opasnost, bio je spokojan, po prvi put otkad je sve poèelo.Ustao je, umio se i obukao, a potom proverio svoju opremu. Veæ je bila spr

emljena u torbi, kao dve najvanije stavke njegovog prtljaga: doraðeni sadraj priborakoji je nosio u Jerusalim i pitolj, kao dodatak. (Odeljenje za izdavanje dokumenata u Tvrðavi obezbedilo mu je isprave sa kojima je nesmetano preneo oruje preko granice.) Mnoge stvarèice koje je Leonsa ponela, kao srebro, recimo, Hevig je izostavio, u nameri da saèuva potrebnu masu za hronolog. (Uspeo je da ga nenametljivo ponese na ovo putovanje. Kad ga je upitala zato ga potee sa sobom, odgovorio joj jeda je to "posebna elektronska naprava", i te èarobne reèi zadovoljile su njenu znatielju.) Paso, potvrda o vakcinaciji i podeblji sveanj èekova u lisnici zaokruivale su pisak neophodnih stvari.

Nekoliko trenutaka stajao je nad njom posmatrajuæi je. Ba je mila, pomislioje. Njena razdraganost za vreme puta uveseljavala je i njegovu duu. Kakva podlaprevara, kriom je ostaviti. Da joj, moda, ostavi poruku?... Ne, nema razloga za to. Uvek je mogao da se vrati u ovaj isti sat. A i kad ne bi, dovoljno je dobro govorila savremeni engleski i znala kako da se ponaa; imala je dovoljno novaca, a za ostalo je lako mogla da se snaðe. (Njen amerièki paso bio je verodostojan; u Tvrðavijoj behu pripremili i potvrdu o roðenju.) Verovatno bi bila povreðena kada bi saznala kako je poginuo.

Mada, bilo je moguæe i da æe samo dobiti ukor. U tom sluèaju, èuæe prièu od poè

kraja; ali, on æe biti tu da sve lepo razjasni, reèima privrenosti koje je ona umelada prihvati i razume.A moda æe joj biti svejedno? To to ga je zvala 'dragi' i prièala o ljubavi u

jegovom zagrljaju, verovatno je samo deo ophoðenja. Dodue, kasnije, kad god su bilizajedno, neprestano ga je drala za ruku i èesto bi je zatekao kako mu se smei, misleæi da je ne primeæuje... I on je malèice bio zaljubljen. Ne moe potrajati veèno, ali traje...

Najzad se obuzdao. "Ostaj mi zbogom, Velika Crvenokosa", proaptao je i usnama dotakao njene. Uspravivi se, zgrabio je dva kofera i iskrao se iz sobe. Do veèeri je veæ bio u Istambulu.

Putovanje mu je oduzelo mnogo sati ivota provedenih, uglavnom, u avionu iaerodromskim autobusima. Na obilazak turistièkih agencija putem vremenskih skokov

a potroio je jo nekoliko kalendarskih dana. Vragolasto mi je rekao: "Znate li kojeje u savremenom gradu najbolje mesto za neprimeæenu hronokinezu? Nije to Supermenova telefonska kabina, veæ odeljak u javnom toaletu. Prava romantika, a?"

Pojeo je dobru, mada samotnièku veèeru, i u svojoj raskonoj, mada usamljenojsobi popio pilulu za spavanje. Bio mu je potreban pravi odmor pre no to se otisnena dugi put.

Konstantinopolj, u kasno popodne, trinaestog aprila 1204. Hevig izroni ualeji u podnoju svog odredita. Pritiskala ga je neprijatna tiina - bez kloparanjatekih sandala, toptanja kopita, cièanja i klepetanja toèkova, bez pesme sa zvonika, glasova razgovora, kikotanja, smeha, glasnog sanjarenja, bez dece zabavljene drevnim malim nestalucima. Ali, daleko iz pozadine varljive mirnoæe dopirali su odjecivatrene stihije, urlika ljudi i oèajnièkog lavea pasa, sjedinjeni u otrom huku.

On se pripremi. Pitolj, devetmilimetarski 'Smit i Veson', mazgoubicu, ubacio je u konu futrolu oko pasa. Duboke depove jakne napunio je dodatnom municijom.Pribor i hronolog spakovao je zajedno u aluminijumsku vreæicu koju je zabacio naleða.

Izaavi na ulicu video je kuæe sa zatvorenim vratima i sputenim prozorskim zaunima. Iza njih skrivala se gomila ljudi, gladna i edna, u molitvi bez kraja. Kuæekoje nisu odudarale za pljaèkae nisu bile vredne provale, osim kad su upadali da bise zabavljali u silovanju, ubijanju, muèenju ili podmetanju poara. Èinjenica je da su u ovom delu grada bili naseljeni zlatari. Ali nisu svi domovi, èak ne ni veæina, pripadali njima. Grad nije bio podeljen na èetvrti zasnovane na pripadnosti staleu;



siromanih je bilo posvuda. Kada se uklone tezge sa robom i slièni pokazatelji, biloje teko prepoznati da li fasada krije rasko ili jevtin, iznajmljeni stan...

... sve dok, naravno, ne potapete po ramenu nekog od metana i ièupate iz njea obavetenje koje vas zanima.

Oèigledno, jurinici na Manasisov dom bili su samo prethodnica rulje koja bise kad tad i ovde stvorila èim bi opeljeila dvorsko i crkveno blago. Jesu li veæ stigli? Hevig se nije mogao precizno setiti vremena kada ih bee ugledao.

ustrim korakom obiao je iza ugla. Naleteo je na mrtvo telo èoveka probodenogmaèem. Desna ruka, istrgnuta iz ramena, pruala se irinom leða. Nad njim je èuèala ehabanoj odeæi. Ugledavi Heviga kako prolazi, ona kriknu: "Zar nije bilo dovoljno toste ga naterali da izda naeg suseda? U ime Hrista, zar nije?"

Nije, pomisli Hevig. Postoji i ono neobièno uzbuðenje u èinu kojim se unitavaot.

Nastavio je svojim putem, ne obraæajuæi panju na ucveljenu udovicu. Suze kojeje prolivala utapale su se u bujicu groznih seæanja na svu ljudsku patnju do tadaviðenu. Nije joj mogao pomoæi; svojom odeæom, kratkom kosom i obrijanom bradom u njenim oèima bio je, nesumnjivo, obeleen kao Franak. A kada se rodio, ona i njen jad poèivali su u zaboravu veæ sedam stotina godina.

Ako nita drugo, barem je otkrio kako su krstai pronali Dukasovu radnju. Neko od njih mora da je znao grèki, i ta druina bee odluèila da pretrai ovaj deo grada nego to je ostatak gomile navalio. I znao je da je priblino dobro procenio ta se desilo.

Povici bodrenja, zveket oruja i uasan odjek, odbijali su se o zidove kuæa iuliène kaldrme stremeæi do èaði ukaljanih nebesa. On razvuèe usne preko zuba. "Da", pro

lja, "bio sam sasvim u pravu."On ubrza korak. Njegovo mlaðe ja nestaæe u trenutku kada se on pojavi. Oèigledno: nije video svoje kasnije ja. Nije eleo da na due vreme ostavi kuæu bez nadzora.

Naroèito ako se uzme u obzir kakvoj je vrsti ljudi pripadao proseèni ratniksa Tvrðave.

Strmom ulicom urio je ka cilju. Osetivi kako ga sila tee usporava, on upreemiiæe protiv nje. Ðonovi su tupo udarali, ba kao i njegovo srce. Usta su mu bila suvaDim mu je parao nosnice.

Tamo!Jedan od ranjenih krstaa, ugledavi ga, baci se na kolena sa pruenim rukama.

Krv iz rane mahnito mu je navirala, slivala se preko krsta na ogrtaèu i u gustimugrucima kapala po kamenju. "Ami", zagrakta unakaeno lice votane boje, sa èekinjastomodrom bradom. "Frère par Jesu..." <Prijatelju... Brate u Hristu... (Red.)> Iz dr

ugog ranjenika èulo se samo neprekidno stenjanje.Hevig naprasno dobi elju da im razbije zube i istog trena se postide. Borba obiène smrtnike èini pokvarenim, a rat je pokvaren u svakom pogledu. Proao je pored èoveka koji je kleèao i ovaj se strovali za njim. Hevig podie obe ruke uvis i glasno povika na engleskom:

"Obustavi paljbu! Dolazim iz Tvrðave! Kontrola! Obustavite vatru i pustiteme da uðem!" Pribliavao se vratima sa grèom u utrobi. Pored vrata stajale su taljige. ivotinja, privezana za stupac koji je nekada oznaèavao Dukasov dom, trzala je uimabraneæi se od muva i sa blagom radoznaloæu posmatrala krstae u samrtnom ropcu. Brod ojim æe ljudi sa Tvrðave odneti zlato i srebro, drago kamenje i ikone, ukrase i svadbene vence, trebalo je da ih veæ èeka spreman. Hevig nije bio jedini putnik kroz vreme ukljuèen u ovaj poduhvat. Za takav podvig mnogi pre njega, godinama unazad, morali su da se dobro pomuèe.

Na ulazu nije bilo straara. Jer, dobro naoruani, agenti iz Tvrðave mogli suse izboriti sa svakim ko bi pokuao da se uplete. Hevig zastade. Namrgoðeno je ispitivao vrata. Bila su ogromna i gotovo sigurno zatiæena reetkama. Krstai su, nesumnjiv, nameravali da saseku prepreku na koju su naili. Ali, onog trenutka kada ih je Hevig ugledao i zastao da ih bolje osmotri, vrata su bila irom otvorena. Ta èinjenica muèila ga je neprestano.

Shvatio je da su Volisovi momci dinamitom razneli ulaz, jer su arke bileulegnute, a vrata savijena i polurascepljena. Sve su izveli neverovatnom brzinom, tako da Hevig, svojim hronokinetskim pogledom maglovitih obrisa, nije mogao zapaziti njih, veæ grupicu krstaa koja je stigla nekoliko minuta kasnije.



Zato li su silom provalili unutra? Ta nestrpljivost uspanièila bi ukuæane i oteala im zadatak da ih smeste na bezbedno.

Iz neke od soba prolomi se vrisak: "Ne, oh, ne, molim vas!" u kome Hevigprepoznade Ksenijin glas, praæen psovkama i grohotnim smehom. Zanemevi, Hevig ustuknu.

Uprkos svemu, stigao je prekasno. Komandosi iz Tvrðave veæ su bili razvalilivrata i uli, ostavivi jednog da saèeka pljaèkae, one koje Hevig bee pomenuo u izveSad ni njega nije bilo. On se prikljuèi ostalima koji su se oèigledno zabavljali.

U trenu dugom kao veènost, Hevig prokle sopstvenu glupost. Ili naivnost -nikad dosad nije bio tako ogranièen da previdi najbitniju stvar. Ali, doðavola s tim! Sada je konaèno na mestu zbivanja i dunost mu je da spase sve preostalo to se moglo spasti.

Mora da njegov prvi poziv niko nije èuo. Ponovio ga je prolazeæi kuæom koju jedobro poznavao. Krik koji je preklinjao za milost doao je iz najveæe sobe, koja jebila glavna radionica i ostava.

Tu su stajali svi na okupu, porodica, egrti i posluga. Neuobièajeno za Vizantiju, soba je bila svetlija i provetrenija zahvaljujuæi irom otvorenim vratima i prozorima okrenutim ka dvoritu. A u njemu jo uvek vodoskok zveckao treperavim kapljicama; plamtele su narande meðu zagasito-zelenim liæem; uskrnje cveæe pupelo je u lestajala je bista Konstantina u svojoj veènoj zbunjenosti. U radionici, police i stolovi bili su krcati onom lepotom kojom je Dukas Manasis briljivo izraðivao svoj nakit.

Leao je opruen nadomak vrata, smrskane lobanje. Krv je oticala daleko, èineæipod lepljivim, mrljajuæi obuæu koja je za sobom ostavljala otiske karmin-crvene boje

. Tunika i seda brada bile su mu natopljene krvlju. U jednoj ruci ostao je majuninakovanj, kojim je, mora biti, pokuao da odbrani svoje ene.U kuæi su bila èetvorica izaslanika iz Tvrðave, preruenih u krstae. Jednim bl

kom oka, Hevig ih sve prepoznade. Mendoza, pripadnik podzemlja Tihuane u svom stoleæu i jedan od uhoda koje bee sreo u Jerusalimu, bio je glavni. Nareðivao je ukuæania da poènu sa skupljanjem plena. Morijarti, bruklinski gangster iz devetnaestog veka, èuvao je strau sa mainkom na gotovs. Hans, zemljoposednik iz esnaestog veka, posatrao je Konrada od Brabanta, onog koji je izvukao maè da izbavi Spasitelja, kakose bori sa Ksenijom.

Devojka je neprekidno vritala. Bilo joj èetrnaest godina. Pramenovi rasputene kose, natopljeni suzama i znojem, lepili su joj se za lice. Konrad ju je jednom rukom èvrsto drao oko pasa, a drugom pokuavao da strgne haljinu sa nje. Sa topuzaobeenog o njegov opasaè slivali su se krv i rasuti mozak.

"Ja sam sledeæi", iskezi se Hans. "Ja sam sledeæi."Konrad je pritiskao Kseniju o mokar pod i napipavao se po pantalonama. Ana, koja je do tada, kao slepa i gluva, stajala pored mua, narièuæi, baci se prema kæeki. Hans je odgurnu jednim udarcem. "Moda æe doæi na red kasnije", dobaci joj on.

"Opasni ste momci, vas dvojica", smejao se Morijarti. "Zbilja opasni, a?"

Sve se desilo u deliæu trenutka. Hevig ni drugim pozivom nije uspeo da narui njihovo ushiæenje. Mendoza ga, meðutim, prvi spazi i uskliknu. Ostali su stajali kao sante leda, sve dok Konrad nije pustio Kseniju, koja se lagano pridie na noge.

Bila se zagledala uvis. Mislio je da nikada vie neæe videti takvu svetlost,kakva je sada zraèila iz njenih oèiju. "Hauk!" kriknu ona. "Oh, Hauk!"

Mendoza je mahao automatom oko sebe. "ta ovo treba da znaèi?" upita on zapovednièkim glasom.

Hevig u magnovenju shvati da mu je ruka predaleko od sopstvenog oruja. Ali, nije oseæao strah - jedva da je ita oseæao. Zapravo, samo spolja, dok mu je telo bilo napeto i spremno na lavovski skok. A negde duboko kuljali su bes, tuga, uas iodvratnost koje sada nije smeo sebi priutiti.

"I ja tebe pitam ta ovo treba da znaèi", odgovori Hevig usporenim glasom."Zaboravio si na svoja nareðenja. Ja ih znam. Tvoj posao je da skuplja poda

tke, a ne da se petlja u opasna dejstva kao to je ovo.""Ja sam svoj zadatak obavio, Mendoza. Vratio sam se iz liène radoznalosti.

""Zabranjujem! Gubi se, a kasnije æemo poprièati o tome da li æu te prijaviti i



li ne.""ta ako neæu?" Pokaavao je da se suzdri, ali je uprkos tome èuo svoj povien

s, otar i prodoran. "Video sam ono to nije trebalo da vidim u celosti, veæ samo deliæpo deliæ, postepeno, da bih pravio male prljave ustupke sve dok to vie ne bude bilood znaèaja. I tako bih duboko zagazio, da bih morao ili da se ubijem, ili da postanem nalik vama. Da, shvatio sam."

Mendoza slee ramenima, ali ne skrenu puèanu cev uperenu u Hevigov trbuh. "I? ta oèekuje? Koristimo sve ljude koje imamo na raspolaganju. Ovi momci nisu nita gorod krstaa - od bilo kog èoveka u istoriji ljudskog roda. Zar ne, Dek? Budi iskren."

"Jesu, i te kako. Zato to imaju moæ da doðu u bilo koje vreme, na bilo koje mesto, da bilo ta uèine, ne strahujuæi od osvete. Pitam se samo kako li koriste svojedopuste? Pretpostavljam da redovno vebanje usavrava smisao za nanoenje bola i ubijanje."

"Sluaj...""A Volis, sa èitavom svojom prokletom posadom, ni ne pokuava da ih zauzda.""Hevie, previe brblja. Gubi se pre nego to te uhapsim.""Obmanjuju mene i nekolicinu poput mene, da bismo prihvatili tu kojetarij

u - kako je misija Tvrðave od uzvienog znaèaja, da bismo ivot traæili u sprovoðenju omanosti. Jel' tako?"

Mendoza nastavi da preti. "U redu, deèko, rekao si ta si imao da kae. Uhapei. Vratiæemo te pod pratnjom i Poglavica æe presuditi o tvom sluèaju. Pazi ta radi i æe se lako izvuæi."

Za trenutak je zavladao tajac, tiho utoèite za Ksenijine jecaje kojima je ljuljukala glavu svoje polusvesne majke. Nije skidala pogled sa Heviga. Niti ukuæani

, oni koje je dobro poznavao - vedri, mladi Bardas, daroviti Jonas, vremena Marija, Ksenijina dadilja, i svi tako redom - a ni Mendoza, ni Morijarti. Hansove oèi mirkale su ivotinjskom opreznoæu, Konradove u osujeæenoj razvratnosti.

Hevig duboko udahnu i, ne diuæi, donese odluku i napravi plan, razmotrivi raspored protivnika i oruja.

estostrukim umnoavanjem pojavio se po èitavoj sobi. Prasnula je paljba.Bio se bacio minut-dva unazad u vreme i, uèinivi raskorak, pojurio napred u

z vreme vadeæi pitolj, da bi se pojavio pored Hansa. Pitolj opali i odskoèi. Zemljopoednikova glava razlete se u komadiæe. Hevig ponovi isti trik jo jednom, pojavivi sena suprotnom kraju sobe.

Jedva da se priseæao ta se potom dogodilo. Okraj je bio previe divalj i prevkratak. Protivnici su ga mogli savladati da su uèinili isto to i on njima. Konradje bio dovoljno kratke pameti da bi se toga dosetio i prvi je stradao. Morijarti

je nestao èim je Hevig izronio pored njega. Istog trenutka Mendoza pripuca na Heviga i ovaj u poslednjem èasu odskoèi u vreme. Putujuæi, video je kako se pojavljuju Morijartijevi obrisi. On krenu istim putem unazad, hitro sustie Morijartija, ispalikurum u njega, napravi zaokret i ponovo uroni u vreme, beeæi od Mendoze.

Meksikanca nigde nije bilo. Hevig skliznu unazad - u noæ kada je porodicaspokojno spavala u Bojem okrilju - da bi se nadisao vazduha, osuio znoj koji je potocima lio sa njega i smirio telo koje je podrhtavalo. Najzad, poto se oporavio,vrati se da snimi bitku do detalja. Iza odreðene taèke, nedaleko od poèetka borbe, nije vie mogao naæi Mendozu.

Momak je sigurno otiao po pomoæ daleko u buduænost, verovatno u zavrno doba Pesude.

Ovo je znaèilo da je brzo delanje od ivotnog znaèaja. Hevigovi prijatelji nisu se mogli spasti skokom u vreme. Protivnik æe... ne, bio je suoèen da tekoæom da, bez

hronologa, precizno dostigne svoj cilj. Ali, i da su malo lutali, ne bi izgubiliprevie vremena.Hevig se prizemlji u prvom bezbednom sekundu. Morijarti se batrgao, boln

o kukajuæi, ba kao i ljudi tamo napolju koji je, verovatno, trebalo njega da ustrele. Ali, nije on bio vredan panje. Vizantijci su bili na gomili, Bardas je leao mrtav, dok je jo dvoje bilo ranjeno u unakrsnoj vatri.

"Doao sam da vas spasem", dobaci im Hevig kroz oblak baruta i straha, gledajuæi im zamuæene oèi koje, u oku, nita nisu shvatale. On se prekrsti, s desna na lena pravoslavni naèin. "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. U ime Device Marije i svih svetih. Smesta poðite za mnom ili æete umreti."



Pomogao je Kseniji da ustane. Pripila se uz njega i spustila glavu na njegove grudi, grèevito ga steuæi rukama. Stiskao je njenu dugu crnu kosu seæajuæi se kaje, kao dete, èvrsto poèivao u zagrljaju oca za koga je znao da æe poginuti. On zapucketa prstima preko ramena. "Jonase, Nikifore, vi izgledate najsposobniji. Ponesite vau gospu Anu. Svi ostali koji ste èitavi, pomozite povreðenima." Potom, na engleskom jeziku, iz njega provali: "Prokletstvo, moramo se izvuæi odavde!"

Svi su ga nemo posluali. Na ulici je zastao da bi navukao ogrtaè sa mrtvogkrstaa. Sa drugog lea uzeo je maè. Nije gubio vreme skidajuæi i opasaè sa koricama. Paèu se videlo da pripada osobi visokog stalea, tako da njegova grupa nije trebalo da naiðe ni na kakvu prepreku.

Proavi nekoliko ulica, osetio je da ga obuzima nesvestica. Morao je da sedne, sa glavom meðu nogama, dok nije povratio snagu. Ksenija, koja je èuèala ispred njega, uznemirenim rukama pokuavala je da mu pomogne. "Hauk", stie njen promukli apat."[-{ ta ne valja, najdrai Hauk?"

"Spasli smo se", odgovori najzad Hevig.Barem, neposredne opasnosti. Nije oèekivao da æe ljudi iz Tvrðave gubiti vreme

vrljajuæi po Konstantinopolju u potrazi za njim i ovim nesreænicima, kada jednom budu nestali u svetini. Ipak, jo uvek je morao da se brine za svoju i njihovu bezbednu buduænost. To saznanje dalo mu je snagu za trezvenu odluku.

"Ostavio sam ih u jednom manastiru", prièao mi je (mnogo vremena kasnije,kada se vratio u svoje doba.) "Mesto je bilo krcato izbeglicama, ali sam unapredznao da je jedno od onih koje æe biti poteðeno. Za narednih nekoliko dana, po lokalnom vremenu, sredio sam sjajnu pogodbu. Bilo je krajnje jednostavno..." On se iskrevelji. - Istina, ogavno, ali jednostavno - oteti neprepoznatljiv plen od obiènih

Franaka. Poklonio sam ga manastiru i samostanu, u koji sam kasnije odveo ene. Ovo je, za ljude koje sam doveo, znaèilo posebnu blagonaklonost i zatitu u odnosu naostale, jer su za moje darove monasi i monahinje kupovali hleb da nahrane svojusirotinju."

"ta se dalje zbilo sa ostalim izbeglicama?" upitah tiho.On pokri lice rukama. "ta sam mogao da uèinim? Bilo ih je previe."Spustih mu ruku na rame. "Uvek ih je previe, Dek."On uzdahnu i uputi mi bledi osmeh. "Hvala, Dok."Veæ bejah prekoraèio svoju dnevnu meru duvana, ali bili smo veæ zali duboko u

oæ i moji nervi vapili su za malo pomoæi. Izvukao sam lulu i u ritualnom èinu èiæenja o njen vraki privlaèan miris. "ta si potom uradio?"

"Vratio se u dvadeseti vek - u drugi hotel, razume se - i dobro se naspavao", odgovori Hevig. "Zatim... pa, to se tièe mojih Vizantinaca, nisam mogao uèiniti

nita za njihovu neposrednu buduænost. Upozorio sam ih da ne prièaju ta se stvarno zblo; bilo je dovoljno da kau da su utekli napadu pljaèkaa, poto ih je 'svetac' izbaviod 'demona'. Smatrao sam da su ove reèi razuman ulog za njihovu poslunost. Za svaki sluèaj, mukarcima nisam otkrio gde sam odveo ene.

Nadalje, znao sam da je nemoguæe obezbediti bilo kakav prevoz, i, ne eleæi dapreduzimam neto to bi skrenulo panju na njih, najbolje to sam mogao da uèinim biloda ih napustim. Ljudi kojima sam ih prepustio mogli su se o njima brinuti boljenego to bi to meni polo za rukom.

Osim toga, trebalo je da se pobrinem za sopstveni opstanak."Dubio sam lulu silnije nego to je bilo potrebno. "Da, zaista", sloih se ja

. "ta si uradio?"On srknu iz èae. Mada se nije usuðivao da mu ita pomuti razum i èula, povreme

ukus viskija ublaivao je njegovu tugu. "Znao sam datum kada sam se poslednji put

pojavio u javnosti kao D. F. Hevig", nastavi on svoju prièu. "Bilo je to 1965, poèetkom mog odsustva, na savetovanju sa mojim posrednikom. Istini za volju, i kasnijesam se pojavljivao u normalnom vremenu, ali samo nakratko, kao to je , recimo, bio put u Izrael 1969. Godina 1965. obeleila je zavretak stalnog prisustva moje liènosti u javnosti. Sve je bilo sreðeno, rekao mi je posrednik. Nije mi bilo jasno kako je moguæe lairati tako sloeni sistem finansija i identiteta. Svejedno, moje bitisanje bilo je, dakle, do izvesne taèke bezbedno."

"Iz Tvrðave nisu mogli navaliti na tebe ranije? Zbog èega?""Oh, nema sumnje, mogli su se oni pojaviti do tog trenutka i uhvatiti me

u klopku. Ali, ne i posle toga. Uzevi sve u obzir, sumnjao sam da su uopte neto po



kuavali. Niko od njih ne poznaje tako temeljno dvadesti vek kao ja, naroèito ne njegovu zavrnu etapu."

"Hoæe da kae da se jednom zabeleen dogaðaj ne moe izmeniti?"On me obeshrabri svojim osmehom. "Èini mi se da to vai za sve dogaðaje", odgo

vori Hevig. "Uverio sam se da putnik kroz vreme ne moe uzrokovati protivreènosti. Objasniæu vam to na liènom primeru. Jednom sam se, u ranoj mladosti, zanosio milju daprekrim zabranu mog 'èike', da odam ocu tajnu o sebi i odvratim ga od namere da odeu dobrovoljce."

"I?" Ja povukoh dim iz lule."Dok, seæate se da ste mi leèili polomljenu nogu?""Da. Stani! Bilo je to...""Aha. Spotakao sam se o elektrièni kabl koji je neko nesmotreno ostavio na

vrhu stepenita - po liènom vremenu, dan pre no to sam nameravao da se otisnem ... Kada sam se oporavio i ponovo bio spreman za put, primio sam hitan poziv od poverilaca iz firme, koji su me zadrali prepirkom oko nekih zamornih detalja. Vrativi se u Senlak, saznao sam da se majka konaèno razvela od Birkelunda i da sam joj potreban kao oslonac. Pogledavi dve nedune bebe koje su on i ona doneli na svet, shvatio sam poruku."

"Je li to Svevinji upleo prste, ta misli?""Ne, ne, ne. Pretpostavljam da je, naprosto, logièki, nemoguæe izmeniti prolo

st, kao to je logièki nemoguæe da ravnomerno obojena taèka bude istovremeno crvena i zlena. I svaki tren u vremenu predstavlja prolost - beskonaèno mnogo drugih trenutaka. To je moje viðenje.

Postoji obrazac. Nai povremeni pokuaji da ga naruimo i neuspesi koje doivlj

mo samo su deo istog obrasca.""Onda mi nismo nita vie od marioneta?""Nisam tako rekao, Dok. Doslovce, ne mogu da verujem da jesmo. Èini mi se

da je naa slobodna volja takoðe deo velièanstvenosti stvaranja sveta. Samo, za nas bibilo bolje da ostanemo u senci neznanja, jer u njoj lei naa sloboda."

"Moe li se to poistovetiti sa, recimo, uzimanjem droge?" upitah se. "Èovekmoe svojevoljno i slobodno koristiti sredstvo koje æe ga èepati i zagospodariti njegoim umom. Ali, dok je pod njegovim uticajem, èovek gubi svoju slobodu."

"Moda, moda." Hevig se nemirno uzvrpolji u stolici, zagleda se kroz prozoru noæ i i otpi jo jedan mali gutljaj viskija. "Vidite, nemamo vremena za filozofska razmiljanja. Volisovi nitkovi su mi za petama. Ako ne sa bojnim poklièem, sasvimsigurno u stanju pripravnosti da nabasaju na bilo kakav trag o meni. Znaju ponetoiz moje biografije. Mogu jo neto otkriti i krenuti da provere na licu mesta."

"Jesi li me iz tog razloga izbegavao poslednjih godina mog ivota?" upitahga."Da." Zauzvrat, sada on uteno poloi ruku na mene. "Dok je Kejt bila iva - r

azumete me?"Nemo sam potvrdio glavom."Ono to sam uèinio", nastavi on, ubrzano prelazeæi preko suvoparnih pojedinos

ti, "jeste da sam se vratio u Njujork, 1965, u poslednji datum u koji sam se sarazglogom mogao pouzdati. Odatle sam se vratio unazad, da bih pripremio teren. Potrajalo je neko vreme. Morao sam se uveriti da sam uspeo estoko da zavaram trag,tako da Volis bude primoran da odustane zbog nedostatka ljudi i vremena za ovajzadatak. Delovao sam preko banaka u vajcarskoj, nekoliko serija lanog novca i nasliène naèine. Krajnji ishod bio je da je Hevigovo bogatstvo postalo iroko rasprostranjeno, u imenima brojnih ljudi i korporacija to sam, u sutini, bio ja. Don Hevig liè

o, plejboj koji nije eleo popularnost, objasnio je svojim unajmljenim finansijerima da je to stoga... ali, nije bitno. Posle dobro odglumljene uloge, koja je dovoljno ubedljivo podseæala na poreskog prevaranta, mada to zapravo nisam bio, otilisu sretni to mogu da me se ree, a da pri tom ne saznaju nita od vanih pojedinosti.

Don Hevig je potom, prisetite se, neèujno nestao iz opticaja. S obzirom danije imao bliskih prijatelja u dvadesetom stoleæu, daleko od majke i starog doktora iz rodnog grada, jedinih koji bi brinuli i kojima bi nedostajao; najlake je bilo poslati im uverljivo pismo."

"Meni, uglavnom, razglednice", napomenuh ja. "Istina je da sam se pitao ta je s tobom, slaem se." Posle kraæe stanke, upitah ga: "Gde si bio?"



"Zametnuvi trag najbolje to sam mogao", odgovori Hevig, "vratio sam s u Konstantinopolj."

U ljuturi koja bee ostala iza spaljenog Novog Rima, bio je zaveden izvestan red. Prvenstveno, ako ni zbog èega drugog, stoga to su vojsci bili potrebni vodai hrana; to je iziskivalo rad i jedan oblik graðanske uprave i, istovremeno, znaèiloda se itelji vie ne smeju pustoiti kao pri navali tetoèina. Kasnije, Boduen od Flaije, gospodar kome je pripao ovaj deo Imperije, ukljuèujuæi i grad, eleo je da od svojih podanika izvuèe vie koristi. Ubrzo je, meðutim, bio zarobljen u ratu protiv Bugara i umro u zatoèenitvu. Njegov brat i naslednik, Henri I, imao je isti stav. KraljLatina smeo je da grèki narod tlaèi, ucenjuje, poniava, oporezuje do siromatva, da ihgoni na kuluk ili u redove svojih bojovnika. Ali im je zauzvrat morao obezbeditiizvsnu meru sigurnosti u njihovom radu i zatitu ivota.

Iako je Ksenija bila gost, nije mogla izbeæi strogost manastira. Sa Hevigom se susrela u tmini hladne sobe sa zidovima od opeke, u prisustvu prekornog pogleda jedne od sestara. Odevena u grubo, mrko sukno, sa monakom kapom i velom, Kseniji je bilo zabranjeno da dodirne svog mukog posetioca, a kamoli da mu pohrli uzagrljaj, bez obzira na velikodunu milostinju koju ovaj bee sa sobom doneo. Ali, video je njene ravenske oèi; delovi odeæe nisu mogli sakriti koliko je bila izrasla isazrela; niti se svaka nota njenog glasa mogla priguiti, i to mu je izmamilo seæanje na pesmu ptica za vreme dugih etnji po prirodi sa njom i njenim ocem...

"Oh, Hauk, ljubljeni Hauk!" Ona ustuknu, prekrsti se, savi se u kolenimai drhteæi, uz oklevanje, dodade: "Ja... izvinite, molim za oprotaj, Blagosloveni."

Stara monahinja namrgoðeno uèini korak ka njima. Hevig divlje odmahnu rukom.

"Ne, ne, Ksenija!" povika on. "Ja sam smrtnik, ba kao i ti. Kunem ti se. Èudne stvari su se dogodile onog dana prole godine. Moda æu ti kasnije objasniti. Veruj mi, draga moja, oduvek sam bio samo obièan èovek."

Hevigove reèi nakratko su je rasplakale, ali ne iz razoèaranja. "Ja, ja, jasam tako sreæna. Mislila sam, vi... da æete otiæi na Nebesa posle smrti, ali..." Ali,toga dana nije bio meðu njenim krutim i neumoljivim vizantijskim svecima.

"Kako ti je majka?" upita je Hevig.Jedva da je èuo: "Ona... se zaredila. Moli me da uèinim i-i-isto." Stezala j

e krhke prste dok joj nokti nisu pobeleli; iz pogleda koji mu je uputila naviraoje uas. "Da li bi trebalo? Èekala sam vas - da mi kaete..."

"Nemojte me pogreno shvatiti, Dok", reèe Hevig. Pravila manastira bila su surova, naroèito kada se ima u vidu neizvesnost ivota pod katolièkim svetovnim i duhovnim gospodarima. Moete zamisliti, zar ne? Volela je svog Boga, a knjige su oduvek

èinile vaan deo njenog ivota. Ali, imala je duh antike, sa snovima da æe doæi dan...kad nisam imao srca da joj sruim snove. A njeno vaspitanje - kome sam, nesumnjivo, i ja doprineo - veoma rano okrenulo ju je ka radostima stvarnog ivota. Èak i da se vremenom udaljila iz tog okrilja, monaki ivot proveden u zatvorenom krugu molitvi i poslunosti, dok smrt ne pokuca na vrata - nikad nije bio za nju. Strana sudbina koja je pogodila nije joj mogla oduzeti pravo steèeno roðenjem, a to je da bude dete sunca."

"ta si uèinio?" upitah ga."Pronaao sam braèni par u poodmaklim godinama, koji ju je prihvatio. Bili s

u siromani, ali sam im mogao dati novèanu pomoæ; nisu imali decu, a Ksenija, prema kojoj su bili izuzetno paljivi, donela im je radost u dom; on, buduæi pismen, bio jeuèenjak prve klase. Svi su bili zadovoljni."

"Povremeno si, svakako, proveravao."

Hevig klimnu glavom. Blagost mu dodirnu usne. "Nisam smeo da zapostavimvlastite planove", odgovori on. "Ipak, tokom naredne godine svog ivota, a narednetri Ksenijinog, vraæao bih se, s vremena na vreme, da je posetim. Potom su nai susreti bivali sve èeæi."

11.Brod je bio ogroman, sa trostrukim trupom. Sa kontrolnog mosta, Hevig po

gledom obuhvati palubu od èvrstog drveta, prelepo graðenu, na kojoj su podna vrata,teretna poluga, pomoæne maine i sunèani kolektori èinili skladnu celinu. Nije bilo delva od uglaèanog metala; civilizacija Maurai oskudevala je u metalima i morala ih j



e tedeti za najosnovniju upotrebu. Kabine su bile izraðene od indre i obloene spletoizdanaka cvetne puzavice, a povrh njih raskalano je bujala bugenvileja. Vrhom prednjeg dela, na svakoj od kabina stajala je isklesana figura jednog od Svete Trojice - u sredini, Tanaroa Tvorac, stub izgraviran apstraktnim simbolima; na desnom boku, Lesu Haristi, sa krstom u rukama; levo, Nan, sa èeljustima ajkule, olièenjesmrti i mraène strane ivota.

Meðutim, ljudi koji ga behu izgradili i plovili ovim trgovaèkim brodom nisubili varvari. Konstrukcija trostrukog trupa imala je savrenu hidrodinamiènu liniju.Tri goleme katarke u obliku slova A nosile su, dodue, jedra, ali su ona bila nejasnog oblika i zdruena sa vetrenjaèama koje su se nezavisno okretale na vetru; celokupnu opremu neprekidno su podeavali mali motori koje je pokretala snaga biolokoggoriva iz ivih æelija i kojima je upravljao raèunar. Osoblje, ne previe uposleno, èinsu dva Kanaka momka i dve Polineanke.

Kapetan Rui Lohanaso diplomirao je mainstvo na univerzitetu Velantoa na N'Zilanu. Govorio je nekoliko jezika, a njegov inglis jezik nije bio iskvareno nareèje nekog merièkog plemena, veæ isto tako bogat i ispravan kao Hevigov maternji.

Demekasti tamnoputi èovek, bosonog, sa pregaèom oko pasa, reèe sasvim polako, e bi li svom putniku olakao vladanje savremenim govorom: "Uspeli smo da saèuvamo nauku posle sloma svetske tehnoloke maine. Nae tekoæe bile su da iznaðemo nove naèinemenu nauke na ovoj razorenoj i zatrovanoj planeti. Jo uvek nemamo pravo reenje. Ali, ipak, daleko smo dogurali, i zaista verujem da æemo iæi i dalje."

Okean se bljetavo talasao u bojama indiga, tirkiza i akvamarina. Veliki talasi priguivali su male. U zaslepljujuæem odsjaju, zraci sunca prelamali su se o jedra i krila albatrosa. U daljini, dostojanstveno je plivalo malo jato kitova. P

ri brzini kojom je brod plovio, vetar nije fijukao, veæ je pored uha umio tihu uspavanku, donoseæi miris soli i dah sveine goloj koi uarenoj na suncu. Dole na palubi pesala je devojka uz ledeno-slatke zvuke bambusove frule, to ih je stvarao mladiæ koji nije bio na dunosti. Pogled na njihova naga tela, gipka poput maèke ili rasnog konja, bio je prizor ispunjen lepotom i ljupkoæu.

"Iz tog razloga, brate Tomas, vi ste uèinili plemenito delo", reèe Lohanaso."Vaim dolaskom nastaæe veliko slavlje." Za trenutak je oklevao. "Nisam poslao radio poruku da letelica doðe po vas i vau robu za Federaciju, jer bi Admiralitet bio prinuðen da to uèini. Pa... iskreno govoreæi, diriabli jesu bri, ali manje pouzdani ododova. Imaju slabe maine; vatrostalni antikatalizator za vodonik jo uvek je u postupku ispitivanja."

("Mislim da mi je istina o Maurai civilizaciji u njenim najboljim danimasinula pred oèima tek po povratku kuæi", prièao mi je Hevig. "Oni nisu - neæe podleæi

u vratimo-se-prirodi. Naprotiv, ispod njihove oputene predusretljivosti kriju seumovi koji streme razvitku veæem od onog u Americi danas. Dodue, neæe izumeti gorivoza letelice tee od vazduha, barem ne na ranijem stupnju razvoja, niti æe imati helijum za diriable poput naih. A mi smo toliko toga protraæili.")

"Vae otkriæe èekalo je stoleæima na nas", nastavi Lohanaso. "Neæe smetati ako ka jo neku nedelju, dok ne stigne u Velantou."

("Buduæi da sam eleo da temeljno izuèim narod Maurai i otkrijem u kojoj merije Volis govorio istinu, a ta su bile lai ili slepa predrasuda, bio mi je neophodan ulaz. Poèevi od razdoblja kada su meðu prvima postali vaan svetski èinilac, mogao spratiti njihov dalji napredak. Ali, trebalo je krenuti od samog poèetka. Dovoljnolako mogao sam nastupiti kao Merikanac - engleski jezik rascepkao se na mnotvo nareèja, meðu kojima bi moje ostalo nezapaeno - ali, zato bi poklanjali panju jednom varinu? Isto tako, bio bi beznadean pokuaj pretvarati se da dolazim iz neke poluciv

ilizovane zajednice sa kojom imaju trgovaèke veze... Pa, polo mi je za rukom da pogodim sredite mete." Hevig se naceri. "Pogaðate li, Dok? Ne? Dobro. Raznim podmetanjima kroz èitav dvadeseti vek stekao sam hrpu radioaktivnih izotopa, kao recimo izotop ugljenika C-14. Spremio sam ih na bezbedno mesto - njihov radioaktivni raspad morao je biti pravi - i krenuo u buduænost. Tamo sam postao brat Tomas, iz jednog uporita u unutranjosti zemlje, u kome se navodno bee oèuvalo poneto od starog zna. Ja sam bio taj koji se doèepao ovog otkriæa i, odluèivi da ga predam Mauraima, dokotljao ga do obale... Razumete? Glavni pravac njihovog istraivanja bio je u biologiji. Morao je biti, buduæi da je ivi svet na Zemlji vapio za zatitom i buduæi da je itaj koji preobraava sunèevu energiju. Na alost, nisu imali nuklearni reaktor u kome



bi se naveliko proizvodili radioaktivni obeleivaèi. Stoga im je moje 'otkriæe' bilobogomdano.")

"Mislite li da æe me prihvatiti kao istraivaèa?" upita Hevig uznemireno. "Tobi meni i mojim sunarodnicima mnogo znaèilo. Ali, ja sam takva neznalica..."

Lohanaso ga obgrli oko ramena, prema obièaju Mauraija. "Nema razloga za brigu, prijatelju. Kao prvo, mi smo trgovaèki narod. Dobro plaæamo sve vredno to dobijemo, a ovo je od neprocenjive vrednosti. Drugo, elja nam je da proirimo znanje i unapredimo civilizaciju to je vie moguæe. Potrebni su nam saveznici, vete ruke i sjajnumovi."

"Nadate li se da æete, zapravo, izmeniti èitavo èoveèanstvo?""Dosta s tim! Ako me pitate da li imamo nameru da ostatak èoveèanstva obliku

jemo na nau sliku i priliku, odgovor je odreèan! Mislim... Ja nisam u sastavu skuptine Admiraliteta, ali pratim njihove zvaniène izvetaje i èitam filosofska dela. Jedanod nedostataka stare kulturne mainerije bio je taj to je, po svojoj prirodi, prisiljavala ljude da postaju meðusobno sve slièniji. Ne samo da se na kraju zavrilo neuspehom - poraavajuæe - veæ je i zbog obima koji bee dosegla predstavljala goru nesreæu ljudski rod." Lohanaso stisnu pesnice i opsova. "Doðavola, Tomase! Nama jeste potrebna raznovrsnost, svi redom oblici ivljenja, svi pogledi na svet i razmiljanja koja sebi moemo priutiti."

Kao da se sam sebi nasmejao, izgovarajuæi poslednje reèi. "U izvesnim granicama, dodue. Moramo ukloniti one koji nas oponaaju, na to sam mislio. Jer, u protivnom... Ma, sve ovo postaje isuvie prokleto zvanièno. Uskoro æe podne. Pa, da najpre odmerim poloaj sunca i pozabavim se raèunom, pa æe me zameniti Teraj, a mi æemo otiæi nuèak. Ne moete reæi da ste valjano iveli, ako niste probali moje pivo."

("Proveo sam vie od jedne godine u narodu Maurai, na poèetnom stupnju razvoja", prièao mi je Hevig. "Vatreno ireæi svoje uèenje, pruili su mi upravo onu vrstu ozovanja koja mi je bila potrebna za moje vlastite namere. Bili su dragi, veseliljudi - oh, da, bilo je meðu njima i loih momaka, imali su svoje mane i ljudske poroke, ali, po mnogo èemu, Federacija Maurai toga veka bilo je istinsko divno mesto.

to, razume se, nije vailo za ostatak sveta. Niti za prolost. Nastavio sam sa skokovima u vreme, u Velington ili Honolulu dvadesetog stoleæa, a potom avionomdo Istambula, odakle bih se vraæao u Konstantinopolj da obiðem Kseniju.

Kada sam konaèno osetio da je pravi èas da proredim povratke, barem po pitanju dotiènog dela buduænosti, doao sam jo jednom u latinski Konstantinopolj. Kseniji jbilo osamnaest godina. Nakon kratkog vremena, venèali smo se.")

O njihovom zajednièkom ivotu, za pet godina njenog ivota koje mu bee poklonia, isprièao mi je sasvim malo. Uostalom, ni ja nemam mnogo toga do èega mi je stalo

da kaem u vezi mog odnosa sa Kejt.Nesumnjive potekoæe koje mi je pomenuo bile su trojake: njeno skromno izdravanje, prilagoðavanje zatvorenom krugu sredine kojoj je pripadala i zametanje tragova uhodama sa Tvrðave.

to se tièe prve, nije bilo sasvim jednostavno baviti se preduzetnitvom. Nijemogao zapoèeti sa poslovima u svetu gildi, monopola, zamrenih pravila i naroda koji je èak i u metropoli - pre tampanih novina, redovne potanske slube i elektronskih omunikacija - voleo da spletkari poput seljana. Trebalo mu je podosta istraivanjai napora da izgradi lik predstavnika novoosnovanog udruenja Danskih trgovaèkih preduzimaèa, gde je njegovo zaduenje bilo vie da posmatra i uspostavlja poslovne veze,nego da donosi odluke, kako ne bi bio nepoeljan takmac Francima. Novac mu je zadavao najmanje briga; mogli su se dugo izdravati prodajom malo zlata ponesenog nizvremenski tok. Ipak, morao je imati prihvatljivo objanjenje za poreklo novca.

to se tièe druge potekoæe, razmiljao je da se presele na dovoljno dobro, bezno i udaljeno mesto, moda u Rusiju ili Zapadnu Evropu, a moda u Nikeju, gde je Vizantijsko kraljevstvo opstajalo, da bi naposletku povratilo i Konstantinopolj. Ali, ne, nita nije bilo dovoljno dobro, a jo manje bezbedno. Svet je stajao pred najezdom Tatara i Svete Inkvizicije. Iako opustoen i pokoren, ovaj grad ipak je nudio sve ono to je prualo bilo koje mesto van beznadeno neznanog Orijenta; ovde je Ksenija bila u okrilju svoje porodice, prijatelja i majke. Osim toga, gde god da suotili, nosili bi svoj beleg; ona, Levantinka koja je sebe nazivala Rimljankom, aon neto sasvim drugo. Na kraju su, prikrivajuæi istinu o sebi, bili manje ili vie primorani da kupe kuæu u Peri, gde su, po obièaju, iveli stranci. Ali grad se nalazio



pravo naspram Zlatnog roga, kojim su laðe neprekidno prolazile.to se tièe treæe potekoæe, drao se umereno po strani, niti se previe istièu

tajuæi izrazito povuèen. Smislio je novo lano ime, Jon Andersen, uvebao Kseniju da senjime koristi, a njoj savetovao da o vlastitoj prolosti prièa neodreðeno. Sreæom, njegvi katolièki poznanici nisu se odveæ zanimali za nju, osim to im nije bilo jasno zatoje ser Jon sputao sebe oenivi se jeretièkom Grkinjom. Ako je veæ morao da je ima, zaje nije uzeo kao konkubinu?

"Koliko si od istine rekao Kseniji?" zapitah ga."Nita." On izvi obrve. "Bilo je bolno, ne to to sam skrivao tajnu od nje,

veæ to sam je lagao. Ali, u protivnom, ne bi bila bezbedna, pod pretpostavkom da jemogla shvatiti samu ideju... Zar ne? Uvek je bila otvorenog srca. Sa velikim naporom podrala je prevaru koju joj bejah nametnuo, poput lanog identiteta, za kojisam tvrdio da mi je neophodan ukoliko elim da se ukljuèim u novi posao. Da, prihvatila me je u novom liku, nikada ne postavljajuæi pitanja o mojim poslovima, poto sejednom zauvek uverila da, kada sam sa njom, ne elim da razmiljam o njima. A to jebila istina."

"A kako si objasnio njeno spasavanje?""Rekao sam da sam se molio svom svecu zatitiniku, koji je oèigledno uzvrati

o na veoma upeèatljiv naèin. Njeno seæanje na dogaðaj bilo je zamuæeno uasom i pometnjstoga je lako poverovala." On uzdrhta. "Bilo je bolno gledati je kako pali sveæei, poput poslunog deteta, upuæuje molitve za nau bebu, za koju sam znao da je nikadaneæemo imati."

"Hm, kad smo veæ kod religije... Da li je prihvatila katolièku veru, ili siti razmiljao da prihvati njenu, pravoslavnu?"

"Ne, nisam traio od nje da se preobrati. Nema due manje licemerne od Ksenijine. to se mene tièe, vera mi nita nije znaèila, ali sam morao da bar delimièno saèugled u oèima Italijana, Normana i Francuza; u protivnom, nikada ne bismo uspeli daobezbedimo pristojan ivot za nas dvoje. Stoga, pronali smo pravoslavnog svetenikada odri obred i katolièkog biskupa koji mi je dao oprotaj, uz, hm, malu nadoknadu. Ksenija nije marila. Istina, imala je svoja naèela, ali je bila prilagodljiva i nije oèekivala da æu goreti u paklu, naroèito ako mi je svetac jednom pritekao u pomoæ. Osm toga, bila je neizmerno sreæna." On se osmehnu. "I ja sam bio, kako na poèetku, tako i najveæim delom vremena kasnije."

Njihova kuæa bila je skromna, ali, malo po malo, Ksenija je opremila i ukrasila sa mnogo ukusa, koji bee nasledila od oca. Sa krova, pogled je povrh gradske vreve i brodovlja po Zlatnom rogu dosezao do bedema, kula i svodova Konstantin

opolja, koji je sa ove udaljenosti delovao gotovo netaknuto. Ka unutranjosti protezao se prelep seoski pejsa i priroda gde je Ksenija rado odlazila u duge etnje.Imali su tri sluge, sasvim pristojan broj u godini kada je posla bilo u

izobilju, i, samim tim, najamni rad postao veoma jeftin. Hevig se sjajno druio sakuæepaziteljem, neotesanim Kapadokijcem oenjenog kuvaricom, èiju je decu Ksenija uspela da razmazi. Kuæne pomoænice su dolazile i odlazile, preuzimajuæi na svoja pleæa znaan deo briga oko domaæinstva svoje mlade gazdarice; bio je to naporan fizièki rad, koga smo danas poteðeni zahvaljujuæi sijasetu ureðaja za tu namenu. Ksenija se najvie nula o bati, sve dok se pod njenim prstima okuænica nije pretvorila u zemlju iz bajke. Slobodno vreme posveæivala je ivenju i vezenju, za ta je imala neobièan dar, èitaknjiga koje joj je on neprestano donosio, ili svojoj pobonosti i sujeverju.

"S mog gledita, Vizantijci su bili zadrto sujeverni", primeti Hevig. "Magija, proricanje, zatita od svega i svaèega, poèevi od urokljivog pogleda do zle hudi,

tumaèenje znamenja, nadrilekarstvo, pripremanje ljubavnih napitaka - dpdajte tomesve to vam padne na pamet - ljudi su bili spremni da se zaklinju u te stvari. Ksenija je bila sklona astrologiji. Ma, doðavola, to nikom nije moglo nakoditi - bilaje dovoljno zdravorazumna da tumaèi horoskop na razborit naèin - i mi bismo zajednonoæu izlazili da posmatramo zvezde. Podjednako su se dobro videle u gradu i van njega, tada kad nisu bile u senci uliènih svetiljki i veèitog smoga. A Ksenija je, obasjana zvezdama, imala vie èari nego po danu. O Boe, kako sam se borio protiv sebe dajoj ne donesem teleskop, barem jedan mali! Ali, razume se, bilo bi to isuvie sumnjivo."

"Postigao si neverovatan uspeh, da, ovaj, premosti intelektualni jaz meðu v



ama", primetih ja."Nita posebno, Dok", odvrati on priguenim glasom, dozivajuæi u seæanje svoju

ragu. "Bila je... ovaj, jeste... mlaða od mene, rekao bih jednu i po deceniju. Neupuæena u mnogo toga to ja znam. Ali, setite se, suprotnosti se privlaèe. Za razliku od mene, njoj su do tanèina bliske sve tajne najslavnijeg kosmopolisa koga je istorija ikada imala. Ljudi, obièaji, uèenje, zdanja, umetnost, pesme, knjige - pa, èitalaje dela grèkih klasika, ona koja su nestala u tom sramnom pustoenju i za koja mi nikada neæemo znati. Volela je da mi prièa o njima, da govori blistave stihove Eshilai Sofokla, sve dok me leðima ne bi podili marci; umela je da nas opije stihovima pesnikinje Safo, ili da nas do suza nasmeje Aristofanovim komedijama. Znajuæi za èim datragam, èesto sam 'sluèajno' nalazio knjige... dole, u vremenu.

Zastao je da udahne. Èekao sam. "Naa svakodnevica, isto tako. Kad biste zavrili sa svojim poslom u ordinaciji, nije li vas zanimalo kako je Kejt provela dan? A onda..." On se zagleda u daljinu. "A onda, eto nas zajedno. Uvek zaljubljeni."

Imala je obièaj da pevui radeæi kuæne poslove. Jauæi pored zidova staje, èuo njene molske melodije iznenada dobijaju prizvuk razdraganosti.

Sve u svemu, i on i ona bili su srazmerno nedrutveni. Ponekad je, da bi odrali masku, bilo poeljno ugostiti trgovca sa Zapada, ili bi Hevig sam morao, zauzvrat, odlaziti na prijem kod nekog od njih. Nije mu smetalo. Veæina njih bili su ispravni ljudi svoga vremena, neki èak i veoma zanimljivi. Sve to je Ksenija mogla imorala da uèini bilo je da savlada svoje uasno gnuanje. Sreæom, niko od gostiju nijeod nje oèekivao da bude zabavna domaæica u stilu dvadesetog veka.

Jedina prilika kada je uspevala da iskoraèi iz svog zaleða, da bude dobre vo

lje i blista ivotom, bila je kada bi njeni prijatelji sa Istoka doli na veèeru. Hevig je uspevao da sa njima iziðe na kraj, jer je Jon Anderson, na mestu izaslanika te izuzetno daleke kompanije, morao prikupljati podatke gde god je mogao, loveæi mrvice sa stolova Venecije i Ðenove. U sutini, ti su mu se ljudi dopadali: uèenjaci, trgovci, glumci i slikari, zanatlije, Ksenijin pop, penzionisani kapetan broda i sijaset egzotiènih tipova koji su dolazili u diplomatiju ili poslovima, a koje je on traio - Rusi, Jevreji razlièitog porekla, povremeno neki Arapin ili Turèin.

Kada je morao da otputuje, podjednako je blagosiljao promenu i mrzeo je,jer mu je oduzimala od ivota koji je mogao provesti sa Ksenijom. Podnoljivo èesto odsustvovanje bilo mu je neophodno da bi odrao svoj lik. Mada je bilo uobièajeno dase radne prostorije nalaze u sastavu kuæe, priroda posla Jona Andersena zahtevalaje ne samo susrete sa ljudima u gradu, veæ i kraæa putovanja kopnom ili morem u do razlièitih oblasti.

"Neto od toga bilo je neizbeno, kao, recimo, prihvatanje poziva poslovnihprijatelja", prièao mi je Hevig. "Ali, ponekad sam, kao svaki oenjeni èovek nezavisnood uspeha njegovog braka, eleo da provedem deo dana skitajuæi sam. Pretpostavljateda sam te prilike koristio da bih skoknuo u buduænost. Nisam... ne znam od kakveje koristi to moglo biti, ali sam oseæao obavezu da razotkrijem istinu. Tako bih se najpre projektovao u Istambul, gde sam, opet pod lanim imenom, imao podeblji raèun u banci. Odatle bih avionom stigao do naznaèenog odredita, a zatim krenuo u buduænost da bih nastavio sa izuèavanjem federacije i civilizacije Maurai, njenog uspona,slave, opadanja, propasti i posledica."

Sumrak se sporo i neèujno prikradao ostrvom. U podnoju svog najvieg breuljkaleala je zemlja zatiæena tamom, a oko kuæa farmera sa mora, umesto fenjera, tinjali u svici; ali, na puèini jo uvek je svetlucalo. Bela, spram kraljevski plavog luka k

oji se protezao ka zapadu u pravcu Azije, i kroz grane stogodinjih, patuljastih borova, presijavala se Venera. Verandom kuæe Karela Keadimua irio se miomirisni dim iz kadionice. Na pritki je stajala ptica, pevajuæi onaj zamreni i nezaboravni izbormelodija zbog kojih ju je èovek i stvorio; ipak, ova ptica nije bila zatoèena u kavezu veæ je imala svoje mesto u umi.

Starac je mrmljao: "Jeste, dovukli smo se do kraja. Umiranje je bolno. Ipored svega, nai praoci bili su mudri kada su u mitovima izjednaèili Nan sa Lesuom. Ono to je trajalo veèno, postaæe nepodnoljivo. Smrt otvara put, kako narodima, takoi ljudima."

Kleèao je pored svog prijatelja, u dugom muku, dok najzad ne reèe: "U vezi o



nog to si mi isprièao, pitam se nismo li na peèat utisnuli odveæ duboko."("Pratio sam njegov ivot", rekao mi je Hevig. "Poèeo je kao sjajan mladi fi

losof koji je prihvatio mesto u diplomatiji. Zavrio je kao visoki dravnik, koji sepovukao da bi postao filozof. Tada sam odluèio da se prikljuèi vama, da bude jedanod dvojice ljudskih biæa kojima sam se usudio da poverim tajnu.

Vidite, ja nisam mudar. Mogu skakutati sudbinom èoveèanstva i skupljati podatke; ali, umem li da ih tumaèim, mogu li da ih razumem? Kako mogu da znam ta treba èiniti, ili ta je moguæe uèiniti? urno sam koraèao kroz mnoge godine; ali Karelo Keadio je, radio i razmiljao do dubokih devedeset, neprekinutih godina. Bila mi je potrebna njegova pomoæ.")

"to znaèi", reèe Hevig, "da oseæate da je jedan deo vae kulture isuvie snaatu svega ostalog u narednom drutvu?"

"Iz onoga to si mi rekao, tako sledi." Domaæin nekoliko trenutaka provede urazmiljanju. Za Heviga to nije odveæ dugo trajalo. "Ili, bolje reèeno, zar ne oseæapodvojenost... u buduænosti, kao to kae... izmeðu dve zamisli, koje je, po naem Maidealu, trebalo drati u ravnotei?"

Nauka, razboritost, planiranje, upravljanje. Mit, osloboðena dua i èovek kaoorganski deo prirode èija ispravnost nadmauje znanje i mudrost.

"Izgleda mi, na osnovu onoga to si mi rekao, da je sadanje precenjivanje tehnoloke mainerije samo zanos koji prolazi", primeti Keadimu. "Raða se otpor, ne bezrazloga. Postali smo oholi, mi Maurai. Jo gore, postali smo delioci pravde po svom ubeðenju. Ono to je nekada bilo dobro izdigli smo do boanskog i time dozvolili dase sve dobro to je preostalo pretvori u trule. U ime oèuvanja raznolikosti kultura,pokuali smo da èitave rase zamrznemo u oblicima koji su u najboljem sluèaju bili tek

delom neobièni, a u najgorem nakazni i opasno anahroni. U ime oèuvanja ivotne sredine, pokuali smo da prognamo izum koji bi nas mogao odvesti putem zvezda. Nije ni èudno to je Ruvenzorja otvoreno naredio istraivanje u vezi proizvodnje termonuklearneenergije! I nije èudno to nas je neprivrenost naeg sopstvenog naroda uèinila nesposom da to spreèimo!"

Ponovo je zavladao tajac, a potom domaæin nastavi: "Ali, sudeæi po tvom izvetaju, Dek, prijatelju moj, ovo je poslednji trzaj. Glavnina èoveèanstva æe potom odbacii naukovanje, odbaciæe i samu nauku, i zadrati jedino onu okosnicu tehnologije kojaje neophodna da bi se odrao svet. Vie nego ikada okrenuæe se sebi i svojim mislima,mistici; obièan èovek potraiæe prosveæenost kod mudraca, koji æe je opet potraiti u sebi. Jesam li u pravu?"

"Ne znam", odgovori Hevig. Imam taj utisak, ali nita vie osim utiska. Shvatate i sami da veæinu toga ne razumem tako dobro kao to razumem jezike. Jedan ili d

va mogu jasno rastumaèiti, ali nikada nisam imao dovoljno vremena da nauèim teèan govor. Toliko sam godina ivota utroio da saznam i ovo malo to znam o vama, narodu Maurai. U daljoj buduænosti sve vie izmièete mom poimanju."

"A paradoks se produbljuje", dodade Keadimu, "zbog protivreènih prizora koje si video. U sreditu pastoralnog pejsaa, iljci koji bruje i trepere zagonetnim energijama. Neèujno klizeæi na upljim skijama, ogromni brodovi, koji izgledaju kao da sunapravljeni vie od sile nego od metala. A simboli na kipovima, knjigama, izrezbareni na dovratku, obelodanjeni jednim pokretom ruke... za tebe nemaju nikakvog smisla. Ne moe ni zamisliti odakle potièu. Jesam li u pravu?"

"Da", priznade Hevig pokunjeno. "Karelo, ta bi trebalo da uradim?""Smatram da si sada na stupnju kada treba da se upita: ta jo treba da sazna

m?""Karelo, ja, ja sam usamljeni èovek koji pokuava da sagleda hiljade godina.

Ja to ne mogu! Ja samo... pa, samo oseæam kako raste moja sumnja... da postoji moguænost da Tvrðava proizvede takve maine... I ta onda?"Keadimu ga dodirnu lagano poput krila leptira. "Ne uzrujavaj se. Èovek tako

malo moe da uèini. Dovoljno je da i to malo bude ispravno.""ta je ispravno? Da li buduænost znaèi da nekolicina tehnolokih moænika moe

nasilje nad ostatkom ljudskog roda koji je postao pokorno blagorodan zato to na ovom svetu nema nièeg osim nesreæe i jada. Ako je to istina, ta se moe uèiniti?"

"Kao iskusan politièar, makar i u mirovini", odvrati Keadimu nenadano hladnim tonom kojim je Heviga uvek mogao uplaiti i pokvariti mu raspoloenje, "podozrevam da previða jo uasnije moguænosti. Ako je u pitanju obièno samovlaæe, ono se moe



i, mi Maurai, usredsredivi se na biologiju, moemo ostaviti nasleðe gore od kazne nakoju nas ono upozorava."

"Molim? Hevig se pridie na svojoj slamnatoj prostirci."Otar metal moe cepati drva, a moe seæi i ivo meso", objasni Keadimu. "Eks

vi mogu razarati stene, ali mogu i nepoeljna ljudska biæa. Lekovi - evo, reæi æu ti daje to nevolja koja trenutno muèi nau vladu na njenim najtajnijim savetovanjima. Posedujemo hemijske supstance koje imaju vie nego umirujuæe ili stimuliuæe dejstvo. Pod jihovim uticajem, osoba poèinje da veruje u sve to joj se kae. Do detalja. Kao da sniva san u kome je sve stvarno; boje i zvuci, oseæaji sreæe i straha, prolosti i buduæti... Do koje se granice smemo usuditi da ovaj napitak primenimo na nae glavne buntovnike?

Skoro da mi je drago to znam da æe prevlast Federacije opasti pre nego to ovo pitanje postanje kritièno. Krivica, stoga, ne moe biti naa." Keadimu se nagnu ka Hvigu. "Ali ti, sirota skitnico kroz vreme, ti mora razmiljati i o onome to sledi iza narednog stoleæa... Ali, doði, ovo je veèe kao stvoreno za spokoj. Posmatraj zvezdekako lagano brode, udahni tamjan, poèuj pesmu ptica, oseti dah povetarca, sjedinise sa Zemljom."

Sedeo sam sam nad knjigom u mojoj brvnari u Senlaku, novembra 1969. Noæ jebila kristalno jasna i pucketavo mrzla. Mraz je po prozorskim staklima iscrtavao cvetne are.

Iz gramofona se izlivala Mocartova simfoniju, reèi Jejtsa leale su mi u krilu, prst ili dva viskija stajao je u èai nadomak moje naslonjaèe, poneka uspomena protala bi mi mislima i izmamila osmeh na licu. Savren uitak za jednog starca.

Neko je tupo pokucao na vrata. Izgovorih poganu reè, nevoljno se pridigoh

i smiljajuæi izgovor krenuh ka vratima. Raspoloenje mi se nije popravilo kad je Fidlstiks mugnuo izmeðu mojih glenjeva i gotovo me oborio. Zadrao sam tog prokletog maèosamo zato to ga je Kejt volela. Bio je maèe kada je ona umrla, a sad se i njemu bliio kraj...

Otvorivi vrata, proe me zima koja je pohrlila unutra. Zemlja, bez snenog pokrova, bila je zaleðena. Na njoj je stajao èovek i drhtao u svom neprikladnom ogrtaèu.Bio je srednje visine, vitak, plavokos, otrih crta lica. Na upalom mu licu teko je bilo prepoznati godine.

Pola decenije, koliko mi nije bio pred oèima, nije moglo pomutiti seæanje nanjega. "Dek!" uzviknuh ja. Telom mi prostruja talas nesvestice.

On uðe, zalupi vrata i reèe tihim, hrapavim glasom: "Dok, morate mi pomoæi. Moja ena umire."

12."Groznica, poviena temperatura, bol u grudima, kaalj, lepljiv, sukrvièav ispljuvak... da, lièi na upalu pluæa", klimnuo sam glavom. "Ono to me vie brine jeste poava glavobolje, bola u leðima i ukoèen vrat. Moe biti poèetak upale mozga."

Sedeæi na rubu stolice, usta iskrivljenih od bola, Hevig je preklinjao: "tada uradim? Antibiotik..."

"Da, da. Nisam ba oduevljen to treba da prepiem lek bolesniku koga nikad niam video, a jo manje da leèenje prepustim laiku. Nema zbora... najvie bio voleo da joj dam dozu kiseonika."

"Mogu ga poneti..." krenu on da izusti, ali namah odustade. "Ne, dovoljno velika boca kiseonika bila bi preteka."

"Dobro, mlada je", pokuah da ga uteim. "Verovatno bi streptomicin reio stvar." Bio sam na nogama i blago ga lupnuh po pognutim leðima. "Opusti se, sinko. Ima

vremena, veæ sam video da joj se moe vratiti u onaj èas kada si je i napustio.""Nisam siguran da æu to uèiniti", proapta on; bilo je to onda kada mi je isprièao sve to se dogodilo.

Dok mi je pripovedao, osetio sam nepodnoljiv napad straha i nepromiljeno sam mu izbrbljao priznanje. Pre vie od deset godina, u razgovoru sa jednim piscemiz Kalifornije, nisam mogao odoleti i poèeo sam da pravim aluzije na ono to mi je Hevig prièao o epohi Maurai, sa svojih ondanjih ranih putovanja. Taj narod bio mi jezagolicao radoznalost, iako sam ga jedva poznavao; pomislio sam da bi ovaj momak, vet u mozganju, moda mogao rastumaèiti one zagonetke i paradokse koje nisam mogaosam. Nepotrebno je da kaem da sam prièu predstavio kao èistu misaonu igrariju. Ali,



o sam rekao, rekao sam, i kad me je upitao za dozvolu da je iskoristi u nekima od svojih pripovesti, nisam video valjani razlog da se ne saglasim.

"Bile su objavljene", rekoh pokunjeno. "Èak je u jednoj od njih predskazaoono to æe ti naknadno i sam otkriti - da æe Maurai pokrenuti tajni poduhvat protiv iegalnog pokuaja da se sagradi fuzioni generator. ta ako neki od uhoda iz Tvrðave nabasa na trag?"

"Imate li njihove primerke?" upita Hevig.Imao sam. Letimiènim pogledom proao je kroz tekst. Njegov napeti izraz lica

posle malo vremena popusti, sa olakanjem. "Mislim da nema potrebe da budemo zabrinuti", reèe on. "Imena i ostale stvari su izmenjene; to se tièe delova koje ste propustili da mu spomenete, njegova nagaðanja èeæe su bila pogrena nego ispravna. Ako ikoome je poznata buduænost, bude u prilici da ovo proèita, vie æe ga podseæati na jedan onih sluèajnih nauèno-fantastiènih, sasvim-blizu-mete pogodaka." On se grohotom nasmeja. "I koji su ispaljeni iz saèmare, imajte to na umu!... Ali, sumnjam æe iko opaliti. Ove pripovetke nikada se ne tampaju u velikim tiraima, i ubrzo ih u potpunosti pokrije mrak. Vremenske uhode teko da bi pokuale sa ièitavanjem sve one gomile prièa e su ikada napisane. U to sam posebno uveren, naroèito kada su u pitanju agenti poput Volisovih."

Posle male pauze, Hevig nastavi: "Na izvestan naèin, ovo me je razuverilo.Poèinjem da shvatam da sam noæas bio previe uznemiren. S obzirom na to da se nita neovoljno do sada nije desilo, ni vama ni vaim blinjima, teko da æe se i dogoditi. Nemsumnje da su vas proveravali, a potom se okanili ne nalazeæi da ste od naroèitog znaèaja u mom ivotu odrasle osobe. To je bio glavni razlog zbog koga sam dopustio daproðe tako mnogo vremena od naeg poslednjeg susreta, Dok... Radilo seo vaoj bezbedno

sti. Onaj drugi Anderson... ne, zaista ga nikada nisam sreo. On je poznanik mogpoznanika."Ponovo je zavladao muk, dok on najzad smrknuto ne reèe: "Nisu èak pokuali ni

da nasrnu na mene preko moje majke, ili da im ona bude mamac za ikakav trag o meni. Pretpostavljam da su skontali da bi to bilo odveæ oèigledno, ili odveæ opasno u ovom veku koji im nije naroèito blizak - ili odveæ ovo-ili-ono - da bi bilo vredno utroenog vremena. Drite se po strani i biæe sve u redu. Ali, morate mi pomoæi!"

... Noæ je veæ bila proarana zorom kada sam konaèno upitao: "Zato si doao k Uveren sam da tvoji Maurai imaju napredniju medicinu."

"Da. I previe naprednu, tako da se u svemu skoro iskljuèivo svodi na preventivu. Za njih su lekovi samo prva pomoæ. Stoga, vrlo dobro znam da njihovi lekovinisu bolji od vaih... mislim, za sluèaj kao to je Ksenijin."

Protljao sam bradu. Èulo se kako moja ruka grebe po nakostreenim kratkim dl

akama. "Oduvek sam sumnjao da postoje prirodne granice leèenja hemijskim sredstvima", napomenuh mu. "Doðavola, ba bih voleo da znam ta èine u vezi virusnih oboljenja!"Hevig se odluèno pokrenu. "Dobro, dajte mi ampule i igle i odlazim svojim

putem", reèe on."Polako, smiri se", naloih mu. "Zaboravio si da veæ dugo ne radim sa bolesn

icima. Nemam pri sebi te visoko delotvorne supstance. Moramo da saèekamo do jutra,kada se otvore apoteke - ne, neæe skoknuti do tog èasa! elim da malo razmislim i neprouèim. Mogu se primeniti razlièiti antibiotici; streptomicin moe izazvati neeljene osledice, sa kojima ne bi uspeo da izaðe na kraj. Stoga ti je neophodno malo znanja. Kladim se da nikad nisi davao injekciju, a kamoli negovao bolesnika. I prvo sedi, jer obojica vapimo za poslednjom dozom viskija i dugim dremeom."

"Tvrðava...""Opusti se", rekoh ponovo izmuèenom èoveku u kome sam prepoznao oèajno deèaka g

tovo lienog svake nade. "Upravo si i sam zakljuèio da tim bitangama nisam vie zanimljiv. Da su oèekivali tvoj dolazak u ovu vremensku taèku, veæ bi bili ovde da te spetljaju. Taèno?"

Glavom je teko mahao gore-dole. "Da. Pretpostavljam.""Saoseæam sa tvojom brigom, ali bih vie voleo da si mi se obratio za savet

na poèetku njene bolesti.""Zar nisam?... Sve je isprva lièilo na jaèu prehladu. Oni su ilaviji nego to

mo to mi danas. Istina je da deca umiru kao muice. Roditelji svojim bebama ne pruaju toliko ljubavi kao mi, ne, bar, u prvih godinu ili dve dana. Drugim reèima, znaèi, bebe koje preive imaju sve izglede da kasnije u ivotu reðe oboljevaju. Ksenija nij



e legla u krevet, uprkos tome to se loe oseæala, sve dok se preko noæi..." Nije bio ustanju da dovri.

"Jesi li proverio njenu buduænost?" upitah ga.Gledao me je utonulim oèima koje su se borile sa snom, pa odgovori iscrplj

enim glasom: "Nisam. Nikada se nisam usudio."Niti æu ja ikada saznati koliko je razloan bio njegov strah da unapred vidi

Kseniju na samrti. Da li mu je neznanje donelo slobodu, ili barem zabludu o slobodi? Ne znam nita o tome; znam samo da je ostao sa mnom nekoliko dana, predano odmarajuæi svoje telo i uvebavajuæi ruke, sve dok nije bio u stanju da svojoj eni budeod pomoæi. Na kraju se oprostio. I nijedan od nas nije bio siguran da æemo ponovo biti zajedno; iznajmljenim autom odvezao se do gradskog aerodroma, uhvatio let zaIstambul, krenuo u prolost sa onim to sam mu dao... a onda su ga ulovili ljudi izTvrðave.

Bio je isto tako novembar, samo 1213. Hevig bee odabrao ovaj mesec u 1969. jer je znao da æe biti surovo hladan i da njegovi neprijatelji, po svemu sudeæi, neæe drati moju brvnaru veèito pod prismotrom. Du Zlatnog roga, vremenske prilike bilesu blae. Ipak, talas hladnoæe pristizao je iz Rusije, skupljajuæi kiu iznad Crnog mor. Jedina zatita od zime bili su domovi i u njima ugalj koji se ario u bakarnim posudama; hipokausti su bili preskupi za ovo podneblje i za ta siromana vremena. Ksenijino slabano telo je drhtalo, dan za danom, sve dok klice nisu nikle u njenim pluæima.

Hevig je èesto menjao svoja skrovita u Istambulu, kako u prostoru tako i uvremenu. Kao dodatno obezbeðenje, trudio se da skrovite u tesnacu uvek bude dovoljno udaljeno od njegove kuæe. Morao je, stoga, da se ukrca na splav i sa doka krene

peice uz gotovo puste ulice. U levoj ruci drao je hronolog, desnom je stezao malikofer u kome je nosio ivot za svoju draganu. Kapljice kie prskale su iz sivila koje se spustilo, ali je izmaglica bila ta koja koja mu je kvasila franaèki ogrtaè, koulju i pantalone sve dok mu se odeæa nije slepila za kou, a studen poèela da mu nagrizatelo. Zvuk koraka prigueno je odjekivao sa uglaèane, klizave kaldrme. Oluci su grgoljili. Kroz maglu vrtlone pare za trenutak je spazio sebe kako hita ka dokovima,sa kapuljaèom navuèenom do oèiju, previe brian da bi se osvrnuo. Kad se bude vratio niji, izgledaæe kao da je bio odsutan tek èetvrt sata. Mada je bilo oko tri po podne, tama se veæ uveliko sputala.

Vrata na kuæi bila su zatvorena, a kroz proreze namaknutih zasuna probijala je slabana svetlost.

Pokucao je, oèekujuæi da njihovu tadanju sluavku - Eulalija, bee li joj takoe? - podigne rezu i poène da gunða. Biæe iznenaðena to se tako brzo vratio, ali, k vra

s njom. arke zakripae. Iza njih zjapila je tmina. Bradati èovek u vizantijskoj nonjspreèi mu se na vratima. Saèmara u njegovom naruèju bila je teka i golema. "Ne mrdaj, evie", oglasi se on na engleskom. "Ne pokuavaj da bei. Zapamti, drimo ti enu."

Osim ikone Device Marije, njihova je soba odisala vedrinom. Gledajuæi ih kroz tanak mlaz svetlosti koji je curio kroz zamuæene prozore, Hevigu se èinilo da muse naslikano cveæe i ivotinje sa zidova rugaju. Neto nije bilo u redu s tim da jagnje skakuæe iznad kreveta na kome je Ksenija leala. Bila je tako krhka i siæuna u svojj spavaæici. Koa, nategnuta preko slabanih joj kostiju, izgledala je poput prhkog, tek napadalog snega proaranog krvlju. Usta su joj bila suva, ispucala i lepljiva.Jedino su joj se duga kosa rasputena po prsima i ogromne, uplaene oèi presijavale.

Èovek preruen u Rimljanina sa Istoka, koji je Hevigu bio nepoznat, drao ga j

e za levu miicu dobro uvebanim zahvatom. Huan Mendoza drao ga je za desnu, usiljenose osmehujuæi svaki put kad bi mu zavrnuo lakat. Bio je odeven u zapadnom stilu,ba kao i Krasicki koji je stajao pored kreveta.

"Gde je posluga?" upita Hevig ne razmiljajuæi."Upucali smo ih", odgovori Mendoza."ta...""Nisu prepoznali puku, pa ih to nije uplailo. Nismo smeli da dozvolimo da

te njihove jadikovke upozore. Umukni."ok od spoznaje da su oni mrtvi, nada da su deca poteðena i da bi ih neko sir

otite moglo prihvatiti, doveli su Heviga u stanje tuposti, kao da mu bee ubrizgano



sredstvo za ublaavanje bola. Ksenijin ga je kaalj sve vie razdirao."Hauk", obrati mu se ona promuklim glasom, "ne, Jone, Jone..." Bespomoæno

je pruala ruke k njemu, dok su njegove su bile sputane.Na irokom licu Krasickog behu se urezale godine. Mora da mu je mnogo od iv

ota prolo u tumaranju gore-dole kroz vreme - svaki put kada je trebalo prireditineko nasilje. Obraæao se Hevigu s ledenim zadovoljstvom. "Moda æe te zanimati da znaoliko je mnogo truda otilo na traganje za tobom. Kotao si nas, Hevie."

"Nije trebalo... da se... toliko muèite", odvrati zatoèenik."Nisi valjda mislio da æemo te ostaviti na miru? Ne samo zato to si nam pob

io one ljude. Nisi ti neuki neotesanko; pametan si ti i stoga veoma opasan. Liènosam posvetio mnogo panje ovom zadatku."

Hevig turobno pomisli: Ba su me precenili."Moramo da znamo ta si dosad radio", nastavi Krasicki. "Posluaj moj savet

i saraðuj.""Kako ste...""Igrali smo se detektiva. Poli smo od pretpostavke da æe, ako je ta grèka por

dica bile vredna svega onog to si uèinio, verovatno i dalje nastaviti da ih viða. Morm priznati da si dobro zametnuo tragove. Ipak, s obzirom na ogranièen broj ljudi koji nam je na raspolaganju, na potekoæe vezane za delovanje na ovom terenu i na sveostalo to smo morali da uèinimo kroz istoriju - ne bi trebalo da bude isuvie samozaovoljan svojim petogodinjim bekstvom. Naravno, kada smo ti prili blizu, izabrali smo ovaj trenutak da te èepamo. Svi u susedstvu znaju da ti je ena teko bolesna. Èekasmo da izaðe, znajuæi da æe se ubrzo vratiti." Krasicki prelete pogledom preko Ksenij"I pridruiti nam se, jel' tako?"

Ksenija je u groznici drhtala i cvilela, kao to je cvilio naputeni pas nadnjenim ocem, svojim mrtvim gospodarom. Krv je bojila crveno sluz koju je iskaljavala.

"Hriste!" kriknu Hevig. "Pustite me! Dozvolite mi da joj pomognem!""Ko su oni, Jone?" upita ga Ksenija moleæivim glasom. "ta ele? Gde je tvoj s

vetac?""Osim toga", oglasi se Mendoza, "Pat Morijarti bio je moj prijatelj." On

ga ponovo snano pritisnu, bezmalo mu polomivi ruku.Kroz mrak koji mu je pao na oèi od bola to mu je proimao telo, Hevig je èuo K

asickog: "Ako bude posluan i krene sa nama ne praveæi nam nevolje, u redu, ostaviæeme na miru. Èak æu joj dati injekciju iz tog pribora koji si, pretpostavljam, otiao dadonese."

"To... nije... dovoljno... Molim te, molim..."

"To je sve to æe dobiti. Kaem ti, veæ je mnogo ljudi i godina utroeno zarad e. Nemoj da ih gubimo jo vie i da se nepotrebno izlae opasnosti. Èuj, bi li vie voa joj polomimo ruke?"

Hevig popusti sa suzama u oèima.Krasicki je odrao obeæanje, ali je tako grubo zario iglu da Ksenija kriknu.

"Ne boj se, ne boj se, najdraa moja, sve æe biti kako valja, sveci bdiju nad tobom", vikao je Hevig iz dubine bezdana koji je tretao. Potom se obrati Krasickom: "Sluaj, dozvoli mi da se oprostim od nje, mora to uèiniti, uèiniæu sve to trai ako mda se oprostim."

Krasicki slee ramenima. "U redu, samo brzo."Mendoza i onaj drugi i dalje su ga èvsrto drali dok je stajao pognut nad sv

ojom dragom. "Volim te", reèe joj on, ne znajuæi da li je uopte bila u stanju da ga èue njegove reèi kroz groznicu i uas. Usta koja je dodirnuo bila su nalik mumiji, a n

e ona kojih se seæao."Gotovo je", reèe Krasicki, "polazimo."Putujuæi uz vreme, Hevig nije bio svestan ljudi koji su ga drali sa strane.

Mada su bili dostupni njegovim èulima, kao uostalom i njegovo vlastito telo, jedina stvarnost bile su treperave senke u sobi. Video je kako Ksenija ostaje sama ikako plaèuæi posee rukama za njim; video je kako postaje mirna; video je nekog kojije, verovatno zabrinut, provalio vrata da bi uao, nekoliko dana kasnije; video jezbrku, potom praznu sobu, a onda su u njoj bili sasvim nepoznati ljudi.

Mogao je da se suprostavi, da je prisilio sebe da ostane u normalnom vremenu tokom prve stanke koju su napravili da bi udahnuli i kada su oni koji ga be



hu zarobili bili odveæ tromi za brz pokret. Ali, ima mnogo naèina na koji se moe slomiti volja. Bolje je ne stiæi u Tvrðavu ovako obogaljen telom i duhom i biti podloan svim zahtevima koji bi Kalebu Volisu mogli pasti na pamet. Bolje je saèuvati priliku za osvetu.

Ova mu je pomisao bila maglovita. Bio je ophrvan Ksenijinom smræu. Jedva da je zapaao kako su se senke pomerale - njena i njegova kuæa sruena je, da bi se umesto nje sagradila veæa, koju je zahvatio poar kada su Turci zaposeli Peru; potom suna tom mestu nicale graðevina za graðevinom kojima su prolazila lica i lica i lica,sve do konaènog usijanja i naslaga radioaktivnog pepela; nije zapaao ni njihov zastoj meðu ruevinama, let preko okeana, i nastavak puta u onu buduænost gde ih je èekao oglavica. U njemu je postojala samo Ksenija, koja ga je videla kako ièezava i spustila svoje telo da umre u osami, bez poslednje ispovesti.

Dok je leto prekrivalo Tvrðavu uarenom, bakarnom svetloæu, soba, Hevigova tamica, sa zidovima od opeke, bila je mraèna i hladna. Osim umivaonika, toaleta, duekai dve stolice sa naslonom, nièeg vie nije bilo u njoj. Jedini prozor gledao je nazamak, selo i seljake kako rintaju za svoje gospodare. Sunce je zaslepljujuæe bljetalo.

ièano ue, zavareno na oba kraja, protezalo se duinom od pet stopa, od okova a katancem na njegovom èlanku do gvozdene spone u zidu. To je bilo dovoljno. Putnik kroz vreme poneæe sa sobom sve to je u neposrednom dodiru sa njim, kao, na primer, odeæu. U ovom sluèaju, Hevig bi morao da potegne èitavu kulu. Nije ni pokuao.

"Sedi, samo sedi", bio je uporan Kaleb Volis.Posadio je svoju pozamanu zadnjicu u jednu od stolica, van domaaja svog za

toèenika. Crna uniforma sa epoletama, uredno zaèeljani zulufi i golo teme bili su potvrda njegovog gospodstva nad Hevigovom prljavom, starinskom odeæom, neobrijanom bradom i zakrvavljenim oèima sa modrim podoènjacima.

Volis odmahnu cigarom. "Nisam neizbeno besan na tebe. ta vie, gotovo se divim tvojoj energiji i pameti. elja mi je da ih ponovo pridobijem za sebe. Stoga sam naredio momcima da ti dozvole da se odmori pre naeg razgovora. Nadam se da je klopa bila dobra? Sedi, sedi."

Hevig ga poslua. Oseæaj sluðenosti nije poputao. Prethodne noæi sanjao je Kseu. Putovali su nekamo ogromnom triremom, èija su se jedra iznenada pretvorila u krila i ponela ih uvis, ka zvezdama.

"Sami smo ovde", reèe Volis. Naoruani pratilac stajao je iza debelih, zatvorenih vrata. "Moe slobodno da govori."

"A ta ako neæu?" odgovori Hevig.

Volis ga prostreli pogledom. "Hoæe. Ja sam strpljiv èovek, ali nemam nameru da dozvolim da se majmunie sa mojom sudbinom. Ostao si iv, jer sam smatrao da bi mogao da nam se nekako odui za uèinjenu tetu i nevolje koje si uzrokovao. Recimo, dobropoznaje pozniji dvadeseti vek, èak ima i novac tamo. To bi nam itekako moglo biti odpomoæi. A i bolje je za tebe da bude."

Hevig se zagnjuri u svoju koulju, glupo pomislivi: Nije ba bilo nimalo dostojanstveno to to je novopeèeni udovac, zarobljen i zastraen muèenjem, trebalo da budeneopran, da tu sedi u vlastitom smradu i da se drapa. Jednom je Kseniji napomenuo da njeni oboavani klasici imaju neku istinsku primesu ivotinjskog u sebi; a onabi mu pokazala odlomke Homera, dramskih pisaca, tvoritelja oda, oh, sijaset njih, da bi mu dokazala da nije u pravu; kaiprstom je poigravala po stihovima, dok supèele zujale með njenim ruama...

"Razabrao sam da si u Konstantinopolju imao neku seljanèicu koja se razbol

ela i koju si morao da ostavi da umre", reèe Volis. "Ba teta. Saoseæam, donekle. Ipada zna, mladiæu, sam si na sebe navukao nedaæu. I na nju." Klimao je ogromnom, æelavomglavom. "Da, jesi. Ne kaem da te je Bog kaznio. Moe i to biti, ali priroda zaistadaje ljudima ono to zasluuju, a ne prilièi jednom pravom belom èoveku da se vee za oput nje. Zna i sam da je bila Levantinka. to znaèi meanac - jermenska, azijatska, ekimska, jevrejska, verovatno i sa primesom crnaèkog..." Volis nanovo iroko izmahnucigarom. "Vidi, nemam nita protiv da se vi momci zabavljate", dodade on veselo namigujuæi. "Ne, ne. Pretpostavljam da je to deo tvog nastupa, da postane prokleto blizak ma kojoj eli, i kada je eli, i onda za nju, ili bilo kog drugog, nema nièeg beslenog." Volis ga preteæi pogleda. "Ali ti, Dek, ti si se njome oenio."



Hevig pokua da ga ne slua. Bez uspeha. Glas je grmio po njemu:"Uèinio si veæu greku nego to si toga bio svestan. To ja zovem tipiènim prime

. Nisko si pao, jer nisi mogao nju, meleskinju, uzdiæi na svoj nivo. I tako si ponizio èitavu rasu." On pootri ton. "Zar ne shvata? To je oduvek bilo prokletstvo belog èoveka. Zato to je inteligentniji i oseæajniji, otvara se prema onima koji ga mrze.Oni ga okreæu protiv njega samog, kljukaju ga laima, klize svojom ljigavom stazompreuzimanja vlasti u njegovoj domovini, sve dok se jednom ne osvesti i vidi da se sa prirodnim neprijateljem udruio protiv vlastitog brata. Oh, da, da, izuèavao sam tvoj vek, Dek. Bilo je to onda kada se zavera rascvetala u bitku koja je unitilasvet i otkljuèala vrata Mongima i Mauraima... Zna ta mislim da je najuasnija tragedja svih vremena? Kada su dva najveæa genija koja æe bela rasa ikada iznedriti, dvojica koja su je mogla spasti od Slovena i Kineza, bila namamljena u rat na suprotnim stranama. Daglas Makartur i Adolf Hitler."

Hevig shvati - trenutak kasnije, isprva sa blagim iznenaðenjem, a potom savatrenim zadovoljstvom - da je lupio nogom o pod i zapucketao prstima: "Ako teGeneral ikad èuje da to kae, ne bih, Volise, ni ovolicko dao za tvoj ivot! A mislim a ni toliko ne vredi."

Neoèekivano, a moda i nije bilo neoèekivano, njegove reèi nisu izazvale gnev. Sada si dokazao upravo ono o èemu sam ti govorio." Obraæao mu se tonom koji je imaoprizvuk saaljenja. "Dek, moram te naterati da uvidi punu istinu. Znam da ima zdraveinstinkte. Oni su samo zakopani pod gomilom vetih lai. Video si to crnaèko carstvo ubuduænosti, a jo ne sagledava ta treba uèiniti, ta mora da se uèini, da bi se èovetilo na pravi put svoje evolucije."

Volis stade povlaèiti dim iz cigare sve dok njen vrh nije poèeo da plamti ka

o svetionik, pa izdahnu dim oporog mirisa i nastavi bezazlenim glasom: "Svakako,danas nisi onaj pravi. Izgubio si devojku do koje ti je stalo, i, kao to rekoh,saoseæam." Pauza. "Ipak, bez obzira na sve, ona bi do sada veæ uveliko bila mrtva, zar ne?"

A onda postade krajnje estok. "Svi umiru", dodade on. "Osim nas. Verujemda mi, putnici kroz vreme, ne moramo umreti. Moe ostati meðu nama. Moe iveti veèno

Hevig jedva savlada elju da mu odgovori: Ni u kom sluèaju, ako to znaèi nagodba s tobom. Èekao je.

"Na putu su da otkriju besmrtnost, daleko u svetu koji gradimo", reèe Volis. "Ubeðen sam. Reæi æu ti neto. Ovo je poverljivo, ali, mogu se ili osloniti na tebe,u protivnom si mrtav. Vratio sam se u Prvu Fazu, do pred njeno okonèavanje, ovog puta temeljitije nego prethodnog, kada sam napisao priruènik. Seæa se da æu tada veæ bistarac. Otromboljeni obrazi, sluzave oèi, pegave ruke koje drhte... nije ba prijatn

o videti sebe ostarelog, ne, nimalo prijatno." Glas mu dobi u odluènosti. "Na tomobilasku nauèio sam neto novo. Naposletku æu nestati. Vie me nikada neæe videti, osimdne kratke posete koju sam veæ posvetio Drugoj Fazi. Nikad. Isti je sluèaj i sa veæinom mojih glavnih saradnika. Nisam uspeo da im svima popamtim imena - beskorisno je traæiti vreme na to... Ali, ne bih bio iznenaðen ako se ispostavi da si i ti meðu njima."

Te reèi potakoe Heviga da se vrati iz ravnodunosti i on slabanim glasom upit: "ta bi, po tvom miljenju, trebalo da se dogodi?"

"Èemu to pitanje? O tome sam veæ pisao." Volis kao da je likovao. "Nagrada.Posle dobro obavljenog posla, pozvaæe nas iz daleke buduænosti i uèiniti nas veèno mladm. Nalik boanstvima."

Napolju, na nebu, graktala je vrana.U Volisovim reèima nestade pompeznosti. "Nadam se da æe nam se prikljuèiti, D

, reèe on. "Zaista. Ti si ivi oganj. Nije mi teko da priznam da je na osnovu razgovora s tobom, povodom onoga to si ti uoèio u Konstantinopolju, Krasickom sinula idejao naem napadu. A ti si nam tamo obavio dragocen posao, pre nego to si poandrcao. Bio je to, do dana dananjeg, na najbolji poduhvat. Pruio nam je ono to nam je bilo ptrebno da bismo se proirili u vremenu. Veruj mi, Kaleb Volis nije nezhvalan.

Razumem", nastavi on da prede. "Bio si okiran. Za tebe je to bilo otkriæe,a za nas samo surova neminovnost nae misije. A ta reæi za Hiroimu? ta je sa tamo nesirotim hesenskim momkom koji, èeznuæi za svojim domom, umire sa olovom u utrobi uime amerièke nezavisnosti? Seti se, Dek, ta je sa ljudima, tvojoj bratiji po oruju, oje si sam ubio?



Hajde da njihove ivote sravnimo sa ivotom te devojke u koju si se zaljubio. Hajde da tetu koju si nam uèinio odbijemo na raèun tvojih usluga koje nam moe priu... U tom sluèaju smo svi namireni, jel' tako? Okej. U godinama koje su sledile mora da si imao dosta posla. Mora da si sakupio podosta podataka. Kako bi bilo danam ih isporuèi? I odvede nas do svog novca, koji bi nam mogao prepisati? Da zasluioj povratak u nae bratstvo?"

Zatim okrutno nastavi: "Ili vie voli usijano gvoðe, kljeta, burgijanje po zma, vete ruke naih struènjaka - a i sam zna da ih imamo - sve dok me ono to od tebeeostane ne bude molilo da ga pustim da umre?"

Mrak najpre ispuni sobu, a zatim i prozor. Hevig je tupo gledao u kasetofon i veèeru koju su mu doneli, sve dok vie nije bio u stanju da ih vidi.

Mora se pokoriti, razmiljao je. Volis teko da je lagao o buduænosti Tvrðave. ada ih ne moe savladati, a ti im se pridrui, i nadaj se da æe biti milostivi, u ime senijinog bojaljivog duha.

Ipak, ako je - recimo - Volis saznao da Maurai poseduju psihonarkotike,kojih se ono sami uasavaju, pa poslao èoveka po to...

Pa, i Julije Cezar je kasapio i potèinjavao da bi odrao svoju politièku karijeru. Uprkos tome, odredio je smernice zapadne civilizacije, koja je svetu zauzvrat dala katedralu u artru, crkvu sv. Franje Asikog, penicilin, Baha, Veliku povelju slobode, Rembranta, astronomiju, ekspira, ukidanje ropstva, Getea, genetiku, Ajntajna, pravo glasa enama, Dejn Adams, otiske èovekovih stopala na Mesecu i èoveka sogledom okrenutim ka zvezdama... Da, ali isto tako i nuklearne bojeve glave i totalitarizam, automobil i Èetvrti krstaki pohod; sve u svemu, ravnotea je tu, sa gled

ita veènosti...Da li je trebalo da se on, pravi Dek Hevig, usudi i ustane protiv celokupne sutranjice, zarad ono malo praine koja je ostala od njegove ljubljene?

Je li to bio u stanju? Uskoro æe doæi njegov krvnik i proveriti ima li togodzapisanog na traci.

Bilo bi bolje da ima na umu da Dek Hevig nikada nije smatrao da æe iveti veèn, ba kao ni Dukas Manasis, ili Ksenija, ili ma ko drugi.

Osim: nije morao da svojim neprijateljima pokloni besplatnu vonju. Mogaoje da ih natera da sagore jo neku godinu ljudskog veka. Makar i ne znao od kakvebi koristi to moglo biti.

Neèija ruka ga je drmusala. Oprezno i polako otvarao je oèi iz nelagodnog dremea. Dlan mu zaèepi usta. U crnilu: "Tiho, ludo jedna", reèe Leonsa apatom.

13.Baterijska lampa nalik olovci ivnula je svetloæu. Snop njenih zrakova ispipavao ga je sve dok metal nije bljesnuo na njegovom glenju. "Oh", uzdahnu Leonsa. "Znaèi, tako su te upecali? Raèunala sam na to. Dri ovo." Ona mu dobaci lampu i on. jooamuæen, tresuæi se od udaraca vlastitog srca i naavi se u èudu, nije je mogao smireti. Ona izusti psovku, zgrabi svetiljku natrag, stavi je meðu zube, nae nad njim ipoèe da strue testericom.

"Leonsa... draga moja, nije trebalo..." zamuca Hevig.Ona neto ljutito progunða i on proguta knedlu i umuknuo. Kroz prozor su bli

stale zvezde.Kada je presekla kabl, tako da mu je na nozi ostala samo alka, Hevig se

teturavo uspravi. Ona uskliknu i ugasivi svetlo ubaci lampu u dep od koulje - inaèe,primetio je, nosila je dins i patike, pitolj i no - i obujmi ga rukama. "Sluaj", a

mu ona, "kliznuæe unapred do izlaska sunca. Nek' ti donesu doruèak pre no to se opetvrati u sada. Kapira? 'Oæemo da misle da si pobegao posle doruèka. Moe li to da izvprotivnom, mrtav si."

"Pokuaæu", reèe on obamrlo."Dobro." Ona ga poljubi kratko i snano. "Nestani."Hevig krenu u vreme opreznom brzinom. Kada je prozor postao siv, on izro

ni, namesti okove tako da se na prvi pogled nije moglo primetiti da su preseèeni,i stade da èeka. Bio je to najdui sat u njegovom ivotu.

Straar uðe noseæi na tacni hranu i kafu. "Zdravo", dobaci mu Hevig praznim glasom.



Zauzvrat dobi osoran pogled i upozorenje: "Jedi brzo. Nameravaju da uskoro razgovaraju sa tobom."

U jednom muènom trenu Hevig pomisli da æe straar ostati da ga nadgleda dok jede. Ali, povukao se. Kada je èuo da su se vrata zalupila, morao je da na trenutakprisedne; kolena su mu klecala.

Leonsa... Halapljivo je ispio kafu. Osetio je kako mu se snaga i volja oporavljaju. Zatim se pridie i krenu putem prethodne noæi.

Traèak svetlosti upozorio ga je da se pribliava svom odreditu. Uronivi u noralno vreme, zaèu promuklo mrmljanje u sobi: "Moe li to da izvede? U protivnom, mrtavsi."

"Pokuaæu.""Dobro." Pauza. "Nestani."Èuo je blago strujanje vazduha kako ispunjava vakuum na mestu gde je staja

lo njegovo telo, i to ga je uveri da je stigao u pravi èas. "Ovde sam", pozvao jetiho.

"Uf! Ah!" Imala je nesumnjivo odlièan vid u mraku, jer doðe pravo k njemu. "'Si èitav?"

"Da. Verovatno.""Nema brbljanja", naloi mu ona. "Jes' da smo ih naegaèili, ali mo' im pasti

a pamet da provere i ove sate. Evo ti, dr' me za ruku i klizni nizvremeno. Ne pouruj se. Znam da æemo uspeti. Sam' neæu da oni otkriju kako."

Jedan deo obuke u Tvrðavi ukljuèivao je i vebanje u uporednom putovanju. Onajkoji bi startovao 'bre' ili 'sporije' od svog saputnika osetio bi otpor i moraoje da na odgovarajuæi naèin prilagodi vlastitu hronokinezu.

Nekoliko noæi unazad, soba je bila prazna, a vrata otkljuèana. Sili su zasenèeim stepenicama, pa proli senovitim dvoritem kroz dveri zdanja, koja su u to vremeneosporne vladavine uglavnom stajala otvorena. S vremena na vreme morali su da izrone da bi udahnuli, ali su za to birali samo mrak. S one strane sputenog pokretnog mosta, Leonsa krenu krupnim koracima. Hevig se èudio zbog èega, jednostavno, nije odabrala da odu u dan kada zamak nije ni postojao, ali odmah shvati da je postojala opasnost da neoèekivano natrèe na nekog iz okoline. Jer, nekada, pre nego to jeTvrðava bila sagraðen, na tom je mestu bila uma kojom je uvek vrljalo mnogo lovaca.

Pomuæen isrpljenoæu i bolom, bilo je najbolje prepustiti se njenom voðstvu. Nakraju krajeva, oslobodila ga je, zar ne?

Odista, jeste. Bilo mu je potrebno neko vreme da to prihvati.

Sedeli su u umi, jednog leta pre nego to je roðen Kolumbo. Drveæe je bilo di

sko, izmeana stabla hrastova i brestova i breza. Njihov opojni miris ispunjavao je vazduh, njihovo liæe bacalo je zelenu senku na gotovo oèvrslo okolno bunje. Odnekudje dopiralo kuckanje detliæa i kretanje sojke. Na ognjitu koje je pripravila Leonsa,gorela je vatra niskim plamenom. Nad njom je stajao improvizovani raanj, na komese pekla jarebica, Leonsin plen iz nebrojenog jata koga su poplaili pri dolasku.

"Nikako mi nije jasno", reèe ona, "kako je èaroban bio ovaj svet koji je postojao pre nego to su ljudi s mainama sve dokrajèili. Vie ne razmiljam mlogo o Vrhunm Godinama. Preèesto sam bila onde."

Sedeæi naslonjen na panj, Hevig namah, najeivi se, doive oseæaj veæ viðenog.se prisetio i razloga: èitav prizor bio je nalik onome od gotovo jednog milenijumaod ovog èasa, kada su on i ona... ali, sada mu je bila nekako bliskija. Kosa bojemahagonija, ravno podiana, preplanula koa, lobanja lasice, odlika Skule, zabaèena uazad, krupno telo odeveno u deèaèkom stilu, izgledala je kao da je dola pravo iz njeg

ove rodne epohe. I njen engleski bio je podosta izgubio od nepravilnog naglaska.Svakako, jo je uvek nosila oruje, a nije promenila ni svoj maèji hod ni oholo dranj.

"Koliko dugo?" upita je radoznao."Otkad si me ostavio u Parizu? Rec'mo, tri godine." Ona namrgoðeno pogleda

pticu na ranju, dohvati je i okrenu iznad tinjajuæih ugaraka."ao mi je. Ba sam ispao bednik. Zbog èega si onda poelela da me oslobodi?"Leonsa se jo vie namrti. "Bil' mogao da mi kae ta se desilo?""Zar ne zna?" uzviknu on zapanjeno. "Nebesa mu, ako nisi bila sigurna zbo

g èega sam uhapen, kako si mogla biti sigurna da to nisam i zasluio..."



"Govori, 'oæe li?"Krenuo je da prièa, na preskok i u kratkim crtama. S vremena na vreme pogl

edala bi ga svojim kosim oèima, ali lice joj i dalje bilo bezizraajno. Na kraju prozbori: "Pa, izgleda da me predoseæanje nije prevarilo. Nisam propustila neto naroèito. Sve mi s' vie bljuvalo na tu klapu, kad sam vid'la èime se sve slue."

Mogla je reæi neku lepu reè za Kseniju, pomisli on, i stoga ravnom merom uzvrati njenoj grubosti: "Nisam verovao da æe imati zamerke na onaj deo u vezi pljaèke iobraèuna."

"Ne bi', da je bilo poteno, sila sprot' sile, pamet sprot' pameti. Ali ti... akali... oni kidiu na bespomoæne. I rad' zabave vie negol' zbog koristi." Vrhom oa, poput ukroæenog divljaka, bocnula je pticu na ranju. Kapljica masti kanu na ar;i plamen bljesnu uz prtanje. "'Sim toga, u èem' je smisao celog tog posla? Zato bi trebalo da se trudimo da vratimo maine na svet? Da bi Kal Volis mog'o biti unapreðenu zvanje Boga sa viom struènom spremom?"

"Znaèi, kada si saznala da su me otkrili i zarobili, u tebi se konaèno probudio buntovnièki duh?" upita Hevig.

Nije mu odgovorila neposredno. "Otila sam u vreme pre, kao to pretpostavlja, kad je soba bila prazna, a potom uz vreme do tebe. Prvo sam, dodue, sledeæ' par dana bila {' njima, da ne bi posumnjali da sam umeana u tvoje bekstvo. Ha, da s' vid'o kak' su jurcali okolo, k'o obezglavljene kokoi! Tutnula sam im prièu kako si se verovatno spajtao sa nekim putnikom dok si boravio u prolosti." Ona podie, pa opet spusti svoja iroka ramena. "Tja, fora je prola. Po svem' sudeæi, bilo je nevano pminjati je preðanjem Volisu na njegovoj istraivaèkoj turneji. Zato priznati neuspeh?sle tvog nestanka, on æe se ponovo pojaviti tek godinama kasnije, a u meðuvremenu se

nita strano nije dogodilo. Tebi je bilo svejedno. A biæe i meni, poto se nikad neæuatiti sa jednog svog izleta. Mis'im da æe smatrati da sam se skrkala kolima." Smejuljila se. "Ba volem sportska kola, da raspalim jednu vonju izvan Èikaga."

"Uprkos, hm, tvom protivljenju da se u novom svetu obnovi upotreba maina?" zaèudi se Hevig.

"Pa, moemo uivati u njima dok ih imamo, zar ne, nezavisno od toga da l' æe opstati, ili bi trebalo da opstanu?" Gledala je netremice u njega, i glas joj postade turoban. "To je otpril'ke sve to moemo da uèinimo, ti i ja. Da naðemo neku mijupu za nas, tu i tamo po prostor-vremenu. Jer, zasigurno nismo mi ti kojima æe uspeti da osujete Tvrðavu."

"Nisam ubeðen da je njihova pobeda unapred zacrtana", primeti Hevig. "Modaje to samo moja pusta elja. Posle svega to sam video, ipak..." Ozbiljnost mu je pomogla da prekrije prazninu u dui koja bee ostala za Ksenijom. "Leonsa, grei u tome

se protivi nauci i tehnologiji. Istina je da se mogu zloupotrebiti, ali to je sluèaj i sa veæinom stvari. Priroda nikad dosad nije bila u savrenoj ravnotei - ima mnoo vie istrebljenih nego ivih vrsta - a primitivni èovek bio je isto toliko ruilaèki trojen koliko i savremen. Njemu je jednostavno bilo potrebno samo vie vremena daisrpi prirodu. Sasvim je verovatno da su lovci kamenog doba istrebili dinovske sisare pleistocena. Izvesno je da su farmeri srpom i motikom istroili ono to se u poèetku zvalo plodno tle. I gotovo èitavo èoveèanstvo umire u mladosti, iz razloga koji semogu spreèiti, kad ima naèina... Maurai æe uèiniti mnogo vie od ponovnog uspostavljaota na Zemlji. Napraviæe prvi pokuaj da stvore ravnoteu u ivotnoj sredini. I oni æe biti u stanju da ostvare zato to poseduju nauèno znanje i sredstva."

"Ne izgleda mi da æe im poæi za rukom.""Ne umem ti reæi. Ta tajanstvena daleka buduænost... mora se bolje izuèiti." H

evig protrlja oèi. "Kasnije, kasnije. Ovog èasa sam isuvie umoran. Pozajmi mi svoj no

posle ruèka, da naseèem malo granja i stavim ga pod glavu i prespavam nedelju ili dve."Ona se pokrenu i priðe mu na kolenima, pa mu poloi jednu ruku oko vrata, do

k mu je prstima druge mrsila kosu. "Siroti Dek", mrmljala je. "Nedostaj'o si mi na neki naèin, jesi li? Oprosti. I za mene je ova naa beanija bila vel'ki napor, i...Samo ti spavaj. Sad smo mirni. Danas uivajmo u spokoju."

"Nisam ti zahvalio za ono to si uèinila", reèe on nespretno. "Nikad neæu biti stanju da ti zahvalim."

"Ti, plitkoumni!" Ona ga obrgli obema rukama. "ta misli, zato sam te potegla odande?"



"Ali... ali... Leonsa, video sam kako moja ena umire...""U pravu si", mrknu ona. "Kako bi'... elela da se tamo vratim... i upoznam

tu devojku. Ako te je uèinila sreænim... Ne mo' biti, znam. Pa, èekaæu, Dek. Koliko ude bilo potrebno, èekaæu."

Oprema koju behu poneli sa sobom dozvoljavala im je samo kratkotrajan boravak u drevnoj Americi. Mogli su, dodue, otiæi uzvremeno po nju i vratiti se. Ipak, posle svega to su propatili, nisu sebi smeli priutiti beskorisnu idilu.

Mnogo je vanije bilo stanje Hevigog biæa. Rana se u njemu sporo zaceljivala, ali ipak jeste, ostavljajuæi duboki oiljak: reenost da Tvrðavi objavi rat.

Nije ni pomiljao da je u pitanju bila samo puka elja za osvetom Ksenijinimubicama. Leonsa ga je razumela i pridruila mu se, jer ena iz naroda Gleèera uvek ide stopama svog mukarca. Dozvoliæe joj da ga sledi dokle god bude bila odana njegovom cilju. (Da li je nagon uvek zlo? Moda moe poprimiti i vid preterane pravednosti.) Uglavnom, verovao je da iskreno misli da se mora obraèunati sa tom hajduèijom. Strahote koje su veæ poèinili i koje æe tek poèiniti, nisu se mogle promeniti; ali, moe le ta teta u celosti zauzdati, moe li barem daleka buduænost biti poteðena?

"Zagonetka koju treba razreiti", reèe on naglas, obraæajuæi se Leonsi, "sastojse u tome to, po svemu sudeæi, nijedan putnik kroz vreme nije roðen u eri Maurai ilinakon toga. Svakako, mogu iveti u potaji, nalik veæini onih u preðanjoj istoriji - pevie uplaeni, ili previe veti u prikrivanju svoje neobiènosti. Svejedno... zar baZvuèi gotovo neverovatno, zar ne?"

"Jesi li istraivao?" upita ga ona.Bili su u jednom hotelu iz sredine dvadesetog veka. Oko njih, u rano veèe,

tretao je i treperio Kanzas Siti. Izbegavao je nekadanja mesta izlazaka, sve dok

nije postao siguran da ih Volisovi ljudi neæe otkriti. Leonsa je, kolena privuèenihuz bradu, sedela na krevetu obasjana blagom svetloæu noæne lampe. Nosila je providniogrtaè. Nikakvim drugim znakom nije pokazivala da mu je u svom srcu ita vie od saputnika nalik sestri. Duh lovca nauèio ju je strpljenju, vetinom Skule nauèila je da pronikne duu.

"Da", reèe on. "Prièao sam ti o Karelo Keadimu. Njegova se poznanstva proteuom planete. Ako on nije u stanju da otkrije putnika kroz vreme, onda to ne moe niko. A izvukao je sreæku bez dobitka."

"ta to treba da znaèi?""Ne znam, osim... u svakom sluèaju, Leonsa, mi moramo da pokuamo. Moramo da

preduzmemo putovanje u vreme s one strane epohe Maurai epohe."

Ponovo su praktièni problemi oduzeli dragocene vreme ivota.

Razmislite... Jedna epoha ne zamenjuje drugu naglo i potpuno. Svaka novatenja zamagljena je sa bezbroj suprotnih strujanja. Recimo, Martin Luter nije bio prvi protestant u pravom - kako nauènom, tako i politièkom - smislu te reèi. On je jednostavno bio prvi koji je uèvrstio pokret. A njegov je uspeh bio utemeljen na vekovnim pokuajima i padovima hesita, lolarda, albiana, i tako redom, sve do jeresiu osvit hriæanstva; a ove su, opet, jo drevnijeg porekla. Isto tako, termonuklearnirektor i prateæe maine pojavile su se i rasprostrle u vreme kada je misticizam Azije, milionima umova, poricao da nauka moe odgovoriti na sutinska pitanja ivota.

Ako elite da izuèavate neku epohu, u kojoj godini treba poèeti?Moete se kretati kroz vreme, ali kad stignete do cilja, ta vam preostaje o

sim vlastitih nogu da zakoraèite prostorom? Gde æete se zakloniti? ta æete jesti?Mnotvo kratkih izleta u buduænost prethodilo je poèetku pripreme plana.Pojedinosti su nebitne. Na zapadnoj obali Severne Amerike trideset prvog

veka, hibridni inglis-maurai-panski jezik nije bio toliko razvijen i Hevig je uspeo da napipa svoj put. U povratku je poneo priruènik iz gramatike, reènik i odabrani materijal za èitanje. Uèeæi pojedinaèno, a vebajuæi uzajamno, on i Leonsa uspeli su eknu zadovoljavajuæe teèan izgovor.

Trgovaèkim brodom na atomski pogon i robotskom posadom putovalo je tolikoposetilaca iz prekomorskih krajeva, da pridodato im dvoje oèiglednih stranaca nijepreterano privlaèilo panju. Naroèito ako se ima u vidu da je Sancisko bio omiljeno odredite hodoèasnika; u njemu je guru Duago Samito imao svoje otkrovenje. Niko nijeverovao u èuda. Ljudi su verovali da, ako stanete na breg sa uklesanim ljudskim likom i pogledate nanie u putir, koji je zapravo bio Zaliv, i doivite sebe u jedinst



vu sa nebom, zemljom i vodom, moete proniæi u sutinu vlastitog biæa.Zahvaljujuæi svetskoj finansijskoj maineriji, hodoèasnicima nije bila nuna kr

ditna kartica. Na sebi svojstveni asketski naèin, bila je to godina procvata i napretka. Domaæinstva koja su se nalazila na putu hodoèasnicima mogla su ih bez velikogodricanja nahraniti i pruiti im smetaj, a jedina dobit koja je proisticala iz takvih gostoprimstava sastojala se u prièama putnika-namernika koje su ovi pripovdalinjihovoj deci.

"Ako tragate za Gospodarima Zvezda..." primeti tamnoputi, ljubazni èovek koji ih bee ugostio jedne noæi. "Da, nedaleko odavde nalazi se njihova predstraa. Ali, zasigurno postoji neka i u vaoj zemlji."

"Samo smo radoznali da vidimo jesu li ovdanji Gospodari Zvezda nalik onima kod nae kuæe", odgovori Hevig. "Èuo sam da ih ima bezbroj vrsta."

"Taèno. Taèno.""To je neznatni dodatak kilometara na naem putu.""Ne treba da peaèite do tamo. Dovoljno je da pozovete." Hevigov domaæin pokaz

a na holografski komunikator koji je stajao u uglu sobe, a èije su razmere bile tako tuðe - i tako upeèatljive - njegovim gostima, kao to bi japanski hram bio srednjvekovnom Evropljaninu, ili gotska crkva Japancu.

"Mada sumnjam da trenutno ima ikoga u stanici", dodade njihov domaæin. "Nedolaze ovamo èesto, znate."

"U najmanju ruku, moemo ih dodirnuti", reèe Hevig.Tamnoputi èovek klimnu glavom. "Jest. Potpun uitak za sva èula... jest, uèinit

tako. Nek je Bog sa vama, onda, i sami budite Bog, sa sreæom."

Izjutra, nakon jednoèasovnog pojanja i meditacije, porodica se vratila svom uobièajenom dnevnom rasporedu. Otac je, samo uz pomoæ vlastitih ruku, ureðivao batu a povræem; izgledalo je kao da je to vie èinio iz duboko psiholokih, nego iz ekonomskh razloga. Majka je nastavila sa radom na matematièkoj teoremi odveæ ezoteriènoj da bije Hevig shvatio. Deca se behu udubila u elektronsko-obrazovnu mreu, koja se modaprostirala irom planete i moda bila zasnovana na nekoj vrsti telepatije. Ipak, kuæaje bila mala i nenametljiva, izuzev rezbarija od kostiju kita i krova u orijentalnom stilu, gotovo usamljenog u ogromnom, zlatastom brdovitom krajoliku.

Vukuæi se niz zemljani put, dok joj je praina kripala pod èizmama, a dobro naruani roboti aputali nebom iznad glave, Leonsa uzdahnu. "U pravu si. Ne razumem ove ljude."

"Na nastojanje da ih shvatimo moe nam otiæi èitav ivotni vek", sloi se HevigNeto novo stupilo je na istorijsku scenu. Ne mora nuno biti loe, ali zasigurno je n

ovo." Poæutavi nekoliko trnutaka, on dodade: "Dogaðalo se to i ranije. Da li je tvoj paleolitski lovac istinski mogao da razume tvog neolitskog farmera? Koliko subili slièni èovek koji je iveo pod boanskim pravom svojih kraljeva i èovek koji je iblagostanju svoje drave? Ne slaem se uvek sa tobom, Leonsa."

"Ni ja sa tobom." Ona ga uhvati pod ruku. "Nastavimo da se trudimo.""Èini mi se da..." nastavi Hevig, "kaem, èini mi se da... tim Gospodarima Zve

zda pripadaju one ultra-mehanizovane baze koje isijavaju energiju, kao i zastraujuæa vazduna flota... a i, zapravo, sve ono to smo zapazili kao otru suprotnost preosalom delu Zemlje. Dolaze povremeno. U protivnom, njihove straarnice su prazne. Hej, pa to bi zaista mogli biti putnici kroz vreme?"

"Izuzev to s' oni, na neki naèin... pa, dobronamerni. Jesu li?""Te stoga ne mogu dolaziti iz Tvrðave? A to da ne? U svakom sluèaju, ne svoji

m poreklom. Praunuk piratskog osvajaèa moe postati prosveæeni kralj." Hevig pokua da redi svoje misli. "Istina je, Gospodari Zvezda ponaaju se suprotno onome to bi seoèekivalo. Onoliko koliko mogu razabrati - a ne zaboravi da mi ovaj savremeni govor niji bliskiji nego tebi, a, osim toga, postoji milion pojmova uzetih zdravo zagotovo - onoliko koliko ja mogu razabrati, doli su da bi trgovali: idejama i znanjem vie negoli materijalnim dobrima. Njihov uticaj na Zemlji tanano je neosetan,ali sveproimajuæi. Moja putovanja iza ove godine govore da æe njihov uticaj jaèati, se dok nova civilizacija... ili post-civilizacija ne vaskrsne, a nju nisam u stanju da dokuèim."

"Zar i' metani ne opisuju k'o biæa ponekad ljudska... a ponekad ne?"



"Imao sam isti utisak. A moda smo samo izvrnuli smisao nekim od slikovitih izraza u naèinu govora."

"Ti æe to veæ protumaèiti", reèe ona s poverenjem.On je pogleda. Pogled se zadrao na njoj. Imala je sunce u kosi i siæune kapi

znoja po licu, i on uhvati taj prijateljski miris njenog tela. Hodoèasnièki plat oblikovao joj se po dugim nogama. Bezvremeno nad itnim poljima, cvrkutala je crna ptica crvenih krila.

"Videæemo da li æemo moæi", reèe on.Ona se nasmeja.Po dolasku, zatekli su naputene tornjeve iljatih vrhova i prefinjeno zaobl

jene kupole. Nevidljiva prepreka zabranjivala im je pristup, te krenue uzvremeno,i kada su meðu senkama zapazili brod, zaustavie se.

Bio je to trenutak kada se letelica prizemljila. Posada je silazila nematerijalnom strmom platformom. Hevig vide èoveka i enu u pripijenoj odeæi koja je blistala poput sazveða. I vide i oblike koji nikako nisu mogli poticati sa Zemlje, nitiiz njene godine dinosaurusa, niti iz njene poslednje godine kada æe joj crveno, nabreklo sunce spaliti jalove ostatke.

Nekakva stvar oklopljenih leða, sa kljetima i glavom neprepoznatljivog oblika, razgovarala je sa èovekom isputajuæi melodiène tonove. Èovek se smejao.

Leonsa vrisnu i Hevig je u poslednjem èasu èepa da ne pobegne unazad kroz vreme.

"Ali, kako ne razume?" reèe joj Hevig, ponavljajuæi veæ nekoliko puta. "Zar zblja ne shvata kako je sve ovo èudesno i divno?"

Napokon je nagovorio da potrae noæ. Stajali su na visokom grebenu. Nebrojen

o mnogo zvezda presijavalo se od obzorja prema zenitu i ponovo ka obzorju. Povremeno bi neki meteor ostavio svoj munjeviti trag. Vazduh je bio prohladan, njihovdah pun mutnog isparenja, i ona je poèivala sklupèana u njegovom zagrljaju. Okruivala ih je tiina: "veèna tiina tog beskonaènog svemira."

"Pogledaj gore", pozva je on. "Svaka od ovih svetlih taèkica predstavlja po jedno sunce. Misli li da u èitavoj Vaseljeni samo naa planeta odie ivotom?"

Telom joj, uz drhtaj, proðe jeza. "To to smo videli...""To to smo videli neto je posvema drugaèije. Velièanstveno drugaèije." Birao

reèi. Tokom èitave svoje mladoæu nosio je viziju koju je njena mladost znala samo iz pedanja. Spoznaja da mu vizija nije zanavek izgubljena, s radoæu prostruja njegovim ilama. "Odakle bi, ako ne iz razlièitosti, mogle poticati novine, pustolovine i preporod naeg duha? Godine iza civilizacije Maurai nisu se zatvorile u sebe. Naprotiv, poèele su da se okreæu spoljnjom svetu, mnogo dalje nego to je to èovek ikad dosad

nio!" "Prièaj mi", zamoli ga ona. "Pomozi mi."Zatekao je sebe kako je ljubi. I potom potraie samo svoj kutak, gde su mog

li postati jedno.

Ali, ne postoje sreæni zavreci. Ne postoje zavreci bilo koje vrste. Sve to nm se prua, uglavnom su samo trenuci sreæe.

Bilo je veæ uveliko jutro kada se Hevig probudio pokraj Leonse. Spavala je, topla, svilena i miriljava, ruke prebaèene preko njegovih grudi. Ovog puta nije je napustio telom. Ali, svojim mislima jeste.

"Dok", rekao bi mi neprijatnim glasom oèajnika, "nisam mogao ostati tamo gde smo bili - u nekoj vrsti renesansnog Raja - nisam mogao ostati tamo, niti bilo gde, i dozvoliti da se ostvari ono to je zapisano.

Verujem da je buduænost krenula putem dobre nade. Ali, kako mogu biti siguran? Da, da, zovem se Dek, a ne Isus, i moja odgovornost dosee samo donekle; ali,gde je taèno ta granica?

Èak i da je dotièni eon bio pravo vreme za ivljenje, kojim stazama je èovek stgao do njega? Moda se seæate, jednom prilikom izneo sam vam svoje miljenje da je Napoleon morao da uspe u pokuaju ujedinjenja Evrope. Ali to ne znaèi i da je Hitler morao. Mnotvo dimnjaka Belzena govore tome u prilog. A ta tek reæi o Tvrðavi?"

Hevig probudi Leonsu, i ona se hitro spremi da nastavi put uz svog èoveka.Mogli su da krenu u posetu Karelo Keadimu. Ali, na neki naèin, on je bio is

uvie bezazlen. Iako je iveo u stoleæu raspada civilizacije, Maurai su oduvek vladali



blago, nikada ne izazivajuæi nau sveukupnu osudu. Osim toga, Karelo Keadimu bio jenadaleko poznata liènost i stoga, veoma moguæe, pod nadzorom tokom èitavog ivota.

Bila je to moja malenkost koju su Dek Hevig i Leonsa od Vahorna potraili.

14.Dogodilo se to dvanaestog aprila 1970. Dan je odisao tek poniklim proleæni

m zelenilom mokrim od noæne kie... Nebom su jurili oblaci noeni vetrom koji je mrekabarice du prilaza kuæi, a hladna i vlana zemlja lepila mi se za prste dok sam na kolenima sadio lukovice irisa.

ljunak pod toèkovima zakripa. Jedan automobil bee pristigao i zaustavio se ipod ogromnog starog kestena koji je nadmoæno vladao travnjakom. Nisam prepoznao vozilo, i, uspravljajuæi se, kratko opsovah; ba mi nije ugodno kada moram da se otarasim tih putujuæih prodavaca. U to iziðoe iz kola, i, poto prepoznadoh njega, lako sammogao pretpostaviti ko je ona mogla biti.

"Dok!" Hevig potrèa i èvrsto me stisnu u zagrljaj. "Gospode, kako mi je drago to vas vidim!"

Ne mogu reæi da sam bio beskrajno iznenaðen. Svih proteklih meseci od naeg poslednjeg rastanka oèekivao sam ga da se vrati, ukoliko je uopte bio iv. Ali, tek u tom trenutku shvatio sam koliko me je uznemiravala pomisao na njega.

"Kako ti je ena?" upitah ga.Radost zamre na njegovom licu. "Nije preivela. Prièaæu vam o tome... kasnije.

""Oh, Dek, ao mi je...""Recimo da je za mene od tada prola jedna i po godina." Okrenuvi se ka crv

enokosoj dugih nogu koja nam se pribliavala, ponovo je bio u stanju da se smei. "Dok, Leonsa, oboje ste veæ podosta èuli jedno o drugome. Ovo je prilika da se i upoznate."

Ni njoj, kao ni njemu, nije smetala ukaljana ruka koju sam pruio u stisak. U prvi mah, bio sam potresen ovim susretom. Nikad dotad ne bejah video nekog ko dolazi iz drugog vremena; Heviga u to ne raèunam. I mada mi nije mnogo toga isprièao u vezi sa njom, bilo mi je sasvim dovoljno ono to sam èuo u ostatku pripovedanja. Njen naèin razmiljanja, ponaanja i bitisanja bio je daleko drugaèiji od naèina biloje ene, bilo kog ljudskog biæa, roðenog u naoj epohi. Ako se ne varam?

Pa ipak, ova ena-lovac, èlan plemenskog veæa, vraè, povremena ljubavnica i nemlosrdni ubica - koliko lica u jednoj osobi? - nosila je sasvim obiènu haljinu; da,najlon èarape i cipele sa visokim potpeticama, tanicu, smeila se spretno namazanimusnama, i obratila mi se na engleskom koji se nije odveæ razlikovao od mog. "Kako

ste, doktore Anderson? Unapred sam se radovala ovom zadovoljstvu.""Hajde, uðimo", rekoh slabanim glasom. "Operimo ruke, a ja æu pristaviti lonèeza èaj."

Leonsa se strano trudila da ostane odmerena, ali nije uspevala. Dok je Hevig prièao, neprestano je ustajala sa stolice i unjala se oko prozora, paljivo osmatrajuæi ulicu u kojoj sam stanovao.

"Smiri se", reèe joj Hevig napokon. "Proverili smo vreme pred nama, zar sene seæa? Nema uhoda iz Tvrðave."

"Nismo mogli proveriti svaki minut", odgovori ona."Ne, ali... Dobro, Dok, otprilike kroz nedelju dana od ovog trenutka poz

vaæu vas telefonom i pitaæu vas da li smo imali nekakve neprilike, na ta æete mi vi odovoriti da nismo."

"Moda su neto nanjuili", upade Leonsa."Nemoguæe", odvrati Hevig pomalo ljutito; bilo je oèigledno da su po ovom kraju motali i ranije. "Otpisali su nas. Ubeðen sam da je tako."

"Mo' biti da sam postala ivèana jo k'o devojèica."Hevig nastavi, pomalo s oklevanjem: "Ako su nam za petama i sumnjaju da

je Dok na jatak, zar nas ne bi veæ pojurili putem do njega? Kao to vidi, nisu." Potose obrati meni: "Teko mi je da priznam da sam vas svesno izloio opasnosti. Iz tograzloga sam izbegavao i svoju majku."

"U redu je, Dek", rekoh ja, pokuavajuæi da se nasmejem. "Barem mi ovi penzionerski dani neæe biti dosadni."



"Ma, neæe vam manjkati ni dlaka s glave", bio je uporan. "Uverio sam se."Leonsa duboko udahnu vazduh. Tokom nekoliko trenutaka, koliko je vladao

tajac, èulo se samo huèanje vetra u kronjama drveæa. Sobom minu senka ploveæeg oblaka."Ako sam te dobro razumeo", prekinuh najzad æutanje, "ustanovio si da æu do

svoje smrti iveti spokojno."On potvrdno klimnu glavom."I zna dan kada æe se to dogoditi", dodadoh ja.Sedeo je nepomièno."Slaem se, nemoj mi otkriti", zavrih ja. "Ne stoga to se bojim. I ovako æu

uzmognem nastaviti da uivam u staromodnim zadovoljstvima obiènog smrtnika. Ba vam ine zavidim - to moete dvaput izgubiti prijatelja."

Èajnik poèe da zvidi.

"I tako", rekoh posle dugih minulih sati, "tvoje je miljenje da se ne smesedeti skrtenih ruku. Znaèi, namerava da uèini neto po pitanju Tvrðave?"

"Ako budemo mogli", izusti on gotovo neèujno.Leonsa, koja je sedela pored njega, zgrabi ga za miicu. "ta, ako?" skoro d

a je vrisnula. "I sama sam bila u obilasku - nabrzaka, ali mesto je veæe neg' ikaddosad, i videla sam Kala Volisa kako izlazi iz letelice - do tada æe izgraditi robotizovane fabrike - a on je, iako ostareo, jo uvek bio tamo." Ona zgrèi prste poput kandi. "Za sve to vreme, nik' se nije setio da toj bitangi doðe glave."

Nabijao sam duvan u lulu. Sedeli smo, posle veèere, meðu mojim knjigama i slikama kad izjavih da je sunce dovoljno blizu da zaðe, te da bismo mogli natoèiti viski. Ali u nama dvoma kao da vie nije bilo oputene radosti zbog susreta sa starim p

rijateljem, niti u njoj zbog susreta sa novim; bee je nestalo, ostajuæi prekrivena aloæu i gnevom koji se ispreèie kao gromade stena."Znaèi, nemate potpun uvid u buduæi razvoj Tvrðave", primetih ja."Pa, èitali smo Volisov priruènik i sluali njegove reèi", odgovori Hevig. "Ne

erujemo da lae. Njegovo samoljublje ne bi mu to dozvolilo, ne, bar, kada je u pitanju takva tema."

"Pogreno ste me razumeli." Uperih drku lule ka njima. "Pitao sam, u stvari, da li ste lièno ili u izviðanje, godinu po godinu, redom?"

"Nismo", odgovori Leonsa. "Prvobitno nije bilo razloga za to, a sada jeodveæ opasno." Gledala je u mene netremice. Bila je zaista bistra devojka. "Ciljate na neto, doktore?"

"Moda." Kresnuo sam ibicu i pripalio lulu. To malo ognjite biæe pravi smirajza moje ruke. "Dek, mnogo sam vremena proveo razmiljajuæi o svemu to si mi prièao pr

kom prethodne posete. Razumljivo. U mojoj dokolici imao sam vremena na pretek zaizuèavanje i razmiljanje i... Vratili ste se u nadi da æu vam dati nekakvu ideju. Jesam li u pravu?"

On potvrdno klimnu glavom. Telo mu je ispod koulje drhtalo."Nemam velièanstveno reenje za vae probleme", upozorih ih. "Samo sam paljivi

e prouèio jednu tvoju opasku: da sloboda lei u nepoznatom.""Nastavite!" stade me pourivati Leonsa. Sedela je ruku stisnutih u pesnic

e."Pa", rekoh izmeðu dva puækanja, "vae poslednje objanjenje samo podrava moje

paanje. A to je da Volis veruje da njegova organizacija, prilagoðena ali u osnovi onakva kakvom ju je osnovao, dakle, on veruje da æe njegova organizacija preuzeti sutinsko voðstvo nad svetom u post-mauraijskom razdoblju. Meðutim, ono to ste vi tamo tkrili ukazuje da je to vie nego nemoguæe, je li tako? Znaèi, negde, u nekom trenutku

, javlja se protivreènost. I... za ono to se desilo u meðuvremenu, vi naprosto imatesamo reè Kaleba Volisa, koji je uobraeni hvalisavac, roðen pre vie od stotinu godina."Kakve veze ima njegovo roðenje sa naom stvari?" upita Hevig."Ima, itekako", odgovorih ja. "Nae stoleæe zna za gorèinu. Tekom mukom nauèil

mo lekcije koje Volisovo pokolenje nikad nije moralo, niti ih je moglo i zamisliti. Moda je i naèuo poneto o pristupu koji se zove analiza operacije, ali on to ne ume da koristi; toga nema u sri njegovog naèina razmiljanja."

Hevig me je napeto pratio."Tvoj hronolog predstavlja napravu koja je plod uma dvadesetog veka", na

stavio sam. "Uzgred, ta se s njime dogodilo?"



"S onim to sam ga ostavio u Peri, kada... kada su me zarobili?", upita Hevig. "Po svemu sudeæi ko god da ga je od potonjih vlasnika kuæe naao, unitio ga je ilizbacio kao starudiju. Ili ga je, u strahu da moe imati magijsku moæ, zavitlao u Zlatni rog. Za nas dvoje dao sam da se izrade novi."

Telo mi proe uzbuðenje i ja poèeh da pomalo razumevam Leonsinu lovaèku strast"Èoveku koji te je uhvatio, èak i takvom sa priliènim iskustvom, kao to je Krasicki, nje palo na pamet da ga ponese i ispita", rekoh ja. "to veoma lepo objanjava ono na ta elim da ukaem. Sluaj, Dek, svaki putnik kroz vreme mora krvavo da se namuèi dasmeri na eljeni trenutak. Ti si se sa tom preprekom izborio tako to si razmotrio problem, zakljuèio ta ga moe reiti - jedan instrument - i pronaao kompaniju koja je a u stanju da prihvati tvoju narudbinu i izradi ti tu stvarèicu."

Ispustio sam plavièasto-paperjasti oblaèiæ dima. "To se Volisu nikad nije desilo", zavrih misao. "Niti ikome iz njegove bande. Takav pristup njima ne dolazi prirodno, kao neto to se samo po sebi podrazumeva."

Ponovo se obrui tiina."Pa", reèe Hevig, "Od svih putnika koje su pronali, ja sam poslednji koji j

e roðen u vreme uoèi Presude.""Aha", klimnuh glavom. "Pa, iskoristi svoju prednost. Veæ si napravio prvi

korak u svom istraivanju post-mauraijske epohe. Moe ti izgledati neverovatno da Volisovi ljudi nisu do sada preduzeli istu vrstu temeljnog prouèavanja. Ne zaboravi, meðutim, da on potièe iz vremena vrlo oskudnih moæi predviðanja - iz vremena kada su vi pretpostavljali da æe seèa uma i kopanje rude moæi da potraju veèno. Bio je to vek rka Maksvela, da... mislim prvenstveno na onaj deo njegovog rada koji zovemo kibernetika... i Bebida i Pirsa i Rikarda i Klauzevica i mnotva ostalih mislilaca na èi

jim temeljima jo uvek ivimo. Meðutim, seme koje su ti umovi posejali jo nije poèelo klija i cveta. Bilo kako bilo, poput mnogih putnika kroz vreme, izgleda da je iVolis prekratko boravio u svom rodnom dobu, èije je znanje i iskustvo nesumnjivo trebalo da prihvati. Ne, on je morao da se razmeæe, eleæi da postane svemoæni supermen

Dek, iz bolno steèenog iskustva nae rase, ti moe izvuæi korist."Leonsa je delovala zbunjeno. Oèigledno da je i za nju moja filozofija bila

neto novo. Hevig je bio zaokupljen mislima. "ta predlaete?" upita on tiho."Nita posebno", odgovorih. "Samo naèelne stavove. Usredsredite se vie na str

ategiju nego na taktiku. Ne pokuavajte da kao pojedinci objavite rat organizaciji; ne, osnujte bolju druinu od Volisove."

"A gde æemo naæi èlanove?""U svakom vremenu i na svakom mestu. Volis je u izvesnoj meri pokazao mat

ovitost u naporima da okupi ljude, ali su njegovi metodi bili sirovi, a stanovite

parohijsko. Recimo, tog dana u Jerusalimu sasvim je sigurno bilo prisutno daleko vie putnika. A njegove su se uhode zakaèile samo za one koji su bili oèigledni, i dalje ni makac. Mora postojati naèin kojim bi se privukla panja ostalih."

"Pa... mmm... I sam nekako slièno razmiljam." Hevig je gladio vrh brade. "Moda u vidu uliène povorke, koja bi pevala stihove grèkih obreda"

"I latinskih. U ovom sluèaju, ne sme sebi dopustiti ranija neprijateljstva." Èvrsto sam stiskao svoju lulu. "Jo jedna primedba. Zar je nuno da i dalje delujeteu potaji? Oh, da, tvoj 'èika' je bio u pravu, donde dokle je stigao. Detetu kojebi obelodanilo da je putnik kroz vreme pretila je prilièna sputanost. Ali, vi vie niste deca.

ta vie, kako zakljuèujem, Volis je one koji nisu bili poput vas smatrao niimsojem ljudi i zvao ih je 'obiènjacima', je li tako? Drao ih je u podreðenom poloaju. sve to je time postigao jeste da se ogradio od njihovih mozgova.

Malèice sam se nenametljivo raspitao po mestima kao to su koled Holberg i Berkli. Postoje dobri i odgovorni nauènici na Berkliju! Mogu vam poimence nabrojatisve mukarce i ene koji æe, ba kao i ja to sam, prihvatiti istinu o vama, potovati jnost i biti vam od pomoæi."

"Za ta?" zaèudi se Leonsa.Hevig skoèi sa stolice i urno, uzdu i popreko koraèajuæi sobom, odgovori joj

atrenom zanosu vlastitog saznanja. "Da otvorimo vrata svetu, draga! Oni naeg kovane mogu biti roðeni samo na Zapadu. To je besmisleno. Kina, Japan, Indija, Afrikai Amerika, pre no to ju je nastanio beli èovek - pred nama je èitavo èoveèanstvo kojeeba pridobiti. I moemo..." U svojoj uzbuðenosti poèeo je da zamuckuje. "Moemo odbacit



olo, uzeti samo najbolje, pronaæi mlade i, doðavola, odgajiti ih na ispravan naèin. Mj Boe! ta nas se tièe ona banda siledijskih hulja tamo gore? Mi moemo da stvorimo bost!"

Naravno, nije to bilo nimalo jednostavno. U stvari, proveli su deset godina svog ivota u pripremama. Istina, taj je period ukljuèivao i izgradnju njihovoguzajamnog odnosa. Kada sam ih sledeæi put video (posle jednog telefonskog poziva),na kratko, u martu, ponaali su se kao bilo koji par u dugogodinjem sreænom braku. Uprkos tome, bila je to decenija napornog i opasnog delanja. ta vie, to je razdoblje iziskivalo najtee odluke i mnogo vetine da ih sprovedu u delo. Stvaranje njegovedruine oduzelo bi Hevigu znatno vie vremena i snage, i posao bi ostao neobavljen,da nije krenuo putem koji sam mu predloio. Uz moje posredovanje, upoznao je svete predusretljive struènjake iz istraivaèkih centara i fakulteta koje sam mu preporuèi. Poto ih je pridobio, oni su ga za uzvrat upuæivali na svoje saradnike, sve dok nije stekao veoma moæan tim savetnika. (Nekolicina njih je potom napustila karijeru,da bi se bavili drugim poslom ili su se povukli u penziju - to je, nesumnjivo, zbunjivalo njihove kolege.) S vremena na vreme dopro bi do mene glas o njihovom napredovanju. O metodima koje su razvili za pronalaenje novih èlanova - irom velikogdela istorije velikog dela planete - mogla bi se napisati posebna knjiga. Mnogisu pokuaji propali; ali, bio je dovoljan broj uspenih.

Primera radi, istraivaè je posmatrao i nenametljivo se raspitivao o ljudimakoji su iz bilo kog razloga bili neobièni u svojoj sredini, a to je istovremeno njemu jasno ukazivalo na putnika kroz vreme. aman, seoski vraè ili kaluðer, poznati potome to su èudotvornim postupcima pomagali blinjima koji su im se obraæali s molbom.

valisavi seljak, kome je uvek nekako uspevalo da letinu spase od vremenskih nepogoda. Trgovac, koji je umeo da napravi pravi potez ulauæi imovinu u brodove, kada su ih pirati i oluje nemilosrdno unitavali. Ratnik, koji je bio neuhvatljiv kao pijun ili izviðaè. Deèak, o kome se prièalo da je savetodavac svome ocu. Ponekad bi se, u izu pokuaja, ispostavilo da takve osobe zaista postoje... A tada, bilo je naèina dase privuèe njihova panja - recimo, u liku putujuæeg proroka osobene vrste...

One koje su okupili meðu prvima, u najveæoj moguæoj meri bili su obuèavani za tagaoce; i oni nisu rasipali snagu u nastojanju da postanu svemoæni gospodari u nekom drugom vremenu. Stoga je njihova druina brzo narastala. A takoðe, zahvaljujuæi i metodima nedostupnim Amerikancu devetnaestog veka, koji je kulture dvadesetog i svih ostalih vekova smatrao nazadnim i manje vrednim. Postoje savremeni naèini kakose neki novi jezik moe brzo utuviti u glavu. Postoje i drevni naèini, koje je Zapad zapostavio, za usavravanje tela i èula. Prinuðeni ratovima, revolucijama, najezdama

i okupacija, nauèili smo kako da zasnujemo, dovedemo u red, zatitimo i upotrebimobratsku druinu - planski.Moguæe je da je nad svim ostalim prevladao dananji koncept zajednièkog delova

nja. Pri tome ne mislim na njegov totalitarni oblik, prema kome je Hevig gajio odvratnost, ili na ono 'zajednitvo', bilo u vidu udruenja ili komune, koje je prezirao. Mislim na prosveæeni pragmatizam koji odbacuje sve samozvane aristokrate, koji nije spreman da poveruje da svaka opteprihvaæena doktrina nuno mora biti istinita,koji je uvek spreman da saslua i odmeri reèi svakog koji ima neto da ponudi i kojiodrava dobro razvijene kanale kojima se nove ideje razmenjuju sa voðstvom.

Nae doba sagoreæe u plamenu. Ali, novonastalom èoveèanstvu ostaviæe u nasleðe e na kojima æe nam ono biti zahvalno.

Razume se, okupljanje putnika kroz vreme podrazumevalo je poèetaki ni iz èega. Morali su da se organizuju. Kako? Zato bi bilo ko od njih ima elju da napusti d

om, prihvati ogranièenja i stavi svoj ivot na raspolaganje? ta æe ih zadrati kada ponu umorni ili zastraeni, kada poènu da èeznu za ostavljenim ljubavima ili kada im sve, jednostavno, preðe u dosadu?

Mnoge æe, svakako, privuæi nada da æe biti u drutvu sebi sliènih. Hevig se na mogao osloniti, kao to je to, uostalom, uèinio i Volis. Ipak, bilo je to nedovoljno. Volis je nudio i svakovrsne privlaènosti. Koristeæi sve povlastice svog stalea, mogli su preko noæi postati bogati, a da je, pri tom, njihov atavistièki vid samopovlaðivanja bio jedva èime sputan. Bistrijima, Volis je nudio moæ, rasko i priliku - visok poloaj, ako bi èoveku polo za rukom da ih ubedi, to je, uostalom, bilo strano lako piæi - da je njihov ivot deo zajednièke predodreðenosti.



Nasuprot tome, Hevig je znaèajniji udeo obeæavao onima koji su pokazivali elju sa saznanjem, elju da prisustvuju vrhunskim trenucima dostignuæa èoveèanstva, ili onma koji su, jednostavno i èasno, uivali u avanturi.

Meðutim, ni to jo nije bio dovoljno ubedljiv razlog da bi se objavio rat Tvrðavi. Mogao bi biti apsurdan, u èemu bi se, u proseku, sloili putnici kroz vreme; jer, veæina vlada i veæina institucija su na sebi svojstven naèin bili apsurdni. Kakvu je pretnju predstavljao Poglavica?

"Osnovali smo obrazovne teèajeve - reèe mi Hevig uzdahnuvi. "Ba je mrzak taj zraz, zar ne? Podseæa me na zastraivanje i neprestanu propagandu. Ali, naa je iskrena namera samo da objasnimo. Trudimo se da jasno ukaemo na èinjenice, kako bi nae pridolice same uvidele da je Tvrðava po svojoj prirodi takva da ih neæe ostaviti na miru. Nije nam nimalo lako. Moete li da zamislite kako je teko ubediti samuraja iz doba Kamakura da bilo èija elja da vlada svetom, ba bilo èija, predstavlja neposrednju petnju njegovom ivotu? Doao sam, sada, uglavnom zato da èujem ta æe mi novo reæi mojitnici antropolozi i semantièari. U meðuvremenu... Pa, dobro, morali smo da prionemona suzbijanje nepoeljnih pojava, kao to su primitivna odanost voðama i drugovima ilituèa kao zgodna zabava, ili... Ah, da, neki su u svemu tome videli priliku da seobogate na prihvatljiv naèin. A za neke, opet, izuzetan san..."

U tom trenutku zavideo sam mu na izazovu koji mu je nametao zadatak kojeg se bee latio. Zamislite: najpre ih treba naæi, a potom osmisliti ta bi moglo bitizajednièko za jednog zagovornika Konfuèijevog uèenja, bumerang-lovca na kengure, poljskog ðaka, srednjevekovnog seljaka iz Mesopotamije, kovaèa iz zapadne Afrike, meksièkoggonièa stada, eskimsku devojku... Njegova najveæa snaga bila je moda u tom ogromnomnaporu da uoblièi arolike deliæe svog kaleidoskopa. Tim ljudima nije bilo neophodno d

a saznaju sve o Tvrðavi, pre nego to bi shvatili da je Hevig jedina karta na koju treba da igraju.Njihova pripremne vebe odvijale se na mestima koja su bila rasuta kroz st

oleæa. Potom je proveravana njihova pouzdanost, naèinima koji su predstavljali meavinu èudesnog i tajanstvenog. Sumnjive sluèajeve - u neznatnom procentu - ispratili sudo epohe kojoj su pripadali, vratili njihovim ognjitima, isplatili ih i rekli imzauvek zbogom. Oni o neprijatelju nisu imali dovoljno podataka na osnovu kojih bi se sa njim mogli povezati; iveli su, uglavnom, udaljeni hiljadama milja.

Preostala veæina odvedena je u glavnu bazu, radi daljeg uvebavanja, ali i ucilju izgraðivanja i jaèanja same baze.

Mesto je bilo nedaleko od onog na kojem æe poniæi Tvrðava, ali beskrajno daleko u prolosti, u sredini pleistocena. Ova predostronost nosila je sa sobom i dodatne potekoæe. Za putnika kroz vreme bio je to iscrpljujuæe dug prelaz, koji je zahtevao

posebnu opremu, kao i prekide za odmor. Stoga su morali izgraditi usputna skrovita, i sve prenositi deo po deo, te je i baza napredovala stupanj po stupanj. Ali, oèuvati vlastitu bezbednost i sigurnost novog uporita bio je zadatak vredan njihovog napora. Nalazilo se na umovitom breuljku, a dolinom je tekla moæna reka koja jeu Leonsinom opisu imala bronzani odsjaj na suncu.

Metodima koje su koristili u traganju otkrili su pripadnike oba pola u priblino jednakom broju. Stoga, zajednica se razvijala - bez dece, osim njenih najmlaðih èlanova, ali ipak zajednica koja je za svega nekoliko godina stvorila svoj identitet, zakone i stareinstvo, sveèanosti, pripovesti i misterije, i koju su na okupu drale kako sitne èarke, tako i velike ljubavi. Bila je to Hevigova prava pobeda.Poglavica je stvorio vojsku; èovek koji se zarekao da æe ga sruiti, stvorio je pleme.

O svemu ovome èuo sam kada su mi Hevig i Leonsa doli u tu martovsku posetu.

Tada su bili u sreditu posla. O drugom delu prièe saznao sam tek krajem oktobra, za Noæ Svih Svetih.

15.Nizale su se senke koje su bile vreme. Dobijale bi oblik i boju, masu i

udaljenost, tek kad bi poneka izronila da se nahrani i naspava, ili da bi halapljivo gutala vazduh. Po breuljcima, smenjivala su se godinja doba. Gleèeri sa severaspustili su se iz svojih visina u ravnice, a potom povukli u besnilu snenih oluja, ostavljajuæi za sobom jezera na kojima su se pojili mastodonti; jezera su se zgusnula u moèvare i konaèno u zemljite, èijom su se travom hranili konji i kamile, èije



vrhove drveæa brstili dinovski lenjivci, sve dok se gleèeri nisu vratili; a kada je nanovo nastupila blaga klima, preðanje zveri behu nestale. Umesto njih, stada bizonazatamnjivala su preriju i ispunjavala je zemljotresnom tutnjavom kopita; pojavili su se i prvi itelji, ljudi bakarne koe koji su u rukama imali koplja sa vrhovima od kremena; opet je dola Velika Zima, i opet je dolo Veliko Leto, i sada su lovci nosili luk i strelu, u ovom ciklusu uma je potisnula gleèerima razdrobljeno stenje, u poèetku vrba i tisa i hrastov iprag, potom su tu bile katedrale beskrajne lepote - a onda je, iznenada, u treptaju, sve ièezlo, i pojavili su se osvajaèi, krèeæi mine panjeva koji su ostali za sekirama, orali su i sejali, njeli i vrili, postavljali elezne traènice odakle je noæima dopirala huka i dugi rik i sve je èudesno podseæala mastodonta u prolazu.

Hevigova grupa zaustavila se na poslednjem odmoritu, u kuæi mladog farmera,domaæina od poverenja, premda nije bio putnik nalik njima. Odmor im je bio neophodan i zbog obnavljanja zaliha. Bilo bi gotovo neizvodljivo preæi toliki put kroz vreme do te taèke na zemljinoj povrini bez malenih rezervoara sa kisoenikom. U protivnom, morali bi vie nego jednom da izrone da bi udahnuli, u vreme kada je zemljabila preplavljena, a moda im to ne bi ni polo za rukom jer bi bili prinuðeni da se probijaju kroz ledeni sloj debeo nekoliko milja. Istovremeno, te su prepreke èinilemoæne èuvare koji su njihovu glavnu bazu titile od domaaja Tvrðave.

Nuni delovi opreme èinili su glavninu mase koju su bili u stanju da ponesu.Ovde je bila prilika da se snabdeju orujem.

Svetlost fenjera blago je tinjala nad muemom prekrivenim kuhinjskim stolom, uglaèanim gvoðem i bakrom, iznad peæi u kojoj su pucketala drva i podgrevala ogromalonac sa kafom. Premda su od najbliih suseda bili udaljeni oko pola sata jahanja

pravcem preko polja i skriveni iza umske zavese, Olav Torstad je svoje posetioceuvek morao da doèekuje u tami. Odsjaj svetlosti koji je povremeno usred noæi dopirao sa njegovih prozora, bio je razlog to su ga susedi smatrali èudakom. U svakom drugom pogledu, za njih je on bio staloen mladiæ; biæe da tog neenju, zakljuèili bi oni,vremena na vreme muèi nesanica.

"Veæ ste spremni za pokret?" upita ih on."Jesmo", odgovori Hevig. "Dug je put koji treba da preðemo pre svitanja, z

na to i sam."Torstad je zbunjeno piljio u Leonsu. "Ne bih se sloio da je na mestu to to

se dama spremila za rat.""A gde bi da krene, ako ne sa svojim èovekom?" odbrusi mu ona otro. A zatim

sa osmehom: "Dek ionako ne bi uspeo da me nagovori da ostanem. Potedi se truda.""Pa, drugaèija vremena, drugaèiji ljudi", primeti Torstad, "ali mi je ba drag

o to sam roðen 1850." Potom uurbano dodade: "Nemojte misliti da vam nisam zahvalan na svemu to ste uèinili za mene.""Ti si mnogo vie uèinio nama", odgovori mu Hevig. "Uloili smo u tebe i dovel

i te ovamo sa odreðenom namerom, jer nam je bilo potrebno neto poput ovog mesta u neposrednoj blizini buduæeg nastanka Tvrðave. Ti si znao da ti preti opasnost, ali sije prihvatio, kao i sve breme koje sobom nosi èuvanje nae tajne, i... Ali, nije vano. Veèeras je svemu kraj." On pokua da namesti osmeh. "Sada, kad se otrese ove hrpekoje æe ostati za nama, moe se oeniti svojom verenicom i mirno provesti ostatak ivo"

Nekoliko sekundi neto sputano bunilo se iz Torstadovih oèiju. "Mirno?" upita on, gotovo u istom dahu dodavi: "Ali, vi æete se vratiti, zar ne? I reæi mi ta se dgodilo? Molim vas!"

"Ako pobedimo", odgovori Hevig, pomislivi koliko je sliènih obeæanja ostavio

za sobom i koliko æe jo svojih pratilaca izgubiti u tom tumaranju ogromnim prostranstvima kroz prostor-vreme. On skoèi sa stolice. "Hajde, treba da nae ljude opremimoorujem. Ako ti nije teko da upregne konje, voleli bismo da nas kolima odveze do pooaja. Krenimo!"

Ostali su veæ bili u pokretu. Oni jesu. Oni æe biti.Grupa nije bila prevelika; sveukupno, brojala je moda tri hiljade dua. Oko

dve treæine èinile su ene, zatim premladi ili prestari, kao i oni koji su predstavljali neizbean teret: nosaèi, bolnièarke i svakovrsno civilno osoblje koje bi im moglozatrebati. Èak i u tom broju nije bilo zgodno da se svi okupe na jednoj usputnoj stanici, jer bi njihovom pojavom potekle glasine koje bi neprijatelja uputile na



pravi trag. Veæ samo njihovo dovoðenje na tle Amerike bio je, sa stanovita pozadinskog obezbeðenja i tajnovitosti, beskrajno sloen problem.

Podno ogromnih stabala, neki su krenuli jelenskom stazom. Dakota Indijanac koji ih je predvodio postao bi naredni vraè-iscelitelj u svom plemenu da ga jedan od Hevigovih strpljivih lutajuæih tragaèa nije pronaao. Nosio je hronolog, kao uostalom i sve voðe bilo kad i bilo gde, kojim je precizno mogao prepoznati traeno mesto pre nego to bi ga podesio na isto tako precizno traeni trenutak.

Jednom, tokom osamnaestog veka, naili su na neke trapere, i odmah se izgubili u divljini.

Nepunih stotinu godina potom, kapetan grupe objanjavao je nekolicini belaca, sa kojima se bee susreo, da vlada u Vaingtonu eli detaljan izvetaj pre uspostavjanja nove teritorije.

Zatim je postalo uobièajeno, iako nezvanièno, videti Crnce u blizini - na kratko - jer je to bila stanica podzemne eleznice.

Tokom 1920. niko nije dovodio u pitanje potajna kretanja i okupljanja. Svi su znali, mada nezvanièno, da je to omiljena ruta vercera viskija iz Kanade.

Neto kasnije, ovom oblaæu povremeno je prolazio autobus sa naznakom ZAKUPLJEN; ukrcao bi putnike i prtljag usred noæi i nastavio put sa natpisom promenjenim uNESLUBENO.

Na izmaku stoleæa, visoko gore tutnjao je dambo det. arolika skupina ljudi kju je prevozio nije privlaèila posebnu panju. 'Meðunarodne ture prijateljstva' bile su gotovo svakodnevna pojava, poto su privatne organizacije i pododeljci bezmalo svih vlada posezali za ma kakvim zamislivim sredstvom koje bi im pomoglo da taj ples snova spreèe od propasti.

Potom je usledila prilièno velika grupa jahaèa koja je kasala predelom. Njihova lica i oprema govorili su da pripadaju narodu Monga. S obzirom na to da se osvajaèi nikada nisu utvrdili u tim krajevima, njihovim ranim izviðaèima nije se pripadavala nikakva vanost.

Hevig se sa pola tuceta ljudi munjevito vrati u normalno vreme.Na jedan sat uoèi svitanja novogodinjeg dana, stotinu sedamdeset sedme godi

ne neprekidnog postojanja Tvrðave, zatrepta crvena svetiljka na hronologu. Nebo seu daljini ka zapadu naziralo u tami kojom su jo uvek svetlucale zvezde i planete, dok je na istoku bilo ledenosivo. Svetlost bez senki otkrivala je svaku cigluna bedemu, glavnoj kuli i tornjevima; njeni zraci prelamali su se o prozorska okna i belinu zamrznute dvorine kaldrme. Uasna tiina obujmljivala je svet, kao da sesvi zvuci behu zamrzli na toj hladnoæi koja je parala pluæa i ledila dah.

Druina je isprobala ono to je morala da èini dovoljno èesto. I pored svega, patio ih je pogledom - svoju vojsku odabranu za najvaniji deo poduhvata.Bili su istovetno odeveni, u smeðezelenim jaknama, postavljenim pantalonam

a umetnutim u kone èizme; nosili su kacige i oruje, kao i opasaèe krcate opremom. Pose niza godina zajednièkog ivota i druenja, znao je dobro njihova lica, znao je svakinjihov korak. Leonsa, u vatrenoj udnji, sa crvenim pramenom kose preko èela u kojeje bee poljubio; Èao, Indhlovu, Gutijerez, Bjelavski, Maatuk ibn Nahal. Za samo jedan otkucaj srca njihove su ruke ostale u stisku. A potom krenue. Hevig podesio hronolog. Puke su drali na gotovs, jer ih je deurni mogao otkriti i uzbuniti ostale.

Njihova nadmoæ zasnivala se na iznenaðenju. Zaleðe je bilo èvrsto kontrolisano,godinama unazad, i biæe tako za jo dugo godina. Zar Volis nije to potvrdio na putovanjima u susret svojim buduæim ja? Tvrðava je sve vie napredovala, ne samo u bogatstvu, veæ i u broju pridolica koji æe sluiti velikom cilju. Stoga, moglo se spokojno ui

i na praznièni dan. Preko zime je najveæi moguæi broj osoblja koristio odmor, da bi pobegli iz njenih tmurnih i hladnih dana. Ali Poglavica je za Novu godinu uvek bioprisutan, zapoèinjuæi novogodinje veèe sveèanostima i govorima, i zavravajuæi ga u bKo bi okrivio strau ako bi im se, u gorèini pre svitanja, oèi zamutile i kapci spustili?

"Okej", reèe Hevig. "Volim te, Leonsa", proapta on. Ona usnama prelete preko njegovih. Grupa skokovitim trkom stie do kapije kule u kojoj je obitavao KalebVolis.

Nisu se mogla pokrenuti. enski glas opsova: "Oktajevog mu repa, nisam s'nadala..." Hitac iz Maatuke 45 raznese katanac. Zagluujuæa jeka odzvanjala je uima i



með usnulim zidinama. Hevig munjevito pomisli: Nijedna ratna operacija ne teèe savreno. Moja mi istraivanja govore da uvek treba imati neto u rezervi...

Ali u tom delu napada, jedna omaka osujetila bi èitav plan.On ih povede ih je unutra. Iza sebe je èuo povike. Bio je u nedoumici: da

li se zabunio, ili je to uzbuna? Nije vano. Ka ulaznim vratima, uz stepenice!\onovi su lupali po kamenju. Oseæao je svaki udarac kako mu struji golenjaèa

ma i izbija ravno do zuba. Pratila su ga èetvorica, u skokovima du mraènog zavojitogstepenita koje kao da je vodilo put nebesa. Gutijerez i Bjelavski behu zauzeli poloaj u podnoju, da obezbeðuju glavnu kapiju i izlaz iz lifta. Indhlovu i Èao bili su e izdvojili na drugom i treæem nivou, da bi zaposeli prostorije zamenika - Hevig nije znao ko je to trenutno bio - i Ostina Kaldvela. A ovde, na sledeæem odmoritu, optoèena mesingom, èekala su ih golema vrata koja su vodila do Volisa.

Bila su nezatiæena. Niko se nepozvan nije usuðivao da uðe, osim onih koji su pd orujem doli da unite èitavu tvorevinu. Naglim udarcem, Hevig ih irom otvori.

Sve to je ugledao bilo mu je poznato: zidovi obloeni drvetom, krzna, teki sto i stolice, fotografije vladara i majke. Vazduh je bio vlaan i topao. Zamrznutaprozorska okna èinila su sobu sumornom. Maatuk ostade, vrzmajuæi se, da titi ulaz. Hevig i Leonsa banue u sobu preko puta.

Volis se pridie iz prostranog kreveta sa baldahinom. Ne verujuæi vlastitimoèima i u oku, Hevig primeti koliko je traga na tom èoveku ostavilo nekoliko poslednjih godina ivota. Bio je poprilièno posedeo. Lice mu je bilo ne toliko rumeno, koliko prekrivenom mreom popucalih kapilara i otromboljeno pod vlastitim teretom. Do uasa smean prizor bio je pogled na njegovu noænu koulju. On posegnu za pitoljem na krau stola.

"Ja-a-a-ah!" vrisnu Leonsa i baci se u leteæem skoku.Volis nestade sa vidika. I ona zajedno sa njim, doèepavi ga prstima. Zatimse nanovo pojavie, kotrljajuæi se preko poda u estokom zahvatu, pri èemu je on bio neoæan da klisne kroz vreme dokle god ga je ona stezala i snagom volje zadravala na mestu. Njihovo brektanje paralo je ui, meajuæi se sa kricima devojke skrivene iza krevetskih zastora. Hevig je obigravao okolo, pokuavajuæi da Leonsi pritekne u pomoæ. Ali, rvaèe je bilo nemoguæe razdvojiti. Svaka prilika propala bi pre nego to bi uspeo da krene u napad.

U predsoblju se oglasi besna paljba.Hevig zasu vatrom vrata sa unutranje strane i pljotimice krenu da osmotri

iza dovratka. Maatuk je leao nepomièno. Nad njim, njihao se Ostin Kaldvel, oblivenkrvlju, teko diuæi prosviranih pluæa, dok mu je u rukama titrao revolver u potrazi zajo nekim protivnikom. Po svemu sudeæi, stari indijanski ratnik bee nasrnuo na Èaoa, s

edio ga sa nekoliko, ili ga veæ nekako savladao, jer je veæ narednog èasa Maatuk leao rtav..."Opkoljen si! Predaj se!" pozva ga Hevig."Idi... doðavola... prokleti izdajnièe..." Kolt iznova zagrme.Godinama se Hevig seæao obilja ljubaznosti i obilja svireposti gutajuæi bol

zbog onog to se èinilo da su neizbene strahote u sluenju Poglavici. Ali, prisetio sei vlastitih pristalica, i Ksenije. Kliznuo je minut uz vreme, praveæi korak ka ulazu u sobu, izronio i opalio. Metak proseèe vazduh i smrska èau na fotografiji Karla Velikog. Kaldvel se presamiti.

Eksplozije su odjekivale u dvoritu, kroz glavnu kulu i pomoæne graðevine. Hevig se uurbano vrati do Leonse. Nogama je bila obujmila Volisa ispod pasa i palèevima mu pritiskala karotidne arterije. On ju je udarao po ramenima, ali ga je ona,pognuvi glavu, i dalje pritiskala, sve dok mu udarci nisu oslabili. A onda su i s

asvim prestali."Sredi ga brzo", prodahta ona. "Pouri."Hevig iz depa izvadi lisice koje su bile uobièajena oprema njegovih boraca.

Èuèeæi, on priveza Volisa za postolje kreveta."Ne moe nam pobeæi", reèe on. "Osim ako neko ne doðe da ga oslobodi. Ostani i

obrini se za to."Ona se jedva suzdra. "I da propustim zabavu?""Ovo je nareðenje!" prasnu Hevig. Ona mu uputi buntovnièki pogled, ali ipak

poslua. Èitav plan bio je usredsreðen na hvatanje ovog zarobljenika. "Pobrinuæu se da i poaljem nekog u zamenu, to pre budem mogao", dodade on, pomislivi u sebi: Kada se



bitka zavri. Zatim krenu. Primetivi da je i konkubina nestala, on se na kratko upita da li ju je oslobodio napasti ili je liio dragana.

Na sledeæem nivou nalazila se terasa, sa pogledom na dvorite. Sa nje je Poglavica drao govore. Hevig naèini korak napred u votano hladnu svetlost, zureæi u haospod sobom. Divlja bitka vodila se izmeðu ljudi i skupina ljudi; ranjeni su se komeali i stenjali, mrtvi ostajali zgrèeni onako kako ih je smrt zadesila. Krici i pucnji zagluivali su nebo.

Uèini mu se da prizor nije ni nalik onome to se odigravalo; posvuda samo unakaena tela. On raspakova dvogled da bi poblie osmotrio. Sada je bio u stanju da prepozna svakog ratnika ponaosob. Ili le... Da, Huan Mendoza, ovdanji, i, o Isuse,Deri Denings, za koga se nadao da æe se izbaviti.

Novi eskadron njegove vojske zatrepta u normalnom vremenu i odmah se razvi u borbenu liniju. Iznenada, povrh glava otvorie se padobrani, noseæi one koji suupravo, svaki sa vlastitim hronologom, iz aviona dvadesetog veka, iskoèili u tajdan.

Pometnja je vie bila prividna nego stvarna. Od samog poèetka, Volisov deurnigarnizon, najveæim delom sastavljen od obiènjaka, brojao je gotovo isti broj ljudikoliko i njima pridruena grupa putnika kroz vreme - koji su ovde iveli godinama ineosetno izbegli da se opiju prethodne noæi. Peta kolona bila je izmiljena mnogo vremena pre nego to se Hevig rodio; samo, njegov je narataj video na delu taj nemilosrdni vrhunac njenog razvitka i upotrebe.

Raèunajuæi na njih, kao i na obavetenja koja su mu brzo dostavljali, na precizno odreðivanje vremena koje im je omoguæio hronolog, na plan to je skovao Hevigov tim profesionalnih vojnika, a koji je isproban i uvebavan po uzoru na samu Tvrðavu...

imajuæi sve to u vidu, Hevigova pobeda bila je neminovna.Najvanije je bilo na najmanju moguæu meru svesti broj agenata, koji bi, videæi da im se pribliava opasnost, pobegli pre nego to bi bili ubijeni ili zarobljeni.Od manjeg znaèaja, teorijski, ali u Hevigovoj dui ipak podjednako vano, bilo je imati to manje gubitaka u ljudstvu. Sa obe strane.

On odloi dvogled da bi preko ramena skinuo voki-toki i poèeo da poziva voðe eskadrona.

"Zahvaljujuæi iznenadnom i spretnom napadu", prièao mi je kasnije, "nismo izgubili mnogo onih koji su pobegli u vreme. Nekolicinu smo upecali 'kasnije'. Pospisku smo taèno utvrdili ko su oni, tako da smo prilièno dobro pogodili mesto-vremekuda su se uputili. Nisu mogli poleteti nasumice, shvatate. Morali su da potraesredinu prihvatljivu za njihov opstanak. A nisu imali preterano irok izbor na ras

polaganju.""Niste ih sve pohvatali?" upitah uznemireno."Ne, ne sasvim. Jedva da smo se tome i nadali.""Rekao bih da je i jedan, koji vreba na slobodi, veæ previe. Moe se vratiti

uzvremeno, to jest u vreme koje je prethodilo vaem napadu i upozoriti...""Nikada me to nije zabrinjavalo, Dok. Znao sam da niko nikada to nije uèin

io, samim tim niko nikada i neæe. Sve se to moe objasniti naim obiènim izrazima, nezaisno od fizike i metafizike.

Vidite, ni jedan od njih nije supermen. U stvari, sve su to ili slabiæi kojima su bili dodeljeni poslovi civilnog tipa, ili ratnici, upljoglavi i sujeverni, koliko i okrutni. Bez obzira na to to su ih posebnim vebama uèinili pogodnim za Volisove namere, on nikada nije ni pokuao da im da pravo obrazovanje. Ako ni zbog èega drugog, onda je te èinjenice trebalo sumnjati u njegovo potenje i nepogreivost.

Stoga, oni koji jesu pobegli, bili su osobe prilièno poljuljanog morala. Njihova glavna briga mora da je bila da se to bolje sakriju od nas. A ako bi i razmiljali o moguænosti da se vrate, uvideli bi da æemo posejati vlastite uhode kroz èitaperiod Volisovog kraljevanja, makar nekolicinu, ali dovoljno da na njih motre iuklone ih pre nego to pokuaju da ga upozore." Hevig se smejuljio. "I sam sam bioiznenaðen, kada sam prvi saznao ko æe biti neki od njih. Ruel Orik, stari cirkuski arlatan... Boris, kaluðer koji je poao u Jerusalim..."

On zastade, da bi otpio gutljaj mog viskija. "Ne", zakljuèi on, "jednostavno nismo eleli da ostanu na slobodi one bitange koji bi se time reili svojih zloèina. I mislim - usuðujem se da se nadam - da se to nikad nije dogodilo. Kako moe, reci



mo, jedan kondotijer, bez prebijene pare, neobrazovan, sasvim usamljen, kako semoe snaæi u bilo kojem veku bele Amerike, ili se, pak, otisnuti u Evropu? Ne, zaista, njegov bi najpametniji izbor bio da potrai Indijance. I meðu njima bi bolje proaokao vraè, nego kao pljaèka. ta vie, moe provesti ostatak ivota kao koristan pripaihovog plemena. To vam je samo jedan primer, naravno, ali mislim da ste u naèelu razumeli ta sam hteo da kaem."

"to s' tièe buduænosti", dodade Leonsa glasom kao kad tigrica prede, "ona jeu naim rukama. Tvrðava, za sve godine koje su joj preostale; Druga Faza, sve dok viene bude bilo neophodno... A mi æemo je izgraditi. Nauèili smo to tokom priprema zaovaj pohod. Niko nas neæe uzdrmati."

"Da, u vojnom smislu", brzo se ubaci njen mu. "Ne moe se sve uraditi prekonoæi, ali nameravamo da podanike Tvrðave izdignemo iz poloaja kmetova i uèinimo ih slbodnim seljacima. U Drugoj Fazi neæe biti podanika: umesto njih, biæe to ravnopravnièlanovi nae zajednice. I... podrazumeva se... nai æe se agenti ponaati pristojno. Pvaæe prolost iskljuèivo u svrhu istraivanja i pronalaenja novih pristalica. Kada im poduhvate bude bio potreban novac, stvoriæe ga trgovinom, razmenjujuæi vrednost za vrednost."

Leonsa ga kresnu prstima po obrazu. "Dek potièe iz sentimentalnog stoleæa", reèe ona umilno.

Mrtio sam se u naporu da sve to razumem. "Stani malo", pobunih se. "Imaliste jedan ogroman problem sa kljovama i èekinjama, odmah poto ste zauzeli Tvrðavu. Vai zarobljenici... ta se sa njima zbilo?"

Stara muka preðe Hevigovim licem. "Nije bilo pravog reenja", odgovori on jedva èujno. "Nismo ih smeli osloboditi, niti one koje smo uhapsili kad su se vratil

i sa odsustva, niti one koje smo iznenadili na njihovim posedima. A nismo ih mogli ni pobiti. Hoæu da kaem, u doslovnom smislu te reèi; nismo mogli. Naa snaga poèivaje na ljudima koji su imali savest, sposobnim da shvate ta je humanost, ako veæ nisu u tom duhu bili odgajani. Niti smo eleli da iko od njih do kraja ivota trune u nekoj skrovitoj tamnici zamka."

Leonsa se iskrevelji. "Gore neg' da smo ih upucali", reèe ona."Pa..." Hevig je teko izvlaèio reèi. "Moda æete se prisetiti - èini mi se da

am govorio o tome, a prièa je bliskija vaoj sadanjoj, nego mojoj - o onim psiho-sredstvima koje imaju u kasnoj Maurai epohi. Da li se seæate? Imaju takvu moæ, koja æe prestraiti mog prijatelja Karela Keadimua. Ako ga ubrizga nekoj osobi, i razgovara sa jom dok je jo pod njenim uticajem, verovaæe u sve to joj naredi da veruje. Bez izuzeka. Ne fanatièno, ali na onaj 'da, svakako' naèin koji se daleko dublje ukorenjuje.Njen vlastiti um nadomestiæe racionalizacijama i lanim uspomenama sve nejasne proti

vreènosti. Shvatate li o èemu se radi? Krajnji oblik ispiranja mozga! Tako savren, da rtva èak nikada ne posumnja da je ikada postojalo neto drugo."Ote mi se zviduk. "Blagi Boe! Hoæe da kae da ste masovno preobratili one l

i ubice i privoleli ih na svoju stranu?"Hevig se zgrozi. "Ne! Ako nita drugo, u najmanju ruku nikad ne bih bio u

stanju da podnesem to bandu zombija. To bi zahtevalo da im potisnemo celokupnu prolost, i... u svakom sluèaju, bilo bi nepraktièno. Keadimu je udesio da se nekolicinmojih bistrih momaka uveba u psihotehnologiji, mada su veæ imali poprilièno posla."

On duboko udahnu, kao da prikuplja hrabrost, pre no to je nastavio. "Ono to smo unitili kod naih zatvorenika jeste vera u putovanje kroz vreme. Vratili smoih njihovom domaæem okruenju - to je samo po sebi bio ogroman napor, razumete - i tamo ih podvrgli tretmanu. Rekli smo im da su imali groznicu, ili da su ih bili opseli demoni - nali smo veæ neki prikladni izgovor; zamiljali su neobjanjive stvari,

oje, buduæi krajnje neverovatne, nisu nikad smeli da pomenu; u najboljem sluèaju, danikad ni ne pomisle na to; sada su se oporavili i vratili se obiènom ivotu.Nai ljudi su ih napustili da bi doli po nove."Paljivo sam ga sluao. "Pa, moram priznati da je za moj ukus ta zamisao don

ekle odvratna. Ali, ne preterano. I sam sam ponekad bio primoran na neke stvari,primoran da izgovaram lai bolesnicima i... i..."

"Imali smo dva izuzetka, Dok", saopti mi Leonsa.

"Poði sa mnom", reèe oblikovaè uma. Njegov glas bio je nean. Drogom utrnulog tla, Kaleb Volis se grèevito uhvati za njegovu ruku i oni krenue.



Hevig je ostao, radeæi mukotrpno i dan i noæ, sve dok sa svojim pomoænicima nije ogroman zadatak oko preobraaja Tvrðave sproveo kako treba. A vreme je proticaloi proticalo. Konaèno, vie nije mogao da izbegne trenutak kada su ga obavestili da moe da uðe u kulu koju je èuvala straa.

Na vlastito zaprepaæenje, Hevig zateèe Poglavicu u sjajnom stanju, kako samouvereno sedi za radnim stolom u kancelariji, u kojoj su tragovi oteæenja i mrlje krvi bili tako dobro uklonjeni kao da nikada nisu ni postojali.

"Gle, gle!" uzviknu on u znak pozdrava. "Dobar ti dan, moj deèaèe, dobar dan! Sedi. Ne, prvo nam sipaj piæe. Zna ta volim."

Hevig ga poslua. Sitne oèi pronicljivo su piljile u njega. "Izgleda da je tvoja misija potrajala i da je bila prilièno teka, a?" reèe Volis. "Ostario si, bo'mejesi. Ipak, drago mi je da si je uspeno okonèao. Nisam jo proèitao tvoj izvetaj, alimeravam. U meðuvremenu, hajde da to nadoknadimo." On povisi glas. "Za tvoje i mojedobro zdravlje.

Hevig prisili sebe na jedan srktaj i spusti se u stolicu."Nesumnjivo da si èuo, moje nije ba najbolje, " nastavi Volis. "Krajnje bed

no , evo, veæ neko vreme. Prava upala mozga. Neka prokleta klica iz prolosti ili buduænosti, po svemu sudeæi. Hirurzi tvrde da i one evoluiraju, kao ivotinje. S tim u vezi, odluèio sam da bi trebalo da potkreemo naa istraivanja, delimièno na raèun togaom da bismo izgradili nau moæ u normalnom vremenu. ta ti misli o tome?"

"Mislim da bi to bilo mudro, ser", proapta Hevig."Jo jedan razlog za uzbunu je taj to smo u tvom odsustvu izgubili najbolje

ljude. Spopala nas neka loa sreæa. Ostin Kaldvel, èuo si? I Vaclav Krasicki... Hej,ubeleo si k'o avetinja! ta ti je? Jesi l' siguran da ti je dobro?"

"Da, ser... Jo uvek sam umoran. Provedoh silne godine, tamo dole u vremenu, i..."... i bila je to Leonsa koja bee nala Krasickog u okovima, dobacila mu 'Ks

enija', izvukla pitolj i raznela mu glavu. Ali, Hevig je bio taj koji nije zaalio to se to desilo, sve dok ga u snu nije pohodila Ksenija, uplakana zbog njegove nemoæi da oprosti.

"Ma, oporaviæu se, ser.""Lepo. Lepo. Potrebni su nam ljudi poput tebe." Volis protrlja rukom èelo.

U trenu, glas mu postade otar i zbunjen. "Ovde ima tako mnogo ljudi. A tol'ko starih je nestalo - jesu li, zbilja? Ne umem ti reæi. Gledam sa svoje terase i vidimstrance, i razmiljam kako bi trebalo da vidim nekog po imenu Huan, nekog po imenu Hans... mnoge, mnoge... ali, ne mogu da ih uoèim. Jesam li ih sanjao dok sam biobolestan?" On se èvrsto obgrli rukama, kao da je hladni zimski vazduh pokuljao kr

oz tropsku vrelinu oko njega. "Èesto se, ovih dana, oseæam usamljenim, usamljenim usveoptem prostoru i vremenu..."Hevig pokua da unese malo vedrine. "Ono to vam treba, ser, ako dozvolite d

a kaem, jeste podui odmor. Mogu vam preporuèiti odgovarajuæa mesta.""Da, mislim da si u pravu. Zaista." Volis halapljivo otpi iz pehara i poèe

da pretura u potrazi za cigarom."Kada se vratite, ser", nastavi Hevig, "trebalo bi da manje naporno radi

te. Temelji su postavljeni. Sve teèe glatko i po planu.""Znam. Znam." Volis ispusti ibicu."Vie nam, ser, niste neophodni zarad svakodnevnih uputstava. Imamo obilat

broj ljudi u èijem je nadletvu da se brinu o detaljima. Daleko vie potrebni su namvaa irina u sagledavanju i osnovni pravac koga je predvideo... ovaj, va genije."

Iza osedele brade i brkova, Volis se glupavo osmehivao. Ovog puta uspeo

je da zapali cigaru."Razgovarao sam o tome sa sijaset oficira, i, takoðe, mnogo razmiljao", nastavi Hevig. "Kau mi da su i sa vama razmotrili to pitanje. Ser, dozvolite mi da se nadoveem na njihove reèi. Verujemo da bi bilo savreno kad bi se ustanovila neka vrsta plana vaeg putovanja kroz buduænost. U plan bi, dakako, bili ukljuèeni i oni periodi koje æe posetiti vae preðanje ja, da biste mu pokazali kako se sve odvija sa uspeom. Drugim reèima, mi ipak... uh... mislimo da bi to manje ivotnog veka trebalo da provedete u ma kom pojedinaènom neprekidnom nizu dana. Isuvie ste nam dragoceni za veliki poduhvat."

"Da. Do istog zakljuèka sam i sam doao." Volis je klimao i klimao glavom. "



Prvo, kao to reèe, jedan pravi dobar odmor, da osnaim misli i izbijem zbrku iz glave. A potom... napred putem sutranjice, posmatranja, davanje uputstava, veèito na nekom putu... sve dok konaèno ne ispunim svoj zadatak... Da. Da. Da."

"Gospode!" uzviknuh reè tako blisku molitvi, buduæi da veæ bejah zaao u pedeseu godinu sumnjièavosti. "Ako postoji prava osveta..."

"Nije to bila osveta", procedi Hevig kroz zube."Kakav... Dobro, kakav je to bio oseæaj, kad se vratio?""Izbegavao sam da budem prisutan. Kad sam morao, bilo je to, naravno, u

trenucima slavlja, kada nikom nije smetalo to sam pripit. Ljudi koji se njime redovno bave rekli su mi... kau mi... da su se brzo navikli da tu jadnu prikazu vodaju kroz njegova Potemkinova sela ili u prolost, na neku od njegovih dugih orgijastièkih sveèanosti koje ga iscrpljuju i skraæuju mu ivot. Gotovo da su ga zavoleli. Iduveoma daleko, da bi izveli dobru predstavu. To im olakava pomisao na kraj."

"Kako to? Zar Volis ne bi trebalo da ièezne u podmaklim godinama?"Hevig stee pesnicu oko rukohvata na stolici. "I jeste nestao. Nestaæe. Posl

e jednog krika u noæi, njegova soba ostaæe prazna. Mora da se odbacio daleko u vreme, buduæi da æe potraga za njim i gore i dole kroz vreme biti bezuspena." Hevig isprazni èau naiskap. Video sam da mu je potrebno jo piæa i dolih mu.

Leonsa ga pomilova. "Okani se, mili, nemoj da se time muèi. Nije on vredantoga."

"Uglavnom se tako i oseæam", priznade on, sa gorèinom u grlu. "Radije zaboravimo na èitavu tu stvar."

"Ja... Ja ne vidim..." Nisam uspeo da spreèim zamuckivanje.

Krupna ena okrenu se k meni. Osmehom je izraavala saoseæanje za ranjivost svoga mua, i ono to mi je rekla za nju je predstavljalo samo beznaèajnu opasku. "Objasnili su nam da, povremeno, to vie odumire, mozak odbacuje opojno dejstvo droge i priziva u seæanje ono to se stvarno zbilo."

16.Te, 1971, trideset prvi oktobar padao je u nedelju. Sutradan se, znaèi, ilo

u kolu. Mali vertepi brzo æe u grupicama doæi do mojih vrata, jer su morali ranije da poðu na spavanje. Spremio sam im obilate darove. U vreme mog detinjstva, nama deci nije bilo dozvoljeno da diemo ovako paklenu galamu, ali mi je drago da su se shvatanja promenila. Gledajuæi ih u njihovim kostimima, setim se svoje dece u tom uzrastu, i Kejt. Kad bi mi se zvono na vratima oglasilo po poslednji put, obièno sam raspaljivao vatru, udobno zavaljen uz svoju omiljenu lulu i sa vrèem vruæe jabukov

aèe kraj sebe; moda bih pustio i gramofon, da svira muziku koju je Kejt volela i posmatrao plamièke, prepustivi se uspomenama. Taj me je spokoj èinio sreænim.Ali, ovaj dan me je mamio. Bilo je hladno, vetar je huèao, sunèevi zraci ras

ipali su se vazduhom prozraènim poput dijamanta, dok se drveæe, u uteæim masama grimig, utog i bronzanog, povijalo spram plavetnila kojim su jurili oblaci noeni vetrom, na nebu sa kojeg su ptice selice, leteæi u poretku latiniènog V, isputali zvuke poput jeke truba. Krenuo sam u etnju.

Na ploènicima Senlaka nestano je poigravalo opalo liæe, sa umorom nalik smehojim kao da se rugalo kuæevlasnicima i njihovom upornom nastojanju da ih zgrnu nagomilu. Izvan grada protezala su se polja - pusta, tamna i oèekujuæa; samo su ih jata vrana kljucala do poslednjeg zrna, a zatim bi se vinula u kovitlacu krila i buènog veselja. Skrenuo sam sa prigradskog druma na staru, pranjavu stazu kojom vozila nisu èesto prolazila, zahvaljujuæi nekom zatitnièkom boanstvu, ko god ono bilo, koj

ime ljubavi prema nama bee objavilo rat ovoj vrsti Napretka. Stazom se, takoðe, mada zaobilazno, moglo stiæi do Morgan Vudsa.Koraèao sam kroz tu pomahnitalost boja sve dok ne stigoh do reèice. Tu sam z

astao na mostu, posmatrajuæi kako voda grgolji po kamenju, veverice kako se epure po hrastu starom sigurno stotinu godina i èije su se grane njihale, otkidajuæi uveloliæe; oslukivao sam vetar u naletima piskutavih i dubokih tonova, oseæao vazduh kako lizi poput ledene teènosti, udisao mirise vlage i zadovoljstva. Nisam pomiljao ni na ta odreðeno; nisam se bavio dubokim mislima, nisam meditirao; jednostavno, bio sam tamo.

Konaèno, moje kosti i nejako telo podsetie me da mi predstoji jo podosta pea



ja, te krenuh kuæi. Èaj i kolaèiæi bi mi ba prijali. Potom, mogao bih da napiem pismoi Dudi, sa nekim predlozima u vezi moje posete njima ove zime, u Kaliforniji...

Nisam opazio da je ispod kestenovog drveta parkiran auto, pre nego to sambezmalo naleteo na njega. Odjednom osetih kako mi srce zaigra. Moe li to biti...Nije ista maina kao proli put, ali, naravno, on uvek iznajmljuje... Istog èasa zaboravih na svoje bolne noge i krenuh brzim koracima napred.

Dek i Leonsa pohitae mi u susret. Zagrlili smo se, sve troje u jednom krugu. "Dobro mi doli. Dobro mi doli!" pozdravih ih razdragano. "Zato ste niste najavili? Ne biste morali da me èekate."

"U redu je, Dok", dobaci mi Hevig. "Sedeli smo i uivali u prizoru." Zatimzaneme, na sekund ili dva. "Upijamo od Zemlje to god vie moemo."

Ustuknuh korak unazad, da bih ga osmotrio u celini. Bio je mraviji nego ranije, sa dubokim brazdama oko usta i izmeðu oèiju, osunèane ali suve koe, sa plavom ksom je veæ naginjala sedoj. Srednje èetrdesete, prosudio sam; za njega kao da je prola decenija tokom ovih nedelja mog ivota i naeg poslednjeg susreta... Okrenuh se kanjegovoj eni. Prava kao strela, gipka, malo bolje popunjena, ali jo uvek zgodna,nosila je tragove minulih godina manje upadljivo od njega. Nema sumnje, pomislih, da je bila mlaða. Ipak, na licu te crvenokose spazih tanane bore i majune pege.

"Obavili ste posao?" upitah ih, uzdrhtavi iz nekog razloga koji nije imaoveze sa hladnim vremenom. "Pobedili ste Tvrðavu?"

"Jesmo, jesmo", zalikova Leonsa. Hevig jedva da je klimnuo glavom. Bio je ukoèen od silno izmeanih oseæanja. Ipak, rukom ju je drao oko pasa i nisam ni pomio da bi mogla ostati sreæna ukoliko i on u svom srcu nije oseæao isto.

"Divno!" uzviknuh ja. "Hajde, uðimo."

"Na èaj?" nasmeja se Leonsa."Gospode, naravno da ne! Imao sam to na umu, ali... draga moja, ovo zahteva neto eæe... Za poèetak, recimo, po jedno Aalborg i Karlsberg pivo, u nastavku Glivet i... Pa, nazvaæu Svansona i poruèiæu nam ðakonije i uprilièiæemo veèeru kakva doliom trenutku, i... Koliko dugo moete da ostanete?"

"Bojim se, ne dugo", odgovori Hevig. "Najvie dan ili dva. Èeka nas jo mnogoposla do kraja ivota."

Pripovedali su mi satima. Sunce je veæ zalazilo iza drveæa i krovova u susedstvu, bljeteæi zlatno i arko narandasto kroz zelenilo zapadnog neba, kada sam sasluokosnicu prièe. Vetar pred mojim pragom bee utihnuo u nejasno mrmljanje. Premda jeu sobi bilo dovoljno toplo, osetio sam da bi nam vatra dobrodola, te se pokrenuhse da napunim kamin. Leonsa me preduhitri. "Pustite meni." Rukama je jo uvek veto

baratala drvima i bilo je pravo uivanje posmatrati je. Uitak je bio, takoðe, posle svih strahota o kojima sam sluao, videti Heviga kako je pogledom prati svuda gde se kretala.

"Ba je teta to niste mogli da predupredite osnivanje Tvrðave", rekoh ja."Nismo mogli, i s tim je svreno", odgovori Hevig. Potom nastavi donekle u

sporeno: "A nisam ni siguran da je sve zajedno tako loe. Da li bi osoba poput mene ikada imala... odluènosti? Kada sam poèinjao, jedina elja bila mi je da susretnem sebi sliène. Zato bih poeleo da ih ujedinim za bilo kakav poseban cilj, sve dok..." Glas mu se izgubi.

"Ksenija", promrmljah ja. "Da."Leonsa prelete podledom po obojici. "Èak ni Ksenija ne naruava ravnoteu", reè

ona blago. "Krstai je ne bi potedeli. Ipak, kao to se zbilo, bila je izbavljena i vela je jo devet godina." Ona se nasmei. "Od toga, pet godina sa Dekom. Oh, sreæa jo

se osmehnula daleko manje nego meni, ali je ipak bila sreæna."Pomislih kako se, za razliku od Deka, Leonsa spolja tek neznatno promenila, i kako njene unutarnje promene mora da su bile veæe nego to sam pretpostavljao.

Hevig je æuteæi preao preko njenih reèi; znao sam po tome da mu se rana bee zlila - ostavljajuæi oiljke, nesumnjivo, ali, svejedno, zacelila se - kao to to obiènobiva u svakom zdravom telu i duhu.

"Pa", rekoh ja, pokuavajuæi da se otrgnem pospanosti, "uspeli ste da okupite svoju vrstu, uspeli ste da savladate pogreno i uspostavite pravo. Pa, nije mi bilo ni na kraj pameti da æu veèeras sedeti u drutvu kralja i kraljice!"

"ta?" Hevig zatrepta od iznenaðenja. "Mi to nismo."



"Zar? Vi ste gospodari u buduænosti, zar niste?""Ne, nismo. Bili smo to izvesno vreme, jer je neko to morao da bude. Ali

, vladali smo zajedno sa najmudrijim ljudima koje smo mogli naæi - nisu to bili iskljuèivo putnici kroz vreme - da bismo stigli do cilja to je pre bilo moguæe; militaristièko, apsolutistièko drutvo pretvorili u republiku... i konaèno u nita vie do nekte slobodne gilde."

Vatra je, diuæi se uvis, dok ju je raspaljivala mehom, odsijavala iz Leonsinih oèiju. "I u nita manje od sna", primeti ona.

"Ne razumem", izrekoh ono to sam tako èesto toga dana ponavljao.Hevig je traio reèi. "Dok", nastavi on nedugo potom, "kada odemo odavde, neæe

te nas ponovo videti."Sedeo sam sasvim mirno. Kroz prozor, zalazeæe sunce ustupalo je mesto suto

nu.Leonsa pohita k meni, obisnu mi se rukama oko vrata, i poljubi me u obra

z. Miomiris njene kose jedva osetno odisao je dimom iz onih vragolastih plamièaka."Ne, Dok", reèe ona. "Ne zato to æete uskoro umreti."

"Ne elim..." zapoèeh neodluèno."Aha", dobaci mi ona odseèno, pomalo varvarski. "Rekli ste da ne elite da s

aznate datum na svojoj nadgrobnoj ploèi. Ni smo ba nismo nameravali da vam to kaemo.Ipak, doðavola, reæi æu samo toliko - jo je podosta vremena pred vama!"

"Radi se o tome", objasni Hevig na sebi svojstveni, nespretni naèin, "da mi, Leonsa i ja, naputamo Zemlju. Sumnjam da æemo se ikad vratiti."

"Od kakve je koristi, uopte, putavanje kroz vreme?" stade se pitati Hevig

, kada smo najzad uluèili priliku da porazgovaramo o sutinskim stvarima."Zato, pa, ovaj..." poèeh petljati, zateèen pitanjem."Da bi se upravljalo istorijskim tokom? Ne verujete, valjda, da je aèica pu

tnika kroz vreme u stanju da to uradi? Volis jeste u to verovao, ali, to se vas tièe, siguran sam da ne mislite tako. Niti verujete da bi to trebalo da se èini."

"Pa... istorija, arheologija... nauka...""Slau se, donekle, da ne postoji neto to se zove previe znanja. Izuzev sudb

ne, koja se ne sme unapred znati. Jer, to je kraj svakom nadanju. Za pojedinca,uèenje predstavlja estetsko iskustvo - ili zanosno oduevljenje - ali ako se na tomezaustavimo, nismo li, iskreno govoreæi, sebièni? Ne smatrate li da znanje treba dase koristi?"

"Sve zavisi od cilja, Dek."Leonsa, koja je sedela pored njega, mekoljila se u utoj svetlosti lampe i

nestanim iskrama iz kamina koje su se prelivale u nijansama svih boja. "Za nas",reèe ona, "jedini cilj je stiæi do zvezda. Eto, tome treba da slui putovanje kroz vreme."

Hevig se osmehnu. Mada uzdrano, treperio je istom udnjom. "ta mislite, zbogèega smo nastavili da izgraðujemo... kompleks Druge Faze... koju mi izmeðu sebe nazivamo Kuæa Polarisa? Rekao sam vam da nam nije stalo do toga da vladamo svetom. Ne,Kuæa Polarisa namenjena je nauènom istraivanju i usavravanju. Ona æe obaviti svoj poskad prvi brodovi budu spremni."

"I biæe", zacvrkuta Leonsa. "Videli smo."U Hevigu kao da je narastala strast. Nagnuo se unapred, dok je prstima èvs

to stiskao èau na koju gotovo da bee zaboravio."Jo nisam ovladao nauènim i tehnièkim pojedinostima. To je jedan od razloga t

se moramo vratiti u buduænost. Fizièari govore da postoji matematièka jednakost izmeðu

putovanja i prolost i kretanja nadsvetlosnom brzinom. Nadaju se da æe razviti teoriju koja æe im ukazati na metodologiju. Moda æe uspeti, a moda i neæe. Znam da im to noæi za rukom u Kuæi Polarisa, ali, nadam se da æe se ipak desiti u Zemljinoj dalekoj buduænosti ili na planeti koja krui oko nekog drugog sunca. Na kraju krajeva, nije od presudnog znaèaja. Brod se moe kretati i sporije od svetlosti, ako posadu èine ljudi poput nas. Pratite li me? Brod moe putovati stoleæima. Ali, za nas putovanje vremenom u buduænost, dok brod plovi svemirom, predstavlja samo sate ili minute.

Naa deca to ne mogu sebi priutiti. Ali, ona æe biti tamo. Poveæemo èoveka pujegove veènosti."

Zurio sam mimo njega. U prozorima, sazveða su bila skrivena svetloæu vatre. "



hvatam", odgovorih blago. "Velièanstvena zamisao, svakako.""Neophodna nam je", odvrati Hevig. "Bez nas - samim tim, ire posmatrano,

bez naeg velikog neprijatelja - zamisao nikada ne bi bila ostvarena. Maurai su mogli da obezbede naèin kojim bi oiveli istraivanje svemira, u skladu sa njihovom moæi.Ipak, nisu to uèinili. Prvobitno je zabrana kojom su ogranièili potronju energije bila prava stvar, èak, sutinska, da bi se oèuvala planeta. I kao to se uglavnom dogaða seæinom dobrih stvari, na kraju je sve pretvoreno u feti... Nema sumnje da se ni kultura koja æe ih naslediti neæe otisnuti u Vaseljenu."

"Ali, zato mi jesmo", upade Leonsa pobedonosno. "Gospodari Zvezda su nailjudi."

"I oni koji æe preporoditi Zemlju", dodade Hevig. "elim da kaem, civilizacija koja sedi skrtenih ruku i okrenuta je samo sebi - koliko æe brzo postati ustajala, kastinska, siromana i odvratna? Ne moe se razmiljati ukoliko se nema o èemu razmiti. A povod mora doæi odnekud spolja. Zar ne? Univerzum je nemerljivo veæi od bilo kog uma."

"Razumeo sam", rekoh, reèima prikrivajuæi strahopotovanje, "da je to vae druukazalo srdaèan prijem doljacima sa zvezda."

"Oh, da, oh, da. Vie zbog njihovih ideja, nego zbog materijalnih dobara.Ideje, umeæe, iskustvo, shvatanja koja potièu sa hiljada razlièitih svetova, roðena u hljadama razlièitih vrsta biæa - a Zemlja im poteno uzvraæa. Dobro je imati one mistikei filosofe. Misle i oseæaju, pronalaze novi smisao, postavljaju neprijatna pitanja..." Hevig povisi ton. "Ne znam dokle æe nas odvesti ta prisna veza sa njima. Modado vieg stupnja razvijenosti duha? Zaista verujem da prièa ima sreæan zavretak, i to e svrha zarad koje smo roðeni mi, putnici kroz vreme."

Leonsa nas pomalo spusti na zemlju. "Uglavnom", nasmeja se ona, "oèekujemoda æemo s' ludo zabavljati. Sjai sa te tvoje proroèke metle, Dek, pèelice moja, i obi panju na tvoje piæe."

"Vas dvoje, dakle, nameravate da budete meðu prvim istraivaèima?" Pitanje koje sam postavilo bilo je, oèigledno, sasvim suvino.

"Stekli smo pravo", reèe Leonsa."Uh... izvinjavam se, nisu to moja posla, ali ako vaa deca ne budu mogla

da naslede va dar..."U njenom pogledu video sam èenju. "Moda æemo naæi Novu Zemlju, na kojoj æemo

gajati. Nismo ba prestari." Ona se zagleda u otri profil svoga mua. "A moda æemo doaja ivota lutati svemirom. I time smo zadovoljni."

Zavladala je tiina. Èulo se samo glasno tiktakanje sata na kaminu i um vetrakako protièe poput reke.

Zvono se oglasi na vratima. Ustao sam sa stolice da proturim nos. Na tremu su stajale tri male prikaze, klovn, meda i astronaut. Drali su papirne kese. "Prevari ili udeli!" zapevali su. "Prevari ili udeli."

Prola je godina dana otkako mi Dek Hevig i Leonsa od Vahorna behu rekli poslednje zbogom. Èesto su mi u mislima. Dani su mi, naravno, uglavnom ispunjeni svakodnevnim obavezama. Ipak, trudim se, kad god mogu, da posvetim poneki sat seæanjuna njih.

U svakom trenu mogu se nalaziti negde na naoj planeti, oèajni ili ovenèani slavom u toj legendi koju sam veæ sasluao. Ali, mi se neæemo sresti. Kraj njihovim ivotma dosee neizrecivo daleko iza mog.

Pa, takav je ivot èoveka. Zemlje i svemira.elim... elim toliko toga. Da su barem bili slobodni da jedan deo ovoletnje

posete provedu sa mnom. Mogli bismo iæi na jedrenje. U svakom sluèaju, prirodno jeda su imali elju da obiðu i Elinor, njegovu majku, u jednom od nekoliko prekida zakoji su pouzdano znali da je bezbedan, i da joj kau... ta? Nije mi rekla.

elim da su oni ili ja, da je neko od nas pokrenuo pitanje koje me je kasnije neprestano proganjalo.

Kako je nastao soj putnika kroz vreme?Pretpostavljali smo, nas troje, da znamo 'zato'. Ali nismo se upitali ko,

ili ta je osetilo poriv i udovoljilo mu.Beznaèajna, sluèajna mutacija? U tom sluèaju, zagonetno je to to se èini da ni

poput Heviga nije roðen u buduænosti iza Tvrðave - ili, svejedno, Kuæe Polarisa. Istini



za volju, verovatno ne bilo dobro imati ih sa njihovim predznanjem, sada kad jesvrha dobila smisao u slobodi èoveka da veèno luta i otkriva. Ali, ko je doneo odluku? Ko nam oblikuje stvarnost?

Èitao sam o nedavnim ogledima u eksperimentalnoj genetici. Oèigledno je da se moe stvoriti virus koji prenosi gene iz jednog domaæina u drugog; pri tome, domaæini ne moraju da pripadaju istoj vrsti. Moda je priroda to isto veæ uèinila, moda to stlno radi. Posve je moguæe da u naim æelijama nosimo i zavetamo naoj deci deliæe naslvotinja koje nikada nisu bile meðu naim precima. Ako je to istina, dobro je. Dragomi je kad pomislim da smo tako bliski èitavom ivuæem svetu.

Ali, da li je mogao biti stvoren virus koji nosi jednu vrlo neobiènu stvar; i da li su ga, moda, putnici kroz vreme iz neke nezamislivo daleke buduænosti posejali delom zemljine prolosti koju su sami odabrali?

Noæima hodam obroncima grada, stojim pod jesenjim nebom pogleda uprtog kadalekim zvezdama i pitam se.

biće vremena

Documents