dete vremena

7/30/2019 Dete Vremena

http://slidepdf.com/reader/full/dete-vremena 1/154

Isak Asimov/Robert Silverberg, DETE VREMENAPreveo Aleksandar B. Nedeljkoviæ

PROLOG: SREBREN OBLAKTokom noæi poèelo je pomalo da snei. Sneg je, sitan kao prah i razreðen kao su

aglica, dolazio sa zapadnim vetrom; iz daleka, svakako. Jo je u sebi nosio mirismora, koji se sada poèeo dizati iz tundre, iroke i sumorne, jutarnjim suncem obasjane.

Srebren Oblak imao je prilike da vidi more, samo jednom, davno, dok je bio dete i dok je Narod jo lovio u zapadnim zemljama. More je ogromno, mraèno i nemirno, a kad ga sunce obasja na jedan odreðeni naèin, ono zablista kao èudna teèna vatra.Uæi u more, to je smrt, ali gledati ga, to je divno. On vie nikad neæe videti more, to mu je bilo jasno. Zemlje du mora sad dre Drugi, a Narod se povlaèi, iz godine u godinu sve je blii onom mestu gde se sunce raða. Srebren Oblak je uviðao da, èak i ako bDrugi nestali isto onako iznenadno kao to su doli, on vie nema nikakve nade da sevrati na obalsko podruèje. Suvie je mator i sakat, preblizu je svome kraju. Pola ljudskog veka, moda i vie, bilo bi potrebno da se pleme vrati istim putem, na istok.Srebrenu Oblaku nije ostalo pola ivota. Dve godine, toliko æe jo poiveti, ili, uz mlo sreæe, tri godine.

Ali nema u tome nièeg loeg. Ipak je video more, a to niko drugi u plemenu ne moe danas za sebe reæi. Nikada neæe zaboraviti kako more mirie i kakvu ogromnu ustaasanu snagu ima. On stoji na uzvisini iznad taborita i zuri preko neoèekivano zasneene ravnice - jako iri nozdrve, udie duboko, da oseti mousni miris mora koji se, noeisparenjima sa topeæeg snega, die ka njemu. Na tren se oseæa kao da je opet mlad.

Samo na tren.Jedan glas iza njega kae: "Nisi nita rekao o snegu noæas kad smo podizali tabor, Srebrene."

Glas Znalice. Zato se popela za njim? On je doao ovde, gore, da bi bio samu tiini zore. Ponajmanje je eleo da ga Znalica gnjavi u ovom trenutku izdvojenosti.

Srebren Oblak se polako okrenuo da se suoèi sa njom."Da li je sneg tako neuobièajen da ja moram davati upozorenje kad god nail

azi?""Ovo je peta nedelja leta, Srebrene Oblaèe."Slegnuo je ramenima. "Pa, moe i leti da pada sneg, eno.""U petoj nedelji?""U svakoj nedelji", reèe Srebren. "Pamtim leta u kojima nije ni prestajao,

nego je padao iz dana u dan. Mogla si da gleda kako blistavo letnje sunce sija kroz njega, a ipak je nastavljao da pada. I to u zapadnim zemljama, gde su leta toplija nego ovde."

"Davno je to bilo, pre mog roðenja. Leta postaju svuda bolja, tako svi govore, a izgleda i da istinu zbore. Ali trebalo je da nam kae da ide sneg, Srebrene."

"A je li ovo neto mnogo snega? Samo je malo poprailo, Znalice.""Mogli smo da isturimo asure za spavanje.""Za ovo malo snenog praka? Za ovu sitnicu od snega?""Da. Ko voli da se probudi sa snegom na licu? Trebalo je da nam kae.""Nije izgledalo vano", reèe Srebren Oblak razdraljivo."Ipak, trebalo je da nam kae. Osim ako nisi znao, naravno."Znalica mu je uputila dug, neprijateljski pogled, pun zlobe. Ta ena posta

je mnogo gadna, sad kad starost sve dublje zagriza u nju, pomisli Srebren Oblak.Pamtio je on i dane kad je ona bila divna vitka devojka Vodopadna, sa slapovimaguste, crne kose i sa grudima poput letnjih dinja. Tada ju je svako u plemenu eleo: i on - ne bi to poricao. Ali, evo, prola je svoju tridesetu zimu, njena kosase pretvorila u bele uzice, grudi su joj prazne, mukarci je vie ne gledaju sa eljom, a ime je promenila i sad je 'ona koja zna', dri se nadmeno, kao da je neto mnogomudra, kao da je Boginja ula u njenu duu.

Besno je piljio u nju."Znao sam da dolazi sneg. Ali sam takoðe znao da neæe biti vredan pomena. Os

etio sam ovaj sneg u butini, gde mi je ona stara rana, gde uvek osetim dolaenje s



nega.""Pitam se da li si stvarno osetio.""Znaèi, ja laem? Je l' to?""Rekao bi nam to, da si znao da dolazi sneg. Voleo bi i ti da je asura z

a spavanje razapeta iznad tebe, voleo bi isto koliko i svi drugi vole. I vie, rekla bih ja."

"Pa onda me ubijte", reèe Srebren Oblak. "Priznajem sve. Nisam uopte osetioda dolazi sneg. Zato i nisam upozorio ljude i zato ste se probudili sa snegom na licu. To je straan greh. Sazovi Drutvo za ubijanje, pa neka me odvedu iza brda ineka me udare dvanaest puta batinom od slonovaèe. Misli da bih zaalio, Znalice? Video sam zima èetrdeset i poneku vie od èetrdeset. Star sam, veoma; i veoma umoran. Akobi ti bila voljna da upravlja plemenom neko vreme, Znalice, ja bih rado odstupioi..."

"Molim te, Srebrene.""Taèno je to, zar ne? Ti iz dana u dan sve vie sija silnom mudroæu iznutra,

a samo starim. Preuzmi moje mesto. Evo. Evo." Skinuo je svoj poglavièki ogrtaè od medveðe koe i gurnuo ga odseènim pokretom ka njenom licu. "Hajde, uzmi! I perjanu kapui èudotvorni tap od slonovaèe i sve ostalo. Idemo dole da kaemo svima. Moje vreme je rolo. Sad ti budi poglavica. Evo! Pleme je tvoje!"

"Pravi gluposti. A i neiskren si. Ti æe predati perjanu kapu i tap od slonovonog dana kad te naðemo hladnog i ukoèenog na zemlji ujutru, ni trenutak pre toga."Gurnula je ogrtaè nazad ka njemu. "Potedi me tvojih velikih gestova. Nimalo ne èeznem da zauzmem tvoje mesto, ni sad ni posle tvoje smrti, to i sam dobro zna."

"Onda, to si se popela ovde da me gnjavi zbog tog jadnog sneiæa?"

"Zato to je peta nedelja leta.""Pa ta? Veæ smo raspravljali o tome. Sneg moe naiæi u ma koje doba godine, ti vrlo dobro zna."

"Gledala sam tapove sa zapisima. Ovako pozno u godini nije sneilo jo otkakosam ja bila devojka."

"Gledala si tapove sa zapisima?" upita Srebren Oblak, zbunjen. "Misli, jutros?"

"A kad bih, inaèe? Probudila sam se, videla sneg i to me je uplailo. Zato sam otila kod Prolo-èuve i zamolila je da mi pokae tapove. Sve smo brojale zajedno. sedamnaest godina sneilo je u petoj nedelji leta. Od tada, nije. Zna ta se jo desio tog leta? estoro naih je poginulo u lovu na nosoroge, a èetvoro u stampedu mamuta.Deset smrti za samo jedno leto."

"ta mi to govori, Znalice?"

"Nita ti ne govorim. Pitam te da li misli da je ovaj sneg nagovetaj zla.""Mislim da je ovaj sneg samo sneg. Nita vie.""Nije se Boginja naljutila na nas?""Pitaj Boginju, ne mene. Boginja sa mnom ne razgovara mnogo, u poslednje

vreme."Znalica ogorèeno iskrivi usta. "Uozbilji se, Srebrene. ta ako ovaj sneg znaèi

da nas neka opasnost vreba u zasedi?""Pogledaj", reèe on, velièanstveno odmahujuæi ispruenom rukom prema dolini i r

vnicama. "Vidi li opasnost tamo? Ja vidim neto malo snega, da. Vrlo malo. Takoðe vidim Narod, koji se probudio, vidim da se osmehuju, gledaju svoja posla, poèinju jo jedan dobar dan. Eto ta ja vidim, Znalice. Ako ti vidi Boginjin gnev, pokai mi gde je."

Njemu se uistinu èinilo da dole, svuda, vlada divan mir. U glavnom taboritu

ene i devojèice loile su jutarnju vatru. Deèaci suvie mladi da bi lovili vrljali sokolo, prevræuæi laki sneni pokrivaè i sakupljajuæi granèice i suvo busenje koje æe poao gorivo. Na levoj strani, na prostoru Majki, video je bebe koje su dobijale jutarnji obrok - eno je, Mlekoizvorna, ta neiscrpna ena, sa po jednom bebom na svakoj dojki; eno gde mala deca igraju igru kruga, a vodi ih Duboka Voda, koja je ba sad zastala da utei jednog deèkiæa, i to onog koji se zove Grom-obraz, jer je pao i odrao koleno. Iza prostora Majki, Boginjine ene izgradile su piramidu od nagomilanog kamenja, da poslui kao svetilite Njoj, i sad su oko te piramide radile: jedna od svetenica prinela je i rasporedila ubrane bobice, druga je na krvni kamen sipala krv juèe ubijenog vuka, treæa je palila dananju dnevnu vatru. Na sasvim drugoj stra



ni Jahaè Mamuta namestio je svoju radionicu i veæ je pravio kremene otrice; jo je biou tom poslu savren, iako mu je kostobolja sve vie koèila ruke. Iza njega su sedele Igraèica Meseca i jedna od njenih kæeri, veæ predate svom uobièajenom poslu: vakale su ulovljenih ivotinja kako bi je omekala toliko da se od nje mogu praviti ogrtaèi. Srebren Oblak je video, daleko na obzorju, i mukarce iz Drutva za lov, koji su nastupali preko tundre, ireæi se lepezasto u levu i desnu stranu, dreæi u rukama spremna kolja i motke za bacanje. U snegu se jo pomalo videla neujednaèena, dugaèka linija kojusu napravili nogama dok su ili, maloèas, u koloni: tamno ocrtani otisci peta i jako rairenih prstiju. Tragovi su vodili iz tabora, a sad su nestajali zato to je i sneg brzo nestajao.

Da, sve je izgledalo mirno. Sve normalno i redovno, jedno novo jutro u ivotu Naroda koji je star kao vreme i koji æe postojati dok budu postojali dani. Zartreba neki mali sneg u sredini leta da izazove brigu? ivot je teak; sneg je obiènastvar i uvek æe to biti, tokom cele godine; Boginja nikad nikom nije obeæala da æe leta biti bez snega, mada je u tom pogledu bila dobra prema ljudima, poslednjih godina.

Ali ba je èudno da on sinoæ nije osetio dolazak snega. Moda i jeste osetio, ai nije obratio dovoljno panje? Toliko je bolova i probadanja u poslednje vreme: sve je tee i tee protumaèiti svaki pojedini bol.

Svejedno, èinilo se da stvari ipak stoje dobro."Silazim sada", reèe on Znalici. "Popeo sam se ovamo samo radi malo mira i

tiine. Ali vidim da mi to neæe biti omoguæeno.""Da ti pomognem", reèe ona.Srebren Oblak besno odgurnu njenu pruenu ruku.

"Lièim li ja tebi na bogalja, eno? Ruke k sebi!"Ravnoduno je zatresla ramenima. "Kako god ti kae, Srebrene."Ali staza koja je vodila sa te uzvisine bila je dombasta i nezgodna, a la

ki posip topeæeg snega prikrio je pojedine male, nepouzdane komade kamena i uèinio da pod Srebrenovim nogama budu glatki i klizavi. Ni deset koraka nije preao, a veæ je poeleo da se odrekne ponosa i prihvati ponudu Znalice. Ali to nije dolazilo u obzir, naravno. Niko ne obraæa panju na to ako poglavica malo hramlje, ali ukoliko se dozna da on bez tuðe pomoæi ne moe da siðe niz ovako blagu nizbrdicu, neki æe pomislda je moda vreme da mu pomognu da preðe u konaèni odmor. Prema starcima svako oseæa povanje, da, ali starce nije moguæe tetosati preko izvesne mere. Pomogao je i Srebren, u svome veku, nekolicini starih ljudi da odu u veèni odmor i to je bilo itekako tuno: napravi za njih gnezdo u snegu i stoji pored njih sve dok ih ledena hladnoæane odnese u poslednji san. On neæe takvu pomoæ: nek njegov èas doðe kad doðe, ni jedan

ranije. A doæi æe, u svakom sluèaju, brzo.Srebren je u podnoje stigao malo zadihan, vruæ i lepljiv od znoja ispod ogrtaèa od debelog, sivog krzna. Ipak je sputanje prolo prilièno dobro. Jo je on u snazjo moe.

Mirisi kuvanja dopree do Srebrenovih nozdrva. Smeh deèurlije i prodorni vriskovi beba plovili su vazduhom. Sunce se brzo uzdizalo. Oseæaj blagostanja proimaoje Srebrenov duh.

Kroz tri dana biæe vreme za Svetkovinu leta, a tad æe on morati da plee u krugu i da prinese jednog junca na rtvu i da namae njegovom krvlju izabranu devicu godine. tavie, moraæe nju da odvede u stranu i da je grli, kako bi jesenji lov sigurnouspeo. Dok se vreme za ovogodinju Svetkovinu leta bliilo, Srebren Oblak je oseæao izvesnu malu nelagodnost, jer je pomiljao da ovako mator neæe moæi da plee sasvim kakotreba, a i da bi mogao, tavie, da se spetlja i pri rtvovanju junca - svojevremeno j

e bio oèevidac kad se to desilo jednom ostarelom poglavici. A to se tièe grljenja device, i u tom pogledu se malèice brinuo da li æe uspeti. Ali u toplini jutra svi ti strahovi su nestali. Ova Znalica postaje drhtava, matora glupaèa. Taj sneg ne znaèi nita. Nita! Dan je lep i blistav. Pred Narodom je jedno velièanstveno leto, koje æe sapostajati sve toplije.

teta to Svetkovina leta nije danas, pomisli Srebren. Sad, kad je njegov duh poletan; sad kad njegovo telo oseæa, bar na tren, malenu plimu obnovljene snage.Plesati - junac - zagrliti devicu...

"Srebren Oblaèe! Srebren Oblaèe!"Promukli glasovi, bez daha, glasovi premorenih ljudi koji se bore za vaz



duh; glasovi sa otvorenih polja, iza onog mesta na kome Boginjine ene rade oko oltara.

ta je ovo? Lovci se vraæaju tako rano? I tako urno?Zaklonio je rukom oèi i pogledao ka suncu. Da, eno su Volkodrev i Prolom G

orski, trèe ka taboru koliko ih noge nose i dozivaju njega. Volkodrev jo i mlatarakopljem besomuèno oko sebe, maltene kao da je poludeo; a Prolom kao da uopte nema oruje.

Doli su u tabor, teturajuæi se, i sruili se na zemlju Srebren Oblaku tako reæpred noge, jeèeæi, iteæi, boreæi se za dah. Oni su bili meðu najjaèim i najbrim musu sigurno trèali punom snagom èak sa lovita, pa su se premorili.

Srebren Oblak oseti kako ga obuhvata velika nelagodnost i kako pred njomièezava onaj kratki, prekratki trenutak radosti i mira.

"ta je?" upita on odluèno, ne dajuæi im vremena da doðu do daha. "Zato se vratako rano?"

Prolom pokaza prstom iza sebe. Ruka mu je drhtala kao u starca. Zubi sumu cvokotali.

"Drugi!" izgrca on."ta? Gde?"Prolom Gorski odmahnu glavom. Nije mu ostalo snage za govor.Volkodrev reèe, uz silan napor: "Nismo... videli... njih. Samo tragove.""U snegu.""U snegu, da." Volkodrev je bio na kolenima, glave oborene. Od pleæa do st

ruka potresali su ga veliki trzaji, maltene grèevi. Jo koji trenutak i sposobnost govora mu se vratila. "Njihovi otisci stopala. Dugaèka stopala, uska. Ovakva." U va

zduhu je prstima ocrtao oblik stopala. "Drugi. Sumnje nema.""Koliko ih je?"Volkodrev zatrese glavom i zamuri."Mnogo", reèe Prolom, koji je najednom opet doao do glasa. Digao je obe ake

i rairio sve prste na njima, jednom, dvaput, triput. "Vie od nas. Dva, tri, èetiri puta vie. Stupaju sa juga ka severu."

"I malo ka zapadu", reèe Volkodrev sumorno."Misli, ka nama?""Moe biti. Nije... sigurno.""Ja mislim, prema nama", reèe Prolom. "Ili mi prema njima. Moglo bi se des

iti da se sretnemo s njima oèi u oèi, ako ne pripazimo.""Drugi, ovde, na otvorenom?" reèe Srebren Oblak, kao da govori sam sa sobo

m. "Ali oni ne vole otvorene ravnice. Nije ovo teren njima drag. Nema tu nièeg za

njih. Trebalo bi da se dre blie moru. Jeste li sigurni za ta stopala, Volkodreve?Prolome?"Klimnuli su glavama."Njihova putanja æe preseæi nau, ali ja ne verujem da æe oni krenuti ba ka na

, reèe Volkodrev."Ja mislim da hoæe", reèe Prolom."Ja mislim da ne znaju da smo ovde.""Ja mislim da znaju", reèe Prolom.Srebren primaèe ake licu i povuèe se za bradu, jako, tako jako da ga je zabol

elo. Zapiljio se na istok, kao da æe, ako samo bude gledao dovoljno napeto, videtitu grupu Drugih kako stupaju preko one putanje kojom njegov narod namerava da proðe. Ali nije video nita osim sve jaèeg bletanja jutra.

Onda se okrete i ukrsti pogled sa Znalicom.

Oèekivao je da æe ga ona gledati trijumfalno, samozadovoljno, kao neko za koga se dokazalo da je u pravu. Ovaj neoèekivani sneg usred leta ipak je bio rðav znak, zar ne? A on ne samo to uopte nije predvideo njegov dolazak, nego je potpuno prevideo i zlokobni smisao njegov. Rekla sam ja tebi, trebalo bi da sad govori Znalica. U velikoj smo nevolji, a ti vie nisi podoban da vodi.

Ali, na njegovo zaprepaæenje, nije bilo ni traga od takve osvetoljubivostina licu One Koja Zna. Lice joj je bilo smraèeno od tuge, a tihe suze kotrljale sujoj se niz obraze.

Pruila je ruke ka njemu, naèinom gotovo nenim."Srebrene..." reèe ona blago. "O, Srebrene."



Ne plaèe ona samo za sebe, pomisli Srebren Oblak. Niti samo zbog toga to jepleme u opasnosti.

Plaèe za mnom, uvide on zapanjeno.

NALAENJE

1.Edit Felouz zagladila je svoj radni mantil; uvek je to èinila pre nego to b

i otvorila ta komplikovano zakljuèana vrata i zakoraèila preko nevidljive linije razdvajanja izmeðu jeste i nije. Sa sobom je i ovog puta ponela svesku i olovku, iakobeleke vie nije pravila osim kad je, zbog nekog izvetaja, to bilo krajnje neophodno.

Ovog puta donela je i kofer. ("Neke igre za deèka", maloèas je, sa osmehom,rekla straaru - a on, koji veæ odavno nije ni pomiljao da nju neto ispituje, samo joje mahnuo veselo, pokazujuæi joj da proðe kroz obezbeðenje.)

A mali, runi deèko osetio je, kao i svaki put, da je ona ula u njegov privatni svet, pa je dotrèao, uzvikujuæi "Gospoðice Felouz - gospoðice Felouz...", na svoj na, mekano i nerazgovetno.

"Timi", reèe ona i provuèe prste, neno, kroz travu, smeðu kosu na njegovoj èublikovanoj, maloj glavi. "ta nije u redu?"

On reèe: "Gde je Deri? Hoæe li se vratiti da se igra sa mnom danas?""Ne, neæe danas.""ao mi je zbog onog to se desilo.""Znam, Timi."

"A Deri...?""Pusti sad Derija, Timi. Jesi li zato plakao? Zato to ti nedostaje Deri?"Pogledao je na drugu stranu. "Ne samo zbog toga, gospoðice Felouz. Opet sa

m sanjao.""Isti san?" Usne gospoðice Feluoz se stisnue. Naravno, to sa Derijem dovelo

je do vraæanja tog sna.Klimnuo je glavom. "Da, isti san.""Da li je bilo mnogo nezgodno, ovog puta?""Nezgodno, da. Bio sam - napolju. Tamo su bila deca, mnogo dece. I Deri.

Svi su me gledali. Neki su se smejali, neki su pokazivali prstom ka meni i kreveljili se, ali neki su bili fini prema meni. Govorili su: 'Hajde, hajde, Timi, moe ti, samo idi jedan po jedan korak. Nemoj stati i stiæi æe do slobode.' Tako je i bilo. Poao sam odavde i iziao pravo napolje. I rekao sam: 'Sad doðite da se igrate sa mn

om', ali su onda svi oni poèeli da se talasaju i postali su mi nevidljivi, a ja sam stao da se klizam unatrag, opet ovamo. Nisam se mogao zadrati. Klizao sam se, akad sam se naao sasvim unutra, oko mene se stvorio crni zid, nisam mogao ni da maknem, bio sam..."

"Uh, to je tako strano. ao mi je, Timi. Zna da mi je ao."Pokuavajuæi da se osmehne, pokazao je svoje prevelike zube i iroko razvukao

usne; zbog toga se èinilo da su mu usta isturena napred, iz lica, èak i vie nego to sstvarno bila.

"Kad æu biti dovoljno veliki da iziðem odavde, gospoðice Felouz? Da stvarno idem napolje? Ne samo u snovima?"

"Uskoro", reèe ona. Oseæala je da joj se srce kida. "Uskoro."Pustila je deèka da je uhvati za ruku. Volela je taj topli dodir debele, s

uve koe njegovog dlana na svojoj ruci. Povukao ju je ka unutranjosti, kroz sve tri

sobe koje su saèinjavale stasis-sekciju Jedan - udobne sobe, svakako, ali sobe ukojima je od prvog dana ostao, zauvek uhapen, ovaj runi, mali deèko star sedam (Da li ba sedam? Kako biti siguran?) godina.

Odveo ju je do svog jedinog prozora, sa koga se pruao pogled na svet onogjeste, onog napolju; ali samo na jedan deliæ tog sveta, pokriven krljavom umom, a sada i skriven noænom tamom. U stvari, kroz prozor se sada videla samo ograda sa zlovoljnom svetleæom tablom koja je upozoravala sve i svakoga da se ne sme ulaziti ovamo, a ko pokua, da mu prete takve-i-takve opake kazne.

Timi je pritisnuo nos na prozor."Prièajte mi opet ta ima napolju, gospoðice Felouz."



"Bolja mesta. Lepa mesta", reèe ona tuno.Kao i toliko puta u protekle tri godine, prouèavala ga je potajno, pogledo

m iskosa; posmatrala je profil njegovog jadnog, malog, uhapenièkog lica, ocrtan naspram prozora. Èelo ravno, ali sa jakim nagibom unazad; na njega pada gusta, grubakosa, u èupercima koje gospoðica Felouz nikada nije uspela da ispravi. Potiljak èudnoizboèen, tako da glava ostavlja utisak da je preteka i da je klonula, da se pognulanapred, prisiljavajuæi celo telo da se poguri. Iznad oèiju, veæ sad, silovito izboèenikotani svodovi poèinju da se ocrtavaju, poèinju da rastu. Usta krupna, izturena napred, ispred irokog, pljosnatog nosa; a vrh vilice praktièno ne postoji, nego se vilica povlaèi, odmah od donje usne, glatko nadole i unazad. Malen rastom za svoje godine, praktièno kepec, iako moæno graðen; noge zdepaste, kratke i krive. Obraz irok, ispd njega moæne kosti; a na obrazu, mlade, od one vrste koja se zove 'bivolja koa', mlade ljutito crven, izduen u cik-cak liniju, sasvim nalik na sev munje.

Veoma ruan, mali deèak, ali deèak koga Edit Felouz voli vie nego ikog drugog a svetu.

Stajala je tako da joj je lice ostajalo izvan Timijevog vidnog polja; zato je dozvolila usnama luksuz da zadrhte.

Ovi su reili da ga ubiju. Stvar se zapravo svodi na to. Timi je samo dete, i to dete u izuzetnoj meri bespomoæno, a oni se spremaju da ga poalju u smrt.

Neæe moæi. Ona æe sve uèiniti da to spreèi. Sve. Ometanje njihovog plana biæe tekraj radne discipline, to je znala, a ona nikad u ivotu nije uèinila nita protivno unosti, bar po svom shvatanju dunosti, ali to sad nije vano. Ona ima obavezu premanjima, naravno, to se ne moe osporavati, ali ima obavezu i prema Timiju, a i prema sebi samoj. Nema nedoumice, u njenoj dui, koja je od tih obaveza najvia, koja na

drugom, a koja na treæem mestu.Otvorila je kofer.Izvadila iz njega zimski kaput, vunenu kapu sa preklopnim titnicima za ui,

i ostale stvari.Timi se okrenuo. Zurio je u nju. Oèi su mu bile tako krupne, ogromne, tako

blistave i sveèane."Te stvari, ta su one, gospoðice Felouz?""Odeæa", reèe ona. "Odeæa za izlazak napolje." Pozvala ga je prstom. "Doði, Tim

."

2.Bila je, zapravo, tek treæa od onih kandidatkinja sa kojima je Hoskins raz

govarao; treæa po tome to su oni u Kadrovskom odeljenju smatrali da su prve dve bol

je. Meðutim, Derald Hoskins bio je od one vrste efova koji vole da sve provere lièno svojeruèno i koji, kad svojim slubenicima povere neki izbor, ne prihvataju automatski razlonost miljenja tih slubenika, nego hoæe i sami da se uvere da li je moglo boje. Neki u kompaniji smatrali su da je to najloija strana Hoskinsovog efovanja. Onse ponekad i slagao sa njima po tom pitanju. Svejedno, insistirao je da lièno obavi razgovor sa sve tri kandidatkinje za ovo zaposlenje.

Prva je stigla sa preporukom 'tri zvezdice' od Sema Eikmena, koji je u firmi 'Stasis tehnologije' bio ef kadrovskog odeljenja. Veæ zbog te èinjenice Hoskinsje bio malèice podozriv, jer je Eikmen imao jaku sklonost ka otrim, vrhunskotehnolokim liènostima. To moe biti dobro ako trai eksperte za odranje implozionih polja, ilne koji mogu da zavire u jato neposlunih pozitrona i svakom pojedinom da se obrate po imenu i prezimenu. Ali Hoskins nije bio ubeðen da æe neka od tih Semovih visokotehnolokih osoba biti prava stvar za ovo radno mesto.

Ta prava zvala se Marijana Levien i bila je prava tigrica. Negde u poznim tridesetim godinama, vitka, glatka, sjajnih povrina, u dobroj formi. Ne stvarnolepa - 'lepotica' ne bi bio najprecizniji naziv za nju - ali, upeèatljivog izgleda, svakako upeèatljivog.

Imala je velièanstvene jagodiène kosti i kosu crnu kao gar, povuèenu sa èela prvo unazad i zategnutu; oæi su joj bile hladne i svetlucave i nisu proputale ba nitaNosila je elegantno poslovno odelo sa sakoom, duboke, bogate, smeðe boje, sa zlatnim porubom; mogla je to kupiti u Parizu ili u San Francisku prekjuèe. Uz to, na grlu je imala nenametljivo pridodat svenjiæ zlatnih ica sa po jednim biserom na vrhu svake; Hoskinsu se èinilo da ipak nije uobièajeno da ene poðu sa nakitom te vrste na ra



govor o zaposlenju, naroèito ne o ovakvom zaposlenju. Vie je lièila na agresivnu, mladoliku eficu koja pretenduje na to da kad-tad zauzme neku od direktorskih foteljau kompaniji, nego na ono to bi, po Hoskinsovom uverenju, negovateljica male decetrebalo da bude.

Ipak, bila je negovateljica, u osnovi, mada je ta reè zvuèala veoma skromnokad se odnosila na osobu sa toliko profesionalnih veza i uspeha. Rezime njenog dotadanjeg kretanja u slubi predstavljao je 'nokaut'. Doktorat iz heuristièke pedagogije - i jo jedan doktorat, iz rehabilitacione tehnologije. Asistentkinja direktora Specijalne slube u Optoj deèjoj bolnici u Hjustonu. Konsultantkinja pri Kacinovojkomisiji koju je federalna vlada naimenovala u cilju reavanja nekih pitanja popravnog obrazovanja. est godina iskustva u prikljuèivanju vetaèke inteligencije autistièdeci. Bibliografija u softveru - kilometar dugaèka.

Taèno ono to je kompaniji 'Stasis tehnologije' potrebno za ovo radno mesto?Da, bar po miljenju Sema Eikmena.Hoskins reèe: "Vi shvatate, zar ne, da æemo od vas traiti da odustanete od sv

ih vaih projekata izvan naih prostorija, od svega onog to imate u Vaingtonu, Hjustou, od svakog konsultativnog rada koji bi znaèio putovanje. U sutini, biæete prikovaniza ovo mesto, i to sa punim radnim vremenom, nekoliko godina, i imaæete samo jedan jedini, sasvim odreðeni posao."

Nije ni trepnula. "Razumem to.""Vidim da ste se samo u poslednjih osamnaest meseci pojavili na konferen

cijama u Sao Paolu, Vinipegu, Melburnu, San Diegu i Baltimoru i da su vaa pismenasaoptenja èitana od strane drugih osoba, na pet nauènih sastanaka kojima niste mogliprisustvovati lièno."

"Tako je.""Pa ipak, sasvim ste sigurni da æete moæi da uèinite preskok sa tako aktivne karijere, èiju skicu vidim u vaem rezimeu, na jedno u sutini izolovano bivstvovanje,koje æete ovde morati da vodite?"

Svetlucanje hladne reenosti u njenim oèima. "Ne samo to mislim da æu biti sasim sposobna da uèinim taj prelaz, nego sam i potpuno spremna, pa i eljna da ga uèinim."

Neto je u tom iskazu zazvuèalo Hoskinsu malèice, samo malèice pogreno.On reèe: "Da li biste mogli reæi neto podrobnije o tome? Moda ne uviðate u po

nosti koliko je na pristup ovde u 'Stasis tehnologijama'... hm... kaluðerski, ponekad; i koliko bi veliki zahtevi lako mogli da iskrsnu ba na podruèju za koje biste vi bili odgovorni."

"Mislim da to uviðam, doktore Hoskinse."

"A ipak ste spremni i eljni?""Moda sam malo manje nego dosad eljna jurnjave od Vinipega do Melburna i Sao Paola."

"Malèice smo 'preforsirani', moda, doktore Levien, da li je to ono to pokuavte da mi kaete?"

Na njenim usnama pojavi se senka osmeha, prvi znak ljudske topline kojije ispoljila od kad je ula u Hoskinsovu kancelariju. Samo senka osmeha, koja je nestala skoro istog èasa kad se i pojavila.

"Pa, mogli biste to tako nazvati, dr Hoskinse.""Da, ja bih mogao, meðutim da li vi to tako nazivate?"Kao da se malo trgla zbog ovog njegovog neoèekivanog protivnapada. Ali odm

ah je duboko udahnula i maltene bez ikakvog znaka napora ponovo uspostavila svojstav gotovo nenaruivog mira.

"Moda je 'preforsiranje' previe ekstreman termin za moju sadanju atitudinalnu orijentaciju. Dozvolite mi da samo kaem da sam zainteresovana za repozicioniranje mojih utroaka energije - dosad, kao to ste videli, veoma difuzno manifestovanih - sa ciljem koncentracije oko samo jednog autputa."

"Ovaj... da. Nesumnjivo."Hoskins ju je osmotrio sa meavinom strahopotovanja i uasa. Njen glas bio je

savreno podeeni kontraalt; obrve besprekorno simetriène; sedela je izvrsno uspravljena, sa najboljim telesnim dranjem koje se moglo zamisliti. U svakom pogledu izuzetna. Samo, ne ba - stvarna.

On reèe posle male pauze: "A ta vas je, konkretno, navelo na to da se prija



vite za ovo radno mesto, ako izuzmemo èinjenicu da æete tu moæi da usredsredite svu svoju energiju na samo jedan predmet?"

"Opèinjava me priroda tog eksperimenta.""Aha. Da èujemo.""Kao to svaki prvoklasni pisac deèje literature zna, svet deteta veoma je r

azlièit od sveta odraslih, zapravo to je jedan tuðinski svet u kome su vrednosti, polazne pretpostavke i osnovne crte stvarnosti sasvim drugaèije. Onda odrastamo, a pri tome veæina nas postie tako potpunu tranziciju iz tog deèjeg u ovaj na svet da zabravljamo prirodu onog koji ostaje iza nas. Tokom èitavog mog rada sa decom pokuavala sam da uðem u njihov um i da sagledam, koliko god mi to dozvoljavaju ogranièenja koje kao odrasla osoba imam, tu tuðinsku, drugosvetsku prirodu deèje svesti."

Hoskins reèe, nastojeæi da mu se iznenaðenje ne oseti u glasu: "Mislite da sudeca tuðinci, u smislu - vanzemaljskih biæa?"

"Metaforièno reèeno, jesu. Ali, naravno, ne bukvalno.""Naravno." Nastavljajuæi da preleæe pogledom njen rezime, namrtio se. "Niste

se udavali?""Ne, nisam", uzvrati ona hladno."Pretpostavljam da se, takoðe, niste opredelili ni za roditeljstvo bez bra

ka?""To je bila opcija koju sam veoma ozbiljno razmatrala pre nekoliko godin

a. Ali moj posao mi je pruao oseæanje surogatroditeljstva, koji se pokazalo sasvimdovoljno."

"Da. Pretpostavljam da je tako. Nego, rekoste maloèas da svet deteta sagledavate kao iz osnove tuðinski. U kakvom je odnosu ta izjava sa mojim pitanjem o ra

zlozima koji su vas naveli na to da se javite za ovaj posao?""Ako mogu prihvatiti kao doslovce istinit onaj vrlo neobièni preliminarniopis vaeg eksperimenta koji mi je dat, trebalo bi da se reè o tome da meni bude povereno staranje o detetu koje æe, u najbukvalnijem smislu reèi, biti preneto iz jednog tuðinskog sveta. To nije svet prostorno, nego vremenski dalek; svejedno, sutina te egzistencijalne situacije je ekvivalentna. Veoma bih volela da dobijem prilikuda prouèim temeljne razlike izmeðu tog deteta i nas; bilo bi to paralaktièko izmetanjkoje bi obezbedilo dodatne uvide, potrebne za moj sopstveni rad."

Hoskins je zurio u nju.Ne, pomisli on. Ova uopte nije stvarna. Ovo je nekakav android, veto napra

vljen. Robodadilja, roboteljica. Meðutim, u proizvodnji robota jo nije postignut ovaj nivo kvaliteta - Hoskins je to dobro znao. Prema tome, mora biti da je ova osoba ipak od krvi i mesa. Samo, ne ponaa se kao takva, to je oèigledno.

On reèe: "To moda neæe biti tako lako. Mogu se pojaviti tekoæe u komuniciranjDete æe, po svoj prilici, imati umanjenu sposobnost govora, znate. Zapravo, poprilièni su izgledi da taj stvor neæe uopte moæi da govori."

"Stvor?""Dete, on, ona. Ne znamo jo da li æe biti muko ili ensko. Uviðate da jo tri

lje, plus-minus dva-tri dana, to dete neæe stiæi ovde, i da mi, do trenutka kad stigne, ne znamo u osnovi nita o njegovoj konkretnoj prirodi."

Ovo kao da ju je ostavilo ravnodunom. "Svesna sam da postoje ti rizici. Ono moe imati drastiène hendikepe, vokalne, fizièke, moda i intelektualne."

"Da, a moe se i desiti da vi budete prinuðeni da s njim postupate kao sa veoma retardiranim detetom iz nae sopstvene ere. Naprosto, ne znamo. Potpunu nepoznanicu strpaæemo vam u ake."

"Pripravna sam da se suoèim sa tim izazovom", reèe ona. "Ili sa ma kojim dru

gim. Izazovi i jesu ono to me interesuje, dr Hoskinse."U to je poverovao. Ova ena uopte nije reagovala na uslovnu i èak spekulativnu prirodu ponuðenog opisa radnog zadatka. Kao da je spremna da se suoèi sa svaèim i nezainteresovana za pitanja tipa 'zato' i 'otkud'.

Nije bilo teko razabrati zbog èega je ova osoba ostavila tako snaan utisak na Sema Eikmena.

Hoskins je opet æutao nekoliko trenutaka, taman koliko da ostavi kandidatkinji moguænost za samostalno istupanje. Marijana Levien iskoristila je taj otvoreni prostor odmah, bez ikakvog oklevanja.

Posegla je u svoju akten-tanu i izvukla ruèni raèunar, ne veæi od kakvog velik



g, metalnog komada novca. "Donela sam", reèe ona, "jedan program na kome radim odkad se u kompjuterskoj mrei saznalo da primate prijave za ovo radno mesto. To jevarijanta jednog mog ranijeg programa koji sam koristila kod dece sa oteæenjima mozga, u Peruu, pre sedam godina: sadri est algoritama za definisanje i modifikovanjekomunikacijskog toka. U osnovi, tu se mimoilaze normalni verbalni kanali uma i..."

"Hvala vam", reèe Hoskins glatko, zureæi u taj maleni aparat na njenom dlanukao da mu je ponudila bombu. "Ali postoje svakojake zakonske smetnje zbog kojihja ne mogu da pogledam taj va materijal sve dok ne postanete, konkretno, zaposlenik firme 'Stasis tehnologije'. Naravno, èim budete pod ugovorom, rado æu porazgovarati sa vama, i to podrobno, o vaim ranijim istraivaèkim radovima, ali do tada..."

"Jasno", reèe ona. Njeni besprekorni obrazi pocrvenee. Naèinila je taktièku gru i to joj je bilo jasno: pokazala je preveliku elju, èak nasrtljivost. Hoskins jestao da osmatra zamreni put kojim je odmah krenula da to popravi. "Sasvim sagledavam situaciju. Nije bilo mudro to to sam pokuala da preskoèim formalnosti te vrste.Ali nadam se da moete razumeti, doktore Hoskinse, da sam ja, i pored ove moje vrlo paljivo uglaèane spoljanjosti, u osnovi istraivaè i da imam sav onaj polet kojim sent, neposredno posle diplomiranja, kreæe da otkriva tajne Vaseljene; zato mi se katkad dogaða da, i pored sveg mog znanja o onome to je izvodljivo i prikladno, prekoraèim uobièajene protokolarne granice, èisto iz groznièave elje da se bacim na sutin

Hoskins se osmehnuo. Hoskins je klimnuo glavom. Hoskins je rekao: "Naravno, dr Levien. Nije greh ako je èovek preterano poletan. A ovo je bio veoma koristan razgovor. Stupiæemo u vezu sa vama èim donesemo odluku."

Pogledala ga je èudno, kao da je iznenaðena time to joj ne daju ovo zaposlenj

e istog trenutka. Ali bila je ipak dovoljno pametna da samo kae "Mnogo vam hvala"i "Doviðenja" i nita vie.Na vratima njegove kancelarije zastala je, okrenula se, sevnula jednim v

isokovoltnim zavrnim osmehom. Onda je otila, ostavljajuæi za sobom vatreno jarku sliku urezanu u mrenjaèu Hoskinsovog uma.

"Aaauhhh", ote se Hoskinsu.On izvuèe maramicu i obrisa èelo.

3.Druga kandidatkinja razlikovala se od Marijane Levien praktièno u svakom p

ogledu. Kao prvo, bila je starija dvadeset godina; a kao drugo, nije imala u sebi ba nièeg elegantnog, prohladnog, zastraujuæeg, rasplamsalo sjajnog, ili robotskog. oroti Njukomb, tako se zvala, bila je debeljuna ena majèinskog izgleda, maltene preo

bilnog; bez ijednog juvelirskog proizvoda na sebi, obuèena jednostavno, èak i nehajno; dranja blagog, lica prijatno veselog.Oko nje kao da je zraèio zlatni oreol majèinske topline. Izgledala je kao id

ealna bakica iz mate svakog deteta. Tako jednostavna, tako oputena, da je bilo tekopoverovati da zaista ima potrebnu kolsku spremu iz pedijatrije, fiziologije i klinièke hemije. Ipak, podaci o toj spremi bili su u njenom rezimeu, a uz njih i izvetaj o jednoj iznenaðujuæoj specijalizaciji: diplomirala je iz antropoloke medicine. z sva èudesa civilizacije dvadeset prvog veka, na svetu je i sad postojao po gde koje primitivno podruèje, u raznim delovima sveta - u Africi, Junoj Americi, Polineziji, Jugoistoènoj Aziji. Nije ni èudo da je od Sema Eikmena dobila peèat 'moe'. ena kbi mogla posluiti kao model za vajanje kipa neke boginje majèinske ljubavi i koja,uz to, ima iskustva u radu sa decom iz zaostalih drutava...

Èinilo se da je idealan kandidat, u svakom pogledu. Posle opresivne, hiper

uglaèane perfekcije one suvie izvrsne Marijane Levien, Hoskins se toliko opustio uprisustvu ove ene da je morao u sebi suzbiti snani poriv da joj istog trenutka ponudi to radno mesto, kao da je svaki razgovor suvino gubljenje vremena. Ne bi to bio prvi put da Hoskins dozvoli sebi rasko poputanja sopstvenim spontanim oseæanjima.

Ipak, savladao je taj poriv.A onda je, na njegovo zaprepaæenja i aljenje, Doroti Njukomb uspela da diskv

alifikuje sama sebe, iako je razgovor do tog trenutka potrajao ni punih pet minuta.

Sve je ilo divno, do te kobne taèke. Imala je puno liènog upliva, puno topline. Volela je decu, naravno: imala je i sama troje dece, a jo pre toga, kao najsta



rije dete u velikoj porodici sa bolesnom majkom, morala je od malena da se bavinegom dece, morala je, od kad zna za sebe, da pomae oko gajenja mnogobrojne mlaðe braæe i sestara. Imala je odliènu profesionalnu biografiju. Od bolnica i klinika u kojima je ranije radila dobila je preporuke sa najviim pohvalama; dobro je podnelanajèudnije i najtee uslove u udaljenim plemenskim podruèjima; uivala je u radu sa henikepiranom decom svih vrsta; sa najveæim uzbuðenjem ièekivala je trenutak kad æe moæi iðe jedinstvenim problemima koji u ovom projektu 'Stasis tehnologija' moraju iskrsnuti.

Ali onda je razgovor skrenuo ka pitanju: zato bi ona napustila svoj sadanji poloaj - vano i po svemu sudeæi visokoprihodno mesto na èelu Slube dadilja u centra negu dece, u jednoj od junih drava SAD - i utonula u tajnoviti, strogo èuvani tab Stasis tehnologija'. Rekla je: "Znam da æu morati da se odreknem mnogo èega, prelazeæiovamo. Ali dosta æu i dobiti. Ne samo priliku da radim posao one vrste koja mi jenajomiljenija, u oblasti u kojoj jo niko nikad nije radio. Nego i priliku da sekonaèno oslobodim onog prokleto dosadnog Brusa Manhajma, da ga konaèno istresem iz svoje kose."

Led prostruja kroz Hoskinsa."Brus Mahhajm? Mislite na onog advokata koji se bavi 'decom u nevolji'?""Je l' postoji neki drugi Brus Manhajm?"Duboko je udahnuo i zadrao dah. Manhajm! Taj galamdija! Taj zadavaè problema

! Kako se, zaboga i pobogu, Doroti Njukomb upetljala s njim? Sasvim neoèekivana stvar, nimalo dobrodola.

Sledeæeg trenutka on paljivo reèe: "Znaèi li to da postoji nekakav problem izmvas i Brusa Manhajma?"

Nasmejala se. "Problem? Pa valjda to moete tako nazvati. Tuio je moju bolnicu. Tuio je, valjda bi trebalo da kaem, mene. Naime, ja sam jedna od osoba koje su poimenice optuene. Stravièno nam je to odvlaèilo panju i snagu, poslednjih est mes."

Oseæaj muènine stade da krui Hoskinsovim elucem. On poèe da premeta hartije dnom stolu, trudeæi se da povrati ravnoteu.

"Nita o tome ne pie u vaem izvetaju iz Kadrovskog.""Niko me nije pitao. Naravno da nisam pokuavala nita da prikrijem, jer da

jesam, ne bih ni sad pomenula. Ali, jednostavno, ta tema se u razgovoru nije pojavila."

"Dobro, evo, ja vas sad pitam, gospoðo Njukomb. ta je tu posredi?""Znate kakav je profesionalni agitator taj Manhajm? Znate da uzima najna

tegnutije moguæe sluèajeve, samo da bi svakome pokazao koliko se on brine za dobrobi

t dece?"Èinilo se da nije mudro biti uvuèen, sada, u izricanje ma kakvih stavova o ma èemu. Ne kad je reè bila o Brusu Manhajmu. Hoskins, pomno se èuvajuæi, reèe: "Znam daa ljudi koji o njemu imaju takvo miljenje."

"Ba ste to diplomatski sroèili, doktore Hoskinse. Mislite da je ubacio bubuza prislukivanje u ovu vau kancelariju?"

"Ni sluèajno. Ali nije sigurno da imam tako loe miljenje, kao to ga vi oèitoate, o Brusu Manhajmu i njegovim idejama. Pravo reèeno, ja i nemam neko naroèito miljenje o njemu. Nisam posveæivao mnogo panje pitanjima koja je on pokretao." To je bila gola la, to Hoskinsu nije nimalo prijalo. Kad su poèinjali ovaj projekat, jedan od prvih planskih dokumenata sadrao je reèenicu: 'Sve preduzeti da gamad kao to je Brus Manhajm ne skoèi na naa leða. Ali Hoskins je ispitivao ovu enu radi zaposlenja, a e ona njega. Nije se smatrao obaveznim da joj kae i jednu jedinu reè izvan onog to j

e firmi bilo prikladno.'Nagnuo se napred. "Ja, zapravo, znam samo to da je on veoma glasan pokretaè krstakih kampanja i da ima mnogo ideja, i to artikulisanih, o naèinima kako bi trebalo podizati decu koja su u rukama dravnih institucija za siroèad. E, sad, da lisu njegove ideje ispravne ili ne, to ja stvarno nisam kvalifikovan da kaem. Nego,o toj tubi, gospoðo Njukomb..."

"Pokupili smo neku deèicu sa ulica. Veæinom je to treæe uzastopno pokolenje narkomana, èak i èetvrto, to su deca sa uroðenom zavisnoæu. Posredi je najtunija stvar moete zamisliti, deca koja su roðena kao zavisnici od droge. Pretpostavljam da vamje poznata ona opte prihvaæena teorija da narkozavisnost, kao i veæina fiziolokih zav



snosti, èesto nastaje zbog genetske predispozicije u tom pravcu?""Naravno.""E, mi smo poèeli genetsko prouèavanje te dece, a i njihovih roditelja, i de

da i baba, kad smo ih mogli pronaæi. Pokuavamo da lociramo i izdvojimo narkopozitivan gen, ako on postoji, u nadi da bismo jednog dana mogli i da ga se otarasimo."

"Meni to zvuèi kao dobra ideja", reèe Hoskins."Izgleda i svima ostalima, osim Brusu Manhajmu. Navalio je na nas kao da

smo preduzeli nekakve genetske operacije nad tom decom; a mi samo malo njufamo kroz njihove hromozome da vidimo èega tu ima. Èisto istraivanje, ne vrimo nikakvu genesku modifikaciju. Meðutim, on je tresnuo ukupno esnaest sudskih zabrana protiv nas,tako da nam je vezao ruke na svaki zamislivi naèin. To je da èovek proplaèe. Pokuavalsmo da objasnimo, ali on ne slua. Nae podneske sudu on uzme, pa ih protumaèi unakaeo, i upotrebi kao osnovu za sledeæu tubu. A znate kakvi su sudovi kad neko pokreneoptubu da se deca negde koriste kao zamorèiæi za eksperimente."

"Bojim se da znam", reèe Hoskins alostivo. "I tako, vaa bolnica troi energiji novac na odbranu pred sudom, umesto na..."

"I ne samo bolnica. On je prozvao odreðene pojedince. Pa i mene. Ja sam utoj grupi od devet istraivaèa koje je on optuio za zloupotrebu dece - bukvalno za zloupotrebu dece - to je proisteklo iz njegovog takozvanog prouèavanja naeg dosadanjegrada." U njenom glasu bilo je primetne gorèine, ali i malèice razonoðenosti. Oèi su jojvedro zasvetlucale. Nasmejala se, i njene teke dojke su se zatresle. "Moete li toda zamislite? Da zloupotrebim decu? Ja?"

Hoskins saoseæajno odmahnu glavom. "Zaista izgleda neverovatno."Ali njegovo srce je tonulo. I sad je bio uveren, bez iole sumnje, da je

ova ena savreno kvalifikovana za taj posao. Ali kako bi on mogao zaposliti osobu koja je veæ u nevolji sa stranim Brusom Manhajmom? Ovaj projekat æe i bez toga izazvati dovoljno nesuglastica. Neæe dugo proæi, a Manhajm æe, nesumnjivo, zabosti nos u njihov posao, pa ma kakve mere predostronosti oni preduzeli. Ipak, dodati ime DorotiNjukomb na platni spisak znaèilo bi prizivati nevolju najgore vrste. Hoskins je sasvim lepo mogao da zamisli konferenciju za tampu koju bi Manhajm sazvao. Oglasiobi novinarima da je firma 'Stasis tehnologije' odluèila da zaposli jednu enu koja se trenutno brani od optubi za zloupotrebu dece u drugoj nauènoistraivaèkoj ustanovi -a Manhajm bi postigao da reè optuba zazvuèi kao da je javni tuilac, a ne privatno lic, pokretaè procesa - i da je toj eni sad data prilika da radi kao negovateljica i guvernanta jednog zlosreænog deteta koje je, jadno, postalo rtva jedne nove, dosad nepoznate vrste kidnapovanja...

A, ne. Ne. Nipoto on nju neæe zaposliti.

Prinudio je sebe, nekako, da jo pet minuta postavlja pitanja. Na povrini,sve se nastavilo u prijateljskom i prijatnom tonu. Ali bilo je to mlaæenje prazneslame, a Hoskinsu je bilo jasno da je i Doroti Njukomb to jasno. Kad je odlazila, zahvalio joj je na iskrenosti, rekao je koliko ceni njene visoke kvalifikacije, ponudio joj je uobièajena uveravanja da æe firma uskoro stupiti u vezu sa njom; aona se smekala i govorila koliko joj je bio prijatan ovaj razgovor - ali Hoskinsje pouzdano znao da je ona svesna da od zaposlenja nema nita.

Èim je izila, telefonirao je Semu Eikmenu i rekeo: "Seme, tako ti Boga, zatomi nisi rekao da je Doroti Njukomb trenutno meta neke blesave tube koju je pokrenuo Brus Manhajm?"

Na ekranu, Eikmenovo lice pokazivalo je zaprepaæenost koja se granièila sa okm.

"Ma nije moguæe!"

"Evo, upravo mi je sama rekla. Optuba za zloupotrebu dece, zbog nekog rada kojim se bavila.""Tako, znaèi", reèe Eikmen pokunjeno. Sad je izgledao vie postiðen nego zapanj

n. "Pa, do vraga, Deri, nisam imao nikakvu predstavu o tome da se ona upetljala sa tim krupnim smetalom. A ispitivali smo je vrlo temeljito, samo da zna. Ali ne dovoljno temeljito, èini se."

"Samo bi nam jo to trebalo, da uzmemo u firmu nekoga ko je veæ na Manhajmovoj listi za odstrel."

"Ali ona je strana, zar ne? Bespogovorno najmaterinskije ljudsko biæe kojesam ikada..."



"Jeste. Bespogovorno. I stie nam sa potpunom garancijom da æe Manhajmovi sudski leinari zariti kande u nju èim otkriju da je ovde prela. Ili se moda ne slaeSeme?"

"Znaèi, uzeæe Marijanu Levien, je l' tako idu stvari?""Nisam jo gotov sa intervjuima", reèe Hoskins. "Ali Levienova izgleda prilièn

o dobro.""Da, to je taèno", reèe Eikmen sa irokim osmehom.

4.Edit Felouz nije ni na koji naèin mogla da sazna da je tek treæa na listi ka

ndidatkinja za ovaj posao, ali da je saznala, ne bi se nimalo iznenadila. Odavnoje navikla da je ljudi potcenjuju. Nièeg blistavog nije imala u sebi, nièeg osobitodramatiènog, nièeg to bi odmah pokazalo da je prvoplasirana u ma kom smislu. Niti zasenjujuæe lepa, niti upadljivo runa; ni izrazito strastvena, ni zanimljivo gorda inezainteresovana; ne istièe se smelim, naglim prodorima ka istini, ali ni mukotrpnim, sporim radom koji bi na kraju dao blistave rezultate. Tokom celog njenog ivota ljudi su bili skloni da je smatraju prisutnom pojavom koja se sama po sebi podrazumeva. Ali ona je bila postojana ena, u èvrstoj ravnotei, koja savreno dobro zna voju vrednost i koja ivi manje-vie zadovoljavajuæi i pun ivot.

Za nju je direkcija 'Stasis tehnologija', slièna upravi nekog studentskognaselja, bila tajanstveno mesto. Zgrade sive, obiènog izgleda, gole i jednostavne,koje se uzdiu iz prijatnih zelenih travnjaka proaranih, samo ponegde, nevelikim drveæem. Istraivaèki centar slièan hiljadama drugih. Ali u tim zgradama, znala je Edit elouz, deavaju se èudnovate stvari; stvari koje nadmauju njenu moæ razumevanja, pa ma

tene i njenu sposobnost da poveruje. Pomisao da æe ona moda uskoro raditi u jednojod tih zgrada brzo ju je ispunila oseæanjem èudesnog.Kao i veæina ljudi, imala je samo vrlo neodreðenu predstavu o toj kompaniji

i o naèinima na koje u 'Stasis tehnologijama' postiu te svoje èudesne rezultate. I doEdit su, dakako, stigle vesti o bebi dinosaurusu koja je, radom te firme, uspenodovedena iz prolosti. Kad je nadvladala svoju prvu reakciju skeptiènosti, Edit jezakljuèila da je dovoðenje dinosaurusa poprilièno èudesna stvar. Ali kad je na televizii objanjeno kako je ta firma uspela da posegne u prolost i prebaci jednog izumrlogreptila u dvadeset prvi vek, Edit nije razumela. Onda je ekspedicija na Jupiterpotisnula dinosaurusa i 'Stasis' na zadnje stranice novina, a Edit je sasvim zaboravila tu temu. Pokazalo se da je mladunèe dinosaurusa samo jo jedno 'èudo za tri dana', jedno od mnogih u veku koji se polako pretvarao u vek èuda.

A sad, koliko se moe videti, 'Stasis tehnologije' nameravaju da dovedu de

te iz prolosti, ljudsko dete, preistorijsko ljudsko dete. Zato firma trai nekog koæe to dete gajiti.Ona to moe.I hoæe.Èak je moguæe da je sposobna da taj posao obavi bolje nego iko drugi. U svak

om sluèaju, moe da ga obavi veoma, veoma dobro.Rekli su da æe to biti posao pun izazova, neuobièajen, veoma teak. Nita od to

a nije uznemirilo Edit. Oduvek je radije izbegavala neizazovne, obiène, jednostavne poslove.

Traili su enu koja ima kolsko obrazovanje iz oblasti fiziologije i klinièke emije i koja voli decu. Sve po meri Edit Felouz.

Ljubav prema deci bila je ugraðena od poèetka; pa zar ijedno normalno ljudsko biæe, pitala se Edit, ne voli decu? Naroèito ena?

Poznavanje fiziologije bilo je deo njene elementarne obuke za dadilju. Klinièku hemiju je uzela kao plod svojevrsnog domiljanja - èinilo se da bi i to moglodobro doæi, ako je posao usmeri na bolesne maliane, meðu kojima ima mnogo nedonoèadi ruge dece hendikepirane na samom poèetku ivota; klinièka hemija ukazuje na koji naèin e najbolje moe pomoæi tim muèenièkim telacima da dejstvuju uspenije.

Izazovan i teak posao oko neobiènog deteta - da, to je stvar koja njoj lei.A ponudili su joj i stvarno izvanrednu platu; Edit je dobro zapazila iznos, iakojurnjava za novcem nikad nije bila jak èinilac u njenom ivotnom sklopu. Za novi izazov bila je spremna. Poznate i vie nego poznate rutine ivota u deèjoj bolnici veæ supoèele da joj dosaðuju, èak i da izazivaju neki mali otpor kod nje. Strana je to stvar



pomisli ona, oseæati odbojnost prema sopstvenom poslu, naroèito kad je to posao ovevrste. Moda joj je potrebna promena.

Negovati jedno preistorijsko dete...Da. Da."Doktor Hoskins æe vas primiti sada", reèe sekretarica.Elektronski pokretana vrata kliznue neèujno u stranu, otvarajuæi se pred njom

. Gospoðica Felouz zakoraèi u kancelariju zaèuðujuæe neraskonog izgleda: jedan obièan to, obièan ekran terminala za podatke i obièan èovek pedesetih godina, sa proreðenom koom boje peska, obrazima koji poèinju da vise i ustima èudno povijenim nadole, zbog èega mu èitava faca izgleda moda i sumornije nego to bi trebalo.

Na radnom stolu stajala je ploèa sa imenom, na kojoj je pisalo:

dr DERALD A. HOSKINSglavni izvrni slubenik

Ovo je gospoðicu Felouz vie zabavilo nego to je na nju ostavilo utisak. Zarje ova kompanija stvarno toliko velika da ef mora da podseæa ljude ko je glavni, ito pomoæu tablice sa imenom koja stoji ispred njega samog, u njegovoj sopstvenoj kancelariji? Zbog èega, zatim, smatra da je potrebno da se hvalie onim 'dr'? Zar nisu svi ovde zaposleni veæ odbranili po jedan magistrat ili doktorat? Da li je to njegov naèin da objavi da nije samo administrativac nego i nauènik? Ona bi i sama pretpostavila da æe na èelu jedne visokospecijalizovane kompanije kao to je 'Stasis' bitinauènik; nije bilo potrebno da joj se ta èinjenica ovako gura u lice.

Ali, u redu. Ljudi mogu imati i veæe nedostatke: pridavati sebi malèice prev

ie vanosti nije najgora od njih.Hoskins je ispred sebe imao sveanj kompjuterski printanih papira. Rezimenjenog dosadanjeg profesionalnog rada, pretpostavila je, i izvetaj o preliminarnomrazgovoru sa njom - stvari te vrste. Pogledom je prelazio sa tih odtampanih listova na nju, pa opet na listove. Nije skrivao da odmerava njenu vrednost; bio jeu tom pogledu èak previe otvoren. Gospoðica Felouz se automatski ukrutila. Osetila jeda joj se obrazi oblivaju crvenilom, a u jednom obrazu jedan miiæ joj se za trenutak trznuo.

On razmilja o tome kako su mi obrve preteke i kako mi je nos malo nakrivljen u jednu stranu, reèe ona u sebi.

Zatim otro reèe u sebi da je to smeno, da ovog èoveka ugao njenog nosa i punonjenih obrva zanimaju isto koliko i pitanje koja firma je proizvela njene cipele- naime, ne zanimaju ga nimalo. Ipak, iznenaðujuæe je, i pomalo uznemiravajuæe to kad

te ma koji mukarac gleda tako pomno. Negovateljica u uniformi po pravilu je nevidljiva osoba, bar to se tièe zanimanja veæine mukaraca. Felouz sad nije bila u unifori, ali je tokom godina razvila naèine da izgleda, i kad nosi uliènu odeæu, 'nevidljivo' za veæinu mukaraca; naèine, èinilo joj se, veoma uspene. Ovo prouèavanje kome je saa podvrgnuta uznemirilo ju je vie nego to bi, po njenoj sopstvenoj oceni, trebaloda je uznemiri.

"Vaa radna biografija zaista je izuzetno pohvalna, gospoðice Felouz", reèe on.

Osmehnula se, ali nije nita uzvratila. ta bi mogla reæi? Da se slae s njim? li da se ne slae?

"Dolazite sa izuzetnim preporukama od vaih pretpostavljenih. Svi vas hvale gotovo istovetnim reèima, znate li to? Nepokolebljiva posveæenost svom poslu... duboka odanost dunosti... velika snalaljivost u trenucima krize... vrhunske tehnièke v

etine...""Radim vredno, doktore Hoskinse, i najèeæe znam ta radim. Mislim da su im to amo kitnjasti naèini da izraze te dve osnovne stvari."

"Pretpostavljam da je tako." Zapiljio se u njene oèi i ona odjednom osetisnagu tog èoveka, njegovu jednoumnost, njegovu tvrdoglavu reenost da postavljene zadatke ostvari. To bi kod jednog upravnika mogle biti fine crte. Takoðe crte zbog kojih æe se ivot smuèiti onima to rade pod njegovom vlaæu. Vreme æe pokazati, pomislizvratila mu je pogled, ujednaèeno i postojano. On konaèno reèe: "Ne vidim nikakvu ozbiljnu potrebu da vam postavljam pitanja u vezi sa vaom dosadanjom profesionalnom delatnoæu. To je veæ razmotreno, veoma pomno, u prethodnim razgovorima sa vama, i tu st



e proli sa zastavom visoko razvijorenom. Imam, zapravo, samo dve stvari da jo razjasnim sa vama."

Èekala je."Prvo", reèe on, "potrebno je da znam da li ste ikad bili umeani u ma kakve

teme koje bi mogle biti smatrane, ovaj, politièki osetljivim. Politièki protivureènim."

"Nisam nimalo politièki nastrojena, doktore Hoskinse. Glasam, kad mislim da postoji neko za koga vredi glasati, a to ne biva odveæ èesto. Ali ne potpisujem peticije niti mariram na demonstracijama, ako me to pitate."

"Pa, ne ba. Imao sam pre na umu profesionalne, a ne politièke nesuglasice.Teme i dileme u vezi sa pitanjem kako sa decom treba ili ne treba postupati."

"Znam samo jedan naèin kako sa decom treba postupati: èovek treba do krajnosti da se potrudi da zadovolji potrebe deteta, onako kako ih shvata. Ako to zvuèi kao pojednostavljenje, ao mi je, ali..."

Nasmeio se. "Pa nije ni to ba ono na ta sam mislio. Mislio sam..." Zaæutao ji ovlaio usne. "... na brusmanhajmovtinu. Uarene debate o naèinu na koji se sa decopostupa u javnim nadletvima. Pratite li ta govorim, gospoðice Felouz?"

"Radila sam preteno sa slabom ili hendikepiranom decom, doktore Hoskinse.Nastojim da ih odrim u ivotu i da im pomognem da ojaèaju. A u takvim stvarima nemase ta mnogo raspravljati, je li tako?"

"Znaèi, nikad niste imali nikakva profesionalna suoèenja sa tim takozvanim deèjim advokatima kao to je Brus Manhajm?"

"Nikad. Mislim da sam neto malo èitala o gospodinu Manhajmu u novinama. Alinikad nisam imala nikakvih dodira ni sa njim, ni sa ma kim takvim. Ne bih ga pr

epoznala kad bih ga srela na ulici. Nemam ni neka posebna miljenja o njegovim idejama, ni za ni protiv."Hoskins je izgledao kao èovek kome je laknulo.On reèe: "Znate, nije mi namera da se zakljuèi kako sam protiv Brusa Manhajm

a ili njegovih stavova. Ali stvari bi se ovde ozbiljno zapetljale ako bi na rad bio izloen negativnom publicitetu."

"Naravno. Ni ja ne bih poelela ma ta slièno.""U redu. Moemo dalje. Moje drugo pitanje odnosi se na prirodu vae posveæenos

ti poslu koji æe se ovde zahtevati od vas. Gospoðice Felouz, smatrate li da moete davodite brigu o jednom tekom, neobiènom, moda neposlunom ili èak veoma neprijatnom deu?"

"Naravno da mogu", reèe ona odmah."Razmislite o tome. Pojaviæe se posebni problemi. Nema na planeti Zemlji n

ijednog deteta kao to æe ovo biti. Jer to æe biti najusamljenije dete u istoriji sveta. Jeste li spremni da ponesete takav teret? Jeste li voljni da ponesete takav teret?"

Opet je zurio u nju, kao da pokuava da vidi, kroz nju, neto drugo. Opet jedoèekala, nepokolebano, silinu njegovog pogleda.

"Kaete da æe biti teko, èudno i - kako ono rekoste? - veoma neprijatno. U komsmislu neprijatno?"

"Razgovaramo o preistorijskom detetu. To vam je poznato. On - ili ona, ne znamo jo ta æe biti - moe biti divalj, na neki naèin koji nadmauje i najdivljija na dananjice. Ponaanje tog deteta moe biti blie ivotinjskom nego deèjem. To sam mikad sam rekao 'neprijatno', gospoðice Felouz."

"Nisam ja samo sa nedonoèadima radila, doktore Hoskinse. Imala sam iskustvai sa emocionalno uznemirenom decom. Izila sam ja nakraj i sa nekim prilièno estokim

malim 'muterijama'.""Moda ne ovoliko estokim.""To æemo videti, je l' da?""Divljak, po svoj prilici, i to ojaðen i usamljen divljak, kao i razbenjen.

Tuðin, uplaen, u svetu koji niukoliko nije deo njegovog sveta. Otrgnut od svega tomu je bilo dobro znano i stavljen u okolnosti gotovo potpune izdvojenosti: pravaizmetena osoba. Da li vam je poznat taj termin, 'izmetena osoba', gospoðice Felouz?Nastao je jo sredinom prolog veka, u doba drugog svetskog rata, kad je Evropom lutalo neverovatno mnotvo izbeglica, i kad..."

"U svetu je sada mir, doktore Hoskinse."



"Dabome. Ali ovo dete neæe oseæati mnogo mira. Patiæe zbog potpunog poremeæaja njegovom ivotu, biæe prava pravcijata izmetena osoba, najdirljivije vrste. I to vrlo mala osoba."

"Koliko mala?""U ovom trenutku ne moemo poneti iz prolosti, jednim zahvatom, vie od èetrde

et kilograma mase. To ukljuèuje ne samo ivi uzorak, nego i okolnu neivu izolacionu zonu. Znaèi, biæe malo dete, veoma malo dete."

"Beba, zar ne?""Ne moemo biti sigurni. Nadamo se da æemo dobiti dete od nekih est ili sedam

godina starosti. Ali moglo bi biti i znatno mlaðe.""Ne znate? Zgrabiæete ga samo onako, na slepo?"Hoskins je izgledao nezadovoljan. "Dajte da prièamo o neèem drugom, gospoðice

Felouz. U vaoj biografiji stoji da ste svojevremeno bili udati, ali da ste iveli,posle toga, mnogo godina sami."

Osetila je kako joj lice poèinje silno da crveni. "Bila sam udata jednom,taèno je. Ali to je bilo davno, a trajalo je kratko."

"I nije bilo dece.""Brak se raspao", reèe ona, "uglavnom zbog toga to se pokazalo da ja ne mog

u imati dete.""A, tako", reèe Hoskins, koji je sad izgledao kao da se oseæa nelagodno."Naravno da se taj problem mogao zaobiæi svakojakim sredstvima to ih je don

eo dvadeset prvi vek - vanmateriènim fetalnim komorama, implantacijama, surogat-majkama, i tako dalje. Ali moj mu nije mogao da prihvati nita osim drevnog, tradicionalnog metoda deljenja gena. Moralo je da bude sto posto nae dete, njegovo i moje

. I da ga ja nosim kako valja i treba, devet meseci. A ja to nisam mogla, a on se nije mogao pomiriti ni sa jednom alternativom, pa smo se... rastali.""ao mi je. I vie se niste udavali?"Uspela je da obuzda glas tako da je ostao ravan, bez emocija. "Dovoljno

je bolan bio i taj prvi pokuaj. Ne bih nikad mogla biti sigurna da u drugom pokuaju neæu biti jo gore povreðena, a taj rizik sebi nisam mogla dozvoliti. Ali to ne znaèida ne umem da se brinem o deci, doktore Hoskinse. Valjda nije potrebno da ukaem na to da moj izbor zanimanja veoma verovatno ima neke veze sa velikom prazninom koju je brak ostavio u mojoj... u mojoj dui, ako se moe tako reæi. Jer, umesto da negujem jedno ili dvoje dece, negovala sam ih na desetine. Stotine. Kao da su mojasopstvena."

"I nisu sva bila vrlo fina deca.""Ne, nisu sva bila vrlo fina."

"Niste negovali samo slatku deèicu sa cakanim nosiæima i dopadljivim naèinom gugutanja? Nego svu koja su nailazila, lepu i runu, blagu i divlju? Bezuslovno?"Bezuslovno", reèe gospoðica Felouz. "Deca su deca, doktore Hoskinse. Pomoæ je

moda najpotrebnija upravo onoj deci koja nisu lepa i fina."Hoskins je æutao, razmiljajuæi. Osetila je u sebi nagomilavanje razoèaranja. D

a je spremna da razgovara o svojim struènim dostignuæima, o svom istraivaèkom radu u olasti neravnotee elektrolita, i u oblasti neuroreceptora, i u fizioterapiji. Alion nije pitao nita o tome. Usredsredio se iskljuèivo na pitanje da li ona moe negovati neko nesreæno, divlje dete - moe li negovati ma koje dete, moda - kao da se o tome ima ta prièati. Kako je moguæe da on u tom pogledu ima ikakve sumnje? Pominjao je ijedno pitanje od jo manje vanosti - naime, da li je ona ikad uèinila ita to bi mogpodstaæi neku politièku agitaciju; otkud mu to? Znao je da se ona nièim sliènim nije baila. Morao je znati. Oèigledno je, dakle, da njega uopte ne zanima njena stvarna st

ruènost. Jasno je da ima na umu nekog drugog, kome æe dati ovaj posao, dok æe njoj pruti samo neki bledi, uètivi oblik 'zbogom', èim smisli kako da to izvede pristojno.On najzad reèe: "Pa, dobro, kad moete dati ostavku tamo gde ste sad zaposle

ni?"Pogledala ga je otvorenih usta, zajapurena."ta, zapoljavate me? Ovako, sad odmah?"Hoskins se nasmeio kratko i u tom trenutku njegovo iroko lice imalo je izv

esni rasejani arm. "Zato bih inaèe eleo da tamo date ostavku?""Zar to ne mora prvo da proðe kroz neki odbor?""Gospoðice Felouz, ja sam taj odbor. Onaj krajnji, koji daje konaèno odobren



je. A ja sam èovek koji odluke donosi brzo. Znam kakvu vrstu osobe traim, a vi ste,èini mi se, takva osoba. Ali moda i greim, dabome."

"A ako greite?""Svoju odluku mogu i da preokrenem, jednako brzo, verujte mi. U ovom pro

jektu ne sme biti nikakvih greaka. U pitanju je jedan ivot, ljudski ivot, ivot jedng deteta. Iz èiste nauène radoznalosti preduzimamo neto za ta æe mnogi ljudi reæi da vian postupak prema tom detetu. U tom pogledu nemam nikakvih iluzija. Ni za trenutak neæu poverovati u to da smo mi ovde èudovita - niko ovde tako ne misli - i neæu sedvoumiti niti aliti zbog onog to smo naumili da uradimo; verujem da æe, dugoroèno gleano, subjekt naeg eksperimenta, dakle to dete, imati samo koristi od èitave stvari.Ali sasvim jasno znam da æe neki drugi ljudi imati korenito drugaèije miljenje o tompitanju. Iz tog razloga, mi elimo da to dete dobije najbolju moguæu negu tokom svog boravka u naoj eri. Ako postane oèigledno da vi niste sposobni da pruite takvu negu, biæete zamenjeni bez oklevanja, gospoðice Felouz. Ne vidim nikakav delikatni naèinda to kaem. Mi ovde nismo sentimentalni i ne volimo da se kockamo ni sa èim to moemoda kontroliemo. Znaèi, to radno mesto se mora smatrati kao samo uslovno vae, u ovomtrenutku. Traimo da se odvojite od celog svog sadanjeg ivota, ali ne dajemo jemstvoda æemo vas zadrati due od nedelju dana, ili èak due od prvog dana. Imate li volje se suoèite sa tim rizikom?"

"Bogami, vi to ba bez uvijanja.""Takav sam. Sem kad nisam. Dakle, gospoðice Felouz? ta kaete?""Pa, ne volim ni ja da se kockam", reèe ona.Njegovo lice se smraèilo. "Je li to odbijanje?""Ne, to je pristanak, doktore Hoskinse. Da sam i za tren pomislila da ni

sam prava ena za ovaj posao, ne bih ni dolazila ovamo. Ja ovo mogu da uradim. I uradiæu. A vi neæete imati razloga da alite zbog svoje odluke, u to moete biti sigurniKad poèinjem?"

"Mi veæ diemo stasis-polje ka kritiènom nivou, taj posao je u toku. Oèekujemo a izvedemo konkretni zahvat kroz dve nedelje, petnaestog, taèno u pola sedam uveèe.Zahtevaæemo da budete u tom trenutku ovde i da budete spremni da odmah preuzmete to dete. Imate vremena u meðuvremenu sredite i obustavite svoje aktivnosti u spoljanjem svetu. Jasno vam je da æete stanovati u naim prostorijama, neprekidno, gospoðiceFelouz? A kad kaem neprekidno, mislim: dvadeset èetiri sata na dan, bar u ranim fazama. To ste videli jo u oglasu, zar ne?"

"Da.""Onda se razumemo savreno."Ne, pomisli ona. Ne razumemo se uopte. Ali to nije vano. Dete je vano. Sve

drugo je od drugostepene vanosti. Sve.

ZNALICAVeæ je bilo podne. Oseæanje rastuæe krize zahvatilo je èitav tabor. Svi èlanovi

utva za lov vratili su se iz ravnica, iako u njima nisu ostali dovoljno dugo ni da vide ikakvu divljaè, a kamoli da poènu lov; sada su sedeli, sva sedmorica, u jednoj sumornoj, zgurenoj grupici, razmiljajuæi nervozno o ratu i o posledicama koje birat imao na njih. Boginjine ene izvadile su tri svete medveðe lobanje, do tada bezbedno zamotane, i postavile ih na kamene police iznad oltara; sad su èuèale nage ispred njih, namazane medveðom maæu, vuèjom krvlju i medom, i napevale one posebne molitvekoje bi trebalo da donesu mudrost u doba velike opasnosti. Majke su prikupile svu malu decu oko sebe, takoreæi ispod krila, kao da oèekuju da æe Drugi napasti svakogtrenutka, a napola odrasli deèaci i devojèice vrzmali su se po rubovima kruga, uplaen

i i nesigurni.Stariji mukarci, mudri i cenjeni oci plemena, povukli su se na jedan breuljak iznad tabora, da raspravljaju o strategiji. Èetvorica: Srebren Oblak, Jahaè Mamuta, jednooki i grbavi Lavobor - 'onaj koji se bori kao lav' - i debeli, tromi Smrdljivi Mousni Vo. Od njihovih odluka zavisiæe sudbina plemena.

Kad su, svojevremeno, Drugi zali na lovna podruèja Naroda u zapadnim zemljama i kad je postalo jasno da Narod ni na koji naèin ne moe da ih navede da odu, testareine plemena odluèile su da je najbolje krenuti na istok. "Boginja se opredelila da prepusti zapadne zemlje Drugima", bilo je tada miljenje Vola. "A hladne zemlje na istoku pripadaju nama. Boginja hoæe da mi odemo tamo i da ivimo u miru." Osta



li su se saglasili. Posle toga, Boginjine ene bacale su kamenèiæe sudbine i dole do ihoda koji je podrao miljenje mukaraca.

I tako je Narod migrirao ovamo. Ali sad su se, po svemu sudeæi, Drugi pojavili i ovde.

ta æemo sad? - pitala se Znalica.Mogli bismo moda krenuti na jug, u tople zemlje. Ali svi su izgledi da su

tople zemlje veæ pune Drugih, a osim toga tamo ima i mnogo pripadnika naeg sopstvenog naroda, koji neæe biti sreæni to nas vide. Treba li, dakle, da krenemo na sever,gde su strana ledena polja? Drugi su svakako odveæ neni za ivot na takvom mestu. Alii mi smo, podozrevala je Znalica. I mi smo.

Silno se rastuila. Toliko su putovali da bi stigli ovde. To je bila naporna seoba, za nju; znala je da se i Srebren premorio, a i jo mnogo ko. Sad bi se trebalo odmarati, sakupljati zalihe mesa i oraha za predstojeæu zimu, obnoviti snagu. Meðutim, èini se da æe Narod morati opet da luta, bez ikakve moguænosti da se odmoribez ijednog trenutka mira. Zbog èega je to tako? Zar nema u ovoj irokoj, pustoj zemlji nijednog mesta gde oni mogu da zastanu malo, da doðu do daha?

Znalica nije umela da odgovori na to, niti na ma koje drugo pitanje, zapravo. Iako je dala sebi tako ponosito ime, Znalica je bila zbunjena kako problemom tih Drugih, koji su narodu ostajali veèita smetnja, tako i tajnama i izazovimasvog sopstvenog postojanja.

Ona je bila, u plemenu, jedina osoba koja nije imala nikakvo stvarno mesto, nikakvo stvarno zaduenje. Kao i veæina devojaka, odrasla je pretpostavljajuæi da æbiti Majka, ali onda je, umesto da brzo uzme nekog momka da joj bude par, èekala,odugovlaèila, vie joj se sviðao ivot duhovne slobode i lutanja; ponekad je, èak, il

mukarcima u lovita. Kad se, u svojoj dvadesetoj godini, konaèno odluèila da uzme ratnka Mrakoluja za ivotnog druga - u dobu vrlo poznom za takvu odluku - iz njene utrobe poèee izlaziti samo mrtva deca, nita drugo. A onda je izgubila i Mrakoluja: crnagroznica shrvala ga je i odnela za jedno jedino popodne.

Tad je jo veliki deo svoje lepote imala, ali posle smrti Mrakoluja niko od nesparenih mukaraca u plemenu nije eleo da ima nju, ma koliko lepa bila. Znali su da je njena materica mesto koje ubija bebe; prema tome, ta æe im takva ena? A prerana smrt Mrakoluja govorila im je da ta ena vuèe sa sobom neko prokletstvo, neku zlu kob. Zato je ona morala ostati zauvek sama, bez ijednog mukog dodira, ona kojaje ranije imala toliko ljubavnika. Nikad neæe postati Majka.

Ali ni enama Boginje neæe se moæi pridruiti, ne sad: bilo bi to podsmevanje Bginji i svemu onome to Boginja zastupa, kad bi jalova ena dola da slui Njoj, a osimtoga uèenje misterija Boginjinih ena mora da poène pre nego to prva krv poðe iz tvo

ara. Sasvim je besmisleno jednu enu koja veæ ide ka starosti, enu od dvadeset pet godina, enu koja je rodila i izgubila pet beba za pet godina, proglasiti za enu Boginje.

I tako, Znalica ne postade ni Majka ni Boginjina ena, dakle - ne postadenita. Radila je uobièajene enske poslove, gulila je ivotinjske koe, kuvala hranu, nvala bolesne i èuvala decu, ali nije imala mukarca koji bi bio njen par i nije pripadala nijednom Drutvu; a to znaèi da je bila maltene tuðinka u svom sopstvenom narodu. Njena jedina nada bila je da æe Prolo-èuva umreti, a ona tad postati istorièar ovog lemena. Prolo-èuva - 'ona koja èuva prolost' - bila je ena kao Znalica, ni Majka ni enica; i, od svih u plemenu, Znalicina najbolja prijateljica. Ali, iako je imalaveæ èetrdeset godina i bila najstarija ena u plemenu, Prolo-èuva je jo bila snana . Za razliku od njea, Znalica, osam godina mlaða, veæ se pretvarala u babu. Poèinjalaje da misli da joj je suðeno da se sparui i umre mnogo pre one godine kad æe joj Prol

-èuva predati svoje tapove sa zapisima i otiæi pred Boginju.Bio je to alostan ivot. Ali Znalica je dobro pazila da svoju tugu sakrijeod drugih. Neka se svi plae nje; neka je gledaju sa nedopadanjem. Ona im samo neæedozvoliti da je saaljevaju.

Sad je stajala sama, kao i obièno, i gledala ta rade grupe oko nje. U ovomsuoèenju sa pretnjom Drugih svako je bio podjednako bespomoæan kao i Znalica. Ali oni su u grupama bar imali zajednitvo i utehu.

"Evo ko nam je potreban!" povika Ognjeokac. "Znalica tereba da doðe i da ratuje protiv Drugih, zajedno sa nama!"

"Znalica! Znalica!" povikae promuklo mukarci iz Drutva za lov.



To su se oni njoj rugali, dabome. Zar nisu oduvek? Zar nije svaki pojedini od tih mukaraca, redom, odbio Znalicu, u danima posle smrti Mrakoluja, kad seona nadala da æe naæi novog mua?

Svejedno, prila im je i stala, iscerena estoko, iznad njih; a oni - u krugu, zgureni, na ledenoj zemlji.

"Da", reèe ona. "Dobra zamisao. Mogu da se borim jednako dobro kao ma kojiod vas."

Pruila je ruku, nezaustavljivo brzo, i èepala koplje Ognjeokca. On razbenjenzamumla i skoèi da joj ga preotme, ali ona spretno kliznu akama du koplja i uhvatiga za lovni, rukohvatni deo, a kremeni iljak pritisnu Ognjeokcu na trbuh. Zagledao se u nju, izbuljenih oèiju. Èinilo se da ga ne samo muèi svetogrðe, nastalo zbog togao je ena uzela njegovo koplje u ruke, nego da i stvarno veruje da æe ga ona proburaziti.

"Daj mi to", reèe on zgusnutim glasom."Vidi, Ognjeokèe, pa ona zna kako se koplje dri", reèe Volkodrev."Jeste, a znam i kako se upotrebljava.""Daj mi to."Opet ga je æunula kopljem u trbuh. Mislila je da æe Ognjeokac svakog trenutka

dobiti slom ivaca. Lice mu je bilo blistavo crveno, znoj mu je curio niz obraze.Svi su se smejali. Mahnuo je rukom da uhvati koplje, ali ona je pomakla oruje unazad, izvan njegovog dohvata. On besno pljunu ka njoj i naèini sklopljenim rukamaznak za demona. Znalica se isceri.

"Napravi taj znak jo jednom, pa æu ga oprati tvojom krvlju", reèe mu ona."Ma, hajde, Znalice", reèe Ognjeokac kiselo. Videlo se da se trudi da ovla

da sobom. "I sama zna da nije u redu da ti dodiruje to koplje. Ionako smo u dovoljno velikoj opasnosti, ne treba nam da jo i ti èini zle stvari.""Pozvao si me da krenem sa mukarcima u borbu", reèe ona. "Pa, ako æu krenuti,

treba mi koplje, zar ne? Tvoje je savreno dobro. Ba æe mi odgovarati. A ti, ako hoæenapravi sebi drugo."

Svi ostali mukarci opet su se nasmejali. Ali sad je u njihovom smehu biloèudnih tonova.

Izvela je fintu kopljem, a Ognjeokac je, psujuæi, izmakao. Krenuo je napred èvrsto reen, kao da æe joj oduzeti koplje sirovom snagom. Ona ga otera jednim ozbiljnim zamahom. Ognjeokac odskoèi unazad; izgledao je ljut i malèice uplaen.

Nije joj bilo lako da se seti kad se poslednji put tako zabavljala. Ognjeokac, najjaèi ratnik u plemenu, a uz to i najzgodniji mukarac, ima pleæa iroka kao umamuta, i te divne, crne oèi koje blistaju kao ar, ispod velièanstvenog èela koje str

apred, iznad oèiju, kao litica. Kad su bili mladi, ona je s njim spavala mnogo puta, a kad je Mrakoluj umro, nadala se da æe Ognjeokac biti njen novi par. Ali on jesamo bio prvi koji ju je odbio. Jedino Mlekoizvornu eli, i nijednu drugu, rekaojoj je tada. I onda je jo rekao: njemu se dopadaju ene koje znaju kako treba raðatidecu. To je bio kraj svega, izmeðu Znalice i Ognjeokca.

"Evo", reèe Znalica, popustivi najzad. Nagnula se napred i zabila iljak Ognjeokèevog koplja u zemlju. Pod uticajem podnevne toplote, sneg je veæ sasvim nestao,a zemlja se razmekala.

Ognjeokac doèepa koplje, reeæi."Trebalo bi da te ubijem", progunða, mauæi kopljem ispred njenog lica."Samo napred." Rairila je ruke i isprsila se. "Evo ovde ubodi. Ubij jednu

enu, Ognjeokèe. Biæe to veliki uspeh.""Moglo bi nam doneti malèice dobre sreæe", reèe on. Ipak, spustio je oruje. "A

o ikad vie pipne moje koplje, Znalice, vezaæu te negde na nekom bregu i ostaviæute tao, da te medved pojede. Razume li to? Razume li?""Saèuvaj svoje pretnje za Druge", odgovori ona ujednaèeno. "Njih æe biti tee u

laiti nego mene. A ja se nisam uplaila uopte.""Ti si jednom videla Drugog ba izbliza, a?" upita je Prolom Gorski."Jednom, da", reèe Znalica, mrteæi se na tu uznemirujuæu uspomenu."A kako je mirisao, kad ste bili tako blizu?" zapita Mladi Srndaæ. "Kladim

se da je stvarno smrdeo."Znalica klimnu glavom. "Kao mrtva hijena", reèe ona. "Kao neto mrtvo to je t

runulo mesec i po dana. A bio je i ruan. Ne moete ni da zamislite koliko ruan. Lice



mu je bilo ravno, ovako, kao da je gurnuto nekom ogromnom rukom ka unutra." Rukama je ivo izmahivala. "Zubi su mu bili mali kao deèji. Imao je smene, male ui i majn nos. A ruke, a noge..." Stresla se. "Jezive i besmislene. Kao u pauka. Tako dugaèke i tako tanke."

Svi su je gledali obuzeti strahopotovanjem, èak i Ognjeokac. Niko drugi u plemenu, èak ni sam Srebren Oblak, nikad nije dospeo tako blizu nekog Drugog, licemu lice i nadohvat ruke, kao ona. Neki od njih ponekad su viðali Druge, ali samo iz velike daljine i samo na tren, u prolazu, u davnim danima kad je pleme ivelo uzapadnim zemljama. Meðutim, Znalica je naletela na jednoga, pukim sluèajem, u umi.

To je bilo pre mnogo godina, kad je njoj bilo devetnaest i dok je jo biladivlja devojka, sklona da u svemu postupa kako joj se ushte. Mukarci iz Drutva zalov konaèno su joj zabranili da ide u izviðanja sa njima, a ona je rano jednog jutra otila sama iz tabora, raspoloena mrko i srdito, i odlutala kroz ume. Oko podneva,na jednoj maloj èistini izmeðu belih breza, nala je lepo jezerce oivièeno stenama, paje svukla svoju krznenu odeæu da se okupa u ledenoj, plavoj vodi; izlazeæi, zaprepastila se kad je videla da jedan Drugi, van svake sumnje Drugi, zuri u nju sa daljine manje od dvadeset koraka.

Bio je visok - neshvatljivo visok, visok kao drvo - i veoma mrav, sa uzanim pleæima i plitkim prsima, tako da je, i pored tolike visine, izgledao lomniji nego ma koja ena. Njegovo lice bilo je najneobiènije koje je ikad videla, sa crtama èudno tananim, poput deèjih, i sa izuzetno bledom koom. Vilice su mu izgledale tako slabe da se pitala kako uspeva da probije komad mesa zubima, onako kako treba, skraja na kraj; ali zato mu je vrh vilice bio neprijatno teak i dubok, èak je i straonapred, ispod tog ravnog lica èija je sredina bila gurnuta unutra. Oèi su mu bile k

rupne i imale su neku èudnu, ispranu, vodenastu boju, a èelo mu se od oèiju dizalo pravo uvis, bez ikakvih grebena koji bi se kod obrva pruali napred.Sve u svemu, pomislila je, zapanjujuæe ruan, ruan kao zloduh. Ali nije izgle

dao opasan. Koliko je ona mogla videti, nije nosio nikakvo oruje; osim toga, èinilose da joj se osmehuje. Bar je ona mislila da to znaèi njegovo otkrivanje majunih zuba - osmeh.

Bila je potpuno naga i u punoj zrelosti svoje mladalaèke lepote. Stala jepred njega bez stida, a onda joj je, neoèekivano, dola na um pomisao da bi ba volelada je on pokretima pozove do sebe, da je zagrli i da vodi ljubav s njom na naèinkako to Drugi rade sa svojim enama, pa ma kako to bilo. Iako je bio tako ruan i èudan, poelela ga je. Ali, zato? - zapitala se tada. I odgovorila sebi: zato to je drugaèiji, nov, zato to je drugi. Ona æe se njemu dati, da. A onda æe otiæi s njim, njegovkuæi, i iveti s njim, i postati Druga, jer su joj veæ dozlogrdili mukarci njenog plem

na i jer je spremna za neto novo. Da. Da.Èega se ima bojati? Prièa se da su Drugi zastraujuæi zlodusi, ali ovaj èovek une izgleda kao neki zloduh, samo ima èudno lice i previe visine, a nedovoljno irine. Ne bi se reklo da je mnogo opasan. Samo je drugaèiji.

"Zovem se Vodopadna", progovorila je tada - a takvo joj je bilo ime u todoba. "Ko si ti?"

Mukarac Drugi nije odgovorio. Naèinio je duboko u grlu neki zvuk koji je mogao biti smeh.

Smeh?"Da li ti se sviðam?" upita ona. "Svi u plemenu misle da sam divna. A ti,

da li tako misli?"Provukla je prste kroz svoju gustu, dugaèku kosu, mokru od plivanja. Poèela

se epuriti i protezati, da on to bolje vidi punoæu njenih dojki, snagu i stamenost n

jenih ruku i nogu, temeljitost njenog vrata. Naèinila je dva-tri koraka prema njemu, pevueæi priguenu pesmu èenje.Izbeèio je oèi i zatresao glavom levo-desno. Pruio je jednu ruku pravo ka njo

j, dlanom prema njenom licu, a drugom rukom je poèeo da pravi neke znake, maðijske nesumnjivo, znake za teranje zloduha. Uzmakao je od nje.

"Pa, ne boji me se, valjda? Ja bih samo da se igram. Doði ovamo, Drugi." Iscerila se na njega. "Sluaj, prestani da uzmièe tako! Neæu ti nita. Zar ne razume tvorim?" Prièala je vrlo glasno, vrlo razgovetno, ostavljajuæi dosta prostora izmeðu reè. On je nastavio da uzmièe. Poduhvatila je dojke akama i gurnula ih malo napred, sveoptom kretnjom nuðenja.



To je shvatio, konaèno.Naèinio je duboki, potmuli zvuk, kao ivotinja saterana u ugao iz koga ne moe

pobeæi. U njegovim oèima staklasto je zasvetlucao strah. Usne su mu pole unazad, èineizraz - nelagodnosti? Gaðenja?

Da, gaðenja, shvatila je.Mora biti da sam ja njemu runa koliko i on meni.Veæ se okrenuo i poèeo da bei, teturavo i panièno, kroz brezovu umu."Èekaj!" povikala je. "Drugi! Drugi, vrati se! Ne bei tako, Drugi!"Ali njega vie nije bilo. To je bio prvi sluèaj u njenom ivotu da je neki muk

rac odbije; takvo iskustvo bilo je za nju zapanjujuæe, neverovatno, maltene razorno. Neka je on Drugi, neka ona njemu izgleda tuðinski i moda neprivlaèno, ali ne smatra je valjda toliko odvratnom da treba da rei na nju i pravi grimase, a onda da pobegne?

Da. Da. Sigurno je samo deèak, rekla je tada sebi. Onoliko visok, ali samodeèak.

Te veèeri vratila se u pleme, reena da konaèno uzme jednog mukarca iz svoje vste za mua; kad joj je, ubrzo posle toga, Mrakoluj predloio da njegova asura za spavanje postane njihova zajednièka, pristala je bez oklevanja.

"Da", reèe ona ljudima iz Drutva za lov. "Da, ja i predobro znam kako izgledaju Drugi. Pa, kad ih sustignemo, nameravam da budem rame uz rame sa vama i daubijam te gadne zveri kao odvratne zloduhe, to i jesu."

"Gledajte", reèe Volkodrev, pokazujuæi prstom. "Stareji silaze sa brega."Zaista su dolazili, napred Srebren Oblak, koji je bolno hramao, a veoma

vidno se trudio da glumi da ne hramlje; ostala trojica starih stupala su mukotrp

no za njim. Znalica je gledala njihov paradni ulazak u tabor. Prili su odmah oltaru Boginje. Srebren je dugo razgovarao sa tri svetenice. Bilo je mnogo odmahivanja glavama, a zatim mnogo klimanja glavama. Konaèno je Srebren stupio napred, da saopti odluku, a najstarija svetenica stala je uz njega.

Svetkovina leta, reèe on, ove godine se ukida - ili bar odlae. Boginja je pokazala svoje nezadovoljstvo, na taj naèin to je dovela jednu grupu Drugih opasno blizu tabora, i to ovde, u istoènim zemljama, gde Drugi ne bi trebalo da ive. Jasnose vidi da je Narod uèinio neto kako ne treba i ne valja; nema sumnje da ovo mestonije dobro za Narod. Zato æe Narod danas krenuti i preduzeti hodoèaæe do Mesta tri rek, daleko iza njih, tamo gde su prole godine, migrirajuæi na istok, podigli svetilite, veoma sloene izrade, u èast Boginje. A na Mestu tri reke zamoliæe Boginju da im objasni u èemu su greili.

Znalica je zastenjala. "Ali trebaæe nam nekoliko nedelja da stignemo tamo!

A i pravac je sasvim pogrean! To æe biti povratak na podruèje koje smo upravo napustili, gde sve vrvi od Drugih!"Srebren je odmeri ledenim pogledom. "Boginja je nama obeæala ovu zemlju, b

ez Drugih. Doli smo i nalazimo da su Drugi veæ tu. To ne treba tako da se deava. Moramo je zamoliti da nas povede."

"Onda je zamolimo negde juno od ovog mesta. Tamo æe bar biti toplije, a modaæemo naæi i neko pristojno taborite, gde u blizini neæe biti Drugih da nam smetaju."

"Ima nau dozvolu da ode na jug, Znalice. Ali mi ostali kreæemo danas posle pdne ka Mestu tri reke."

"A Drugi?" viknu ona."Drugi se neæe usuditi da priðu svetilitu Boginje", reèe Srebren. "Ali ti, ako

se plai da hoæe, Znalice - nita, idi na jug! Idi na jug, Znalice!"Èula je da se neko nasmejao. Ognjeokac. Onda poèee i ostali iz Drutva za lov

a se smeju, a pridrui im se i nekoliko Majki. Jo koji trenutak, i smejali su se svi, upiruæi prstima ka njoj.Poelela je da jo ima Ognjeokèevo koplje u rukama. Poubijala bi ih sve, nita

e bi zaustavilo pokolj."Na jug, Znalice!" dovikivali su joj. "Na jug, na jug, na jug."Kletva joj doðe na usne, ali se Znalica uzdra. Oni misle ozbiljno, uvide. A

ko ona sad progovori ljutito, mogli bi je lako isterati iz plemena. Pre deset godina, to bi rado prihvatila. Ali ona je sad stara ena, ima vie od trideset godina.Kad bi krenula sama, znaèilo bi to sigurnu smrt.

Progunðala je nekoliko ljutitih reèi sama za sebe i okrenula se od Srebrenov



og postojanog pogleda.Srebren pljesnu rukama. "U redu", povika. "Svi da poènu sa pakovanjem! Diem

o tabor! Polazimo odavde pre mraka!"

DOLAZAK

5.Edit Felouz imala je tokom te dve nedelje veoma mnogo posla.Najtei deo bio je privoðenje kraju njenih poslova u bolnici. Dati otkaz sa

rokom od samo dve nedelje bilo je ne samo nepropisno nego i sasvim nedolièno; aliadministracija bolnice ispoljila je zavidnu meru razumevanja èim je gospoðica Felouzsaoptila da odlazi sa najveæim aljenjem, i to samo zato to joj je ponuðena moguænosuèestvuje u jednom neverovatno uzbudljivom, novom istraivaèkom projektu.

Pomenula je ime 'Stasis tehnologije'."Brinuæe se o bebi dinosaurusu?" pitali su je i svi su se prigueno nasmejali

."Ne, ne o dinosaurusu", reèe ona. "O neèemu to je mnogo blie onome to znam."Nije im dala nikakve dalje pojedinosti. Doktor Hoskins joj je bio zabran

io da otkrije ma ta konkretno, ma kome. Ali onima koji su poznavali Edit Felouz iradili s njom nije bilo teko da pogode da taj projekat mora imati neke veze sa decom; pa, ako su njeni poslodavci ljudi koji su dovukli to famozno mladunèe dinosaurusa iz mezozoika, onda sad sigurno planiraju neto slièno - recimo, da dovedu nekopreistorijsko dete iz nekog udaljenog razdoblja Gospoðica Felouz to nije ni potvrðivala ni poricala. Ali oni su znali. Svi su znali. I dali su joj, dabome, neplaæeno

odsustvo iz bolnice, na neodreðeno vreme.Ipak, morala je jo nekoliko dana da radi od jutra do mraka, da bi dovrilarazne zapoèete poslove, da bi napisala i predala svoje konaène izvetaje o raznim otvorenim predmetima, da bi spremila spiskove stvari potrebnih njenim naslednicama,da bi razdvojila sopstvene instrumente i istraivaèke materijale od onih koji su bili vlasnitvo bolnice. Bilo je to naporno, ali nije ni u kom drugom smislu predstavljalo teret. Stvarno teak deo bio je rastanak od deèice, koja nisu mogla poverovatida ona odlazi.

"Vratiæete se za nedelju-dve, zar ne, gospoðice Felouz?" pitala su deca, gurajuæi se oko nje. "Idete samo na odmor, je l' tako? Na mali raspust? Kuda putujete, gospoðice Felouz?"

Neke od njih je znala jo od dana njihovog roðenja. Sad su imali pet, est, sedam godina: veæina je stanovala u sirotitima izvan bolnice, ali neki su bili na nep

rekidnom bolnièkom leèenju i ona je s njima radila iz godine u godinu.Bilo je teko saoptiti im vest, veoma teko.Ali ona je spremila odluènost za to. Sad je potrebna drugom detetu, jednom

izuzetno posebnom detetu, detetu èija æe nevolja biti jedinstvena u istoriji Vaseljene. Znala je da mora otiæi tamo gde je najpotrebnija.

Zakljuèala je svoj stanèiæ na junom kraju grada. Sve u njemu je iskljuèila, a sobom je ponela ono malo stvari koje æe joj biti potrebne u novom domu. To je bilobrzo gotovo. Nije imala nikakve kuæne biljke o kojima bi se morala brinuti, nijednu maèku, nikakve kuæne ljubimce. Jedina zaista vana stvar bio joj je posao: deca, veèto deca, ta æe joj nekakve biljke ili ivotinje.

Ali, ostajuæi predostrona, sredila je da se njen zakup stana produi na neodreðeno vreme. Vrlo ozbiljno je primila upozorenje Deralda Hoskinsa da u svakom trenutku moe biti otputena. Mogla bi, uostalom, i poeleti da podnese ostavku: gospoðici F

louz je bilo jasno da bi joj poslovi 'Stasis tehnologije' mogli postati neprihvatljivi, da bi njena uloga u projektu mogla biti nezadovoljavajuæa, da bi ona moglavrlo brzo otkriti da joj je prelazak na to zaposlenje bio divovska greka. Nije spalila mostove iza sebe, nikako: u sluèaju povratka, èekaæe je ista bolnica, ista deca, isti stan.

Tokom te dve zavrne sedmice, iako veoma zauzeta, nekoliko puta je otila nadrugu stranu grada, u 'Stasis', da pomogne u pripremama za prihvat deteta iz prolosti. Dali su joj troje potèinjenih, èija je dunost bila da nabave sve potrebne stvri. Bili su to dvojica mlaðih mukaraca i jedna ena. Dala im je obiman spisak na komesu se nalazili lekovi, prehrambeni dodaci, pa èak i inkubator.



"Inkubator?" pitao je Hoskins."Inkubator", reèe ona."Ne planiramo da iz prolosti prenesemo nedonoèe, gospoðice Felouz.""Vi ne znate ta æete doneti, doktore Hoskinse. Sami ste mi to rekli, otpril

ike tim istim reèima. Moe biti bolesno dete; moda slabo; ili dete koje æe se razboletèim u njegov organizam uðu mikrobi modernog vremena. Hoæu inkubator, bar da bude priruci."

"U redu, inkubator.""I jednu sterilnu komoru, dovoljno veliku da u njoj boravi aktivno i zdr

avo dete, ako se pokae da je suvie veliko za ivot u inkubatoru.""Gospoðice Felouz, budite razumni, molim vas. Na budet je...""Sterilnu komoru. Dok ne utvrdimo da je bezbedno izloiti to dete kontamin

aciji naim vazduhom.""Kontaminacija je, bojim se, neizbena. Udisaæe na vazduh, pun mikroba, od tr

enutka kad stigne. Ne postoji naèin da izvedemo stasis-akciju u sterilnim uslovimakoje vi, izgleda, elite. Ne postoji, gospoðice Felouz."

"Ja hoæu da postoji."Hoskins joj je uputio onaj pogled koji je veæ poèela da smatra njegovim pate

ntiranim zurenjem koje je govorilo: "Bez gluposti!" . "U ovoj jednoj stvari æu japobediti, gospoðice Felouz. Cenim vau elju da zatitite to dete od svih zamislivih riika. Ali vi ne poznajete moguænosti nae opreme i zato morate jednostavno da prihvatite èinjenicu da ne moemo izvesti trenutno prebacivanje tog deteta u savreno èistu izlacionu komoru. Ne moemo."

"A ako se dete razboli i umre?"

"Na dinosaurus je jo u dobrom zdravlju.""Nema razloga da verujemo da æe reptili, preistorijski ili drugi, biti podloni napadu onih mikroorganizama koji izazivaju bolesti opasne po ljude. Ali vi æete ovde dovesti ljudsko biæe, doktore Hoskinse, a ne malog dinosaurusa. Doveæete pripadnika nae vrste."

"Imam u vidu tu èinjenicu, gospoðice Felouz.""Iz tog razloga, traim od vas da...""A ja vam kaem da odgovor glasi 'ne'. Ovde se moraju preuzeti i neki rizi

ci, a infekcija je jedan od njih. Biæemo u pripravnosti sa svim moguæim medicinskimsredstvima ako se pojavi problem. Ali neæemo pokuati da stvorimo èudesnu, magiènu, stoposto bezbednu ivotnu sredinu. Neæemo." Onda se Hoskinsov ton ublaio. "Gospoðice Feloz, dozvolite mi da kaem samo ovoliko. Imam i ja dete, jednog malog deèaka, koji jo nije stigao ni do deèjeg vrtiæa. Da, a ja imam ovoliko godina, i taj deèak je neto najl

pe od svega, ba svega, to mi se u ivotu desilo. elim da znate, gospoðice Felouz, dje do bezbednosti tog deteta koje iduæe nedelje stie ovamo stalo isto kao da je tomoj mali sin Deri. I da sam podjednako èvrsto uveren da æe sve ispasti dobro, kao daje Deri subjekt opita."

Gospoðica Felouz nije bila uverena da je logika Hoskinsove argumentacije naroèito èvrsta. Ali videla je dovoljno jasno da on po ovom pitanju neæe odustati i daona nema moguænosti da izvri pritisak na njega, osim podnoenjem ostavke. Gospoðica Feouz je imala nameru da uvek dri moguænost ostavke u rezervi, ali pretiti ostavkom sada bilo bi nesvrsishodno. Morala je tu pretnju da saèuva za pravi trenutak, a ovonije lièilo na to.

Hoskins je bio podjednako uporan i u vezi sa njenim zahtevom da pogledaprostor u kome æe dete biti smeteno. "To je stasis-zona", rekao je, "i mi u njoj vrimo odbrojavanje, bez prekidanja. A dok ono traje, ne moe uæi niko. Niko. Ni vi, ni

ja, ni predsednik Sjedinjenih Amerièkih Drava. Niti moemo prekidati odbrojavanje dabiste vi obavili 'obilazak i razgledanje'.""Ali ako je smetaj neodgovarajuæi...""Smetaj je odgovarajuæi, gospoðice Felouz. I vie nego odgovarajuæi. Imajte po

enja u mene.""Ja bih ipak radije...""Imajte poverenja u mene."Reèi dostojne prezira. Ipak, ona je, iz nekog razloga, imala poverenja u n

jega, manje-vie.Nije bila sigurna koja bi vrsta nauènika Hoskins mogao biti, niti koliko j



e kao nauènik dobar; ono neodreðeno, hvalisavo 'dr' na tablici sa imenom nije joj otim stvarima govorilo mnogo. Ali jedna stvar je bila sigurna. Hoskins je tvrd administrator. Nije se nejakoæu popeo na vrh firme 'Stasis tehnologije'.

6.Taèno u pet po podne, petnaestog dana tog meseca, zazvonio je telefon gosp

oðice Felouz. Zvao je Ned Braton, jedan od èlanova Hoskinsovog osoblja."Poèela su zadnja tri sata odbrojavanja, gospoðice Felouz, i sve ide savreno

po planu. Poslaæemo nekog po vas taèno u sedam sati.""Hvala, ne treba, mogu i sama da stignem tamo.""Doktor Hoskins nam je dao uputstva da poaljemo nekog po vas. U sedam."Gospoðica Felouz je uzdahnula. Mogla bi se raspravljati, ali èemu?Neka Hoskins ostvaruje male pobede, zakljuèila je. Pritedi svoju municiju z

a velike bitke koje sigurno predstoje.

7.Padala je laka kia. Veèernje nebo bilo je sivo i sumorno, a zdanja firme 'S

tasis' izgledala su runija nego ikad: velike, ambarima sliène graðevine bez i najmanje elegancije ili arma.

Sve je izgledalo sklepano, na brzinu sastavljeno. Èitav prizor je davao oseæanje grubosti i mehaniènosti. Celu svoju karijeru gospoðica Felouz je provela u zgradama raznih ustanova, ali èak i najsumornija bolnica izgledala je, u odnosu na zgrade 'Stasisa', kao mesto radosti i smeha. Unutra, zaposlenici sa znaèkama na sebi;kruto idu za svojim poslom, zatvorili lica, govore prigueno, ali tonom gotovo vo

jnièke hitnosti...ta æu ja ovde? - upita se ona. Kako se uopte dogodilo da budem uvuèena u ovo?"Izvolite ovamo, gospoðice Felouz", reèe Braton.Ljudi poèee da joj klimaju glavom i da je pozivaju pokretima ruku. Èinilo se

da nije potrebno da ma ko saopti njen identitet. Svako redom, i mukarci i ene, kaoda je znao i ko je ona i kakvo zaduenje ima. Naravno, sad je i ona imala identifikacijsku znaèku na grudima, ali èinilo se da niko ne gleda u tom pravcu. Svi su, jednostavno, znali. Ovo je dadilja za to dete, kao da su govorili. Prolazila je brzo ka unutranjosti, maltene kao da su je stavili na skije; posle nekoliko hodnikakoji su imali izgled skrpljenosti i improvizacije, ula je u jednu zonu ovog istraivaèkog centra u kojoj nikad ranije nije bila.

Sili su niz odzvanjajuæe metalno stepenite, preli u nekakav tunel bez prozorosvetljen bleteæim fluorescentnim svetlom, peaèili tako ispod zemlje dugo - èinilo s

veèno; onda su stigli do jednih èeliènih vrata po èijoj su crno obojenoj povrini, kreægore i dole, plesa,li mutni, svilasti obrasci bezbednosnog tita."Prislonite vau znaèku na tit", reèe Braton."Ja se stvarno pitam da li je ovo pot...""Molim vas, gospoðice Felouz. Molim vas."Vrata se izmakoe. Suoèili su se sa jo jednim stepenitem. Ono je vodilo nagor

, i jo nagore, zavojito, oko zidova neke ogromne dvorane u obliku bureta - zar imje zaista bilo potrebno sve ovo?

Najzad je iskoraèila na neki balkon sa koga se otvarao pogled nadole, ka velikoj jami. A tamo je, na suprotnoj strani od gospoðice Felouz, bilo zbunjujuæe obilje instrumenata, luèno rasporeðenih, tako da su izgledali kao neto izmeðu kontrolne poèe svemirskog broda i radnog proèelja nekog dinovskog kompjutera - ili, moda, samo ko filmski dekor za neki fantastièni i nerazumni 'nauèni' ep. Du tog prostora jurcali

su tehnièari, zguvanog izgleda, divljih pogleda, upuæujuæi jedni drugima frenetiène sile akama. Ljudi su izvlaèili debele, crne kablove iz pojedinih utikaèkih kutija, ukljuèivali ih drugde, ili ih pomno razgledali, vrteæi glavom, i vraæali na ista mesta. Sevala su svetla, brojke su bleskale otkucavajuæi sve manje i manje brojeve na ogromnim ekranima.

Doktor Hoskins je bio na balkonu, nedaleko od nje, ali joj je dobacio samo jedan udaljeni pogled i promrmljao: "Gospoðice Felouz." Èinilo se da je rasejan,zanet u misli, da je jedva uopte prisutan.

Nije predloio èak ni da ona sedne, mada je bilo èetiri ili pet redova stolicana sklapanje u blizini balkonske ograde odakle se otvarao pogled na pomamno pop



rite dole. Ona sama uze jednu stolicu i privuèe je do ograde da bolje vidi.Odjednom su se u jami upalila svetla, obasjavajuæi jedan prostor do tad sa

svim mraèan, odmah ispod mesta gde je gospoðica Felouz sela. Pogledala je tamo i videla pregrade koje kao da su saèinjavale stan bez tavanice, kolosalnu kuæu lutaka u koju se moglo gledati odozgo.

Videla je u jednoj od tih prostorija mikrotalasnu peænicu i friider, a u drugoj celu sadrinu kupatila. Jedna malena prostorija bila je puna medicinske opreme, i to one vrste koja je gospoðici Felouz bila dobro poznata - zapravo, èinilo se da su tu sve one stvari koje je od Hoskinsovih pomagaèa zahtevala. I inkubator.

A ono to se videlo u sledeæoj sobi mora biti deo kreveta, vrlo malog.Na balkon su sada stizali, jedno za drugim, mukarci i ene sa znaèkama kompan

ije i zauzimali mesta oko nje. Gospoðica Felouz je prepoznala nekolicinu viih slubenika 'Stasisa' sa kojima se upoznala tokom svojih ranijih dolazaka u prostorije firme, ali se nijednog imena nije mogla setiti. Ostali su joj bili sasvim nepoznati. Svi su je pozdravljali klimanjem glave i smekanjem, kao da ona veæ godinama ovde radi.

Onda je videla nekoga èije su joj ime i lice bili poznati: jednog mravog mukarca, pedesetih godina i finog lica, sa malenim, pomno okresanim, sivim brèiæima i prodornim oèima koje kao da su svuda nalazile neto zanimljivo.

Kandid Devenej! Nauèni dopisnik redakcije 'Meðunarodne TV novosti'!Gospoðica Felouz nije bila veliki gledalac televizije. Sat-dva nedeljno, a

ponekad i manje od toga; deavalo se da se sedam dana uzastopce èak i ne seti da ukljuèi tu stvar. Knjige su joj bile dovoljna zabava, a bilo je i dugih razdoblja kad je sam njen posao bio tako opèinjujuæi da joj se èinilo da su èak i one nepotrebne. A

i ipak je znala tu TV liènost po imenu Kandid Devenej. S vremena na vreme nailazili su dogaðaji tako ogromno zanimljivi da ih je ona jednostavno morala videti, a nesamo èitati o njima - sletanje na Mars, na primer, ili javno prikazivanje bebe dinosaurusa, ili spektakularno nuklearno unitenje, visoko iznad Istoène hemisfere, onog malenog, ali ubitaènog asteroida koji se naao na sudarnoj putanji sa Zemljom, pretprole godine. Kandid Devenej bio je lice na ekranu tokom tih dogaðaja. Bilo je dobro poznato da je on taj koji æe se naæi na licu mesta kad god se dogaða neki krupan nauèni prodor. Èinjenica da se veèeras pojavio ovde ostavila je na gospoðicu Felouz, i potiv njene volje, jak utisak. Osetila je da joj je srce zakucalo malèice bre na pomisao da æe se ovde sigurno dogoditi neto veoma vano, neto to zasluuje da jedan Kanevenej bude prisutan, kao i da je ona tako blizu njega da æe maltene moæi da prui ruku i dodirne ga kad se veliki trenutak priblii.

Onda se namrtila na sopstvenu nerazumnost. Devenej je ipak samo jedan rep

orter. Zar ona treba da oseæa takvo strahopotovanje prema njemu, samo zato to ga jeviðala na ekranu?Daleko je bolji razlog za strahopotovanje, pomisli ona, to to æe oni posegnu

ti u daljine vremena i dovuæi jedno malo ljudsko biæe napred, u dvadeset prvi vek. Ito to æe ona biti kljuèni deo tog poduhvata. Ona, a ne Kandid Devenej. Zapravo bi trebalo da Kandid Devenej bude impresioniran to se naao u istoj prostoriji sa jednomEdit Felouz, a ne obratno.

Hoskins je priao Deveneju da ga pozdravi; èinilo se da mu je poèeo objanjavatprojekat. Gospoðica Felouz je nagnula glavu da oslune.

Devenej je govorio: "Razmiljao sam o stvarima koje vi radite, jo od mog prolog dolaska ovamo, od dana kad je stigao mali dinosaurus. Naroèito sam se rvao sajednim pitanjem a to je selektivnost."

"Nastavite", reèe Hoskins.

"Imate ogranièen dohvat unazad; èini se da je to razumno. to dalje u prolost dete, stvari postaju sve mutnije. Potrebno je sve vie energije, naposletku naiðetena krajnje granice energije - to razumem bez problema. Ali, koliko èujem, vi ne moete da dohvatite ni ciljeve koji su suvie blizu. Taj deo me zbunjuje. I ne samo mene. Mislim, ako moete da krenete tamo, napolje, i da ugrabite neto od pre sto miliona godina, onda bi trebalo jo mnogo lake da donesete neto iz prolog utorka. A vi m, ipak, kaete da ne moete da dohvatite proli utorak nikako, niti ma ta iole blisko aem vremenu. Zato?"

Hoskins reèe: "Mogu da postignem da stvar izgleda manje paradoksalno, Deveneje, ako mi dozvoli da upotrebim jednu analogiju."



(Pa oni su na 'ti'! - pomisli gospoðica Felouz. Obraæa mu se kao kad profesor koleda uzgred objanjava neto uèeniku!)

"Moe, daj analogiju", reèe Devenej. "ta god misli da æe pomoæi.""Pa, evo: ne moe da èita knjigu sa slovima obiène velièine na daljini od dva

a, je li tako? Ali ako je dri na daljini od tridesetak centimetara, moe je èitati sim lako. Drugim reèima, to blie to bolje. Ali ako je primakne na samo dva i po centietra od oèiju, opet si je izgubio. Ljudsko oko se jednostavno ne moe fokusirati natako blizak predmet. Znaèi, razdaljina je kljuèni èinilac, ali ne na samo jedan naèin. reblizu je isto tako loe kao i predaleko, bar kad je reè o gledanju."

"Hmmm", reèe Devenej."Ili uzmi drugi primer. Tvoje desno rame je oko sedamdeset pet centimeta

ra daleko od vrha tvog desnog kaiprsta i ti moe postaviti vrh desnog kaiprsta na deno rame, bez ikakvih tekoæa. Dobro. Ali tvoj desni lakat samo je upola toliko udaljen od vrha tvog desnog kaiprsta. Po svakoj normalnoj logici trebalo bi da ti budemnogo lake da ga dodirne nego rame. A probaj: dodirni desni lakat desnim kaiprstom. Opet se pojavljuje pojam 'preblizu'."

"Te dve analogije mogu da upotrebim u reportai, a?""Pa, naravno. Upotrebi ta god eli. Zna da ti je pristup slobodan. U ovom sl

ju, elimo da nam ceo svet gleda preko ramena. A biæe itekako ta da se vidi."(Gospoðica Felouz uvide da se, i protiv svoje volje, divi Hoskinsovoj smir

enoj pouzdanosti. Ima snage, taj Hoskins.)Devenej reèe: "Koliko daleko unazad poseete veèeras?""Èetrdeset hiljada godina."Gospoðica Felouz otro udahnu vazduh.

Èetrdeset hiljada godina?8.Na takvu moguænost nikad nije pomislila. Previe je bila zauzeta drugim stva

rima, na primer obustavljanjem svojih profesionalnih veza sa bolnicom i pripremanjem smetaja ovde. Iznenada postade svesna da je, u vezi sa ovim projektom, trebalo razmisliti o mnogim osnovnim stvarima, ali da se ona do sada nije potrudila da o njima razmisli.

Znala je, naravno, da æe oni doneti jedno dete iz prolosti u moderni svet.Razumela je - mada ne bi mogla taèno reæi odakle joj ta informacija - da æe dete bitiuzeto iz preistorijske ere.

Ali reè 'preistorijski' mogla bi znaèiti praktièno bilo ta. Moglo bi se reæi de glavnina Evrope jo bila 'preistorijska' pre tri hiljade godina. Neki delovi sve

ta i danas ive na preistorijski naèin. Dosad je gospoðica Felouz pretpostavljala, akose uopte bavila takvim mislima, da æe dete biti izvuèeno iz neke nomadske prepoljoprivredne ere, moda pet ili najvie deset hiljada godina u prolosti.

Ali, èetrdeset hiljada?Za to nije bila spremna. Da li æe dete, koje æe joj ovi ljudi tutnuti u ruke

, uopte biti prepoznatljivo kao ljudsko biæe? Da li je uopte postojao homo sapiens pre èetrdeset hiljada godina?

Kamo sreæe, pomisli ona, kad bi se sad mogla setiti lekcija iz predmeta 'antropologija', koje je sluala na koledu, davno; u ovom èasu do povrine njenog uma usevale su da isplivaju samo mrvice informacija, pa i one, plaila se gospoðica Felouz, beznadeno izoblièene i pomeane. Pre nego to su evolucijom nastala prava ljudska bipostojali su neandertalci, je li tako? Primitivna, brutalna stvorenja. Pre toga, Zemljom je lutao jo primitivniji narod pitekantropusa, a uz njega jo neto, sa jed

nako zamrenim imenom, a bilo je valjda i drugih vrsta predljudi ili podljudi; bila su to èupava, mala, gola, majmunolika biæa koja bi se manje-vie mogla smatrati naimdalekim precima. Ali, koliko daleko u prolosti su ta predaèka biæa ivela? Pre dvadesehiljada godina? Pre pedeset? Ili sto hiljada? Edit zapravo nije znala nita korisno o vremenskim okvirima svega toga.

Veliki Boe na nebu, da li æu negovati majmunsko mladunèe?Poèela je da drhti. Dok ona die frku oko nekih tamo inkubatora i sterilnih

komora, oni se spremaju da joj bace u krilo neto manje-vie nalik na impanzu, je litako? Zar nije tako? Neko estoko, krznato, divljaèno, malo stvorenje sa kandama i zubima, kome je mesto, zapravo, u zoolokom vrtu, ako mu je uopte igde mesto, a ne ko



d negovateljice, specijalistkinje za...Dobro, dobro; moda nije ba tako. Moda su neandertalci i pitekantropusi i sv

i ti drugi rani èovekoliki stvorovi zapravo iveli pre milion ili vie godina, pa æe njj dopasti samo jedan divlji, mali deèak. A ona je uspevala da se izbori sa divljim, malim deèacima i ranije.

Ipak, èetrdeset hiljada godina, to zvuèi kao ogroman vremenski raspon. Dovoljno veliki da oamuti èoveka.

Èetrdeset hiljada godina?

9.U vazduhu se oseæala napetost. Haotièni balet dole, u jami, prestao je; tehn

ièari pred kontrolnim aparatima jedva su se pomicali. Meðusobno su komunicirali pomoæusignala tako delikatnih, da je to odozgo bilo gotovo nemoguæe primetiti - uzvijanje jedne obrve, kuckanje prstom po gornjoj strani aènog zgloba.

Jedan èovek sa mikrofonom govorio je u njega tiho i jednolièno, kratkim frazama koje gospoðici Felouz nisu znaèile nita - preteno brojevima i reèima koje kao da bile deo nekog koda. Zvuèalo je kriptièno i neprobojno.

Deveni je seo pored nje, a Hoskins do njega. Naginjuæi se preko balkonskeograde i zureæi pomno, nauèni izvetaè reèe: "Hoæe li biti ièega to bismo mogli videtie? Mislim, hoæe li biti ikakvih vizuelnih dejstava?"

"A? Ne. Nita, dok ne bude gotovo. Detektujemo posredno, donekle na naèelu radara, mada koristimo mezone umesto zraèenja. Mezonsko skeniranje obavljamo veæ nedeljama, podeavamo, izotravamo. Mezoni seu unazad, pod odreðenim uslovima. Neki se tamodraavaju, a mi te odraze analiziramo i putamo u povratnu spregu da bi posluili ka

o vodièi za sledeæu sondau, pa nastavljamo tako, sve preciznije, dok se ne primaknemo eljenom nivou taènosti.""To ne zvuèi lako. Po èemu ste sigurni da ste dostigli pravi nivo?"Hoskins se osmehnuo, na onaj svoj uobièajeni hladnokrvno-hitri naèin: osmeh

sevne i veæ ga nema. "Petnaest godina se mi veæ bavimo ovim. Ma, i dvadeset pet, akouraèunate rad kompanije koja nam je bila prethodnica i koja je razvila mnoga osnovna naèela, ali nije mogla da se probije do prave pouzdanosti. Da, teko je, Deveneje. Vrlo teko. Èovek se naguta straha."

Onaj sa mikrofonom die ruku."Straha?" upita Devenej."Ne volimo da nam se dogodi neuspeh. Ja svakako ne volim. Ali neuspeh je

veèno prisutni modalitet ishoda, u naim operacijama. Mi ovde radimo u probabilistièkim zonama. Kvantna dejstva, razume. Moemo se nadati verovatnoæi, izvesnosti nikada.

To, zapravo, nije dovoljno dobro. Ali je najbolje to moemo oèekivati da dostignemo.""Ipak, izgledate kao prilièno samopouzdani ljudi.""Da", reèe Hoskins. "Veæ nedeljama nianimo ba taj jedan trenutak u vremenu: p

vremeno ga naputamo i onda ponovo nalazimo, ali pri tome uraèunavamo i naa temporalna kretanja, proveravamo paralakse, tragamo za svakom moguæom relativistièkom distorzijom, stalno traimo dokaze da smo dovoljno precizno ovladali vremenskim tokom. Iuvereni smo da ovo moemo izvesti. Bio bih, maltene, spreman da kaem da znamo da moemo."

Ali njegovo èelo blistalo je od znoja.U dvorani najednom zavlada strana tiina, prekidana samo zvucima nemirnog d

isanja. Edit Felouz se, i bez svoje volje, poèe pridizati iz sedita i naginjati napred; èvrsto je stiskala ipku balkonske ograde.

Meðutim, nije se imalo ta videti.

"Sad", reèe èovek sa mikrofonom, tiho.Tiina se popela do nekog vieg nivoa. Bila je to nova vrsta tiine, potpuna tiina; gospoðica Felouz nije ni slutila da se takva tiina moe postiæi u dvorani punojudi. Ali potrajala je samo koliko jedan jedini dah.

Onda se iz prostorija kuæe lutaka, ispod njih, prolomi krik uplaenog, malogdeèaka. Bilo je to vritanje najuasnije estine, vritanje od koga èovek poeli da poakama.

Uzas! Probadajuæi uas!Dete obuzeto strahom, dete koje u trenutku potpunog oka i oèajanja puta glas

, ali glas koji se prolama zapanjujuæe snano i prodorno - izraavajuæi gotovo neverova



an uas.Gospoðica Felouz okrete glavu u pravcu tog krika.A Hoskins poèe treskati pesnicom po ogradi balkona i objavi glasom koji je

, stegnut, drhtao od likovanja: "Uspeli smo!"

10.Pohrlie kratkim zavojitim stepenitem nadole, u operativnu dvoranu, prvo Ho

skins, Devenej u stopu za njim, a za novinarem - nepozvana - gospoðica Felouz. Modapravim neki grdan prekraj bezbednosti zato to sad ovako silazim. Ali èula sam kriktog deteta.

Meni je mesto tamo, bar koliko i ovom Kandidu Deveneju, reèe ona sebi.Na dnu stepenita Hoskins zastade i osvrte se. Èinilo se da ga je silazak go

spoðice Felouz malo iznenadio - ali samo malo. Nita joj ne reèe.Raspoloenje u operativnoj dvorani dramatièno se promenilo. Nestala je sva o

na besomuènost, èak i sva napetost. Tehnièari koji su do tog trenutka nadzirali opremuza vremenski zahvat izgledali su sada sasvim iscrpljeno. Stajali su na svojim mestima, ali su izgledali maltene oamuæeno. Hoskins ih je ignorisao, kao da su to odbaèeni delovi mainerije koji mu vie nita ne znaèe.

Iz pravca kuæe lutaka zaèu se veoma tiho zujanje."Sad ulazimo", reèe Hoskins."U stasis polje?" upita Devenej. Izgledalo je kao da se ne oseæa lagodno."Savreno je bezbedno uæi u stasis. Ja sam to uradio hiljadu puta. Èovek se os

eti malo nelagodno u trenutku kad prolazi kroz ovojnicu polja, ali to je samo trenutno dejstvo, ne znaèi ba nita. Pouzdaj se u mene."

Zakoraèio je kroz jedna otvorena vrata, pruivi na taj naèin primer bez reèi. enej se osmehnuo kruto, udahnuo primetno duboko i sledeæeg trenutka zakoraèio za njim.

Hoskins reèe: "I vi, gospoðice Felouz. Molim!"Nestrpljivo ju je pozivao savijanjem kaiprsta.Gospoðica Felouz je klimnula glavom i zakoraèila preko praga. Nepogreivo je o

setila prisustvo tog polja. Bilo je to kao da je kroz nju prolo neko talasanje, jedno malo unutranje golicanje.

Ali kad se nala unutra, nije vie oseæala nita neobièno. Èinilo se da je sve lno. Osetila je èisti, svei miris nedavno izgraðenih drvenih prostorija, i jo neto -ris nalik na umu, nalik na iskopanu zemlju, ili...

Uvidela je da je onaj panièni vrisak odavno uminuo. U stasis polju sad jesve bilo tiho. Onda ona zaèu suvi zvuk neèijih stopala u trenju sa podom, grebanje k

ao da neko prstima grabi po drvetu - i, uèini joj se, tiho jeèanje."Gde je dete?" upita gospoðica Felouz uznemireno.Hoskins je pregledao neke brojèanike i skale mernih instrumenata, odmah iz

a ulaza u kuæu lutaka. Devenej je idiotski blenuo u njega. Ni jednome ni drugome kao da se nije urilo da se pobrinu za dete - za to dete koje je dejstvom ove ogromne i nerazumljivo nagomilane mainerije pre nekoliko trenutaka istrgnuto iz jedneere, nezamislivo davne.

Zar ove glupave mukarce dete jednostavno ne zanima?Gospoða Felouz poðe napred, dajuæi sama sebi ovlaæenje da to uèini. Prola je

m savijenim u obliku lakta i ula u onu sobu u kojoj je bio krevet.Dete je bilo u toj sobi. Deèak. Vrlo sitan deèak, vrlo prljav, mrav i èudnog i

gleda.Moglo mu je biti, moda, tri godine: svakako ne mnogo vie od toga. Bio je n

ag. Njegova malecna prsa, ubrljana blatom, dizala su se i sputala grèevito. Svud oko njega bile su razbacane pregrti rastresite zemlje, ljunka i pokidanih busenova neke grube trave; taj materijal bio je prosut luèno, kao da ga je neko izruèio iz velike kofe jednim zamahom po sobi. Odatle se dizao bogati miris zemljita a, uz to,i manje primetan miris neèeg trulog. Gospoðica Felouz vide i neke krupne, crne mrave, kao i dva-tri stvorenja nalik na male, dlakave pauke, koja su lagano puzila nadomak deèakovih bosih, smeðih nogu.

Hoskins je pratio njen uasnuti pogled. Glasom u kome se otro osetilo nezadovoljstvo, on reèe: "Ne moe se deèak èisto izdvojiti i uzeti iz vremena, gospoðice Fel. Morali smo, radi bezbednosti, da zahvatimo i jedan deo njegovog okruenja. Ili b



iste moda vie voleli da nam on ovde stigne bez jedne noge, ili bez pola glave?""Molim vas!" reèe gospoðica Felouz, u agoniji odvratnosti. "Zar æemo sad samo

ovako da stojimo? Ovo jadno dete je uplaeno. I uasno prljavo."I to je bilo blago reèeno. U ivotu nije videla dete tako bednog izgleda. Ni

je bilo kupano nedeljama; moda nikad. Deèak je prodorno smrdeo. Celo njegovo telo bilo je prekriveno slojem skorele prljavtine i masnoæe, a na jednoj butini imao je dugaèku ogrebotinu koja je izgledala crvena i upaljena, moda inficirana.

"E, dobro, da pogledam ja tebe..." progunða Hoskins i poðe napred, obazrivimi sitnim koracima.

Deèko se poguri, privuèe laktove uz telo, a glavu uvuèe u ramena - to kao da je bilo neko njegovo uroðeno odbrambeno dranje - i hitro uzmaèe. Oèi su mu plamtele strhom i prkosom. Kad je dospeo do najudaljenijeg kraja sobe, tako da vie nije imaokud uzmicati, podigao je gornju usnu i zaitao prodorno, kao maèka. Bio je to zastrauuæi zvuk - divalj, bestijalan, krvoedan.

Gospoðica Felouz oseti kako kroz njen nervni sistem prolazi hladni talas oka. Ovo je njen novi tiæenik? Ovo? Ova mala - ivotinja?

Ostvarile su se njene zle slutnje.Pa, i one najgore; najgore. Ovo praktièno i nije ljudsko stvorenje. Ovo je

neto grozno; nekakvo malo èudovite.Hoskins hitro posee rukama, dohvati oba aèna zgloba deteta i povuèe ih tako d

su se deèakove ruke ukrstile preko trbuha; istovremeno ga obuhvati i podie sa poda. Deèak je vritao i ritao se.

Bili su to jezivi, avetinjski urlici. Izbijali su iz dubina tog tela, zapanjujuæom snagom. Gospoðica Felouz uvide da je poèela drhtati, pa prinudi sebe da se

smiri. Bila je to zastraujuæa buka, odvratna podljudska dreka od koje su pucale bubne opne. Bilo je takoreæi nemoguæe poverovati da jedan tako mali deèak moe da stvara tko grozomorne zvuke.

Hoskins je drao deèaka u vazduhu, ispruenim rukama; osvrnuo se i pogledao gospoðicu Felouz. Jasno se videlo da je u nevolji.

"Da, drite ga tako, sad. Ne sputajte ga na zemlju. Pazite se noktiju na njegovim nogama kad se rita. Nosite ga u kupatilo, da ga operemo. To mu je potrebno pre ma èega drugog, jedno dobro kupanje u toploj vodi."

Hoskins klimnu glavom. Iako je dete bilo malo, èinilo se da nije lako dratiga u tako sputanom poloaju. Odrastao èovek i malo dete: ali dete puno èudesne, divlje snage. Deèak je, nesumnjivo, mislio da se bori za ivot.

"Punite tu kadu, gospoðice Felouz!" povika Hoskins. "Punite je brzo!"U zoni stasisa sad je bilo i drugih ljudi. U optoj gunguli gospoðica Felouz

prepoznade svoje asistente i pozva ih, sve troje."Eliote - odvrnite vodu. Mortensone, hoæu antibiotike za tu ranu na njegovoj nozi. Zapravo, donesite celu antiinfekcionu opremu u kupatilo. Stratfordova,naðite neke èistaèe i poènite da izbacujete sve to smeæe sa poda!"

Oni energièno prionue na posao. Sad kad je poèela davati nareðenja, njen ok istali su da se smanjuju, a neka mera profesionalnog samopouzdanja poèela joj se vraæati. Da, ovo æe biti teko. Ali ona se specijalizovala za teke sluèajeve. I mnoge ruspeno, tokom svoje karijere.

Pojavie se radnici sa kantama; poèee da èiste zemlju i smeæe i da je odnose uostor za èuvanje, negde u zadnjem delu prostorija. Hoskins im doviknu: "Vodite strogo raèuna: nijedna trunèica ne sme da iziðe iz mehura!"

Gospoðica Felouz poðe energiènim koracima za Hoskinsom, u kupatilo, i dade musignal da strpa deèka u kadu, koju je Eliot uveliko punio toplom vodom. Edit vie ni

je bila samo pripadnica jedne zbunjene grupe posmatraèa, nego je stupila u dejstvokao iskusna i delotvorna negovateljica; zato je sad mogla da zastane i osmotriovo dete smireno, klinièki. Sagledala ga je jasno, kao da se tek sad pojavilo prednjenim oèima.

Ono to je videla ispunilo ju je novom nelagodnoæu. Oklevala je, za tren opetobuzeta okom, boreæi se protiv iznenadnih oseæanja koja su se uskovitlala kroz njennebranjeni um. Probila se pogledom i kroz tu prljavtinu, i kroz to vriskanje, mlataranje, uvijanje. Videla je tog deèaka samog.

Onaj njen utisak u prvom, haotiènom trenutku ipak je bio taèan. Najruniji deèakoga je ikada videla. Grozno ruan, od te glave pogrenog oblika pa sve do krivih n



ogu.Telo mu je bilo izuzetno zdepasto, prsa duboka, pleæa iroka. U redu: to su

crte koje, zapravo, i nisu Bog zna kako èudne. Ali ta izduena, prevelika lobanja! To krivo, iskoeno èelo! Taj ogromni krompir od nosa, sa mraènim rupetinama nozdrva koje su otvorene koliko nadole, toliko i napred. Te velike, zureæe oèi uokvirene visokim, kotanim grebenima! Pa donja vilica koja se odmah od zuba povlaèi unazad i taj kratak vrat - a ruke i noge kao u kepeca!

Èetrdeset hiljada godina, ponovi gospoðica Felouz u sebi tupo.Ovo stvorenje nije ljudsko. Nije stvarno ljudsko.ivotinja. Ostvario se njen scenario najgoreg sluèaja. Mladunèe èovekolikog maj

una, eto ta je on. Manje-vie neka vrsta impanze. To ona treba da neguje, za platu tako veliku. A kako æe to moæi? ta ona zna o negovanju malih, divljih, preistorijskih,èovekolikih majmuna?

Pa ipak - ipak...Moda i grei. Iz dna due se nadala da grei. Postoji svetlucanje inteligencij

, nesumnjivo ljudske, u tim deèakovim ogromnim, sjajnim, besnim oèima. Njegova koa, svetlosmeðe boje, maltene oker boje, pokrivena je samo finim, zlatastim dlaèicama, ane grubim, èupavim krznom koje bi Edit oèekivala na mladuncu ivotinje. A njegovo lice, iako jeste runo, ipak nije lice nijedne vrste majmuna. Mora zaviriti iza povrne èunovatosti, a kad to uèini, jasno ti je da je ovo samo jedan mali deèak.

Taèno, mali deèak, ruan deèkiæ, èudan deèkiæ, ljudski mali deèak - jedno prljarestravljeno dete sa krivim nogama, neobièno oblikovanom glavom, jadnim ili nikakvim vrhom donje vilice i sa inficiranom posekotinom na butini i èudnim, crvenim mladeom na obrazu, protegnutim u cik-cak poput munje; zaista, dete nimalo nalik na i

jedno koje je Edit dotad videla, ali svejedno, ona æe pokuati da o njemu misli kaoo ljudskom biæu. Jadno dete, izgubljeno i prepadnuto, oteto iz vlastitog vremena.Moda æe ona i uspeti. Nije nemoguæe.

Ali, Boe, ala je ruan! Boe, Gospode Boe, pa stvarno æe biti teko voleti stje koje izgleda toliko runo! Gospoðica Felouz uopte nije bila sigurna da æe joj to poza rukom, bez obzira na sve ono to je naprièala Hoskinsu tokom intervjua. Eto jedneduboko uznemirujuæe misli.

Napunie kadu. Eliot, robusni, crnokosi mukarac sa ogromnim akama i debelim im zglobovima, veæ je preuzeo deèaka od Hoskinsa i do pola potopio to uzvrpoljeno telo u vodu. Mortenson, drugi asistent, dokotrljao je kolica sa posluavnikom na kome je bila medicinska oprema. Gospoðica Felouz iscedi pola tube antiseptiènog sapunau kadu i uækasta pena se poèe stvarati i poveæavati na vodi. Mehuriæi su na trenutak pukli panju deteta, koje prekide svoju dernjavu i ritanje - ali samo na trenutak.

Onda je dete sigurno zakljuèilo da mu rade neto uasno, pa je nastavilo da se bori.Eliot se nasmeja. "Klizav je, ðavo mali. Za dlaku je nedostajalo da mi izmakne, maloèas."

"Dobro pazi da ti ne izmakne", reèe Edit strogo. "Gospode Boe, koja prljavtina! Hej, pazi - dri ga! Dr' ga!"

Posao je bio brutalan. Èak i uz pomoæ dvojice mukaraca, jedva je uspevala daodri deèaka koliko-toliko pod kontrolom. Uporno se migoljio, bacakao, ritao, dernjao, pokuavao da grebe. Gospoðica Felouz nije znala da li on smatra da brani svoj ivot, ili svoje dostojanstvo, ali ovoliko opiranja retko je viðala kod svojih pacijenata. I ona i dvojica njenih pomagaèa veæ su bili sasvim ispljuskani prljavom, sapunastom vodom; Eliot se vie nije smejao. Noktima jedne ruke deèko ga je estoko ogrebao po podlaktici i tu se sada, ispod gustih, kovrdavih, crnih dlaka, video dugaèki, krvavi trag. Gospoðica Felouz se poèe pitati neæe li biti potrebno dati ovom detetu sedat

ive da bi se posao mogao dovriti. Smatrala je to reenje oèajnim, poslednjim pribeit"Uzmi neki antibiotik, kad zavrimo", reèe ona Eliotu. "Gadna je to ogrebotina. Ko zna kakve preistorijske mikrobe ovaj deèko nosi ispod noktiju."

Uvidela je da je sasvim zaboravila sve one svoje ranije zahteve da detebude uvedeno u sterilno okruenje, bez mikroorganizama. Sad joj se, nekako, èinilo da su to bile samo gluposti. Ovaj deèko je tako jak, ivahan, ustar: a ona je zamiljalda æe stiæi neko nejako, ranjivo stvorenjce...

Aha, reèe gospoðica Felouz u sebi, pa on i jeste ranjiv, iako se ovako bori.Moraæe da ga nadziru vrlo pomno, prvih nekoliko dana, za sluèaj da ga napadne nekabakterijska infekcija protiv koje on nema ugraðenu odbranu.



"Digni ga iz kade na trenutak, Eliote", reèe ona. "Mortensone, zamenimo sad ovu vodu - potrebna nam jr èista. Boe, Boe, koje prljavo dete!"

Proces kupanja trajao je i trajao, kao da mu kraja nema.Gospoðica Felouz radila je æuteæi, sve vie ljuta. Njeno raspoloenje poèelo se

cati u drugom pravcu, ka iznerviranosti, pa i pravom besu. Nije vie razmiljala kako je podsticajno kad se èovek dohvati ukotac sa nekim tekim izazovom. Sad je u njenom umu, podstaknuto daljim bacakanjem i vritanjem ovog deèaka i naèinom na koji su ponjoj i svemu oko nje pljuskale nove kolièine vode, preovladavala pomisao da ju jeHoskins na prevaru uvukao u nemoguæe zaposlenje, èiju pravu prirodu nije razumela stvarno niti na vreme.

Nabacio je nagovetaj da to dete neæe biti lepo. Ali nagovetaj je jedna stvar, a sasvim je druga stvar kad kae da æe dete imati odvratne deformacije i da æe se oprati kao zver iz dungle. Osim toga, oko ovog deèaka irio se smrad koji je pred navalom sapuna i vode poputao tek malo po malo.

Kupanje se nastavljalo, a nju je obuzimala elja da strpa tog deèaka, tako mokrog i sapunjavog, doktoru Hoskinsu u ruke i da jednostavno ode odavde. Ali Edit je znala da to ne moe uèiniti. Reè je, najzad, i o njenom profesionalnom ponosu. Prihvatila je ovaj posao, bez obzira na to da li je to bilo pametno ili ne. I moraæega jednostavno nastaviti. Hoskins nju nije nipoto prevario, priznade ona sebi. Lepo joj je rekao da æe posao biti 'tvrd'. Rekao je da æe dete biti teko, èudno, neposlo, moda vrlo neprijatno. Ba tim reèima. Pitao je da li je spremna da se posveti negovanju ovog deteta bezuslovno - bez obzira na to pod kojim uglom je donja vilicapovuèena unazad ili èelo unapred. A ona je tada odgovorila - da, da, da, spremna samda se suoèim sa svim tim.

Osim toga, u Hoskinsovim oèima bi se pojavio onaj pogled, ako bi ona sad otila. Onaj hladni, ispitujuæi pogled koji bi govorio: znaèi, bio sam u pravu. Vas zanima negovanje iskljuèivo zgodne dece, je l' te, gospoðice Felouz?

Bacila je pogled ka njemu. Hoskins je stajao podalje od njih, gledao ihje neuznemireno, sa poluosmehom na licu. Kad su im se pogledi sreli, taj osmeh se proirio, kao da joj Hoskins èita um, vidi da se unutra klobuèe bes i oseæanje izdanoti i nalazi da je to zabavno gledati.

Daæu ostavku, pomisli ona, obuzeta novim talasom besa.Ali ne ba sad. Ne dok ne ovladam situacijom. Pre toga dati ostavku - bilo

bi bedno. Prvo da ja ovog groznog, sitnog divljaka malo civilizujem; onda nekaHoskins naðe neku drugu koja æe se s njim baktati.

11.

Bitka u kadi zavrila se tako to su troje odraslih ljudi pobedili jedno malo, uplaeno dete. Uklonjeni su bar spoljanji slojevi prljavtine, tako da je deèakova oa dobila razumno rumene podtonove. Njegovi prodorni krici sveli su se na zbunjene jecaje.

Èinilo se da ga je tolika borba izmorila. Pomno je motrio ta rade svi prisutni u kupatilu; njegove oèi su hitro, uplaeno i sumnjièavo preletale sa jedne osobe na drugu.

Drhtao je. Nije to toliko od straha, nego vie zato to mu je hladno posle kupanja, zakljuèi gospoðica Felouz. Jeste graðen kao neko malo bure, ali, ipak, strano e mrav, nema na njemu ni trunèice masnih rezervi, a ruke i noge mu otkrivaju da jeizgladneo; sad se trese kao da je ona prljavtina bila koristan izolacioni sloj.

Gospoðica Felouz otro reèe: "Donesite mi jednu spavaæicu za ovo dete!"Deèja spavaæica se pojavi istog trenutka. Stvari su dejstvovale kao da je sv

e spremno i kao da, ipak, nita nije spremno ako ona ne daje nareðenja: kao da Hoskins namerno izbegava da se angauje, kao da je puta da ona vodi stvar da bi video kako æe se snaæi.

"Bolje bi bilo da ga ja opet drim, gospoðice Felouz", reèe robusni Eliot. "Nikad mu neæete navuæi tu spavaæicu bez neèije pomoæi."

"Taèno", reèe gospoðica Eliot. "Neæu. Hvala, Eliote."Kad je deèak video da se spavaæica pribliava, oèi su mu se razrogaèile, kao da

to neka naprava za muèenje. Ali bitka je ovog puta bila kraæa i manje estoka nego kod kade. Eliot je èepao deèakove malene aène zglobove svojim aketinama i podigao mu kruke uvis; a gospoðica Felouz je spretno navukla ruièastu flanelsku spavaæicu preko t



njegove glave nalik na glavu kepeca.Deèko naèini tihi upitni zvuk. Glatko uvuèe prste jedne ruke u okovratnik spav

aæice i èvrsto stee tkaninu. Njegovo èudno, iskoeno èelo nabora se dubokim mrtenjemOnda zarea i potee tkaninu brzo i jako, kao da bi je hteo pocepati.Gospoðica Felouz ga otro pljesnu po aci. Od doktora Hoskinsa, iza nje, doðe z

uk iznenaðenja, ali ona nije obratila panju na to.Deèko je pocrveneo, ali nije zaplakao. Zareao je na gospoðicu Felouz na èudnov

t naèin, kao da mu taj udarac po ruci uopte nije bio uvreda, veæ neto dobro znano i oivano. Njegove oèi bile su najkrupnije deèje oèi koje je gospoðica Felouz ikad videla, crne, oèi sjajne i avetinjske.

Zdepasti, u stranu raireni prstiæi njegove ake prelazili su polako po debelom flanelu spavaæice, opipavali taj neznani materijal, ali nikakav ponovljeni pokuajcepanja nije se dogodio.

Gospoðica Felouz pomisli oèajno: dobro, a ta sad?Svi su, kao na zaustavljenom filmu, èekali ta æe ona uèiniti - svi, èak i ovaj

i, mali deèak.Dugi spisak stvari koje treba uraditi rascveta se u njenom umu, ali ne b

a po redosledu vanosti:Profilaksa za tu njegovu inficiranu ogrebotinu.Podrei mu nokte na rukama i nogama.Testovi krvi. Slabost imunitetskog sistema?Vakcinacije? Preventivni antibiotièki tretman?ianje.Uzorci stolice. Ima crevne parazite?

Pregled zuba.Rentgenski snimiti grudni ko. Pa, i ceo kostur.I jo pet-est drugih stavki, sa raznim stupnjevima hitnosti. Ali Edit onda

uvide ta mora biti na vrhu liste prioriteta, bar za ovog malog, runog deèaka.Ona otro progovori: "Imate spremnu hranu? Mleko?"Da, to su imali. Gospoða Stretford, treæa èlanica njene grupe asistenata, dogu

ra jedna sjajna kolica. U hlaðenoj pregradi gospoðica Felouz naðe tri kutije od po èetvt litra mleka, spravu za zagrevanje i zalihu sredstava za jaèanje - raznih vitaminskih dodataka, sirupa sa bakrom, kobaltom i gvoðem i drugim stvarima za koje sad nije imala vremena. U drugoj pregradi bila je raznovrsna hrana za bebe, u samozagrevajuæim konzervama.

Mleko, naprosto mleko, eto èime treba poèeti. ta god drugo da je ovaj jeo tamo odakle su ga ugrabili - napola ugljenisano meso, divlje bobice, korenje, insek

te, ko zna ta? - mleko je sigurno upoznao, deca su sigurno dobijala mnogo mleka.Kod divljaka, nagaðala je ona, dojenje dece se sigurno produava do odmaklog doba.Ali divljaci valjda ne znaju da dre olje. Èinilo se da je bar to sigurno. Go

spoðica Felouz nasu malo mleka u jedan tanjir i stavi ga u mikrotalasnu peænicu da se zagreva nekoliko sekundi.

Svi su je gledali - Hoskins, Kandid Devenej, troje pomagaèa i svi ostali koji su uspeli da se uguraju u zonu stasisa. I deèko je zurio u nju.

"Dabome, gledaj me", reèe ona deèaku. "Sad si dobar momak."Paljivo je uzela tanjir u ruke, prinela ga usnama i odglumila da srèe mleko

.Deèakove oèi su to pratile. Ali da li je razumeo?"Da pije", reèe ona. "Ovako se pije."Opet je izvela pantomimu kojom je pokazivala kako se moe polokati to mlek

o iz tanjira. Oseæala se malèice apsurdno. Meðutim, odagnala je to oseæanje od sebe. Onæe uèiniti sve to smatra podesnim. Ovog deèka treba nauèiti kako se pije."Sad ti", reèe ona.Ponudila mu je tanjir, pruajuæi ga ka njegovim ustima, tako blizu da je tre

balo da on samo malo nagne glavu napred i poène da lapæe mleko. On je tanjir gledaosveèano, bez i najmanjeg znaka shvatanja.

"Pije", reèe ona. "Pije." Opet je pokazala, isplaenim jezikom, kako bi to trbalo.

Nikakvog odziva. Zurio je, nita vie. Opet je drhtao, iako je soba bila topla, a spavaæica svakako vie nego dovoljna.



Treba preduzeti neposredne mere, pomisli negovateljica.Spustila je tanjir na pod. Onda je jednom rukom dohvatila deèaka za miicu i

, saginjuæi se, zamoèila tri prsta druge ruke u mleko; zahvatila je malo mleka i razmrljala ga preko deèakovih usana. Mleko mu pocuri niz obraze i niz uvuèenu donju vilicu.

Deèak ciknu na jedan novi naèin, koji dotad nije od njega èula. Èinilo se da jezbunjen i nezadovoljan. Onda polako preðe jezikom preko svojih ovlaenih usana. Namrti se. Okusi. Njegov jezik se opet pokaza.

Da li je ovo osmeh?Jeste. Osmeh, kakav-takav. Gospoðica Felouz se odmaèe jedan korak."Mleko", reèe ona. "To je mleko. Hajde. Probaj jo malo."Deèko se, oklevajuæi, primaèe tanjiru. Sae se ka njemu, onda se hitro osvrte i

pogleda preko ramena kao da pomilja da neki neprijatelj èuèi iza njega. Meðutim, iza nega nije bilo nikog. Opet se sagnuo, kruto, nespretno, gurnuo glavu napred i poèeolizati mleko, isprva oprezno, zatim sve ivahnije. Lapao je mleko kao to bi maèka èinla. Poèeo je i da srèe. Nije pokazivao nimalo elje da uhvati tanjir rukama i podignega do lica. Bio je kao mala ivotinja koja èuèi na podu i lapæe mleko.

Gospoðica Felouz oseti iznenadni talas odvratnosti, iako je znala da je upravo ona prva izvela pantomimu laptanja. elela je da o njemu misli kao o detetu,ljudskom detetu, ali on se stalno vrtaæao na neki ivotinjski nivo, a to joj je bilomrsko. Mrsko. Znala je da joj se ta reakcija sigurno jasno vidi i na licu, alinije se mogla uzdrati. Zato je ovo dete tako bestijalno? Preistorijsko je, u redu- èetrdeset hiljada godina! - ali zar to mora da znaèi toliku majmunolikost? Ovo jeste ljudsko dete... zar ne? Zar ne? Koju su joj to vrstu deteta dali?

Kandid Devenej je, moda, uoèio ta se deava. "Da li bolnièarka zna, Hoskins?"on."Da li znam - ta?" upita gospoðica Felouz otro.Devenej je oklevao, a Hoskins (opet sa onim izgledom ravnodunosti i zabav

ljenosti) reèe: "Pa, nisam siguran. Zato joj ne bi ti rekao?""Kakva je to tu misterija?" upita ona. "Da èujem, govorite, ako postoji ne

kakva tajna koju bi ja trebalo da znam!"Devenej se okrete ka njoj. "Samo sam se zapitao, gospoðice - da li vam je

poznato da ste prva civilizovana ena u istoriji koja neguje mladog neandertalca?"

BOGINJINA ENABilo je èetvrto jutro mara na zapad, hodoèaæa ka Mestu tri reke. Suv, hladan

ar duvao je postojano sa severa jo od kad je Srebren dao nareðenje da se okrenu i p

oðu istim putem nazad preko golih ravnica. Ponekad su proletali, hujeæi, novi naletirazreðenog, ali tvrdog snega, koji se mleèno vrtloio iznad njihovih glava - usred leta! Mora biti da je Boginja stvarno ljuta! Ali zato? ta su uèinili?

Noæu je Narod traio pribeite u kojekakvim pukotinama i udubljenjima, pod belm mesecom koji je potapao nebo rekama ledene svetlosti. Ovde nisu postojale peæineu koje bi se Narod mogao zavlaèiti. Neki, najpreduzimljiviji, sakupljali su granei granèice i od toga uspevali da skrpe kakav-takav zaklon za sebe, ali veæina ljudibila je odveæ umorna za to, posle celodnevnog peaèenja i traganja za hranom.

Dan za Sveèanost leta doao je i proao, ali - prvi put u celokupnoj zapamæenojistoriji - te sveèanosti nije bilo. Boginjinoj eni to se nije ni najmanje svidelo."Imaæemo veliku glad, kad doðu hladni meseci", reèe ona sumorno Prolo-èuvi. "Zanemaritvetkovinu leta - to je ozbiljna stvar. Zar se ikad dogodilo da godina proðe bez valjanih svetkovina?"

"Ne zanemarujemo mi Svetkovinu leta", odvrati Prolo-èuva. "Samo je odlaemo dok ne doðemo u priliku da zatraimo od Boginje da usmeri naa dela."Boginjina ena pljunu. "Da usmeri! Da usmeri! ta zamilja Srebren? Ja sam ta

koja se obraæa Boginji sa takvim zahtevima. A da bih to uèinila, nije mi potrebno dase vratim na Troreèje."

"Srebrenu jeste", reèe Prolo-èuva."Samo iz kukavièluka. Uplaio se Drugih i sad hoæe da pobegne od njih, zato to

vidi da su nas prestigli.""I prestigli i sustigli. Ne moemo se vie skrivati od njih. Svuda su oko na

s. A nas nema dovoljno da se borimo protiv njih. ta da radimo? Mora nam Boginja k



azati kako da postupamo s njima.""Da", reèe Boginjina ena tonom sumornog poputanja. "Valjda je tako.""Znaèi, ako ne moe ti lièno da nas posavetuje, u ime Boginje, koju taktiku d

svojimo...""Dovoljno si rekla, Prolo-èuvo. Razumela sam.""Dobro. Onda imaj to na umu."Boginjina ena mrzovoljno mrknu i ode do vatre. Stade blizu plamena, obuhva

tivi rukama svoje slabine.Ona i Porolo-èuva se svaðaju, pomalo, veæ odavno - veæ mnogo i premnogo godina

rolaenjem vremena, ne postaju jedna drugoj naklonjenije. Prolo-èuva zamilja da je neposebno, zato to ima tako dugo pamæenje (kome pomau svenjevi tapova sa belekama) oko poznavanje tradicija ovog plemena. Pa, dobro, i jeste neto posebno, priznadeBoginja sebi, protiv volje. Ali nije sveta. Ja sam sveta. Ona je samo hronièar; jagovorim Boginji, a Boginja ponekad progovori meni.

Ipak, priznade Boginjina ena, ireæi svoje krznene odore da bi ruièasti sjaj re obasjao njeno mravo, zdepasto telo, ipak je Prolo-èuva u pravu, u jednom pogledu.Straan su problem Drugi - taj razbenjujuæi narod visokih, vrlo pokretljivih ljudi sa uravnjenim licima, koji je doao niotkud i poèeo se iriti svuda, grabeæi za sebe najolje peæine, najbolja lovita, najèistije izvore. Nekoliko puta je Boginjina ena sluauasavajuæe prièe od bezplemenih lutalica èiji su se putevi ponekad ukrtali sa putevimaroda, prièe o oruanim sukobima izmeðu Drugih i pojedinih grupa Naroda, o straviènim prazima i pokoljima. Drugi imaju bolje oruje, koje, èini se, uspevaju da proizvedu uneverovatnim kolièinama, a u borbi se kreæu hitrije: kad se bori protiv Drugih, prièase u Narodu, oni se kreæu kao senke i èini ti se da su svuda oko tebe istovremeno. D

o ovog trenutka Srebren je uspeo da izbegne sve to; spretno je vodio pleme tamoi amo preko velikih, otvorenih ravnica, izbegavajuæi svaki sudar sa opasnim pridolicama. Ali koliko æe mu to jo uspevati?

Da, najbolje je obaviti ovo hodoèaæe i videti da li Boginja moe dati neki savt, reèe Boginjina ena u sebi.

Uostalom, Srebren Oblak bio je vrlo ubedljiv i kad se dolo do religijskestrane ove rasprave. Svetkovina leta oznaèava najbolji trenutak godine, onaj u kome je sunce toplo, a dan dug. Tad se slavi dobrota Boginje, njeno milosrðe, njena naklonost, tad se unapred izraava zahvalnost za sva ona dobra koja æe Ona dati Narodu tokom preostalih nedelja letnjeg lova i tokom sezone sakupljanja hrane.

Kako mogu oni odrati Svetkovinu leta, eleo je Srebren da zna, kad je Boginja tako oèito nezadovoljna Narodom?

Ima tu i neto neposrednije, pomisli Boginjina ena: kako da obave Svetkovin

u leta, kad Srebren jednostavno odbija da uèestvuje? To je obred u kome mora da nastupi mukarac, i to najsnaniji mukarac u plemenu. On mora da odigra ples zahvalnosti pred oltarom Boginje. On mora da prinese junca na rtvu, on mora da uzme odabranu devicu u naruèje i da je uvede u misterije Velike Majke. Ostale svete priredbe uplemenu bile su u nadlenosti triju Boginjinih ena; ovu jednu priredbu, meðutim, onenisu mogle izvesti. Morao je poglavica. Ako Srebren Oblak odbije, Svetkovine leta ne moe biti. To je, naprosto, tako. Boginjinu enu ovo je ispunjavalo nelagodnoæu;ali odluka je bila u Srebrenovim rukama.

Boginjina ena okrete leða vatri. Vreme je da se namesti oltar i da se poènu jutarnji obredi.

"Boginjine ene!" povika Boginjina ena. "Obe! Na posao!"Sve tri su imale svoja lièna imena, svojevremeno. Ali sada je svaka od nji

h bila poznata samo kao svetenica, Boginjina ena. Kad stupa u Njenu slubu, odrièe

og imena. Boginja nema ime, pa zato ni slukinje boje nemaju imena.Boginjina ena se i sad seæala imena najmlaðe Boginjine ene, zato to je ta binjena kæer, tako da joj je ona dala to ime: Zorosjajna. Ali veæ godinama nije glasnoizgovorila to ime svoje kæeri. Sad je i za nju, i za svakog, ta negdanja Zorosjajna naprosto Boginjina ena. A ona treæa Boginjina ena, ni najmlaða ni najstarija, zvalase nekada... to ime je veæ izmicalo pamæenju najstarije Boginjine ene. Ptica Samotnica? Ili Kao-Lisica-Bei? Neto od ta dva. Te dve devojke, Ptica Samotnica i Kao-Lisica-Bei, veoma su lièile jedna na drugu, u svoje doba. Jedna od njih je umrla, a druga je postala svetenica, ali najstarija Boginjina ena, tokom godina, u pamæenju je pomeala njih dve.



Kako je njeno sopstveno ime pri roðenju glasilo - najstarija Boginjina enase vie nije uopte seæala. Zaboravila ga je jo pre mnogo godina i sad je retko i pomiala na to. Ona je Boginjina ena i nita drugo. Ponekad se, leeæi i èekajuæi da zaspi,la, ipak, kako je moglo glasiti to njeno devojaèko ime. Bee li neto sa sunèevim sjaje? Ili sa zlatnim krilima? Ili sa sjajnom vodom? Neko blistanje je postojalo negde u tom imenu, u to je bila prilièno sigurna. Ali samo ime joj je izmaklo zauvek.Oseæala se kriva kad god je pokuala da ga se priseti. U svakom sluèaju, nije imala koga da pita. Greh je ako Boginjina ena upotrebi, na ma koji naèin, svoje roðeno ime. Zato je, pri svakoj pomisli na to pitanje, odmah pravila znak oèiæenja i molila Boginju da joj oprosti.

Ona je, od svih ena u plemenu, druga po starosti. Ovo je njeno èetrdeseto leto. Samo je Prolo-èuva starija, a i ona samo godinu-dve. Ali Boginjina ena je snanai zdrava; oèekuje da ivi jo deset godina, moda i petnaest, a ako bude sreæe - i dvadt. Njena majka doivela je duboku starost, izgurala je vie od ezdeset; njena baba, isto tako. Dugoveènost joj je porodièna osobina.

"Hoæemo li ceo obred jutros?" upita je najmlaða Boginjina ena dok su pomeralekamenje tamo i amo, praveæi svetilite.

Boginjina ena je pogleda prekorno. "Naravno. Zato ne bismo?""Zato to Srebren Oblak hoæe da krenemo odmah posle jutarnjeg jela. Kae da da

nas moramo da prevalimo veæu daljinu nego to smo postizali tokom poslednja tri dana."

"Srebren! Srebren! Kae ovo, kae ono, a mi na svako njegovo nareðenje skaèemo ao abe. Moda je on u urbi, ali Boginja nije. Radimo ceo obred."

Zapalila je Boginjinu vatru. Srednja po starosti Boginjina ena izvuèe svoj

zamotuljak od vuèje koe, pun aromatiènih trava, i poèe bacati njihove trunèice u plameRaznobojni oganj izvijao se i poveæavao. Najmlaða Boginjina ena donela je kamenu èinijsa krvlju ivotinje ubijene juèe i prolila malo po oltaru za prinoenja ponuda.

Boginjina ena izvadi, iz medveðeg krzna gde su bile umotane, tri svete medveðe lobanje koje su predstavljale najsvetiju imovinu ovog plemena, i poloi ih na tri ravna kamena da ne bi dodirivale zemlju.

Te tri lobanje bile su u posedu plemena veæ mnogo pokolenja, toliko mnogoda ni Prolo-èuva nije znala kad su dobijene. Veliki junaci iz davnih vremena ubilisu te medvede, i to svaki od njih sam, bez ièije pomoæi; onda su lobanje predavane unasledstvo, od jedne Boginjine ene drugoj. Medved je ivotinja-otac, velika sila koja pali vatru i omoguæava da iz Velike Majke doðe ivot. Zato Boginjina ena mora dobrpaziti da te lobanje ne dodirnu zemlju: ako bi se to desilo, one bi Majku oplodile, a sad nije doba godine za to. Deca koja bi, paljenjem iskre ivota, nastala s

ad, usred leta, rodila bi se u mraènim danima pozne zime, kad hrane ima najmanje.Vreme za ukresivanje iskrica ivota mladih je u jesen, da bi poroðaji bili u proleæe.Boginjina ena poèe pipati jednu po jednu lobanju i sa ljubavlju gladiti gor

nje svodove njihove, uglaèane i sjajne poput leda od dodira mnogih Boginjinih ena uproteklim godinama. Oseæala je kako joj trnci prolaze kroz ake, pa kroz ruke i pleæa: elementarna oèinska sila iskrièavo je izlazila iz lobanja i dizala se u njeno telo.

Milovala je blistave oènjake. Opipavala je tamne oène duplje.Oèinska sila joj otvori put i majèinska sila prodre joj u duu. Jedna sila nem

inovno vodi drugoj; ne moe prizvati jednu, a da ne oseti prisustvo druge."Boginjo, mi ti se zahvaljujemo", promrmlja Boginjina ena. "Zahvaljujemo

tebi za plodove zemlje i za meso ivotinja, a ponajvie ti zahvaljujemo za plodove materica." Kratkim pokretima pipnula se po dojkama, trbuhu i preponama. Èuènula je i

zarila vrhove prstiju u tvrdu, ledenu zemlju. Neka je i hladna danas, ipak ta zemlja predstavlja grudi Majke; Boginjina ena je pogladi sa ljubavlju. Pokraj nje su i druge dve Boginjine ene radile isto.

Sklopila je oèi. Videla je veliki luk: to se grudi Majke pruaju ispred nje,sve do obzorja. Ona poèe puniti svoju duu sveæu o prisutnosti Boginje i silom Majke.

Blagoslovi nas, molila se Boginjina ena. Saèuvaj nas. Milosrðe tvoje ljubavidaj nam.

Iz udubljenosti u meditacije tre je buèan i cièav smeh iza nje. To su deèaci pemena igrali svoje grube igre. Naterala je sebe da ih prenebregne. I oni su Boginjini, ma koliko prosti, surovi i glupi bili.



Boginja je stvorila ene da raðaju decu i da ih uzgajaju i vole, a mukarce jestvorila da idu u lov i donose stvari i da se bore, zato svaka strana ima svojuulogu koju druga strana ne moe preuzeti. To je i smisao Svetkovine leta: mukaraci ena nalaze jedinstvo tako to oboje slue Boginji. Ako su deèaci grubi i bezobzirni,a s tim, tako ih je Boginja stvorila. Neka se smeju. Neka se jure u krug i udaraju tapovima kad jedni druge stignu. Tako i treba da bude.

Kad se dugotrajni obred okonèao, Boginjina ena je ustala i razdarala vatru tpom, tako da je ostao samo ar, a sveto kamenje je prikupila. Podigla je i tri medveðe lobanje, poljubila svaku i zamotala ih opet u krzno.

Primetila je Srebrena kako stoji, veoma daleko, ruku skrtenih nestrpljivo, kao da je veæ neko vreme zlovoljno èekao da ona konaèno stigne do kraja obreda. Netoblie Boginjinoj eni bila je Znalica, koja je vodila grupu najmanje dece u krug, uèeæiih da pevaju jednu pesmicu.

Tuan prizor, pomisli ona. Znalica, jalova, glumi da je Majka. Boginja jeprema Znalici postupila okrutno, pomisli Boginjina ena.

"Jesi li gotova veæ jednom?" povika Srebren Oblak. "Moemo li sad da krenemo, Boginjina eno?"

"Da, moemo da krenemo."Priðe joj Znalica. Za Znalicom, grupica manje dece - Slatkocveta, Grom-Obr

az i jo dvoje-troje drugih."Mogu li da porazgovaram s tobom na trenutak, Boginjina eno?" upita Znali

ca."Srebren Oblak hoæe da se spakujemo i da krenemo.""Samo na trenutak."

"U redu, trenutak."Ba ide na ivce, ova Znalica. Boginjinoj eni nikad se nije sviðala. Niti ikomdrugom. Pametna je, u redu, i puna tamne energije, mora je na neki naèin potovati èaki ako ti to nije po volji. Ali je nezgodna i teka. Imala je mnogo nevolja u ivotui Boginjina ena zbog toga je saaljevala Znalicu: mrtva novoroðenèad, gubitak mua i sto. Ali, ipak, dobro bi bilo kad bi Znalica malo ostavila Boginjinu enu na miru.Jer Znalica vuèe sa sobom neki oreol zle kobi, nezadovoljstva Boginjinog.

Znalica tiho reèe: "Je li istina ono to èujem, da æe se obaviti jedno posebnovovanje kad stignemo na Mesto tri reke?"

"Pa, da, biæe rtvovanje", reèe Boginjina ena. "Kakvo bi to hodoèaæe bilo akoasku ne bismo na mestu hodoèaæa prineli rtvu?"

"Posebno rtvovanje."Ostaci strpljenja Boginjine ene brzo su kopneli. "Kako posebno, Znalice?

Na koji naèin posebno? Nemam vremena sad za zagonetke.""Prinoenje deteta na rtvu", reèe Znalica.Boginjina ena ne bi bila zapanjenija ni da joj je Znalica bacila pregrt sn

ega u lice."ta? Ko prièa tako neto?""Èula sam da mukarci razgovaraju. Daæemo dete Boginji na Mestu Tri Reke da bi

ona otklonila Druge od nas. To je Srebren veæ odluèio. Navodno je prvo razgovarao otome sa tobom. Je li to istina, Boginjina eno?"

Boginjina ena oseti gruvanje u grudima, a u uima joj se podie zvuk nalik nabubnjeve. Osetila je slabost i vrtoglavicu; trudila se da ostane uspravno na nogama i da joj oèi budu ravno usmerene u Znalicine oèi. Udisala je duboko, punila jepluæa ponovo, i ponovo, i ponovo, i najzad joj se vratilo neto nalik na smirenost.

Ledeno reèe: "To je ludilo, Znalice. Boginja daje decu. Ne eli da joj se vr

aæaju." "Ponekad ih uzima nazad.""Da. Znam to", reèe Boginjina ena, neto blaim tonom. "Boginja se kreæe putev

koji su izvan naeg razumevanja. Ali mi ne ubijamo decu kao ponudu Njoj. ivotinje,da. Ali nikad nijedno dete. Nikad. Nita slièno nije nikada uèinjeno."

"A ni Drugi nam nikad ranije nisu bili ozbiljna pretnja.""rtvovanje dece neæe nas zakloniti od Drugih.""Kau da ste ti i Srebren zakljuèili da hoæe.""Lau, ko god da su", reèe Boginjina ena ustro. "Ne znam nita o tom planu. N

Sve je to glupost, Znalice. Neæe se to dogoditi. Obeæavam ti da neæe. Neæe ovde biti



ovanja dece. U to moe biti sasvim sigurna.""Zakuni se. Zakuni se Boginjom. Ne." Znalica je posegnula i dohvatila je

dnom rukom Grom-Obraza, a drugom rukom Slatkocvetu. "Zakuni se duama ovog deèka i ove devojèice."

"Trebalo bi da moja reè bude dovoljna", reèe Boginjina ena."Neæe da se zakune?""Moja reè je dovoljna", reèe Boginjina ena. "Nisam ja duna ni u ta tebi da s

unem. Ni u Boginju, ni u Slatkocvetino slatko dupence, ni u ta. Mi smo civilizovani ljudi, Znalice. Mi ne ubijamo decu. Trebalo bi da ti to bude dovoljno."

Znalica je izgledala skeptièno. Ipak, popusti i ode.Boginjina ena ostade sama, zadubljena u misli.rtvovati dete? Je l' to oni ozbiljno? Da li stvarno misle da bi se time m

a ta postiglo? Postoji li ikakva moguænost da bi se time zaista neto postiglo?Da li bi Boginja odobrila tako neto? Ona pokua da razmisli temeljito o ovo

me. Odreæi se jednog malog ivota, vratiti Boginji ono to je Boginja dala - da li bibilo moguæe na taj naèin uveriti Nju da mora pomoæi Narodu u ovom vremenu nevolje?

Ne. Ne. Ne. Ne. Kako god pogledala to pitanje, Boginjina ena u njemu nijevidela nimalo razuma.

Gde je Srebren? Aha, eno ga, pregleda novu skupinu iljaka za strele kojuje Jahaè Mamuta dovrio. Boginjina ena priðe mukarcu zvanom Srebren Oblak i povuèe garanu. Niskim tonom mu reèe: "Kai mi neto - i to mi kai poteno. Da li planira da prjedno dete na rtvu kad stignemo na Troreèje?"

"Jesi li sila s uma, Boginjina eno?""Znalica kae da neki mukarci prièaju o tome. I da si ti veæ doneo odluku, a d

sam se ja saglasila.""A jesi li se saglasila?" upita Srebren."Naravno da nisam.""Pa, ostatak te prièe jednako je istinit. Prineti dete na rtvu, Boginjina en

o? Pa nije moguæe da si ti poverovala da bih ja ikada...""Nisam bila sigurna.""Kako moe to da kae?""Otkazao si Svetkovinu leta, zar ne?""ta ti je, Boginjina eno? Zar ne vidi nikakvu razliku izmeðu odlaganja jedne

svetkovine i ubijanja deteta?""Ima nekih koji bi rekli da su obe te stvari jednako rðave.""Pa, ko god da to kae, taj je lud", reèe Srebren. "Ja takve namere nemam, a

Znalici moe reæi da æu..." On zastade. Njegov izraz lica se èudno promeni. "Ne misli

bi nam to moda i moglo pomoæi, a? Nije ti namera da nagovesti...""Ne", reèe Boginjina ena. "Naravno da ne mislim. Sad ti zvuèi kao da si poludo. Ali ne budi smean. Ja ne mislim nita ni izdaleka slièno. Samo sam dola da proveriima li ikakve istine u tim glasinama, nita vie."

"I sad zna. Nema istine. Nimalo."Ali onaj èudni pogled jo je bio u njegovim oèima. Kao da je Srebrenovo ogorèen

e popustilo; on kao da se na neki naèin okrenuo u sebe. Boginjina ena nije bila sigurna kako da protumaèi taj Srebrenov izgled zagledanosti u sebe. O èemu li on to razmilja?

Boginjo nebeska, nije valjda odjednom poèeo da razmatra ozbiljno pomisao oprinoenju deteta na rtvu? Nisam valjda ja unela tako èudovinu ideju u njegov um, ovga trenutka?

Ne, zakljuèi ona, ne. Ne moe biti da je to posredi. Zna ona Srebrena dobro.

On je robustan, on je nepokolebljiv, on ume da bude brutalan - ali ovo, ne. Nedete."elim da razume moj stav vrlo jasno", reèe Boginjina ena najubedljivije to

mogla. "Lako moe biti da u plemenu ima nekih koji misle da bi prinoenje deteta Boginji na rtvu bilo korisno, a, koliko ja znam, Srebrene Oblaèe, oni bi moda mogli i da te ubede, pre nego to stignemo do Mesta tri reke. Ali ja to neæu dozvoliti. Spremna sam da prizovem najteu kletvu Boginjinu na svakoga ko èak i samo predloi tako net. I to kletvu medvednicu, najmraèniju. Odseæi æu ga od svake nade na i najmanje milosrðBoginjino, neæu oklevati nimalo. Ja æu..."

"Polako, Boginjina eno. Mnogo se uznemirava, a ni zbog èega. Niko ne pominje



rtvovanje dece. Niko. Kad stignemo do Mesta tri reke, uhvatiæemo jednog kozoroga ili divojarca ili dobrog crvenog losa, pa æemo njegovo meso predati Boginji, kao touvek èinimo, i to æe biti sve. Smiri se, dakle. Smiri se. Pravi ogromnu guvu zbog neèo ja, kao to zna, ne bih nikad dozvolio. Zna da ne bih, Boginjina eno."

"U redu", reèe ona. "Kozoroga. Divojarca.""Ba tako", reèe Srebren.iroko joj se osmehnuo. Pruio je ruku, stisnuo njeno rame. Oseæala se veoma g

lupavo. Kako je mogla i za trenutak da pomisli da bi Srebren ozbiljno razmatraojednu tako varvarsku ideju?

Otila je, sama, do potoèiæa, tamo je klekla i ispljuskala ledenom vodom svojebolno èelo.

Kasnije tog jutra, kad je pleme nastavilo mar, Boginjina ena priðe Znalici ipoèe hodati naporedo s njom. "Razgovarala sam sa Srebrenom", reèe. "On o tom planuza rtvovanje dece nije znao nita vie nego ja. A ocenio ga je isto kao i ja. Isto kao i ti. Nikad on to ne bi dozvolio."

"Ima ovde nekih koji misle drugaèije.""Ko, na primer?"Znalica neodreðeno odmahnu glavom. "Neæu pominjati imena. Ali oni misle da B

oginja neæe biti zadovoljna ako ne damo jedno od nae dece Njoj.""Ako tako misle, onda Boginju ne razumeju nimalo. Znalice, kako bi bilo

da ti sve to zaboravi, a? Èitavu tu praznu prièu. To su neke budale nalupetale.""Nadajmo se da je tako", reèe Znalica, glasom zloslutnim i mraènim.Pleme je ilo dalje. Boginjina ena je uspela, malo pomalo, da potisne te mi

sli iz svog uma. Posumnjala je èim je Znalica odbila da pomene ijedno ime. Veoma j

e verovatno da u toj prièi nièeg nema i da nièeg neæe ni biti. Moda je Znalica izmislicelu stvar; moda je Znalici malo i pomraèen um; moda ne bi kodilo ako pleme poalje licu na jedno malo usamljenièko hodoèaæe, da ta ena oèisti svoju duu od takvih bolesrija. rtvovanje dece! Nezamislivo.

Zaboravila je to. Proðoe nedelje; Narod je odmicao ka zapadu, vraæao se krozsve tanju toplinu leta ka Mestu tri reke.

Konaèno se naðoe na nizbrdici jednog brega odakle se videlo Troreèje. Njihova uga povratna seoba sasvim se primakla kraju. Staza je blago krivudala nadole, kasve niim i niim nivoima breuljkastog zemljita; videli su, dole u maglenoj dolini, vetlucanje na vodama triju reka.

Bliilo se veèe i Narod je razmiljao gde bi se mogao podiæi tabor. Onda se deslo neto èudno.

Boginjina ena bila je blizu prednjeg kraja kolone; sa jedne njene strane

stupao je Volkodrev, 'vuèje drvo', a sa druge Ognjeokac, 'onaj sa vatrenim oèima' -oni su joj pomagali da nosi zaveljaje sa Boginjinim stvarima. Odjednom vazduh jako zablista i zaiskri se nadomak staze. Boginjina ena vide bletavo crveno i zelenosevanje i obruèe glatkog sjaja sa uarenom belinom u jezgru. Bela svetlost se pokrenula, pola je zemljom, ali uz unutranje kovitlanje, uzdizanje i sputanje.

Bilo je bolno gledati na tu stranu. Munjevito je digla jednu ruku da zakloni oèi. Svud oko nje ljudi su uplaeno uzvikivali.

Onda je to nestalo, isto onako naglo kao to se pojavilo. Èinilo se da u vazduhu pored staze nema ba nièega. Boginjina ena stajala je mirkajuæi, oèi su je bolelu glavi joj se sve kovitlalo od zbunjenosti.

"ta je to bilo?" upita neko."ta æe sad biti?""Spasi nas, Srebren Oblaèe!"

"Boginjina eno? Boginjina eno, reci nam ta je ono bilo!"Boginjina ena ovlai usne. "To je... Boginja prola blizu nas", reèe ona, imprvizujuæi oèajno. "Bio je to krajièak njenog ogrtaèa, eto ta je bilo."

"Da", rekoe oni. "Boginja. Bila je to Boginja. Naravno da je bila Ona."Svi su, zatim, æutali neko vreme, nepomièni; motrili su, da vide da li Bogin

ja namerava da se vrati. Ali nije se dogodilo vie nita neobièno.Onda Znalica viknu: "Bila je Boginja, da, i odnela je Grom-Obraza!""ta?""Bio je ba ovde, par koraka iza mene, kad se svetlo pojavilo. Sada ga nem

a."



"Nema ga? Kako? Gde je?""Traite ga!" kriknu neko. "Naðite ga! Grom-Obraze! Grom-Obraze!"Nastade opta galama i zbrka. Ljudi su polazili kud koji, vrzmali se, vraæal

i, bez cilja, tek da bi se kretali. Boginjina ena zaèu Srebren Oblaka koji je pozivao da se utiaju i smire. Majke su bile najuzbuðenije: njihovi prodorni krici nadjaèavali su sve. Trèale su, plakale, mlatarale rukama po vazduhu.

U jednom trenutku Boginjina ena nije se mogla setiti ko je, zapravo, majka Grom-Obraza; onda se prisetila da je Crvendimna pre èetiri leta rodila tog deèakakoji na Obrazu ima veliki mlade pruen u cik-cak kao munja. Ali Majke su uzgajale svu decu plemena zajednièki i vrlo im je malo znaèilo koja od njih je donela na svetovo ili ono pojedinaèno dete; Mlekoizvorna i Snenolepa i Zelenledna bejahu sada jednako uznemirene zbog Grom-Obrazovog nestanka kao i Crvendimna.

"Sigurno je odlutao sa staze", reèe Prolom Gorski. "Idem da ga traim.""Bio je ba ovde", reèe Znalica opakim tonom. "Progutala ga je ona svetlost.

""Znaèi, ti si to videla?""Bio je iza mene kad se to desilo. Ali ne toliko daleko iza mene da bi m

ogao odlutati. Svetlost ga je uzela. Svetlost."Ipak, Prolom Gorski ostao je uporan da se treba vratiti i potraiti deèaka.

Posluali su ga. Provedoe jedan sat traeæi, ali - nigde nijednog traga, nigde nijednootiska stopala. A veæ se smraèivalo.

"Moramo dalje", reèe Srebren Oblak. "Ovo nije mesto za taborovanje.""Ali Grom-Obraz...""Nestao", reèe Srebren neumoljivo. "Dospeo je u svetlost Boginje i nema ga

." "Svetlost Boginje! Svetlost Boginje!"Krenuli su dalje. Boginjina ena oseæala se otupelo. Gledala je pravo u to t

reperavo svetlo i evo jo je oèi bole, kad ih sklopi jo vidi ploveæe purpurne are. Me, da li je ono bila Boginja? Boginjina ena to nije mogla reæi. Nikad ranije nita slièo nije videla. Nadala se da nikad vie i neæe.

"Dakle, Boginja je ipak htela da dobije jedno od nae dece", reèe Znalica. "Vidi, vidi, vidi."

"Pojma ti nema o tim stvarima!" uzviknu Boginjina ena besno. "Pojma!"Ali ta ako je ova Znalica u pravu? - zapita se Boginjina ena. Savreno je mo

guæe. Èak - verovatno. Onako moæna svetlost moe biti samo ispoljavanje Boginje, nita go.

Boginja odnela dete? Zato? Zar je to razumno?

Rvala se sa ovim èudnim dogaðajem sve do duboko u noæ. Nikad mi ne moemo Nju rzumeti, zakljuèi Boginjina ena najzad; ona je Boginja, a mi smo samo njena stvorenja. A Grom-Obraz je otiao. Sasvim neshvatljiva stvar, ali ta se moe. to se tièe onihasina da æe na Troreèju Srebren prineti dete na rtvu, sad æe, bar, takva brbljanja pretati. Pleme je veæ na domaku Troreèja, a Boginja im je i bez ikakvog prinoenja uzelajedno dete. Valjda æe se time zadovoljiti, nadala se Boginjina ena. Jer u Plemenu nema toliko dece da bi se, u ovom trenutku, Boginji moglo rtvovati jo jedno.

OTKRIVANJE

12.Neandertalac? Neandertalac, podljudski stvor? - pomisli gospoðica Felouz,

u nedoumici, obuzeta nevericom koja je polako prerastala u gnev i oseæanje da su j

e izdali. Da li je ovo dete zaista to? Ako su Devenejeve reèi istinite, njena najgora strahovanja su se obistinila.Okrenula se ka Hoskinsu i upiljila se u njega sa svojevrsnom kontrolisan

om razbenjenoæu."Mogli ste mi kazati, doktore.""Zato? Zar tu ima neke razlike?""Rekli ste da æe biti dete, a ne ivotinja.""Ovo jeste dete, gospoðice Felouz. Zar ne mislite tako?""Neandertalsko."Hoskins kao da je bio zbunjen. "Pa, da, naravno. Znate kakvim eksperimen



tima se bavi firma 'Stasis'. Neæete mi valjda reæi da niste znali da æe dete biti iz preistorijske ere. O svemu tome smo raspravili sa vama."

"Preistorijsko, u redu. Ali neandertalsko? Oèekivala sam da æe izgledati kaoljudsko dete."

"Neandertalci su bili ljudi", reèe Hoskins, pokazujuæi prve znake zlovolje."Manje-vie."

"Jesu li? Je li to istina?"Pogledala je Kandida Deveneja kao da od njega neto trai.Devenej reèe: "Pa, po uverenju veæine paleoantropologa u poslednjih ezdeset i

li sedamdeset godina, neandertalac se svakako mora smatrati jednim oblikom homosapiensa, gospoðice Felouz - moda jednom arhaiènom granom ljudske vrste, ili podvrstom, ili, da tako kaem, roðakom iz zaostalih krajeva, ali svakako nam je to bliski roðak i svakako se mora smatrati ljudskim biæem..."

Hoskins mu nestrpljivo upade u reè. "Manimo se tog pitanja za trenutak, Deveneje. Postoji ovde druga tema koja se mora razmotriti. Gospoðice Felouz, jeste li ikad imali kuèence ili maèe?"

"Da, kad sam bila mlada devojka. Ali kakve veze to ima sa...""U vreme kad ste imali to vae kuèe ili maèe, jeste li se brinuli o njemu? Jes

te li ga voleli?""Naravno. Ali...""A da li je to bilo ljudsko biæe, gospoðice Felouz?""To je bio kuæni ljubimac, doktore. Sad ne govorimo o ljubimcima. Ovo je p

rofesionalno pitanje. Vi traite da se jedna visokokvalifikovana negovateljica saznatnom spremom u oblasti vie pedijatrijske medicine bavi negom nekog... nekog...

" "Pretpostavimo da je ovo ovde beba impanze", upita Hoskins. "Da li bi vasto odbilo? Ako bih zatraio da se za nju brinete, da li biste to èinili, ili bisteokrenuli leða, zgaðeno? A ovo nije impanza. Nije nijedna vrsta antropoidnog majmuna.Ovo je mlado ljudsko biæe."

"Neandertalsko dete.""Upravo to i kaem. Mlado ljudsko biæe. Èudnog izgleda i divlje, ba kao to sa

am rekao da æe biti. Teak sluèaj. Iskusna ste negovateljica, gospoðice Felouz, sa izuztno dobrom dosadanjom radnom biografijom. Da li uzmièete od tekih sluèajeva? Jeste liikad odbili da negujete deformisanu bebu?"

Gospoðica Felouz oseti da joj argumenti izmièu. Ona reèe, sa daleko manje estie: "Mogli ste to, onda, nagovestiti malo odreðenije."

"Pa biste vi odbili ovo radno mesto? Je li to?"

"Pa...""Znali ste da mi ovde seemo mnogo hiljada godina unazad.""'Hiljade godina' moe znaèiti i tri hiljade. Tek veèeras, kad ste vi i gospod

in Devenej raspravljali o ovom projektu i kad je fraza 'èetrdeset hiljada godina'iznenada iskrsla, ja sam poèela da shvatam ta se ovde zaista deava. Ali ni tada nisam uvidela da æe se pojaviti neandertalac. Nisam struèna za - kako ono rekoste, paleoantropologiju, gospodine Devenej? Vremenski rasponi ljudske evolucije nisu mi tako dobro poznati kao vama ostalima."

"Niste odgovorili na moje pitanje", reèe Hoskins. "Da ste znali sve ove podatke unapred, da li biste odbili ovaj poloaj, ili ne biste?"

"Nisam sigurna.""elite li da ga odbijete sad? Bilo je i drugih kvalifikovanih kandidatkin

ja, znate. Da li je ovo ostavka?"

Hoskins ju je gledao postojano i hladno, Devenej je gledao sa znatne udaljenosti, a neandertalsko dete, koje je dovrilo mleko i olizalo tanjir sasvim, gledalo ju je odozdo, sa mokrim licem i irokim, èenjivim oèima.

Zapiljila se u tog deèaka. Ruan je i mali. Ona zaèu kako njen sopstveni glaskae: Ali, neandertalac? Oèekivala sam ljudsko dete.

Deèko pokaza prstom prema kutijama sa mlekom, a onda prema tanjiru. Najednom poèe izgovarati neke otre, grube zvuke, ponovo i ponovo. Bili su to èudno priguenigrleni glasovi i vrlo sloena coktanja jezikom.

Gospoðica Felouz iznenaðeno reèe: "Pa, on govori!""Reklo bi se", reèe Hoskins. "Ili bar ume da naèini zvuk Hrani me opet - to,



naravno, ume i svaka maèka.""A, ne, ne, on je govorio", reèe gospoðica Felouz."To tek treba da se utvrdi. Velike protivureènosti postoje o pitanju da li

su neandertalci bili sposobni za pravi govor. To je jedna od stvari koje se nadamo da æemo reiti tokom trajanja ovog eksperimenta."

Dete opet naèini isti niz cokæuæih i priguenih zvukova. Pri tome je gledalo Edt. Pa u kartonska pakovanja mleka, pa opet u prazan tanjir.

"Eto vam odgovora", reèe ona. "Jasno je da govori!""Ako je tako, onda je ljudsko biæe, zar se ne biste s tim sloili, gospoðice F

elouz?"Pustila je da to pitanje promakne neodgovoreno. Reè je bila o predmetu odv

eæ sloenom da bi se sad mogao razmatrati. Nju zove jedno gladno dete. Ona posegnu ka mleku.

Hoskins je dohvati za aèni zglob i povuèe ga nagore, na takav naèin da je okreuo Edit ka sebi. "Samo jedan trenutak, gospoðice Felouz. Pre nego to nastavimo ma sa èim drugim, potrebno je da znam da li planirate da ostanete na ovom poslu."

Iznervirano se otresla njegovog stiska. "A ako neæu, hoæete li ga ostaviti da umire od gladi? On trai jo mleka, a vi me ometate da mu ga dam."

"Samo napred. Ali potrebno je da znam vae namere.""Ostaæu uz njega - jo neko vreme."Nasula je mleko. Deèko je èuènuo, zario lice u mleko i navalio da lapæe i srèe

da veæ danima nije nita jeo ni pio. Onda je olizao tanjir, stvarajuæi pri tom tihe,pevuckave zvuke duboko u grlu.

Ma, to je samo jedna mala zver, pomisli gospoðica Felouz, sipajuæi mleko treæi

put. Mala zver!Malo je trebalo pa da poène sva da se trese. Savladala se, ali ne lako.

13.Hoskins reèe: "Ostaviæemo vas sa deèakom, gospoðice Felouz. On je mnogo toga pr

trpeo, pa bi najbolje bilo poslati sav ovaj svet napolje, a vama ostaviti moguænost da pokuate malo da ga smirite, da se odmori."

"Slaem se."Pokretom ruke pokazao je ka ovalnim metalnim vratima na ulazu u kuæu lutak

a, koja su sad stajala otvorena. Veoma su podseæala na hermetièka vrata podmornice."Ono je jedini ulaz u stasisno polje broj jedan; biæe viestruko zakljuèan i uvek èuvanSada æemo ga, kad iziðemo, zakljuèati. Sutra æu traiti od vas da nauèite sve pojedinootkljuèavanju te brave, koja æe, naravno, biti programirana i za vae otiske prstiju,

kao i za moje. Prostori iznad naih glava..." - on pogleda gore, ka otvorenim tavanicama kuæe lutaka - "takoðe su zatiæeni mreom senzora, tako da æemo odmah biti upozako se ovde dogodi neto nepoeljno."

"Nepoeljno?""Neki upad.""Zato bi iko...""Imamo neandertalsko dete iz godine èetrdeset hiljadite pre nae ere, ovde,

u ovim prostorijama", reèe Hoskins, jedva skrivajuæi nestrpljenje. "Vama se moe èinitida je opasnost mala, ali moguæi su svakojaki upadi, od holivudskih producenta i takmaèkih nauènih grupa do samozvanih deèjih advokata koje smo pominjali u naem prvom suretu."

Brus Manhajm, pomisli Edit Felouz. On se stvarno brine da ne uðe u nevoljesa Manhajmom. Znaèi, ono mu nije bilo samo hipotetièko pitanje, samo èista elja da sa

na da li sam u svojoj karijeri imala sukobe sa Manhajmom."Pa, naravno", reèe ona. "Potrebno je da dete bude zatiæeno."Onda joj neto pade na um. Pogledala je ka prazninama gde bi trebalo da bu

du tavanice i prisetila se kako je sa balkona mogla da zaviruje u ove male sobe."Vaa je namera da ja budem sasvim izloena pogledima svih posmatraèa koji se zateknuna balkonu?" upita ona sa indignacijom.

"Ne, ne", reèe Hoskins i osmehnu se. To je dobroduan osmeh, moda pomalo sa visine, pomisli ona. Usedelica, dama, sklona moralisanju, pa zabrinuta da æe neki mukarci da vire unutra. Meðutim, nema nikakvog razloga da se ona svlaèi i presvlaèi prepogledima kojekakvih nepoznatih ljudi. "Vaa privatnost biæe u potpunosti potovana,



gospoðice Felouz. U to vas uveravam. Pouzdajte se u mene, gospoðice Felouz."Eto, opet on. Pouzdajte se u mene. Mnogo voli tu frazu, verovatno je kor

isti u razgovoru sa svima. A to je fraza koja, upravo, ne uliva mnogo poverenja.I to je èeæe koristi, to se manje Edit pouzdaje u njega.

"Ako na taj balkon moe da doeta ko god hoæe i da gleda dole u ove sobe, ondami nije jasno kako..."

"Pristup balkonu biæe strogo ogranièen, strogo", reèe Hoskins. "Dolaziæe jedinotehnièari ako budu morali da rade neto oko energetskog jezgra, ali u tom sluèaju vi æee biti upozoreni znatno ranije. Senzori koje sam pomenuo obavljaæe iskljuèivo elektronski nadzor, a uvid u to imaæe iskljuèivo kompjuter. Neæemo vas uhoditi. Ostaæete uz nega noæas, gospoðice Felouz, da li je to jasno? I svake sledeæe noæi, dok druga èije neluèimo."

"Vrlo dobro.""Tokom dana, dolaziæe neko da vas odmenjuje, po rasporedu koji treba vi sa

mi da odredite kako god vam je najzgodnije. O tome æemo se dogovoriti sutra. Mortenson, Eliot i Stratfordova biæe na raspolaganju naizmenièno i moæi æe da vas zamene kadgod niste sa deèakom. A on æe morati u svako doba dana i noæi da bude pod nadzorom nekoga od vas èetvoro. Od sutinskog je znaèaja da deèak ostane u zoni stasisa i da vi bezikakvog prekida znate gde je."

Gospoðica Felouz je, zbunjenog lica, stala da se osvræe po kuæi lutaka. "Zar je sve to potrebno, doktore Hoskinse? Zar je deèak toliko opasan?"

"Reè je o energiji, gospoðice Felouz. Postoje tu odreðeni zakoni oèuvanja energje, koje vam mogu objanjavati ako ste zainteresovani, mada mislim da ima stvari koje su sad vanije. Valja imati na umu samo jedno pravilo: tom deèaku nikad se ne sm

e dozvoliti da iziðe iz ovih prostorija. Nikad. Ni za jedan jedini tren. Ni iz kograzloga. Ni u cilju spasavanja njegovog ivota. Ni u cilju spasavanja vaeg ivota, gospoðice Felouz. Je li to jasno?"

Gospoðica Felouz podie glavu na pomalo teatralan naèin. "Nisam sigurna ta su am ti zakoni oèuvanja, ali razumem nareðenja, doktore Hoskinse. Deèko ostaje u svojimsobama, ako postoji neki dobar i dovoljan razlog da ostaje, a oèigledno postoji. Èaki ako je moj sopstveni ivot u pitanju, ma koliko to melodramski zvuèalo, spremna sam da uvaim nareðenje. Bolnièari i bolnièarke, to su ljudi koji su navikli da svoje dusti stavljaju iznad sopstvene bezbednosti."

"Dobro. Uvek moete signalisati preko interkoma ako vam iko bude potreban.Laku noæ, gospoðice Felouz."

Odoe i njih dvojica. Svi ostali povukli su se jo ranije. Vrata se zatvorie,a gospoðici Felouz se uèini da èuje kljocanje nekih elektronskih naprava koje leu na

oja mesta.Zakljuèana je. Sa divljim detetom iz godine èetrdeset hiljadite pre Hrista.Okrenula se deèaku. On ju je gledao podozrivo, a u tanjiru je bilo jo mleka

. Gospoðica Felouz, ulauæi puno truda, pokua da mu pokae, gestovima i izrazima lica,ko treba da podigne tanjir i prinese ga usnama. Ova pantomima nije imala dejstva. On je jednostavno zurio, ali nije èinio nikakav pokuaj da je oponaa. Ona je odglumila do kraja, prinela je tanjir svom licu i èinila pokrete kao da lie mleko iz njega.

"Sad ti", reèe ona. "Pokuaj."Samo je zurio. I drhtao."Nije teko", reèe ona. "Pokazaæu ti kako se to radi. Evo. Daj mi ruke."Blago - vrlo blago - ona dohvati akama njegove aène zglobove.On zarea: bio je to zastraujuæi zvuk kad je dolazio od tako malog deteta. Za

tim otre ruke od nje, zaèuðujuæom snagom. Taj njegov mlade u obliku munje jasno se creo na nedavno oèiæenoj koi.Nije dugo prolo od onih trenutaka kad je dr Hoskins zgrabio deèaka za ruke,

a zatim mu ruke ukrstio preko tela i drao ga tako u vazduhu. Deèak je, nesumnjivo,dobro zapamtio kako je bilo kad su ga te krupne muke ake grubo drale oko zglavaka.

"Ne", reèe gospoðica Felouz svojim najblaim tonom. "Ne pokuavam da te povredi. Samo hoæu da ti pokaem kako se dri tanjir sa mlekom."

Njegov uplaeni pogled poèivao je na njoj i motrio ju je, vrebao da li æe onauèiniti makar ijedan neprijateljski pokret. Polako je opet posegla ka njegovim zglavcima, ali on je odmahnuo glavom i trgao ih nazad, izvan njenog dohvata.



"Pa dobro", reèe ona. "Ja æu drati tanjir. Ti samo lii iz njega. Tek toliko dne èuèi na podu kao neka zverèica."

Sipala je jo mleka u tanjir, podigla ga, drala ga na nivou koji je odgovarao deèaku. On, meðutim, nije ni pokuao da se priblii tanjiru.

Digao je pogled ka njoj: oèi krupne, rairene.Naèinio je neki zvuk, a njoj se uèini da takav nije èula od njega dosad.ta mu sad to znaèi? Spusti taj tanjir na pod, ti glupavo, matoro stvorenje,

da bih mogao da liznem malo mleka! Moda to pokuava da kae?"Hajde, dete. Popij to bez puzanja po podu, popij kao to pristojno ljudsk

o dete treba da pije."Zurio je. Coknuo je opet, malèice alosno."Ovako uradi", reèe gospoðica Felouz. Presamitila se praktièno napola i gurnul

a lice napred - a to je bilo teko, jer nije imala usta isturena daleko napred, poput njuke, kao on - i lapnula malo mleka sa svoje strane tanjira, dreæi ga i dalje uvisini njegovih usta. On je sveèano zurio u nju s druge strane tanjira, dakle sasvim iz blizine.

Kako ima ogromne oèi, pomisli ona."Ovako..."Lapnula je jo malo mleka.Pomakao se napred. Ruke je i sad drao sputene du slabina, tako da je ona mo

rala i dalje da dri tanjir; ali liznuo je mleko, neodluèno, pa onda sa vie volje i najzad je poèeo da pije, jo stojeæi.

Gospoðica Felouz poèe sputati tanjir prema podu.Humnuo je nezadovoljno, videæi to sputanje, i digao ruke da zadri tanjir na

istom nivou. Ona brzo izmaèe ruke. Sad je deèak sasvim samostalno drao tanjir. I srkao iz njega ivahno.(Dobro izvedeno, dete. Velièanstveno!)Tanjir je bio prazan. Sad kad je sve popio, on ga nemarno pusti da padne

na pod i tanjir se razbi na pet-est komada. Deèko die pogled ka njoj: izraz njegovog lica gotovo je sigurno bio meavina nelagodnosti i aljenja, moda i straha. Ujednose i oglasi zvukom koji je lièio na jecaj.

Gospoðica Felouz se osmehnula."To je samo jedan tanjir, deèko. Tanjiri nisu vani. Ima ih jo mnogo, tamo od

akle je taj jedan doao. A ima i mleka jo mnogo."Nogom je odgurnula polomljene komade u stranu - moraæe ih uskoro pokupiti,

jer su otri, ali to sad moe da èeka - i izvuèe drugi tanjir, istovetan sa prvim, iz regrade pri dnu kolica sa hranom. Die ga uvis i pokaza deèaku.

Cviljenje prestade. On joj se osmehnu.Osmeh, prvi nesumnjiv osmeh koji je videla od njegovog dolaska. Zapanjujuæe irok - kako su iroka ta njegova usta, bukvalno od uha do uha! - i èudesno blistavkao sunce kad se iznenada probije kroz mraène oblake.

Gospoðica Felouz je uzvratila osmeh. Obazrivo je pruila ruku da ga dodirne,da pogladi njegovu kosu, pokretom veoma sporim, omoguæavajuæi da on prati pogledomsvaki centimetar kretanja njene ruke i uveri se da nikakvog zla nema.

Drhtao je. Ali ostao je na svom mestu, gledajuæi gore ka njoj. Uspela je,na trenutak, da ga pogladi po kosi; a onda se on izmakao, ustuknuo je bojaljivo,kao - pomisli ona - kao neka uplaena mala...

...ivotinja.Na tu pomisao, lice gospoðice Felouz planu crvenilom.(Prestani s time. Ne sme razmiljati o njemu na taj naèin. On nije ivotinja,

ez obzira na to kako izgleda. On je deèak, mali deèak, uplaeni, mali deèak, uplaeni, i, ljudski deèak.)Ali njegova kosa - kako je gruba bila maloèas pod njenim prstima, u tom je

dnom trenutku kad joj je on dopustio dodir! Kako umrena, kako gruba, kako gusta!Bila je to èudna kosa, ili dlaka. Stvarno vrlo, vrlo èudna dlaka.

14."Moraæu da ti pokaem kako se koristi kupatilo", reèe ona. "ta misli: da li æ

o moæi da nauèi?"Govorila je tiho, blago, znajuæi sasvim dobro da on neæe razumeti njene reèi,



ali nadajuæi se da æe reagovati na mirnoæu njenog tona.Deèko se opet upusti u onu coktavu frazu. Hoæe li jo mleka? Ili sad kae neto

vo? Gospoðica Felouz se nadala da neko snima svaki deèakov zvuk. Verovatno i snimaju, ali ona æe ipak to pomenuti Hoskinsu, sutra. elela je da prouèi deèakov naèin govoraa ako je moguæe i da nauèi njegov jezik. Ako to jeste jezik, ako nisu samo neki instinktivni ivotinjski zvuci. Nameravala je i da ga nauèi engleski, ako bude mogla; aako se pokae da je to nemoguæe, bar æe pokuati da nauèi da sa njim opti na njegov na

Èudan zamisao: uèiti neandertalski. Ali ona je u svoje vreme veæ uèinila nekolio drugih stvari maltene isto toliko èudnih, kad je trebalo ostvarivati kontakt satekom decom.

"Mogu li te uzeti za ruku?" upita ona.Gospoðica Felouz isprui ruku, a deèko je pogleda kao da nikad ranije nije vid

eo ljudsku aku. Drala je tako pruenu ruku u vazduhu i èekala. Deèko se namrti. Trenpotom, njegova ruèica se die neodluèno i poðe napred, vrlo sporo, drhteæi pomalo, ususnjenoj.

"Tako je", reèe ona. "Uzmi me za ruku."Drhteæa ruèica se priblii do na dva-tri centimetra od njene, a onda deèaka izd

de hrabrost. Tre ruku nazad kao da iz vrhova Editinih prstiju suklja vatra."Pa, dobro", reèe gospoðica Felouz smireno. "Pokuaæemo opet, kasnije. Da li bi

voleo da sedne ovde dole?"Potapala je madrac kreveta.Nikakve reakcije.Pantomimom je pokazala sedanje.Nita. Deèko ju je gledao 'belo'.

Sela je i sama - to nije bilo sasvim lako izvesti, na krevetu tako malom,tako blizu poda - i potapala prostor pored sebe."Evo", reèe ona, dajuæi mu svoj najtopliji, ponajvie ospokojavajuæi osmeh. "Se

i pored mene, vai?"Æutanje. Zurenje. Onda opet bara kvrckavih zvukova, sa ponekim dubljim, bru

ndavim; sad je bila sigurna da su to novi zvuci. Èinilo se da on raspolae popriliènimreènikom coktanja, kvrcanja, mumlanja, daveæeg grgoljenja. To je morao biti jezik.Eto, veæ, krupnog nauènog prodora: doktor Hoskins je rekao da niko ne zna da li su neandertalci imali jezik, a ona veæ dokazuje da jesu.

(Ne, nisam jo dokazala, reèe gospoðica Felouz sebi strogo. Ovo je samo hipoteza. Ali verovatna.)

"Da sedne? Ne?"Kvrckanja. Sluala je, a onda pokuala da ih oponaa, ali to je sa njenog jezi

ka silazilo nespretno, bez one brzometne otrine izgovora. Sad ju je pogledao sa izrazom - èuðenja? Razonoðenosti? Bilo je tako teko èitati njegove izraze lica. Ali èine da je oduevljen pomilju da ona njemu upuæuje takve zvuke. Nije znala ta mu zapravogovori na tom njegovom jeziku, moda neto vulgarno i strano. Moda neto to se nipome izgovoriti. Ili, mnogo verovatnije, naprosto nerazumljiva buncanja. Moda on sad misli da je poludela.

Zacoktao je i zareao, na naèin maltene kao da se zadubio u neke misli.Ona mu je uzvratila sliènim zvucima. Oponaala je i njegovo reanje. To je ilo

lake od coktanja. Opet je piljio. Izraz njegovog lica bio je sumoran i zamiljen, ba kao to bi se i moglo oèekivati od deteta koje se suoèilo sa poludelom odraslom osobm.

Ovo je potpuna smejurija, reèe gospoðica Felouz sebi. Trebalo bi da se drim engleskog. On nikad nita neæe nauèiti ako mu budem dobacivala idiotske, ispreturane zv

uke za koje samo zamiljam da su njegov jezik."Sedi", reèe ona, na isti naèin kao to bi rekla kuèencetu. "Sedi! Neæe? Pa, dne mora. Kupatilo? Uzmi me za ruku, pa æu ti pokazati kako se upotrebljava kupatilo. Opet neæe, zar ne? Ne moe samo da pusti po podu, zna. Ovo ti nije èetrdeset hilpre nae ere, a ako si ti navikao da iskopa rupu u zemlji iza sebe, deèko, ovde neæeto da uradi. Naroèito ne u drvenom podu. Daj ruku, idemo unutra. Neæe? Malo kasnije?"

Gospoðica Felouz uvide da poèinje da brblja.Poèe shvatati da je problem u tome to je premorena. Noæ je veæ odmicala, a ona

je bila izloena neobiènim optereæenjima jo od rane veèeri. Bilo je neto veoma nalik ove u ovom sedenju u kuæi lutaka i nastojanju da objasni malenom majmun-detetu sa



isturenim èelom i velikim iskolaèenim oèima kako se iz tanjira moe piti mleko, kako seide u kupatilo, kako se seda na krevet.

Ne, pomisli ona ljutito. Nije majmun-dete.Nikad ga ne zovi tako, èak ni u sebi!"Uzmi me za ruku?" reèe gospoðica Felouz opet.Malo je nedostajalo da ovog puta to uèini. Samo malèice je nedostajalo.Sati su lagano odmicali, a napredak je bio slab ili nikakav. Jasno se vi

delo da ona neæe postiæi uspeh ni sa kupatilom ni sa krevetom. I deèak je poèeo pokazivti znake umora. Zevao je. Oèi su mu izgledale ustakljeno, usne su mu visile mlitavo. Najednom se sklupèao, legao na goli pod i hitrim pokretom se otkotrljao pod krevet.

Gospoða Felouz se spusti na kolena i zagleda se dole, u njega. Njegove oèi blistale su ka njoj; uputio joj je razbrbljani niz glasova.

"U redu", reèe mu ona. "Ako se tamo oseæa bezbednije, tamo spavaj."Èekala je jo malo, dok se nisu zaèuli zvuci ravnomernog, postojanog disanja.

Kako umoran on mora biti! Èetrdeset hiljada godina daleko od kuæe, gurnut u zbunjujuæetuðinsko mesto puno blistavih svetlosti, tvrdih podova i neobiènog naroda koji ne lièi ni na ta ikad ranije viðeno; a ipak, on je u stanju da se sklupèa i da utone u sanGospoðica Felouz mu je zavidela na toj divnoj prilagodljivosti. Deca su tako izdrljiva, tako sposobna da se snaðu i u najgorim poremeæajima...

Ugasila je svetlost, zatvorila vrata deèakove spavaæe sobe i legla na leaj koji je, u najveæoj sobi, bio ostavljen za nju.

Iznad nje bio je samo mrak. Edit je pokuavala da pronikne pogledom tamo,pitajuæi se da li neko vreba sa balkona i gleda ta ona radi. To se nije moglo videt

i. Bilo joj je jasno da se upustila u besmislice, da ovako kasno u noæi gore nemanikog. Nju æe gledati samo oèi nekolicine elektronskih senzora. Ipak - nemati ba nimalo privatnosti...

Oni verovatno sve snimaju. Prave film, potpuni vizuelni zapis o svemu tose dogaða u zoni stasisa - zoni zaustavljenosti. Nikako nije trebalo da prihvati ovo zaposlenje, a da prvo ne insistira na tome da joj Hoskins pokae kakav su smetajspremili za nju.

Pouzdajte se u mene, veli on.Aha. Kako da ne.No, ta je-tu je, noæas æe ovako. Ali oni æe sutra staviti neki krov bar iznad

jenog ivotnog prostora. Osim toga, pomisli ona, ti glupavi mukarci moraæe da donesuogledalo u ovu sobu i veæi orman sa ladicama, a moraæe da zaklone i kupatilo, ako oèekuju da ja ovde provodim noæi.

15.Nije bilo lako zaspati. Iako umorna, leala je otvorenih oèiju, u onoj vrsti

budnosti do koje èovek moe stiæi samo kroz najveæi umor. Naprezala se da èuje ma i nanji zvuk koji bi mogao dopreti iz susedne sobe.

On ne moe da iziðe, a? Stvarno ne moe?Zidovi izmeðu soba potpuno su okomiti i nemoguæe visoki, ali ta ako on ume da

se penje kao majmun?Uz okomiti zid, bez rukohvata? A i ti si neka - opet si ga sebi predstav

ila kao majmuna!Ne, on se nikako ne moe uspentrati preko zida. U to je sigurna. Uostalom,

tu su i Hoskinsovi veèito budni senzori, gore na balkonu. Oni bi svakako primetili i digli uzbunu, ako bi deèko usred noæi poèeo da se penje iz sobe u sobu.

Svakako.(Toliko ima tih stvari koje se nisam potrudila da saznam, pomisli gospoðica Felouz.)

Onda najednom uvide da je veæ poèela da se pita: moe li on biti opasan? Fizièkopasan?

Razmislila je koliko je teko bilo okupati ga. Gledala je kako se Hoskins,a potom i Eliot, bore da ga savladaju i dre na jednom mestu. Tako malo dete, a takva snaga! A kako je ogrebao Eliota!

ta ako on uðe ovamo i...Ne, reèe gospoðica Felouz sebi. Neæe on meni nita naao.



Sumnje nema, Hoskins nju ne bi ostavio ovde samu, bez obzira na te senzore gore, ako bi smatrao da postoji ma i najmanji rizik da...

Pokuala se nasmejati sopstvenim strahovima. To je samo dete od tri godine, najvie èetiri. Ipak, jo nije uspela da mu potkrati nokte. Ako bi je on napao noktima i zubima dok spava...

Dah joj se ubrzao. O, pa to je smeno, sasvim smeno, a ipak...Kretala se beskonaèno tamo i amo, svesna da ne moe da zauzme dosledno gledit

e i ostane pri njemu. Da li je on opasni i gadni majmunèiæ, ili je jadno, uplaeno dete daleko od svojih voljenih? Ili jedno, ili drugo, reèe ona sebi. Ali zato ne pomalo i jedno i drugo? Èak i uplaeno m,alo dete moe te povrediti ako udari dovoljno jako. Pamtila je ona nekoliko nezgodnih epizoda u bolnici, kad su deca bila dovedenau takvo oèajanje da su napadala osoblje bolnice stvarno estoko i uspevala da naèinestvarnu tetu.

Gospoðica Felouz se nije usuðivala da dopusti sebi da utone u san. Nije se usuðivala.

Leala je zureæi gore, oslukujuæi sa bolnom panjom. Sada zaèu jedan zvuk.Deèko je plakao.Nije vriskao u gnevu ili strahu; nije se dernjao, nije cikao. Bilo je to

tiho plakanje, slomljena srca, jecanje usamljenog, usamljenog deteta.Sva njena dvoumljenja rastopie se istog trenutka. Prvi put, gospoðica Felou

z pomisli, sa ubodom tuge: jadno stvorenje! Jadno uplaeno dete!Naravno da je dete. ta ima veze kakav mu je oblik glave ili opip kose? Od

tog deteta napravili su siroèe i to siroèe kakvo nikada ranije nije postojalo. Hoskins je to rekao, i to taèno, pri njihovom prvom susretu: "To æe biti najusamljenije

dete u istoriji sveta." Dete koje je ostalo ne samo bez svoga oca i majke, negoi bez cele svoje vrste - jer su njeni pripadnici nestali svi do poslednjeg. Istrgnuto na bezobziran naèin iz svog pravog vremena, tako da je sad jedino stvorenjesvoje rase na celome svetu.

Poslednje. Jedino.Osetila je da joj se saaljenje prema tom detetu pojaèava i produbljuje i da

poèinje stid zbog malopreðanje bezoseæajnosti, zbog toga to je dozvolila sebi da oseoliku odvratnost prema njemu, da se onako ljuti zbog deèakovog divljaènog ponaanja. Zapita se - kako je mogla biti toliko surova? Toliko neprofesionalna. Dovoljno jezlo kad te ovako kidnapuju; jo je gore kad te prezrivo gleda upravo ona osoba koja bi trebalo da se brine o tebi i da te pouèava kako da se snaðe u tvom zbunjujuæem, ovom ivotu.

Paljivo je obmotala spavaæicu oko listova nogu - senzori su iznad glave, ni

kako ona ne moe prestati da se brine zbog tih idiotskih senzora! - a onda je ustala i otila, na vrhovima prstiju, u deèakovu sobu."Deèko mali", pozva ga ona apatom. "Deèko mali."Klekla je i poèela zavlaèiti ruku pod krevet. Ali onda joj doðe misao - neslav

na, ali predostrona, roðena iz dugog iskustva sa uznemirenom decom - da bi on mogaopokuati da je ugrize. Povukla je ruku nazad. Upalila je noænu lampu i odmakla krevet od zida.

To jadno stvorenje bilo je zgureno u jednom uglu. Kolena je bio privukaodo vilice. Gledao je gore, ka njoj, mutnim i zabrinutim pogledom.

U mutnoj svetlosti uspela je da zanemari njegov odvratni izgled, njegovedebele i tupe crte lica, velièinu i nepravilnost oblika njegove glave.

"Jadni, mali deèko", promrmlja ona. "Jadni, uplaeni, mali deèko."Gospoðica Felouz ga je pogladila po kosi, po toj njegovoj gruboj, èekinjasto

j, upetljanoj kosi èiji joj je dodir bio tako neprijatan pre nekoliko sati. Sad sesamo èinilo da mu je kosa - neobièna. On se ukrutio na prvi dodir njene ruke, a onda se vidno opustio.

"Jadno dete", reèe ona. "Doði kod mene."Naèinio je jedan mekani, kvrckavi zvuk. Onda jedno malo, tiho reanje, ili m

oda blago i nesreæno brundanje.Sela je na pod pored njega i opet poèela da ga gladi po kosi, polako, ritm

ièno. Videlo se da napetost nestaje iz njegovog tela. Moda ga niko nikad ranije nije gladio po kosi, u njegovom ko-zna-kakvom, estokom, preistorijskom ivotu koji jesad ostao daleko iza njega. Èinilo se da mu prija. Igrala se njegovom kosom, polak



o, neno, zaglaðivala ju je, ispravljala, izvadila je iz nje nekoliko èièaka, ali mu jeponajvie, jednostavno prevlaèila rukom po temenu, polako, polako, gotovo hipnotièki.

Gladila ga je po obrazu, po miici ruke. On je to dozvoljavao.Tiho je poèela da peva jednu laganu i nenu pesmu, bez reèi, jednu cikliènu mel

diju koju je znala jo od detinjstva i koju je pevala i ranije kad je trebalo stiati i uteiti neko uznemireno dete.

Èuvi pesmu, podigao je glavu i zapiljio se, u polumraku, u njena usta, kaoda se èudi kakvi su to zvuci.

Manevrisala je i primicala ga postepeno sebi, i najzad sasvim uz sebe, dok je sluao pesmu. Nije pruao otpor. Polako je pritiskala akom njegovu slepooènicu, odeæi mu glavu tako da je najzad dospela na njeno rame. Provukla mu je ruku ispodbutina i podigla ga, jednim glatkim i nimalo urnim pokretom, sebi u krilo.

Nastavila je da peva, istu smirenu, krivudavu muzièku frazu, mnogo puta ponovljenu, ali se poèela i njihati napred i nazad, napred i nazad, napred i nazad.

Negde tokom toga, prestao je da plaèe.Posle nekog vremena, uz njegovo disanje poèeo se provlaèiti ujednaèeni zvuk na

lik na predenje maèke, koji je kazao gospoðici Felouz da je deèak zaspao.Sa beskrajnom panjom, odgurala mu je krevet, pritiskom kolena, malo po ma

lo, opet do zida; zatim je poloila deèaka na krevet. Navukla je pokrivaèe preko njega- da li se on ikad ranije ièim pokrio? Za krevet svakako nije znao! - i zaukala gaodasvud da mu bude toplije. Onda je jo neko vreme stajala pored njega i gledala ga. Njegovo lice je, u snu, izgledalo èudesno mirno.

Sad vie, nekako, njegova runoæa nije bila vana. Zaista nije bila vana.Na vrhovima prstiju izila je iz sobe. Ali kad je stigla do vrata, stala j

e, razmiljajuæi: a ako se on probudi? Moe mu biti jo gore nego pre: oèekivaæe da njeeno prisustvo bude sasvim blizu, ali neæe znati gde je ona otila. Mogao bi se uspanièti; mogao bi ga zahvatiti napad ubilaèkog ludila, amoka.

Gospoðica Felouz je oklevala, boreæi se neodluèno sama sa sobom. Stala je opetiznad kreveta, posmatrala usnulog deèaka. Zatim je uzdahnula. Moe se uraditi samojedno. Lagano se spustila na krevet i legla pored njega.

Taj krevet bio je daleko premali za nju. Morala je da privuèe noge praktiènodo prsa, da se natisne levim laktom do zida i da se iskrivi i izvije na neudoban naèin da ne bi uznemirila deèaka. Onda je leala u tom neudobnom i krivom poloaju, ssvim budna, oseæajuæi se kao Alisa kad je u Zemlji Èuda okusila teènost iz boce na kojoje pisalo 'Pij me'. Pa, dobro: noæas za nju nema spavanja. Ovo je samo prva noæ. Kasnije æe biti lake. Ponekad ima stvari koje su vanije od spavanja.

Osetila je dodir na ruci. Prstiæe koji dodiruju njen dlan. On u snu prua ru

ku da naðe nju. Gruba, malena aka uvukla se u njenu aku.Gospoðica Felouz se osmehnula.

16.Probudila se sa trzajem, zapitala se gde se nalazi, zato su joj miiæi tako k

ruti i bolni. U nozdrvama nepoznati miris neke druge osobe, telo oseæa nenaviknutipritisak nekog tuðeg tela.

Suzbila je divlji poriv vritanja, svela ga, znatnim naporom, na nekakvo krkljanje.

Deèak se veæ dizao u sedeæi poloaj; gledao ju je iroko otvorenim oèima. Onaj runi deèak, dete ugrabljeno iz vremena, neandertalèe.

Tek posle jednog dugog trenutka gospoðica Felouz se prisetila kako je ula ukrevet sa njim. Onda joj se sve vratilo. Uvidela je da je ipak nekako uspela da

zaspi, uprkos svim okolnostima. A sad je veæ jutro.Polako, paljivo, ne prestajuæi da ga gleda u oèi, ona isprui jednu nogu i dotnjome pod, zatim drugu. Miiæi su joj bili napeti za brzo beanje ako deèka uhvati panka.

Bacila je brz, podozriv pogled ka otvorenoj tavanici. Da li oni, odozgo,gledaju? Da li kamere snimaju iz sekunda u sekund, dok ona ovako, sa oèima mrljavim i mutnim, ulazi u novi dan?

Onda se deèakovi zatupasti prstiæi ispruie i dodirnue njene usne. On reèe nea kratka kljocaja i jedno reanje.

Gospoðica Felouz se nehotice izmaèe od tog dodira. Baci pogled dole, ka njem



u. Mali drhtaj proðe njenim telom. Mrzela je sebe zbog ovoga, ali stvar se nije mogla spreèiti. U svetlosti dana, ovaj deèak je bio uasno ruan.

On opet progovori. Zatim zinu i naèini rukom pokrete kao da neto izlazi iznjegovih usta.

Nije bilo teko odgonetnuti znaèenje ovoga. Gospoðica Felouz drhtavo reèe: "Je ' ti hoæe da ja opet pevam? Je l' to?"

Deèko sad nije nita govorio, ali je zurio u njena usta.Glasom koji je podrhtavao i pomalo razdraeno zbog napetosti, gospoðica Felo

uz poèe onu noæanju pesmicu. Runi, mali deèak se nasmei. Èinilo se da je prepoznao m; poèeo se nespretno njihati otprilike u ritmu te pesme, mauæi rukama. Naèinio je i jean mali, grgoljavi zvuk koji je mogao biti poèetak smeha.

Gospoðica Felouz uzdahnu u sebi. Muzika magiju ima, prsa divlja da smiri.Pa dobro, ako i to moe da pomogne...

"Prièekaj", reèe ona. "Da se prvo ja sredim. Onda æu ti napraviti doruèak."Umila se i ièetkala kosu, èitavo vreme izluðujuæe svesna nedostatka tavanice i

d nje, svesna da nevidljive elektronske oèi zure. Moda ne samo elektronske, pomisliona.

Deèko je ostao u krevetu; gledao ju je odatle. Izgledao je smireno. Sad seèinilo da ono njegovo divljanje i benjenje, ispoljeno tokom prvih nekoliko sati boravka u dvadeset prvom veku, predstavljaju davnu prolost. Kad god se okrenula kanjemu, gospoðica Felouz mu je svaki put malo mahnula rukom. Posle nekog vremena onje uzvratio mahanjem, nespretnim, ali ljupkim pokretom koji joj niz kièmu posla ledeni talasiæ iznenaðenja i oduevljenja.

Kad se spremila, ona reèe: "Mogao bi da gricne neto èvræe, èini se meni. ta

mleko dodamo griz?"Nasmeio se, maltene kao da ju je razumeo. Maltene.Taj obrok spremila je u mikrotalasnoj peænici za samo nekoliko sekundi. On

da je pokretima prsta pozvala deèaka.Nije mogla znati da li on dolazi zbog tog poziva ili je jednostavno priv

uèen mirisom hrane; u svakom sluèaju, ustao je iz kreveta i dotupkao trapavo do nje.Noge su mu bile srazmerno veoma kratke u odnosu na zdepasto telo, pa su zato izgledale i kraæe nego to su stvarno bile.

Spustio je pogled ka podu, oèigledno oèekujuæi da æe ona staviti èiniju punu kaed njega, na pod, da je srèe.

"Ne",reèe ona. "Sad si ti civilizovani, mali deèko. Ili æe, bar, to postati. Cvilizovani, mali deèaci ne jedu s poda."

Kvrckanja. Reanja.

"Znam da uopte ne razume moje reèi. Ali razumeæe, pre ili kasnije. Ne verujea mogu nauèiti tvoj jezik, ali sam prilièno sigurna da ti moe nauèiti moj."Uze kaiku iz ladice i pokaza mu je."Kaika."Gledao je kaiku tupo i nezainteresovano."Time se jede. Kaika."Zamoèila ju je u kau i prinela ustima. Oèi mu se rairie, a veæ iroke nozdrv

jaèe otvorie; u njegovom grlu nastade neki èudni i nelagodni, otegnuti zvuk, neto kaovrlo tiho vuèje zavijanje; oglaavanje, pomisli gospoðica Felouz, gladnog stvorenja koje misli da æe mu neko drugo stvorenje ukrasti doruèak.

Pantomimom je prikazala kako stavlja kaiku u usta, guta kau i zadovoljno lie usne. On je taj proces gledao zaokrugljenih oèiju, alosnog izraza lica: bilo je vie nego jasno da ne razume nita.

"Sad pokuaj ti", reèe gospoðica Felouz. Izruèila je griz iz kaike nazad u zdeonda okrenula praznu kaiku nazad ka njemu da mu pokae da nita nije pojela. Zatim zahvati kau ponovo, pa je prui njemu.

Uzmakao je, oèiju uzbunjenih i rairenih kao da je ta kaika nekakvo oruje. Njgovo tamno, maleno lice zguvalo se u strahu, a iz grla mu iziðe zvuk koji nije bioba jecaj, ali ni reanje, nego neto srednje.

"Vidi", reèe ona. "Kaika. Kaa, griz. Usta."Ne. Iako gladan, nije hteo nita da zna o kaikama. Pa, dobro, biæe vremena i

za to, pomisli gospoðica Felouz, sklanjajuæi kaiku."Ali moraæe da dri èiniju u rukama. Zna kako se to radi. Ovde neæe biti èuè



u da bi se jelo."Ponudila mu je posudu, koju je on pogledao, a onda spustio pogled ka pod

u."Dri, u rukama."Kvrckanja. Uèinilo joj se da prepoznaje neki obrazac u njima, ali nije mog

la biti sigurna. Boe, Hoskins bi morao snimiti ove zvuke! Ako ih veæ ne snima."Rukama", reèe gospoðica Felouz ponovo, èvrstim glasom. "Hajde."Razumeo je. Prihvatio je zdelu akama i pri tome zamoèio oba palca u kau; pod

igao ju je do lica. Ono to je posle toga èinio, èinio je veoma nespretno, brljanje jebilo neverovatno, ali glavnina griza ipak mu je ula u usta.

Tako, dakle: deèak koji brzo uèi, kad nije ukoèen od straha. Gospoðica Felouz bla je uverena da vie neæe biti mnogo onog ivotinjskog laptanja po podu.

Dok je jeo, posmatrala ga je paljivo. Ostavljao je utisak da je u dobromzdravlju, èvrst i jak. Oèi su mu blistale, rumeneo se, nije bilo nikakvih spoljanjihznakova temperature ili bolesti. Èinilo se da, za sad, izdrava napore svog izuzetnog putovanja zaista veoma dobro.

Iako o obrascima odrastanja neandertalske dece nije znala nita vie nego mako drugi, gospoðica Felouz je poèela pomiljati da je ovaj deèak verovatno stariji neg to je u prvi mah pretpostavila i da je mnogo verovatnije da ima èetiri, nego tri godine. Da, vrlo je sitan, ali njegova fizioloka razvijenost je iznad nivoa modernog trogodinjeg deteta. Naravno, neki deo toga moda je samo posledica uslova pod kojima je dosad iveo, u svom svetu kamenog doba. (Kamenog doba? Pa, naravno, neandertalci su bili u kamenom dobu. U to je bila razumno sigurna. Ali ima toliko drugih stvari koje æe ona morati da nauèi, èim joj se ukae prilika.)

Ovog puta pokuala je da ga navede da pije mleko iz èae. Brzo je shvatio zamisao da je èaa neto to se moe drati u akama - za to su mu trebale obe ake, ali vejegovog godita dri èau oberuèke. Bar se èae nije uplaio kao kaike malopre. Meðutiotvorom èae, koji nije bio dovoljno veliki da deèko u njega gurne lice kao u zdelu; on poèe da cvili, visokim, tankim zvukom koji se postepeno podizao ka besu. GospoðicaFelouz poloi svoje ake na njegove, pokaza mu kako se èaa moe nagnuti, natera ga daisloni usne uz rub èae.

Opet je nastalo brljanje i prosipanje i opet mu je glavnina ula u usta. Aona je na brljanje i prosipanje bila naviknuta.

Stvar sa kupatilom je, na njeno iznenaðenje i ogromno olakanje, prola lake. prvi mah on kao da je pomislio da WC olja predstavlja neki mali bazen u kome bise on mogao brèkati i dobro zabavljati; Edit se uplaila da æe se popeti unutra. Zaustavila ga je, otvorila mu spavaæicu, a on je istog trena razumeo ta se od njega oèekuj

e. I nehotice ga je poèela tapati po glavi, govoreæi: "Dobar deèko. Pametan deèkoA on je, na ogromno zadovoljstvo gospoðice Felouz, reagovao tako to je uput

io osmeh gore, ka njoj.Uvidela je da æe ovo biti jutro puno raznih otkriæa i to saznanje joj je pri

jalo. Otkrivaæe on, ali i ona. On æe uèiti o kaikama, èaama i WC oljama. Ona uèi o nriva sutinsku ljudskost koja lei iza tog njegovog èudnog i runog - o, tako runog! -ca.

Na njegov osmeh uzvratila je svojim. Onda se on opet osmehnuo. Bio je tovrlo normalan osmeh, osmeh deteta koje vidi da mu je prethodni osmeh urodio zadovoljavajuæim plodovima.

Ali on uopte nije normalno dete, podseti ona sebe. Bila bi ozbiljna grekadozvoliti sebi ma kakve iluzije u tom pogledu.

No, kad se nasmei, pomisli ona, sasvim je podnoljiv. Zaista.

PROUÈAVANJE

17.Pre podne. Opet ga je okupala - uz daleko manje bitke nego juèe - a onda g

a je prilièno podrobno pregledala. Imao je izvestan broj modrica i ogrebotina kojese i mogu oèekivati kod deèaka koji ivi u primitivnim uslovima, ali nijedan znak bolesti niti ozbiljnih povreda. Uspela je, èak, uz beskrajno strpljenje i umirujuæe pevuckanje, da mu podree nokte na rukama. Nokti na nogama morali su da saèekaju neko d



rugo vreme. Ni ona ni deèak nisu imali dovoljno izdrljivosti da se danas pozabave novim manikirskim poslovima.

Nije ni primetila da su se vrata stasis-mehura otvorila dok je ona radila te poslove. Hoskins je stajao pred njom, æuteæi, ruku prekrtenih na grudima. Mogaoje tu biti veæ nekoliko minuta.

"Smem li uæi?" upita on.Gospoðica Felouz kratko klimnu glavom. "Reklo bi se da ste veæ uli, a?""Misli, u va radni prostor. Niste odgovorili kad sam vas pozvao spolja, p

reko interkoma.""Bila sam zauzeta. Moda æete morati da govorite glasnije. Ali, uðite!"Kad je Hoskins uao, deèak je ustuknuo. Nelagodno je motrio Hoskinsa i èinilo

se da je spreman da klisne u zadnju sobu. Gospoðica Felouz se osmehnula i pozvalaga prstom; deèko joj priðe i uhvati se za nju, obavijajuæi svoje male krive noge - tako mrave, strano mrave - oko nje.

Izraz lica blizak strahopotovanju rascveta se na Hoskinsovom licu."Veliki napredak ste postigli, gospoðice Felouz!""Malo toplog griza moe postiæi èuda.""Èini se da vam je veæ veoma privren.""Umem da radim ono to se oèekuje od mene, doktore Hoskinse. Zar je to tolik

o zapanjujuæe?"Pocrveneo je. "Nisam mislio da predloim...""Ne, naravno da niste. Razumem. Bio je mala, divlja ivotinja kad ste ga p

oslednji put videli, juèe, a sad...""Sad uopte nije ivotinja."

"Nije", reèe gospoðica Felouz. "Uopte nije ivotinja." Oklevala je samo tren. nda reèe: "Ja sam o tome u prvi mah imala izvesne sumnje.""Kako bih to mogao zaboraviti? Vaa indignacija bila je znatna.""Ali vie nije. Prejako sam reagovala. Valjda sam na prvi pogled stvarno p

omislila da je to neto izmeðu deèaka i èovekolikog majmuna, a ja nisam bila spremna daradim sa neèim takvim. Ali on se zapanjujuæe brzo snalazi. To nije èovekoliki majmun,doktore Hoskinse. Zapravo je veoma inteligentan. Veoma dobro se slaemo."

"Drago mi je to to èujem. Znaèi li to, dakle, da ste odluèili da zadrite ovo oslenje?"

Uputila mu je èelièni pogled. "Tu sumnje nikad nije bilo. Je li tako, doktore Hoskinse?"

"Pa..." Hoskins slegnu ramenima. "Valjda nije bilo. Znate, gospoðice Felouz, niste vi ovde jedina koja je bila malo na ivici nerava. Pretpostavljam da moet

e oceniti kakav je ogroman trud uloen u ovaj projekat i koliko nam zavisi od njegovog uspeha. Sad, kad je uspeh postignut, tavie ogroman uspeh, ne moemo da se ne osetimo malèice oamuæeno. Kao èovek koji je sakupio svu svoju snagu da provali vrata kojsu mu zapreèila put. On jurne, a vrata popuste pod njegovim naletom, dajuæi samo mali deliæ onog otpora koji je on oèekivao, i on uleæe u mesto gde je toliko eleo da stine; a onda, kad je stigao, zaustavlja se, osvræe se pomalo zbunjeno, i pita se: 'Dobro, najzad sam tu, a ta æu sad?'"

"Dobro pitanje, doktore Hoskinse. ta sad? Doveæete svakojake struènjake da prgledaju deèaka, zar ne? Specijaliste za preistorijski ivot i sliène?"

"Naravno.""Ubrzo æete ovde imati nekog ko æe deèaka temeljito medicinski pregledati, pre

tpostavljam.""Da, prirodna stvar. Ali, on je zdrav, slaete se? U osnovi zdrav?"

"U osnovi, da. To je èvrst mali momak. Ali ja nisam lekar, a on nije imaojo nikakav internistièki pregled. Nije isto izgledati zdrav i biti zdrav. Moguæe je da on u sebi nosi gomilu parazita, ameba, protozoa, svaèega. Verovatno ih i ima. Tiorganizmi su za njega moda bezopasni, a moda i ne. Èak i ako ne ugroavaju njegovo zravlje ozbiljno, mogli bi ugroziti nae."

"O tome smo veæ razmiljali. U podne æe doæi dr Dejkobs da obavi nekoliko prelnarnih testova. On je lekar sa kojim æete saraðivati sve dok ovaj projekt bude trajao. Ako dr Dejkobs ne bude suvie uznemirio deèaka, posle æe doæi i dr Mekintajer iz Smonijanskog instituta da obavi prvi antropoloki pregled. A onda æe i mediji navaliti, dabome."



To ju je trglo. "Mediji? Novinari? Koji? Kada?""Pa - oni æe eleti da vide deèaka to pre bude moguæe, gospoðice Felouz. Kandi

enej je veæ otkrio javnosti ta je uèinjeno. Do veèeras, svaka novinska i TV redakcija z celog sveta lupaæe u naa vrata."

Gospoðica Felouz spusti pogled ka deèaku i poloi jednu aku zatitnièki na njerame. Deèko se samo malo tre i zadrhta, ali ne ustuknu od njenog dodira.

"Ispuniæete ovaj stanèiæ novinarima i kamerama? Tokom njegovog prvog celog dana ovde?"

"Pa, nismo ba razmiljali o...""Ne", reèe ona, "niste razmiljali. To se jasno vidi. Èujte, doktore Hoskinse,

on je va neandertalèiæ i vi moete s njim da radite ta god hoæete. Ali ovde neæe uæinovinari dok on ne proðe kroz medicinske provere i dok ne dobije crno na belo da je zdrav: to je minimum. A bilo bi bolje da se i posle toga prièeka, da mu se prui dovoljno vremena da se prilagodi na boravak ovde. Razumete ta kaem, zar ne?"

"Gospoðice Felouz, svakako znate da je publicitet bitan deo...""Da. Takva su vremena. Publicitet je bitan deo svega. Zamislite kakav æe t

o publicitet biti ako dete umre od napada panike pred samim kamerama!""Gospoðice Felouz!""Ili ako navuèe nazeb od nekog od vaih dragocenih reportera. Pokuala sam da

vam objasnim, kad sam traila sterilno okruenje, da je njegova sposobnost da se odupre napadu sadanjih infektivnih mikroorganizama ravna nuli. Nuli. On nema antitela, nema uroðenu otpornost, nita èime bi se mogao..."

"Molim vas, gospoðice Felouz. Molim vas.""A ta ako im on prenese neku lepu, malu kugu iz kamenog doba na koju mi n

ismo nimalo otporni?""U redu, gospoðice Felouz. Objasnili ste svoje gledite.""Hoæu da budem sasvim sigurna da jesam. Ono to kaem jeste: medijski nastup m

oe da èeka. Deèaku su prvo potrebne sve zatitne vakcine. Veliko je zlo i to to je bizloen prisustvu onolike gomile ljudi noæas; ali, da ovde dotutnji rulja reportera,to ne dozvoljavam ni danas, a ni sutra. Ako hoæe, neka ga fotografiu sa balkona, zasad; neka se dre sasvim izvan zone stasisa, kao da ovde imamo bebu, a traim i da budu tihi. Vremenski raspored za video-snimanja moemo prirediti danas, po podne. Da, kad je reè o prostoru iznad nas - i sada mi smeta ovaj stupanj izloenosti. Traimda se moje prostorije pokriju krovom. Za prvo vreme moe posluiti i neka vrsta ter-papira; ne elim da se ba sad pojave radnici i da poènu da treskaju zidarskom opremom. Ali mislim da se i ostali deo ove kuæe lutaka moe bezbedno pokriti plafonom."

Hoskins se osmehnu. "Vi to ba onako po-sred-srede. Vi ste vrlo energièna ena

, gospoðice Felouz." U njegovom tonu bilo je divljenja ali, u jednakoj meri, i prekora."Energièna?" reèe ona. "Valjda jesam. Bar kad je reè o mojoj deci."

18.Dejkobs je bio èovek grubog i tupog lica, oko ezdeset godina star, sa gustom

, belom kosom potianom kratko, u vojnièkom stilu. Ponaao se u stilu 'delotvornost - ema gluposti!', èak pomalo i otro; neki bi rekli da takvo dranje vie odgovara vojnomlekaru nego pedijatru. Ali gospoðica Felouz je znala, iz dugog iskustva, da se deca ne uznemiravaju zbog te vrste otrine, pod uslovom da se ispod nje nalazi, kao ublaujuæi èinilac, temeljna dobrota. Deca, zapravo, oèekuju da doktor bude osoba od autriteta. Èak i ele to. Na drugim stranama trae blagost, nenost, utehu. Doktor treba dbude kao Bog: reavalac problema, donosilac izleèenja.

Gospoðica Felouz se zapitala kakvi doktori su reavali zdravstvene problemeonog plemena iz koga je, pre 42.000 godina, doao ovaj klinac. Vraèevi, sigurno. Zastraujuæi tipovi kojima je kroz nos provuèena koska, a oko oèiju nacrtani crveni krugov, tipovi koji utvrðuju dijagnozu tako to ðipaju i mlataraju oko logorske vatre koja bukti plavim, zelenim i crvenim plamenovima. Kako bi izgledao ovaj Dejkobs sa kosketinom provuèenom popreko kroz nos? - zapita se ona. I sa medveðim kouhom ogrnutim oko pleæa, umesto ovog prozaiènog belog mantila?

Rukovao se sa njom brzo, bez glumljenja nadmoænosti. "Èuo sam dobre stvari otebi, Felouz."

"Pa, i nadala bih se."



"Radila si pod Galagerom u Dolinskoj optoj, zar ne? Tako bar Hoskins kae.Fini èovek, taj Galager. Dogmatski kuèkin sin, ali bar se kune u ispravne dogme. Koliko si vremena bila u njegovom odeljenju?"

"Tri i po godine.""Svideo ti se?"Gospoðica Felouz slegnu ramenima. "Ne osobito. Èula sam kad je nekoj mladoj

bolnièarki jednom prilikom govorio neke 'pohvalne' stvari za koje smatram da ipaknisu bile u redu. Ali on i ja smo saraðivali dobro. Mnogo sam nauèila od njega."

"A, ume on, ume", reèe Dejkobs, odmahujuæi glavom. "alosno je ta radi sa svobolnièarkama. Radi, i to ne samo u jednom smislu reèi. Ti nisi, kojim sluèajem, imalaneto s njim, a?"

"Ja? Ne. Ne, nita slièno!""Pa da, i meni se èini da on kod tebe ne bi nita pokuao", reèe Dejkobs.Gospoðica Felouz se zapita ta je on time hteo da kae. Moda da ona nije Galag

rov tip? Pa, ona nije nièiji tip, veæ mnogo godina njoj ba i prija da ne bude nièiji tp. Sad oæuta ovu Dejkobsovu primedbu.

Dejkobs kao da je zapamtio èitav rezime njene profesionalne biografije. Pominjao je ovu i onu bolnicu, tog i onog doktora, razgovarao je sa dobrom upuæenoæu o upravnicima bolnièkih odeljenja i o direktorskim upravnim odborima. Bilo je jasno da je upoznao mnogo koga i mnogo ta. A ona je, sa svoje strane, o doktoru Dejkobsuznala samo to da je neto krupno u jednom dravnom medicinskom institutu i da vodi,sa strane, i svoju obimnu privatnu praksu. Njihove staze se nikad do sad nisu ukrstile profesionalno. Ako Hoskins misli da je u redu da Dejkobsu pokae njen rezime, mogao se bar setiti i da njoj pokae njegov rezime. Ali gospoðica Felouz oæuta i ovo

. "Pretpostavljam da je sad otprilike doao èas da pogledamo tog tvog neandiæa",reèe Dejkobs. "Gde se sakrio?"

Pokretom ruke pokazala je ka susednoj sobi. Deèko se tamo vrzmao, nelagodno, i povremeno izvirivao, tako da se iza ragastova vrata pokazivao samo po jedanèuperak njegove upetljane kose i krajièak jednog oka.

"Stidljiv je, a? A od bolnièara nisam tako èuo. Oni kau da je divalj kao malimajmun."

"Sad vie nije. Njegov prvobitni strah je nestao i sad se samo oseæa izgubljeno i uplaeno."

"A kako i ne bi, ubogi stvor. Nego, mi moramo da poènemo. Zovni ga ovamo,molim te. Ili æe morati da uðe tamo i uhvati ga?"

"Moda mogu da ga pozovem", reèe gospoðica Felouz.

Okrenula se ka deèaku. "Moe izaæi, Timi. Ovo je doktor Dejkobs. On ti neæe no uèiniti."Timi?Odakle joj to? Pojma nije imala.To ime je prosto iskoèilo iz izvora njene podsvesti, tog trenutka. U ivotu

nije upoznala nijednog Timija. Ali ovog deèka treba nekako zvati, zar ne? Èinilo seda mu je sad dala ime. Timoti; skraæeno, Timi. Neka tako bude. Pravo ime, ljudskoime. Timi.

"Timi?" reèe ona ponovo. Dopadao joj se zvuk toga, uivala je to moe da ga zoe po imenu. Vie nije morala da misli o njemu kao o 'tom detetu', 'tom neandertalcu', 'runom malom deèaku'. On je Timi. On je osoba. On ima ime.

Prila je drugoj sobi, a Timi je istovremeno uzmakao od vrata i nestao savidika.

"U redu", reèe Dejkobs sa izvesnim nestrpljenjem. "Ne moemo provesti ceo danovako. Idi tamo i izvedi ga, Felouz, vai?"Navukao je preko lica hirurku masku - verovatno da bi zatitio ne samo Timi

ja nego, u istoj meri, i sebe, pomisli gospoðica Felouz.Ali ta maska je bila greka. Timi je izvirio, video masku i arlauknuo prod

orno i oèajno kao da je video nekog zloduha iz svojih kamenodobskih noænih mora. Dokje gospoðica Felouz stigla do vrata, on se veæ bacio svom silinom o suprotni zid, kao stvorenje u kavezu kad bei od èuvara; onda se natisnuo uz taj zid, sav cepteæi.

"Timi... Timi..."Uzalud. Nije joj doputao da mu priðe, ne dok je Dejkobs bio prisutan. Ranije



je trpeo Hoskinsovo prisustvo, ali Dejkobs ga je plaio do ludila. Eto ta je ostalood njene teorije da deca vole odseène 'nema-gluposti!' militaristièke tipove. Ovo dete ih, u svakom sluèaju, ne voli.

Pritisnula je dugme zvona i pozvala Mortensona i Eliota."Mislim da æe nam biti potrebna izvesna pomoæ", reèe im gospoðica Felouz.Dvojica grmalja pogledae se neodluèno. Eliotova leva podlaktica izgledala j

e, ispod rukava njegovog bolnièarskog belog mantila, nekako debelo - zavoj, nesumnjivo, preko ogrebotine koju mu je Timi napravio juèe.

"Ma, hajde", reèe gospoðica Felouz. "To je samo jedno malo dete, znate."Ali deèak se, u svom uasu, sasvim vratio u ono svoje prvobitno zversko ponaa

nje. Rame uz rame sa Mortensonom i Eliotom, gospoðica Falouz uðe u njegovu sobu i pokua da ga uhvati, ali on se dade u ludu jurnjavu po sobi. Pokazao je pravu antropoidnu pokretljivost; nije im polazilo od ruke da ga èepaju. Najzad se Mortenson bacio napred, dograbio Timija oko pojasa i hitro ga digao s poda. Eliot je obazrivodohvatio Timija za zglavke nogu, nastojeæi da spreèi njegovo ritanje.

Gospoðica Felouz mu priðe. Neno reèe: "U redu je, Timi - niko ti nita neæe...Vredelo je isto kao i da je rekla: 'Pouzdaj se u mene'. Deèko se borio mah

nito, sa maltene istom onom preduzimljivoæu kao prethodnog dana kad su probali da ga kupaju.

Pokuala je, mada se oseæala i glupo i smeno, da otpeva onu malu melodiju odprethodne noæi, ne bi li ga umirila i navela na saradnju. Propalo je i to.

Dr Dejkobs se nagnuo blizu. "Mislim da æemo morati da mu damo sedative. Boe,al' je ruan!"

Gospoðica Felouz oseti otar probod besa, maltene kao da je to reèeno o njenom

sopstvenom detetu. Kako se Dejkobs usuðuje da kae tako neto! Kako se usuðuje!Otro mu je odgovorila: "To je klasièno neandertalsko lice. On je vrlo zgodan, po neandertalskim merilima." Zapitala se odakle joj sad pa to. Nije znala praktièno nita o tome kako treba da izgleda 'klasièno' neandertalsko lice i apsolutno nia o neandertalskim standardima lepote. "Ne dopada mi se mnogo pomisao o davanjusedativa. Ali ako nema alternatrive..."

"Rekao bih da nema", reèe lekar. "Nita neæemo postiæi ako ga drimo grubom sildok se ja trudim da oèitam rezultate."

Neæemo, pomisli gospoðica Felouz. Deèko neæe biti nimalo oduevljen pokuajem dneko gurne pritiskaè za jezik u usta, ili da mu se usmerava lampa u oèi, neæe pokazatinimalo razumevanja za pokuaj da mu uzmu uzorak krvi, niti da mu mere temperaturu, pa makar i daljinski kontrolisanim termospregnutim relejem. Ona, nerado, klimnu glavom.

Dejkobs izvuèe iz svog pribora ultrazvuènu trankvilizacijsku ampulu i poèe da e aktivira."Ne zna nita o adekvatnoj dozi", reèe ona.Doktor je pogleda iznenaðeno. "Ove doze su kalibrisane za telesnu teinu do

trideset kilograma. Trebalo bi da bude sasvim u granicama tolerancije.""Kalibrisane su za ljudsku telesnu teinu do trideset kilograma. Ovo ovde

je neandertalsko dete. Nemamo ba nikakve podatke o njihovom cirkulatornom sistemu."

Iznenadio ju je pravac u kome je krenula njena sopstvena argumentacija.Ne bez nezadovoljstva uvide da je opet istakla razliku izmeðu neandertalaca i ljudskih biæa. Kao da nije u stanju da ostane dosledno pri jednoj filozofiji o ovom deèaku. On jeste ljudsko biæe, reèe ona sebi ustro. Ljudsko, ljudsko, ljudsko. On je Timii on je èovek.

Ali Dejkobs to oèigledno nije smatrao èak ni temom vrednom rasprave."Ma, neka je i mladi gorila ili orangutan, Felouz, ja ovo ipak smatram prikladnom dozom. Èovek, neandertalac, svejedno, i kakve veze s tim ima cirkulatorni sistem? Vana je telesna masa. U redu, neka bude pola doze, ovog puta. Èisto da nerizikujemo nita kod Hoskinsovog dragocenog, malog stvora."

I ne samo Hoskinsovog, pomisli Edit, a onda se zapanji pred èinjenicom daje tako neto pomislila.

Dejkobs je smanjio dozu i dotakao Timijevu podlakticu ampulom. Zaèulo se tiho zujanje i trankvilizer je odmah poèeo da èini svoje.

"E, tako", reèe lekar. "Da uzmemo malo te njegove paleolitske krvi, i malo



preistorijskog urina. Ima li uzorak stolice za mene, Felouz?""Nije imao pokrete creva od kad je dospeo ovamo, doktore Dejkobs. Disloka

cija zbog putovanja kroz vreme...""U redu, kad bude imao, pokupi malo toga sa poda i javi mi, vai?""On upotrebljava toalet, doktore", reèe gospoðica Felouz tonom odzvanjajuæe in

dignacije.Dejkobs die pogled ka njoj. U njegovom izrazu lica videlo se iznenaðenje i n

eto nalik na gnev; ali onda se nasmejao. "Vidim da si vrlo hitra da ga brani.""Jesam. Jesam. Ima li u tome ièeg loeg?""Pa valjda nema. U redu, kad deèko sledeæi put bude iao u toalet, hoæu taj uzo

ak, ako se desi da pokrene creva. Pretpostavljam da jo nije nauèio da povuèe vodu, a,Felouz?"

Ovog puta nasmejae se i Eliot i Mortenson. Gospoðica Felouz nije uèestvovalau ovoj optoj zabavi.

Timi se ponaao kao da spava - bio je pasivan, tih, trpeljiv. Dejkobs mu jelako otvorio usta da prouèi izgled i raspored zuba. Gospoðica Felouz, koja ranije nije imala prilike da vidi Timijeve zube, zaviri lekaru preko ramena, plaeæi se da æeugledati ogromne, divlje, majmunske oènjake. Ali ne: Timijevi zubi uopte nisu bilitakvi. Bili su prilièno krupni, veæi od zuba savremenog deteta, i izgledali su snani,ali su imali lepe oblike i ravnomeran raspored; bio je to zaista veoma lep nizzuba. I bili su ljudski, svakako ljudski, nije tu bilo zastraujuæih isturenih sekutiæa. To nisu bili veoma izdueni mesoderski zubi. Gospoðica Felouz lagano, sa olakanjodahnu.

Dejkobs zatvori deèakova usta, zaviri mu u ui, zavrte mu oène kapke. Pregleda

mu dlanove i tabane, poèe mu kuckati po prsima, opipavati stomak, ispruati i savijati ruke i noge, zabadati ovla prste u miiænu masu podlaktica i butina."Sila je ovo. Kao to ste vi veæ osetili. Mali je za svoj uzrast neto mrav, a

i nema znakova izgladnelosti. Kad dobijemo taj uzorak stolice, imaæu neku predstavu o tome ta je dosad jeo, ali svi su izgledi da je imao ishranu sa mnogo belanèevina, a malo skroba, otprilike ono to bi se i moglo oèekivati meðu lovcima i skupljaèima doba nepovoljne klime."

"Nepovoljne?" upita gospoðica Felouz."Ledeno doba", reèe Dejkobs, pomalo pokroviteljski. "Dok su iveli neandertal

ci, uglavnom je bilo ledeno doba - glacijalno razdoblje."A ti to, kao, zna? pomisli ona ratoborno. Bio si tamo, inaèe? Antropolog si

?Ali oæutala je. Doktor Dejkobs je ba zapeo da je nervira; ipak, on je sad nj

en kolega, pa æe njihovi odnosi morati da ostanu civilizovani. Bar zbog Timija, ako ne zbog drugih razloga.

19.Kad je zdravstveni pregled odmakao, Timi se poèeo vrpoljiti i uznemiravati

, a malo posle toga postalo je oèigledno da je dejstvo sredstva za umirivanje gotovo sasvim prestalo. A to je znaèilo da mu je na poèetku trebalo dati normalnu dozu,kao ma kom detetu te velièine, kao to je Dejkobs i predlagao, i da je gospoðica Feloupo tom pitanju pogreila, da se postavila preterano zatitnièki. Moda se Timi u nekimdrugim stvarima razlikovao od savremenog deteta, ali na sedative je reagovao priblino isto kao to bi reagovalo moderno dete. to ga je vie upoznavala, sve joj je ljdskije izgledao.

Ali Dejkobs je ubrzo postigao sve to je eleo, pa je spakovao svoje stvari i

otiao, uz napomenu da æe se vratiti kroz dan-dva da ispita sve to u preliminarnoj analizi bude izgledalo neuobièajeno."elite li da mi ostanemo?" upita Mortenson."Nema potrebe. Ostavite me sa deèakom."Timi se smirio èim su oni otili. Oèigledno, veæ se navikao na prisustvo gospoð

Felouz; ali zbog drugih se uznemiravao. Meðutim, vremenom æe se i to reiti, pomisliona.

"Nije bilo ba toliko loe, a, Timi? Malo te æukaju, malo te gurkaju - ali mi oramo da saznamo mnogo toga o tebi, razume?"

Zurio je ozbiljnog izraza lica u nju i æutao.



"Ti to uviða, zar ne, Timi?"On izgovori neto tiho, nalik na reanje, ali u dva sloga. Njenim zaprepaæenim

uima to je zazvuèalo kao Timi.Je li to moguæe? Zar on veæ zna svoje ime?"Kai to ponovo! Timi. Timi."Opet je izgovorio ta svoja dva priguena sloga. Ovog puta nije bila toliko

sigurna da on uopte izgovara reè 'Timi'. Moda je to samo njena uobrazilja, podgrejana prejakom eljom. Ipak, vredelo je ispitati tu moguænost.

Pokazala je prstom ka njemu. "Timi - to si ti. Timi. Timi. Timi."Opet je æutke zurio u nju."A ja sam..." Pokazala je prstom ka sebi, ali je na trenutak ostala bez

reèi. Felouz zvuèi suvie sloeno. Ali Edit ne zvuèi kako treba. Sestro? Ne valja ni tooraæe da bude Felouz.

" Ja - Felouz. Ti - Timi." Ona uperi prst i ponovi: "Ja - Felouz. Ti - Timi." Ovo je na isti naèin ponovila jo tri ili èetri puta. On uopte nije reagovao. "Msli da sam luda, zar ne?" upita ga, smejuæi se svojoj nerazumnosti. "Pokazujem ka tebi, pravim sve te nerazumljive znake, pevuckam. A èini mi se da je tebi na umu sada samo ruèak, a? Jesam li u pravu, Timi? Ruèak? Hrana? Gladan?"

Izgovorio je opet ona dva reeæa suglasnika i dodao, za dobru meru, nekolikokvrckanja ili coktanja.

"Gladan, dabome. Vreme je za neku visokoproteinsku, niskoskrobnu papicu.Kuhinja a-la-ledeno-doba, a, Timi? Dobro, da virnemo ta bi ovde moglo da se naðe..."

20.U rano popodne stie dr Mekintajer iz Smitsonijanske ustanove, iz Odeljenja za antropologiju. Hoskins se potrudio da prvo zovne gospoðicu Felouz preko interkoma i da je upita da li æe, po njenom miljenju, deèko moæi da podnese susret sa novimposetiocem tako brzo posle prethodnog. Ona pogleda preko sobe. Timi se estoko najeo - popio je celu jednu bocu nekog sintetièkog vitaminskog piæa koje je dr Dejkobs preporuèio i pojeo jo jednu èiniju griza, kao i parèence prepeèenog hleba, prvu èvrstu koju se Edit odvaila da mu da. Sad je sedeo na ivici kreveta i mahao nogama takoda su njegove pete ritmièno udarale o donju stranu kreveta; izgledao je zadovoljan i oputen, ba kao bilo koji obièan mali deèak koji se zabavlja posle ruèka.

"ta ti kae, Timi? Misli li da moe da podnese jo jedan pregled?"Nije ozbiljno oèekivala odgovor od njega; naèinio je nekoliko kvrckavih zvuk

ova, koji, meðutim, najverovatnije nisu bili odgovor. Nije gledao ka njoj. Nastavi

o je da mae nogama. Prièa sam sa sobom, dabome. Ali svakako se èinilo da je dobre volje."Mislim da moemo toliko rizikovati", reèe ona Hoskinsu."Dobro. ta sam to èuo, kako ste ga nazvali? 'Timi'? ta to znaèi?""To mu je ime.""Rekao vam je svoje ime?" upita Hoskins, tonom potpune preneraenosti."Naravno da nije. Ja ga, jednostavno, zovem tako."Kratka, nelagodna pauza."Aha", reèe Hoskins. "Vi ga zovete 'Timi'.""Moram nekako da ga zovem, doktore Hoskinse.""Aha. Da. Da. Timi.""Timi", reèe gospoðica Felouz èvrsto."Timi. Da. Vrlo dobro. Evo, aljem doktora Mekintajera unutra, gospoðice Fel

ouz, ako nema razloga da ne uðe. Da vidi Timija."Pokazalo se da je dr Mekintajer sitan, mrav èovek, paljivo doterane spoljanjsti, mnogo mlaði nego to je gospoðica Felouz oèekivala: oko trideset, najvie tridesett godina, zakljuèi ona. Bio je delikatno graðen, sa finom, sjajnom kosom zlatne bojei obrvama toliko bledim i mekim da su bile gotovo nevidljive. Kretao se odmereno i paljivo, sloenim kretnjama, kao po nekoj svojoj tajanstvenoj, unutranjoj koreografiji. Gospoðica Felouz nala se u èudu pred tolikom njegovim finoæom i nenoæu: uopkivala da jedan paleoantropolog izgleda tako. Èinilo se da je èak i za Timija takavdoktorov izgled bio zagonetan, jer se Mekintajer veoma razlikovao od svih ostalih ljudi koje je Timi od svog dolaska video. Zurio je u njega oèima iskolaèenim od èuðen



a, kao da je stiglo neko svetlucavo boansko stvorenje sa druge zvezde.to se tièe Mekintajera, on je, ugledavi Timija, bio toliko skoljen uzbuðenjem

da je jedva uspeo da progovori. Tokom jednog dugog trenutka stajao je na vratima kao skamenjen i piljio u Timija jednako napeto kao i Timi u njega; onda je otiao nekoliko koraka levo, stao, dobro se nagledao, pa otiao nazad do vrata i jo nekoliko koraka desno, pa se opet zaustavio da ukoèeno gleda.

Gospoðica Felouz reèe, malo zajedljivo: "Doktore Mekintajer, ovo je Timi. Timi - doktor Mekintajer. On je doao da prouèava tebe. Rekla bih da i ti, valjda, moea prouèava njega, ako te je to volja."

Mekintajerovi bledi obrazi pocrvenee. "Ja ovo ne mogu da verujem", reèe onnajzad glasom tankim, ali promuklim od oseæanja. "Ja uopte ne mogu naterati sebe dapoverujem u ovo. Ovo dete je èist neandertal! iv, pred mojim oèima, pravi pravcijatineandertal! Oprostite mi, gospoðice Felouz. Morate razumeti - ovo je za mene takav potres, tako izuzetnoo kolosalna stvar, tako potpuno fenomenalna..."

Bio je praktièno u suzama. Gospoðici Felouz je bilo neprijatno da gleda to njegovo rastapanje u uzbuðenosti. Smatrala je da je to malèice neprilièno. Onda ta njena mala ljutnja nestade, zamenjena saoseæanjem. Zamislila je kako bi se oseæao istorièar koji bi uao u sobu i video da mu se pruila prilika da poprièa sa Abrahamom Linkolnom ili Julijem Cezarom ili Aleksandrom Velikim; ili, kako bi reagovao neki prouèavalac Biblije ako bi se pred njim nale autentiène kamene ploèe sa Bojim zapovestima, bone koje je Mojsije doneo sa vrha Gore Sinajske. Naravno da je savladan oseæanjima. Naravno. Provoditi godine u prouèavanju neèega to je poznato samo po najminimalnijim ostacima iz davnih vremena, truditi se da to shvati, mukotrpno stvarati u svomumu sliku izgubljene stvarnosti, a onda se neoèekivano sresti sa samom stvari, kon

kretnom, autentiènom...Ali Mekintajer se brzo oporavio. Preao je, tim svojim spretnim i gracioznim hodom, preko sobe i kleknuo pred Timija, unoseæi se deèaku u lice. Timi nije pokazao znake straha. Ovo je bio prvi sluèaj da on tako smireno reaguje na prisustvo nekog novog. Smekao se, zujkao neto bez melodije i malo se ljuljao levo-desno kao da uiva u poseti omiljenog ujaka. U njegovim oèima i sad je blistao onaj sjaj oduevljenja èudesnim. Èinilo se da je sasvim opèinjen izgledom ovog paleoantropologa.

"Kako je leeeeeeep, gospoðice Felouz!" reèe Mekintajer posle jednog dugog trenutka æutanja.

"Lep? Nisam èula mnogo ljudi da to o njemu kau, dosad.""Ali jeste, jeste! Kakvo savreno, maleno, neandertalsko lice! Ti grebeni

iznad oèiju - kod njega su tek poèeli da rastu, a ipak se vidi, van svake sumnje, dasu tu. Lobanja platicefalna. Izdueni ocipitalni region. Smem li mu dodirnuti lic

e, gospoðice Felouz? Biæu nean. Ne elim da ga uplaim, ali rado bih proverio nekolikovari u vezi sa kotanom strukturom...""Reklo bi se da i on hoæe da dodiruje vae lice", uzvrati gospoðica Felouz.Zaista, Timi je ispruio ruku ka Mekintajerovom èelu. Èovek iz Smitsonijanske

institucije nagnuo se malo blie i Timijevi prsti poèeli su da istrauju Mekintajerovublistavu, zlatastu kosu. Gladio ju je kao da nikad u ivotu nije video neto tako èudesno. Onda je, iznenada, uvrnuo nekoliko èuperaka oko svog srednjeg prsta i povukao. Potegao je ba dobro, jako.

Mekintajer je jauknuo i uzmakao; zacrveneo se u licu."Rekla bih da on hoæe malo te kose", primeti gospoðica Felouz."Neæe moæi tako. Dajte vi meni neke makaze." Sada se iroko osmehujuæi, Mekinta

er odseèe neto svoje kose sa èela i prui svetle vlasi Timiju, koji sav sinu i zagrgotod zadovoljstva. "Recite mi, gospoðice Felouz, da li je iko od njegovih dosadanjih

posetilaca bio plavokos?"Razmiljala je jedan trenutak. Hoskins - Devenej - Eliot - Mortenson - Stretfordova - doktor Dejkobs - svi su ili crne, ili smeðe, ili sede kose. Njena kosaje smeða sa prelazima u sedu.

"Ne. Bar koliko se ja seæam, niko. Vi ste verovatno prvi.""Moda prvi plavokosi koga je on u ivotu video, pitam se? Mi, dabome, pojma

nismo imali koje boje je mogla biti neandertalska kosa. U popularnim rekonstrukcijama gotovo uvek se prikazuje kao tamna, valjda zato to vlada opte uverenja da su neandertalci bili gruba, majmunasta stvorenja, a veæina dananjih krupnih èovekolikih majmuna ima tamnu dlaku. Ali tamna kosa je kod ljudi èeæa u toplim nego u severnim



krajevima, a neandertalci su svakako bili dobro prilagoðeni na krajnju hladnoæu. Znaèi, mi moemo i da pretpostavimo da su bili plavuasti kao proseèni veðani ili Finci."

"Meðutim, njegova reakcija na vau kosu, doktore Mekintajer...""Da. Nesumnjivo, njen izgled deluje na njega izuzetno. Dobro, moda je cel

o njegovo pleme bilo tamne boje kose, ili èak cela ljudska populacija u njegovom delu sveta. Koa mu je prilièno tamna, u njoj svakako nema mnogo nordijskog. Ali ne moemo izvlaèiti neke kategoriène zakljuèke na osnovu uzorka koji se sastoji samo od jedog deteta. Ipak, bar to jedno imamo! A to je tako divno, gospoðice Felouz! Ne moguverovati - uopte ne mogu verovati - " Za trenutak se uplaila da æe Mekintajer opetda se prepusti silnom divljenju. Meðutim, ovog puta je ipak vladao sobom. Poèeo je veoma ovlano pritiskati vrhove prstiju na Timijeve obraze, koso èelo i na malu, unazad otro povuèenu donju vilicu. Dok je to radio, mrmljao je neto poluglasno, i to struène izraze, koje je oèigledno namenjivao samo sebi.

Timi je veoma strpljivo izdravao ovaj pregled.Posle nekog vremena deèko je otpoèeo dugi monolog mljackanja i reanja i kvrck

anja; to je bio njegov prvi govor od kad mu je paleoantropolog uao u sobu.Mekintajer die pogled ka gospoðici Felouz. Lice mu je bilo grimizno od uzbuðe

nja."Jeste li èuli te zvuke? Da li je stvarao sliène zvuke ranije?""Naravno. On èitavo vreme govori.""Govori?""A ta mislite da mu je to, ako ne govor? On nam neto govori.""Mislite, vaa je pretpostavka da on nama neto govori.""Nije", reèe gospoðica Felouz, poèinjuæi da se nervira. "On govori, doktore Mek

ntajer. Neandertalskim jezikom. Postoje odreðeni obrasci u onome to izgovara. Razaznavavala sam ih, èak sam pokuavala i da ih oponaam, ali zasad ovo drugo nisam uspela."

"Obrasci? Kakvi obrasci, gospoðice Felouz?""Obrasci tog njegovog coktanja i brundanja. Poèinjem da ih razabirem. Ima

jedan niz zvukova kojima on meni kae da je gladan. Drugi, kojim izraava nestrpljenje ili nemir. Jedan koji pokazuje strah. Znam da su to samo moja tumaèenja i da nisu mnogo nauèna. Ali bila sam danonoæno ovde sa ovim deèakom od trenutka kad je stigao, a u radu sa decom èija je govorna sposobnost poremeæena imam neka iskustva od ranije, doktore Mekintajer. Takvu decu sluam veoma paljivo."

"A, u to sam uveren." Mekintajer ju je pogledao skeptièno. "Ovo je vano, gospoðice Felouz. Da li je iko snimao ta njegova kvrckanja i reanja na traku?"

"Nadam se. Ne znam." (Setila se da je imala nameru da pita dr Hoskinsa o

tome, ali da je to sasvim smetnula s uma.)Timi opet reèe neto, ovog puta drugaèijom intonacijom, melodioznije, maltene losno.

"Vidite, doktore Mekintajer? Ovo nimalo nije lièilo ni na ta od njegovih ranijih reèi. Mislim da eli opet da se igra s vaom kosom."

"To vi samo nagaðate, a?""Naravno da nagaðam. Jo ne govorim neandertalski teèno. Ali, gledajte, gledaj

te - opet prua ruku ka vama kao pre."Mekintajer kao da nije bio raspoloen da mu neko opet èupa kosu. Osmehnuo se

i pruio Timiju jedan prst, umesto kose, ali deèaka prst nije zanimao. To Timi i reèe, nizom kvrckanja prekinutim trima neobièno visokim tonovima na pola puta izmeðu reanja i cviljenja.

"Mislim da ste u pravu, gospoðo Felouz!" reèe Mekintajer, glasom èiji se ton p

oviavao. Izgledao je zajapureno. "Zaista zvuèi kao formalni govor! Nesumnjivo formalni govor. Koliko je, po vaem miljenju, staro ovo dete?""Negde izmeðu tri i èetiri godine. Blie èetiri, rekla bih. Nema razloga da bud

mo iznenaðeni njegovom visokom govornom sposobnoæu. Èetvorogodinjaci veoma dobro govodoktore Mekintajer. Ako vi lièno imate bar jedno dete..."

"Zapravo, imam. Devojèicu od blizu tri godine, koja ima mnogo toga da izjavi. Ali ovo je neandertalsko dete."

"Zato bi to bilo bitno? Zar oèekujete da neandertalska deca tog uzrasta neznaju da govore?"

"U ovom trenutku mi nemamo stvarnih razloga, gospoðice Felouz, da pretpost



avimo da je ma koji neandertalac, ma kog uzrasta, imao sposobnost govora, u onomsmislu u kome mi shvatamo govor. Zato su zvuci koje ovo dete stvara od tako ogromnog znaèaja za nae poznavanje preistorijskog èoveka. Ako oni predstavljaju govor, stvarne organizovane obrasce zvuka sa jasnom gramatièkom strukturom..."

"Pa, naravno da to predstavljaju!" uzviknu gospoðica Felouz. "Govor je onojedino to odvaja èoveka od ivotinje, zar ne? A ako mislite da me i za jedan trenutak moete navesti da poverujem u to da ovaj mali deèak nije ljudsko biæe, onda se var..."

"Neandertalci su svakako bili ljudska biæa, gospoðice Felouz. Ja sam poslednji koji bi to osporio. Ali to ne znaèi da su imali govorni jezik."

"ta? Kako bi mogli biti ljudska biæa bez sposobnosti govora?"Mekintajer duboko udahnu, onim prenaglaenim naèinom koji ljudi koriste kad

hoæe da nagoveste da se njihovo strpljenje blii kraju. Gospoðici Felouz ta vrsta izmotacije bila je dobro poznata. Celu svoju karijeru provela je u blizini ljudi koji su pretpostavljali da ona zna manje od njih zato to je 'samo' medicinska sestra. A najèeæe nisu znali vie od nje, bar ne u bolnici. Meðutim, ovo nije bolnica; njenoanje o neandertalcima negde je blizu nule, dok je ovaj mladi èovek struènjak za njih. Prinudila je sebe da zadri izraz vrednoæe i elje za sticanjem znanja.

"Gospoðice Felouz", reèe Mekintajer, nepogreivo prepoznatljivim tonom pridike, "da bi jedno stvorenje moglo da govori, treba da ima ne samo izvestan stupanjinteligencije, nego i fizièku sposobnost za proizvoðenje sloenih zvukova. Psi su veoma inteligentni i imaju znatan reènik - ali jedno je kad ti zna ta znaèe reèi 'sedi' ionesi', a sasvim je drugo kad si u stanju i da izgovori reèi 'sedi' i 'donesi'; nijedan pas, od poèetka vremana pa do danas, nije uspeo da stigne dalje od 'av!' Svak

ako vam je poznato i to da je moguæe nauèiti impanze i gorile da opte veoma dobro, zncima i pokretima - ali impanze i gorile, ba kao ni psi, ne mogu da oblikuju reèi. Jednostavno, nemaju anatomsku opremu za to."

"Nisam to znala.""Ljudski govor je vrlo sloena stvar", reèe Mekintajer i kucnu prstom po svo

m grlu. "Kljuè za to je jedna majuna kost u obliku latiniènog slova 'U' koja se zovehioida i koja se nalazi u korenu jezika. Ona kontrolie jedanaest malih miiæa koji pokreæu jezik i donju vilicu i koji su, uz to, sposobni da diu i sputaju larinks, to jest grkljan, da bi se mogli obrazovati samoglasnici i suglasnici od kojih je govor saèinjen. Kod èovekolikih majmuna hioida ne postoji. Zato oni jedino mogu da mumlaju i krièe."

"A papagaji i ptice zvane majne? One izgovaraju cele reèi. Zar vi meni kaete da je hioida evolucijom nastala kod njih, a kod èovekolikih majmuna nije?"

"Ptice kao to su papagaji i majne jednostavno oponaaju ljudske zvuke, koristeæi anatomske strukture koje su sasvim drugaèije. Ali to to one rade ne moe se smatati govorom. Tu nema nikakvog razumevanja reèi. One pojma nemaju ta kau. Samo ponavljaju neke zvuke koje su èule."

"U redu. A neandertalci - zar oni nemaju hioidnu kost? Ako se smatraju ljudskim biæima, moraju je imati."

"Nismo bili sigurni da li imaju", reèe Mekintajer. "Morate pre svega obratiti panju na èinjenicu da ukupan broj neandertalskih kostura koji su ikada pronaðeni,od kad je prvi otkriven 1856. godine, iznosi manje od dve stotine, od èega je veliki deo fragmentaran ili jako oteæen. I, drugo, da je hioida vrlo mala i da nije povezana ni sa jednom drugom kosti u telu; jedino je povezana sa miiæima grkljana. Kad se telo raspada, hioida otpadne i lako se moe desiti da bude odvojena od ostatka kostura. Od svih neandertalskih kostura koje smo pregledali, gospoðice Felouz, s

amo jedan - jedan - je jo imao hioidu na mestu.""Ali ako je jedan imao, morali su je imati i svi ostali!"Mekintajer klimnu glavom. "To je veoma verovatno. Ali mi nikada nismo vi

deli neandertalski grkljan. Mekana tkiva nestanu, dabome. Zato ne znamo kakvu funkciju je hioida imala kod neandertalaca. Sa hiodom ili bez nje, svejedno, nismomogli biti sigurni da su neandertalci zaista bili sposobni da govore. Jedino moemo reæi da je anatomija govornog aparata kod njih verovatno bila ista kao kod modernih ljudskih biæa. Verovatno. Ali, da li se taj aparat razvio u meri potrebnoj dabi oni mogli artikulisati razumljive reèi - i da li su njihovo mozgovi bili dovoljno napredni da ovladaju idejom govora..."



Timi je opet kvrckao i reao."Èujte ga!" reèe gospoðica Felouz likujuæi. "Eto vam odgovora! On raspolae fin

jezikom i dobro ga govori. A kad provede ovde jo neko vreme, govoriæe i engleski, doktore Mekintajer. U to sam sigurna. A onda vie neæe biti potrebno da nagaðate da lisu neandertalci bili sposobni da govore."

21.Mekintajer kao da je hteo da rei sve zagonetke neandertalstva odjednom. U

puæivao je Timiju nekakve kljocave zvuke, u nadi da æe mu ovaj isto tako odgovoriti;izvukao je iz tane plastiène kocke u raznim bojama, svakako deo nekog testa inteligencije, i trudio se da navede Timija da ih grupie po bojama ili po velièinama; ponudio je deèaku krejon-bojice i hartiju, a onda je uzmakao i èekao da on neto nacrta, iako Timi nije pokazivao zanimanje za tu moguænost; rekao je gospoðici Felouz da vodiTimija u krug po sobi, dreæi ga za ruku, a onda ih je fotografisao dok to èine. Biloje i drugih testova koje je hteo da izvede sa Timijem; ali Timi je imao svoj stav o tome. Upravo kad je Mekintajer poèeo da nameta nekakvu skalameriju od vretenai kalemova, koja je izgledala kao igraèka, ali je zapravo trebalo da meri deèakovu sposobnost koordinacije, Timi je seo nasred poda i poèeo da plaèe. Glasno.

To je bio njegov prvi pravi plaè - za razliku od jecanja, cviljenja i jeèanja - od one noæi kad je stigao. Bilo je to ono dobro poznato mrzovoljno plakanje deteta koje je vrlo umorno i od koga su previe zahtevali. Gospoðici Felouz je bilo drago da to èuje, iako je bila zapanjena, videvi koliko iroko Timi moe da razjapi ustakad stvarno zine, kako mu nos tada izgleda veæi nego pre, koliko se daleko napredmogu pruiti njegovi grebeni iznad oèiju kad zlovoljno zamuri, kao to je uèinio sad.

licem tako izoblièenim zbog neraspoloenja, izgledao je gotovo zastraujuæe tuðinski.Ali ipak, ipak - taj zvuk, to talasasto dreèanje izazvano oseæanjima... da nije gledala Timija, Edit je lako mogla pretpostaviti da je taj deèak koji sedi u sobi, lupa petama po podu i dernja se, naprosto neki èetvorogodinji klinac kome je zaista dozlogrdilo.

"Èime sam ga toliko uznemirio?" upita Mekintajer."Ostali ste due nego to iznosi raspon njegove panje, utisak je moj", reèe go

poðica Felouz. "Prekardaili ste, vremenski. On je samo mali deèak, doktore Mekintajer. Ne moe se od njega oèekivati da trpi da ga beskonaèno neto pipkaju i teraju. Pogotou stoga to je to mali deèak koji je nedavno pretrpeo veoma traumatièno razdvajanje odsvakoga i od svaèega njemu shvatljivog. Mislim da moram da vas podsetim na to."

"Ali nisam ga ja terao da... dobro, moda i jesam. ao mi je zbog toga. Evo,Timi, evo, vidi kosu? Vidi kako sija ova kosa? Hoæe da se igra sa mojom kosom? Hoæ

a me vuèe za kosu?"Mekintajer je rastresao svoje zlataste prednje èuperke praktièno Timiju u lice. Timi na to nije obraæao panju, veæ se poèeo dernjati jo glasnije.

Gospoðica Felouz nestrpljivo reèe: "On nije voljan da se igra vaom kosom ba sd, doktore Mekintajer. A ako bi stvarno reio da je poèupa, mislim da biste zaalili.Najbolje je da ga ostavite na miru. Biæe mnogo drugih prilika da ga pregledate."

"Taèno. Biæe." Paleoantrololog ustade. Izgledao je postiðeno. "Shvatate, gospoðce Felouz, ovo je kao da vam neko stavi u ruke zapeèaæenu knjigu koja sadri odgovorena sve tajne svih vekova. Èovek poeli da je otvori i odmah celu proèita. Svaku pojedinu stranicu."

"Razumem. Ali, bojim se da je vaa knjiga gladna i mrzovoljna, a osim toga, knjizi se verovatno ide u WC."

"Pa, da. Pa, da, naravno."

Mekintajer stade urno da skuplja svu svoju opremu za testiranje. Kad je poèeo da kupi i vretena i kalemove, gospoðica Felouz reèe: "Moete li to da ostavite ovd- jednu od tih stvari?"

"Da vi testirate njegovu inteligenciju?""Nije meni potrebno da testiram njegovu inteligenciju, doktore. Meni on

izgleda itekako inteligentan. Ali mislim da bi mu dobro dolo nekoliko igraèaka, a ovde ih, evo, veæ ima."

Rumenilo se opet podie u Mekintajerove Obraze. Ovaj lako pocrveni, pomisli Edit.

"Naravno. Izvolite."



"I - kad smo veæ pomenuli otvorene knjige, doktore - da li biste moda moglisrediti da ja dobijem neki materijal o neandertalskom èoveku? Dva-tri osnovna udbenika, neto to bi mi moglo pruiti bar osnovna obavetenja, koja se dosad niko nije porudio da mi da? Mogu to biti i prilièno struène knjige. Sasvim sam sposobna da èitam nauènu prozu. Treba da upoznam anatomiju neandertalaca, njihov naèin ivota, koje vrstehrane su jeli, sve to je dosad otkriveno. Da li biste mogli to uèiniti za mene?"

"Poslaæu vam odmah ujutro sve to vam je potrebno. Mada vas moram upozoriti,gospoðice Felouz, da je celokupno nae znanje o neandertalcima praktièno nitavno u odosu na ono to æemo saznati od Timija tokom sledeæih faza naeg projekta."

"Sve u svoje vreme." iroko se osmehnula. "Vi ba arko elite da ga èepate, a"Jasna stvar.""Pa, bojim se da æete morati da se strpite. Neæu vam dozvoljavati da ga iscr

pljujete. Danas smo veæ dopustili da kod njega upadne previe gostiju. To se vie neæe esiti."

Mekintajer je izgledao kao da mu je nelagodno. Uspeo je nekako da naèini jedan kruti, mali osmeh, a onda je krenuo ka vratima.

"A kad budete birali knjige za mene, doktore...""Da?" reèe Mekintajer."Naroèito rado bih èitala one koje govore o odnosu izmeðu neandertalaca i ljud

i. Modernih ljudi, htedoh reæi. Na koji naèin su se razlikovali od nas i na koji naèinsu bili slièni. Kako shvatamo evolucionu shemu. Te informacije elim ponajvie." Prostrelila ga je pogledom. "Oni jesu ljudska biæa, je li tako, doktore Mekintajer? Razlièita, ali ne mnogo razlièita od nas. Zar nije tako?"

"U osnovi je tako. Ali, naravno..."

"Ne", reèe ona. "Nita 'naravno'. Ovo pred nama nije nekakav èovekoliki majmun, to veæ znam. Timi nije nikakva nedostajuæa karika evolucije. On je mali deèak, maliljudski deèak. Samo vi meni pribavite nekoliko knjiga, doktore Mekintajer, i hvalavam unapred. Vidimo se uskoro."

Paleoantropolog iziðe. Veæ sledeæeg trenutka Timijevo buèno plakanje smanji se o svaðalaèkog i neodluènog jecanja, a onda i prestade.

Gospoðica Felouz ga podie i uze u naruèje. On se, drhteæi, tesno privi uz nju."Jeste", reèe ona umirujuæim tonom. "Jeste, jeste, jeste, bio je ovo dan pun

dogaðaja. A ti si stvarno samo mali deèko. Izgubljeni, mali deèko."Daleko od doma, daleko od svega to si ikad poznavao."Da li si imao braæu i sestre?" upita ga ona, govoreæi vie sebi nego njemu. N

ije oèekivala odgovor; samo je nastojala da ga utei blagim glasom blizu uha. "Kakvati je bila majka? A otac? I svi tvoji prijatelji, drugari u igri. Nikog od njih

vie nema. Nikog nema. Sigurno ti svi oni veæ izgledaju kao neto iz sna. Pitam se koliko dugo æe pamtiti ita o njima?"Izgubljeni, mali deèak. Moj izgubljeni, mali deèak."Kako bi nam se dopalo toplo, fino mleko?" predloi ona. "A posle toga da

se malo odspava, a?"

NA TROREÈJUTe noæi Srebren je sanjao o moru.Opet je mlad bio, u svom snu. Sanjao je da je samo deèak, samo jedno leto

ili dva leta stariji od onog deèaka, Grom-Obraza, koga je Boginja odnela u vrtlogusvetlosti; da stoji blizu mora i da oseæa èudni, slani vetar na usnama. S njim su njegov otac i njegova majka, Gorodiv i Beharsladna, oni ga dre za ruke i vode ga blago ka vodi.

"Neæu", kae on. "Hladno je. Bojim se da uðem.""Nita ti neæe biti", kae Beharsladna.Ali to nije istina. U more ne sme niko, niko, nikad. Tu èinjenicu nauèi svak

o dete èim dovoljno odraste da nauèi ita. More ubija. More za tren isisa ivot iz tebei izbaci te natrag na obalu, praznog i nepomiènog. Eto, prole godine, ratnik Pet-Mamuta-Ubio omakao se sa jedne snene litice, pao u more, a kad ga je more malo kasnije izbacilo na obalu bio je mrtav, pa su morali da ga sahrane u jednoj malenojpeæini u steni, blizu mesta gde je pao, a onda su cele noæi odjekivali njihovi napevi i cele noæi je plamsala vatra èudnih boja. Sad ga roðeni otac i majka gone u more. Zar ele da on umre kao Pet-Mamuta-Ubio? Umorili su se od njega? Kakva je ovo izdaj



a?"More æe te ojaèati", kae mu Beharsladna. "Od mora æe postati èovek.""Ali u njemu je poginuo Pet-Mamuta-Ubio!""Bilo mu je doba za mreti. More ga je pozvalo i uzelo. A tvoje doba za g

rob je daleko, deèko moj. Nema razloga da se boji."Da li je to istina? Da li da im veruje?To su mu otac i majka. Zato bi oni eleli da on umre?Èvrsto stiska njihove ruke i koraèa s njima napred, ka rubu mora.Nikada pre nije stupio tako blizu mora, iako je njegovo pleme ivelo u oba

lskoj ravnici i lutalo du obale, tamo i amo, prateæi kretanje divljaèi. Sad on zuri uvodu, obuzet divljenjem i strahom. Kao da pred njim lei neka ogromna, moæna, pljosnata zver, tamna, ali svetlucava. Iz nje dopire rika, a njeni rubovi se ljuljajugore-dole i izbacuju belu penu. Tu i tamo, po jedan deo mora digne se visoko uvazduh i stropota sa tutnjavom na obalske stene. Ponekad je, stojeæi na liticama koje su sasvim lièile na onu sa koje se okliznuo Pet-Mamuta-Ubio, Srebren Oblak gledao daleko na puèinu i viðao kako se neke gipke ivotinje kreæu tamo, izmeðu pomiènih grleda. ivotinje, ali ne kao kopnene, mamuti i mousni volovi i nosorozi, nego nekevitke, glatke, sjajne ivotinje, koje po moru idu kao da lete kroz vazduh.

Prolog proleæa jedna od tih morskih ivotinja izila je na obalu i Drutvo za kidisalo je na nju i ubilo je, pa je pleme uivalo u velikoj gozbi. Kako je mekano bilo to meso! Kako neobièno! Pa to debelo, divno krzno - tako meko, tako predivno meko. Gorodiv je od tog tamnog, bogatog krzna morskog stvorenja napravio ogrtaèza Beharsladnu i ona ga je gordo nosila svakog sveèanog dana u godini.

Oni æe njega dati moru, u zamenu za krzno tog morskog biæa? Da li se o tome

radi? "Jo jedan korak, momèe", podstièe ga Gorodiv. "Nema èega da se boji."Srebren Oblak die pogled. Ali na oèevom licu - osmeh.Mora imati poverenja u svog oca. On zakoraèi napred, èvrsto se dreæi za njihov

ruke. Ivica mora se die oko zglavaka njegovih stopala. Oèekivao je da bude hladno,ali ne, ne, ono je toplo, ono peèe kao vatra. Veæ sledeæeg trena, meðutim, on tu vreliu ne oseæa nimalo. More uzmièe od njega i, evo, veæ se vraæa, sad ima veæu visinu, dohvga do kolena, do butina, do trbuha. Gorodiv i Beharsladna zakoraèuju dalje u more, vuku i Srebrena sa sobom. Zemlja na dnu mora je vrlo meka, meka poput ivotinjskog krzna, i kao da se migolji ispod njegovih nogu dok on po njoj gazi.

Sad je veæ do prsa u moru. Ono se omotalo oko njega kao toplo æebe."Da li jo dodiruje nogama dno?" pita ga Gorodiv."Da. Da."

"Dobro. Nagni se napred. Stavi glavu u more. Pokrij lice morem."On to i èini. More ga zapljuskuje i prebacuje se preko njega, a to je kaoda te neko pokriva æebetom od snega. Jer i sneg tako prestane da bude hladan kad se zavuèe duboko u njega. Postane topao, kao vatra, a ako dovoljno dugo ostane u njemu, zaspi kao da si umotan u æebe. Tako mu je rekla jedna starija devojèica, jednom: ona je gledala, svojevremeno, kako su pripadnici plemena odveli jednu babu, èije sukosti bile iskrivljene, a oèi mutne, i stavili je u sneg, a ona je tamo sklopilaoèi i zaspala, zaista vrlo mirno.

Znaèi, ja æu sad tako da naðem svoj san u moru, pomilja Srebren Oblak, i to æeti moj kraj. Sad mu se, odnekud, èini da umiranje nije nita loe. On podie glavu da vdi da li su i majka i otac pokrili svoja lica morem, ali, na njegovo iznenaðenje,njih dvoje vie nisu pored njega, nigde ih nema. On je sasvim sam. Èuje iz velike daljine oèev glas, koji mu kae: "Sad iziði iz mora, momèe. Okreni se i iziði."

Da. Tako æe uèiniti.On kreæe kao obali, ali, ta je ovo, njegovo telo se pri svakom koraku menja, izduuje se, on postaje sve vii i sve iri, uviða da se pretvara u odraslog mukarcada postaje stariji iz èasa u èas. Sad su mu pleæa iroka, prsa duboka, butine debele i ake. Na kamenitu obalu iskoraèuje kao mladi ratnik u punoj snazi. Sputa pogled ka svom bagom telu i vidi da je to telo mukarca, tamno i dlakavo. Smeje se. Trlja sepo prsima i pljeska po butinama. U daljini vidi vatre njihovog tabora i poèinje natu stranu da trèi najveæom brzinom, da bi isprièao svima kakve su mu se èudne stvari dgodile.

Dok trèi, meðutim, nova èudesnost poèinje da ga obuzima: jer on uviða da mu se



renje, iz trenutka u trenutak, nastavlja. Starenje ga je èepalo i sad neæe da ga pusti. Svoje detinjstvo ostavio je u moru. Iz mora je iziao pun likujuæe snage mladog mukarca. Ali veæ se neto zadihao, tavie veæ hvata vazduh, iz sprinta prelazi u lagannje, pa u hod. Onda hramlje, vuèe noge, jer neto se desilo sa njegovom levom butinom, cela leva noga mu je ukoèena i proeta bolovima. On sputa pogled ka njoj. Sva je krvava, kao da je isparana kandama neke zveri. Sad se on seæa, pa da, bio je u lovusa Drutvom za lov i na njega se sneni leopard nenadano bacio odozgo...

Kako je teko hodati. Ba sam ja mator i umoran, misli on. Ne mogu vie ni dastojim uspravno. Vidi: dlake postaju srebrnaste, svud na mom telu.

U njemu bolova nebrojeno mnogo. Oseæa da ga snaga naputa. Kako je èudan i nezgodan bio ovaj san! Prvo deèak koji ulazi u more, onda mukarac koji izlazi i naglostari, a sad umire, umire, na nekom neznanom, kopnenom prostoru, daleko od mora,gde je zemlja hladna i tvrda, a vetar suv, i gde se oko njega nalaze samo neznanci. Gde je Gorodiv, gde je Beharsladna - gde je Srebren Oblak?

"U pomoæ", uzvikuje on i pridie se u sedeæi poloaj, iako se jo nije probudioUbi me more! More... more..."

"Srebrene?"Neko je uz njega. On mirka, kilji, vidi Znalicu koja kleèi pored njega i zab

rinuto ga posmatra. On se bori da vlada sobom. A drhti, kao bolesna baba; njegovgrudni ko nadima se ludo. Niko ga ne sme videti ovakvog, niko. Petljavo trai svoj tap, dohvata mu kraj i uz pomoæ tapa nezgrapno se uzdie na noge.

"San", progunða Srebren. "Zle slutnje. Moraæu odmah da prinesem neto na rtvuGde je Boginjina ena? Zovite mi Boginjinu enu!"

"Sila je tamo", reèe Znalica. "Da radi na oèiæenju svetilita."

"Kakvog svetilita? Gde?""Na Troreèju. ta je tebi, Srebrene? Sav si zbunjen!""Taj san", reèe on. "Veoma rðav."Krenuo je krupnim i tekim koracima napred, oslanjajuæi se o tap. U glavi mu

se razbistrivalo. Sad je znao gde se nalazi. Onamo je dolina u kojoj se sustièu tri reke.

Da. Dugo povratno hodoèaæe dovelo ih je do odredita. Oni sad imaju svoj bivakna jednoj visokoj zaravni odakle se otvara pogled ka niziji u kojoj je susretitetriju reka. U izmaglièastoj svetlosti zore Srebren vidi sve tri: najveæa dolazi sporo sa severa i nosi u sebi bogat tovar ledenih blokova, a dve manje, ali bre, ulivaju se u nju pod otrim uglom, jedna sa istoka, a druga sa zapada.

Prole godine - to kao da je bilo u davnoj prolosti - Narod je na ovoj zaravni zastao; tu je proveo mnogo nedelja, i to gladnih nedelja, a onda im je Bogin

ja èudesno poslala krdo irvasa, od gladi toliko sluðenih da je Drutvo za lov bez mnogo napora nagnalo desetak tih ivotinja preko ruba jedne litice. Kakva je to divna etva mesa bila! U znak zahvalnosti, podigli su divno svetilite Boginji, kod samoguæa; naslagali su najtee kamenje koje su mogli podiæi, onda su ukrasili svetilite ondnim, svetlucavim kamenom koji se razlama na ljuske, a koji su uspeli da iskopaju iz boène strane tamonje litice. Posle toga nastavili su svoju dugu seobu ka istoku.

A sad su se vratili."Ne vidim Boginjinu enu tamo dole", reèe Srebren Oblak Znalici."Trebalo bi da je kod oltara.""Oltar vidim. Boginjinu enu ne vidim.""Oèi ti vie nisu kako treba, Srebrene. Da pogledam ja."Stala je ispred njega i pogledala u dolinu punu izmaglice. Sledeæeg trenut

ka reèe: "Ne, u pravu si, ona nije tamo. Sigurno se veæ vraæa. Ali rekla je da æe celo utro ostati tamo, da æe se posvetiti kazivanju molitvi i oèiæenju svetilita...""Srebrene! Srebrene!""Boginjina eno? ta ti..."Svetenica je dolazila, trkom, uz boènu stazu koja je vodila iz doline. U li

cu zajapurena, odede razdeene, grabila je vazduh kao da je jurila celim putem iz doline.

"ta je? ta je, Boginjina eno?""Drugi!""ta? Gde?"



"Svuda oko svetilita. Nisam ih videla, ali njihovi otisci stopala bili susvuda. Ta duga stopala - znam ih. Svuda, na vlanom tlu. Svei otisci, Srebrene. Imih svuda, tamo dole. Uleteli smo pravo meðu Druge!"

POGRENE OCENE

22.Hoskins reèe: "Kako se dri na deèko jutros, gospoðice Felouz?""Zato ne pogledate sami, doktore?"Na Hoskinsovom licu videla se izvesna meavina zameranja i zabavljanja. "Z

ato vi mene stalno zovete 'doktore'?""Zato to jeste doktor, ili bar ja to verujem", reèe ona, pomiljajuæi na ono '

r' tako ponosno ugravirano u ploèicu sa imenom, u njegovoj kancelariji."Ali to je samo doktorat iz fizike.""Doktorat je doktorat.""A vi ste naviknuti da ljude na rukovodeæim poloajima oslovljavate sa 'dokt

ore', je li tako? Naroèito ako su mukarci?"Ove njegove reèi su je iznenadile. Bile su savreno istinite, dabome: od poèet

ka njene karijere svi rukovodeæi ljudi u bolnicama gde je radila imali su medicinske titule. I veæina su bili mukarci, mada je itekako bilo i ena. Ona je lako, automatski, produavala naviku da na svaku drugu reèenicu prikaèi i ono 'doktore' kad god jerazgovarala sa nekim koga je smatrala svojim pretpostavljenim.

I njen mu je bio doktor - i to ne lekar, nego je imao doktorat iz fizike,kao i Hoskins. Gospoðica Felouz postavi sebi neobièno pitanje da li bi i muu sada go

vorila 'doktore' da su uspeli da ostanu u braku tokom svih ovih godina. Èudna pomisao. Retko je razmiljala o tom èoveku, poslednjih godina; èitava zamisao ivljenja u baku, udatosti, imanja mua, izgledala joj je daleka i neverovatna. Ona je bila udata tako kratko, tako davno.

"A ta biste vi radije?" upita ona. "Da vas zovem gospodine Hoskinse?""Veæina ljudi me zove 'Deri'."Gospoðica Felouz ga pogleda èudno. "Ja to ne bih mogla!""Ne biste mogli?""Ne bi... zvuèalo kako treba.""Ne bi zvuèalo kako treba", ponovi Hoskins zamiljeno. "Ako biste me zvali '

Deri'." Pomno ju je posmatrao, kao da je prvi put vidi. Njegovo iroko, mesnato lice rairi se u topli osmeh. "Vi ste stvarno jedna vrlo formalna osoba. Mislim da nisam shvatao koliko formalna. Neka bude, onda: moete nastaviti da me zovete 'dokto

re Hoskinse' ako vam je tako najlagodnije. A ja æu nastaviti da vas zovem 'gospoðiceFelouz'."ta je ovim hteo da kae? - zapita se ona.Da li je pomiljao da je zove 'Edit'?"Nju niko ne zove tako. Dobro, ne ba niko: moda je dosad bilo estoro ljudi,

na celom svetu, koji su je tako zvali. Najèeæe je bila 'gospoðica Felouz', èak i za sasebe, kad je o sebi mislila u treæem licu, to nije bilo èesto. Stvar navike, nita viona nikad nije razmiljala kako æe sebe zvati. Ali sad pomisli: kako je to uvrnuto,sama o sebi tako misliti. Kakav asketizam, kakva krutost. Stvarno sam postala malo uvrnuta, sad kad sam stigla u srednje godine, pomisli gospoðica Felouz. A nisamni primetila.

Hoskins ju je i dalje gledao postojano, i dalje se osmehivao.Ima neèeg veoma toplog u njemu, uvide ona, neèeg veoma simpatiènog. Ni tu èinje

icu nije ranije primetila. Tokom njihovih ranijih susreta, on je na nju uglavnomostavljao utisak èoveka koji se svetu predstavlja kao napet, oprezan, nepopustljiv i koji samo u pojedinim trenucima doputa da pomalo njegove humanosti proviri. Ali moda je tako samo izgledalo, zbog napetosti koja je vladala u poslednjim danima pre ovog eksperimenta sa stasis-poljem; znaèi, sad kad je vremenski zahvat obavljen i kad je uspeh celog projekta potvrðen, Hoskins nastupa oputenije, ljudskije, vie je nalik samome sebi. A njegova prava liènost je ba fina.

Gospoðica Felouz uhvati sebe u dokonoj misli - da li je Hoskins oenjen.Ovo nagaðanje je zapanji i postide. Pre par nedelja rekao joj je da ima si

na, zar ne? Malog, koji tek to je prohodao. Naravno da je Hoskins oenjen, nego ta.



Nego ta. ta to njoj pada na pamet? Odgurnula je ceo taj pravac razmiljanja od sebe,uasnuta.

"Timi!" pozva ona. "Doði, Timi!"Deèak je, kao i Hoskins, izgledao vedro i preduzimljivo ovog jutra. Dobro

se naspavao; dobro se najeo; sad je zahuktano iziao iz svoje sobe, nimalo zbunjenHoskinsovim prisustvom. Smelo je priao Hoskinsu i izgovorio niz kvrckavih glasova.

"Mislite li da on neto govori, gospoðice Felouz? Ne pravi samo bilo kakve zvuke zato to mu je zabavno da èuje svoj glas?"

"A ta drugo moe ovo biti ako ne govor o neèemu, doktore? Isto me je pitao doktor Mekintajer juèe kad je èuo Timija kako govori. Kako moe iko sumnjati da ovaj deèagovori jednim jezikom - i to veoma razvijenim jezikom?"

"Doktor Mekintajer je izuzetno konzervativan. Nije sklon da naprasno prihvata neutemeljene zakljuèke."

"Pa, nisam ni ja. Ali ako to nije pravi jezik, onda ni ovo to ja govorimnije pravi jezik."

"Nadajmo se da ste u pravu, gospoðice Felouz. Svakako bi trebalo da se nadamo da ste u pravu. Ako ne moemo da razvijemo nikakav naèin komuniciranja sa Timijem, propaæe veliki deo koristi od njegovog dovoðenja ovamo. Prirodno je da elimo da naon prièa o svetu iz koga je doao. Da nam prièa o mnogim stvarima."

"Prièaæe, doktore. Ili na svom jeziku, ili na naem. A meni izgleda da æe on nati da govori naim jezikom mnogo pre nego to æemo mi nauèiti njegov."

"Moguæe je da ste u pravu, gospoðice Felouz. Vreme æe pokazati, zar ne? Vreme æpokazati."

Hoskins je èuènuo, tako da mu se lice nalo na istoj visini sa Timijevim, i ovlano stavio ake, rairenih prstiju, na deèakov grudni ko. Timi je ostao miran. Malo nije gospoðica Felouz uvide da ga Hoskins malèice golica, pomièuæi prste samo malo, na edan lak i neozbiljan naèin koji je pokazivao da Hoskins itekako dobro zna kako treba postupati sa malim deèacima. A Timiju se golicanje dopalo.

"ilavi, mali momak", reèe Hoskins. "Nema ilavijih. Znaèi, sinko, ti æe uèitiki, a? A onda æe nam izdiktirati knjigu u kojoj æe reæi sve o paleolitskoj eri, i svahteti da je èita, ona æe biti veliki bestseler, pa æemo videti i neki prihod, posle tolikog ulaganja u tebe, a, Timi? A?" Podigao je pogled ka gospoðici Felouz. "Namaod ovog deèka veoma mnogo zavisi, znate. Valjda ne treba ni da vam objanjavam. Nijeu pitanju samo novac, nego i èitava naa profesionalna buduænost."

"Da. Pretpostavljam da je tako."Hoskins razbarui Timijevu neposlunu kosu, potapa ga po glavi i ustade. "God

inama smo radili sa mizernim budetom, boreræi se da iscedimo svaku paricu gde god je bilo moguæe. Ne biste verovali kolika je energetska cena odravanja stasis-polja èaki jedan sekund - toliko struje potroi ceo jedan grad za ceo dan - a energija jesamo deo naih trokova ovde. Bili smo nekoliko puta na samom rubu propasti. Moralismo da potroimo sve za jedan veliki ou, da bismo postigli uspeh. Kad kaem sve, mislim sve. Ali ovaj Timi nas je spasao. Zahvaljujuæi njemu, 'Stasis Tehnologije' æe biti na mapi. Popularni smo, gospoðice Felouz, popularni smo!"

"Pa, valjda je dovoðenje ivog dinosaurusa trebalo da bude dovoljno za postizanje tog uèinka."

"To smo i mi mislili. Ali ispalo je da dinosaurus nije uspeo da pridobije matu naroda."

"Dinosaurus nije uspeo?"Hoskins se nasmeja. "Ma, da smo doneli odraslog brontosaurusa, ili tiran

osaurusa koji frkæe i razdire sve oko sebe, ili neto tih razmera. Ali, znate, imalismo ogranièenje mase, to znaèi da su nam ruke bile u znatnoj meri vezane. Na stranuto to ne bismo ba znali kako da odrimo tiranosaurusa pod kontrolom, èak i da smo ga ogli doneti. Trebalo bi da vas povedem prekoputa, jednog od ovih dana, da viditenaeg dinosaurusa."

"Da, to bi trebalo.""Vrlo je sladak.""Sladak? Dinosaurus?""Da. Videæete. Slatki mali dinosaurus. Na nesreæu, izgleda da slatki mali di

niæi ne uzbuðuju ljude naroèito. 'Zanimljivo', govorili su, 'ovi nauènici su doveli iv



dinosaurusa iz preistorijskih vremena'. Ali kad su na televiziji pogledali tog dinosaurusa, zakljuèili su da uopte nije zanimljiv, valjda zato to nije bio dvaput viod kuæe i nije rigao vatru. E, ali, neandertalski deèak - pravo preistorijsko ljudsko biæe, vrlo èudnog izgleda, ali ipak nek sa èime se svako moe poistovetiti i prema kme moe osetiti duboku naklonost - to æe biti na spas. Èuje, Timi? Ti si na spas." Ovi se gospoðici Felouz, Hoskins reèe: "Da ovo nije uspelo, ja bih bio gotov. Tu sumnje nema. Propala bi cela ova korporacija."

"A, tako.""Ali sad smo o-kej. Uskoro æemo imati puno para. Odasvud su obeæani prilozi

za na budet. Sve je ovo divno, gospoðice Felouz. Pod uslovom da nam Timi ostane zdrav i zadovoljan i da ga moda nauèimo da kae nekoliko engleskih reèi. 'Hej, zdravo svim, govori Timi iz kamenog doba...'"

"Ili neto tako", reèe gospoðica Felouz suvo."Da. Neto tako. Zdrav i sreæan, to je kljuè svega. Ako se njemu ita desi, na

me æe biti blato, ili gore od blata, gospoðice Felouz. A to znaèi da ste vi sredinja fgura cele operacije, shvatate li to? Zavisimo od vas, zato to vi treba da obezbedite atmosferu topline i podrke i da hranite naeg deèaka. Vaa reè biæe zakon: ta godtreba, dobiæe. Potpuno ste bili u pravu juèe kad ste odbili da pustite novinare dase sjure na njega tako brzo."

"Hvala.""Prirodno, vi razumete da mi ipak elimo konferenciju za tampu to je pre mog

uæe - od ivotne je vanosti za sve nas da to vie i to pre iskoristimo vrednost Timio projekta..."

Odjednom je Hoskins izgledao i manje prijatan i manje simpatièan, opet je

bio vie nalik na rukovodioca koga neke sile gone i koji kae 'Imajte poverenja u mene' upravo onda kad poverenje najmanje zasluuje.Gospoðica Felouz hladno reèe: "Da li to znaèi da elite da ih uvedete ovde veæ

le podne?""Pa, ako biste vi smatrali da je on spreman za...""Ne smatram. Jo nije."Hoskins ovlai usne. "Vaa reè je zakon. Samo nam recite kada.""Hoæu.""Mislim, moete li nam dati neku procenu sada? ta ako bismo odrali tu konfer

enciju za tampu sutra? Prekosutra?""Dajte da jednostavno kaemo da æe to biti kasnije, doktore. Vai? Jednostavno

, ne elim da obaveem Timija na neto tako uznemirujuæe kao to je konferencija za tau ovom trenutku. On jo i sad nastoji da uhvati dah, da se tako izrazim, jo pokuava

da stane sa obe noge èvrsto na zemlju; uzmite za to koju god hoæete metaforu. Fino je napredovao, posle onih prvih trenutaka straha. Ali samo sekund je dovoljan dase on opet pretvori u ono divlje, prestravljeno dete koje ste videli one noæi. Èak idoktor Mekintajer je uspeo da ga uznemiri, posle nekog vremena."

Hoskins je izgledao brian. "Novinare ne moemo odbijati veèito, gospoðice Feloz."

"Ne govorim o veènom. Nego o nekoliko dana. Dva dana, tri, èetiri - dozvolite da ja o tome odluèim, vai, doktore Hoskinse? Moja reè je zakon?"

"Vaa reè je zakon", reèe Hoskins. Nije zvuèao strano zadovoljno. Jedan trenutje æutao. Onda reèe: "Niste izlazili iz zone stasisa jo od noæi eksperimenta, je li tao, gospoðice Felouz? Niste ni za trenutak izlazili?"

"Nisam!" reèe ona indignirano. "Svesna sam svojih dunosti, doktore Hoskinse, i ako mislite..."

"Molim vas, gospoðice Felouz." Osmehnuo se, diuæi ruku. "Nikakve insinuacijene pravim. Samo pokuavam da doðem do trenutka kad æu istaæi da mi zaista nemamo nameruda vas drimo u kavezu ovde sa tim deèakom dvadeset èetiri sata na dan, sedam dana nedeljno. Svestan sam da je u prvih, kritiènih nekoliko dana bilo najbolje da budetena dunosti danonoæno i da sam vam zapravo u naem prvom razgovoru rekao da æete biti nprekidno na dunosti, bar u poèetku. Ali izgleda da se Timi lepo stabilizuje. Biæe potrebno da razradite neki vremenski raspored za svoj odmor i rekreaciju. U poèetku vas moe zamenjivati gospoða Stratford, na po sat-dva, a kasnije moda moete uzimati i o celo popodne odsustva."

"Kako god vi kaete."



"Ne zvuèite mnogo oduevljeno. Nisam znao da ste takav fanatik rada, gospoðiceFelouz."

"Nije to ba prava reè. Posredi je, naprosto, to da... eto, Timi je u tako zastraujuæem poloaju. Dezorijentisan, izdvojen, daleko od doma - toliko ljubavi i zatte mu je potrebno u ovom razdoblju, dok pokuava da se pomiri sa onim to mu se desilo. Nisam elela da ga ostavljam ni za kratko."

"To vam je veoma pohvalno. Ali sada, kad je najgori deo tog prelaska proao, treba da poènete da izlazite odavde, makar i samo na kraæe odmore."

"Ako vi tako elite, doktore.""Mislim da je tako najbolje. Za vae sopstveno dobro, gospoðice Felouz. Imat

e pravo na povremene odmore od rada. A ja, opet, ne bih eleo da Timi postane potpuno zavisan od vaeg prisustva u istim prostorijama gde je i on. Ko zna kakva bi se jaka veza mogla roditi ako ovo danonoæno prisustvo negovateljice potraje jo dugo.Posle, ako se desi da iz nekog razloga morate da iziðete iz zone stasisa, Timi moebiti nesposoban da izdri taj va izlazak. Takva situacija ne bi bila sasvim zdrava. Pratite li me?"

Gospoðica Felouz klimnu glavom. "Ima neke istine u tome to govorite.""Dobro. Onda, elite li da pokuamo jedan mali eksperiment? Da pozovemo gosp

oðu Stratford, pa da ona èuva Timija sat-dva, a za to vreme vi poðite sa mnom, evo, badanas; poveæu vas u obilazak drugih delova ove laboratorije."

"Pa...""Ne sviða vam se to, a? Èujte, prikaèiæemo vam pejder. Ako se gospoði Stratfor

i makar i najmanji problem sa Timijem, vratiæemo vas ovde, unutra, u roku od pet minuta. Vai? Imajte poverenja u mene."

"U redu", reèe gospoðica Felouz, manje nerado nego pre. Morala je priznati ispravnost Hoskinsovog naèina razmiljanja. Pomogla je Timiju da prebrodi prva dva dana, a sad bi verovatno bilo mudro oprobati da li je deèak sposoban da izdri njeno kraæe odsustvo. "Voljna sam da probam. Vodite me vaem diniæu."

"Sve æu vam pokazati", reèe Hoskins. "ivotinje, biljke i minerale, u jednakimdelovima." Bacio je pogled na svoj èasovnik. "Recimo da vam dam... hm, devedesetminuta da zavrite ono to ste radili kad sam stigao jutros i da objasnite gospoði Stratford na ta treba da pazi. Onda se vraæam i vodim vas u obilazak za jednu osobu."

Gospoðica Felouz malo razmisli. "Bolje da to bude dva sata.""Dva sata? Fino. Vratiæu se taèno u jedanaest. Vidimo se tada. Vama ovaj izl

azak ne predstavlja problem, a?"Osmehnula se sreæno. "Zapravo, radujem se to æu izaæi. Timi, ti æe moæi neko

ez mene?"

Deèko kvrcnu i coknu nekoliko puta."Vidite, doktore? On zna kad mu postavljam pitanje i reaguje na to, iakone zna ta mu zapravo kaem. U toj njegovoj glavi postoji prava inteligencija."

"Siguran sam da je tako", reèe Hoskins. Osmehnu se, klimnu glavom i ode.Poèela je da obavlja svoje jutarnje dunosti, a onda je uvidela da to radi p

evueæi. Nije slagala kad je rekla da se raduje to æe na neko vreme iziæi iz mehura stsa. Mnogo je volela da radi oko Timija, ali je, ipak, èak i njoj bio potreban predah.

Ili je moda stvar samo u tome to æe provesti neko vreme sa Hoskinsom?E, stvarno - pomisliti tako neto... znala je da u tome pameti nema, pa ip

ak... ovo to su maloèas uradili bilo je maltene kao da su zakazali randevu.On ima sinèiæa, reèa ona sebi, opet vrlo strogo. to znaèi da gotovo sigurno im

suprugu. Mladu i zgodnu.

Ipak, kad se Hoskins vratio po nju u jedanaest, gospoðica Felouz ga je èekala u haljini, a ne u negovateljièkoj uniformi. U haljini konzervativno dugaèkoj, dabome - ona drugaèijih i nije imala - ali, svejedno, veæ godinama se nije oseæala tako entveno.

Pohvalio je njen izgled, tonom staloenim i formalnim, a ona je to prihvatila sa jednako formalnom elegancijom. Zaista, savreni preludijum, pomisli ona. Ali onda doðe sledeæa misao, neumitno: preludijum za ta?

23.Oprostila se od Timija i rekla mu da æe se uskoro vratiti. Uverila se da g



ospoða Stretford zna ta i kad treba dati Timiju za ruèak. Ta mlada bolnièarka kao da jsa izvesnom nelagodnoæu gledala na èinjenicu da æe na dunosti kod Timija ostati samapreuzeti svu odgovornost; tako se bar gospoðici Felouz uèinilo. Ali onda gospoða Stratford reèe da æe Mortenson biti u blizini za sluèaj da Timi poène da pravi probleme i gopoðica Felouz uvide da tu enu vie brine moguænost da se naðe upletena u bitku sa Timi, nego pomisao na ma kakvu tetu koja bi se Timiju mogla desiti dok je pod njenimnadzorom. Moda ovu treba premestiti na neke druge dunosti, pomisli gospoðica Felouz.Ali sad je morala predati Timija njoj, drugog izbora nije bilo. U torbici ima pejder, koji æe je pozvati dovoljno brzo ako se pojavi potreba za tim.

Izili su. Od Timija je dopro samo jedan mali jecaj - iznenaðenja? Oèajanja?"Ne brini se, Timi! Vratiæu se! Vratiæu se!"Mora se prekinuti na nekoj taèki, pomisli ona. to pre to bolje, i za deèka i

za nju.Hoskins ju je poveo gore, kroz lavirint jarko osvetljenih hodnika, odjek

ujuæih svodova i sumornih metalnih stepenita. Tu su ili i one noæi kad je Timi stigaosad se gospoðici Felouz èinilo da je ta noæ bila veoma davno i da je uspomena izbledela kao da se odnosila na san, a ne na stvarni dogaðaj. Vrlo kratko vreme provedoe izvan zgrade, mirkajuæi u podnevnoj blistavosti vedrog, zlatnog dana; onda su zaronili u drugu sumornu, ambaru sliènu graðevinu, veoma nalik na onu u kojoj je obrazovanTimijev stasisni mehur.

"Ovo nam je stara laboratorija za stasis", reèe joj Hoskins. "Tu je sve poèelo."

Jo jednom, bezbednosne provere; jo jednom klaparava stepenita, memljivi hodnici i oèajne, ogromne, zasvoðene prostorije. Ali sad su bar bili usred vrlo aktivne

istraivaèke zone, u kojoj se radilo znatno vie nego u onoj drugoj. Mukarci i ene uboratorijskim radnim mantilima ili su tamo i amo, noseæi hrpe izvetaja, faascikli, kompjuterskih kocki. Hoskins je mnoge pozdravljao po imenu, a i oni njega. Gospoðici Felouz je ta neformalnost smetala.

Ali ovo nije bolnica, reèe ona sebi. Ovi ljudi samo rade ovde. Postoji turazlika.

"ivotinje, biljke i minerali", reèe Hoskins. "Ba kao to sam obeæao. ivotinjodmah tu dole; nai najspektakularniji izlobeni primerci. Mislim, pre Timija."

Prostor do koga su doli bio je podeljen u mnogo soba; svaka od njih bilaje zaseban stasis-mehur, kudikamo manji od onog u kome je Timi bio smeten. Hoskins je povede do stakla koje je omoguæavalo da se pogleda u jednu od tih soba i gospoðica Felouz zaviri unutra.

Stvorenje koje je ugledala uèinilo joj se, u prvi mah, kao nekakvo oureno p

ile sa dugaèkim repom. Ono je, na svojim tankim nogama, trèkalo od jednog zida do drugog, nervozno i uspanièeno, bacajuæi poglede na sve strane. Ali takvo pile jo nikadanije viðeno: pile sasvim bez krila, ali sa dve male, viseæe ruke na èijim su krajevima bile ape nalik na ake - koje su se stalno stezale u pesnice, a zatim oputale. Glava tog stvora bila je delikatna, pticolika, sa skerletnocrvenim oèima koje su èudnosvetlucale. Na vrhu glave imalo je kotani greben slièan petlovoj kresti, ali blistave plave boje. Telo mu je bilo zeleno, sa tamnije zelenim prugama i sa nekim reptilskim presijavanjem i svetlucanjem koe. Tanki, zmijoliki rep ibao je nervozno sleva na desno.

"Eto naeg diniæa", reèe Hoskins. "On nam je bio glavni ponos i glavna radost- do Timijevog dolaska."

"To? To je dinosaurus?""Rekao sam vam da je mali. Vi biste hteli da bude div, zar ne, gospoðice F

elouz?" Osmehnula se iroko. "Valjda i bih. A i prirodno je. Kad se pomenu dinosaurusi, èovek prvo pomisli na njihovu ogromnost. A ovaj je, hm, ba malecak."

"Mi smo samo maleckog i nastojali da uhvatimo, verujte mi. Moete zamisliti ta bi se ovde desilo kad bi jedan sasvim odrastao, recimo, stegosaurus odjednomgrunuo u stasis i razmlatarao se po laboratoriji. Ali, naravno, nema u est dravatoliko elektriène energije da bi se naèinilo polje stasisa kadro da ovlada predmetomtako velikim. A i sama naa tehnologija jo nije dovoljno razvijena, tako da ne bimogla ostvariti takav prenos èak i kad bismo mogli dovesti potrebnu kolièinu energije."



Gospoðica Felouz je zurila. Osetila je kako njome prolazi talasiæ hladnoæe. ivdinosaurus, da! Fantastièno!

Ali majuan - vie kao ptica bez perja, ili neka neobièna vrsta gutera..."Ako nije veliki, po èemu je dinosaurus?""Velièina nije odluèujuæi èinilac, gospoðice Felouz. Da li æemo neku ivotinju

kovati kao dinosaurusa ili ne, zavisi od njene kotane graðe. Od anatomije karlice,prvenstveno. Moderni reptili imaju udove koji iz tela izlaze u stranu, ovako. Pomislite kako hoda krokodil, ili guter. Vie se vuku po tlu, nego to hodaju, zar ne?Ne postoji nijedan krokodil koji bi mogao da ustane i proeta na zadnjim nogama. Meðutim, diniæi su imali karlice vie nalik na ptièje. I kao to svako zna, mnogi od njiu bili sposobni da hodaju uspravno, kao dananja dvonona stvorenja. Pomislite na noja, ili na dugonoge barske ptice, ili na naèin na koji su vae noge usaðene. Èak i oni inosaurusi koji su ostajali prednjim delom tela blizu tla, imali su karlice takve graðe da su noge mogli sputati pravo ispod sebe, ispod tela, a ne u stranu kao guteri. To je sasvim drugaèiji evolucioni model, linija koja je preko dinosaurskih reptila dovela do ptica, a od ptica do sisara. Onda je dinosaurska strana izumrla.Jedini reptili koji su preiveli taj veliki pomor na kraju mezozoika bili su onisa drugim tipom karlice."

"A, tako. A dinosaurusa je bilo i velikih i malih. S tim to se nama vie dopada da matamo o velikima."

"Taèno. Oni su slavni, u njih po muzejima svako gleda izbuljenim oèima. Meðutim, bilo je mnogo vrsta visokih samo po koju stopu. Jednoj takvoj pripada i ovaj."

"Sad mi je jasno zato su ljudi tako brzo izgubili zanimanje. Ovaj ovde ne

zastrauje. Ne uliva strahopotovanje.""Moda su nestruènjaci izgubili zanimanje, gospoðice Felouz. Ali ja vas uveravam da je za nauènike ovaj mali drugar bio pravo otkrovenje. Prouèavaju ga danju i noæui veæ su otkrili neke vrlo zanimljive stvari. Na primer, uspeli smo da dokaemo danjegova krv nije sasvim hladna. Time je potvrðena jedna od najkontroverznijih dosadanjih teorija o dinosaurusima. Za razliku od svih dananjih vrsta reptila, ovaj raspolae jednim metodom da temperaturu svoga tela odri iznad temperature okoline. Tomu nije savren metod, daleko od toga - ali èinjenica da ga uopte ima predstavlja dodatni dokaz, pored sliènosti kostura, toga da su dinosaurusi ukljuèeni u neposrednuevolucionu liniju koja je dala ptice i sisare. Stvorenje koje gledate jedan je od vaih sopstvenih najdaljih predaka, gospoðice Felouz."

"Ako je tako, zar vi ne kvarite istoriju evolucije izvlaèeæi ovog dinosaurusa iz njegove sopstvene ere? ta ako je ba ovaj jedan dinosaurus bio kljuèna karika u

celom lancu evolucije?"Hoskins se nasmeja. "Bojim se da evolucija ne dejstvuje tako jednostavno. Ne, ovde ne postoji opasnost da izmenimo evolucionu istoriju. Èinjenica da smo svi jo ovde, iako je ovaj mali baja prenet sto miliona godina napred, trebalo bi da bude dovoljan dokaz za to."

"Valjda je tako. Je li ovo muko ili ensko?""Mujak", reèe Hoskins. "Na alost. Od dana kad smo ga doveli trudimo se da os

motrimo nekog drugog dinosaurusa iste vrste, u nadi da bude ensko. Ali u poreðenjusa time verovatnoæa da èovek naðe iglu u plastu sena izgleda ogromna."

"Zato da bude enka?"Pogledao ju je upitno. "Pa, da bismo stekli priliku da dobavimo plodna j

aja, i da poènemo da gajimo jedno pokolenje malih dinosaurusa ovde u laboratoriji."

Osetila se glupo. "Naravno.""Hodite ovamo", reèe Hoskins. "Sektor trilobita. Vi znate ta su trilobiti,gospoðice Felouz?"

Nije odgovorila. Posmatrala je kako mali dinosaurus jadno skakuæe po svomzatvorenom prostoru, od zida do zida, sav zbunjen. Svaki put je natrèavao pravo nazid, pa se odbijao od njega i tek tad okretao. Èinilo se da to glupo stvorenje nije u stanju da shvati zato ne moe jednostavno da produi napred, u otvoreni prostor,u gnjile moèvare i vrele ume svog preistorijskog sveta.

Pomislila je na Timija, koji sedi u susednoj zgradi, u onih nekoliko sobièaka, zatvoren kao u kakvom oboru ili tali.



"Rekoh, gospoðice Felouz, vi znate ta su trilobiti?""ta?" A - da. Da. Neka izumrla vrsta jastoga, je li tako?""Pa, ne ba. Jeste ljuskar i jeste izumro, ali uopte ne lièi na jastoga. Zapr

avo, ne lièi mnogo ni na jedno danjanje ivo biæe. Svojevremeno su trilobiti bili preolaðujuæi oblik ivota na Zemlji, kruna sveg Postanja. To je bilo pre pola milijarde godina. U to doba, kud god god pogleda, trilobit. Milioni njih su puzili po dnu svakog mora. Onda su svi izumrli; jo ne znamo zato. Nisu ostavili nikakvo potomstvo,niti ikakvo genetsko nasleðe. Bili su tu, bili su plodni i mnoili su se, a onda sunestali kao da ih nikad nije bilo. Iza sebe su ostavili svoje fosile u ogromnimkolièinama."

Gospoðica Felouz pogleda u bazen sa trilobitima. Vide est ili sedam tromih,zelenosivih stvorenja od po dvadesetak centimetra duine, na podlozi od sivog mulja. Izgledali su kao neto to bi èovek mogao videti na obali mora, u baricama zaostalim posle povlaèenja plime. Njihova uzana, ovalna, tela èvrstog izgleda bila su podeljena na po tri uzduna renja, jedan srednji izdignuti i dva manja boèna. Du spoljaniubova tih boènih renjeva videli su se redovi malih klinova. Na jednom kraju imali su po dva ogromna crna oka, facetovana poput oèiju insekta. Gospoðica Felouz vide kako jedan trilobit isputa mnotvo uporednih èlankovitih noica iz bokova i poèinje da pu- sporo, veoma sporo - po dnu bazena.

Kruna sveg Postanja. Preovlaðujuæi oblik ivota, u svome vremenu.Pojavi se jedan èovek u laboratorijskom radnom mantilu. Ispred sebe je gur

ao kolica sa posluavnikom na kome se nalazila neka sloena sprava, gospoðici Felouz nepoznata. On prijateljski pozdravi Hoskinsa, a gospoðici Felouz uputi jedan iroki,bezlièni osmeh.

"Ovo je Tom Dvejn sa Vaingtonskog univerziteta", reèe Hoskins. "Jedan od naih trilobitaa. Tom je nuklearni hemièar. Tome, da ti predstavim Edit Felouz, struènu negovateljicu. To je ta divna ena koja neguje naeg neandiæa."

Pridolica se opet osmehnu, sada znatno manje bezlièno. "Velika je èast srestivas, dr Felouz. Dobili ste kolosalan posao."

"Dovoljno æe biti gospoðica Felouz", reèe ona, nastojeæi da ne zazvuèi isuvie rski. "Kakve veze ima nuklearni fizièar sa trilobitima, ako ne zamerate to pitam?"

"Pa, ja, zapravo, ne izuèavam trilobita per se", reèe Dvejn. "Nego hemiju vode koja je stigla s njim."

"Tom meri razmere izotopa u kiseoniku koji je sadran u toj vodi", reèe Hoskins.

"Zato?"Dvejn odgovori: "Ovde imamo praiskonsku vodu, staru bar pet stotina, a m

oda i est stootina miliona godina. Razmera izotopa daje nam preovlaðujuæu temperaturuvode u to doba - mogao bih objasniti podrobno, ako elite - a ako znamo temperaturu vode, moemo izvesti zakljuèke o svakojakim drugim odlikama tadanje klime na ovoj planeti. Svet se sastojao preteno od okeana, u vreme kad su trilobiti odlièno uspevali."

"Vidite, dakle, gospoðice Felouz, Toma zapravo trilobiti nimalo ne zanimaju. Oni su za njega samo runa, mala smetala koja gamiu po njegovoj dragocenoj, praiskonskoj vodi. Mnogo je lake onim nauènicima koji prouèavaju same trilobite, jer onisamo treba da obavljaju disekciju tih stvorova, a za to im nije potrebno nita osim skalpela i mikroskopa. Dok jadni Tom mora za svaki svoj eksperiment da ovde dogura spektrograf mase i namesti ga."

"Zato? Zar ne moe...""Ne, ne moe. Nita ne sme da iznese iz ovog stasisnog mehura, to je strogo

pravilo. U pitanju je uravnoteenje temporalnog potencijala.""Uravnoteenje temporalnog potencijala", ponovi Edit, kao da je Hoskins rekao neto na latinskom.

"To spada u problematiku oèuvanja energije. Ono to dolazi kroz vreme, putuje du linija temporalne sile. Kreæuæi se, nagomilava u sebi potencijal. A mi taj potencijal neutraliemo unutar stasisa, i to mora tako ostati."

"Aha", reèe gospoðica Felouz. U njenom nauènom obrazovanju nikad nije bilo mnogo fizike. I one zamisli iz fizike koje je nekada znala, velikim delom je pozaboravljala. Moda je to bila njena reakcija na nevesele braène uspomene. Njen bivi mu vleo je da prièa nairoko i nadugaèko o 'poeziji' koja je fizici svojstvena, o tajanstv



enosti, magiji i divoti fizike. Gospoðica Felouz je smatrala da u toj nauci moda iima neèeg takvog, ali nije volela da se zadrava na razmiljanju o ma èemu to bi bilo ezi sa njim.

Hoskins reèe: "Da krenemo mi dalje, a Toma da ostavimo njegovim triliæima?"U drugim izdvojenim prostorijama bili su uzorci praiskonskog rastinja -

neobiène biljke, krljutave, goljave, nelepe - i komaðe stena, koje je gospoðici Felouzgledalo sasvim isto kao kamenje iz dvadeset prvog veka. To su bili biljni i mineralni delovi zbirke. ivotinje, biljke i minerali: da, kao to je Hoskins i rekao,ovde je izveden svestran napad na istoriju prirode minulih vremena. Svaki uzorakimao je svog istraivaèa. Bilo je to kao u muzeju: ali u muzeju vraæenom u ivot i prevorenom u superaktivni istraivaèki centar.

"I vi morate sve ovo da nadgledate, doktore Hoskinse?""Samo posredno, gospoðice Felouz. Imam pomoænike, nebu hvala. Opti administra

tivni poslovi vezani za upravljanje ovom korporacijom dovoljno su obimni da me angauju i tri puta po celo radno vreme."

"Ali vi niste stvarno poslovni èovek", reèe ona, pomiljajuæi na ono hvalisavo dr' iz fizike. "Vi ste u osnovi nauènik koji je postepeno otplovio ka poslovima direktora jedne firme, zar ne?"

Klimnuo je glavom; na njegovom licu bio je izraz aljenja. "'Otplovio', toje prava reè. Poèeo sam kao teoretièar. Moj doktorat bio je u vezi sa prirodom vremena, tehnikom mezonske intertemporalne detekcije i tako dalje. Kad smo stvarali ovu kompaniju, ni sanjao nisam da æu u njoj biti ita osim efa teorijskog istraivanja. li onda su poèeli, hm, problemi. Ne mislim na tehnièke. Doli su bankari i odrali nam emeljite lekcije o naèinu na koji smo vodili svoj biznis. Posle toga nastale su pe

rsonalne promene u vrhu korporacije, jedna stvar je vodila drugoj i odjednom supoèeli da se okreæu ka meni i da mi govore: 'Mora ti da bude direktor, Deri, ti si jni koji moe ovo ovde da stabilizuje.' Ja sam bio dovoljno nepametan da im poverujem, a onda, eto, eto..." iroko se iscerio. "Dadoe mi ovaj fini mahagonijski sto, itako dalje. Premeæem papire, parafiram izvetaje, drim sastanke. Govorim drugima ta reba da rade. I ostane mi moda deset minuta dnevno da razmiljam o ma èemu to ima ikave veze sa mojim nauènim istraivaèkim radom."

Gospoðica Felouz oseti neoèekivano jak nalet saoseæanja. Sad je bar znala zatoje na njegovom radnom stolu ona ploèica sa hvalisavim 'dr'. On ne eli da se pravi vaan. Ta ploèica je na tom mestu samo zato da bi ga podseæala na to ko je on stvarno i ta je.

Kako je to alosno, pomisli ona."Ako biste mogli da se povuèete iz poslovne strane ovih dogaðaja", reèe ona, "

u koju oblast istraivanja biste hteli da krenete?""U probleme kratkodometnog temporalnog prenosa. Nesumnjivo. eleo bih da traim metod za detektovanje objekata koji lee, u vremenu, blie nama, blie od sadanjranice koja iznosi 10.000 godina. Obavili smo izvesne preliminarne studije kojedosta obeæavaju, ali tu smo stali. Zaustavlja nas pitanje raspoloivih resursa - finansijskih, tehnièkih; pitanje prvenstava, potreba da prihvatimo naa trenutna ogranièenja. Kad bismo samo mogli izvesti zahvat u istorijsko vreme, gospoðice Felouz - uspostaviti kontakt sa ivim Egiptom faraona, ili sa narodom Vavilonije ili antièke Grèke, antièkog Rima, ili..."

Zaæutao je usred reèenice. Gospoðica Felouz je èula kako u jednoj od udaljenih rostorija poèinje neka tarapana; neko je tankim glasom svaðalaèki vikao. Hoskins se namrtio, progunðao jedno urno 'Oprostite' i otiao veoma brzo.

Gospoðica Felouz je pola za njim najbre to je mogla iæi, a da ba ne potrèi

ila osobito raspoloena da ostane sama u okruenju ispremetanih davnih vremena.Jedan stariji èovek u uliènoj odeæi, sa proreðenom sivom bradom, crven u licu, aspravljao se sa mnogo mlaðim tehnièarem na èijem je laboratorijskom belom mantilu stajala crvena i zlatna oznaka firme 'Stasis Tehnologije'. Razbenjeni stariji èovek jegovorio: "Ja moram da dovrim bitne vidove mojih istraivanja. Zar to ne razumete?"

"ta se deava?" upita Hoskins, urno stupajuæi izmeðu njih.Tehnièar reèe: "Pokuaj iznoenja uzorka, doktore Hoskinse.""Iznoenja iz stasisa?" reèe Hoskins, uzvijajuæi obrve. "Je l' ti to ozbiljno?

" Okrete se starijem èoveku. "Ne mogu verovati da je to istina, profesore Adamevski."



Stariji èovek pokaza ispruenim prstom ka najbliem stasisnom mehuru. GospoðicaFelouz pogleda tamo, ali vide samo jedan mali, sivi laboratorijski sto i na njemu jedan komad kamena, koji se ba nièim nije isticao, i nekoliko epruveta u kojima su, pretpostavila je, bili reagensi za testiranje.

Adamevski reèe: "Obiman je posao koji ja jo moram obaviti da bih utvrdio..."

Tehnièar mu upade u reè. "Doktore Hoskinse, profesor Adamevski je od poèetka znao da ovaj uzorak halkopirita moe samo dve nedelje da ostane ovde. A to vreme istièe danas."

"Dve nedelje!" dreknu Adamevski. "Ko moe unapred da odredi koliko æe jednoistraivanje potrajati? Da li je Rendgen otkrio naèela X-zraka za dve nedelje? Da lije Raderford reio problem atomskog jezgra za dve nedelje? Da li je..."

"Ali dve nedelje su granica odreðena za ovaj eksperiment", reèe tehnièar. "Profesoru je to bilo poznato."

"Pa ta? Nisam bio u moguænosti da jemèim da æu zavriti svoj rad za tako kratkreme. Ne mogu da gledam u buduænost, doktore Hoskinse. Dve, tri, èetiri nedelje - tamari, vano je reiti problem, zar ne?"

"Problem se sastoji u tome to su nai kapaciteti za delovanje, ovde, ogranièeni, profesore", reèe Hoskins. "Imamo samo toliko stasisnih mehurova koliko imamo,a posla ima beskonaèno mnogo. Zato moramo da rotiramo uzorke. To parèe halkopirita mora da se vrati tamo odakle je uzeto. Dugaèak je spisak ljudi koji èekaju da upotrebe ovaj mehur."

"Pa neka ga upotrebe", reèe Adamevski vatreno. "A ja nosim uzorak odavde izavravam na mom univerzitetu rad sa njim. Biæe vam vraæen èim zavrim."

"Znate da to nije moguæe.""Parèe bakarne rude! Jedno bedno parèe kamena, teko tri kilograma, bez ikakvekomercijalne vrednosti! Zato ne bi bilo moguæe?"

"Ne moemo sebi dozvoliti toliki utroak energije!" reèe Hoskins. "To vam je poznato, kao i sve ostalo to vam se ovde govori, te zato molim da ne pokuavate da glumite neznanje."

Tehnièar reèe: "Doktore Hoskinse, sutina je u tome to je on zapeo da odnese kmen protivno pravilima. Malo je nedostajalo da probijem stasis maloèas, ne znajuæi da je profesor unutra."

Zavladala je ledena tiina.Posle nekoliko trenutaka Hoskins se okrete nauèniku i reèe hladno formalnim

naèinom: "Da li je to taèno, profesore?"Adamevski je izgledao kao da mu je nelagodno. "Nisam smatrao da æe biti ik

akve tete ako...""Nikakve tete? Nikakve tete?" Hoskins odmahnu glavom. Èinilo se da suzbija usebi pravi bes, velikim naporom.

Jedna poluga za potezanje, koja se zavravala crveno obojenom drkom, bila je postavljena iznad njihovih glava, ispred stasisne odaje sa profesorovim mineralnim uzorkom. Drka je bila tako visoko da se mogla dohvatiti, ali ne lako. Za njen kraj bilo je vezano najlonsko ue koje je odatle vodilo kroz zid, u tu prostoriju. Hoskins bez oklevanja prui ruku gore i povuèe polugu.

Gospoðica Felouz, koja je gledala u tu sobu, naglo udahnu: blistava svetlost zatreperila je na tren oko komada rude, obavijajuæi ga zasenjujuæim oreolom crvenog i zelenog sjaja. Pre nego to je gospoðica Felouz imala vremena èak i da zatvori oèipred time, svetlost je nestala. Ali sa svetloæu je nestao i taj komad kamena; ugasilo se i njegovo postojanje; na sivom laboratorijskom stolu nije ga vie bilo.

Adamevski je stajao, hvatajuæi vazduh, sav razbenjeni ogorèen. "ta ste to..."Hoskins ga prekide grubim tonom. "Moete pokupiti stvari iz vaeg ormariæa, profesore. Dozvola koju ste imali da istraujete materijal u stasisu trajno je ukinuta, poèev od ovog trenutka."

"Èekajte. Pa ne moete...""ao mi je. Mogu, profesore. I èinim to. Prekrili ste jedno od naih najstroi

ravila.""aliæu se zbogo ovoga Meðunarodnom udruenju za...""Samo se vi alite koliko hoæete", reèe Hoskins. "Ustanoviæete da u sluèajevima

o to je ovaj nièija reè nije starija od moje."



Okrenuo je leða namerno, ostavljajuæi profesora da protestuje i dalje, i suoèio se sa gospoðicom Felouz. Ona je celu tu epizodu gledala sa sve veæom nelagodnoæu, naajuæi se da æe njen pejder proraditi i dati joj izgovor za povlaèenje iz ove neugodne ituacije.

Hoskinsovo lice bilo je belo od gneva."ao mi je to smo morali da prekinemo na obilazak ovakvim neprijatnostima, g

ospoðice Felouz. Ali ponekad se i ovako neto mora uraditi. Ako elite jo neto ovde didite - ako imate neka dalja pitanja..."

"Mislim da sam videla dovoljno, doktore. Ako nemate nita protiv, ja bih se vratila Timiju, moda je veæ vreme."

"Ali izvan vae komore proveli ste samo...""Ipak, moda bi trebalo da se vratim."Hoskinsove usne su se tokom jednog trenutka pokretale neèujno. Kao da je p

okuavao da sastavi nekakav apel koji bi joj uputio. Onda reèe: "Kako bi bilo da pozovete gospoðu Stretford i pitate je kako je Timi. Pa, ako je sa deèakom sve u redu,moda moete dozvoliti sebi malo vie slobodnog vremena. eleo bih da odemo na ruèak zano, gospoðice Felouz."

24.Otili su u kafe-restoran kompanije, u jedan kutak namenjen za vie slubenike

. Hoskins je pozdravljao ljude na sve strane i svima predstavljao gospoðicu Felouzsasvim slobodno; ona je, meðutim, oseæala bolnu postiðenost.

ta li æe ovaj svet da misli, videæi da smo nas dvoje ovako zajedno? - pitalase. Oèajnièki je pokuavala da izgleda poslovno. Sad je zaalila to nije ostala u unif

i negovateljice. Ta uniforma joj je sluila kao svojevrsni oklop. Omoguæavala joj jeda svetu predoèi jednu spoljanjost koja znaèi funkciju, a ne liènost.Hrana nije bila nita osobito. Restoranèiæ je imao razne salate, sendvièe, voæn

ranmane, kifle - i to je bilo otprilike sve. Takav izbor joj je odgovarao: Edit nikad nije volela sloene ruèkove, naroèito ne usred dana. Uostalom, posle toliko godina ivota u bolnici, ne samo to se navikla na hranu iz raznih kafeterija, nego ju jeèak i zavolela. Odabrala je i na posluavnik stavila nekoliko jednostavnih stvari:tanjir sa zelenom salatom, meavinu iseèenih jagoda i pomorandi, dve krike raenog hl, boæicu maslacmleka.

Kad su seli, gospoðica Felouz reèe: "Imate li èesto nevolje te vrste, doktoreHoskinse? Mislim, kao sad sa profesorom."

"A, pa to je bilo neto novo", reèe Hoskins. "Naravno da veèito moram da se raspravljam sa ljudima èije je vreme za eksperiment isteklo i koji bi hteli da odnes

u svoj uzorak. Ali ovo je prvi put da neko pokua da to stvarno uèini.""A onda bi nastao grozan problem sa... hm... ravnoteom vremenskog potencijala?"

"Taèno tako", reèe Hoskins, koji kao da je bio zadovoljan to je ona ovladalatim reènikom. "Naravno, pokuali smo da uzmemo u obzir takve moguænosti. Uvek æe postojti opasnost od nesreæa, pa smo mi spremili posebne izvore energije koji bi nadoknadili gubitak nastao iznoenjem neèega iz stasisa. Ali to ne znaèi da bismo rado videlitroenje jednogodinje kolièine energije za pola sekunde. Jednostavno, nemamo para zatako neto; posledica bi bila ta da bismo morali da smanjimo obim svojih operacija tokom nekoliko sledeæih meseci kako bismo nadoknadili tetu. A da bi sve bilo jo gore, u trenutku probijanja stasisa taj profesor bi i sam bio u istoj prostoriji."

"Da se to desilo, ta bi bilo s njim?""Pa, pravili smo mi te eksperimente, sa neivim stvarima - ali i sa mievima

, zapravo - i sve to se nalo u mehuru u trenutku probijanja stasisa ièezlo je.""Mislite, vratilo se unazad kroz vreme?""Verovatno. Odneto, povuèeno, da se tako izrazim, snagom predmeta koji u t

om èasu preskaèe nazad u svoje prirodno vreme. Tako je bar po teoriji, a mi nemamo nikakvog razloga da u nju sumnjamo: predmet koji se vraæa na svoje mesto u prostorvremenskoj matrici stvara tako moæne sile u svojoj neposrednoj blizini da sa sobompovlaèi i sve to se oko njega naðe. Ogranièenja mase vae, èini se, samo za prebacivanpred. Da se u tom mehuru naao, pored uzorka rude, slon, bio bi i on odvuèen u prolost. Ne usuðujem se ni da pomislim na krenje zakona o odranju energije sadrano u tome.

"Laboratorijski sto nije otiao", reèe gospoðica Felouz.



Hoskins se iroko osmehnuo. "Nije. Ni pod, ni zidovi. Ta sila ima izvesnaogranièenja. Izgleda da nije dovoljno jaka da povuèe u prolost objekte koji su dobroprièvræeni za podlogu. Ona pokupi samo neuèvræene, zasebne predmete koji se naðu u blZato mi sve predmete u stasisnom mehuru koji su blizini prenoenog objekta dobro pritegnemo za podlogu, to ba i nije jednostavan posao."

"A profesor ne bi bio na taj naèin prièvræen.""Ne bi", reèe Hoskins. "Taj idiot bi skupa sa svojom kamenèinom ibnuo pravo n

azad kroz vreme iz koga je kamen uzet - u pliocen.""Ala bi nagrajisao.""Verovatno. Mada ja ne bih suze ronio za njim, to vas uveravam. Ako je d

ovoljno nerazuman da kri pravila, pa se zbog toga zatekne na pogrenom mestu u pogreno vreme i neto grozno mu se desi, onda je to taèno ono to je zasluio. Meðutim, mio na kraju stradali. Moete li da zamislite kakva bi se tuba sruèila na nas?"

"Ali ako bi njegova sopstvena nemarnost bila uzrok njegove pogibije...""Ne budite naivni, gospoðice Felouz. U ovoj zemlji, raznorazni idioti veæ de

cenijama stradaju zbog sopstvenog nemara, a advokati njihovih naslednika usprevaju da prilepe odgovornost drugim ljudima. Pijandura se skljoka pred voz - provalnik se smandrlja niz svetlarnik neèije kuæe i razlupa lobanju - ðak se okea na zadnju tranu autobusa i padne - zar ne znate da posle bude plaæanje odtete za takve? Naslednici Adamevskog bi rekli da smo mi bili nemarni zato to pre ukidanja stasisa nismo proverili ima li koga u mehuru. A sud bi se sloio, bez obzira na èinjenicu da taj èovek nije imao nikakvo pravo da se uunja unutra i da pokua da ukrade uzorak. A ikad bismo u toj parnici pobedili, gospoðice Felouz, moete li zamisliti kako bi javnost reagovala kad bi se za tu prièu saznalo? Bezazleni stari nauènik ubijen u stasis

nom incidentu! Stravièni rizici vremeplovskog procesa! Neznane opasnosti prete stanovnitvu! Ko zna, moda se od stasisnog mehura moe napraviti zrak smrti! Kakvi se tosmrtonosni eksperimenti vre iza tih kapija? Zatvorite ih! Zatvorite ih! Vidite?Preko noæi bi se stvorila slika da smo mi nekakva èudovita, a budet bi bio uguen, ov", reèe Hoskins i pucnu prstima. Namrtio se, spustio pogled ka tanjiru i poèeo se neraspoloeno igrati sa hranom.

Gospoðica Felouz reèe: "Zar ga ne biste mogli vratiti? Istim postupkom kojimste doneli taj komad stene?"

"Ne, jer kad se neki predmet vrati, prvobitna nanianjenost prestaje, osimako su prethodno preduzete mere da se ona oèuva, a mi to u ovom sluèaju ne bismo uradili. Zapravo, mi nikad ne preduzimamo te mere, ni u jednom sluèaju. Nema razloga. Ponovo naæi tog profesora znaèilo bi nanianiti jo jednom u istu taèku, sa daljine oko pet miliona godina, a to je otprilike kao da bacite udicu u okean sa nadom da

æete upecati ba jednu odreðenu ribu. Boe, kad samo pomislim koje sve mere predostroti preduzimamo da se nesreæe ne dogaðaju, odmah poènem da se ljutim. Udesili smo da svaki pojedini stasisni mehur ima svoj zaseban mehanizam za probijanje, to smo i morali, jer je svaki mehur zasebno nanianjen i svaki mora imati nezavisnu kolapsibilnost. Sutina je da svaki probojac aktiviramo tek u poslednjem moguæem trenutku, ai to je nemoguæe uraditi ma kojim postupkom osim - videli ste me, zar ne? - potezanjem one ipke, koja se uvek nalazi izvan mehura. Takvo jedno potezanje znaèi grubumehanièku radnju koja zahteva prilièan napor: nije verovatno da bi iko to uradio sluèajno."

"Znaèi, profesora Adamevskog biste jednostavno morali da ostavite u, kakorekoste, pliocenu?"

"Nikakve alternative ne bi bilo.""A pliocen je bio pre pet miliona godina?"

"Zapravo, zapoèeo je pre nekih deset miliona godina. I trajao priblino osammiliona. Ali onaj komad stene je uzet iz jednog trenutka koji je bio pre pet miliona godina."

"ta mislite, da li bi profesor tamo uspeo dugo da se odri u ivotu?"Hoskins okrete dlanove nagore, gestom neizvesnosti. "Pa, klima verovatno

ne bi bila onako nezgodna kao u ledenom dobu iz koga je uzet va Timi, a atmosfera bi bila manje-vie podudarna sa ovim to mi danas ovde diemo - naravno, bez gomilesmeæa koju smo sami utrpali u svoju atmosferu tokom poslednjih dve-tri stotine godina. Znaèi, ako bi Adamevski imao iole pojma o lovu i o pronalaenju jestivih biljaka, to, po mom utisku o njemu, nije uopte verovatno, mogao bi da se snalazi izvesno



vreme. Izmeðu dve nedelje i dva meseca, rekao bih.""Ali ako bi tokom tog vremena sreo neku pliocensku enu i ako bi joj se do

pao, pa ako bi ga ona nauèila kako se sakuplja hrana?" Tad gospoðici Felouz pade naum neto jo luðe. "Oni bi se èak mogli i spariti tamo i imati dece, celu jednu novu geetsku liniju, bila bi to kombinacija gena dananjeg èoveka sa genima jedne preistorijske ene. Zar to ne bi promenilo potonju istoriju? U tome bi leala najveæa opasnostod profesorovog preskoka u prolost, zar ne?"

Hoskins je nastojao da se ne smeje mnogo.Osetila je kako joj lice poèinje jako da se crveni. "Jesam li kazala neto m

nogo glupo, doktore?"Tek nekoliko trenutaka posle toga bio je u stanju da joj odgovori. "Glup

o? Ne, to je preotra reè. Naivno, eto koju bih reè ja radije upotrebio. Gospoðice Feloz, u pliocenu nije bilo nikakvih ena koje bi èekale da se pojavi na profesor Adamevski i da uspostavi domaæinstvo s njima. Ili, bar, nije postojala nijedna koju bi onmogao sagledati kao prihvatljivu partnerku."

"Aha.""Zaboravio sam veæinu onog to sam nekad znao o precima hominida, ali mogu v

am reæi sa punim pouzdanjem da Adamevski tamo ne bi naao nijednu koja bi lièila na homo sapiensa. U najboljem sluèaju, naiao bi na neku primitivnu vrstu australopitekusa; oni bi bili moda sto dvadeset centimetara visoki i pokriveni od glave do petekrznom. Ono to mi smatramo ljudskom rasom tada jo nije postojalo, jer evolucija nije bila stigla tako daleko. Dalje, po mom miljenju, èak ni èovek tako prepun strasti,kao to je profesor Adamevski" - Hoskins savlada jo jedan nastup cerekanja - "ne bi se zaljubio u proseènu pliocensku hominidnu enku do te mere da bi poeleo da ima se

ksualne odnose s njom. Dodue, ko zna, ako bi ta njegova australopiteèkinja bila pliocenski ekvivalent Helene Trojanske - cica majmunskog lica zbog koje je porinutohiljadu brodova, da se tako izrazim..."

"Mislim da sam shvatila", reèe gospoðica Felouz brzo. Sad se kajala to je upravila razgovor na tu stranu. "Ali pitala sam vas ranije, kad ste mi pokazali dinosaurusa, zato izvlaèenje pojedinih stvari iz prolosti, ili ubacivanje nekih stvariu prolost, ne menja istoriju. Sad znam da na profesor ne bi mogao zasnovati porodicu u pliocenu, ali ako biste poslali nekoga u neku bliu eru, kad su prava ljudskabiæa veæ postojala - recimo, dvadeset hiljada godina unazad..."

Hoskins kao da se zamislio. "Hm, pa u tom sluèaju bi, valjda, nastali nekimanji poremeæaji u vremenskoj liniji. Ali ne verujem da bi se desilo ita krupno."

"Znaèi, vi jednostavno ne moete promeniti istoriju upotrebom stasisa?""Teorijski, moemo. Valjda moemo. Ali u praksi, osim ako bi se desilo neto v

eoma neuobièajeno, ne moemo. Nama èitavo vreme poneto bei iz ovih mehura. Molekuli vuha. Bakterije. Praina. Nekih deset posto nae potronje energije ide na kompenzovanje takvih mikro-gubitaka. Ali nastali poremeæaji se sami vremenom ublae, èak i kad suu pitanju veliki predmeti. Razmotrite, na primer, to parèe halkopirita doneto za Adamevskog iz pliocena. Ono je provelo ovde dve nedelje. Recimo da je za to vremeneki insekt, u pliocenu, trebalo da se sakrije pod taj kamen, ali poto kamena nije bilo, insekt je ubijen. Pretpostavljam da bi to moglo pokrenuti celi niz promena du vremenske linije. Ali stasisna matematika pokazuje da bi promene èinile konvergentan niz. Kolièina promena bi se vremenom smanjivala i najzad bi se svi dogaðajivratili na onu putanju na kojoj bi i inaèe bili."

"Hoæete reæi da stvarnost uspe da se izleèi?""Pa, moglo bi se tako reæi. Ako iz prolosti ièupate ljudsko biæe, ili ako èov

acite iz sadanjosti u prolost, napraviæete veæu ranu. Ako je reè o nekom obiènom èove

a æe se ipak zaleèiti - tako proraèuni pokazuju. Naravno, svaki dan dobijamo pisma odljudi koji bi hteli da iz prolosti dovedemo Abrahama Linkolna, ili Muhameda, iliAleksandra Velikog. Mi to iz tehnièkih razloga zasad ne moemo izvesti, niti je verovatno da bismo pokuali ako bismo i mogli. Ali èak i kad bismo mogli bacati svoju mreu u tako blisku prolost i kad bismo bili u stanju da lociramo unapred odreðene pojedince kao to su ta trojica koje sam pomenuo, premetanjem takvih velikih oblikovatelja istorije napravili bismo promenu u stvarnosti, tako veliku da ne bi mogla biti zaleèena. Postoje naèini da se izraèuna koje promene bi mogle biti prevelike, a midobro pazimo da ne dospemo ni blizu te granice."

Gospoðica Felouz reèe: "Znaèi, Timi..."



"Ne, s njim nema nikakvih problema te vrste. On je samo mali deèak, koji je pripadao jednoj podvrsti ljudskog roda kojoj je bilo suðeno da izumre nekih petili deset hiljada godina kasnije; zaista nije verovatno da bi on mogao, zato to smo ga doveli u nai eru, postati promenitelj istorije. Stvarnost je bezbedna." Hoskins joj dobaci jedan otar, kratak pogled. "Nema potrebe da se oko toga brinete."

"Ne brinem se. Samo pokuavam da shvatim kako stvari ovde dejstvuju.""Nalazim da je to pohvalno."Gospoðica Felouz otpi jedan dug gutljaj maslacmleka. "Ako nije istorijski

rizièno dovesti jedno neandertalsko dete u nau eru, onda bi trebalo da bude moguæe dovesti, jednog dana, i drugo, zar ne?"

"Jasna stvar. Al' nama æe i ovo jedno biti dovoljno, pretpostavljam. Ako nam Timi pomogne da saznamo sve to elimo..."

"Nisam mislila da dovodimo drugo dete radi istraivanja. Nego, kao drugara, da se Timi s njim igra."

"ta?"Ta pomisao je maloèas prosto zasijala u njenom umu, isto onako naglo i neoèe

kivano kao svojevremeno ime 'Timi': stvar impulsa, spontana. Gospoðica Felouz je bila zapanjena tim svojim naglim nadahnuæem.

Ali sad, kad joj je to veæ palo na pamet, nije htela da odustane."Timi je u svakom pogledu normalno i zdravo dete, koliko ja mogu videti.

Dete svog vremena, razume se. Ali, po mom miljenju, Timi je, na svoj osoben naèin,èak i izuzetno sposoban."

"I ja svakako mislim da je to tako, gospoðice Felouz.""Meðutim, njegov razvoj se u predstojeæem razdoblju moda neæe nastaviti normal

o." "Zato ne bi?" upita Hoskins."Svakom detetu potrebni su podsticaji, a ovo dete ivi kao robija u samici.

Nameravam da uèinim koliko mogu, ali ne mogu da nadoknadim odsustvo èitave jedne kulturoloke matrice. A time hoæu da kaem, doktore Hoskinse, da je njemu potreban drugideèak, da se igraju zajedno."

Hoskins lagano klimnu glavom. "Na alost, on je stigao samo u jednom primerku, a? Jadni klinac."

Gospoðica Felouz ga je motrila prodornim pogledom, nadajuæi se da je izabrala pravi trenutak za ovo.

"Pa, ako biste mogli dovesti jo jednog neandiæa, da boravi u istim ovim prostorijama, sa Timijem..."

"Da. To bi bilo idealno, gospoðice Felouz. Ali je, dabome, neizvodljivo."

"Neizvodljivo?" upita gospoðica Felouz razoèarano."Ni sa najboljom voljom na svetu, a najbolja volja je, nadam se, upravona stav. Nikako ne bismo mogli oèekivati da naðemo jo jedno neandertalèe te starosti,im ako bismo bili neverovatno sreæne ruke - bila je to era izuzetno niske gustinenaseljenosti, gospoðice Felouz; ne moemo da zahvatimo olako u neki neandertalski ekvivalent velikog grada i æapimo neko dete; a i kad bismo mogli, ne bi bilo poteno umnogostruèavati rizik dovoðenjem jo jednog ljudskog stvorenja u isti stasisni mehur."

Gospoðica Felouz spusti kaiku. Vrtoglave nove pomisli prodirale su kao poplava u njen um. Ona energièno reèe: "U tom sluèaju, doktore Hoskinse, dozvolite mi da pristupim iz drugog pravca. Ako je nemoguæe dovesti drugo 'neandertalèe' u sadanjost,u redu, onda je to tako. Nisam ba ni sigurna da bih mogla izaæi nakraj sa jo jednim.Ali ta ako mi - malo kasnije, mislim, kad se Timi bolje prilagodi na ovaj moderni ivot - ta ako mi dovedemo spolja neko dete da se igra s njim?"

Hoskins se zabrinuto upilji nju. "Ljudsko dete?""Drugo dete", reèe Edit zureæi besno. "Timi je ljudsko biæe.""Naravno. Znate ta sam hteo da kaem. Ali ja ni u snu ne bih tako neto pomis

lio.""Zato ne? Zato ne biste to mogli? Ne vidim ta ne valja u toj zamisli. Izvuk

li ste to dete iz vremena i pretvorili ga u veèitog zatvorenika. Zar mu ne dugujete neto? Doktore Hoskinse, ako u ovom dananjem svetu postoji ijedan èovek koji bi mogao biti smatran ocem tog deèaka, ocem u svakom smislu sem u biolokom, to ste vi. Zato ne moete tu sitnicu da uèinite za njega?"

"Njegov otac?" reèe Hoskins, pa ustade, malèice nesigurno, na noge. "Gospoðice



Felouz, mislim da æu vas sad vratiti tamo, ako nemate nita protiv."Dok su se vraæali u kuæu lutaka zvanu 'Stasis sekcija jedan' vladalo je sumo

rno æutanje koje ni on ni Edit ne prekidoe.

25.Kao to je obeæao, Mekintajer joj je poslao hrpu struène literature o neandert

alcima. Gospoðica Felouz se bacila na èitanje kao da je opet uèenica medicinske kole ikao da æe kroz nekoliko dana polagati neki bitan ispit.

Nauèila je da su prvi neandertalski fosili otkriveni sredinom devetnaestogveka i da su ih otkrili radnici koji su kopali u nekom kamenolomu kreènjaka blizuDiseldorfa, u Nemaèkoj, na mestu zvanom Neanderska dolina - Neanderthal, na nemaèkom jeziku. Radnici su bili u jednoj peæini, dvadesetak metara iznad dolinskog dna,i raèiæavali su blato kojim je bila pokrivena neka naslaga kreènjaka; tada su nali lu lobanju usaðenu u pod peæine, a nedaleko odatle jo neke kosti.

Radnici su lobanju i nekoliko tih kostiju dali jednom nastavniku lokalnesrednje kole, a on ih je odneo u Bon, doktoru Hermanu afhauzenu, èuvenom anatomu. ahauzen je bio iznenaðen njihovom èudnovatoæu. Lobanja je imala mnoge ljudske odlike, ai izgledala je neobièno primitivno: bila je izduena, a uska, èelo je bilo koso, a neuspravno, dok je iznad oèiju, tamo gde bi trebalo da budu obrve, strao ogroman kotani greben. Butne kosti donete kad i lobanja bile su toliko debele i teke da zapravo i nisu lièile na ljudske.

Ali afhauzen jeste zakljuèio da su to ljudski ostaci - samo, izuzetno stari. Poèetkom 1857. godine proèitao je na jednom nauènom skupu svoj rad o tome, a u njemuje ove neobiène fosilne ostatke nazvao 'najdrevnijim tragom ranih stanovnika Evro

pe'. Gospoðica Felouz je digla pogled ka Timiju, koji je, na drugom kraju sobe,bio zabavljen nekom igraèkom.

"Èuj ovo", reèe ona. "'Najdrevniji trag ranih stanovnika Evrope'. On tako, onekome od tvojih roðaka."

Nije se primeæivalo da je Timi impresioniran time. Izgovorio je nekoliko ravnodunih kvrckanja i vratio se svojoj igri.

Gospoðica Felouz je èitala dalje. Knjiga je brzo potvrdila neto to je Edit i anije, mada nejasno, znala: da neandertalski narod, iako je svakako bio evropskii star, nije bio i najstariji.

Posle tog prvog otkriæa neandertalskih ostataka, uèinjena su, tokom poznijihgodina devetnaestog veka, slièna otkriæa u mnogim drugim delovima Evrope. Nalaene sufosilizovane kosti preistorijskih èovekolikih stvorenja sa koso nagnutim èelima, og

romnim guravim svodovima iznad oèiju, i - jo jedna njihova tipièna osobina - sa vilicom koja se ispod donjih zuba naglo povlaèi unazad. Nauènici su vodili rasprave o timfosilima. U to vreme, Darvinove teorije o evoluciji iroko su prihvaæene i dolo se do opte saglasnosti oko toga da fosili neandertalskog tipa predstavljaju ostatke jedne preistorijske vrste ljudskih biæa, grubog izgleda, vrste koja je bila predakmodernog èoveka i koja se, na evolucionoj lestvici, nalazila moda negde izmeðu èovekolkih majmuna i ljudi.

"'Grubog izgleda'", reèe gospoðica Felouz i mrknu. "Lepota je u oku posmatraèaa, Timi?"

Meðutim, usledila su otkriæa drugih tipova èovekolikih fosila - na Javi, u Kini i na drugim lokacijama u Evropi - a ti fosili su izgledali primitivnije od neandertalskih. U dvadesetom veku, kad su razvijeni pouzdani metodi za datiranje drevnih nalazita, postalo je jasno da su neandertalci morali iveti u doba srazmerno

nedavno na lestvici ljudske evolucije. Javanski i kineski oblici primitivnog ljudskog biæa bili su bar pola miliona godina stari, moda i stariji, a neandertalac sepojavio na pozornici ivota tek pre nekih sto pedeset hiljada godina. Po svemu sudeæi, neandertalci su tokom nekih stotinak hiljada godina iveli u velikom delu Evrope i Bliskog Istoka; vreme njihovog uspeha okonèalo se pre nekih trideset pet hiljada godina. Onda su nestali: na svim lokacijama zamenile su ih moderni oblici ljudske rase, koji su, izgleda, nastali u isto vreme kad i prvi neandertalci. Toliko hiljada godina naporednog ivljenja sa neandertalcima, moda u slozi ili u neslozi; zatim, populaciona eksplozija jednih i propast drugih.

Knjige su davale nekoliko raznih teorija o uzrocima iznenadnog izumiranj



a neandertalaca. Ali svi struènjaci bili su saglasni u jednoj stvari: taj narod jenestao sa lica Zemlje pozno u razdoblju ledenih doba.

Neandertalci, dakle, nisu bili preci dananjeg èoveka, majmunoliki, zverskogizgleda. Oni uopte nisu bili èovekovi preci. Bili su samo ljudska biæa drugog oblika, u mnogo èemu razlièiti od svojih savremenika koji su opstali i do modernih vremena. Moda - daleki srodnici. U toku ledenih doba te dve rase postojale su naporedo,moda je to bila nelagodna koegzistencija. Ali doba kad su veliki gleèeri pokrivaliEvropu preivela je samo jedna.

"Znaèi, ti jesi ljudsko biæe, Timi. Nikad nisam stvarno sumnjala u to." - Iako jeste jednom posumnjala, tokom onih rðavih trenutaka na samom poèetku; i sad se stidela zbog toga. - "Ali ovde, evo, pie crno na belo. Ti samo malèice neobièno izgleda, to je sve. Ali ljudsko si biæe u jednakoj meri u kojoj sam to i ja. U jednakoj meri kao ma ko ovde."

Od Timija dopree opet mrmljanja i kvrckanja."Dabome", reèe gospoðica Felouz. "To je i tvoje miljenje, je l' tako?"A ipak, te razlike, razlike...Pogled gospoðice Felouz jurio je po redovima teksta. Kako su stvarno izgle

dali neandertalci? U poèetku su o tome voðene ustre rasprave, zato to je samo mali brj neandertalskih fosila bio naðen; za jedan od prvih pokazalo se da je kostur nekog mukarca èije su kosti unakaene artritisom, zbog èega je nastala iskrivljena slika omoguæem izgledu normalnog pripadnika te rase. Ali, tokom vremena, nalaenjem sve novih i novih fosilnih ostataka, stvorena je opteprihvaæena slika o neandertalskom èoveku.

Bili su nieg rasta nego dananji ljudi - njihovi najvii mukarci verovatno ni

u nadmaivali sto ezdeset dva centimetra - ali zdepasti i pleæati; prsa su im bila kao bure. Èelo je bilo u vidu nizbrdice ili kosine, na èijem dnu su se uzdizali ogromni kotani lukovi iznad oèiju. Njihova donja vilica zavravala se oblinom, ali nikakav'vrh vilice' nisu imali. Nos im je bio veliki, irok, ali nosnu kost imali su nisku. Usta su im bila uspruena napred, kao njuka. Stopala su im bila ravna i veoma iroka, sa kratkim, ali debelim nonim prstima. Kosti su im bile debele i teke, zglobovi krupni, a muskulatura verovatno izuzetno dobro razvijena. Noge su im, u odnosuna torzo, bile srazmerno kratke; moguæe je da su uvek hodali sa nogama delimièno povijenim, to jest savijenim u kolenima, kao u nekom blagom poluèuènju.

Ne, nisu bili lepi. Ne po dananjim shvatanjima lepote.Ali bili su ljudska biæa. Nesumnjivo ljudska. Oiaj i obrij neandertalca i st

rpaj ga u koulju i farmerice: verovatno æe moæi da se eta ulicom bilo kog grada na svtu, a da ne privuèe nièiju panju.

"A èuj ovaj deo, Timi!" Gospoðica Felouz je vukla prst po stranici i èitala muglasno. "Njegov mozak bio je veoma veliki. Mozak se kod kostura meri po kranijalnom kapacitetu, to znaèi po konkretnoj zapremini, u kubnim centimetrima, lobanjske upljine. Kod modernog homo sapiensa proseèni kranijalni kapacitet iznosi oko 1400do 1500 kubnih centimetara. Neki mukarci imaju kranijalni kapacitet od samo 1100do 1200 cm3. Proseèni neandertalski kapacitet mozga iznosio je oko 1600 cm3 kod mukaraca i oko 1350 cm3 kod ena. To je iznad odgovarajuæih proseènih vrednosti kod homosapiensa." Frknula je. "ta kae na to, Timi? 'Iznad odgovarajuæih proseènih vrednostid homo sapiensa'!"

Timi joj se osmehnuo. Maltene kao da je razumeo! Ali gospoðica Felouz je znala da za to nema izgleda. Nije razumeo.

"Naravno", reèe ona, "nije stvarno vana velièina lobanje, vaan je kvalitet moga unutra. Slonovi imaju veæe lobanje nego valjda iko drugi, ali za algebru nisu s

posobni. Dodue, nisam ni ja, ali ja bar umem da èitam knjigu i vozim kola, a pokai mi slona koji to ume! ta misli, Timi, da li sam smena? to ovako prièam s tobom?" Deèlice bilo je ozbiljno; ponudio joj je dva-tri coktanja. "Ali tebi treba neko skim bi ovde prièao. A i meni. Doði èaskom ovamo, Timi, je l' moe?" Pozvala ga je pokreima prsta. Gledao ju je 'belo'; ostao je na svom mestu. "Doði ovamo, kod mene, Timi. Hoæu neto da ti pokaem."

Ali on ni da makne. Lepa je to matarija bila, zamiljati da on poèinje da shvata njene reèi; ali Edit je dobro znala da iza te matarije ne stoji nita stvarno.

Zato je ona prila njemu, sela pored njega i pruila mu knjigu koju je do tada èitala. Na levoj stranici bio je crte, umetnièka rekonstrukcija izgleda neandertal



skog lica. Masivna, proseda muka glava, sa tim tipiènim ispruenim ustima, velikim pljosnatim nosem i umrenom bradurinom. Glava mu je bila pognuta napred iz ramena, usne malo povuèene unazad tako da su se zubi videli. Lice divljaka, svakako. Moglobi se nazvati i grubim: od te èinjenice nije bilo uzmaka.

Ipak, u oèima te naslikane glave iskrièila je nesumnjiva inteligencija. A izraz lica nagovetavao je - ta? Tragediju? Bol u srcu i dui?

Nacrtani divljak zurio je u daljinu kao da gleda kroz mnoga hiljadugodita. Kao da vidi jedan svet u kome vie nema nijednog pripadnika njegove rase, nijednog osim ovog malog deèaka koji i ne bi trebalo da bude tu.

"Kako ti on izgleda, Timi? Da li ga uopte prepoznaje? Da li ti iole lièi naono kako je tvoj narod stvarno izgledao?"

Timi kvrcnu nekoliko puta. Knjigu je pogledao jednom, ali bez ikakvog primetnog zanimanja.

Gospoðica Felouz nekoliko puta kucnu prstom po slici. Onda dohvati Timijaza ruku i poloi mu aku na tu stranicu, da mu skrene panju na ilustraciju.

On to jednostavno nije razumeo. Èinilo se da mu taj lik na stranici ne znaèiba nita.

Gladio je stranicu akom, nezainteresovano i udaljeno, kao da je glatkoæa hartije bila jedina osobina te knjige koja mu je privukla panju. Onda je zavrnuo ipodigao donji ugao stranice i poèeo dokono da ga vuèe, tako da je stranica poèela da se cepa iz knjige.

"Ne!" uzviknu gospoðica Felouz i brzim, refleksnim gestom odvuèe deèakovu aku d knjige, odmah ga pljesnuvi po ruci. Udarac je bio lak, ali je znaèio nesumnjivi prekor.

Timi se zapilji u nju. Oèi su mu blistale od besa. Zareao je, uasavajuæim zvuom, a njegova aka se pretvorila u kande; njome je opet posegnuo prema knjizi.Ona mu izmaèe knjigu iz dohvata.Spustio se naglo na kolena i nastavio da rei na nju. Zvuèalo je stravièno: du

boki, avetinjski zvuk, oèi prevrnute nagore ka njoj, usne povuèene unazad, zubi iskeeni; jeziva grimasa gneva.

"O, Timi, Timi..." Suze se poèee nagomilavati u njenim oèima, osetila je kakose u njoj diu ogromna oseæanja poraza, oèajanja - èak i straha.

Vuèe se po podu i rei kao mala, divlja zver, pomisli ona zgroeno. Kao da binajradije skoèio na nju i zaklao je zubima. Kao to je maloèas navalio da cepa knjigu.

O, Timi...Onda je, ipak, prinudila sebe da se smiri. Ovako se ne reaguje na deèji is

pad. ta je ona oèekivala? Deèko ima èetiri godine, najvie. Doao je iz neke primitivn

menske kulture. Nikad u ivotu nije video knjigu. Da li se sad oèekuje od njega da pristupi knjizi sa potovanjem i divljenjem i da uètivo zahvali dadilji to je stavilataj dragoceni izvor informacija na raspolaganje njegovom mladom umu eljnom znanja?

Èak i dananji èetvorogodinjaci iz finih i obrazovanih porodica, podseti ona sbe, umeju da cepaju knjige. Ponekad i da ree i da se keze i da izgledaju besno kad ih pljesne po rukama zbog cepanja stranica. I niko ne misli da su male, divljezveri, samo zbog takvog ponaanja. Ne - kad imaju tako malo godina. Pa ni Timi nije zver, nego je samo mali deèak, mali, divlji deèak koji se naao utamnièen u jednom svtu koji ne moe ni da poène da shvata.

Gospoðica Felouz paljivo ostavi knjige koje je dobila od Mekintajera u jedan od svojih ormariæa sa zakljuèavanjem. Kad se vratila u drugu sobu, videla je da jeTimi opet miran i da se igra svojim igraèkama kao da se nita èudno nije desilo.

Ljubav prema Timiju zapljusnu njeno srce kao poplava. elela je da ga zamoli da joj oprosti to je, bar prividno, jo jednom tako brzo digla ruke od njega. Ali kakva bi bila korist od toga? On njene reèi ne bi razumeo, nimalo.

Dobro, postoji i drugi naèin."Mislim da je vreme za griziæ, Timi. A?"

SAOPTAVANJE ISTINE

26.Kasnije toga dana, doktor Mekintajer je doao u kuæu lutaka, u svoju drugu p



osetu Timiju. Kad je uao, gospoðica Felouz je rekla: "Hvala vam za knjige, doktore. elim da vas uverim da sam vrlo temeljito radila svoj domaæi zadatak."

Mekintajer joj uputi svoj odmeren, mali, ne osobito zraèni osmeh. "Drago mi je to sam bio u moguænosti da vam pomognem, gospoðice Felouz."

"Htela bih da znam jo poneto. Nastaviæu da èitam, ali poto ste ovde, pomislisam da vas pitam..."

Paleoantropolog se opet nasmei, ali sada sa jo manje sjaja. Bilo je vie nego oèigledno da mu je stalo da preðe na posao sa neandertalskim detetom i da nema nimalo volje da zastane i odgovara na beznaèajna pitanja jedne dadilje. Meðutim, poslefijaska njegove prethodne posete gospoðica Felouz je bila reena da ne dozvoli Mekintajeru da, silinom svoje nauène radoznalosti, natera Timija u suze. Rad sa Timijemovog puta æe iæi lagano, tempom koji ona bude odredila, ili rada neæe biti uopte. Njea reè biæe zakon: Hoskinsova fraza, ali Edit ju je prihvatila kao svoju.

"Ako vam mogu pomoæi, gospoðice Felouz - u vezi sa neèim to niste mogli naæi ujigama..."

"Reè je o jednom sredinjem pitanju koje me uznemirava od poèetka mog rada saTimijem. Svi se slaemo da su neandertalci bili ljudi. Pokuavam da utvrdim koliko su bili ljudi. Koliko su nam bliski - gde su sliènosti, a gde razlike. Pri tom mi nisu toliko vane fizièke razlike, jer one se lepo vide, a osim toga prouèila sam tekstove koje ste doneli. Imam na umu kulturne razlike. I razlike u inteligenciji. Dakle, one stvari koje zaista odreðuju ljudskost."

"Pa, gospoðice Felouz, to su upravo stvari koje ja pokuavam da otkrijem, zato sam tu. Svrha testova koje æu dati Timiju upravo je otkrivanje..."

"To razumem. Prvo mi recite ta je veæ poznato."

Mekintajerove usne trznue se nervozno. On provuèe prste kroz svoju finu, sjajnu kosu boje zlata."Konkretno ta?""Danas sam proèitala da su dve rase, neandertalska i ova naa moderna, ivele

jedna uz drugu, u Evropi i na Bliskom Istoku, tokom moda stotinu hiljada godina,u vreme ledenih razdoblja."

"Izraz 'rase' nije sasvim taèan, gospoðice Felouz. Razne 'rase' èoveèanstva, u mislu kako mi danas koristimo tu reè, u meðusobnom su srodstvu koje je daleko blie nego nae srodstvo sa neandertalcima. Moda je bolje da kaemo 'dve podvrste' kad govorimo o nama i neandertalcima. Oni su pripadali podvrsti homo sapiens neanderthalensis, dok smo mi klasifikovani kao homo sapiens sapiens."

"U redu. Ali te dve podvrste ivele su naporedo, jedna uz drugu.""Izgleda da jesu, bar u nekim oblastima. Naime, u toplijim zonama - nean

dertalci su verovatno sami drali sve hladnije zone, zato to su bili bolje prilagoðeni tamonjim uslovima. Naravno, to su bile vrlo male populacije, grupice meðusobno razdvojene ogromnim rastojanjima. Sasvim je moguæe da su neka neandertalska plemena ivela vekovima bez i jednog jedinog susreta sa homo sapiens sapiensom. Opet, moguæeje da su u nekim oblastima bili najblii susedi, naroèito kada se poslednje ledenodoba primaklo kraju i kada je sve veæi deo Evrope postajao nastanjiv za nae pretke."

"Znaèi, vi ne verujete da postoji i najmanji izgledi da su neandiæi bili takoðe nai preci."

"O, ne. Oni su zasebna grupa, oni su evoluciona grana koja se odvojila iosamostalila. Tako bar smatraju gotovo svi dananji nauènici. Bili su nam dovoljnobliski za meðusobno sparivanje i za ukrtanje vrsta; neki fosilni nalazi ukazuju nato da je i do toga dolazilo. Ali gotovo je sigurno da su se oni preteno drali na o

dstojanju, saèuvali su svoje gene i dali su vrlo malo, ili nimalo doprinosa dananjoj ljudskoj genetskoj meavini.""Ljudi iz zabaèenih umskih predela. Roðaci sa sela.""To nije lo opis", reèe Mekintajer."Hvala. A da li su bili manje inteligentni nego homo sapiens sapiens?"Opet je izgledao nestrpljiv. "To je neto o èemu se ja zaista ne mogu izjanja

vati, gospoðice Felouz, dok mi ne dozvolite da preðem na malo ozbiljnije testiranjeTimijevih mentalnih kapaciteta i njegovih sposobnosti za..."

"ta biste, nagaðajuæi, rekli, na osnovu onog to ste znali do ovog popodneva.""Manje inteligentni."



"Na èemu se to zasniva, doktore Mekintajer? Na predrasudama u korist sapiensa?"

Mekintajerov delikatni ten pocrvene obilato. "Zatraili ste da obrazujem svoje miljenje pre nego to mi je data prilika da pregledam jedini pravi uzorak ikaddostupan nauci. ta drugo moe moj odgovor biti nego izraz mojih predrasuda? Ta reè to i znaèi: rasuðivati pre, unapred; latinski - prejudicirati."

"Da, da, to razumem. Ali sigurno je zasnovano na neèem konkretnom. Na èemu?"Savlaðujuæi se, Mekintajer reèe: "Mousterijanski nivo kulture - a to je na str

i termin za kulturu neandertalaca, mousterijanska kultura - nije bio mnogo visoki nije pokazao mnogo napretka tokom stotina i stotina vekova svoga trajanja. Naneandertalskim nalazitima imate jednostavno kremeno oruje, koje se proticanjem vremena nije tako reæi nimalo izmenilo. Za razliku od toga, linija sapiensa je ostvarivala stalna unapreðenja svoje tehnologije tokom celog paleolita, a tako je nastavila i do dana dananjeg, pa se zato i dogodilo da mi, sapiensi, evo donesomo iz dubina vremena neandertalsko dete, a ne oni nae." Mekintajer zastade da doðe do daha. "Osim toga, nije nam poznato da je postojala ikakva neandertalska umetnost, nijedna skulptura, nijedna peæinska slika, ni traga ma kakvom ukraavanju koje bi se moglo smatrati religijskim. Pretpostavljamo da su morali imati nekakvu religiju,jer nalazili smo neandertalske grobove, a vrsta koja sahranjuje svoje mrtve mora, gotovo sigurno, imati nekakvo verovanje u ivot posle smrti, pa prema tome i u via duhovna biæa. Ali neandertalska stanita koja smo ispitali, a ona su malobrojna, ne daju dokaza ni o èemu to bi bilo iznad najjednostavnijeg, najosnovnijeg lovno-skupljaèkog plemenskog ivota. Kao to pomenuh pre neki dan, mi èak nismo sasvim sigurni nda su oni bili fizioloki sposobni da govore. Ili da su imali intelektualnu sposo

bnost za govor, èak i ako im je struktura grkljana i jezika omoguæavala da stvarajugovorne glasove."Gospoðica Felouz je oseæala kako tone u sumornost, kao u moèvaru. Bacila je po

gled ka Timiju, zadovoljna to on ne moe da razume Mekintajerove reèi."Znaèi, vi mislite da su oni bili intelektualno nia rasa? Mislim, u poreðenju

sa homo sapiens sapiensom?""Svakako moramo biti tog miljenja, na osnovu onoga to smo dosad doznali",

reèe Mekintajer. "S druge strane, to moda nije sasvim poteno prema njima. Jer, neandertalcima moda nisu bile potrebne kulturne ljokice i ðinðuve koje je subvrsta sapienssapiens smatrala znaèajnim. Mousterijanski alati, iako jednostavni, bili su savrenoprilagoðeni poslovima koji su se pred njih postavljali: ubijanju sitne divljaèi, seckanju mesa, guljenju koa, obaranju stabala i slièno. Ako neandertalci nisu slikaliniti vajali - ko zna, moda su jednostavno verovali da bi takve delatnosti bile b

ogohulne. Nemamo dokaza da nisu tako mislili. U nekim kulturama skoranjijim od njihove postojale su zabrane u vezi sa pravljenjem slikanih likova, znate.""Ali ipak mislite da su neandertalci bili nia rasa. Nia podvrsta, hoæu reæi.""Mislim. To je predrasuda, gospoðice Felouz, èista predrasuda, priznaæu tu èinj

nicu otvoreno. ta mogu, kad sam pripadnik homo sapiens sapiensa. Mogu ja i da zastupam neandertalsku stranu, ali èinjenica ostaje da ih, u osnovi, vidim kao priglupi i nenapredni oblik ljudskog roda, oblik koji su nadmanevrisali, a zatim i unitili pripadnici naeg naroda. Naravno, ako je reè o fizièkoj nadmoænosti, stvari su drugje. Ako uzmemo u obzir uslove za ivot u vremenu neandertalaca, moglo bi se èak reæi da su neandertalci bili nadreðeni oblik. A znaci te nadreðenosti moda su ba one crte nnjima koje smatramo runim i ivotinjskim."

"Dajte mi neki primer.""Nos", reèe Mekintajer i pokaza prstom ka Timiju. "Njegov nos je mnogo veæi

nego nos dananjeg deteta.""Jeste. Tako je.""Neko bi mogao reæi da je to ruan nos, zato to je toliko irok i debeo i toli

o izbaèen napred.""Neki bi to mogli kazati", saglasi se gospoðica Felouz hladno."Meðutim, razmotrite sa kakvom klimom se morao boriti èovek paleolita. Velik

i deo Evrope bio je pokriven permafrostom. Neprekidni suvi i hladni vetar duvaoje preko sredinjih ravnica. U ma koje doba godine mogao je pasti sneg. Znate kakoje kad morate da diete zaista hladan vazduh. Ali jedna od svrha kojima ljudski nos slui jeste zagrevanje i ovlaivanje udahnutog vazduha koji je krenuo ka pluæima. t



je nos veæi, utoliko je veæa i njegova grejna moæ.""Mislite, nos nam slui kao nekakav radijator?""Taèno tako. Celokupna graða neandertalskog lica kao da je podeena da spreèi p

odor hladnog vazduha u pluæa - ali i prodor hladnoæe ka mozgu; ne zaboravite da se arterije koje snabdevaju mozak krvlju nalaze odmah iza nosnih prolaza. Taj velikineandertalski nos, postavljen toliko napred, zatim izuzetno veliki maksilarni sinusi, kao i veliki preènik krvnih sudova koji snabdevaju lice - sve su to moda bila prilagoðavanja na glacijalnu ivotnu sredinu, zahvaljujuæi kojima je neandertalac izdravao hladnoæu mnogo lake nego nai preci. Pa i ta masivna muskulatura, i zdepasta gaða tela..."

"Znaèi, taj takozvani 'grubi' izgled neandertalca moda je bio samo ishod prirodnog odabiranja, specijalizovani evolucioni odgovor na surove uslove sa kojima se èovek morao boriti u Evropi ledenih doba."

"Upravo tako.""Ako su bili tako dobro opremljeni za opstanak", reèe gospoðica Felouz, "ond

a zato su izumrli? Promenila se klima, pa njihove specijalizacije vie nisu donosile prednost?"

Mekintajer teko uzdahnu. "Pitanje propasti neandertalaca, gospoðice Felouz,tako je nesreæno, tako puno nesuglasica..."

"Pa, kakvo je vae miljenje? Da li su oni jednostavno istrebljeni, zato to su bili tako spore pameti kako vi, izgleda, smatrate? Ili su njihove posebne genetske odlike nestale zato to su se kroz meovite brakove stopili sa naom linijom? Ilije bila neka kombinacija te dve..."

"Mogu li vas podsetiti, gospoðice Felouz, da ja ovde danas imam i izvestan

posao da uradim?" reèe Mekintajer. U njegovim oèima se poèelo pokazivati gubljenje strpljenja. "Iako veoma volim da sa vama raspravljam o neandertalcima, ostaje èinjenica da u ovoj sobi imamo jednog pravog ivog neandertalca koji èeka da ga prouèavamo,a ja imam na raspolaganju samo ogranièeno vreme za..."

"Pa, poènite, onda, doktore Mekintajer", reèe gospoðica Felouz rezignirano. "Pregledajte Timija koliko god hoæete. Nas dvoje æemo prièati nekom drugom prilikom. Samo, nemojte uznemiriti deèaka kao proli put."

27.Doðe vreme i za prvu konferenciju za tampu - za prvo pokazivanje Timija jav

nosti. Gospoðica Felouz je sa time odugovlaèila koliko god je mogla. Ali Hoskins jenavaljivao. Javnost je, govorio je neprestano, bitna za finansiranje ovog projekta. Sad je neporeciva èinjenica da je deèakovo fizièko stanje odlièno, da ga nije uhvat

la nikakva dvadesetprvovekovna bakterijska infekcija i da je sposoban da izdri jednu takvu stresnu situaciju kao to je susret sa novinarima; prema tome, stvar sejednostavno mora obaviti.

Moda je reè gospoðice Felouz bila zakon, ali bilo je sasvim jasno da ipak postoji jedna reè koju ona ovog puta ne sme da kae. Jer u ovom sluèaju Hoskins ne bi prihvatio 'ne' kao odgovor.

"Onda hoæu da ogranièim javno pokazivanje Timija na pet minuta", reèe ona."Traili su petnaest.""Mogli su oni da zatrae i dan i po, doktore Hoskinse. Ali ja smatram da j

e pet minuta prihvatljivi maksimum.""Deset, gospoðice Felouz."Videla je odluènost na njegovom licu."Onda deset, ali da to bude neporeciva gornja granica. Pa i to samo ako

ne pokae znake velikog uznemirenja.""Vi znate da æe pokazati znake uznemirenja", reèe Hoskins. "Ne mogu tek takoda dozvolim da zbog malo mrcanja reporteri budu izbaèeni napolje."

"Ne govorim ja o malo mrcanja, doktore. Govorim o histeriji, o dubokim psihosomatskim reakcijama, o takvima koje bi mogle ugroziti i njegov ivot, kad budepoèela ta masovna invazija na njegov ivotni prostor. Seæate se kako je podivljao onenoæi kad su ga doveli ovamo."

"Bio je te noæi uplaen do besvesti.""A vi mislite da se neæe ponovo toliko uplaiti kad gomila televizijskih kam

era bude uperena u njegovo lice? I bleteæa, vruæa svetla? I kad rulja nepoznatih ljud



i utrèi i poène da mu postavlja pitanja, dernjajuæi se?""Gospoðice Felouz...""Uostalom, koliko vi to izvetaèa mislite da pustite unutra?"Hoskins je zaæutao i u mislima prebrojao. "Najverovatnije bi bilo dvanaest

ak.""Troje.""Gospoðice Felouz!""Stasisni mehur je mali. To je Timijevo pribeite. Ako dozvolite da unutra

prodre ogromna osvajaèka horda - pavijana...""Biæe to nauèni izvetaèi, kao Kandid Devenej.""Fino. Troje njih.""Vi ste ba reili da budete teki, zar ne?""Imam ovde jedno dete koje treba da negujem. Za to me plaæate, a to i name

ravam da radim. Ako sam vam suvie teka za saradnju, uvek me moete otpustiti, znate."

Te reèi su joj iskliznule neoèekivano. Gospoðica Felouz oseti iznenadni proboduzbunjenosti. A ta ako Hoskins iskoristi ovaj njen blef i otpusti je? A namestonje pozove neku od onih odbaèenih kandidatkinja - svakako je bilo odbijenih kandidatkinja - da se brine o Timiju?

Meðutim, zamisao o otputanju kao da je uplaila Hoskinsa koliko i nju."Ja to ne elim da uèinim, gospoðice Felouz. To vi veoma dobro znate.""Onda me sluajte. Predstava o novinarskoj zajednièkoj grupi ovde nije nepoz

nata, zar ne? Neka vai dragoceni predstavnici medija izaberu troje delegata koji æe, kao 'pul', doæi i razgledati Timija. A jo bolje bi bilo da stoje izvan ulaza u st

asisni mehur, a da im ja samo pokaem Timija. Nek podele te informacije sa svima ostalima. Recite im da bi vie od troje bilo opasno za deèakovo zdravlje i za njegovumentalnu stabilnost."

"Èetvoro, gospoðice Felouz?""Troje.""Zgromiæe me ako im kaem da...""Troje."Hoskins je zurio u nju. Onda se poèe smejati. "U redu, gospoðice Felouz. Pob

eda je vaa. Troje medijskih ljudi. Ali moæi æe da ga gledaju ukupno deset minuta. Saoptiæu im da, ako ele nekom da se ale, treba da se ale Timijevoj negovateljici, a neni."

28.

Kasnije toga dana stigla su gospoda novinari. Taènije, dva gospodina i jedna dama: Don Anderhil iz 'Tajmsa', Sten Vaington iz 'Gloub Net' kablovske televizije i Margaret En Krofort iz 'Rojtersa'.

Gospoðica Felouz podigla je Timija u naruèje i drala ga na rubu stasisa, a onse grèevito drao za nju; oni su nametali kamere i kroz otvorena vrata joj saoptavalsvoje zahteve, ne ulazeæi u mehur. Trudila se da im ispunjava elje najbolje to je umela, okretala je Timija tako i ovako, da bi oni iz raznih uglova videli njegovolice i glavu.

"Je li deèko ili devojèica?" upita ena iz 'Rojtersa'."Deèko", reèe gospoðica Felouz odseèno."Izgleda gotovo kao ljudsko biæe", reèe Anderhil iz 'Tajmsa'."On to i jeste.""Nama je reèeno da je neandertalac. Ako nam vi sada kaete da je ljudsko biæe.

.." "Ja vas uveravam", odjeknu Hoskinsov glas iznenada, iza nje, "da ovde nije bilo nikakve prevare. Dete je autentièni homo sapiens neanderthalensis."

"A homo sapiens neanderthalensis", reèe gospoðica Felouz resko, "jeste jedanoblik homo sapiensa. Ovaj deèko je ljudsko biæe u istoj meri kao vi i ja."

"Ali sa majmunskim licem", reèe Vaington, èovek kablovske televizije. "Mi ovde imamo majmuna-deèaka. Kako se ponaa, dadiljo? Kao majmun?"

"Ponaa se taèno kao i ma koji mali deèko", kresnu gospoðica Felouz, koja je sasvakim daljim trenutkom sve dublje zalazila u ratoborni odbrambeni stav. Timi seuz njeno rame silno vrpoljio. Èula ga je kako izgovara tihe, male kvrckaje straha



. "On ni u kom smislu nije majmun-deèak. Njegove facijalne crte jesu crte neandertalske grane ljudskog roda. Njegovo ponaanje je ponaanje sasvim normalnog ljudskogdeteta. Inteligentan je i reaguje dobro, osim ako se uplai gomile buènih, nepoznatih ljudi. Zove se Timoti - Timi. Krajnje je pogreno smatrati ga..."

"Timoti?" reèe èovek iz 'Tajmsa'. "Kakav je smisao toga imena u ovom sluèaju?"Gospoðica Felouz pocrvene. "Pa, nema tu nekog posebnog smisla. To je, jedn

ostavno, njegovo ime.""Bilo mu je privezano za rukav kad je doao?" upita 'Gloub Net'."Ja sam mu dala to ime.""Timi majmunarac", reèe 'Gloub Net'.Troje reportera se nasmejae. Gospoðica Felouz oseti da joj se bes blii taèki

ad ga moda neæe moæi obuzdati."Pa, zar ga ne moete staviti na pod?" doviknu ena iz 'Rojtersa'. "Da vidim

o kako to hoda.""To ne mogu, jer je dete suvie uplaeno", reèe gospoðica Felouz, pitajuæi se d

i oni oèekuju da Timi hoda vukuæi zgrèene ake po podu. "Suvie uplaeno", ponovi ona. to ne vidite? Zar to nije oèigledno?"

Zaista, Timi je uzdisao sve dublje i dublje, hvatajuæi zalet za glasno plakanje. Ono sada poèe: prodorni, oèajni krici isprekidani reanjima i coktanjima. To jetrajalo i trajalo. Oseæala je drhtanje njegovog tela uz njeno. Smeh, vruæi reflektori, bara pitanja - deèko se sasvim uplaio.

"Gospoðice Felouz - gospoðice Felouz...""Nema vie pitanja!" uzviknu ona. "Konferencija za tampu je zavrena."Okrenula se naglo, èvrsto dreæi Timija, i krenula ka drugoj, unutranjoj sobi

Prola je brzim korakom pored Hoskinsa, èije je lice bilo stegnuto od zaprepaæenja, alkoji joj je ipak brzo, napeto klimnuo glavom i uputio maleni smeak odobravanja.Bilo je dovoljno dva-tri minuta da se deèak smiri. Napetost je postepeno n

estala iz njegovog malog, uzdrhtalog tela, a strah iz njegovog lica.Konferencija za tampu! - pomisli gospoðica Felouz ogorèeno. Za dete od èetiri

odine. Muèenik mali! ta li æe sledeæe da mu rade?Ubrzo je izila iz te sobe, sva zajapurena od indignacije. Za sobom je zat

vorila Timijeva vrata. Ono troje reportera jo su bili tamo, zgureni u prostoru odmah iza ulaznih vrata stasisnog mehura. Edit zakoraèi kroz stasisnu barijeru i suoèise s njima napolju.

"Zar vam nije bilo dosta?" upita ona. "Celo popodne biæe mi potrebno da popravim tetu koju ste vi veæ naneli duevnom miru ovog deèaka. Zato ne odete, sada?"

"Imamo samo jo nekoliko pitanja, gospoðice Felouz. Ako se slaete..."

Pogledala je Hoskinsa kao da od njega oèekuje da neto uèini. On je slegnuo ramenima i uputio joj nejaki osmeh, kao da predlae strpljenje."Ako bismo mogli saznati neto o vaoj biografiji, gospoðice Felouz..." reèe ro

tersovka.Hoskins brzo ubaci: "Moemo vam dati primerke izvetaja o dosadanjim profesio

nalnim postignuæima gospoðice Felouz, ako elite, gospoðo Kroford.""Da. Dajte nam, molim vas.""Da li je struèna za oblast vremeplovstva?""Gospoðica Felouz je veoma iskusna bolnièarka za decu", reèe Hoskins. "Doveden

a je u firmu 'Stasis Tehnologije' upravo da bi se brinula o Timiju.""I ta nameravate da radite sa... Timijem", upita tajmsovac, "sad kad ga i

mate?""Pa", reèe Hoskins, "sa moje taèke gledanja, glavna svrha neandertalskog pro

jekta bila je, jednostavno, da utvrdimo da li imamo sposobnost da izvedemo nianjenje i zahvatanje mete u srazmerno bliskoj prolosti, u paleolitu, sa taènoæu potrebnomda se ovamo prenese ivi organizam. U svim naim ranijim uspesima, kao to znate, ciljje bio milionima godina daleko u prolosti. A sad, samo èetrdeset hiljada. To je postignuto - i mi idemo dalje, radiæemo na sve uzanijem i finijem nianjenju, sa eljomda mete budu u sve blioj prolosti. Ali, naravno, sada je kod nas jedino ivo neandertalsko dete, stvorenje koje je na rubu da bude ljudsko biæe ili, zapravo, veæ i jeste ljudsko biæe. Antropolozi i psiholozi se, prirodno, veoma zanimaju za njega, tako da æe ono biti predmet pomnih prouèavanja."

"Koliko æete ga zadrati?"



"Sve dok nam taj prostor ne bude potrebniji nego Timi. A to moe potrajatiitekako dugo."

Kablovac reèe: "Moete li ga izvesti na otvoreni prostor, da bismo postaviliopremu za subeterièni prenos, tako da nai gledaoci dobiju stvarno dobru predstavu?"

Gospoðica Felouz glasno proèisti grlo.Ali Hoskins je bio za korak ispred nje. "ao mi je, ali dete se ne moe izvo

diti iz stasisa.""Dobro, kaite nam jo jednom, ta je taj va stasis, zapravo?" upita Krofordov

iz 'Rojtersa'."Tja." Hoskins dozvoli sebi jedan od svojih kratkih osmeha. "To bi se mo

ralo poprilièno objanjavati - opirnije, bojim se, nego to bi vae èitaoce i gledaoceom trenutku zanimalo. Ali mogu vam dati kratki rezime. U stasisu, vreme kakvo poznajemo ne postoji. Ove sobe su u unutranjosti jednog nevidljivog mehura koji, zapravo, nije deo naeg Vaseljene. Mogli bismo reæi da je to jedan nepovrediv prostorzatvoren sam u sebe. Iz tog razloga je dete i moglo biti onako ugrabljeno iz vremena."

"E, èekajte malo", pobuni se Anderhil iz 'Tajmsa'. "Nepovrediv? Zatvoren sam u sebe? Ova negovateljica ulazi tamo i izlazi."

"To bi isto mogao svako od vas", reèe Hoskins èinjeniènim tonom. "Kad to radite, kreæete se uporedo sa linijama temporalne sile, tako da nema velikog gubitka niti dobitka energije. Ali dete je uzeto iz prolosti. Kretalo se popreèno u odnosu natemporalne linije sile, to znaèi da je nakupilo u sebi temporalni potencijal. Timijev izlazak u Vaseljenu, nau Vaseljenu, apsorbovao bi toliko energije da bi prego

reli svi kablovi u ovoj ustanovi, a verovatno bi i èitav grad ostao bez struje. Kad je Timi stigao, svakojako ðubre je prispelo sa njim, zemlja, granèice, ljunak i slièo; mi smo sve to sakupili i ostavili u jedno spremite u zadnjem delu mehura. Kadse bude ukazala prilika, poslaæemo sve to tamo odakle je dolo. Ali iz stasisne zonene smemo ni to malo izneti."

Dok im je Hoskins govorio, reporteri su brzo pisali svoje beleke. GospoðiciFelouz se èinilo da ne razumeju mnogo, kao i da su sigurni da ni njihova publikaneæe razumeti mnogo. Ali reèi su zvuèale nauèno, a to je bilo jedino vano.

Mukarac iz 'Gloub Neta' reèe: "Moete li doæi na svekanalni intervju veèeras, tore Hoskinse?"

"Mislim da æe se to moæi urediti", uzvrati Hoskins odmah."Ali deèko ne moe doæi", reèe gospoðica Felouz."Ne moe", sloi se Hoskins. "Deèko ne moe. Meðutim, ja æu vrlo rado odgovorit

sva vaa dalja pitanja. A sada, molim vas, ako moemo isprazniti ovu zonu..."Gospoðica Felouz je bez aljenja posmatrala njihov odlazak.Zatvorila je vrata i èula kako se elektriène brave sa krgutom sklapaju. Staja

la je tu jo nekoliko trenutaka, razmiljajuæi o svemu to je izgovoreno.Opet je bilo reèi o tom nagomilavanju temporalnog potencijala, o strahu od

izmetanja iz stasisa makar i malih predmeta koji su pomaknuti napred u vremenu,o naglim skokovima u troenju energije. Zapamtila je koliko se Hoskins uznemirio kad je profesor Adamevski uhvaæen u pokuaju da provercuje uzorak rude iz jednog stasisnog polja, a setila se i objanjenja koja joj je Hoskins kasnije dao. Veliki deotoga brzo je izmakao njenoj panji, ali jednu stvar je sada videla sa stranom jasnoæom: to je bio onaj zakljuèak koji je ranije dotakla, ali na koji nije obratila ozbiljnu panju. Timi je osuðen da nikad ne vidi nita od ovog sveta u koji je - bez svogarazumevanja i pristanka - gurnut. Ovaj mehur biæe ceo njegov svemir, dokle god on

bude boravio u dvadeset prvom veku.Timi je zatvorenik, i uvek æe ostati zatvorenik. Ne zbog neke proizvoljneodluke doktora Hoskinsa, nego zbog neumoljivih zakona onoga procesa kojim je ugrabljen iz svog vremena. Nije reè o tome da Hoskins neæe da ga pusti ni na tren iz zone stasisa. Hoskins ne moe da ga pusti napolje.

U seæanje joj se vratie reèi iz njenog razgovora sa Hoskinsom one veèeri kad jTimi doveden.

Valja imati na umu samo jedno pravilo: tom deèaku se nikad ne sme dozvoliti da iziðe iz ovih prostorija. Nikad. Ni za jedan jedini tren. Ni iz kog razloga.Ni u cilju spasavanja njegovog ivota. Ni u cilju spasavanja vaeg ivota, gospoðice Fe



ouz.U to vreme gospoðica Felouz nije obratila mnogo panje na ovlano objanjenje k

je je od Hoskinsa dobila. Reè je o energiji, kazao joj je. Postoje tu odreðeni zakoni oèuvanja energije. Tad je morala da misli o nekim drugim, daleko hitnijim stvarima. A sada joj je sve bilo u dovoljnoj meri jasno. Tih nekoliko sobica u kuæi lutaka ostaæe zauvek granice Timijevog sveta.

Jadno dete. Jadno dete.Najednom je shvatila da joj teku suze. Pourila je u sobu da tei Timija.

29.Hoskins se pripremao da proglasi poèetak sastanka odbora direktora, kad mu

telefon zazvoni. Zapiljio se razdraeno u tu spravu. ta je sad?Telefon je nastavio da zvoni."Izvinite", reèe on, gledajuæi po sobi. Prebaci telefon na 'samo-audio' moda

litet rada, pa reèe: "Hoskins"."Doktore Hoskinse, Brus Manhajm ovde. Èlan Saveta za zakonsko zastupanje d

ece, to mislim da vam je poznato."Hoskins se uzdra da se ne zakalje."Da, doktore Manhajme. ta mogu da uèinim za vas?""Gledao sam vas na televiziji sinoæ, naravno. Onaj mali neandertalski deèak.

Opèinjavajuæe, opèinjavajuæe; krajnje èudesno nauèno ostvarenje!""Pa, hvala. A...""Ali, naravno, ta situacija pokreæe izvesna moralna i etièka pitanja. to misl

im da vam je poznato. Uzeti dete iz jedne tuðe kulture, odvojiti ga od njegove por

odice, u kojoj je gajeno, pa ga preneti u nau eru..." Manhajm zastade. "Mislim daje potrebno da porazgovaramo o tome, doktore Hoskinse.""Moda i jeste. Ali u ovom trenutku...""A, pa ne u ovom trenutku", reèe Manhajm vedrim, lakim tonom. "Uopte nisam

to nameravao. Samo bih hteo da predloim da se dogovorimo o terminu kad æemo moæi opirije da raspravimo o pitanjima koja..."

"Da", reèe Hoskins i prevrte oèi ka plafonu. "Naravno. Naravno, doktore Manhajm. Ostavite va broj mojoj sekretarici, a ona æe vas onda pozvati to ranije bude moguæe, pa æemo zakazati razgovor."

"Vrlo dobro, doktore Hoskinse. Mnogo vam hvala."Hoskins spusti slualicu, pa pogleda sumorno po prostoriji."Brus Manhajm", reèe on alosnim glasom. "Slavni deèji advokat. Hoæe da razgova

a sa mnom o ovom deèku. Boe, Boe! Bilo je neizbeno, zar ne? I, evo, dabome, dolo je

30.Tokom nedelja koje su usledile gospoðica Felouz je oseæala da postepeno sras

ta sa preduzeæem 'Stasis Tehnologije', postaje njegov sastavni deo. Dali su joj zasebnu kancelariju, sa njenim imenom na vratima, i to u blizini kuæe lutaka (Timijev stasisni mehur nikad nije prestala da naziva tako). Raskinut je njen prvobitniugovor, a Hoskins joj je dao novi, sa znatnom poviicom plate. Moda je sudbina htela da se njih dvoje povremeno sukobljavaju, ali sumnje nije bilo da je Edit uspela da stekne njegovo potovanje. Kuæu lutaka su pokrili plafonom, kao to je Edit od poèetka zahtevala; nametaj su dopunili i poboljali; dodali su jo jedno kupatilo, kao bolje smetajne kapacitete za liène stvari gospoðice Felouz.

Hoskins joj je rekao da se na zemljitu koje je u vlasnitvu firme moe obezbediti i zaseban stan za nju, da ne bi morala da bude na dunosti dvadeset èetiri sata

dnevno. To je odbila. "Hoæu da ostanem blizu Timija kad spava", objasnila je. "Onse skoro svake noæi budi plaèuæi. Izgleda da ima vrlo ivopisne snove - a i zastraujuekla bih. Ja uspevam da ga uteim. Ne verujem da bi iko drugi to mogao."

Gospoðica Felouz je ipak povremeno odlazila iz prostorija firme, vie zbog uverenja da tako treba nego iz elje da to èini. Odlazila je u grad da obavi sitne poslove - da uloi neto u banku, da kupi neku igraèku ili odevni predmet za Timija, a jednom je èak otila u bioskop. Ali tokom tih izlazaka uvek se oseæala nelagodno to nijuz Timija, uvek je elela da se to pre vrati. Nita joj nije bilo vano osim tog deèaTokom svih godina rada u bolnici nikad nije stvarno primetila koliko joj je ivotpotpuno usredsreðen na decu, koliko su slabe njene veze sa spoljanjim svetom. To j



e postalo izuzetno jasno sad kad je i stanovala na radnom mestu. Imala je malo elje za vezom sa ma kim i ma èim izvan, èak nije elela ni da viða svoje malobrojne prijaeljice, koje su veæinom bile bolnièarke kao i ona. Bilo joj je dovoljno da s njima poprièa telefonom; nije oseæala jaku potrebu da ih vidi.

Tokom jednog od tih izleta u grad poèela je da shvata koliko se temeljitoprivikla na Timija. Jednog dana je, naime, uhvatila sebe kako zuri u nekog obiènogdeèaka na ulici i kritièki razmilja o njegovoj runoæi: èelo uspravno i visoko, vrh dvilice stri napred, obrve u ravni èela, nosiæ jadan i mali. Morala je da se strese dabi prekinula tu zaèaranost.

Ona je prihvatila Timija takvog kakav jeste i vie nije videla nita naroèito èdno i neobièno u njemu, ali èinilo se da se i Timi prilièno brzo uhodava u svom novom votu. Sve manje se plaio nepoznatih osoba; snovi kao da su ga manje muèili nego ranije; uz Edit se sad ponaao oputeno kao da mu je majka. Sam se oblaèio i svlaèio. Njegv najèeæi odevni predmet bio je jednodelni triko sa rukavima i nogavicama; u njega jeTimi ulazio sa jasnim znacima da je zadovoljan to to ume da izvede. Nauèio je da pije iz èae i da upotrebljava - iako nespretno - plastiènu viljuku, pomoæu koje je unohranu u usta.

Èak se èinilo i da pokuava da nauèi engleski.Gospoðica Felouz nije postigla nikakav uspeh u odgonetanju Timijevog jezik

a saèinjenog od reanja i kvrckanja. Hoskins je, zaista, bio snimio sve od poèetka, paje Edit presluavala Timijeve izjave i po nekoliko puta, ali u njima nije pronalanikakav razaznatljiv obrazac reèi. Bila su to samo kvrckanja i samo reanja. Izvesnezvuke Timi je stvarao kad je bio gladan, neke druge kad je bio umoran, treæe kadse plaio. Ali kao to je Hoskins odavno ukazao, i psi i maèke reaguju prepoznatljivim

zvucima na pojedine situacije, pa ipak niko nikad nije razabrao konkretne 'reèi'nekog pseæeg ili maèjeg 'jezika'.Moda ona samo nije uspevala da èuje Timijeve lingvistièke obrasce. A takvih o

brazaca je moda u njegovom govoru bilo. I sad je bila sigurna da on odista govorinekim jezikom - ali jezikom koji je od modernih jezika toliko udaljen po strukturi, da niko ivi ne moe ni da poène da shvata kako je ustrojen. Meðutim, u nekim sumonijim trenucima plaila se da æe se na kraju pokazati da Timi jednostavno nije u stanju da nauèi pravi jezik, moda zato to su neandertalci suvie nisko na evolucionoj letvici i nemaju intelektualni kapacitet za govor, ili zato to je Timi veæ proao svojeformativne godine u drutvu ljudi koji su govorili samo najjednostavnijim, najprimitivnijim jezikom, pa je sad prekasno da nauèi neto sloenije.

Svojevremeno je prouèavala problematiku feralne dece - to æe reæi, dece koja sdue vremena provela u divljini, u primitivnim podruèjima, iveæi sasvim sama i prakti

ivotinjski - pa je znala da ta deca, èak i kad budu pronaðena i vraæena u civilizacij, obièno nikad ne razviju sposobnost da izgovore vie od nekoliko jednostavnih mumlanja. Pokazalo se da dete, èak i ako ima sve fizioloke i psiholoke preduslove za govor, mora dobiti i prave podsticaje za uèenje, i to u ranim godinama ivota, inaèe nikadneæe nauèiti da govori.

Gospoðica Felouz je oèajnièki prieljkivala da Timi dokae da su ona i doktor Mntajer u tom pogledu u zabludi i da izbije argumente iz ruku svima onima koji misle da on nije èovek. A koja crta razdvaja ljude od ivotinja jasnije nego sposobnost govora?

"Mleko", reèe ona pokazujuæi prstom. "Èaa mleka."Timi naèini zvuke koje je ona smatrala zvucima gladi."Da. Gladan. Hoæe mleko?"Nikakvog odgovora.

Ona pokua drugim naèinom."Timi - ti. Ti - Timi." Pokazivala je prstom.Buljio je u njen prst. I æutao."Timi eta.""Timi jede.""Timi se smeje.""Ja - Felouz. Ti - Timi."I svaki put, nita.Ovo je beznadeno, razmiljala je gospoðica Felouz gorko. Nema nade, nema, nem

a!



"Prièa?""Pije?""Jede?""Smeje?""Jede", reèe Timi iznenada.Bila je toliko zapanjena da je maltene ispustila tanjir pun hrane koju j

e upravo pripremila za njega."Kai to ponovo!""Jede."Isti zvuci. Nije bilo stvarno razgovetno. Zvuèalo je vie kao "Jehe". Edit n

ije stvarno èula nikakvo 'd'. Ali po kontekstu, trebalo bi da tu bude ba 'd'.Pruila je tanjir prema njemu, ali tako visoko da ga on nije mogao dohvati

ti."Jehe!" reèe on ponovo, sa vie odluènosti."Jede?" pitala je Edit. "Hoæe jede?""Jeeeehe!" To je sad bilo stvarno nestrpljivo."Evo", reèe gospoðica Felouz. "Jede, da, Timi. Jede Timi! Tvoja hrana!""Jehe", reèe on zadovoljno, dohvati viljuku i navali svojski na hranu.Posle ga je pitala: "Da li je bilo dobro? Da li ti se ruèak dopao?"Ali to je, veæ, bilo zahtevanje neèeg to je bilo iznad njegovih moguænosti. Ip

k, nije htela sad da odustane. Posle prve reèi mogu doæi i druge. Moraju doæi druge.Uperila je prst u njega. "Timi.""Mmm-mmmm", reèe on.Da li je to bio njegov naèin da kae 'Timi'?

"Hoæe Timi jede jo? Jede?"Pokazala je prstom ka njemu, pa prema svojim ustima i naèinila pokrete jela. On ju je gledao, ali nita nije govorio. A i zato bi? Nije vie bio gladan.

Ali on zna da se zove Timi. Valjda zna?"Timi", reèe ona opet, i pokaza ka njemu."Mmm-mmm", reèe on i kucnu se po grudima.Sumnje nije moglo biti. Sva je pretrnula, zapljusnuo ju je talas oseæanja

- ponosa? radosti? zaprepaæenja? Sva tri. Na trenutak joj se uèinilo da æe joj suze grnuti na oèi.

Onda je pojurila do interkoma. "Doktore Hoskinse! Hoæete li doæi, molim vas?A bilo bi dobro da zovete i doktora Mekintajera!"

31.

"Na telefonu je opet Brus Manhajm, doktore Hoskinse."Hoskins je zurio u slualicu u svojoj ruci kao da se pretvorila u zmiju. Treæi Manhajmov poziv u nepune dve nedelje. Ipak, potrudio se da progovori tonom veselja.

"O, da, gospodin Manhajm! Ba je lepo èuti vas!""Samo sam eleo da vas obavestim da sam o ishodima naeg vrlo prijateljskog

prolonedeljnog razgovora poprièao sa mojim savetodavnim odborom.""Da?" reèe Hoskins, vie ne tako veseljaèki. On, za razliku od Manhajma, nije

imao utisak da je prolonedeljni razgovor bio mnogo prijateljski. Pre bi rekao daje posredi bio razgovor u kome se jedna strana trpala u tuða posla, nametala i sveu svemu ponaala odvratno.

"Rekao sam im da ste na moja preliminarna raspitivanja odgovorili na veoma zadovoljavajuæi naèin."

"Drago mi je to to èujem.""Ovde preovlaðuje oseæanje da mi, zasad, neæemo eleti da preduzimamo nikakve acije u vezi sa tim neandertalskim deèakom, ali da æemo morati da nastavimo sa pomnimpraæenjem situacije, dok ne upotpunimo svoja prouèavanja celog tog pitanja. Zvaæu vasiduæe nedelje, sa jednim daljim spiskom elemenata koji treba da budu razjanjeni. Smatrao sam da biste voleli to da znate."

"Ovaj... da", reèe Hoskins. "Ba vam hvala to ste me o tome obavestili, gospodine Manhajme."

Sklopio je oèi i prisilio sebe da lagano udie i izdie.Ba vam hvala, gospodine Manhajme. Ba je ljubazno od vas to ste nam dozvolil



i da nastavimo na posao, zasad. Naime, samo dok vi ne prouèite ceeeeelo pitanje jako dobro. Hvala. Onol'ko, onol'ko, onol'ko vam hvala.

32.Dan kada je Timi izgovorio svoje prve engleske reèi bio je za gospoðicu Felo

uz èudesan. Ali ubrzo su doli drugi, daleko manje èudesni dani.Problem se sastojao u tome to Timi nije bio samo klinac koga su sticajem

okolnosti dali njoj na èuvanje. On je bio izuzetan nauèni primerak, pa su se nauènicisa svih strana sveta tiskali oko njega, boreæi se meðusobno za povlasticu da ga prouèavaju. Doktor Dejkobs i doktor Mekintajer bili su tek poèetak tog talasa, prvi nagovetaji dolazeæe poplave.

Naravno, njih dvojica su se i sledeæih dana èesto pojavljivala. Imali su sreæuda prvi 'napadnu' Timija i time su stekli nekakvo pravo 'unutranjih', kao da su'iz kuæe'. Ali bilo im je jasno da ne mogu imati monopol na njega. Èitava horda antropologa, psihologa, istorièara kulture i specijalista za desetak drugih oblasti bila je pred vratima, kucajuæi i zahtevajuæi ulazak. A svaki od njih imao je svoj program rada sa tim neandertalskim deèakom.

Èinjenica da je Timi progovorio na engleskom jo je vie razbuktala njihove ambicije. Neki od njih su se ponaali kao da mogu jednostavno da sednu sa Timijem ida mu poènu postavljati pitanja o onome ta je zapamtio iz ivota u paleolitskoj eri:

"Koje vrste ivotinja je tvoje pleme lovilo?""Kakva su bila religijska uverenja tvog naroda?""Da li ste obavljali sezonske migracije?""Da li je bilo ratovanja izmeðu plemena?"

"A izmeðu tvoje i one druge podvrste?"Timi im je bio jedini dostupni izvor podataka. U njihovim umovima sve jekiptelo od raznih pitanja na koja je samo Timi mogao dati odgovor. Kai nam, kai nam, kai nam, kai nam! Hoæemo da znamo sve to se ima znati o tvom narodu i njegovim.

rodbinskim odnosima...totemskim ivotinjama...lingvistièkim grupama...shvatanjima astronomije...tehnolokim vetinama...Ali, dabome, niko nije uspeo da postavi Timiju nijedno od tih oèaravajuæih p

itanja, zato to je Timijev engleski, iako iz dana u dan sve bolji, ostajao ogranièen na reèenice tipa 'Timi jede sad' i 'Èovek ode, ode sad'.

Osim toga, jedino je gospoðica Felouz mogla iole pouzdano da ga razume. Za

druge ljude, pa èak i za one koji su Timija viðali gotovo svakodnevno, njegovi zgusnuti, pridavljeni pokuaji izgovaranja reèi predstavljali su samo daleke nagovetaje nekog znaèenja. Pokazalo se da su ranije pretpostavke o jezièkoj sposobnosti neandertalaca bile bar jednim delom taène: neandertalci su imali intelektualnu sposobnostda govore, pa i anatomsku sposobnost da izgovaraju razumljive reèi, ali zbog graðe jezika i grla nisu mogli da stvore one visoko artikulisane glasove koji su za moderne jezike potrebni. Ili, bar, Timi to nije mogao. Èak je i gospoðica Felouz moralanajèeæe jako da se napregne da bi razabrala ta on to pokuava da kae.

U tom poslu, svi su se oseæali uskraæeno - i Timi, i gospoðica Felouz, i naroèio nauènici koji su toliko èeznuli da ispituju deèaka. Sad se jo bolnije oseæalo kolikoTimi izdvojen. Iako je poèeo da se osposobljava za razgovor sa svojim otmièarima -a to smo mi, pomiljala ge gospoðica Felouz mnogo puta, mi smo njegovi otmièari - on se morao silno truditi da bi preneo èak i najjednostavnije misli jedinoj osobi koja

je uspevala da ga koliko-toliko razume.Koliko usamljen on mora biti! - pomiljala je.I koliko zbunjen i uplaen zbog sve te neprekidne guve oko njega!Davala je sve od sebe da ga zatiti. Nije mogla i nije htela da natera seb

e na prihvatanje saznanja da je samo uèesnica u jednom nauènom eksperimentu. Svakakoje to bila, ali u sreditu eksperimenta nalo se jedno malo, nesreæno dete, a Edit nije mogla dozvoliti da se prema tom detetu postupa iskljuèivo kao prema nauènom uzorku.

Fiziolozi su mu odredili posebnu ishranu. Ona mu je kupovala igraèke. Dodijavali su joj zahtevima da se Timi slika rentgenom, da mu se uzimaju uzorci krvi



, pa èak i kose. Ona ga je uèila pesmama i pesmicama za malu decu. Podvrgavali su Timija obimnim i zamornim testovima refleksa i koordinacije, otrine vida i sluha, intuitivne inteligencije. Posle ga je gospoðica Felouz teila, grlila i mazila sve dok se Timi ne bi opet smirio.

Zahtevali su sve vie i vie njegovog vremena.Ona je insistirala da ta svakodnevna izlaganja 'inkviziciji' moraju biti

vremenski strogo ogranièena. Njeni stavovi pobeðivali su najèeæe, ali ne uvek. Nauèniji su dolazili u posete smatrali su, nesumnjivo, da je gospoðica Felouz strailo, èudovite, prepreka sticanju znanja, ena zadrta i nerazumna. Gospoðica Felouz nije marilaza to. Nek misle ta im volja; ona se brine za Timijevu, a ne za njihovu dobrobit.

Njen jedini, bar kakav-takav 'saveznik' bio je Hoskins. Dolazio je skorosvakog dana u posetu kuæi lutaka. Gospoðici Felouz je bilo jasno da je Hoskinsu dobrodola svaka prilika za izmicanje od sve teih direktorskih poslova u firmi i da se, uz to, i emotivno vezao za dete koje je izazivalo toliku guvu; ali njoj se takoðeèinilo da Hoskins voli i da razgovara sa njom.

(Sad je veæ i znala to-ta o njemu. On je pronaao metod za analizovanje reflesija koje se od mezonskog zraka, poslatog u prolost, odbijaju do sadanjosti; on jebio jedan od pronalazaèa metoda za uspostavljanje stasisa; njegovo ponaanje, èesto hladno i strogo slubeno, bilo mu je naèin za prikrivanje stvarne, blage prirode kojusu pojedini ljudi uspevali veoma lako da zloupotrebe; a to se braka tièe, ooo, da,bio je oenjen, sasvim nesumnjivo i sreæno oenjen.)

Jednog dana Hoskins je uao upravo u èasu kad je Edit imala 'erupciju' ljutnje.

Taj dan je iao loe, veoma loe. Banuli su neki fiziolozi iz Kalifornije, èitaa ekipa, sa novim nizom testova kroz koje su hteli da provedu Timija odmah, odmah; neto u vezi sa graðom karlice i dranjem tela. U tim testovima trebalo je upotrebiti neku zamrenu skalameriju od hladnih metalnih poluga i trebalo je da ih Timi poprilièno gura i pritiska. Timi u tom èasu nije bio osobito raspoloen da ga guraju i potiskuju izmeðu hladnih metalnih poluga. Gospoða Felouz je posmatrala kako s njim manipuliu kao da je neka laboratorijska ivotinja, a onda je osetila u sebi vreli talas elje da ih sve pobije.

"Dosta!" uzviknula je konaèno. "Napolje! Napolje!"Blenuli su u nju."Rekla sam, napolje! Ispitivanje je zavreno. Deèko je umoran. Zavræete mu nog

e i optereæujete kièmu. Zar ne vidite da plaèe? Napolje! Napolje!""Ali, gospoðice Felouz..."

Poèela je da prikuplja njihove instrumente. Oni su ih, opet, hitro dograbili iz njenih ruku. Pokazala je ispruenim prstom ka vratima, a oni su, gunðajuæi izmeðusebe, brzo izili napolje.

Zurila je za njima, slepa od besa; pitala se kakav je nepodnoljivi upad sad na redu. Timi je stajao iza nje i jecao. Onda je shvatila da je Hoskins tu.

"Neki problem?" upita on.Besno se zagledala u njega. "Jo kako!"Okrenula se Timiju i naèinila jedan pokret, a on joj je pritrèao, doskoèio u n

jeno naruèje, uhvatio se rukama i nogama za nju. Èula ga je kako mrmlja neto, vrlo tiho, reèi koje nije mogla razabrati. Prigrlila ga je jaèe.

Hoskins reèe sumornim glasom: "On ne izgleda sreæan.""Da li biste vi bili, na njegovom mestu? Svakog dana ga spopadaju sa tim

uzorcima krvi i raznim èaèkanjima i testiranjima. Trebalo je da vidite ta su maloèas

okuali da mu urade - izgledalo je kao pokuaj da se proveri na koji naèin su mu nogeuglavljene u telo. A i hranu su mu promenili. Ova sintetièka dijeta na kojoj ga Dejkobs dri jo od ponedeljka - ja to ne bih dala ni svinji."

"Doktor Dejkobs kae da æe mu to dati veæu snagu, da bi bolje izdrao...""Izdrao ta? Jo obimnija testiranja?""Treba da imate na umu, gospoðice Felouz, da je osnovna svrha ovog eksperi

menta da saznamo najvie to moemo o...""Ja to imam na umu, doktore Hoskinse. Ali vi imajte na umu da nam ovo ov

de nije hrèak ili zamorèe ili impanza, nego pravo ljudsko biæe.""To niko ne porièe", reèe Hoskins. "Meðutim..."



Opet mu je upala u reè. "Ali ipak svi vi prenebregavate èinjenicu da on jeste ono to jeste, ljudsko biæe, ljudsko dete. Pretpostavljam da ga vidite samo kao nekog malog majmuna u pantalonicama i da mislite da moete..."

"Mi ga ne vidimo kao...""Vidite ga! Tako ga vidite! Doktore Hoskinse, ja insistiram. Rekli ste m

i da Timijev dolazak 'postavlja vau kompaniju na mapu'. Ako imate iole ikakvo oseæanje zahvalnosti za to, morate drati te ljude podalje od Timija bar dok on ne odraste dovoljno da malo bolje razume ta se od njega hoæe. Posle pojedinih neprijatnihsusreta sa njima, on ima noæne more, nesanicu, ponekad satima cvili. I zato vas sad upozoravam..." (njen bes odskoèi do iznenadnog vrhunca) "...da ih vie neæu putati uutra! Neæu!"

(Shvatila je da joj je glas veæ neko vreme postajao sve jaèi i da je, zapravo, veæ poèela da vièe. Ali nije se mogla uzdrati.)

Hoskins ju je gledao duboko zabrinut."Oprostite", reèe ona nekoliko trenutaka posle toga, tonom daleko umerenij

im. "Nisam htela tako da se dernjam.""Shvatam da ste uznemireni. Shvatam i zato.""Hvala.""Doktor Dejkobs me uverava da je deèakovo zdravlje odlièno i da neæe biti nima

o narueno ovim ispitivanjima kojima je Timi... podvrgnut.""Onda doktor Dejkobs treba i da prespava jednu noæ ovde, pa æe moda drugaèije

sagleda stvari", reèe gospoðica Felouz. Videla je iznenaðenje u Hoskinsovim oèima i odah pocrvenela zbog drugog, nehotiènog i slabo verovatnog znaèenja tih reèi koje je upravo izrekla. "Neka èuje kako Timi plaèe u mraku. Neka vidi kako ja moram da idem u T

imijevu sobu da ga drim i da mu pevam uspavanke. Neæe biti narueno, doktore Hoskinse? Ako nije narueno svim ovim, to je zato to je Timi proveo prvih nekoliko godina svog ivota pod najgroznijim zamislivim uslovima i nekako ih preiveo. Dete koje u toku ledenog doba preivi zimu verovatno moe da preivi i mnoga æukanja i oprobavanja otrane ljudi u belim mantilima. Ali iz toga ne proistièe da su takvi postupci dobriza Timija."

"Biæe potrebno da porazgovaramo o vremenskom planu istraivaèkog rada veæ na sldeæoj sednici naeg osoblja."

"Da. I imaæe o èemu da se raspravlja. Treba podsetiti sve i svakoga da Timiima pravo na human tretman. Ima pravo da se prema njemu postupa ljudski."

Hoskins se osmehnuo. Pogledala ga je upitno."Upravo sam razmiljao o tome koliko ste se promenili od onog prvog dana,

kad ste se onoliko ljutili to sam vam utrapio malog neandertalca. Bili ste voljni

da date ostavku, seæate se?""Nikad ja ne bih dala ostavku", reèe gospoðica Felouz tiho."Rekli ste 'ostaæu uz njega - jo neko vreme'. Ba tim reèima. Izgledali ste vr

o uzbunjeno. Morao sam da vas ubeðujem da æete se stvarno brinuti o detetu, a ne o nekakvom malom primatu koji treba da bude stavljen u zooloki vrt."

Gospoðica Felouz je oborila pogled. Tiho reèe: "Pa, valjda u prvi mah nisamsasvim razumela..." i zaæuta.

Pogledala je Timija, koji se jo èvrsto drao za nju. Sad je bio mnogo smireniji. Stavila ga je na tlo, pljesnula ga po turu i poslala ga u sobu sa igraèkama. Utrenutku kad je Timi otvarao vrata te sobe, Hoskins baci pogled u nju i kratkose nasmei, videæi koliko igraèaka ima unutra.

"Boga mi, ima toga, ima", reèe on."To jadno dete zasluuje igraèke. Nita drugo osim tih igraèaka nema, a zaraðuj

h onim kroz ta prolazi.""Naravno. Naravno. Treba da mu nabavimo i vie. Poslaæu vam narudbenicu. Sve o bi po vaem miljenju on voleo da ima..."

Gospoðica Felouz se toplo osmehnu. "Volite vi Timija, je l' tako da ga volite?"

"Kako bih mogao da ga ne volim? Tako tvrd momèiæ! Tako hrabar.""Hrabar jeste.""A hrabri ste i vi, gospoðice Felouz."Nije znala ta bi sad to trebalo da znaèi. Stajali su nekoliko trenutaka æuteæi

tako suoèeni. Hoskins kao da je spustio svoj odbrambeni "gard". Videla je u njego



vim oèima duboki umor.Reèe, iskreno zabrinuta: "Izgledate premoreno, doktore Hoskinse.""Zar izgledam, gospoðice Felouz?" Nasmejao se, ne mnogo uverljivo. "Onda æu

morati da se vebam da izgledam ivahnije.""Da li je iskrsao neki problem za koji bi ja trebalo da znam?""Problem?" Ovo kao da ga je iznenadilo. "Ne, nema problema! Odakle vam t

akva pomisao? Imam posao koji od mene mnogo trai, to je sve. Ne zbog neke naroèitesloenosti, znate. Meni sloenost ne smeta. Ali ovo nije zanimanje kojim najvie volimda se bavim. Kad bih mogao jednostavno opet da se bacim na laboratorijski rad..." Odmahnuo je glavom. "Dobro, to sad nije vano. Uzeo sam u obzir vau albu, gospoðicFelouz. Videæemo ta moemo uraditi u smislu da bar malo smanjimo Timijev program istraivaèkih razgovora. Naime, onoliko koliko legitimno moemo, imajuæi u vidu veliku vat sveg onog znanja koje se od Timija moe dobiti. Siguran sam da me shvatate."

"Sigurna sam da shvatam", reèe gospoðica Felouz, tonom koji je moda bio malèicprevie suv.

DRUTVO ZA RATZora je bila i nebo je imalo mrtvu, sivu boju; otar vetar duvao je iz dva

pravca odjednom. Jedan beli komadiæ Meseca jo se video, kao kotani no okaèen na nebMukarci iz Drutva za rat spremali su se da siðu niz breg, do uæa i do svetilita sa ma od svetlucavog kamena.

Znalica je stajala po strani, gledajuæi ih sa izvesne udaljenosti; elela jeda moe poæi s njima dole.

Uvek mukarci dobiju da rade sve to je zanimljivo, i to uvek isti mukarci, o

ni mladi, puni sokova. Matori, kao Srebren i Vo i 'Onaj koji se bori kao lav' daju saoptenja i nareðenja, ali mladi, Volkodrev i Prolom i Ognjeokac i Pticohvat i jo trojica ili èetvorica njih, e, oni stvarno delaju. I to su oni èlanovi plemena kojisu zaista ivi, razmiljala je Znalica, zavideæi im estoko.

Kad se u ravnicama pojavi divljaè, oni su Drutvo za lov. Poènu da otre vrhovekopalja, omotavaju zglavkove stopala trakama tamnog vuèjeg krzna da bi dobili brzinu i krvoednost, kreæu u lov, nagone mamute u stampedo preko litica, ili se sjate oko nekog bespomoænog, zalutalog nosoroga i bodu ga dok ne padne, ili bacaju kamenove sa konopcima na hitre irvase u nadi da æe ih saplesti i oboriti. Posle nose ilivuku plen do tabora, pevajuæi i pleuæi s likovanjem; tad svako iziðe da ih hvali i daizvikuje njihova imena, a kad se meso skuva, lovci prvi biraju koje æe komade uzeti i jesti - srce, mozak i druge dobre delove.

A kad neko uèini prestup ili kad poglavica stigne do kraja svojih dana i m

ora da bude poslat na sledeæi svet, oni postaju Drutvo za ubijanje, stavljaju na glavu maske od medveðe koe i izvlaèe batinu smrti, napravljenu od slonovaèe, to, zapravznaèi od kljove mamuta; odlaze sa svojom rtvom malo dalje, na neko mesto gde pogledi plemena ne dopiru, i tamo urade ono to se mora uraditi. Posle toga vraæaju se sveèano, u povorci po jedan, pevajuæi Pesmu sledeæeg sveta, èije je pevanje dozvoljeno samomukarcima, i to jedino èlanovima Drutva za ubijanje.

A kad u blizini vreba neprijatelj, vreme je da mukarci, isti ti mukarci, postanu Drutvo za rat, da se namau trakama plave boje preko pleæa, a crvene oko bedara, i da se ogrnu utim lavljim ogrtaèima. Kao to su radili upravo sad. Na tome im jeZnalica gorko zavidela. Stajali su nagi u krugu, nervozno se aleæi i smejuæi, a starizanatlija Jahaè Mamuta privodio je kraju meanje pigmenata. Mukarci ovog plemena jedino u ratu boje telo; a poslednji rat bio je davno, pa su se pigmenti sad moralizameati iznova. To je dugotrajan posao. Ali Jahaè Mamuta je znao kako se kamen mel

je i kako se dobijeni prah mea sa antilopinom maæu da bi se drao za kou. Sedeo je prtenih nogu, poguren nad svojim poslom. Èlanovi Drutva za rat èekali su da zavri. Izio je kotane cevi sa pigmentima; poèeo je da mea masnoæu sa prahom u jednoj kamenoj èji. I najzad su boje bile spremne. Jahaè Mamuta pruio je èiniju sa crvenom bojom Prolomu Gorskom, a onu sa plavom bojom Mladojelenu; ostali stadoe u red da budu obojeni.

Smeh i ale postadoe glasniji. Mukarci su se plaili onog to æe biti posle; su se toliko smejali. Dvojica bojitelja koristili su èetke od lisièjeg repa, a to jebio dodatni razlog za smeh, jer su golicale. Lako je bilo izvuæi jednu uzanu, plavu traku preko leða i drugu, iroku i plavu, preko prsa, i dodati plavu Boginjinu taèk



u na samom grlu, na mestu gde onaj tvrdi deo grla malo stri, i jo jednu istu takvuiznad srca. Meðutim, bojenje donjih delova stvaralo je komediju. Prvo iroka crvenatraka po dnu trbuha, taèno iznad mesta gde su muki delovi; ta traka se mora produiti u levo i desno, oko bedara, i iznad zadnjice, pa sastaviti u pun krug. Onda sepo jednom uskom crvenom trakom obaviju i jedna i druga butina, odmah ispod mukihdelova; najzad, ono to ih je uvek zasmejavalo, Boginjina crvena pruga du celog dugaèkog mukog dela i jo po jedna crvena taèka na ona dva loptasta muka dela koji visemah iza tog izduenog. Prolom je velièanstvenim pokretima nanosio boju tamo dole, amukarci su glumili da ih ba to neizdrljivo golica. A moda nisu ni glumili.

Pa, nastavite, razmiljala je Znalica. Obojite i mene! Nemam muke delove, ali moete nacrtati crvene pruge oko mojih bedara i na vrhovima dojki, posluiæe jednako dobro kad poène bitka. Jer ja sam ratnik sasvim jednako kao ma ko od vas. Sasvimjednako.

Veæ su bili pri kraju tog posla. Obojeni su bili svi mukarci, osim samih bojitelja. Sad je Prolom namazao donje are Mladojelenu, a Mladojelen gornje are Prolomu; onda su razmenili zdele sa bojom, pa je Mladojelen crtao crveno Prolomu, aProlom je crtao plavo Mladojelenu. Onda su svi vezali oko struka svoje bedrene omotaèe, a oko pleæa lavlje ogrtaèe, pa dohvatili koplja, spremni da vode rat.

Zapravo, maltene spremni. Trebalo je jo da Boginjina ena izgovori reèi rataiznad njih, pred one tri medveðe lobanje. Znalica je videla da dve mlaðe Boginjine ene veæ postavljaju medveðe lobanje, rasporeðene kao da treba zapreèiti stazu koja vodi ndole, i da najstarija Boginjina ena oblaèi onu posebnu odedu koju mora nositi kad daje ratni blagoslov.

Znalica pogleda niz brdo, ka uæu i ka svetilitu sa svetlucavim kamenom. Tamo

nikog nije bilo.Sve æe ovo biti uzalud ako su Drugi otili negde drugde. Boginjina ena je javila da su oko svetilita otisci stopala svei; koliko se, meðutim, Boginjina ena razumu te stvari? Lovac nije. To to je ona videla moda su otisci tri dana stari. Dakle, Drugi mogu biti veæ daleko.

Sad samo treba brzo siæi dole i obaviti na oltaru one obrede koje Srebrensmatra potrebnim; posle toga Narod se moe opet okrenuti na istok i krenuti odavde, u ravne prazne hladne zemlje gde Drugi retko zalaze, da tamo nastavi sa svojim ivotom. Moda zapravo nema potrebe da se napred alje Drutvo za rat da pronjuka okoetilita i uveri se da nema posakrivanih Drugih u blizini; ako je tako, onda Srebren traæi dragoceno vreme. Godina odmièe. Dani postaju kraæi. Uskoro æe sneg padati svakg dana. Potrebno je da Narod brzo zavri ono radi èega je ovde doao i da naðe neko bezedno mesto gde moe da se nastani i izdri rðave mesece koji dolaze.

Meðutim, Boginjina ena je najverovatnije u pravu, Drugi jesu tu negde. Dogodiæe se rat; mukarci æe ginuti; moda ne samo mukarci.Prolo-èuva joj priðe s leða i reèe joj maltene u samo uho: "Boginja vrlo otro

upa prema nama u poslednje vreme. Prvo nam je uzela onog deèaka, a sad nas je uvela usred Drugih."

Znalica slegnu ramenima. "Ne vidim Druge. Veæ dva dana smo ovde, a jo nikonije video nikakve Druge."

"Ali tu su. Èekaju nas, sakriveni dole, spremni za napad. Ja to znam.""Kako zna?""Sanjala sam", reèe Prolo-èuva. "Bili su nevidljivi, kao stvorenja od izmagli

ce, onda su postali napola èvrsti kao senke, a posle toga su poèeli da iskaèu iz zemlje svud oko nas i da nas ubijaju."

Znalica se nasmeja grubo. "Jo jedan mraèni san."

"Jo jedan?""Pretprole noæi Srebren je sanjao da je opet deèak i da je zaao u more, a kadje izlazio iz mora poèeo je iz koraka u korak da stari, pa se za samo nekoliko trenutaka sparuio i postao sav bangav i nejak. To je bio san o smrti, dabome. A sadti sanja da nas oko svetilita èekaju Drugi."

Prolo-èuva klimnu glavom. "tavie, Boginja je odnela deèaka Grom-Obraza, a ninam za uzvrat dala nijedan znak svog zadovoljstva. Mislim da bi trebalo da odemoodavde, ne èekajuæi da obavimo ma kakve sveèanosti dole kod tog oltara."

"Ali Srebren kae da ih moramo obaviti.""Srebren Oblak postaje, sa godinama, bojaljiv i slab", reèe Prolo-èuva.



Znalica se razljuæeno okrete ka èuvarici istorije. "Da ne bi ti volela da bude poglavica umesto njega?"

"Ja?" Prolo-èuva se osmehnula. "Ne ja, Znalice. Nikakve veze sa poglavièkim poslom neæu da imam. Ako na svetu postoji ijedna ena koja u srcu èezne da bude poglavica, onda si to, po mom utisku, ti, Znalice; a ja nemam apetita za takve terete.Ipak, mislim da je moda dolo vreme da Srebren Oblak poloi dole svoj èarobni tap, i u, i ogrtaè."

"Nije dolo.""Sve je stariji i sve slabiji. U oku mu vidi zamor.""Jak je i mudar", reèe Znalica, ne osobito ubeðeno."Zna da govori neto to nije istina.""Je l' to tako, Prolo-èuvo? Je l' to tako?""Polako, eno. Ako me udari, reæi æu ljudima da te bace niz brdo.""Rekla si da laem.""Rekla sam da govori neto to nije istina.""Pa, ista stvar.""Laljivica koja lae i samu sebe nije laljivica, nego je glupaèa. Ti zna i j

nam i Boginjina ena zna da Srebren vie nije podoban za poglavicu. Svaka od nas trije to pomislila i kazala na svoj naèin. A kad i mukarci poènu to da uviðaju, Drutvo ubijanje moraæe da obavi svoj posao."

"Moe biti", reèe Znalica nelagodno."Onda, zato ga brani?""ao mi ga je. Ne elim da bude prisiljen da umre.""Kako je to neno od tebe. Ali poglavica zna kako treba raditi. Pamti li da

ne kad je Crni Sneg bio poglavica, pa kad je oboleo i poèeo da povraæa zelenu uè i kadnikakvo leèenje nije pomoglo, kako je ustao i rekao pred svima nama da je njegovovreme dolo? Da li je i tren oklevao? Tako isto je uèinio pre njega i Gorodiv, Srebrenov otac, kad sam ja bila devojka. Ti tada jo nisi bila roðena. Gorodiv je bio veliki poglavica; ali jednog dana je rekao, suvie sam star, ne mogu vie da budem poglavica, i pre nego to je pala noæ bio je mrtav. A tako mora biti i sa Srebrenom."

"Ne jo. Ne jo."Prolo-èuva hladno reèe: "Èak i ako nas uvede u propast? A to èini moda ovog t

ka. Bila je greka dolaziti ovamo; to sada vidim, iako u prvi mah nisam videla. Zato ga toliko brani? On ti nije nita. Nisam znala ni da ti se sviða."

"Ako Srebren umre, ko æe, po tvom miljenju, biti poglavica umesto njega?""Ognjeoki, valjda.""Dabome. Ognjeoki!" Znalica se iscerila osvetoljubivo. "A ja ti kaem, Prol

o-èuvo, vie volim da ostanem sa starim, spetljanim Srebrenom i poginem pod kopljimaDrugih, nego da budem prisiljena da ivim jo deset godina pod upravom Ognjeokog!""A", reèe Prolo-èuva. "Aha! Sad razumem. Stavlja svoje male, liène nesklonost

rema jednom mukarcu ispred zdravog razuma - pa èak i ispred ivota samog, Znalice. Kako je to besmisleno! I kakva si ti budala!"

"Nateraæe me da te ipak tresnem.""Ali zar ne vidi...""Ne", reèe Znalica. "Ne, ne vidim uopte. Ali dosta toga. Gledaj dole, dole!

"Dok su njih dve razgovarale, Boginjina ena je zavrila davanje blagoslova D

rutvu za rat, pa su se mukarci tog Drutva, propisno obojeni i opremljeni, spustiliniz brdo da zauzmu poloaj oko svetilita. Sad su stajali ispred svetilita, rame uz rame, dreæi naperena koplja i zureæi izazivaèkim pogledima na sve strane.

A Drugi su se poèeli pojavljivati, poèeli su se stvarati niotkud, kao ona stvorenja od izmaglice koja su u snu Prolo-èuve stekla telesnost.Odakle doðoe? Sigurno su do sad èuèali u gustom bunju du obale jedne od tih

reka, pogureni, pa ih nije bilo moguæe videti; ili su se, moda, skrivali na neki magièan naèin, tako da su lièili na bunje i zadrali taj izgled sve do èasa kad su ustastupili napred.

Osmorica, moda desetorica. Ne, vie od deset. Znalica pokua da ih broji; iskoristila je prste obeju aka, ali Drugih je bilo jo, neprebrojanih. Moda jo za celu ednu aku brojanja. A Drutvo za rat je imalo samo devet ratnika.

Biæe pokolj. Srebren je poslao sve mlade mukarce ovog plemena u smrt.



"Kako su ogavno runi!" proaputa Prolo-èuva promuklo, grabeæi Znalièinu podlai steuæi je tako jako da je taj stisak poèeo boleti. "Kao èudovita! Kao biæa iz straova! Kad sam ih videla u mome snu, nisu bili ni priblino ovoliko odvratni!"

"Pa, oni prosto lièe na sebe", reèe Znalica. "Tako izgledaju Drugi.""Ti si ih viðala ranije. Ja nisam. Fuj, kakva ravna lica! Pa ti mravi vrato

vi. Noge, ruke - tako dugaèke. Kao kod paukova!""Da, kao kod paukova.""Gledaj. Gledaj."Sad se veæ celo pleme okupilo na jednoj ivici najpogodnijoj za gledanje, o

dmah iznad troreèkog svetilita. Svi pogledi bili su uprti u prizor dole. Znalica zaèuSrebrenovo umno, teko disanje u blizini. Jedno dete je plakalo. Èinilo se da i dve-tri majke plaèu.

Dole se deavalo neto neobièno, maltene nalik na ples.Mukarci Drutva za rat jo su stajali rame uz rame, u jednom ravnom redu, isp

red svetilita. Izgledali su nervozno, ali su drali svoj poloaj, ma koliko u sebi moa prieljkivali da se okrenu i pobegnu.

Naspram njih postrojili su se Drugi, na odstojanju od moda dvadeset koraka. Stajali su i oni rame uz rame: visoki mukarci, èudnog izgleda i ravnih lica, sadugaèkim kopljima u rukama.

Ali nije bilo napada.Dve grupe ratnika jednostavno su stajale tu. Zurili su jedni u druge pre

ko nièije zemlje koja ih je razdvajala. Niko se nije pomicao. Kao da niko nije nidisao. Svi su bili nepomièni kao stene. Mora biti da su ratnici Naroda uplaeni; dali je moguæe, meðutim, da i Drugi oseæaju isti toliki strah? Navodno su Drugi ubice be

z milosti. A ima ih i vie od ratnika Naroda, vie bar za broj prstiju na jednoj aci.A ipak, ne deava se nita. Niko nije voljan da krene.Ognjeoki je uèinio prvi pokuaj da prekine taj zastoj. Stupio je jedan korak

napred. Sledeæeg trenutka i svi ostali èlanovi Drutva za rat stupili su takoðe jedan orak napred.

Ognjeoki na preteæi naèin zatrese koplje, zagleda se besno u Druge i naèini jedan dug, dubok zvuk koji doplovi do posmatraèa na brdu: "Huuuuu."

Drugi su se zagledali izmeðu sebe, mrteæi se. Izgledali su zbunjeni, nesigurni, uznemireni.

Iskoraèi napred i jedan od njih, a onda i ceo njegov red. Zatrese i on kopljem.

"Huuuuu.""Huuuuuu."

"Huuuuuuu."Znalica i Prolo-èuva se pogledae zapanjeno. Oni dole nita ne rade, samo upuæsmene zvuke jedni drugima! Zar se tako poèinju bitke? Moe biti: Znalica o tome nijeimala sigurnog znanja. Ali ako je to pravi naèin da se poène ratovanje, onda ratovipoèinju budalasto.

Moda ni oni mukarci dole nisu sigurni kako bi trebalo da se ponaaju. Ovi ratnici, uvide Znalica, jo nikad nisu ratovali protiv Drugih, tavie nisu nikad do ovog trenutka ni sreli Druge. Jedino je ona imala nekakav raniji susret sa Drugima,onda kad je pored ledenog jezerceta srela jednog usamljenog Drugog. A u to doba, tako davno, taj Drugi se okrenuo i pobegao od nje.

Sad ovi Drugi samo tako stoje, zabrinutih lica, i oponaaju smene zvuke koje im ratnici plemena dobacuju. Iako su brojniji, a èini se i bolje naoruani, nego Drutvo za rat.

Zato? Da li su ti Drugi, od kojih se svako plai, rasa kukavica?"Huuuuu.""Huuuuu.""Huuuuu.""Huuuuu.""Sluaj ih samo", reèe Znalica podsmeljivo. "Zvuèe kao sove."Ba tad se dole primetio neki pokret. Ceo red Drutva za rat naèinio je mali z

aokret u levo, tako da sad svetilitu nisu bili okrenuti taèno leðima, nego pod izvesnim uglom. Isti zaokret izvede i formacija Drugih. Tako su opet bili taèno licem ulice.



Huktanje se nastavljalo. Oba stroja pomicala su se jo nekoliko puta, aliniko nije nigde otiao. Oba stroja su se i vraæala na ranija mesta. Koplja su uzdizana, ali ne i bacana.

"Oni se jedni drugih boje!" reèe Prolo-èuva zapanjeno."Huuuuu.""Huuuuu.""Treba samo da jurnemo na njih", progunða Znalica. "Svi bi se okrenuli i p

obegli istog trenutka!""Huuuuu.""Huuuuu.""Kao sovuljage", reèe Prolo-èuva.Bilo je nepodnoljivo. Ta blokada mogla je potrajati veèno. Znalica vie nije

mogla da trpi. Prila je mestu gde je Jahaè Mamuta sedeo; ispred njega su, na zemlji, leale dve èinije sa ratnim bojama. Zbacila je ogrtaè sa sebe. Jahaè Mamuta die poglka njoj, zbunjen.

"Daj boju", reèe Znalica."Ti ne moe...""Mogu."Sagnula se, hitro dohvatila èiniju sa plavom bojom i nemarno pljusnula po

malo na svaku dojku. Onda je dohvatila crvenu, nacrtala veliki trougao saèinjen odjedne vodoravne linije preko stomaka i dve koje su ile nadole preko butina; i jo malo je pljusnula na tamnu dlaku na svojim preponama. Sad su svi gledali nju. Nije zatraila od Jahaèa Mamuta da joj nacrta ratne linije na leðima, nije htela da gubivreme ubeðujuæi se s njim, pogotovu to nije verovala da bi pristao. Nije bitno. Iona

ko nije imala nameru da dopusti ma kom protivnièkom ratniku da joj vidi leða.Drugi! - pomisli ona rasrðeno. Sve same kukavice!Srebren joj je prilazio; kretao se sa oklevanjem, nastojeæi da potedi svoju

bolesnu nogu."ta radi ti to, Znalice?""Spremam se da vodim va rat umesto vas", reèe ona. Ogrnula je opet odeæu i kr

enula niz brdo, prema svetilitu, sa svetlucavim komadima kamena.

OTPOR

33.Sem Eikmen reèe: "Deri, pusti jo jednom poziv tog tupadije."Hoskins æunu transkript-kocku u prorez maine. Na ekranu kojim je prednji zid

sobe upravnog odbora bio pokriven pojavi se lice Brusa Manhajma; izgledalo je sasvim isto kao na ekranu Hoskinsovog telefona onog dana kad je Manhajm pozvao. Udonjem desnom uglu uporno je treptala, paleæi se i gaseæi, jedna zelena rozeta, to je znaèilo da je poziv snimljen sa znanjem i doputenjem pozivaoca.

Manhajm je bio mlaði èovek, sa punim licem i gustim talasima èvrste, crvene kose, priljubljenim uz glavu. I koa njegovog lica bila je sva crvenkasta. Iako brade veæ godinama nisu bile u modi, osim kod izuzetno mladih i kod izuzetno starih ljudi, Manhajm je nosio kratku, uredno potkresanu bradicu i bunaste, male brkove.

Taj dobro poznati branilac deèjih prava izgledao je veoma iskreno, veoma èestito i veoma ozbiljno.

Hoskinsu se èinilo - i veoma nervirajuæe.Na ekranu, Manhajm reèe: "Situacija je sledeæa, doktore Hoskinse: naa najnovi

ja rasprava nije urodila ba nikakvim plodom, pa ja jednostavno vie ne mogu da vam

verujem na reè da tog deèaka drite u prihvatljivim uslovima.""Zbog èega?" odgovori Hoskins na ekranu. "Je li moja reè iznenada postala nepouzdana?"

"Nije to posredi, doktore. Nemamo razloga da sumnjamo u vau reè. Ali nemamorazloga ni da sve verujemo bez provere, a neki èlanovi mog savetodavnog odbora imaju utisak da sam dosad bio odveæ spreman da prihvatam vaa vrednovanja deèakovog statusa. Sutina je u tome to nismo izvrili inspekciju na licu mesta."

"Govorite o tom detetu kao da je to nekakvo skriveno oruje, doktore Manhajm."

Manhajm se osmehnuo, ali u njegovim bledosivim oèima nije bilo mnogo vesel



osti. "Molim vas da razumete u kakvom sam poloaju. Onaj sektor javnog mnjenja èijisam zastupnik vri znatan pritisak na mene, doktore Hoskinse. Uprkos svim vaim saoptenjima za javnost, mnogi ljudi i dalje su uvereni da dete koje je tako dovedenoi koje ostaje maltene kao robija u samici, na neodreðeno dugo vreme, jeste dete podvrgnuto surovom i nehumanom postupanju."

"Nas dvojica smo o ovome razgovarali vie puta", reèe Hoskins. "To dete dobija najbolju negu na svetu, znate da je tako. Sa njim je dadilja dvadeset èetiri sata na dan, zdravstveno ga pregledaju svakog dana, dobija savreno uravnoteenu ishranu koja je veæ èudesno delovala na njegovo fizièko stanje. Bili bismo ludi kad bismo radili drugaèije, a mi, ta god drugo da smo, ludi nismo."

"Priznajem da ste mi rekli sve to i ranije. Ali ipak do dananjeg dana niste dozvolili da neko doðe spolja i potvrdi sve to to govorite. A pisma koja mi stiusvakog dana - protesti, pritisak zabrinutih pojedinaca..."

"Moda ste vi pod nekim pritiskom, gospodine Manhajm", reèe Hoskins ne ba ljubazno, "ali zar to ne bi moglo biti zbog toga to ste sami, ba vi lièno, pokrenuli celu tu gungulu, pa sad vai ljudi okreæu i prema vama jedan deo te vreline koju ste sami, svojom voljom, izazvali?"

"Tako treba s njim govoriti, Deri, momèino!" reèe Èarli Mek Dermot, ef raèunova.

"Moda je malo preotro, èini mi se", reèe Ned Kesidej. On je bio ef pravnog ojenja; njegova je dunost bila da, u pogledu predostronosti, èak i preteruje.

Na ekranu se nastavljao snimljeni razgovor."...nam sad nita ne znaèi, doktore Hoskinse. Mi se ovde moramo stalno vraæati

na jednu osnovnu istinu: to dete je otrgnuto od svoga doma i svojih roditelja..

." "To neandertalsko dete, gospodine Manhajm. Neandertalci su bili primitivni, divlji, nomadski oblik ljudskog roda. Moe se samo nagaðati da li su imali ikakve domove, pa èak i da li su razumeli postojanje odnosa roditelj-dete u naem dananjemsmislu. Ne moemo to znati, ali sasvim je moguæe da smo izvukli ovo dete iz jedne potpuno divljaènog, neprijateljskog, bednog postojanja - ja bih èak rekao da je to mnogo verovatnije od slike koju vi nudite, a u kojoj mi, toboe, bezobzirno istremo to dete iz njegovog idiliènog malog porodiènog ivota kao na boiænoj razglednici, u pleocenu."

"Da li mi vi to kaete da su neandertalci bili samo ivotinje i nita vie?" upta Manhajm. "Da je dete koje ste doveli iz pleistocena samo nekakav èovekoliki majmun sposoban da ide na dve noge?"

"Naravno ne. Ne pokuavamo da izmiljamo nita slièno. Neandertalci su bili pri

itivni, ali, nesumnjivo, bili su ljudska biæa.""...jer ako pokuavate da tvrdite da va zarobljenik nema ljudska prava zato to nije ljudsko biæe, doktore Hoskinse, onda vam moram ukazati na to da su nauènicisasvim jednoglasni u oceni da je homo neanderthalensis, zapravo, samo podvrsta nae sopstvene rase, homo sapinensa, pa prema tome..."

"Isuse napaæeni Hriste!" eksplodirao je Hoskins tada. "Pa je l' vi mene uopte sluate? Upravo sam uspeo da kaem da priznajemo èinjenicu da Timi jeste èovek."

"Timi?" reèe Manhajm."Da, to dete je ovde dobilo nadimak. Pomenut u svim novinskim izvetajima.

"Ned Kesidej sa strane progunða: "To je verovatno bila greka. Dovodi do prev

elikog poistoveæenja sa tim detetom kao pojedincem. Da nekome ime i taj poène da izgleda suvie stvaran u oèima javnosti; a onda, ako se posle desi neka nevolja..."

"Dete jeste stvarno, Nede", reèe Hoskins. "A nevolja neæe biti nikakvih."Na ekranu Manhajm je govorio: "Vrlo dobro, doktore. Mi smo, dakle saglasni, oko toga da govorimo o ljudskom detetu. Izmeðu nas dvojice nema stvarnog neslaganja ni o jo jednoj bitnoj stvari, a ona se, kao to rekoh maloèas, sastoji u tome tste vi svojevoljno uzeli to dete u vae starateljstvo, iako nemate nikakvo zakonsko pravo na to. Vi ste, u sutini, kidnapovali to dete, mogao bih sasvim preciznoreæi."

"Zakonsko pravo? Po kom zakonu? Gde? Kaite mi koje sam to zakone prekrio.Pokaite mi taj pleistocenski sud koji bi mi mogao suditi!"

"Èinjenica da ljudi pleistocena nemaju sudstvo ne znaèi da nemaju ljudska pr



ava", reèe Manhajm glatko. "Primetiæete da sadanjim vremenom govorim o tom izumrlom narodu. Sad kad je vremeplovstvo postalo stvarnost koja dejstvuje, sve je u sadanjem vremenu. Ako smo u moguænosti da se meamo u ivote ljudi od pre èetrdeset hiljada gdina, onda moramo, neizbeno, proiriti na te ljude sva ona ljudska prava i svu onuuètivost koje, u naem drutvu, smatramo neotuðivim. Vi svakako ne biste pokuali da mite da firma 'Stasis Tehnologije' ima pravo da posegne u neko selo u dananjem Brazilu ili Zairu ili Indoneziji i da tek tako ugrabi ma koje dete, iz æefa, samo zato to tamo..."

"Ovo je jedinstveni opit, od ogromnog nauènog znaèaja, gospodine Manhajm!" zamuca Hoskins.

"Sad mi se èini da vi ne sluate mene, doktore Hoskinse. Ja ne raspravljam opobudama; ja govorim o jednostavnim èinjenicama zakona. Èak i ako se eli izvriti nauistraivanje, da li biste smatrali da imate pravo da se sjurite na neko dete u njegovom rodnom selu u nekoj dananjoj plemenskoj kulturi i da ga dovedete ovamo kako bi ga antropolozi prouèavali, bez obzira na oseæanja njegovih roditelja ili staratelja?"

"Svakako ne.""Ali plemenske kulture iz prolosti su prostor za va slobodan lov?""Pa tu nema analogije", reèe Hoskins. "Prolost je sklopljena knjiga. To det

e, koje mi sad imamo u svome starateljstvu, veæ je mrtvo, gospodine Manhajm, èetrdeset hiljada godina."

Ned Kesidej jeknu i poèe estoko da odmahuje glavom. Hoskins zakljuèi da je Ned sigurno uoèio, u izgovorenim reèima, nova i uznemirujuæa zakonska razgranavanja koja, verovatno, nipoto nije trebalo uvoditi u razgovor.

"Vidim", reèe Manhajm. "Mrtvo dete, a dadilja se trudi oko njega dvadeset èetiri sata dnevno? Ma, hajdete, doktore Hoskinse. Takvo razmiljanje sasvim je neosnovano. U eri plovljenja kroz vreme, ona stara razgranièenja izmeðu pojma 'mrtav' ipojma 'iv' nemaju vie istu vrednost kao pre. Vi ste tu sklopljenu knjigu, koju pomenuste, otvorili i ne moete je sada zatvoriti samo snagom svojih reèi. Sviðalo se tovama ili ne, mi sad ivimo u epohi paradoksa. To dete je ivo jednako kao vi i ja, sad kad ste ga prebacili iz njegove sopstvene ere u nau, a obojica se slaemo u tomeda je ljudsko i da zasluuje da se prema njemu postupa kao prema ma kom drugom detetu. A to nas neposredno vraæa na pitanje nege tog deteta dok je meðu nama. Moemo gazvati rtvom kidnapovanja, ili podjektom jedinstvenog nauènog opita, ili nevoljnimgostom u naoj eri, moemo tu izvoditi semantièke zaokrete koliko god vam je volja - ali, zapravo, jedino vana stvar jeste ta da ste vi proizvoljno izbacili jedno deteiz njegove rodne ivotne sredine, bez pristanka ma koga od onih ljudi kojih se to

ticalo, i sad drite to dete pod kljuèem, u nekakvom izdvojenom prostoru. Moramo lise i dalje vrteti u krugu? Ovde postoji samo jedna tema za razgovor. Vi znate koja. Zastupam veliki broj zabrinutih ljudi; od mene je zatraeno da procenim da lise ljudska prava tog nesreænog deteta potuju kako valja i treba."

"Protivim se toj vaoj upotrebi reèi 'nesreænog'. Objasnio sam, veæ toliko putada je to dete..."

"U redu. Povlaèim tu reè ako vam ona toliko smeta. Ostatak moje izjave ostaje nepromenjen."

Hoskins reèe, ne trudeæi se da prikrije da mu je strpljenje veæ veoma istanjeno: "ta vi, konkretno, hoæete od nas, gospodine Manhajm?"

"Rekao sam vam. Inspekciju na licu mesta, tako da lièno procenimo u kakvomje stanju to dete i kakav je njegov stav."

Hoskins na ekranu zatvori oèi na trenutak. "Vi ste vrlo uporan èovek, zar ne

? Neæe vas zadovoljiti nita osim da lièno doðete ovde i lièno proverite?""Znate odgovor na to.""Pa dobro, moraæu vas pozvati kroz izvesno vreme, gospodine Manhajm. Mi sm

o doputali pristup do Timija samo kvalifikovanim nauènim istraivaèima, a ja nisam sigran da vi spadate u tu vrstu. Moraæu da sazovem sastanak mog odbora da bismo o svemu ovome raspravili. Mnogo vam hvala to ste zvali, gospodine Manhajm. Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa vama."

Ekran je potamneo.Hoskins pogledom preðe po sali."Dakle? Stvar je takva. Problem vidite. Ovo je kao da mi je buldog zagri



zao nogavicu pantalona. Neæe pustiti, ma kako ja pokuavao da ga otresem."Ned Kesidej reèe: "Ako i uspe da ga otrese, on æe te istog trenutka ponovo na

asti, ali je vrlo verovatno da æe ti tada zariti zube u nogu, Deri, a ne samo u nogavicu."

"ta mi ti to govori, Nede?""Kaem da treba da ga pustimo da obavi taj pregled na licu mesta. I da to

bude na gest dobre volje.""To je tvoj pravni savet, posle dobrog razmiljanja?"Kesidej klimnu glavom. "Blokira tog tipa veæ nedeljama, je l' tako? On pozo

ve, ti ga voza, on opet pozove, ti naðe neki novi tos da odbije njegove razloge, i tako, ponovo i ponovo. Ali to ne moe veèno. Tip je tvrdoglav koliko i ti, a razlikase sastoji u tome to u njegovom sluèaju tvrdoglavost izgleda kao posveæenost plemenitom cilju, a u tvom sluèaju kao hotimièno onemoguæavanje. On je tek sad, prvi put, konkretno zatraio da uðe u nae prostorije, je l' tako?"

"Tako je", reèe Hoskins."Vidi? Uvek moe da navali nekim novim manevrom. A ti ne moe uvek tome da pa

ira novim saoptenjima za tampu i novim subeteriènim intervjuima sa Kandidom Devenejo. Jer æe Manhajm, tras, javno, da postavi tezu da se ovde prikriva neto strano, da mi krijemo neku stravu ovde. Nek on doðe i pogleda maleckog. Onda æe moda da zaklopi svoju blebetalicu dovoljno dugo da mi zavrimo ovaj projekat."

Sem Eikmen zavrte glavom. "Ne vidim ni jedan jedini razlog da kapituliramo pred navaljivanjem tog kolosalnog smetala, Nede. Bilo bi razloga kad bismo mi, recimo, drali klinca u lancima u nekom sobièku, ili kad bi klinac bio kost i koa, èrav i rahitièan, i kukao i urlikao do neba, danju i noæu. Al' deèku je superdobro, tak

o nam bar Deri kae, ugojio se malo, èak èujem da nabada i neto engleskog. ivi bolje to je ikad ranije iveo, a to bi trebalo da bude oèigledno èak i Brusu Manhajmu.""Taèno tako", reèe Kesidej. "Mi nemamo ta da krijemo. Zato, onda, pruati Man

mu priliku da stvara privid da imamo?""Dobra poenta", reèe Hoskins. On pogleda i ostale prisutne. "eleo bih da se

svi izjasnimo o ovome. Da pozovemo, ili da ne pozovemo, Manhajma ovamo da vidiTimija?"

"Ja kaem, do vraga sa Manhajmom", reèe Sem Eikmen. "On je samo jedna tetoèinanita vie. Nema razloga, pod kapom nebeskom, da mi popustimo pred njim."

"Ja sam vie za ovo Nedovo", reèe Frenk Braton. "Neka doðe i neka vidi, i gotov posao."

"Rizièno je", reèe Èarli Mak Dermot. "Kad taj uðe, ko zna kakva æe sve dalja pija da pokrene. Kao to Ned kae, uvek postoji neki novi manevar. Ako mu dozvolimo da

poseti deèaka, neæemo ga time skinuti sa grbaèe; tavie lako je moguæe da æemo samo psebi situaciju. Ja kaem ne.""A ti, Elena?" reèe Hoskins, okrenuvi se ka Eleni Sedler, efici nabavnog ode

ljenja."Ja glasam da ga pustimo da doðe. Kao to reèe Ned, nemamo ta da krijemo. Ne m

mo dozvoliti da se on i dalje baca blatom na nas kao to je poèeo. A kad se zna da je bio ovde, onda ostaje samo da svet veruje ili nama ili njemu, s tim to imamo one vrlo kratke televizijske snimke Timija koji æe pokazati da smo mi u pravu."

Hoskins turobno klimnu glavom. "Dva za, dva protiv. Znaèi, moj glas æe bitiodluèujuæi. U redu, neka bude. Javiæu Manhajmu da moe da doðe."

Eikmen reèe: "Deri, jesi li siguran da hoæe da...""Jesam", reèe Hoskins. "Meni se on ne sviða nita vie nego tebi, Seme. Niti e

da on njuka ovde, ni dva minuta. Jeste tetoèina, to si dobro rekao. Ali ba zato to

ste tetoèina, doao sam do zakljuèka da je bolje popustiti mu. Neka vidi Timija i uverse da Timi napreduje i cveta. Neka vidi gospoðicu Felouz i sam zakljuèi da li se ovde dogaða ma kakvo zlostavljanje deteta. Slaem se s Nedom da bi poseta mogla prostoda mu zaèepi usta. A ako se to ne desi, onda nita, neæemo biti u gorem poloaju nego ad: on æe nastaviti sa svojim agitovanjem i urlikanjem, a mi æemo nastaviti da porièemo sve njegove optube. Ali ako mu zabranimo posetu, nastaviæe da nam omotava oko vrata razne bizarne nove optube, a onda Bog sam zna ta æemo morati da èinimo da bismo ihopovrgli. Znaèi, ja glasam da buldogu bacimo kosku. Na taj naèin imaæemo izgleda protiv njega; inaèe smo izgubili. Manhajmu æe biti upuæen poziv da nam doðe u posetu, i to jsve. Sastanak je zavren."



imijevom stanju, pa prema tome..." Hoskins zaæuta. "Znam da je trebalo ranije da vam se to javi, gospoðice Felouz. Molim vas da ne diete guvu oko ovoga. Vai? Molim va."

Osetila je talas saaljenja prema njemu. Naao se u procepu izmeðu jednog neumornog politièkog agitatora i jedne prgave dadilje koja je prava gorgona... jadan taj premoreni èovek.

"U redu, doktore Hoskinse", reèe ona. "Moe, ali samo ovaj jedan put. Videæu koliko æu uspeno pokriti modrice minkom do trenutka Manhajmovog dolaska."

Krenula je nazad ka kupatilu, iako je Hoskinsova zahvalnost jo izlazila iz interkoma. Timi je ustro vodio pomorsku bitku izmeðu jedne zelene plastiène patke ijednog purpurnog plastiènog morskog èudovita. Èinilo se da patkica pobeðuje.

"Imaæe drutvo popodne", reèe mu gospoðica Felouz. Kipela je od besa. "Dolazi an èovek da proveri kakvi smo. Da vidi da li smo te zlostavljali, ako moe u to poverovati. Zlostavljali!"

Timi joj uputi prazan pogled. Njegov poèetnièki engleski reènik nije dosezao ni priblino tako daleko. Niti je Edit oèekivala da æe on razumeti.

"Ko doðe?" upita on."Jedan èika", reèe ona. "Posetilac."Timi klimnu glavom. "Dobar èika?""Pa, nadajmo se. E, hajde, vreme je da te vadimo iz kade i suimo.""Jo kupa! Jo kupa!""Jo kupa sutra. Hajde, Timi!"Nevoljno se ispentrao iz kade. Gospoðica Felouz ga je osuila pekirom i na br

zinu pregledala. Ne, nikakvih tragova od korbaèa. Niti ikakvih ozleda. Deèko je bio

u odliènom stanju. Osobito ako se uporedi sa onim jezivo prljavim, perutavim, izgrebanim stvorenjem punim modrica koje se istumbalo iz stasisnog zahvata zajedno sa gomilom zemlje, ljunka, mrava i busenja, one prve noæi, èudne i strane. Timi je savzraèio dobrim zdravljem. Dobio je, od onda, dva-tri kilograma teine; njegove ogrebotine su se zaleèile, a zbirka modrica mu je nestala jo davno. Kosa mu je bila uredno podiana; nokti podrezani. Neka samo Brus Manhajm pokua da naðe neto zbog èega bi lio! Neka pokua!"

Normalno bi obukla Timija, posle kupanja, u pidamu; ali sad je sve bilo drugaèije, zbog ovog veoma posebnog posetioca koji je dolazio. Znaèi, sveèano odelo; purpurni triko sa crvenim dugmetima, pomisli gospoðica Felouz.

Timi se iroko nasmei, videvi ga: i on je najvie voleo ba taj triko."A sad neto lepo da glocnemo, pre nego to nam drutvo stigne. ta kae ti na

Timi?"

Jo se tresla od gneva.Brus Manhajm, pomisli ona ledeno. Petljaro. Èovek koji pravi nevolje. On sebe naziva deèjim tribunom! Ko je njemu ikad rekao da bude zastupnik ièega? Profesionalni agitator, eto ta je on. Jedan dosadni stvor, ali na javnoj sceni.

"Gospoðice Felouz?"Opet je kroz interkom dopirao Hoskinsov glas."ta je sad, doktore? Manhajm treba da stigne tek kroz nekih pola sata, ta

ko sam bar ja mislila.""Poranio je", reèe Hoskins. "On je takav èovek, bojim se." U Hoskinsovom gla

su oseæala se neka èudna pokornost. "tavie, bojim se da je sa sobom doveo jo nekog, o nam nije najavio da æe to uèiniti."

"Dva posetioca, to je previe", reèe gospoðica Felouz èvrsto."Znam. Znam. Molim vas, gospoðice Felouz. Pojma nisam imao da æe dovesti jo j

ednu osobu. Ali Manhajm veoma insistira da i ona vidi Timija, a ne samo on. Pa,kad smo toliko daleko otili - a rizik je uvrediti ga - shvatate? Shvatate?"Dakle, ponovo moljaka. Stvarno se boji tog Manhajma. Gde nestade onaj si

lni i nepobedivi doktor Derald Hoskins koga je ona svojevremeno upoznala?"I ko je ta druga osoba?" upita Edit nekoliko trenutaka posle tih misli.

"Ta neoèekivana goæa?""Jedna njegova saradnica; ona je konsultant pri njegovoj organizaciji. M

oda je èak i znate. Verovatno je znate. Ona je struènjak za psihièki uznemirenu decu, petljana je u svakojake dravne komisije i institucije, osoba veoma visokog profila. Mogu vam èak reæi da je èak bila neko vreme kandidatkinja za ovo radno mesto koje v



i sad drite, ali smo zakljuèili - ja sam zakljuèio - da nema onu vrstu topline i saoseæajnosti koju smo hteli. Zove se Marijana Levien. Mislim da bi mogla biti pomaloopasna. Ponajmanje moemo da rizikujemo da je ostavimo pred zatvorenim vratima, sad kad je veæ dola ovamo."

Gospoðica Felouz uasnuto pokri akom usta.Marijana Levien! - pomisli ona panièno. Bog neka me èuva. Bog neka èuva sve na

s!

35.Ovalna vrata kuæe lutaka otvorila su se i Hoskins je uao, a dve prilike odm

ah iza njega. Hoskins je izgledao grozno. Njegovo mesnato lice bilo je otromboljeno, tako da se èinilo da je ostario deset godina za jedan dan. Koa mu je imala boju olova. Oèi su mu imale èudan izgled poraza i zastraenosti, koji gospoðicu Felouz jouplai.

Jedva ga je prepoznala. ta se ovo deava?On reèe, nelagodnim, niskim tonom: "Ovo je Edit Felouz, Timijeva dadilja.

Gospoðice Felouz, ovo su Brus Manhajm i Marijana Levien.""A ono je Timi?" upita Manhajm."Da", reèe gospoðica Felouz buèno i robusno, da bi stvorila protivteu Hoskinso

oj iznenadnoj snishodljivosti. "Ovo je Timi!"Deèko je bio u zadnjoj sobi, svojoj sobi za spavanje i igranje, a kad je èuo

da dolaze posetioci provirio je samo glavom, neodluèno, iza vrata. Sad, meðutim, poðeka njima, postojanim, elastiènim, preduzimljivim koracima koji od Edit izmamie neèujno, unutranje, klicanje.

Tako je, Timi, pokai im! Jesmo li te zlostavljali? Da li se krije ispod kreveta, tresuæi se od straha i jada?"Sav sijajuæi, zato to je bio u svojoj najboljoj odeæi, deèko energièno priðe g

a i zapilji se u njih, ne krijuæi radoznalost.Ovo ti je dobro, pomisli gospoðica Felouz. tavie, dobro je za sve nas!"Dakle, tako", reèe Manhajm. "Ti si Timi.""Timi", reèe Timi. Ali od svih prisutnih jedino je gospoðica Felouz znala da

je on izgovorio ba to.Deèko prui ruku gore ka Manhajmu. Ovaj oèigledno zakljuèi da deèko hoæe da se

e, pa mu prui ruku, ali Timi o rukovanju nije imao pojma. Izbegao je Manhajmovu pruenu ruku i malo zamahao svojom rukom levo-desno, pokazujuæi izvesno nestrpljenje,ali i pruajuæi se uvis najvie to je mogao. Manhajm je izgledao zbunjeno.

"Vaa kosa", reèe gospoðica Felouz. "Pretpostavljam da nikad ranije nije video

nikoga sa riðom kosom. Sigurno to nisu imali u neandertalskim vremenima, a meðu posetiocima ovde nije bilo riðokosih. Timija, izgleda, silno oèaravaju sve vrste svetlekose."

"Aha", reèe Manhajm. "Znaèi, to je to."iroko se osmehnuo, a onda kleknuo. Timi je odmah zavukao prste u Manhajmo

vu gustu, gipku kosu. Ne samo boja, nego i gipkost te talasave kose predstavljali su za Timija, èinilo se, novinu; temeljito se pozabavio ispitivanjem tih neobiènihpojava.

Manhajm je to trpeo, izvrsno raspoloen. Gospoðica Felouz uvide da je veæ poèelda menja svoju sliku o Manhajmu, koji nije bio ni priblino ono to je zamiljala. Jer ona je oèekivala da æe uleteti neki radikal uagrenih oèiju koji æe jo sa vrata poèezrièe optube, èita manifeste i kategorièno zahteva reforme. Pokazalo se da je Manhajm rilièno blag i prijatan èovek, da izgleda misaono i ozbiljno, da je mlaði nego to je o

ivala i da vrlo brzo uspostavlja prijateljstvo sa Timijem.Marijana Levien je, meðutim, bila neto sasvim drugo. Èak i Timi, kad se umorio od prouèavanja Manhajmove kose i kad se okrenuo da pogleda drugog posetioca, kaoda nije znao ta da misli.

Gospoðica Felouz je svoje miljenje o njoj veæ uoblièila: Levienova joj je bilaantipatièna veæ na prvi pogled. Nasluæivala je, tavie, da se Hoskins toliko oneraspolupravo zbog Levienove, a ne zbog Manhajma.

ta æe ona ovde? - pitala se gospoðica Felouz. Koju vrstu guve misli da nam prvi?

Levienova je bila poznata irom negovateljièke profesije kao ambiciozna, agr



esivna, protivureèna ena, veta u samoreklamerstvu i postojanom karijerizmu. GospoðicaFelouz se nikad dosad nije susrela licem u lice sa Levienovom, ali, gledajuæi je sad, doðe do zakljuèka da je to osoba zaista onoliko zastraujuæa i nedobrodola koliko i prièalo.

Levienova je vie lièila na glumicu... ili poslovnu enu... ili na glumicu koja igra ulogu poslovne ene... nego na ma kakvog struènjaka za negovanje dece. Na sebi je imala gracioznu haljinu od gusto utkanih vlakana metalnog izgleda, na prsima ogroman, bleteæi, zlatni privesak u obliku sunca, a oko glave i preko svog irokog èla traku od sloeno utkanog zlata. Kosa joj je bila crna i blistava, pritegnuta èvrsto unazad da bi se pojaèao utisak dramatiènosti. Usne su joj bile blistavo crvene, oèidreèavo okruene minkom. Nevidljivi oblak parfema okruivao je Levienovu.

Gospoðica Felouz je zgaðeno zurila u nju. Bilo je teko zamisliti kako je doktor Hoskins mogao i za deliæ sekunde da uzme u obzir ovakvu kandidatkinju za èuvanjeTimija. Bila je suprotnost gospoðici Felouz, takoreæi u svakom pogledu. Ali zato se Marijana Levien uopte zainteresovala za takav posao? - pitala se Edit. To je posaokoji zahteva odvajanje od sveta i potpunu posveæenost dunosti. Dok ova Levienova,to je gospoðici Felouz bilo poznato, veèito nekud ide, zvrji po nauènim skupovima iromsveta, ustaje i iznosi èvrsta uverenja za koja iskusniji ljudi uglavnom nalaze dasu protivureèna i problematièna. Ta ena je puna iznenaðujuæih zamisli o upotrebi visokehnologije da bi se rehabilitovala teka deca: o ubacivanju èudesne svetlucave futuristièke mainerije tamo gde se posao, tokom glavnine ljudskog postojanja na ovom svetu, najèeæe uspeno obavljao pomoæu najobiènije ljubavi i odanosti.

Levienova je bila spretna politièarka - veèito je bila u nekom komitetu za neto, ili savetnik u nekoj uticajnoj radnoj grupi za neto, svuda je stizala da se p

ojavi u nekoj znaèajnoj ulozi. Visoko vidljiva osoba, osoba koja se u svojoj profesiji die kao raketa. Ako je Levienova poelela ovo radno mesto koje je na kraju pripalo gospoðici Felouz, to je moglo biti samo zato to je raèunala da æe preko Timija nakraju odskoèiti do neèeg mnogo krupnijeg.

Ja sam sigurno veoma staromodna, razmiljala je gospoðica Felouz. Videla samsamo priliku da donekle pomognem jednom, malom deèaku kome je bilo potrebno neobièno mnogo ljubavi i panje.

Timi prui ruku prema sjaktavoj, metalastoj haljini Marijane Levien. Oèi sumu blistale oduevljenjem.

"Lepo", reèe on.Levienova je brzo uzmakla jedan korak nazad, van deèakovog domaaja. "ta je r

ekao?""Divi se vaoj haljini", reèe gospoðica Felouz. "Hteo bi samo da je dodrne."

"Ja bih radije da je ne dodiruje. Ona se lako oteæuje.""Onda treba dobro da pripazite. On je vrlo brz.""Lepo", reèe Timi opet. "Hoæe.""Ne, Timi. Ne. Ne sme dira.""Hoæe!""ao mi je. Ne. NE."Timi je pogleda nesreæno. Ali ne posee vie ka haljini Marijane Levien."Da li vas on razume?" upita Manhajm."Pa haljinu vie ne dira, zar ne?" upita gospoðica Felouz, smeeæi se."A vi razumete njega?""Ponekad. Èesto.""To njegovo groktanje", reèe Levienova. "ta mislite, ta li mu je to moglo zn

aèiti?"

"Rekao je 'lepo'. Za vau haljinu. Onda je rekao 'hoæe'. Mislio je, hoæe da jedodirne.""A on je to govorio engleski?" upita Manhajm iznenaðeno. "Ne bih pogodio.""Njegova artikulacija nije dobra, verovatno iz nekog fiziolokog razloga.

Ali ja razumem ta kae. Ima reènik od... moda stotinu engleskih reèi, moda i malo vitotinu. Nauèi po nekoliko novih reèi svakog dana. Sad ih veæ sam hvata. On je verovatno oko èetiri godine star, razumete. Iako Timi poèinje sa tako velikim zakanjenjem, njegova jezièka sposobnost je normalna, ona koju biste i oèekivali kod deteta te starosti. A zakanjenje - zakanjenje nadoknaðuje vrlo brzo."

"Kaete da neandertalsko dete ima istu jezièku sposobnost kao ljudsko dete?"



upita Marijana Levien."On jeste ljudsko dete.""Da. Da, naravno. Ali drugaèije. Jedna zasebna podvrsta, zar ne? Prema tom

e, bilo bi razumno oèekivati razlike u mentalnoj sposobnosti, koje bi bile jednakovelike kao i razlike u fizièkoj graði. Njegova izuzetno primitivna facijalna struktura..."

Gospoðica Felouz otro reèe: "Nije ba toliko primitivna, gospoðo Levien. Iditepogledajte, jednog dana, nekog impanzu, ako hoæete da vidite kako izgleda istinskipodljudsko lice. Timi ima neke neuobièajene anatomske crte, ali..."

"Vi ste upotrebili reè podljudsko, a ne ja", reèe Levienova."Ali ste vi to mislili.""Gospoðice Felouz! Doktorko Levien! Molim vas! Nema razloga za takvu zlovo

lju!"Doktorka Levien? - pomisli gospoðica Felouz, bacivi hitro pogled ka Hoskins

u. Pa, dabome, dabome. To je verovatno tako.Manhajm reèe, gledajuæi oko sebe: "Ove sobice ovde - to je deèakova celokupna

votna sredina?""Tako je", odgovori gospoðica Felouz. "Ona prostorija pozadi mu je spavaæa s

oba i soba za igru. Jede ovde, a ono mu je kupatilo. Ja imam svoj ivotni prostortamo, a ono su ostave za smetaj raznih stvari."

"Nikada ne izlazi iz ove zatvorene oblasti?""Nikad", reèe gospoðica Felouz. "Ovo je stasisni mehur. Timi iz njega ne izl

azi, nikad.""Vrlo ogranièen naèin ivota, zar ne?"

Hoskins zabrza: "To je nuno ogranièenje kretanja. Za njega postoje tehnièki razlozi, u vezi sa nagomilavanjem temporalnog potencijala koje se dogaða kad deèaka prebacujemo kroz vreme, mogu to da vam objasnim podrobno ako elite da sagledate osnove na kojima se sistem zasniva. Ali sutina je da ne moemo podneti energetsku cenu deèakovog izlaska iz stasisnog mehura."

"Znaèi, da biste utedeli malo para, vi planirate da ga drite veèito zatvorenou ovih nekoliko sobièaka?" upita Levienova.

"Ne samo zbog malo para, doktorko Levien", reèe Hoskins, izgledajuæi namuèenije nego ikad. "Rekao sam da bi cena bila nepodnoljiva. Ali ne samo cena. Elektriènastruja celog jednog velegrada morala bi se preusmeriti ovamo, na naèin koji bi, rekao bih, nepodnoljivo opteretio elektromreu cele ove oblasti. Nema problema kad viili ja ili gospoðica Felouz zakoraèimo preko stasisne linije, ali Timi, da on to uradi, bilo bi, ovaj, jednostavno nemoguæe. Jednostavno nemoguæe."

"Ako nauka moe da naðe naèin da prebaci jedno dete preko èetrdeset hiljada godna", reèe Levienova velièanstvenim tonom, "onda moe, ako hoæe, i da omoguæi tom detetulazak niz onaj hodnik."

"I ja bih eleo da je tako, doktorko Levien", reèe Hoskins."Znaèi, to dete je pod trajnim ogranièenjem i ostaæe u ovim sobama", reèe Manha

m. "Koliko shvatam, trenutno se ne preduzimaju nikakva istraivanja sa svrhom da se taj problem prevaziðe?"

"To je taèno. Kao to sam pokuao da objasnim, izlazak ne moe biti ostvaren, nuz ona ogranièenja koja nam stvarni svet nameæe, a koja mi moramo trpeti. elimo da deèak ivi udobno, ali jednostavno ne moemo preusmeriti svoje resurse ka reavanju nereih problema. Kao to sam vam kazao, mogu vam kasnije dati celokupnu tehnièku analizu, ako elite da proverite istinitost mojih reèi."

Manhajm klimnu glavom. Izgledalo je kao da u pameti dri neki spisak i pre

gleda stavku po stavku na njemu.Levienova reèe: "Kakvu ishranu dobija?""Da li biste eleli da pregledate zalihe?" upita gospoðica Felouz, ne mnogo

prijateljskim tonom."Da, zapravo bih to elela. Svakako."Gospoðica Felouz irokim razmahom ruke pokaza prema friiderima.Dobro se ti nagledaj, pomisli ona. Mislim da æe ti se dopasti.I zaista, Levienova kao da je bila zadovoljna onim to je tamo nala - jer n

ala je mnotvo epruveta, ampula, pipeta i posuda za meanje. Èitav jedan neljudski asotiman vetaèke hrane, toliko dalek od svega onoga to je gospoðica Felouz smatrala zdra



om hranom, asortiman koji su nametnuli doktor Dejkobs i njegovi saradnici, iako se gospoðica Felouz estoko protivila. Levienova je, sa vidnim odobravanjem, pregledala pregrade sa visokotehnolokim hranljivim materijama. Nije èudo da se ona loi na tefuturistièke stvari, pomisli Edit besno. Verovatno i sama jede iskljuèivo sintetiku. Ako uopte ita jede.

"Ovde nema zamerki", reèe Levienova posle nekog vremena. "Izgleda da vai nutricionisti znaju ta rade."

"Deèko zaista izgleda zdrav", reèe Manhajm. "Ali zabrinjava me to njegovo prinudno usamljenitvo."

"Taèno", ubaci Marijana Levien tonom koji je bio savreno usklaðen sa Manhajmovim tonom. "Zabrinjava i mene. Veoma."

Manhajm reèe: "Dovoljno je zlo veæ i to to je deèko ostao bez onog prirodnog pemenskog okrilja u kome je roðen; a èinjenica da Timi ovde ostaje bez iole ikakvog drutva meni izgleda izuzetno negativna."

"Zar se ja ne raèunam u drutvo, gospodine Manhajm?" upita gospoðica Felouz, ne bez zajedljivosti. "Ja sam tako reæi bez prestanka uz njega, znate."

"Govorio sam o potrebi da se Timu drui sa nekim ko je priblino istih godina. Da ima drugara za igru. Planirano je da ovaj opit potraje vrlo dugo, zar ne,doktore Hoskinse?"

"Mnogo toga se mi nadamo da od Timija saznamo o eri iz koje on dolazi. Njegovo vladanje engleskim jezikom æe se poboljavati - gospoðica Felouz me uverava daTimi govori sve teènije, mada nekima od nas nije ba lako da razaberemo ta kae..."

"Drugim reèima, nameravate da ga drite ovde godinama, doktore Hoskinse?" upita Marijana Levien.

"Da, to bi moglo biti."Manhajm reèe: "I da veèito bude ogranièen na ovo nekoliko sobica? A nikad da ne doðe u dodir sa decom svog uzrasta? Pa ta mislite, da li je to iole zdrav ivot zamladog momka kao to je Timi?"

Hoskinsov pogled brzo je prelazio sa jednog gosta do drugog. Izgledao jekao èovek koji je u manjini i koga napadaju.

"Gospoðica Felouz je veæ pokrenula pitanje nalaenja drugara s kim bi se Timiigrao", reèe on. "Ja vas uveravam da mi nemamo ni najmanju elju da osakaæujemo deèakovemotivni razvoj, ili ma koji drugi vid njegovog postojanja."

Gospoðica Felouz ga pogleda iznenaðeno. Ona to pitanje jeste veæ pokrenula; ali uzalud. Posle onog nezakljuèenog razgovora u kantini Hoskins joj nije rekao ba nita to bi predstavljalo reakciju na taj njen zahtev da se Timiju dovede neko dete da se igraju zajedno. A u kantini je odbacio taj zahtev kao nepraktièan; tavie èinilo

e da ima za njega tako malo sklonosti da je gospoðica Felouz oklevala da po drugiput istupi s njim. Zasad je Timi, èinilo se, sasvim dobro napredovao i bez druenjasa ma kakvom decom. Meðutim, u poslednje vreme Edit je poèela da razmilja o buduænostipomiljala je da Timijevo prilagoðavanje na moderni ivot napreduje veoma brzo i da se zato primièe trenutak kad æe ona morati da postavi isti zahtev ponovo.

Ali umesto nje to je sada uèinio Manhajm; za to mu je bila silno zahvalna.Ovaj tribun deèjih interesa potpuno je u pravu. Ne mogu oni Timija da dre ovde samog samcijatog, kao majmuna u kavezu. Timi nije majmun. Èak ni gorila ili impanza nebi dobro napredovali ako bi bili zauvek odseèeni od druenja sa sebi ravnima.

Manhajm reèe: "Pa, dobro, ako ste veæ poèeli da radite na traenju drugara za Tmija, voleo bih da znam kakav je napredak postignut u tom pravcu."

Njegov glas je, odjednom, zvuèao daleko manje prijateljski.Hoskins reèe, pomalo usplahireno: "to se tièe dovoðenja jo jednog neandertalc

sadanjost radi druenja sa Timijem, to je gospoðica Felouz predlagala, ja vam moram eæi da jednostavno ne nameravamo...""Drugi neandertalac? O, ne, doktore Hoskinse", reèe Manhajm. "Mi uopte ne b

ismo to eleli.""Problem je dovoljno veliki i sad, sa samo jednim uhapenikom ovde", reèe Ma

rijana Levien. "Uhvatiti jo jednog, znaèilo bi samo pogorati problem."Hoskins joj uputi pogled pun otrova. Znoj mu je curio niz lice."Pa rekao sam da ne nameravamo da dovodimo drugog neandertalca ovamo", u

zvrati on, maltene kroz stisnute zube. "To nikad nije uzeto u razmatranje. Nikad! Ima desetak razlièitih razloga zato nije. Kad je gospoðica Felouz prvi put pomenula



tu zamisao, rekao sam joj..."Manhajm i Levienova se zgledae. Èinilo se da im smeta ova neoèekivana Hoskins

ova estina. Èak i Timi kao da se malo uplaio; priao je blie gospoðici Felouz, kao dzatitu.

Manhajm glatko reèe: "Svi se mi slaemo, doktore Hoskinse, da bi dovoðenje drugog neandertalca bilo rðava zamisao. Uopte nije reè o tome. Mi elimo da znamo da li sTimiju moe dati jedan... ovaj, koju reè ja ovde elim? Ne 'ljudski', jer Timi jesteljudsko biæe. Nego: moderan. Jedan moderan drugar za igru. Dete ovog doba."

"Dete koje bi moglo redovno dolaziti u posetu Timiju", reèe Marijana Levien, "i koje bi mu davalo one razvojne podsticaje koji bi vodili ka zdravoj sociokulturnoj asimilaciji, koja je, tu se svi slaemo, potrebna."

"Samo èas", reèe Hoskins odseèno. "Kakvoj asimilaciji? Da li vi zamiljate za Tmija neki prijatan buduæi ivot u nekom udobnom malom predgraðu? Pa da se on prijavi za amerièko dravljanstvo, da se uèlani u neku crkvu, da naðe sebi mesto u drutvu i oe? Mogu li ja vas da podsetim da ovde imamo preistorijsko dete iz jedne ere toliko udaljene da je ne moemo nazvati èak ni varvarskom, dete iz kamenog doba, posetioca iz jednog drutva koje ste vi, doktorko Levien, svojevremeno nazvali, èak donekletaèno, 'tuðinskim' drutvom. Pa ako mislite da æe on postati..."

Levienova mu hladno upade u reè. "Naa tema, doktore Hoskinse, nisu ni Timijevo hipotetièno dravljanstvo i veroispovest, ni ma kakav slièan reductio ad absurdum.Timi je jo dete; gospodin Manhajm i ja se prvenstveno zanimamo za kvalitet njegovog detinjstva. Uslovi pod kojima ga sad drite nisu prihvatljivi. Bili bi, sigurna sam, neprihvatljivi i u Timijevoj drutvenoj zajednici, ma koliko da je ona bilau poneèemu 'tuðinska' u odnosu na nau. U svakom ljudskom drutvu za koje znamo, ma ko

iko njegove paradigme i njegova merila bili udaljeni od naih, detetu se obezbeðujepodrka za integrisanje u socijalnu matricu. Mi nikako ne moemo smatrati da Timijevi sadanji ivotni uslovi daju tu vrstu prikladne i podrajne socijalne matrice."

Hoskins zajedljivo reèe: "to znaèi, ako se kae jednoslonim reèima koje moe me jedan obièan fizièar kao to sam ja, doktorko Levien - da po vaem miljenju Timi trda ima drugara za igru."

"Ne samo 'treba'", reèe Levienova. "Mora.""Bojim se da æemo usvojiti stav da je za ovo dete od sutinskog znaèaja da dob

ije drutvo", reèe Manhajm, manje ratobornim tonom nego Levienova."Od sutinskog znaèaja", ponovi Hoskins prazno."Minimalan prvi korak", reèe Levienova. "To ne znaèi da smo spremni da prihv

atimo deèakovo dugotrajno zatvorenitvo u naoj eri kao pojavu prihvatljivu ili dopustivu. Ali mislim da moemo, bar u ovom trenutku, da odustanemo od naih drugih krupni

h primedaba, iz èega proistièe da se nastavljanje ovog opita moe dozvoliti - zar nijetako, gospodine Manhajm?""Dozvoliti!" jeknu Hoskins."Pod uslovom", nastavila je Marijana Levien spokojno, "da se Timiju dopu

sti da ima redovne, emotivno podsticajne dodire sa drugom decom njegovog biolokoguzrasta."

Hoskins pogleda ka gospoðici Felouz kao da trai da mu ona pomogne sad kad se naao pod ovolikim napadom. Ali ona mu nije mogla ponuditi nikakvu pomoæ.

"Ja se moram sloiti s tim, doktore Hoskinse", reèe ona, oseæajuæi se kao izdajik. "To je bilo i moje miljenje, od poèetka, a sad je to veæ stvar koja postaje hitna. Deèak zaista veoma lepo napreduje. Ali primièe se trenutak kad æe dalje ivljenje u oom socijalnom vakuumu postati veoma rðavo za njega. A poto neæe biti nikakve druge dece iz njegove podvrste koja bi se mogla ovde druiti s njim..."

Hoskins se okrete ka njoj kao da kae: I ti protiv mene?Nekoliko trenutaka u sobi je vladalo æutanje. Timi kao da se sve vie uznemiravao zbog buènosti ove rasprave; sve èvræe se pribijao uz gospoðicu Felouz.

Najzad Hoskins reèe: "To su vai uslovi, gospodine Manhajm? Drugar za Timija, ili æete dovesti horde vaih demonstranata da mi se sruèe na glavu ovde?"

Manhajm reèe: "Nikakve pretnje se ovde ne izrièu, doktore Hoskinse. Ali, eto, èak i vaa gospoðica Felouz smatra da nae preporuke treba da budu sprovedene u delo.

"U redu. A mislite da je lako naæi ljude koji æe veselo da poalju svoju deèicuovde, na igranje sa jednim malim neandertalcem? Kad se svata prièa, svakojake fantazije, o navodnom divljatvu, animalnosti i primitivizmu nekandertalskog èoveka?"



"To ne bi trebalo da bude tee", reèe Manhajm, "od onog to je prvo uèinjeno, nime od dovoðenja jednog neandertalskog detenceta èak u dvadeset prvi vek. Rekao bih, tavie, da bi to trebalo da bude znatno lake."

"Mogu da zamislim ta æe onda va savetodavni odbor da kae. Koliko æe samo kopolisa osiguranja... pod pretpostavkom da moemo naæi nekoga ko je dovoljno lud da pusti svoje dete u stasisni mehur sa Timijem..."

"Meni Timi ne izgleda naroèito krvoedno", reèe Manhajm. "Zapravo, èini mi se dje to dete ba puno neke blagosti. Zar ne, gospoðice Felouz?"

"A kao to je gospoðica Felouz ranije ukazala", reèe Levienova sa ledenom slatkoæom, "mi Timija ne smemo smatrati u ma kom pogledu podljudskim biæem ili stvorenjem nie rase, nego samo ljudskim biæem koje u fizièkom pogledu ima neke neuobièajene osoine."

"Dabome", reèe Hoskins. "Znaèi, vi biste oduevljeno pustili vae sopstveno maldete da doðe i igra se s njim. Sem to vi, doktorko Levien, dece nemate, je l' tako? Naravno da nemate. A vi, Manhajm? Imate li sinèiæa koga biste nam dali, kao dobrovoljca?"

Manhajm je na ovo reagovao kao na aoku. Kruto reèe: "To vam nije ba u vezi sa temom, doktore Hoskinse. Uveravam vas, kad bih ja imao dece, to jest da je sreæatako htela, bez oklevanja bih ponudio pomoæ. Razumem vae opiranje neèemu to sagledavte kao meanje spolja, doktore. Ali, dovevi Timija u nau eru, vi ste uzeli zakon u svoje ruke. Sad je vreme da se razmotri ta sve proishodi iz onoga to ste uèinili. Nemoete drati deèaka u samici samo zbog toga to je ovde u toku jedan nauèni opit. Ne m, doktore Hoskinse."

Hoskins sklopi oèi i nekoliko puta duboko udahnu.

"U redu", reèe konaèno. "Dovoljno je bilo ovoga. Priznajem ispravnost tog vaeg stava. Nabaviæemo drugara Timiju. Negde. Nekako." Njegove oèi planue iznenadnim gnevom. "Ja, za razliku od vas dvoje, imam dete. Pa ako bude potrebno, doveæu njega dabude Timijev drugar. Mog sopstvenog sina, ako budem morao. Da li vam je to dovoljno jemstvo? Timi vie neæe ostajati usamljen i nesreæan. Je li sad dobro? Je li saddobro?" Gledao ih je besno. "I poto smo to sredili, imate li jo neke zahteve? Ilinam se moe dozvoliti da nastavimo na nauèni rad na miru?"

DRUGIZnalica je, silazeæi niz brdo, imala oseæaj da joj se ratne boje are na telu,

kao da su zapaljene. Da se usudila, rado bi naga pola niz brdo, da svi vide, i ratnici njenog plemena i Drugi, kako je obojena. Naroèito da vide njeni ratnici. Neka znaju da i ena moe da nosi ratne boje, ba kao i mukarac; i neka znaju da æe ona

riti po neprijatelju, ako se oni neækaju da to uèine.Ali, naravno, nije mogla naga da poðe. ena pokriva donje delove svog tela,osim ako se nudi za obred sparivanja; to je pravilo. Kad bi bar imala bedrenik, iroki i dugaèki komad ivotinjske koe koji se vezuje oko pojasa i pokriva bedra, moglabi da ide u bitku nagih prsa, kao mukarci, pa bi neprijatelj video boju na njenim grudima. Ali bedrenik nije imala. Samo ogrtaè, a on pokriva sve. Pa dobro, onda æeona otvoriti ogrtaè sa prednje strane, kad stupi pred Druge, i oni æe po bojama nanjenoj koi znati da pred sobom imaju osobu koja je ratnik, iako ratnik sa dojkama.

Èula je da Srebren vièe na nju, ali daleko pozadi, na poèetku silazne staze. Nije obraæala panju na njega.

Sad su mukarci iz Drutva za rat videli da im se ona pribliava. Jo su bili uistoj besmislenoj blokadi, licem u lice sa redom Drugih; ali, poto se ona pribliav

ala, okrenuli su glave i zaprepaæeno se zagledali u nju."Vraæaj se tamo, Znalice", doviknu joj Ognjeoki. "Ovo nije mesto za enu.""Ti mene zove enom, Ognjeoki? ena si ti! ene ste svi vi! Ja ovde ne vidim r

tnike. Vi se vraæajte nazad, ako se plaite borbe.""ta æe ona ovde?" upita Volkodrev, govoreæi vazduhu."Luda je." To je Mladojelen rekao. "Oduvek je bila luda.""Vraæaj se, ej", dovikivali su mukarci. "Odlazi od nas! Ovo je rat, Znalice

! Ovo je rat!"Ali niko vie nije mogao da je natera da se vrati. Njihovo ljutito dovikiv

anje bilo je, u njenom sluhu, kao zujanje bezopasnih insekata.



Znalica je stigla do najnieg dela staze i produila krupnim koracima ka svetilitu. Ovde je tlo bilo sunðerasto, zbog triju reka. Ispod zemlje sigurno ima vode, pomisli ona. Pri svakom koraku njeni goli noni prsti zarivali su se duboko u hladno, vlano, mekano zemljite.

Sunce se iza nje dizalo i veæ se pomaljalo iznad brda na kome je Narod namestio svoj tabor. Nestala je ona ranije vidljiva, mala, bela krika meseca. Na njeno lice nalete vetar, brz i otar, kao amar. Ila je napred, sasvim do stroja Drutva a rat.

Niko se nije micao. Ratnici Drugih bili su nepomièni kao kipovi.Pticohvat je bio na kraju reda ratnika Naroda, i to na bliem kraju. "Daj

mi tvoje koplje", reèe mu Znalica."Odlazi", reèe Pticohvat, glasom kao da ga neko davi."Potrebno mi je koplje. Hoæe da se suoèim sa ratnicima Drugih bez koplja?""Od-la-zi.""Vidi! Na meni je ratna boja!" Rairila je ogrtaè i pokazala grudi, hrabro i

spljuskane plavom bojom. "Ja sam ratnik, danas. Ratniku je potrebno koplje!""Onda napravi sebi jedno."Znalica pljunu i zakoraèi pored njega. "Ti, Mladojelene! Daj mi tvoje. Teb

i ne treba ni za ta.""Luda eno."Volkodrev prui ruku pored Mladojelena i uhvati Znalicu za lakat. "Vidi",

reèe on, "ne moe ti ovde da bude. Ovde æe da bude rat.""Rat? Kad? Vi samo stojite i dovikujete im neto glupo. I oni vama. Jednak

o ste kukavice, i vi i oni. to ne napadnete?"

"Ne razume ti te stvari", reèe Volkodrev sa gaðenjem."Ne razumem. Svi su izgledi da ne razumem."Ali nije vredelo traiti od bilo koga od njih koplje. Nisu nameravali da j

oj daju ijedno; svako je dobro stezao svoje, nesumnjivo zato to su svi zapamtilikako je ona svojevremeno ugrabila Ognjeokèevo koplje i pretila mu njime. To je bilo skrnavljenje, Ognjeokac je posle morao da napravi novo koplje. Smrdljivi MousniVo rekao mu je da se u bitku ne ide sa kopljem koje je ena drala u rukama, pa jeon to staro koplje spalio, a sebi izdeljao novo, gunðajuæi i proklinjuæi bez prestanka. Ali ta mu vredi i novo, zapita se Znalica, ako je on odveæ bojaljiv da ga upotrebi?

"Pa dobro. Snaæi æu se ja i bez koplja."Okrenula se naglo i zakoraèila ka stroju Drugih, dva koraka, tri; a oni su

je gledali kao da je zloduh sa tri glave i est kljova.

"Vi! Vi Drugi! Gledajte ovamo, gledajte mene!"Gledali su je - otvorenih usta. Opet je rairila ogrtaè, pokazujuæi svoje obojene grudi.

"Ja sam ratnica Boginje", reèe im ona. "To je znaèenje ove boje. A Boginja vam nareðuje da idete odavde. Ovo je njeno svetilite. Mi smo ga izgradili, za Nju. Nemate vi ovde ta da traite."

Jo su samo blenuli, zapanjeni.Znalica je prelazila pogledom po njihovom redu, levo i desno. Svi su bil

i visoki i bledi. Bujna, crna kosa visila im je do ramena, i jo due, ali je iznad èela bila kratko odrezana, kao da su ba namerno hteli da pokau kako im se od oèiju èelouzdie grozno, pravo uvis.

Ruke su im bile dugaèke i uske, noge isto takve. Usta su im bila mala, nosiæi besmisleni, a svakome se ispod usta video vrh vilice, isturen napred, na vrlo

ruan naèin. Meðutim, vilice su im izgledale nejake, a oèi bezbojne. Dok ih je tako gleala, u njoj su se probudile stare uspomene i ona opet vide onog mravog, klimatavog Drugog sa kojim se srela pored onog jezerceta sa obalom od stena, davno, dok je jo bila devojka. Ovi mukarci izgledali su isto kao on, a osim toga i svi meðusobnoisti: ona ne bi mogla razlikovati ko je od njih ko, niti reæi u èemu se ma ko od njih razlikuje od onog koga je pored jezera srela. Zapravo, sasvim je moguæe da se meðu njima danas nalazi i on? Tad uvide da je to nemoguæe, jer ovi svi izgledaju mladi, a on je veæ morao ostariti, jednako kao ona.

"Kako ste runi", reèe im ona. "Kakve ste blede, cijukave, bolesne nakaze! tavi njukate ovde oko svetilita Boginje? Boginja nije napravila vas! Naila neka hije



na pa vas napravila od balege nosoroga!"Drugi nastavie da je gledaju prazno i zbunjeno.Naèinila je jo jedan korak prema njima. Jednom rukom je otro i odseèno izmahi

ala ka njima, kao da hoæe da ih poèisti odatle, da ne budu u blizini svetilita.Jedan od Drugih progovori.Znalica je, bar, pretpostavila da je to govor. Izgovorio je dugi niz nek

akvih zgusnutih glasova, kao da su mu usta puna krzna, a jezik naopako nasaðen. Buka, najobiènija buka. Nita to bi se iole moglo razumeti.

"Zar ne moe da govori kako treba?" upita Znalica. "Nije moguæe razumeti nitd toga to si sad rekao. Pusti da neko drugi govori, ako ti ne ume."

Opet je progovorio, jednako nerazumljivo."Ne", reèe ona, "ne znam ta pokuava da kae."Prila je blie i okrenula se, tako da je sad gledala ka udaljenijem kraju s

troja Drugih."Ti", reèe ona jednome. "Moe li da govori bar malo bolje od ovoga?"Pokazala je prstom ka njemu i pljesnula akama. Njegove oèi su se rairile; st

vorio je neki tupi, gunðavi zvuk."Upotrebljavaj reèi!" naredi mu Znalica. "Nemoj praviti samo neku blesavu

galamu! Fuj! Jeste li svi zveknuti u glavu?" Opet je uperila prst ka tom èoveku. "Govori! Reèima! Zar niko od vas nije nikad nauèio kako se izgovaraju reèi?"

Taj Drugi ponovi iste zvuke."I glupi, a ne samo runi", reèe Znalica, odmahujuæi glavom. "Delo hijena, eto

ta ste vi! Napravljeni od balege nosoroga!"Mukarci su bili zbunjeni njenom pojavom. Niko se nije pomicao.

Zaobila ih je sve i prila samom svetilitu. Vode triju reka dolazile su iz raznih pravaca i slivale se, pljuskajuæi visoko, u jedan tok, u neposrednoj blizini. Narod je podigao to svetilite na samom uæu, koristeæi kao temelj jedno stenovito izignuæe koje je bilo nadomak vode. U to doba Boginjina ena je puzila, zasipana ledenim kapljicama, da bi svaki kamen postavila na propisno mesto i da bi izmeðu pojedinih obiènih kamenova ugurala ploèice onog posebnog, svetlucavog kamena. Sada, prilazeæi, Znalica vide Boginjine crte urezane rukama svetenica: pet crta na onu stranu,tri na ovu i jo tri na suprotnu. Ali neko se tu umeao. Neko ko nije pripadnik Naroda nacrtao je po jedan krug oko svake grupe linija, zasecajuæi duboko u kamen, a iznad toga dodao jo to-ta, nekakve likove, neke èudne i odvratne znake, nanete bojamauvijene, zavrnute, kao da su iz stranog sna. Nacrtali su tu i neke ivotinje, mamuta sa velikom, grbavom glavom, vuka i neko stvorenje koje Znalica nije prepoznala. Ovo mora biti delo Drugih, pomisli Znalica. Narod koristi boju da oboji sebe,

kad zatreba; ali nikad ne pravi obojene znake na stenama. Nikad. to se tièe crtanja ivotinja, to je naprosto glupo. Zbog toga se mogu naljutiti duhovi naslikanih ivotinja, a onda vie nikad neæe imati uspeha u lovu na te vrste ivotinja.

"ta ste uradili, ogavne zveri? Oskrnavili ste svetilite Boginje. SvetiliteBoginje." Rekla je to jo jednom, glasnije, poto oni nisu pokazali nikakve znake dasu razumeli. "Svetilite Boginje."

Prazni pogledi. Sleganje ramenima.Znalica pokaza prstom ka zemlji, pa ka nebu: opti znak za Boginju. Dotaèe s

voje grudi, matericu i prepone: a to znaèi 'ja sam stvorena u liku Boginje'. Pa, bar to moraju razumeti. Svakako.

Ali oni su samo nastavili da blenu."Nemate pameti uopte, je l' tako?" ciknu ona. "Glupaci! Glupaci! Vi ste g

omila glupih ivotinja!"

Ispentrala se na gomilu kamenja. Pri tome se vie puta okliznula o mokre povrine; u jednom trenutku malo je nedostajalo da padne u plahu reku. Takav pad, pad u vodu, bio bi kraj njenog ivota; ali ona se uhvatila za jedan istureni kameni iljak i odrala. Prilazeæi oltaru, pruila je ruku i kucnula prstom po crteu mamuta

"Pogreno!" povika ona. "Zlo! Svetogrðe!"Pokvasila je prst i nekoliko puta prela njime po crteu, koji se poèe zamrlja

vati.Sad su Drugi izgledali uznemireno. Okretali su se jedan ka drugome, gunðal

i, strugali stopalima napred-nazad po tlu."Vaim slikama nije mesto ovde!" povika Znalica. "Ovo je nae svetilite! Mi s



mo ga izgradili za Nju! Doli smo da je oboavamo i da zatraimo da nas usmeri." Vredno je nastavila da trlja tu sliku, od koje najzad ostade samo brljotina. Zatim jeposegla ka drugim slikama, ali ih nije mogla dohvatiti: njene ruke bile su prekratke. Samo paukolike ruke Drugih mogle su da dosegnu tako visoko.

Ali bila je uverena da je uspela da objasni svoj stav. Hitro se spentrala sa stena i vratila do mesta gde su dve grupe ratnika jo bile suoèene.

"Razumete?" upita ona Druge. "Ovo je nae svetilite! Nae!" Krenula je ka njima, dola sasvim do njih, neustraivo. Oni su se vrpoljili, ali niko nije podigao koplje. Znala je da se svi plae nje: jer ona je sveta ena, ima Boginju u sebi. Nisuse usuðivali da prue otpor.

Zurila je gore, u njihova lica. Bili su daleko vii od nje, visoki kao drveæe, visoki kao planine. Pokazala je prstom ka zapadu.

"Vraæajte se tamo, u vau zemlju", reèe ona. "A nas ostavite na miru. Pustitenas da na miru prinesemo svoje ponude, vi, rune i smrdljive ivotinje! Tupaci! Glupave zveri!"

Zgrabila je najblieg Drugog i gurnula ga u pravcu koji je maloèas pokazala.On je uzmakao od njenog dodira, odstupio je nekoliko koraka. Naèinila je ka njemugest kao da ga tera od sebe.

"Nastavi! A vi svi ostali, kreæite!"Znalica je jurila kroz njihov red kao vazduni kovitlac, dernjajuæi se i gur

ajuæi ih. Uzmicali su od nje nervozno, kao da je zaraena kugom. Pratila ih je u stopu, mahala rukama, vikala na njih i tako ih je oterala, sama samcita, iz neposredne blizine svetilita.

Onda je stala i posmatrala njihov odlazak. Uzmakli su nekih stotinu i pe

deset koraka, do mesta gde je jedna od dve manje reke izbijala iza okuke i ulazila izmeðu dva kamena zida. Tu su stali; a Znalica vide, tek sada, da tamo postojitabor Drugih, skriven u jednoj bunovitoj jaruzi, a u taboru grupa ena, dece i staraca.

U redu, pomisli Znalica. Oterani su od svetilita; ona se ne moe nadati da æepostiæi vie od toga. Ali to je veliko postignuæe, a u celosti je njeno, Znalicino -mada je vatra Boginje neprekidno gorela u njoj, svakako, jer da nije, nikakvog uspeha ne bi bilo.

Vratila se mukarcima Drutva za rat."Èak i bez koplja", reèe im ona, likujuæi.Mladojelen odmahnu glavom. "Kakva si ludaèa!" Ali njegove oèi sijale su divl

jenjem.

SNEVANJE

36.Kasnije tog popodneva, dugo posle odlaska Brusa Manhajma i Marijane Levi

en, Hoskins se vratio u kuæu lutaka, iscrpljen i sumoran."Je li spava?" upita je.Gospoðica Felouz klimnu glavom. "Konaèno je zaspao. Bilo je potrebno mnogo s

mirivanja." Spustila je knjigu koju je dotle èitala. Pogledala je Hoskinsa bez topline. Popodne je bilo napeto, uznemirujuæe; ona bi sad vie volela da bude ostavljena na miru.

Hoskins reèe: "ao mi je to su stvari ispale onako æokasto.""Pa, da, bilo je prilièno dernjave. Vie nego to je deèaku bilo potrebno, zais

a. Zar ne mislite da se ta rasprava mogla voditi i na nekom drugom mestu?"

"ao mi je", ponovi Hoskins. "Valjda je i meni bio pukao film. Od tog èovekaæu poludeti.""A on, zapravo, nije izgledao onako grozno kako sam ja oèekivala. Mislim d

a mu je zaista na srcu briga za Timijevu dobrobit.""Nema sumnje da je tako. Ali zabadati nos ovde, bez naeg poziva, i drati n

am pridike o tome ta mi treba da radimo...""Deèaku je potreban drug za igru."Hoskins je pogleda potiteno, kao da oèekuje da æe rasprava krenuti iz poèetka

Ipak, uspe da ovlada sobom na vreme."Da", reèe on tiho. "Potreban mu je. Neæu se sa vama raspravljati o tome. Al



i gde ga naæi? Tu su problemi ogromni.""Znaèi, niste ozbiljno rekli ono da æete dovesti svog sina ako nita drugo ne

uspe?"Hoskinsa kao da se trgao, èuvi to. Zapitala se, nije li moda preterala. Ali

ona od njega nije traila da danas jo jednom doðe ovamo."Ozbiljno?... Pa, da, ozbiljno sam to rekao, sigurno. Ako ne uspemo da n

aðemo nikog drugog. Zar mislite da se ja plaim da bi moj deèak mogao... da strada odTimijevih ruku? Ali podozrevam da bi se moja ena bunila. Videla bi rizike. Mnogiljudi napolju misle da je Timi nekakav divlji majmun-deèak. Divlje biæe koje je ivelopo peæinama i deralo sirovo meso."

"ta ako napravimo jedan intervju sa Timijem, na subeteriènoj?" predloila jegospoðica Felouz. Iznenadila se zaèuvi samu sebe kako predlae da se izvede jo jedan ijski upad u Timijevo slobodno vreme; ali, ako bi to pomoglo da se razbiju nekeod predrasuda o tom deèaku, vredelo bi zahtevati od njega dodatni napor. "Sad kadon govori engleski - ako bi narod saznao da on to moe..."

"Ne verujem da bi se time stvari popravile, gospoðice Felouz.""Zato ne bi?""Njegov engleski, znate, stvarno nije mnogo dobar."Odjednom ju je obuzela malodunost. "ta vam to znaèi? Timijev reènik je zapanj

juæe veliki, ako se ima u vidu odakle je krenuo. tavie, Timi svoj reènik proiruje izna u dan."

U Hoskinsovim oèima bilo je mnogo umora. "Vi ste jedina osoba koja ga razume. Nama ostalima to to on izgovara zvuèi kao neandertalski jezik. Praktièno nerazumljivo."

"Znaèi da ga ne sluate paljivo.""U tome je stvar", reèe Hoskins bez mnogo ivosti. "Verovatno ga ne sluamo pajivo."

Slegnuo je ramenima i pogledao na drugu stranu, a zatim kao da je utonuou neko sanjarenje. Gospoðica Felouz opet uze svoju knjigu i otvori je na stranicigde je stala, ne sputajuæi pogled ka njoj ali nadajuæi se da æe Hoskins da shvati tajnagovetaj. On je, meðutim, samo sedeo, ne pomièuæi se.

"Da se samo nije u ovu stvar umeala jo i ta nesreæa od ene!" uzviknu on najenom.

"Marijana Levien?""Da, ta robotkinja.""Pa - nije valjda!""Nije, nije stvarno robotkinja", reèe Hoskins, sa umornim, malim osmejkom

na licu. "Nego samo meni izgleda kao da jeste. Eto, imamo u sobi do nas deèaka izprolosti, a jedna enska koja izgleda kao neto proizvedeno u buduænosti dolazi da mi ie pritisak. Kamo sreæe da je nikad nisam sreo. Sam Manhajm nije toliko lo, on je samo jedan od onih tipova kojima je u mozgu mutno, ali su drutveno svesni, imaju mnogo svakojakih uzvienih zamisli o tome da stignu svuda i poboljaju svet u skladu sa svojim shvatanjima ta je poboljanje; ima takvih. On vam je onaj osnovni model visokogledajuæeg, dobronamernog petljaroa. Ali Levienka - jedna takva kuèka obloena hroiranim ploèama - izvinite me to tako govorim, gospoðice Felouz..."

"Ona taèno to i jeste.""Jeste. Taèno to, a? Taèno to."Gospoðica Felouz klimnu glavom. "Nije mi lako da poverujem da je takva ena

svojevremeno bila ozbiljno razmatrana kao moguæa Timijeva negovateljica.""Prijavila se meðu prvima. Silno je elela taj posao. Bila je, zapravo, tog

posla gladna.""Izgleda tako... neprikladna.""Njena postignuæa u karijeri bila su straobalna. Odbila me je kao liènost. V

eoma se iznenadila, videæi da neæe dobiti posao. Eto, a sad se nekako slizala sa tomManhajmovom ruljom, pa su tako stvari postale jo gore. Verovatno je to uèinila namerno, da mi vrati za to to je nisam zaposlio ovde. To joj je naèin da se osveti. 'Pakao besa nema, kao...' i tako dalje. Ona æe njega da pali i pali i pali - puniæe muglavu svojim blesavim argonom, kao da mu glava nije veæ puna njegovog sopstvenog psihotrtljanja... ona æe ga navoditi da me uvek iznova napada, paliæe ga da me stalnoproganja..."



Njegov glas se poèeo pojaèavati.Gospoðica Felouz èvrsto reèe: "Ne verujem da moete nazvati proganjanjem ako ne

o samo nabaci misao da je Timi veoma usamljeno dete i da neto treba da se preduzme u vezi s tim."

"Neto æe se i preduzeti u vezi s tim.""Onda, zato mislite da se ona sveti, ako je, koliko vidim, samo...""Zato to jeste preduzela da se sveti!" reèe Hoskins, jo glasnije. "Jer ona j

e htela da doðe ovde i da preuzme vlast nad ovim projektom, u trenucima kad je tekzapoèinjao, ali joj prilika nije data, pa zato sad eli da nam sve srui. Neæe ona imai milosti. Manhajma je, u poreðenju s njom, lako savladati. Njime se moe manipulisati, ako zna koje dugme da pritisne. On æe biti zadovoljan ako mi dajemo redovno izjave o dobrim namerama, uètiva uveravanja da æu se ja drati njegove 'partijske' linije.Ona æe, meðutim, zahtevati inspekciju na licu mesta, i to svakog drugog utorka, sadkad on igra po njenoj muzici; traiæe i uèinke. Promene. Stvari koje æe nam znaèiti nestano tumbanje. Sledeæi put æe zahtevati da Timi dobije psihoterapeuta, ili zubara,ili plastiènog hirurga koji bi mu skrojio jedno lepo i veselo homo sapiensko lice- petljaæe se i utrpavaæe se, biæe jedan prokleti upad za drugim, koristiæe Manhajmovu ublicitetsku maineriju da se baca blatom na nas, tako da izgledamo kao zli, ludinauènici koji hladnokrvno zlostavljaju neduno detence..." Okrenuo se, zagledao se uzatvorena vrata Timijeve spavaæe sobe. Turobnim glasom reèe: "Manhajm je bespomoæan kad je u rukama takve ene. Ona verovatno i spava s njim. Sigurno je do sada postaonjen, njena svojina. Nema taj nikakvih izgleda protiv nje."

Oèi gospoðice Felouz se rairie. "Zar... tako neto reæi!""ta tako neto?"

"To da ona i on... da bi ona iskoristila svoju... nemate vi dokaza da jetako. Ta zamisao vam je sasvim neumesna, doktore Hoskinse. Potpuno neumesna.""Da li je?" Hoskinsov gnev kao da se u trenu rastopio i nestao. Pogledao

ju je i nasmeio se iroko, ali postiðeno. "Pa, da, valjda je neumesna. U pravu ste.Ja pojma nemam s kim Manhajm spava i da li sa ma kim spava, a i nije me briga. Ili s kim Levienka spava. Ja bih jedino eleo da izbacimo iz svoje kose ta dva stvorenja, pa da se posvetimo svom istraivaèkom radu, gospoðice Felouz. Vi znate da je tako. Vi takoðe znate da sam preduzeo sve to je bilo u mojoj moæi da Timi ovde bude sreæn. Ali sada sam toliko umoran - toliko prokleto umoran..."

Gospoðica Felouz mu, impulsivno, priðe, i uhvati ga za ruke. ake su mu bile hladne. Drala ih je nekoliko trenutaka, prieljkujuæi da nekako ubrizga ivotnu energiju njih.

"Kad ste poslednji put ili na godinji odmor, doktore Hoskinse?"

"Godinji odmor?" Nasmejao se uplje. "Ne bih rekao da mi je poznato znaèenjetih reèi.""Moda je u tome problem.""Ja to ne mogu. Ja to jednostavno ne mogu. Èim okrenem leða, makar i za minu

t, gospoðice Felouz, ovde poène svata da se deava. Desetak raznih Adamevskih proba daukrade nauène uzorke iz stasisa. Ljudi se uputaju u èudne nove opite bez dozvole, a to znaèi da rade Bog zna ta po Bog zna koju cenu. Kupuje se oprema za koju nemamo para i instalira se da bi se radili projekti koji nemaju nikakve izglede da uspeju. Imamo znatan broj otkaèenih tipova, ovde, a ja sam jedini policajac. Dok ne zavrimo ovu fazu projekta, ne usuðujem se da odem na odmor."

"Pa, bar jedan dugi vikend? Potreban vam je odmor.""Znam da je tako. Boe, znam da je tako! Hvala vam to se toliko brinete, go

spoðice Felouz. Hvala vam za sve. U celoj ovoj ludnici zvanoj 'istraivaèki zavod' vi

ste bili jedan od malobrojnih stubova zdravog razuma i pouzdanosti.""A vi æete pokuati da obezbedite sebi bar malo odmora?""Da, pokuaæu.""Sa poèetkom odmah?" upita ona. "Jo malo pa æe biti est po podne. Oèekuje vas

pruga, kod kuæe. I va sinèiæ.""Tako je", reèe Hoskins. "Trebalo bi da krenem odavde. Jo jednom: hvala vam

za sve, gospoðice Felouz. Hvala vam. Hvala."

37.U noæi, probudila se, èuvi jecanje iz Timijeve sobe. Bilo je to prvo njeno ta



kvo buðenje posle mnogo dana.Brzo je ustala iz kreveta i otila kod njega. Odavno je Edit ovladala vetin

om brzog buðenja kad dete u nevolji zove."Timi?" reèe ona.Upalila je noænu svetiljku. Timi je sedeo u krevetu, uspravljenih leða; oèi su

mu bile irom otvorene i zurile su pravo napred. Cvilio je avetinjskim, visokim zvukom koji je njemu sluio kao jecanje. Nju, meðutim, kao da nije video. Nije uopte obratio panju na njen ulazak u sobu, a cviljenje je nastavio.

"Timi, ja sam. Felouz." Sela je uz njega i obuhvatila ga rukom oko pleæa."Dobro je, Timi. Dobro je."

Jecanje, malo pomalo, prestade.Pogledao je Edit kao da je nikad ranije, nikad u ivotu, nije video. Oèi su

mu bile èudno staklaste, usne povuèene na bizaran naèin unazad. U polutami, izdueni mlde nalik na munju estoko mu se isticao na obrazu. Edit veæ mesecima nije taj mlade pektièno ni primeæivala, ali noæas je Timijevo lice bilo bledo, gotovo beskrvno, a mlade je izgledao veæi nego ikad ranije.

Jo on spava, pomisli gospoðica Felouz."Timi?"On joj poèe govoriti neto, kvrckanjima i coktanjima, neandertalskim govorom

. Ali kao da nije stvarno govorio njoj, nego kroz nju, nekom nevidljivom entitetu iza nje.

Gospoðica Felouz ga je zagrlila i poèela ga blago ljuljati levo-desno, mrmljajuæi njegovo ime i pevueæi mu. Njegovo malo telo bilo je ukruæeno. Ponaao se malteneo da je omaðijan. Kvrckanja su se nastavljala, povremeno prekidana onom vrstom ivot

injskog reanja koju je Timi koristio samo u prvim nedeljama svog boravka ovde. Zastraujuæe je zvuèao taj njegov povratak sopstvenoj preistorijskoj liènosti."Dobro, dobro, Timi... deèko mali... ima Felouz malog deèka... u redu je, sv

e je u redu, nema ta da se brinemo. Jesi li za malo mleka, Timi?"Osetila je da Timijeva ukoèenost poputa. Budio se."Fe-louz", reèe on sa zastajkivanjem."Mleko? Toplo mlekce hoæemo, a, Timi?""Mleko. Da. Hoæe mleko.""Doði", reèe ona, podie ga iz kreveta i odnese ga u naruèju do kuhinje. Smatra

a je da ne bi bilo pametno ostavljati ga samog ba sad. Stavila ga je na stolièicu pokraj jednog od friidera, izvadila boèicu mleka, æunula je na trenutak u peænicu.

"ta je bilo?" pitala ga je dok je pio. "San? Ruan san, Timi?"Klimnuo je glavom, ne prestajuæi da pije mleko. Gospoðica Felouz je saèekla da

on zavri."San", reèe on. Bila je to jedna od njegovih najnovijih reèi. "Loe. Loe san.""Snovi nisu stvarni." Da li on to shvata? "Ne mora se plaiti snova, Timi.""Loe... san."Na njegovom licu bio je ozbiljan, sveèan izgled. Timi je i drhtao, celim t

elom, mada je u kuæi lutaka bilo toplo kao i uvek."Vrati se sad u krevet", reèe mu ona, podiuæi ga ponovo u naruèje. Zaukala g

pokrivaèem odasvud. "ta si sanjao, Timi? Moe li da mi kae ta je bilo u snu?"Opet je poèeo sa kvrckanjem, u dugim nizovima, uz samo dva kratka, blaga r

eanja.Vraæa se, pod uticajem potresa ove noæi, svojoj staroj prirodi? Ili, jednost

avno, ne raspolae reènikom da san opie na engleskom?Onda Timi reèe: "Napolje."

Njegov izgovor bio je tako lo da nije bila sigurna da je ba to rekao."Napolje? Jesi li to rekao? Napolje?""Na-po-lje", reèe on opet.Da, sad je bila prilièno sigurna da je to kazao. "Izvan ovog mehura?" upit

a gospoðica Felouz, pokazavi prstom ka zidu. "Tamo, napolje?"Klimnuo je glavom. "Van.""Sanjao si da si napolju?"ustro klimanje glavom. "Da.""I ta si napolju video?"Kvrckanje.



"Ne razumem."Upornije kvrckanje."Ne, Timi. Ne vredi. Mora da govori mojom vrstom reèi. Ja tvoju vrstu ne raz

umem. Kad si sanjao da si napolju, ta si video?""Nita", reèe on. "Prazno."Prazno, pa da. Nije ni èudo. On nema nikakvu predstavu o spoljanjem svetu.

Kuæa lutaka ima prozor, ali samo jedan, kroz koji se vidi samo jedan deliæ livade, jedna ograda, na ogradi besmisleni znak.

"Veliko - prazno", reèe on."Nisi tamo van video ba nita?"Kvrck, kvrc, cok.Moda se u snu vratio u svoj neandertalski svet, video prizore iz ledenog

doba, snene smetove, ogromne, trapave, krznate ivotinje koje lutaju kontinentom, ljude obuèene u krznenu odeæu. Ali ne zna engleske reèi kojima bi joj ita od toga opisa; zato upotrebljava one zvuke koje jedino zna.

"Van", reèe on opet. "Veliko - prazno...""Plai?" reèe gospoðica Felouz, da ga podstakne."Prazno", reèe on. "Sam Timi."Dabome, pomisli ona. Sam je Timi. Jadno, jadno detence.Zagrlila ga je, zatutkala ga jo jednom, zato to se u meðuvremenu otkrio, i d

ala mu jednu od njegovih najomiljenijih igraèaka, bezobliènu, zelenu ivotinju mlitavih udova koja je navodno trebalo da predstavlja dinosaurusa. Doktor Mekintajer semrtio kad je video tu igraèku; odrao je tada gospoðici Felouz jedno od svojih paleonolokih minipredavanja, saoptavajuæi joj da narod èesto zamilja da su ljudi kamenog d

bili savremenici dinosaurusa, ali da je to samo popularna netaènost, jer se era mezozoika zapravo okonèala mnogo miliona godina pre nego to su na evolucionu pozornicu stupili prvi èovekoliki primati. Da, odgovorila mu je gospoðica Felouz, znam ja sve to. Ali Timi ne zna, pa voli svog diniæa, mnogo. Sad je Timi prigrlio dinosaurusa. A gospoðica Felouz je stala pokraj Timijevog kreveta i tako ostala sve dok deèkonije zaspao.

Nikakvih noænih mora vie da ne bude, reèe mu ona u sebi. Nikakvih snova o velikoj, spoljanjoj praznini u kojoj je Timi sasvim sam.

Vratila se u svoj krevet. Jedan pogled na èasovnik na njenom noænom stoèiæu: èei i èetrdeset pet. Suvie blizu jutru; nije bila ubeðena da æe moæi ponovo da zaspi. Mnje verovatnije da æe samo leati budna, oslukivati pomno ta se èuje u Timijevoj sobida æe uskoro doæi jutro.

Ali to je procenila pogreno. San ju je odneo brzo; ovog puta je ona bila

ta koja sanja.Lei u svom krevetu, ne ovde u kuæi lutaka nego u svom stanèiæu na drugom krajugrada, stanèiæu koji veæ mesecima nije ni videla. Neko kuca na njena vrata: kuca ustro urno, nestrpljivo.

Ona ustaje, nabacuje kupatilski ogrtaè-mantil na sebe, ukljuèuje bezbednosniekran. U holu stoji jedan mukarac: mlad, riða kosa pripijena mu je uz glavu, bradamu je takoðe riða.

Brus Manhajm."Edit?" kae on. "Edit, moram te videti."On se osmehuje. Njene ruke pomalo drhte dok oslobaðaju bezbednosne mehaniz

me na vratima. U mraènom, senovitom hodniku on se nadnosi nad nju, vii nego to ga jezapamtila, pleæat, robusna, muevna prilika. "Edit", kae on. "O, Edit, veæ toliko vreena je prolo..."

Odjednom, ona je u njegovom naruèju. Eto, ba tu, usred hodnika, on nimalo ne obraæa panju na susede koji stoje svaki na svojim vratima, mrmljaju i pokazuju prstima ka njima. Podigao ju je u naruèje, ba kao ona maloèas Timija; i, evo, veæ je unoi u stanèiæ; neprestano apæe njeno ime...

"Brus", kae ona. I shvata da je to kazala glasno. Probudila se. Brzo se pridigla u sedeæi poloaj i pritisnula usta obema akama. Obrazi vreli, vreli, peckajuje od silnog stida. Krhotine tog sna jo se kovitlaju po njenom zapanjenom umu. Takva jedna besmislica, erotizam na nivou srednjokolke, pa to je stvarno da se èovekpostidi i zbuni. Nije se mogla setiti kad je poslednji put imala san te vrste.

I koga je izabrala da bude njen romantièni heroj: Brusa Manhajma!



Poèe se smejati.Doktor Hoskins bi se zgrozio kad bi za ovo saznao! Njegova pouzdana gosp

oðica Felouz - prisno se drui sa neprijateljem, pa makar to bilo samo u snovima!Kakva smejurija - sasvim nerazumno...Sasvim jadno, reèe ona sebi odjednom.Oreol tog sna jo je lebdeo oko nje. Neke pojedinosti veæ su joj ièilele iz um

. Druge su, meðutim, jo plamtele, blistavo kao da se san nastavlja. Njegov arki zagrljaj, njegovo pregrejano, strasno aputanje. Edit - Edit - posle tolikog vremena smo zajedno, najzad, Edit...

Jadna fantazijica jedne usedelice. Bolesno. Bolesno. Gospoðica Felouz poèe da drhti; borila se da spreèi suze. Vie joj se nimalo smenim nije èinio taj san. Oseæase zaprljana njime. To je bilo nekakvo zadiranje u njen um; invazija na njen uredni, dobro zatvoreni ivot; odakle je to dolo? Zato? Edit je takve èenje u sebi joekoliko godina zaklopila; tako je, bar, elela da misli. Opredelila se za ivot osloboðen od onih uznemirenja koja stiu kad se strast pojavi. ivot devojaèki; ivot usede. Strogo uzev, ona nije ni devojka ni usedelica, jer je bila, ipak, udata jednom, tokom nekoliko meseci. Ali to poglavlje je zaklopila. Otad ivi kao ostrvo, zasebna celina, evo, veæ godinama - veæ decenijama. Posvetila se svom radu, svojoj deci.A sad ovo...

Ma, to je samo san, reèe ona sebi. A snovi nisu stvarnost. Maloèas je to rekla Timiju.

Samo san. Nita vie. Usnuli um sposoban je da oslobodi ma kakvu, svaku, pomisao. Unutra nasumièno plove, na plimama podsvesnog, èudnovate stvari. Nita to ne znaè, ba nita, jedino znaèi da je danas ovde bio Brus Manhajm i da je na nju ostavio odr

eðeni utisak, pa je posle njen usnuli um preuredio taj utisak i naèinio iznenaðujuæi i labo verovatni mali scenario. Pa taj Manhajm je bar deset godina mlaði od nje. Izgleda prijatno, ali ona ne nalazi da je osobito privlaèan, èak ni u fantaziji. On jesamo jedan mukarac: èovek koga je srela tog dana. Nju mukarci, uprkos svemu, ponekadipak privlaèe. Zar nije osetila i da je Hoskins privlaèi - a ta vrsta privlaènosti bila je beskorisna i besmislena, jer Hoskins je sreæno oenjen èovek sa kojim ona, pukimsluèajem, saraðuje na poslu. Ipak je u njenim oseæanjima prema Hoskinsu bilo bar malorealistiènosti, kakve-takve; ovde, nimalo. Ovo je samo san bio, ponavljala je gospoðica Felouz sebi; samo san, samo san.

Sad treba jo odspavati, zakljuèi ona. Do jutra æe sve ovo zaboraviti.Zatvorila je oèi. Posle nekog vremena zaspala je. Ipak, kad se probudila p

o drugi put, nedugo posle est, èuvi da je Timi poèeo da se vrzma po svojoj sobi, senktog sna bila je jo uz nju, samo mutna predstava i poniavajuæa sutina: urno kucanje

njena vrata, pozdrav bez daha, strasni zagrljaj. Sad joj se, meðutim, èinilo da je èitava ta stvar samo besmislena, nita vie.

38.Posle tolike prièe o potrebi da se Timiju naðe drugar za igru gospoðica Felouz

je oèekivala da æe Hoskins dovesti nekog takvog praktièno odmah, makar samo da bi smirio moæne politièke snage koje Marijana Levien i Manhajm zastupaju. Ali na njeno iznenaðenje, proðoe nedelje, a ne dogodi se nita. Hoskinsu je, oèito, dovoðenje neèijeg u stasisni mehur bilo teak zadatak, ba kao to je i oèekivao. Nije joj bilo jasno kakHoskins uspeva da odbije dalje Manhajmove napade.

Zapravo, Hoskinsa jedva da je ikad i viðala, tokom tog razdoblja. On je oèigledno bio zauzet drugim delatnostima 'Stasis Tehnologija', tako da ga je svega nekoliko puta videla, i to samo u prolazu. Stekla je utisak da je za upravljanje

tom firmom Hoskinsu potrebno celo radno vreme - i vie od toga. Na osnovu deliæa raznih uzgrednih komentara koje je èula od pojedinih ljudi, Edit je i ranije naslutila da se Hoskins veèito bori da ovlada osobljem sastavljenim od nadarenih, ali veoma napetih primadona eljnih Nobelove nagrade, a istovremeno da usmerava jedan od najsloenijih nauènih poduhvata u istoriji.

U to se nije uputala: on ima svoje probleme, a ona svoje.Jedan od najteih njenih problema bila je Timijeva sve veæa usamljenost. Pok

uavala je da bude tom deèaku sve - i dadilja i uèiteljica i zamena za majku. Ali nijeto mogla da bude dovoljno. Njegov se san ponavljao, ne svake noæi, ali ipak toliko èesto da je gospoðica Felouz poèela voditi evidenciju o uèestanosti tog sna; bio je t



uvek onaj isti, o velikom praznom prostoru izvan kuæe lutaka, prostoru gde Timijunikad neæe biti dozvoljeno da ode. Ponekad je tamo bio sam, ponekad u drutvu nekihsenovitih, tajanstvenih prilika. Poto je njegov engleski jo bio tako rudimentaran, nije mogla da odredi da li Timiju ta velika pusto predstavlja njegov izgubljeni, ledeni svet ili matariju o èudnoj novoj eri u koju su ga doveli. U svakom sluèaju,ta pusto je za njega bila mesto strave: èesto se budio u suzama. Nije morala da imediplomu iz psihologije da bi znala da je taj san snaan simptom Timijeve izdvojenosti i sve dublje tuge.

Danju je Timi povremeno zapadao u duga razdoblja sete, kad se zatvarao usebe i ponaao kao da nema nikakve svrhe. Takoðe je ponekad provodio sate æuteæi i gleajuæi kroz prozor kuæe lutaka, iako se odatle nije videlo takoreæi nita; zurio je u onveliku pusto iz svoga sna, moda razmiljajuæi nostalgièno o sumornim, ledenim ravnicsvog sad dalekog detinjstva, ili se moda jednostavno pitajuæi ta lei iza zidova kojznaèe neprelaznu granicu njegovog ivljenja. Razmiljala je besno: zato mu ne dovedu ekoga da mu pravi drutvo? Zato?

Pitala se ne bi li trebalo da stupi u vezu sa Manhajmom i kae mu da se ovde ne preduzima nita, da zatrai od njega da jaèe pritisne Hoskinsa. Ali èinilo joj seda bi to bilo preveliko izdajstvo. Iako je bila odana Timiju, ni sad nije moglanaterati sebe da tako dejstvuje iza Hoskinsovih leða. Ipak, njen gnev se poveæavao.

Fiziolozi su veæ saznali sve to su od ovog deèaka mogli saznati bez seciranja, koje im ipak, po svemu sudeæi, nije bilo u planu. Zato su se njihove posete proredile; dolazio je poneko, jednom nedeljno, ali samo da izmeri Timijev rast, postavi nekloliko rutinskih pitanja i fotografie Timija nekoliko puta. Nisu se vie pojavljivale igle, injekcije, pricevi za izvlaèenje teènosti; posebne dijete vie niko ni

e zahtevao; sloena i teka ispitivanja funkcionalne uklopljenosti Timijevog kosturanastavljala su se, ali ni priblino onako èesto.Sve to je bilo dobro. Ali iako se zanimanje fiziologa smanjivalo, psihol

ozi su tek poèeli da se zagrevaju. Gospoðica Felouz je zakljuèila da je ta nova grupapodjednako dosadna, ili èak poprilièno dosadnija, od prethodne. Timiju su sad nametali prepreke koje je on morao savladati da bi doao do hrane i vode. Morao je da podie ploèe, pomera poluge, dohvata konopce. Povremeni blagi elektrookovi navodili su ga da jeca od iznenaðenja i straha - ili da rei na veoma praiskonski naèin. Sve to jegospoðicu Felouz veoma uznemiravalo.

Ipak, nije htela da se obrati Hoskinsu u vezi s tim. Nije imala nimalo elje da ode kod Hoskinsa. On je, iz nekog razloga, ostajao na udaljenosti; a gospoðica Felouz se plaila da bi mogla, ako mu sad priðe sa novim zahtevima i ako naiðe na ma kakav otpor, da plane, pa èak i da podnese ostavku istog trenutka. Nije elela da

joj se dogodi da uèini taj korak sada. Za Timijevo dobro, morala je ostati ovde.Ali zato se taj èovek udaljio od projekta sa Timijem? Otkud ta ravnodunost?Da li je hteo na taj naèin da se izdvoji od Manhajmovih albi i zahteva? To mu je glupo, pomisli ona. Timi je jedina rtva njegove udaljenosti. Glupo, glupo, glupo.

Èinila je koliko je mogla da nauènicima ogranièi pristup do Timija. Ali nije mogla sasvim da izdvoji deèaka od njih. Reè je, ipak, bila o nauènom opitu. Zato se pipkanje, gurkanje i uslovljavanje blagim elektriènim okovima nastavilo.

Bili su prisutni i antropolozi, cele èete antropologa eljne da pitaju Timija kako se ivelo u paleolitu. Ali njima je bilo suðeno da ostanu nezadovoljni, iakoje Timi sad iznenaðujuæe dobro vladao engleskim - svojom vrstom engleskog. Mogli suda pitaju do mile volje, ali on je mogao odgovarati samo na ona pitanja koja jerazumeo i samo ako je u svome umu saèuvao iole znanja o svojim sada udaljenim danima u svetu kamenog doba.

Dok su se nedelje njegovog boravka u modernom svetu postepeno pretvaraleu mesece, Timijev govor postajao je sve bolji i taèniji. Nikad nije gubio izvesnumeku zamuæenost za koju je gospoðica Felouz nalazila da je donekle armantna. Timijevo razumevanje engleskog sad je bilo praktièno jednako razumevanju modernog detetaistog uzrasta. U trenucima uzbuðenja, Timi je i sad povremeno zapadao u onaj stari, kvrckavo-reeæi naèin govora, ali takve epizode bile su sve reðe. Svi su izgledi bilida Timi postupno zaboravlja onaj ivot koji je poznavao pre ulaska u dvadeset prvivek - osim u svom privatnom svetu snova, u koji gospoðica Felouz nije mogla uæi. Kozna kakvi mamuti i mastodonti ðipaju tamo, mislila je Edit; kakvi mraèni prizoti preistorijskih tajanstava se prikazuju na ekranu uma ovog neandertalskog deèaka?



Ali na iznenaðenje gospoðice Felouz, jo je bila jedina osoba koja je Timijevereèi mogla razumeti sa iole ikakvim pouzdanjem. Neki od kolega koji su èesto radiliunutar stasisnog mehura - njeni asistenti Mortenson, Eliot i Stratfordova, kaoi dr Mekintajer i dr Dejkobs - kao da su uspevali da razaznaju pokoju grupu reèi, ali samo sa velikim trudom, i sa bar pedeset posto pogrenog razumevanja. Ovo je zbunjivalo gospoðicu Felouz. Dobro, taj deèak je u poèetku imao neke manje tekoæe u oblianju reèi tako da budu razumljive; ali prolo je izvesno vreme i Timi se osposobio da govori teèno. Bar se njoj tako èinilo. Postupno je bila primorana da prizna da Timija razume tako dobro samo zato to je danonoæno u njegovoj blizini. Njen sluh je automatski nadoknaðivao razlike izmeðu onog to je on izgovarao i onog to je stvarno trealo da se èuje. Razlika izmeðu Timija i modernog deteta odista je postojala, bar u pogledu govorne sposobnosti. Razumeo je veliki deo onog to mu se govorilo, bio jesad u stanju da odgovara i sloenim reèenicama, ali su njegov jezik, usne, grlo i, pretpostavljala je gospoðica Felouz, njegova hioidna kost bili, po svemu sudeæi, slabo prilagoðeni prefinjenostima dvadesetprvovekovnog engleskog jezika; otud tolika izoblièenja.

U razgovoru sa drugima, branila je Timija. "Da li ste ikad sluali Francuza kad pokuava da izgovori jednostavnu reè kao to je nae englesko 'the'? Ili Engleza ad pokuava da govori francuski? A tek u ruskom da vidite kakvih glasova ima, mi moramo vilicu slomiti da to izgovorimo. Govornici svakog jezika uvebavaju, od roðenja, govorne miiæe na drugaèiji naèin, i to veæina ljudi nije u stanju da promeni. Zato toji èudno i pogreno izgovaranje. Eto, Timi u govoru zanosi na neandertalski. Ali to æe se vremenom poboljavati."

A do tad æe, shvatala je, ona sama imati poloaj neoèekivane vlasti i moæi. Jer

sad nije samo Timijeva dadilja, nego i prevodilac: kanal kroz koji moraju proæi sve Timijeve uspomene na preistorijski svet da bi ih antropolozi, koji dolaze da ga ispituju, mogli saznati. Bez nje kao posrednika ne bi mogli dobiti nikakve suvisle odgovore na pitanja koja ele da mu postave. Potrebna je saradnja gospoðice Felouz da bi ovaj projekat iskazao svoju punu nauènu vrednost. Tako je Edit, na naèin koji niko, pa ni ona sama, nije oèekivao, postala bitna za dalje istraivanje ljudskog postojanja u dalekoj prolosti.

Na alost, Timijevi ispitivaèi gotovo su uvek odlazili nezadovoljni onim to su od njega saznavali. Nije reè bila o nekom njegovom odbijanju da saraðuje, veæ o tomeda je u neandertalskom svetu proveo samo tri ili èetiri godine - i to svoje prvetri ili èetiri godine. Ni u jednom dobu ljudske istorije nije bilo ba mnogo dece koja bi, tako mlada, mogla dati svestran usmeni izvetaj o dejstvovanju drutva u komesu ivela.

Glavninu onog to je Timi uspevao da im saopti èinile su stvari koje su antropolozi i bez Timija odavno nasluæivali, stvari koje su moda i sami usadili u deèakovum samom prirodom pitanja koja su mu, preko gospoðice Felouz, postavljali. Na primer, kau:

"Pitaj ga koliko je veliko bilo njegovo pleme.""Ne verujem da on zna ta znaèi reè 'pleme'.""Onda, koliko ljudi je bilo u grupi koja je ivela s njim."Postavila mu je to pitanje. Odnedavno ga je poèela uèiti brojanju. Timi je i

zgledao zbunjen."Mnogo", rekao je.U Timijevom reèniku 'mnogo' je moglo znaèiti ma ta veæe od tri. Èinilo se da j

jemu posle te taèke - sve isto."Koliko mnogo?" pitala je ona. Podigla je njegovu aku i prela prstom preko

vrhova njegovih prstiju. "Ovoliko mnogo?""Vie.""Koliko vie?"Potrudio se. Sklopio je na trenutak oèi kao da zuri u drugi svet, pruio ruk

e i poèeo brzo da izmahuje i migolji prstima ka njoj."Da li on to naznaèuje brojeve, gospoðice Felouz?""Mislim da je tako. Svaki pokret ake verovatno znaèi pet.""Ja sam izbrojao tri pokreta obema akama. Znaèi, pleme je imalo trideset èlan

ova?""Ja bih rekla èetrdeset."



"Pitajte ga ponovo.""Timi, reci mi ponovo: koliko je ljudi sadravala tvoja grupa?""Grupa, gospoðice Felouz?""Ljudi oko tebe. Tvoji prijatelji i roðaci. Koliko ih je bilo?""Prijatelji. Roðaci." Razmatrao je te pojmove. Reèi njemu nejasne i nestvarn

e, po svemu sudeæi.Posle nekog vremena zagledao se u svoje ake, ispruio prste, i opet poèeo sa

tim svojim hitrim, lepravim pokretima prstiju, koji su mogli znaèiti brojanje, madasu mogli predstavljati i neto sasvim drugo. Nije se moglo znati koliko puta ih je ponovio: moda osam, moda deset puta.

"Jeste li videli?" upitala je gospoðica Felouz. "Osamdeset, devedeset, stotinu ljudi - mislim da je to rekao ovog puta. Ako je uopte odgovarao na moje pitanje."

"Malopre je broj bio manji.""Znam. Sad kae ovo.""Nemoguæe. Tako primitivno pleme nije moglo imati vie od trideset osoba! Na

jvie trideset!"Gospoðica Felouz je slegnula ramenima. Ako ovi ele da zamuæuju prikupljeni ma

terijal svojim sopstvenim predubeðenjima, to nije njen problem. "Onda zapiite trideset. Pa, vi traite od deteta kome je tad bilo samo oko tri godine da vam daje statistiku o populaciji. On samo nagaða, èudo je da uopte razume ta to hoæemo da ga naveo da nam kae. Uostalom, moda i ne razume. Odakle vam pomisao da on ume da broji? Ida uopte razume pojam broja?"

"Ali ipak, razume ga, zar ne?"

"Otprilike u onoj meri koliko i ma koji petogodinjak. Kad sretnete nekogpetogodinjaka, pitajte ga koliko ljudi, po njegovom miljenju, stanuje u njegovoj ulici, pa da vidite ta æe vam reæi."

"Pa..."I druga pitanja davala su rezultate u sliènoj meri nepouzdane. Plemenska s

truktura? Gospoðica Felouz je uspela da izvuèe iz Timija, posle mnogo verbalne akrobatike, da je pleme imalo 'velikog èoveka', pri èemu je Timi oèigledno mislio na poglavicu. Tu nikakvog iznenaðenja nije bilo. I u istoriji, primitivna plemena uvek su bila predvoðena poglavicama; bilo je razumno oèekivati isto i kod neandertalskih plemena. Ime tog poglavice Timi nije mogao prevesti na engleski, niti dati fonetskiekvivalent, to jest izgovoriti ga pomoæu glasova iz engleskog jezika; morao se posluiti neandertalskim glasovima.

Da li je poglavica imao suprugu? - pitali su nauènici.- Timi ne zna ta je t

o supruga. - Kako su birali poglavicu? - Timi ne razume pitanje. - Kako je bilou pogledu religijskih verovanja i obreda? Tu je gospoðica Felouz uspela da izvuèe, dovijajuæi se i dajuæi Timiju svakojake nauèno sumnjive sugestije da bi ga podstakla, opis nekog svetog mesta naèinjenog od kamenja, na kome je Timiju bio zabranjen pristup, i nekog kulta kojim je moda upravljala visoka svetenica. Edit je bila sigurnada je reè o svetenici, a ne o sveteniku, zato to je Timi pokazivao prstom ka njoj dk je govorio; meðutim, da li on uopte razume ta ga pitaju - nije bila sigurna.

"Da su samo uspeli da prebace kroz vreme neko starije dete!" jadikovalisu antropolozi. "Ili odraslog neandiæa, zaboga! Da su! Da su! Kako je to nepodnoljivo, da nam jedan mali deèak, koji nita ne zna, bude jedini izvor podataka!"

"Verujem da je nepodnoljivo", saglasila se gospoðica Felouz nimalo saoseæajnim tonom. "Ali taj mali neandertalac koji nita ne zna ipak je jedan vie nego to steikad oèekivali da vam se namesti za ispitivanje. Ni u najluðim ranijim snovima niste

sanjali da æete ikad imati prilike da razgovarate sa ma kakvim neandertalcem.""Pa ipak! Da su samo mogli! Da su mogli!""Jeste, da su mogli", rekla je gospoðica Felouz, a onda im je saoptila da j

e vreme za njihov razgovor sa Timijem, za taj dan, isteklo.

39.Onda se Hoskins opet pojavio, jednog jutra; uao je u kuæu lutaka bez ikakve

prethodne najave."Gospoðice Felouz? Mogu li da govorim s vama?"Opet je govorio onim svojim postiðeno-pokornim tonom, kao da se oseæa izuzet



no nezgodno. Za ta bi i imao razloga, pomisli gospoðica Felouz.Izila je hladno, zaglaðujuæi svoju bolnièarsku uniformu. Onda je zastala zbunj

no. Hoskins nije bio sam. S njim je bila jedna bleda, omanja, vitka ena, koja jeoklevala pred pragom stasisne zone. Zbog svetle boje kose i tena davala je utisak krhkosti. Njene oèi, veoma svetle plave boje, zabrinuto i vredno su tragale za neèim to bi moglo biti iza gospoðice Felouz, hitro su osmatrale sobu kao da bi iza vrata Timijeve sobe za igranje mogao iskoèiti besni gorila.

Hoskins reèe: "Gospoðice Felouz, ovo je moja supruga, Aneta. Draga, slobodnouði. Savreno je bezbedno. Osetiæe sasvim malu nelagodnost na pragu, ali to proðe. eih da upozna gospoðicu Felouz koja se brinula o deèaku od one noæi kada je stigao."

(Znaèi, to mu je ena? Gospoðica Felouz nije je tako zamiljala, ali sad uvide a, zapravo, nikad i nije imala u mati neku jasnu sliku kako bi ta osoba mogla izgledati. Ali svakako neka temeljitija enska, i smirenija, a ne ovako vidno napetai trzava kao ova. Opet, zato bi bila takva? Moda èoveku snane volje, kao to je Hosk, odgovara neka takva slabotinja. U redu, ako je on takvu hteo, neka mu bude. Sdruge strane, gospoðica Felouz je pretpostavljala da æe Hoskinsova ena biti mlada; mlada i raskono lepa i blistava; prièa se da uspeni poslovni ljudi u Hoskinsovim godinama vole da nabave sebi takvu kad se ene po drugi put. Aneta Hoskins nije pripadala toj kategoriji. Znatno mlaða od Hoskinsa, da, a mlaða i od gospoðice Felouz, kad jeveæ o tome reè; ali ne stvarno mlada. Moda èetrdeset godina, ili blizu èetrdeset.)

Gospoðica Felouz prinudi sebe da je pozdravi tonom kao da konstatuje neku èinjenicu. "Dobro jutro, gospoðo Hoskins. Drago mi je to smo se upoznale."

"Aneta.""Molim?"

"Zovite me Aneta, gospoðice Felouz. Svi me zovu tako. A vae ime je..."Hoskins se brzo ubaci. "ta sad radi Timi, gospoðice Felouz? Da li je otiao da malo odspava? eleo bih da se moja supruga sretne s njim."

"On je u svojoj sobi", reèe gospoðica Felouz. "Èita."Aneta Hoskins se nasmeja, kratko, otro i maltene podsmeljivo. "On ume da èit

a?""Jednostavne slikovnice, gospoðo Hoskins. Sa kratkim tekstovima ispod slik

a. Jo nije sasvim spreman za pravo èitanje. Ali rado gleda u knjige. Sad èita jednu knjigu o ivotu na dalekom severu. Eskimi, lov na moreve, igloi, ta vrsta stvari. Tuknjigu èita bar jednom dnevno."

(Ali znala je da èitanje nije prava reè, da je to svojevrsna mala la. Timi uopte nije èitao. Koliko je Edit mogla oceniti, samo je gledao slike; reèi tampane isposlika za njega su imale samo ukrasnu vrednost, bile su èudne, sitne are. Dosad nij

e ispoljio ni najmanju radoznalost u vezi sa njima. Moda nikad i neæe. Ali bar je razgledao knjige, i, po svemu sudeæi, razumeo ta se na slikama vidi; a to je najpriblinija zamena za pravo èitanje. Smatrala je da æe u ovom razgovoru najkorisnije bitida Hoskinsova ena stekne utisak da Timi stvarno moe da èita, bez obzira na to to je amom Hoskinsu istina verovatno jasna.)

Hoskins reèe robusnim, èudnovato snanim tonom: "Zar to nije zapanjujuæe, gospoe Felouz? Pamtite li kakav je bio one veèeri kad smo ga doveli? Ono divlje, krièavo,prljavo, besomuèno, malo, preistorijsko stvorenje?"

(A ja bih to, kao, mogla da zaboravim, a? - pomisli gospoðica Felouz.)"A sad, sedi mirno, tamo unutra, èita knjigu, uèi o Eskimima i igloima..." H

oskins je sijao od ponosa, maltene oèinskog. "Kako je to èudesno! Velièanstveno! Zar ne? Kakav divan napredak ostvaruje taj deèko sad kad se vi brinete o njemu!"

Gospoðica Felouz je podozrivo odmerila Hoskinsa. Bilo je neèeg èudnog i nestva

rnog u tom njegovom iznenadnom uzvienom, govornièkom tonu. ta on to smera? Zna da Timi ne ume stvarno da èita. Zato je uopte doveo svoju enu ovamo, posle tolikog vremen, i zato pravi ovu neiskrenu galamu oko Timijevog divnog napredovanja?

Onda je shvatila.Hoskins reèe, neto normalnijim tonom: "Moram se izviniti to sam u poslednje

vreme navraæao tako retko, gospoðice Felouz. Ali kao to moete pretpostaviti, bio sam auzet i prezauzet jer sam morao da reavam svakojake sporedne zavrzlame. Meðu kojimaje jedna, i to ne najmanja, na prijatelj Brus Manhajm."

"Pretpostavljam da je tako bilo.""Pozivao me je otprilike jednom nedeljno, posle one njegove posete Timij



u. Pitao me ovo, ono, nervirao se zbog Timija kao da mu je Timi roðeni sin, a ja razredni stareina nekakvog internata u koji je Timi poslat. I to nekog jezivog internata, kao iz romana Èarlsa Dikensa, pomislio bi èovek."

"A naroèito vas je pitao ta preduzimate da Timiju naðete drugara za igru?" reègospoðica Felouz.

"To naroèito.""A ta ste, konkretno, uèinili po tom pitanju, doktore Hoskinse?"Hoskinsovo lice se malo trznu. "Jednom reèi, pretrpeo sam brodolom. Imali

smo razgovore sa estoro ili vie dece, koja su bila kandidati za to. I sa njihovimroditeljima, prirodno."

Ovo je za gospoðicu Felouz bila novost. "I?""Stvar se svela na to da smo nali dva mala deèaka koji su bili podesni, ali

njihovi roditelji su postavili raznorazne posebne uslove i primedbe, nama neprihvatljive. Postojao je jo jedan deèko koji je mogao da bude prava stvar, i veæ smo sespremali da ga dovedemo ovde u probnu posetu Timiju, ali u poslednjem trenutkupojavili su se novi uslovi, nove zamerke: roditelji su doveli advokata koji je traio da deponujemo unapred sumu za obeteæenje, da se veemo veoma sloenim ugovornim vezama i da pristanemo na razne druge ustupke koje su nai advokati smatrali nemudrim. to se tièe sve ostale dece koju smo videli, pitanje eventualnih obeteæenja nije e postavljalo, jer su njihovi roditelji, koliko smo mogli da vidimo, bili zainteresovani samo za honorar koji smo nudili. Meðutim, ti deèaci izgledali su nam kao besni, mali huligani koji bi Timiju doneli vie zla nego dobra. Naravno da smo sve takve odbili."

"Znaèi, vi meni kaete da nemate nikog."

Hoskins ovlai usne. "Na kraju smo odluèili da sa ovim problemom ostanemo ukuæi - da uzmemo dete nekoga ko je ovde zaposlen. I to upravo ovog zaposlenog kojipred vama stoji. Moje dete."

"Vaeg sina?" reèe gospoðica Felouz."Vi pamtite, zar ne, kad su bili ovde Manhajm i Levienka, rekao sam, vie

u besu, da æu dati svog sina ako bude potrebno? Eto, na to se i svelo. Ja sam èovekod reèi, gospoðice Felouz, to vam je, verujem, veæ poznato. Neæu traiti ni od koga dru ovoj kompaniji da radi neto to ja nisam spreman da uradim. Odluèio sam da kao drugara koji je Timiju toliko potreban dovedem mog Derija. Ali, naravno, to ne moe biti samo moja odluka, jednostrana."

"Pa ste doveli gospoðu Hoskins da se uveri da va sin neæe biti ni u kakvoj opasnosti u Timijevim rukama", reèe gospoðica Felouz.

Hoskins je izgledao silno zahvalan. "Da, gospoðice Felouz. Da, ba tako!"

Gospoðica Felouz jo jednom pogleda Hoskinsovu enu, koja je grickala donju usnu i opet zurila u vrata iza kojih vreba ta strana neandertalska spodoba.Ona sigurno veruje da je Timi èovekoliki majmun, pomisli gospoðica Felouz. G

orila. impanza koji æe istog trena da se baci na njenu dragu bebu i rastrgne je nakomade.

Gospoðica Felouz ledeno reèe: "Pa, da izvedem ja Timija, da joj ga pokaem?"Gospoða Hoskins, koja je od poèetka bila sva u grèu, postade vidno napetija. "

Pa valjda... trebalo bi... gospoðice Felouz."Negovateljica klimnu glavom."Timi?" pozva ona. "Timi, hoæe li doæi ovamo za trenutak? Imamo posetioce."Timi izviri stidljivo iza ragastova vrata."U redu je, Timi, To su doktor Hoskins i njegova ena. Iziði."Deèko zakoraèi napred. Izgleda ba pristojno, pomisli gospoðica Felouz, dodajuæ

z to jednu malu molitvu zahvalnicu. Na sebi je imao triko, i to onaj plavi sa arama u vidu velikih, zelenih krugova, drugi po redosledu omiljenosti; njegova kosa, koju je gospoðica Felouz temeljito ièetkala pre jedan sat, jo je bila srazmerno nerskutrana i neumrena. Tanka knjiica koju je do maloèas razgledao bila mu je i sad u lvoj ruci, oputena ka podu.

Zurio je sa ièekivanjem u svoje posetioce. Oèi je veoma rairio. Videlo se da oskinsa, i posle toliko vremena, prepoznaje, ali da mu Hoskinsova ena nije 'jasna'. Nesumnjivo je neto u njenom govoru tela, neto napeto i podozrivo u njenom dranju, signalisalo deèaku oprez. Moda su stupili u dejstvo njegovi primitivni refleksi -da li bi èovek mogao reæi: njegovi nagoni?



Nastalo je dugo, neprijatno æutanje.Onda se Timi osmehnuo.Bio je to jedan topao, divan osmeh, Timijev naroèiti osmeh, 'od uha do uha

', koji je gospoðicu Felouz ovog puta bacio u oduevljenje. Mogla je ovog èasa podiæi Tmija i zagrliti ga. Kako je divan, kad se tako osmehne! Slatki mali - koliko poverenja pokazuje, ba je pravo dete. Da. Klinac koji izlazi iz obdanita da pozdravi goste. Kako bi mogla Aneta Hoskins odoleti tom osmehu?

"Oh", reèe Aneta, kao da je nala bubu u supi. "Nisam oèekivala da izgleda tako... èudno."

Gospoðica Felouz je pogleda mrko i popreko.Hoskins reèe: "Veæinom su to crte lica, zna. Od vrata nadole, on izgleda otpr

ilike kao veoma miiæavi, mali deèko. Manje-vie.""Ali njegovo lice, Deralde... ta ogromna usta, taj ogromni nos... obrve t

oliko pomaknute napred... pa vrh vilice... toliko je ruan, Deralde. Toliko uvrnut."

"On razume veliki deo toga to govorite", upozori gospoðica Felouz niskim tonom po kome se inje moglo nahvatati.

Gospoða Hoskins je to èula i klimnula glavom, ali jo se nije mogla zaustaviti. "Ovako uivo izgleda sasvim drukèije nego na televiziji. Mnogo ljudskije izgleda na ekranu nego..."

"On jeste ljudsko biæe, gospoðo Hoskins", reèe gospoðica Felouz suvo. Veæ je biumorna i preumorna od saoptavanja te èinjenice raznim ljudima. "On je samo pripadnik druge grane ljudskog roda, to je sve. Pripadnik jedne grane koja je izumrla."

Hoskins je po Editinom tonu verovatno osetio da ona jedva suzdrava svoj b

es. Okrete se svojoj eni i reèe tonom navaljivanja: "Zato ne poprièa sa Timijem, draDa ga malo upozna. Pa, zato si i dola.""Jesam, jesam."Izgledalo je kao da pokuava da prikupi dovoljno hrabrosti."Timi?" reèe ta ena, tankim i napetim glasom. "Zdravo, Timi. Ja sam gospoða H

oskins.""Zdravo", reèe Timi.Prui ruku ka Aneti. Gospoðica Felouz ga je nauèila da tako treba.Aneta Hoskins baci jedan hitri pogled ka svom muu. On prevrnu oèima ka plaf

onu i klimnu glavom.Pruila je neodluèno ruku i rukovala se s Timijem kao sa nekakvim dresiranim

impanzom u cirkusu. Kratko, sa nimalo oduevljenja, gledajuæi da mu to pre ispusti rku.

Timi reèe: "Zdravo, gospoðo Hoskins. Drago mi je da vas upoznam.""ta je rekao?" upita Aneta Hoskins. "Je li on to neto meni rekao?""Rekao je 'Zdravo'", odvrati gospoðica Felouz. "A zatim, da mu je drago da

vas upozna.""On govori? Engleski?""Da, on govori. Razume lake knjige. Jede viljukom i noem. Sam se oblaèi i sk

da. Ne bi trebalo nikog da iznenaðuje to on sve to èini. On je normalni, mali deèak, gspoðo Hoskins, i sad mu je oko pet godina. Moda i pet i po."

"Ne znate?""Moemo samo nagaðati", reèe gospoðica Felouz. "Nije imao krtenicu u depu kad

oao."Gospoða Hoskins opet pogleda svog mua. "Deralde, nisam sigurna za ovo. Deri

o nije napunio pet."

"Znam koliko godina ima na sin, draga", reèe Hoskins kamenim tonom. "Ali krupan je i jak za svoje godine. Veæi je od Timija. Èuj, Aneta, kad bih smatrao da imaikakvog rizika... i najmanje moguænosti da..."

"Ne znam. Naprosto, ne znam. Kako moemo biti sigurni da je bezbedno?"Gospoðica Felouz najednom reèe: "Ako pitate da li je za vaeg sina bezbedno da

bude u Timijevom drutvu, odgovor je: naravno, da. Timi je blagi, mali deèak.""Ali je div... divljak."(Opet medijska etiketa o majmunu-deèaku! Zar ljudi ba nikad ne razmiljaju sv

ojom glavom?)Gospoðica Felouz naglaeno reèe: "Nije divljak, nije ni najmanje divalj. Da li



divljak izlazi iz svoje sobe sa knjigom u ruci i prua ruku da se rukuje sa vama?Da li se divljak tako osmehuje i pozdravlja i kae da mu je drago da vas upozna?Evo, vidite ga taèno ispred sebe, gospoðo Hoskins. Kako vam on zaista izgleda?"

"Ne mogu da se naviknem na njegovo lice. To nije ljudsko lice."Gospoðica Felouz nije dopustila sebi eksploziju besa. Napeto reèe: "Kao to sa

m veæ objasnila, on je èovek u jednakoj meri kao i ma ko od nas. I nije uopte divalj.Onoliko je miran i razuman koliko moete oèekivati da jedan deèko od pet i po godinabude. Veoma je velikoduno od vas, gospoðo Hoskins, to ste dozvolili da va sin doðe oi igra se sa Timijem, ali, molim vas, nemojte se zbog toga plaiti."

"Nisam rekla da sam pristala", uzvrati gospoða Hoskins, ne bez izvesne blage vreline u glasu.

Hoskins je pogleda ukoèeno i oèajno. "Anet...""Nisam!"(Onda, to ne bi izila napolje i pustila Timija da se vrati svojoj knjizi?)Gospoðica Felouz se borila da ne plane.(Neka doktor Hoskins ovo sredi. Njegova je to ena.)Hoskins reèe: "Razgovaraj sa deèakom, Aneta. Upoznaj ga malo. Jesi li prista

la da uèini bar toliko.""Jesam, jesam, valjda." Opet je prila deèaku. "Timi?" reèe ona neodluèno. Timi

die pogled. Ovog puta nije bilo osmeha od uha do uha. Veæ je shvatio, iz samog naèinana koji se govorilo, da tu enu ne moe ubrojati u svoje prijatelje.

Gospoða Hoskins se osmehnu, ali ne mnogo ubedljivo. "Koliko ti je godina,Timi?"

"On nije mnogo jak u brojanju", reèe gospoðica Felouz tiho.

Ali na njeno zaprepaæenje, Timi die levu aku sa jasno rairenim prstima."Pet!" uzviknu Timi."Digao je pet prstiju i kazao pet", reèe gospoðica Felouz zapanjeno. "Èuli ste

ga, zar ne?""Ja sam to èuo", reèe Hoskins. "Valjda.""Pet", reèe gospoða Hoskins, nastavljajuæi sa tvrdom reenoæu. Sad se stvarno

la da uspostavi kontakt sa Timijem. "To su vrlo fine godine. Moj sin Deri i sam ima gotovo pet. Ako dovedem Derija ovamo, da li æe ti biti dobar s njim?"

"Dobar", reèe Deri."Dobar", prevede gospoðica Felouz. "Razumeo vas je. Obeæao je da æe biti dobar

."Gospoða Hoskins klimnu glavom. Onda progunða, vrlo tiho: "Mali je, ali izgle

da tako jak."

"Jo nikad nije pokuao nikome da nanese zlo", reèe gospoðica Felouz, nalazeæi joj je pogodno da malèice zaboravi besomuènu bitku one prve noæi. "Izuzetno je blag. Izuzetno. To morate verovati, gospoðo Hoskins." A Timiju reèe: "Povedi gospoðu Hoskinsu tvoju sobu. Pokai joj tvoje igraèke i knjige. I tvoj orman sa odeæom." Pa da vidi da si pravi mali deèko, Timi. Nateraj je da vidi dalje od tvojih svodova iznad oèijui donje vilice bez vrha.

Timi prui ruku, a gospoða Hoskins je, posle samo jednog trenutka oklevanja,prihvati. Prvi put od kad je ula u stasisni mehur, na njenom licu se pojavi netonalik na pravi osmeh.

Ona i Timi odoe u njegovu sobu. Vrata se zatvorie za njima."Mislim da æe uspeti", reèe Hoskins tiho gospoðici Felouz, èim mu je ena izil

olje. "On nju polako pridobija.""Naravno da je pridobija."

"Aneta nije nerazumna. To mi verujte. Nije ni neracionalna. Ali Deri jojje veoma dragocen.""Prirodna stvar.""Nae jedino dete. U braku smo nekoliko godina, a problem neplodnosti poja

vio se od poèetka; i kad smo najzad uspeli... kad nam je polo za rukom...""Dobro", reèe gospoðica Felouz. "Razumem." Nije bila naroèito zainteresovana d

a slua o problematici neplodnosti kod doktora i gospoðe Hoskins. Niti o naèinu na koji su konaèno uspeli.

"Eto, vidite - iako sam sa njom temeljito razgovarao o svemu, iako ona razume kakve probleme su mi napravili Manhajm i njegova rulja i zna koliko je vano



prekinuti Timijevu izdvojenost, jo donekle okleva po pitanju izlaganja Timija riziku da..."

"Nema rizika, doktore Hoskinse.""To ja znam. To i vi znate. Ali dok to i Aneta ne bude znala..."Posle nekog vremena, otvorila su se vrata Timijeve sobe za igru. Iziðe gos

poða Hoskins. Gospoðica Felouz vide da Timi ostaje unutra i da viri iza vrata na onaj svoj obazrivi naèin kome je ponekad pribegavao. Dah joj stade. Sigurno je neto unutra polo kako ne valja, pomisli ona.

Ali ne. Aneta Hoskins se smekala."Slatka mu je sobica", reèe ona. "Ume sam da presavija svoju odeæu. Pokazao

mi je to. Kamo sreæe da to Deri radi bar upola tako dobro. A igraèke dri tako uredno.."

Gospoðica Felouz dozvoli svome dahu da iziðe napolje."Znaèi, moemo da pokuamo?" upita Hoskins svoju enu."Da. Mislim da moemo da pokuamo."

BLOKADADim se vijorio iz tabora Drugih, pokraj obale najmanje reke, zapadno od

svetilita Boginje. Srebren Oblak prenese pogled na drugu stranu i vide da se belidim vije i iz tabora njegovog sopstvenog naroda, ispod kosine brda niz koje suposlednje sili kad su dolazili sa istoènih planina. Pored samog svetilita nije bilonikog. Od kad je poèeo ovaj beskrajni zastoj, izmeðu dva plemena nastao je preæutni sporazum da je svetilite neutralno podruèje i da mu niko, ni iz jednog plemena, ne sme priæi. Obe strane drale su straare na rubu svetiline zone, danju i noæu, da bi bil

igurne da prekraja neæe biti.Srebren je stajao sam, oslonjen o koplje. Veæ je padao mrak, mada se njemuèinilo da je da je dan tek poèeo. Brzo odmièe godina. Noæ stie svaki put sve ranije inije. Jutro sviæe sve kasnije i kasnije. Sati dnevnog svetla stisnuti su sa obe strane i smanjuju se. Uskoro æe biti godinje doba dugih snegova, kad samo budale izlaze napolje: vreme kad se treba zguriti u nekom zaklonitom mestu, iveti od jesenjih zaliha i èekati proleæe.

Ali mi jo nismo uspeli da se pomirimo sa Boginjom i dobijemo usmerenja odNje, razmiljao je Srebren neuteno. A kako i moemo, kad Drugi stalno vrebaju poredsvetilita, tako da nam je pristup nemoguæ?

"Srebrene! Hoæe li opet sneg?"Znalicin glas doplovio je sa vetrom do njega. Stajala je s druge strane

staze, blizu reène obale, sa Boginjinom enom i Prolo-èuvom. Te tri ene veæ su dugo t

le. Srebren se namrti. Sve tri samo stvaraju nevolje. Tri moæne ene, pune Boginjinesnage. Ispunjavale su ga nelagodnoæu. Meðutim, znao je koliko su vane, svaka na svoj aèin, za ivot plemena.

"Hoæe li padati sneg, Srebrene? Reci nam!"Slegnuo je ramenima. Onda je kucnuo prstom po kolenu i klimnuo glavom.Ona stara rana na nozi bolela ga je estoko, kao i uvek kad se sneg bliio.

Sada i eæe nego ikad.Juèe je sneg padao èitav sat, a dan pre juèe bilo je takoðe snega, ali nakratko

Sad æe opet padati. Zlo je kad sneg zareða svaki dan. Veliki deo juèeranjeg snega osto je na tlu. A vetar - onaj sa severa, zloduhski - poduhvatao je te ostatke snega, vitlao njima po vazduhu i bacao ih Srebrenu u lice.

Treba da odemo odavde, pomisli on. Treba uveliko da smo nali mesto za svoj zimski tabor.

Sad se Znalica odvojila od Prolo-èuve i uputila ovamo, da razgovara s njim.To æe, najverovatnije, znaèiti nevolju. Od onog svog hrabrog poduhvata ispred svetilita Znalica se kretala sa toliko samouverenja i velièanstvenosti da je, maltene, izgledalo da je ona ovde poglavica. Niko se nije usuðivao da joj se podsmeva, niti èak da je pogleda na pogrean naèin - sve zbog tog izuzetnog dana kad je pokrila svojetelo ratnim bojama i krenula da prkosi celoj grupi ratnika Drugih. Oduvek je bila èudna; oduvek estoka; ali sad je prela u neku novu vrstu estoke èudnosti, zbog kokao da hoda po nekim svetovima koji su samo njeni.

Ona reèe: "Ovo se nastavlja i nastavlja, Srebrene, bez ikakvih promena. Avreme snegova dolazi."



"Znam to.""Treba da napadnemo i da zavrimo s time.""Ima ih previe, za nas", reèe joj Srebren. "Zna to." Ovo nije bio prvi put d

a njih dvoje vode tu raspravu."Nema ih ba toliko. Mogli bismo izaæi nakraj s njima. A mi ta radimo, samo s

edimo ovde. Oni se boje nas, mi se bojimo njih, niko ni da mrdne. Koliko æe nas jo drati ovde?"

"Sve dok ne stupimo pred Boginju kod Njenog oltara i ne saznamo Njenu volju."

"E, onda moramo u napad", reèe Znalica.Srebren ju je postojano gledao. Njene oèi bile su zastraujuæe, uopte nisu bil

enske oèi, èak ni ratnièke oèi, nego kao da su bile od uglaèanog kamena."Bila si dole sa mukarcima", reèe Srebren. "Videla si da oni nisu hteli da

napadnu. Hoæe li da se bori protiv Drugih sasvim sama, Znalice?""Ti si poglavica. Naredi im da se bore. Ja æu se boriti rame uz rame sa nj

ima.""Poginuæe svi.""A ako ostanemo ovde i saèekamo zimu? U tom sluèaju pomreæe svi, Srebrene."Klimnuo je glavom, sav natmuren. Istina je: ovde se ne moe jo dugo ostati.

To je njemu bilo jasno ba kao i njoj.Dolazak ovde bio je verovatno greka, uviðao je Srebren. Ali on to ne sme pr

iznati nikada, nikome, sem sebi."Ne moemo otiæi odavde, Znalice", reèe on. "Ne dok ne dobijemo pristup svetil

itu."

"Ne moemo otiæi, a ne moemo ni ostati. Ne moemo ni priæi svetilitu. To je vadna nevolja, Srebren Oblaèe.""Moda.""Govorila sam ja da se ovde ne dolazi. Jo na samom poèetku sam ti to rekla,

kad si oglasio da æe Svetkovina leta biti otkazana.""Pamtim to, Znalice. Ali sad jesmo ovde. I ovde æemo ostati, sve dok ne ob

avimo obred zbog koga smo doli. Ne moemo jednostavno da odemo, a da nismo èuli glasBoginje."

"Ne moemo", reèe Znalica. "U tome se slaem s tobom. Nisam elela da doðem ovaali kad smo veæ tu, moramo pred Boginju, to dobro kae. U tom pogledu se ne protivimtvom miljenju."

Bio je zahvalan za to."Ali ako ne moemo ni ostati ovde jo dugo, zbog snega, a ni otiæi bez obavlja

nja obreda, pa ako nas Drugi spreèavaju da obavimo obred zato to su ovde i to svojimprisustvom skrnave svetilite, onda moramo da ih oteramo", reèe Znalica. "Nema tu mnogo da se prièa."

"Pobiæe nas ako ih napadnemo.""Zima æe nas pobiti ako ih ne napadnemo.""To ide tako u krug", reèe Srebren. "Ne vodi nas nikud."Pogledao ju je ozbiljno. Na njenom licu nije bilo milosti. Nije mu nudil

a nikakav odgovor, osim jednog, a taj je znaèio da se mora izginuti od ruke neprijatelja.

U krug, u krug, da. Otiæi ne moemo, ostati ne moemo. On je otkazao Svetkovinu leta zarad obreda koji se, po njegovom miljenju, morao ovde izvriti. Ako bi sadotkazao i taj obred, zbog prisustva Drugih u blizini svetilita, to bi znaèilo da sui leto i jesen proli bez ikakvog obreda, a zbog toga bi se gnev Boginje svakako

punom snagom sruèio na Narod. Poèela bi velika glad, za koju bi svi okrivili poglavicu. Srebren je znao da je u opasnosti da bude zbaèen sa vlasti ako uskoro ne pobolja prilike. Meðutim, ne postoji 'ivi bivi poglavica', ne kod Naroda. Obièaj u vezi sm bio je svima vrlo jasan. Poglavica koji digne ruke od vlasti rekao je zbogom isamom svom ivotu.

Vreli plamen proticao je kroz ranjeni deo njegove noge. Moda i neæe biti tako loe, pomisli Srebren: odstupi sa vlasti, pusti da neko drugi ponese taj teret. Iuèini kraj ovom bolu i ovom umoru, zauvek.

Pridruila im se Boginjina ena. "Da li te je Znalica ubedila da napadnemo?""Nije."



"Zar se toliko plai da umre?"Srebren Oblak se nasmeja. "Ne uviða koliko u tom pitanju ima gluposti, Bogi

njina eno. Ja se plaim da æete vi umreti, ti i Mlekoizvorna i Lavobor i Snenolepa i vi ostali. Moj zadatak je da Narod preivi, a ne da ga odvedem u sigurnu smrt."

"Snegovi dolaze. Oni æe nas takoðe pomoriti, ako ostanemo ovde na otvorenom."

Srebren uzdahnu i reèe: "Da, da, znam i to.""Ja nisam htela ovo hodoèaæe", reèe Boginjina ena. "Pamti li? Govorila sam d

e potrebno vraæati se ovako daleko samo da bismo saznali volju Boginje. Ali Prolo-èuva me je ubedila da pustim da bude po tvome."

"Pamtim", reèe Srebren strpljivo. "Sad te uspomene nita ne menjaju. Ovde smo. ta misli - moemo li otiæi bez obraæanja Boginji?"

"Moda je Boginja veæ progovorila", reèe Boginjina ena, "i moda je smisao njereèi bio da smo budale predvoðene budalom i da zasluujemo smrt. Bolje je, u tom sluèau, pasti u borbi, od ruke neprijatelja, nego skapati ovako, stojeæi i beskrajno brbljajuæi izmeðu sebe, dok nas sneg polako zatrpava. Ili moda misli..."

"Vidi", upade joj Znalica u reè. "Jedan od Drugih dolazi da razgovara sa nama!"

Srebren se tre i naglo se okrete ka zapadu. Da, tako je: jedan visoki, mladi ratnik sa kopljem, oko èijeg vrha je zavezana traka crvenog krzna, krenuo je iz protivnog tabora, ka njima. Dok je prolazio pored svetilinog podruèja, Prolom Gorski, koji je bio na strai, naperi koplje i poèe se preteæe ponaati. Drugi dobaci Prolmu neke drugake zvuke i proðe mimo Proloma, dugaèkim koracima, ne zaustavljajuæi se.

Ognjeoki i Volkodrev iziðoe iz naseobine i poèee Srebrenu pokazivati prstom p

idolicu kao da misle da ga on nije video. Mahali su kopljima i nagovetavali da suspremni da jurnu u napad. Srebren im ljutito mahnu da se vrate nazad. ta li zamiljaju, da je to odred za napad sastavljen od jednog èlana? Èovek dolazi da razgovara,to je jasno. To je jasno.

Nego, kako bi to trebalo da ja razgovaram sa Drugim? - zapita se Srebren.

Izaslanik se primicao krivudavo preko zasneenog terena, zaobilazeæi mesta gde je zbog podzemnih voda povrina bila moèvarna. Onda je, du obale reke, priao mestugde je Srebren stajao sa Znalicom i Boginjinom enom. Digao je koplje, pokretom koji je samo mogao biti nekakav pozdrav, i poèeo sveèano da mae njime s leva na desno.

Srebren, u znak prihvatanja, odie koplje malo sa tla, pa ga spusti. Potomje samo èekao da vidi ta æe dalje biti.

Taj Drugi poèe praviti zvuke drugake vrste. Srebrenu su zvuèali kao jeèanje ne

e ivotinje u bolu."Moda èoveku nije dobro, a? ta ti misli?" upita on Znalicu."On kae neto. Tako govore Drugi.""To? Govor? To je samo galama.""Na taj naèin oni govore", reèe Znalica. "U to sam sigurna.""U redu", reèe Srebren Oblak. "Onda mi kai ta on to pokuava da kae.""Eh. Eh. Kako bih ja to mogla znati?""Ti si Ona-koja-zna. Sama si se tako nazvala.""Pa, ja znam samo ono to znam. Jezik drugih ne spada u ono to znam.""Gle, gle", reèe Srebren. "Znaèi, postoji i neto to ti ne zna! Takvu izjavu

ikad nisam od tebe èuo, Znalice."Osmehnula mu se kiselo, ali nije odgovorila.Drugi je opet govorio. Glas mu je bio utanjen i pojaèan i èinilo se da govor

i napreuæi se, istiskujuæi jedan po jedan zvuk, u elji da bude shvaæen, kao da govorici. Ali znaèenja tu nije bilo. Srebren je gledao pomno, posmatrao je usta tog èoveka, ali nije uhvatio ni jednu jedinu razumljivu reè. Zvuci Drugoga nisu bili zvuci govora.

Srebren reèe: "Pa zar ne moe da govori kako valja i treba? Ne mogu te razumei dok tako jeèi."

Dok je Srebren govorio, Drugi se sagnuo napred, ispruio glavu blie Srebrenu i stavio aku iza uva, kao to gluvi ljudi rade, iako je Srebren govorio ba glasno.Èudna je to poza bila. Taj Drugi bio je visok, neverovatno visok, glava mu je bila na pola puta do neba, pa je sad, ovako sagnut, izgledao kao neka dugonoga bars



ka ptica. Srebren je zurio u njega sasvim opèinjeno. Kako ostaje u ravnotei? Kako se ne preturi na neku stranu? Onaj ko stoji na tako dugaèkim i tankim nogama moraobi pasti. Kako se ne prelomi na pola kad se kreæe? A tek to je ruan - koa mu je bledkao u duha - a kako mu je lice izdueno napred, ispod usta, i kako su mu crte èudnotanke...

"Rekoh, zar ne moe da govori kako treba? Govori reèima, ako hoæe da govorim!"

"To su njemu reèi", reèe Znalica iznenada. "On ima svoje sopstvene reèi." Imala je na licu neobièan izraz, kao neko ko je odjednom shvatio neku èudnu, novu istinu. "Drugi imaju svoj jezik, koji nije isti kao na."

"ta?" reèe Srebren, duboko zaèuðen. "ta ti to znaèi? Postoji samo jedan jeziklice. Postoje reèi koje se mogu razumeti, a postoji i buèanje koje se ne moe razumeti. Mi ne moemo razumeti ta on kae, prema tome njegovi zvuci su samo buèanje. Kako bi oglo biti vie od jednog jezika? Nebo je nebo. Planina je planina. Voda je voda, sneg je sneg. To svako zna. Onda, kako bi ih iko mogao zvati nekim drugim imenima?"

"Dva naroda - dva jezika. Jedan jezik za nas - drugi za njih..."Od ovoga je Srebrena zabolela glava. Stvar bi mogla biti do neke mere ra

zumna, morao je priznati - dva naroda, dva jezika, zato ne? - ali bilo je veoma naporno razmiljati o takvom neèem u ovom trenutku. Takve pomisli zahtevaju pomno razmiljanje u neko mirno doba. On potisnu taj problem u stranu i opet pogleda Drugog.

Taj je nastavio da govori, jednako nerazumljivo. Sad je èinio i pokrete rukama, moda u elji da odglumi tu poruku radi èijeg prenoenja je doao; bilo mu je jas

da od njegovog govora nema velike koristi. Svoje koplje omotano krznom uperio jeka svetilitu; onda je pokazao ka istoku, ka brdovitom zemljitu odakle je Narod doao; zatim ka zapadu, ka zemljama koje su se prostirale ka moru i koje su Drugi veæsasvim zaposeli. Pa ponovo ka svetilitu. Onda je pokazao prstom ka Srebrenu; ka sebi; ka svetilitu.

"Boginjina eno?" reèe Srebren. "Razume li ti tu ita?""On bi hteo da mi odemo, pa da svetilite ostane njima", reèe Boginjina ena o

dmah.Srebren nije bio ba ubeðen u to. Suvie se Drugi pokazivao tamo-amo. Da su ga

Drugi poslali da jednostavno kae Narodu da mora otiæi, on bi samo pokazao ka svetilitu i Drugima, onda ka zapadu, a ka Narodu bi uperio aku i pokretom otresanja kazao da Narod mora da ide tamo otkuda je doao. Ko god ima iole pameti, trebalo bi da to razume.

Ako je veæ tako, zato ne pokuati odmah? Srebren to i uèini.Drugi ga je gledao sa izrazom koji bi èovek mogao napraviti kad neko deteupadne u sasvim razuman razgovor odraslih, i to dete koje muca i nikako ne stie do kraja onog to bi htelo da kae. Kad je Srebren zavrio, Drugi je uzvratio tako to jcelo svoje pokazivanje tamo-i-amo izveo iz poèetka.

Znalica reèe: "Mislim da pokuava da nam kae da moemo da delimo to svetilitea i njegov narod i na zajedno oboavaju Boginju na tom mestu."

"Deliti svetilite sa tim smeæem?" uzviknu Boginjina ena. "Svetilite je nae"Je li to ono to ti meni govori?" upita Srebren Drugog, izgovarajuæi reèi to

sporije i glasnije mogao. "Misli da i vi i mi moemo koristiti isto svetilite? Pa nije moguæe da to misli ozbiljno. To je svetilite Boginje. Vi niste Boginjin narod. Ili jeste? Da li ste?"

Èekao je, nadajuæi se da æe dobiti neki odgovor koji bi mogao razumeti.

Ali Drugi je opet naprièao niz nerazumljivih stvari, naèinom Drugih. Zatim je izveo, jo jednom, celo ono pokazivanje u raznim pravcima."Beznadeno", reèe Srebren Oblak. "Beznadeno, beznadeno, beznadeno. Ja ne ra

em tebe, a ti ne razume mene. To je jasno. Znalica i Boginjina ena misle da te razumeju, ali nisu u pravu, ne razumeju te stvarno. Obe samo èuju ono to bi elele da poveruju da si ti rekao."

"Mogla bih da sednem s njim i da pokuam da ga nauèim naem jeziku", ponudi Znalica. "Ili da, moda, nauèim njegov jezik."

"Dri se podalje od njega", reèe Boginjina ena. "On je neèist, a ovo je sveta emlja."



"Ali kad bismo mogli da govorimo sa...""Ne vredi", reèe Srebren Oblak. "Èak i ako ta njegova buèanja jesu jezik, ti g

a nikad neæe nauèiti. A kako bi i mogla? To ti je kao da sedne sa medvedom i pokuauèi mumlanje. Ili da nauèi medveda da govori. Neizvodljivo."

"Stari èovek uvek govori da se stvari ne mogu postiæi", odvrati Znalica."Star? Star?" uzviknu Srebren.Ali Drugi je opet poèeo da pokazuje kopljem i da stvara svoje zvuke. Moda j

e to bio njegov poslednji pokuaj da prenese poruku Srebrenu. Ali poruka je bila jednako nerazumljiva kao i prvi put. Srebren oseti kako se velika tuga sputa na njega, i to ne samo zato to ga je Znalica nazvala starim, i to mu je bol u nozi strujao kao vatra, i to se vreme snegova bliilo Narodu koji jo nije naèinio i snabdeo svj zimski tabor. Ne, nego zato to mu je ovaj èudni èovek nalik na rodu doao sa porukomkoja je moda poruka mira, a on, Srebren, ne uspeva da je razume i ne postie da Drugi razume njega, tako da æe se blokada nastaviti. Kao da je izmeðu njih dvojice nekikameni zid koji onemoguæava razgovor.

Zavrivi svoj govor, Drugi je èekao."ao mi je", reèe Srebren. "Jednostavno, ne razumem. Problem je u tome to ja

ne govorim tvojim jezikom. A ni ti, valjda, mojim.""Znaèi, slae se da je to jezik!" reèe Znalica, likujuæi."Da", reèe Srebren potiteno. "Ako od mog slaganja ikakve koristi ima."Pregovori su bili zavreni. Drugi se, sumorna i razdraena lica, hitro okret

e i ode ka svom taboru. Srebren Oblak ga je gledao, zapanjen naèinom hoda Drugog.Tako slobodan hod, sa takvim zamasima - ali kao da su mu zglobovi sasvim rasklimatani. Èinilo se da je pravo èudo da mu u hodu nisu pootpadale i ruke i noge; toliko

je bio klimavo skrpljen, toliko loe graðen. I jednako èudo da mu se glava nije veæ ototrljala sa tog nejakog vrata. Srebren Oblak je oseæao zahvalnost to je njegovo sopstveno telo zbijeno i robusno, iako u poslednje vreme obuzeto umorom i bolovima.Telo koje je njemu, Srebrenu, dobro sluilo veæ mnogo godina. Telo koje je Boginjastvorila. alio je Druge to su tako krhki i runi.

Kad je emisar Drugih ponovo proao pored straarno èuvanog prostora, Prolom Gorski je opet poèeo da trese koplje ka njemu i da besno iti. Drugi na to nije obratiopanju. Prolom pogleda ka Srebrenu, oèekujuæi uputstva; Srebren samo odmahnu glavom ireèe mu da bude miran. Drugi nestade u pravcu dalekog tabora svog naroda.

I to je bilo to. Postigli nisu nita.Srebrena su rastrzale sumnje. ta god on pokua ovih dana, pretvori se u brl

jotinu. Boginja je ostala neoboavana, jedan mali deèak nestao je kao da je propao usam vazduh, svetilite do koga su toliko putovali nedostupno im je, godinje doba s

e brzo okreæe protiv njih; a sad jo i njegov potpun neuspeh u pregovorima. Nesumnjivo, Znalica je u pravu, kao to obièno i jeste: on je previe star za ovaj posao. Vreme je da siðe s vlasti, vreme je da dopusti da Drutvo za ubijanje uradi svoj posao,vreme je da legne u onaj san kome kraja nema.

Ognjeoki æe postati poglavica umesto njega. Nek se Ognjeoki onda brine ta æei kako æe.

Ali ta misao razgnevila je Srebrena èim mu je prola kroz um. Ognjeoki? Glupak. Èiniæe gluposti, to se od takvih glupaèina i moe oèekivati. Bio bi greh predati pu ruke Ognjeokom.

Kome drugom? Prolomu? Volkodrevu? Mladojelenu?Sve budala do budale. Nijednom od njih ne moe se pleme poveriti. Moda æe jed

nog dana oni sazreti, pa vie neæe biti budale; meðutim, Srebren nije bio naroèito ubeðu to.

Pa ko æe, onda, biti poglavica posle mene?Neka Boginja odluèi, reèe Srebren sebi. Kad mene vie ne bude. To æe tad biti Nen problem, ne moj.

Neæe on davati ostavku. Èekaæe da ga smrt zgrabi. Znao je da je i sam glup - jer da nije, oni sad ne bi bili u ovom beskorisnom zastoju - ali je, bar, bio manje glup nego ti mlaði mukarci; prema tome, moe jo malèice da ostane poglavica.

"ta æe, Srebrene, sad?" upita Znalica."Nita", reèe on. "ta se moe uèiniti?"Vratio se u tabor i seo pored vatre. Jedna devojèica mu je prila - nije se

mogao setiti njenog imena - a on ju je privukao uz sebe, pa su dugo sedeli zajed



no, zureæi u skakutave plamenove. Prisustvo tog deteta podiglo je, bar delimièno, teret tuge sa njega. Od te curice poteæi æe Narod sutranjice, jednog dana, dugo posle nestanka Srebrena Oblaka. To je utena misao: moda poglavice umiru, umiru i ratnici,svako umre pre ili kasnije, ali Narod se nastavlja i nastavlja, u vremena nedogledna; svet bez kraja. Da. Da. Imati na umu tu stvar, to valja, to je dobro.

Uskoro poèe da snei i ne prestade do kasno u noæ.

POSTAJANJE

40.Tri dana kasnije Hoskins je navratio da vidi gospoðicu Felouz i rekao: "Sv

e je sreðeno. Moja ena nema vie nikakav problem oko toga, pustiæe Derija da dolazi oi da se igra sa Timijem, a Ned Kesidej je spremio sporazum o odgovornosti, kojiæe, po njegovom uverenju, izdrati svako zakonsko vrednovanje."

"O odgovornosti? Odgovornosti za ta, doktore Hoskinse?""Pa, za ma kakvu moguæu povredu.""Mislite, ako bi Timi povredio Derija.""Da", reèe Hoskins, opet onim svojim postiðenim tonom.Gospoðica Felouz se istog trenutka naroguila. "Racite mi: da li ozbiljno ve

rujete i da li vaa ena ozbiljno veruje da postoji makar i najmanja moguænost da se to desi?"

"Kad bismo mi bili stvarno zabrinuti po tom pitanju, ne bismo dobrovoljno ponudili Derija da bude Timijev drugar u igri. Moja ena je u prvo vreme imala odreðene sumnje, kao to znate, ali Timi ju je brzo pridobio. Ipak, postoji uvek moguæno

st, kad se drue dva mala deèaka koji se ne poznaju, da jedan tresne drugog. GospoðiceFelouz, siguran sam da nije potrebno da vas podseæam na to.""Naravno. Ali nije obièaj da roditelji prvo zahtevaju da se potpie sporazum

o odgovornosti, pa tek onda da puste svoje dete da se igra se drugom decom."Hoskins se nasmeja. "Ne razumete. Nismo mi traili taj sporazum, kompanija

je traila. Aneta i ja sporazumom jemèimo 'Stasis Tehnologijama' da neæemo preduzetiprotiv te firme nikakve pravne korake ako se neto desi. To je sporazum o oslobaðanju od odgovornosti, gospoðice Felouz."

"Ah", reèe ona, znatno 'smanjenim' glasom. "Shvatam. Pa, dobro, kad dovodite Derija?"

"Kako bi bilo sutra ujutro?"

41.

Gospoðica Felouz je èekala do doruèka i tek tad mu je rekla. Sinoæ nije htela na da kae, zato to je pomiljala da bi uzbuðenje, izazvano ièekivanjem, moglo naruitev san, zbog èega bi Timi u trenucima Derijevog dolaska bio nervozan i nepredvidljiv.

"Timi, danas ti dolazi prijatelj.""Prijatelj?""Drugi mali deèak. Da se igra s tobom.""Mali deèak isti kao ja?""Da, isti kao ti." Isti u svakom zaista vanom pogledu, dodade gospoðica Fel

ouz sebi sa estinom. "On se zove Deri. Sin je doktora Hoskinsa.""Sin?" Pogledao ju je zbunjeno."Doktor Hoskins mu je otac", reèe Edit, kao da æe to pomoæi."Otac."

"Otac - sin." Podigla je aku kao da pokazuje visinu nekog èoveka, a zatim nekog deteta. "Otac je veliki èovek. Sin je mali deèko."Timi je i dalje izgledao zbunjeno. Toliko je tih najosnovnijih stvari za

koje svako smatra da su same po sebi jasne, ali koje za Timija ostaju neto tuðinsko i nejasno. To je zato to je on sav svoj ovdanji ivot proveo izdvojen od sveta, zatvoren u ovaj stasisni mehur. Ali i Timi sigurno zna ta su roditelji. Ili je zaboravio i to? Gospoðica Felouz oseti, ne prvi put, izrazitu odvratnost prema DeralduHoskinsu i svim ostalim slubenicima 'Stasis Tehnologija' zbog njihovog postupka prema ovom malom deèaku. Istrgli su ga iz njegovog pravog vremena i mesta. Mogla se, maltene, sloiti sa stavom Manhajmove rulje da se ovde odigrava jedna vrlo usavre



na vrsta zloupotrebe deteta.Preturajuæi po Timijevoj gomili slikovnica, gospoðica Felouz naðe jednu od njo

j najdraih, sa prièom o Vilijemu Telu. ta u toj prièi Timi shvata ili ne shvata, Editnije imala pojma, ali ta knjiica imala je krupne, upadljive slike u ivim bojama; Timi je veæ mnogo puta razgledao te stranice, ovla prelazeæi prstima preko blistavih slika. Sad je Edit otvorila 'duplericu' na kojoj se videlo kako Vilijem Tel strelom iz samostrela gaða jabuku na glavi svog sina; prstom je pokazala prvo strelca usrednjevekovnom kostimu, a zatim sina.

"Otac - sin, otac - sin..."Timi, veoma ozbiljnog izraza lica, klimnu glavom.ta li on sad misli? - upita se gospoðica Felouz. Da je doktor Hoskins, u st

vari, jedan zgodan mukarac sa dugaèkom, plavom kosom koji nosi èudnu odeæu na sebi i jdnu neobiènu mainu u rukama? Ili da se neko sprema da gaða strelama jabuke na njegovoj, Timijevoj, glavi? Moda nije trebalo ba u ovom trenutku unositi zabunu tako apstraktnim pojmovima kao to su 'otac' i 'sin'.

Ali jedino je vana èinjenica da æe Timi uskoro imati prijatelja."On æe doæi kad zavrimo doruèak", reèe mu gospoðica Felouz. "To je veoma dobar

" Iz dubine due se nadala da je to taèno. "A ti æe mu pokazati da si i ti dobar deèkoe li tako?"

"Dobar deèko. Da.""Ti budi njegov prijatelj. On æe biti tvoj prijatelj.""Prijatelj. Dobar deèko."Oèi mu blistaju - a da li je ita shvatio? Da li je makar i deliæ svega ovoga

razumeo?

Dok se vreme dolaska Derija Hoskinsa bliilo, Edit poèe u glavi prevrtati svakojake neoèekivane zamerke i sagledavati probleme kojih se dotad nije setila.Ma, prestani, reèe najzad sebi.(Mesecima si elela da Timi doðe do ovoga. Sad se ostvaruje. Nema razloga da

se brine. Nikakvog razloga.)"Gospoðice Felouz?"Hoskinsov glas, preko interkoma."Evo, idu", reèe ona Timiju. "Deri dolazi!"Na njeno iznenaðenje, Timi hitro odskakuta u svoju sobu za igranje i delim

ièno zatvori vrata. Odatle poèe viriti nelagodno. Ovo nije dobar znak, pomisli ona."Timi..." poèe ona.Onda se cela porodica Hoskins pojavi na rubu stasisnog mehura."Ovaj momak je moj sin Deri", reèe Hoskins. "Pozdravi gospoðicu Felouz, Deri

Ona vide jedno dete okruglog lica i krupnih oèiju, bledih obraza i raskutrane smeðe kose, koje se èvrsto dralo za skute Anete Hoskins. Deèko je veoma lièio na svoca: petogodinja verzija Deralda Hoskinsa, zaista.

"Kai 'dobar dan'", reèe Hoskins deèaku, sada malèice zloslutnim tonom."Dobar dan." To se jedva èulo. Deri je uzmakao jo malo u nabore majèine suknj

.Gospoðica Felouz mu uputi svoj najtopliji osmeh dobrodolice. "Zdravo, Deri.

Da li bi voleo da uðe? Ovde Timi stanuje. Timi æe biti tvoj prijatelj."Deri je zurio. Izgledao je kao da bi mnogo radije klisnuo odavde."Prebaci ga preko praga", reèe Hoskins svojoj eni, ne mnogo strpljivim tono

m.Podigla je deèaka u naruèje - sa primetnim naporom; Deri je bio krupan za svo

je godine - i zakoraèila preko praga. Deri se vidno uzvrpoljio dok je ulazni oseæaj s

tasisa strujio kroz njega."On se ne raduje, Deralde", reèe gospoða Hoskins."Vidim ja to. Biæe mu potrebno izvesno vreme da se opusti. Spusti ga."Aneta Hoskins je pogledom pretraivala sobu. Miiæi u njenim rukama napregoe s

vidno. Moda ju je Timi pridobio prilikom ranije posete, ali èinilo se da je sad ispunjena velikom strepnjom. Njeno dragoceno detence treba da bude stavljeno u kavez ovog majmuna-deèaka...

"Spusti ga, Aneta."Klimnula je glavom i spustila Derija. On je uzmakao i pribio se uz nju, z

ureæi zabrinuto u onaj par oèiju koji je iz susedne sobe uzvraæao istim takvim zurenje



m."Iziði, Timi", reèe gospoðica Felouz. "Ovo je tvoj novi prijatelj Deri. Deri

ma eli da te upozna. Ne plai se."Timi je polako uao u sobu. Deri se na to uzvrpoljio. Hoskins se sagao i od

vojio Derijeve prste od Anetine suknje. Pozorinim apatom, tako da su svi èuli, dr Hokins reèe: "Povuci se malo nazad, Aneta. Zaboga, prui deci priliku."

Mladi se naðoe oèi u oèi; stadoe tako blizu da su se maltene dodirivali nosev. Iako je Deri bio gotovo sigurno mlaði od Timija, i to nekoliko meseci mlaði, ipak je bio dva-tri centimetra vii. Pokraj Derijevog uspravnog dranja i visoko podignute,lepo skladne glave sve groteskne crte Timijeve spoljanjosti postadoe, najednom, iu oèima gospoðice Felouz gotovo isto onoliko upadljive kao to su bile u prvim danima.

Usne joj zadrhtae.Proticali su dugi trenuci æutanja i uzajamnog zurenja. Prvi je, najzad, pr

ogovorio mali neandertalac, detinjastim slabim zvucima."Ja se zovem Timi."To reèe, pa iznenada poðe licem napred kao da hoæe izbliza da osmotri crte Der

jevog lica.Iznenaðen, Deri je reagovao tako to je energièno odgurnuo Timija, koji se pre

uri na leða. Obojica poèee da plaèu glasno. Gospoða Hoskins doèepa svoje dete i podiearuèje, a gospoðica Felouz, crvena od suzdranog gneva, brzo podie Timija i poèe ga te ivotinja jedna mala! - pomisli gospoðica Felouz. Opaka, mala zver!

Ali znala je da su takve ocene o Deriju krajnje preotre. Timi ga je uplaio;Deri se odbranio na jedini naèin koga se mogao setiti. Nije se dogodilo nita neobièn

. Trebalo je u poèetku oèekivati ovako neto, reèe gospoðica Felouz."Tako, dakle", reèe Hoskins. "Tako, dakle!"Aneta Hoskins reèe: "Znala sam ja da to nije dobra zamisao. Oni se prosto

nagonski ne trpe.""Nije u pitanju nagon", reèe gospoðica Felouz odluèno."Nije", reèe Hoskins. "Nije reè o nagonskoj reakciji. Bilo koja dva deteta m

ogu da se ne slau dobro, pri prvom susretu. Spusti Derija dole i pusti ga da se navikne na situaciju."

"ta ako mu taj peæinski deèko uzvrati, ako poène da ga udara?""Ne bi bilo veliko èudo, zaista", reèe Hoskins. "Ali Deri ume sam da se brine

o sebi. Ako ne ume, nek poène da uèi. Jednostavno, moramo da ga pustimo da se sam navikne na ovo."

Aneta Hoskins kao da se jo dvoumila.

"Zapravo", reèe joj mu, "mislim da je najbolje da ti i ja odemo. Ako bude ikakvih problema, gospoðica Felouz æe umeti da ih rei. Kroz otprilike jedan sat moe dadovede Derija u moju kancelariju, a ja æu onda urediti da bude odveden kuæi."

42.Taj sat bio je dug. Timi se povukao sasvim na jedan kraj te prednje sobe

; odatle je zlovoljno buljio u Derija, kao da pokuava estinom samog pogleda da ga izbrie iz svog sveta. Lepo se videlo da ovog puta neæe da potrai utoèite u zadnjoj soiako je to bio njegov èest postupak kad ga je neto muèilo; moda je mislio da ne bi blo mudro povuæi se i time prepustiti, bez borbe, prednji deo svoje teritorije neprijatelju.

Deri se smestio u suprotni kraj sobe i tu se zgurio, sav jadan, plaèuæi i dozivajuæi mamu. Tako je alostivno izgledao da mu je gospoðica Felouz, iako svesna da ti

me moe Timija jo vie da uznemiri, prila i poèela ga uveravati da je mama blizu, da nije napustila i da æe on uskoro, uskoro biti opet kod mame."Hoæu sada!" reèe Deri.(A ti verovatno misli da si ostavljen da u ovoj sobi boravi doivotno, je li

tako, dete? Samo ti i Timi, da budete zakljuèani u ovoj kuæi lutaka i niko da ne bude s vama. Ta moguænost ti se ne sviða. Naravno. Ne sviða se ni Timiju.)

"Hoæu kuæi!" reèe Deri. "Sad odmah!""Pa, uskoro æe kuæi, Deri", reèe ona deèaku. "Ovo je samo mala poseta."On poèe izmahivati pesnicama na nju."A, neæe", reèe ona, uhvativi ga spretno za opasaè i dreæi ga tako daleko od



a je samo uzaludno izmahivao. "Ne udaraj se, Deri. Ne udaraj se. Nego, ko hoæe jedan lilihip? Deri?"

"Neæu! Neæu! Neæu!"Gospoðica Felouz se nasmeja. "A ja mislim da bi ti ipak hteo. Ostani tu gd

e si, idem da ti donesem."Otkljuèala je svoju skrivenu zalihu lilihipa - jer se veæ odavno pokazalo da

se u Timija ne moe imati poverenja da neæe zavuæi ruku u onu zalihu lilihipa koja muje dohvatljiva - i izvukla jedan ogromni, loptasti, zeleni lilihip, maltene prevelik za Derijeva usta.

Derijeve oèi su se rairile. Istog trena prestao je da cvili."Tako sam i mislila", reèe gospoðica Felouz, osmehujuæi se iroko. Pruila mu j

ilihip, koji je Deri odmah strpao u usta, bez imalo tekoæa.Timi je, iza nje, tiho zareao."Znam, znam da i ti hoæe jedan. Nisam zaboravila na tebe, Timi."Izvukla je drugi lilihip, ali narandaste boje, i pruila ga Timiju. Timi ga

zgrabi i otre iz njene ruke. U tom pokretu bilo je estine kao kod zveri u kavezu.Gospoðica Felouz ga pogleda zabrinuto. Nije oèekivala da æe ova poseta proteæi

miru i spokojstvu; ali ovi znaci Timijeve reverzije ka divljatvu bili su ipak uznemirujuæi.

Divljatvo? Ne, pomisli ona. To je preotro tumaèenje Timijevog ponaanja. Dere zadao prvi udarac, podsetila je gospoðica Felouz sebe. Timi je, ipak, priao i predstavio se civilizovano i uètivo, a Deri ga je odgurnuo. Sasvim je moguæe da sad Timimisli da reanje predstavlja jedini pametan odgovor na takvo ponaanje.

Deca su nastavila da se gledaju besno i uporno, preko cele irine sobe, al

i sad preko svojih lilihipa.Ovaj prvi sat neæe biti mnogo zabavan nikome, uvide gospoðica Felouz.Ali ta vrsta problema nije bila, za nju, nita novo i nita osobito zastraujuæ

. Nadgledala je, u prolosti, mnogo upornih bitaka izmeðu razljuæene dece, pa je imalaprilike da vidi i mnoga pomirenja, èak i raðanje prijateljstva posle pomirenja. Pravi odgovor bilo je strpljenje. Kod rada sa decom strpljenje skoro uvek uspeva; problemi ove vrste pre ili posle se ree sami od sebe.

"A kocke?" reèe ona. "Timi, da li bi se ti igrao kockama?"Timi je pogleda mraèno i durnovito - na naèin koji ipak, manje-vie, znaèi pris

anak, zakljuèi gospoðica Felouz; meðutim, nije bila sigurna da li je to dobro ocenila."Dooo-bro", reèe ona. Prela je u drugu sobu i donela blokove. Bile su to ko

cke najmodernije izrade, mainski fino izglaèane; elegantno su se, uz kljocanje, uklapale jedna u drugu. Prilikom dodirivanja slièno obojenih povrina, èuli su se blagi zv

uci nalik na zvona. Gospoðica Felouz ih je rasporedila po sredini poda. "Moe li i Deri da se igra tvojim kockama, Timi?"Sa Timijeve strane zaèulo se nekakvo gunðanje."Znaèi, moe", reèe ona. "Ti si dobar deèko! Znala sam da neæe imati nita pro

ovamo, Deri. Timi te puta da se igra njegovim kockama."Deri se neodluèno primakao. Timi je veæ bio na podu, preturao je po kockama i

uzimao svoje najomiljenije. Deri se zadrao na bezbednom rastojanju; gledao je, ali nikako da sasvim pristupi. Gospoðica Felouz mu priðe s leða i blago, ali èvrsto ga poura napred i dole, prema kockama za uklapanje.

"Igraj se kockama, Deri. Hajde. U redu je. Timi se ne buni."Osvrnuo se i digao pogled, veoma neubeðen, ka njoj.Onda je obazrivo uzeo jednu. Timi je neto glasnije zagunðao, ali je ostao n

a svom mestu zato to mu je gospoðica Felouz dobacila jedan brzi, upozoravajuæi pogled

. Deri je uzeo jo jednu kocku, pa jo jednu. Timi je onda èepao dve i sklonio ih izabe. Deri je uzeo èetvrtu.Za tren oka cela hrpa bila je podeljena priblino na pola; Timi je odvukao

svoj deo u svoj kraj sobe i tamo se igrao, a Deri se zamiljeno bavio svojim kockama u drugom kraju sobe, blie izlaznim vratima. Jedan drugoga su prenebregavali tako temeljito kao da su na dve razlièite planete. Izmeðu njih nije bilo nikakvih veza, èak ni bacanja pogleda kriom.

Bar se igraju istim kompletom kocki za slaganje, pomisli gospoðica Felouz.To je neki poèetak.

Sklonila im se sa vidika, putajuæi ih da se igraju. S vremena na vreme dola



zila je da pogleda da li je neko od njih poèeo da pomilja na prelaenje nevidljivog zida koji je, njihovom voljom, podelio sobu preko sredine. Ali nita od toga: svakoje ostajao na svom zasebnom podruèju igre. Toliko su se upinjali da jedan na drugog ne obrate nimalo panje, da je to za njih moralo biti i zamorno. Timi je uklopio sve svoje kocke i rasporedio ih u neravnu liniju nalik na kvadrat otvoren na dva ugla. Deri je svoje sloio na mnogo sloeniji naèin i ostvario, posle nekoliko pokua i pogreaka, savrenu piramidu.

Gospoðica Felouz oseti izvesno razoèaranje pred èinjenicom da je Deri naèinio ji sklop. Jo jedan primer nadmoæi uma homo sapiens sapiensa nad umom homo sapiens neanderthalensisa? Moda. Ali sa jednakom uverljivoæu bi se moglo tvrditi da Deri ima od kuæe isti ovakav komplet delova za uklapanje i da je od svog oca - nauènika, fizièara - nauèio da ih uklopi u tako taènu malu piramidu. Jadni Timi, bez oca, nema tu prednost; gospoðica Felouz nije ni pokuala da ga uèi kako se slau te kocke. tavie, nioj ta moguænost nije ni pala na um. Bila je zadovoljna time to se Timi sam snaao, kao po nagonu, i poèeo da se igra kockama na svoj naèin. Sada je, postiðena Timijevim srazmernim nedostatkom domiljatosti, elela da veruje da je doktor Hoskins uloio veliki trud u pojaèavanje Derijeve graditeljske vetine. Usrdno se nadala da je tako bilo.

"Da li biste vi, momci, hteli mleka?" upita gospoðica Felouz pred kraj togjednosatnog razdoblja.

Hteli su, i dobili, mleka, ali ono nije doprinelo da postanu skloniji druenju. Svako je otiao u svoj ugao da pije. Gospoðica Felouz je uoèila, sa nezadovoljsvom, da Deri èaom rukuje daleko spretnije nego Timi.

Prestani s time, naredi ona sebi strogo. Deri je imao mnogobrojne i raznovrsne moguænosti za uèenje, koje se Timiju nikad nisu pruile. Deri nije upao u ovaj s

et kao pridolica stara èetiri godine, a sasvim neupoznata sa delatnostima modernog èoveèanstva.Ipak, nije mogla sasvim da se odbrani od vrlo blagog oseæanja potitenosti,

kad je po isteku jednosatnog razdoblja odvela Derija u Hoskinsovu kancelariju."Dakle, kako je prolo?" upita Hoskins."Poèeli smo", reèe gospoðica Felouz. "Postigli smo samo poèetne rezultate, ali

d neèeg se mora krenuti.""Nisu se vie udarali?""Nisu." Isprièala mu je o kockama, ali nijednom reèi nije pomenula da je Deri

po svemu sudeæi nadmoæan kao graditelj. "Trpeli su se. To je najbolje to se moe reæiimi je ostao u jednoj zoni, a Deri u drugoj. Biæe im potrebno vreme da poprave odnose."

"Da, siguran sam da je tako", reèe Hoskins. Zvuèao je sasvim ravnoduno, malte

ne kao da jedva èeka da ona ode. Primetila je da svome sinu nije rekao jo nijednu reè od kad ga je dovela u kancelariju.Po Hoskinsovom radnom stolu bilo je razasuto mnotvo hartija, printauta, k

omada vizuelne trake i dejta-toèkova."Neki novi opit?" upita ona."Pa, i jeste. Ili, taènije, naglo poboljanje ranijeg opita. Sve smo blie zah

vatanju na manjim odstojanjima. Jo samo malo i ovladaæemo intertemporalnom detekcijom na veoma kratkim rastojanjima."

"Intertem...""Vidimo sve bliu prolost. Veæ smo sagledali ciljeve znatno blie od deset hil

ada godina, a pri sledeæem prolasku postiæi æemo, svi su izgledi, poboljanje od nekolio redova velièine."

Gospoðica Felouz, èiji je um bio pun Timija i Derija, Derija i Timija, pogled

Hoskinsa belo.Hoskins je nastavio nepomuæenom vedrinom. "Time hoæu da kaem da oèekujemo da æuskoro postiæi zahvate iz doba od pre hiljadu godina - ili èak i manje, gospoðice Felouz! To nije sve. Poveæavamo i svoje ogranièenje mase. Ono staro ogranièenje od èetrdest kilograma uskoro æe postati stvar prolosti. Smatramo da je sad moguæe lako prenetii osamdeset, èak i stotinu kilograma."

"Ba mi je drago to vam to uspeva, doktore Hoskinse." To je rekla bez imalotopline u glasu, to Hoskins kao da nije primetio.

"Dobro. Hvala vam, gospoðice Felouz." Bacio je pogled na svog sina kao datek sad primeæuje njegovo prisustvo; zatim je privukao Derija uz sebe, jednim nehaj



nim zahvatom ruke. "Dobro, moraæemo kroz koji dan da opet dovedemo Derija ovamo, davidimo hoæe li njihovo igranje ispasti bolje, je li tako, gospoðice Felouz?"

"Da. Da, naravno."Oklevala je."Imate li jo neto?" upita Hoskins.Da, imala je jo neto. elela je da mu izrazi svoju veliku zahvalnost to je u

pte dozvolio da Deri doðe u posetu Timiju. Bez obzira na to to poseta nije naroèito ela. Edit je znala da æe poèetne napetosti izmeðu te dvojice deèaka postepeno poputatia æe strahovanja i oseæanja neizvesnosti polako nestati i da æe se njih dvojica na kraju sprijateljiti. To je znala na osnovu Timijeve spremnosti, makar kako mlake, da podeli kocke sa Derijem. A prijatelj je Timiju bio potrebniji od bilo èega drugog. Proticanjem vremena, Derijevo prisustvo doveæe do divnih promena u Timiju, koji æe e otvoriti, uspostaviti mostove prema nekome ko je njemu ravan, postati onakav deèko kakav i treba da bude. Da. Na kraju æe Timi dobiti priliku da postane Timi. A to ne bi mogao kroz samotnjaèko ivljenje, ma koliko se dadilja trudila oko njega. Gospoðica Felouz je bila zaista zahvalna Hoskinsu, maltene razneeno zahvalna, to je doveo sina.

Ipak, nije uspela da natera sebe da mu to kae. Tragala je za naèinima da muzahvali, ali Hoskinsova uètivost, udaljenost i zauzetost isprintanim papirima i dejta-toèkovima za taj njegov novi opit delovali su kao hladno odbijanje. Moda Hoskins ima na umu onaj njihov razgovor kad su ili na ruèak u kantinu, kad je ona govorila kao da je Hoskins Timijev otac u svakom smislu sem u biolokom i dodala da je surov to mu uskraæuje drutvo vrnjaka koje je duan da mu obezbedi. Zato je doveo bapravog sina. Moda je dovoðenje Derija bilo pokuaj da istovremeno dokae da je Timiju

bar otac i da mu nije otac uopte. Te dve stvari, istovremeno. I jo zamrene raznim prikrivenim otporima.Zato je samo uspela da kae: "Veoma mi je drago to ste dozvolili vaem sinu d

a doðe. Hvala. Mnogo vam hvala, doktore Hoskinse."A on je samo mogao reæi: "Nema na èemu. Sve je u redu, gospoðice Felouz."

43.Posete postadoe rutina. Deri se vratio posle tri dana, pa opet posle èetiri

dana. Druga poseta potrajala je koliko i prva, treæa je produena na dva sata, a svekasnije trajale su takoðe po dva sata.

Nije se ponovilo ono guranje i besno gledanje. Kad je Deri doveden drugiput, sada bez roditelja, bilo je zlovoljnih pogleda, ali gospoðica Felouz je brzorekla: "Timi, evo ga opet tvoj drugar Deri", a Timi je na to odmah klimnuo glavom

u znak da prihvata Derijevo prisustvo; nije pokazivao vie nikakve znake neprijateljstva. Poèinjao je da prihvata Derijevo prisustvo kao deo redovnog ivljenja u ovommehuru, kao to je veæ prihvatio i posete antropologa i Dejkobsova testiranja.

"Timi, kai zdravo.""Zdravo.""Deri?""Zdravo, Timi.""A to ne bi ti, Timi, sad rekao 'Zdravo, Deri'?"Pauza. "Zdravo Deri.""Zdravo, Deri.""Zdravo, Timi.""Zdravo, Deri.""Zdravo, Timi."

Nisu prestajali. To se za njih pretvorilo u igru. Obojica se poèee smejati.Gospoðica Felouz oseti poplavu olakanja u dui. Deca koja zajedno mogu da prave nekusmejuriju jesu deca koja najverovatnije neæe poèeti da se udaraju èim ona okrene leðaDeca koja se uzajamno zasmejavaju neæe se mrzeti.

"Zdravo, Timi.""Zdravo, Deri.""Zdravo..."Jo neto se tu desilo. Deri kao da je razumeo Timijeve reèi bez tekoæe. Dodu

'Zdravo, Deri' i nije neki strano sloen niz zvukova; ali mnogi odrasli posetioci kuælutaka nisu razumeli ni jedan jedini slog Timijevog govora. Za razliku od njih,



Deri nije imao nikakva predubeðenja o taènom i dobrom izgovoru reèi. Za njega Timijevzgusnuto izgovaranje oèito nije predstavljalo nikakvu tajnu.

"Da li biste hteli opet da se igrate kockama za uklapanje?" upita ih gospoðica Felouz.

ustro klimanje glavom, na obe strane. Donela je kocke iz druge sobe i izruèila ih na pod.

Brzo su ih razdelili izmeðu sebe, na dve hrpe priblino jednake velièine. Svako je prionuo na posao sa svojom hrpom. Ali ovog puta nije bilo povlaèenja u dva suprotna kraja sobe. Radili su jedan uz drugoga, æuteæi, ne pazeæi mnogo ta drugi radi, li i ne pokazujuæi da prisustvo onog drugog smeta.

Dobro je. Dobro je.Ali naèin na koji su kocke podeljene nije bio ba dobar, jer nije bio onako

ujednaèen kako se njoj na prvi pogled uèinilo. Deri je prigrabio znatno vie od pola -zapravo, gotovo dve treæine. I opet ih je brzo uklapao u piramidu, sad jo lake, jerje imao vie materijala za gradnju.

Timi je dotle pokuavao da napravi neto u obliku latiniènog slova 'X', ali nije imao dovoljno kocki da taj raspored izvede do kraja. Gospoðica Felouz je videlada on baca zamiljene poglede ka Derijevoj hrpi i poèela se pripremati da se umea akpoène svaða. Ali Timi nije pruio ruku da uzme ijednu od Derijevih kockica; zadovoljise time da samo zuri u njih.

Da li je to pohvalna uzdranost? Uètivost dobro vaspitanog deteta prema gostu?

Ili je neto zabrinjavajuæe - moda neka neodluènost? Timi nije bio dobro vaspiano dete; u tom pogledu gospoðica Felouz nije imala nikakvih iluzija. Ona ga je sp

retno i vredno obuèavala da se ponaa uètivo i lepo, ali, ipak, bilo bi ludo verovatida je Timi postao uzor lepog vaspitanja. Jer to je dete iz jednog primitivnog drutva u kome 'maniri' ili 'bon-ton' u modernom smislu najverovatnije nisu ni postojali; otet je iz svog plemena, ali je onda prisiljen da ivi u izdvojenosti u stasisnom mehuru, tako da nije imao prilike da se socijalizuje na naèin na koji to obièna deca njegovih godina mogu. Uostalom, ni obièna deca tih godina nisu Bog zna kakouètiva.

Timi ne posee da uzme kocke od Derija - svoje kocke, zapravo - verovatno ne zbog predobrog vaspitanja, nego jednostavno zato to se plai Derija. Plai se da potupi kao to bi se od ma kog obiènog deèaka moglo oèekivati: da prui ruku i uzme kocke

Da li ga je ono jedno jedino odgurivanje prilikom prvog susreta toliko zastrailo?

Ili je reè o neèem drugom - o neèem dubljem, mraènijem, neèem to je izgubljeno

boravljenoj istoriji najdrevnijih ljudskih dana?

44.Rano jedne veèeri, kad je Timi veæ otiao u svoju sobu, zazvonio je telefon, a

glas sa telefonskog razvodnog pulta je rekao: "Gospoðice Felouz, imam poziv za vas, od Brusa Manhajma."

Uzvila je obrve. Manhajm zove nju? Niko nju nikad nije pozvao, otkad jedola ovde. Po sopstvenom opredeljenju, ona ovde ivi praktièno sasvim odseèena od spolanjeg sveta, da joj ne bi dosaðivali novinari, svakojaki radoznalci, ludaci, fanatici i... Brus Manhajm. Ipak, evo njega na telefonu. Kako li je uspeo da se probije do nje, iza Hoskinsovih leða? Ne, on sigurno ipak zove sa Hoskinsovim znanjem idoputenjem, zakljuèi Edit.

"Da, gospodine Manhajm. Kako ste?"

"Fino, gospoðice Felouz, ba fino. Doktor Hoskins mi kae da Timi najzad ima odgovarajuæeg drugara za igru.""Ima. A taj drugar je, ba, Hoskinsov sin.""Da, to mi je poznato. Svi mi smatramo da je ba velièanstven potez sa Hoski

nsove strane to je to uèinio. I, po vaem miljenju, kako stvar uspeva, sve u svemu?"Gospoðica Felouz je oklevala. "Zapravo, veoma dobro.""Deèaci se dobro slau?""Naravno da se slau. U poèetku se pojavila ona uobièajena mala nervoza - vie

a Derijevoj nego na Timijevoj strani, moram reæi; Timi je veoma spremno prihvatio drugarstvo sa Derijem, iako nikad ranije nije video dete nae vrste, a njegovog uzra



sta.""A Deri? Suoèen sa neandertalcem, nije reagovao tako dobro?""Ne znam da li Timijevo neandertalstvo ima ikakve veze s tim, gospodine

Manhajm. Bio je naprosto nervozan, to je sve. Ja bih rekla da je to bila jedna sasvim obièna reakcija na odnos dete-dete, bez ikakvih posebnih antropolokih podtonova. Napetost, sukobljavanje - to se moglo desiti izmeðu ma koja dva deèaka. Ali sadnije tako. Izmeðu njih je sad mir, izrazit mir."

"Drago mi je to to èujem", reèe Manhajm. "A Timi dobro napreduje?""Da, odlièno."Razgovor kao da je zastao. Nadala se da ovaj zastupnik dece neæe sad saopti

ti ta je izdejstvovao dozvolu da kuæu lutaka poseti jo jednom i da lièno proveri kakodejstvuje Timijevo novo prijateljstvo. Timiju nisu potrebni nikakvi novi posetioci, a osim toga gospoðica Felouz je zazirala od prisustva strane osobe dok se Timi i Deri drue. Izmeðu njih dvojice vladao je zasad mir, ba kao to je Manhajmu i rekali ipak je to bio jedan potencijalno zapaljiv odnos koji bi se u prisustvu neznanca mogao izokrenuti u neto rðavo.

Meðutim, Manhajm kao da nije nameravao da doðe u posetu. Posle nekoliko trenutaka æutanja on reèe: "Samo elim da vam kaem, gospoðice Felouz, koliko smo svi mi zaoljni to o Timiju brine tako sposobna negovateljica kao to ste vi."

"To je veoma ljubazno od vas.""Taj deèko je proao kroz veoma zastraujuæe iskustvo, ali se divno prilagoðava

ituaciji - do sada. Velikim delom za to ste zasluni vi."(ta mu znaèi to 'do sada'?)"Naravno, nama bi se mnogo vie dopadalo da je Timi puten da odivi svoj prir

odni ivot sa svojim narodom", nastavi Manhajm. "Ali poto mu ta moguænost nije bila pruena, dobro je znati da je staranje o njemu povereno jednoj odanoj i vrednoj enikao to ste vi i da ste ga negovali na va naèin od dana kad je stigao u nau eru. Postgli ste èuda. Nemam drugu reè za to."

"To je veoma ljubazno od vas", reèe gospoðica Felouz ponovo, ali sad jo postiðnije. Nikad nije mnogo volela da bude hvaljena, a ovaj Manhajm... ba navalio sa pohvalama.

"I doktorka Levien je istog miljenja.""Ah", reèe gospoðica Felouz. "Da." Zatim, hladno i kruto dodade: "To je... v

eoma prijatno èuti.""eleo bih da vam dam moj broj", reèe Manhajm.(Zato?)"Uvek vas mogu dobiti preko doktora Hoskinsa", odgovori gospoðica Felouz.

"Naravno. Ali moe nastupiti vreme kad æete eleti da mi telefonirate bez posrednika."(Zato? Zato? ta je ovde posredi?)"Pa dobro, moda...""Imam oseæanje da smo vi i ja prirodni saveznici u ovome, gospoðice Felouz.

Ono to je i meni i vama ponajvie na srcu to je, iznad svega, Timijeva dobrobit. Makakva miljenja da imamo o tehnikama negovanja dece, ili o politici, ili o ma èemudrugom na svetu, oboje smo zainteresovani, duboko, za Timijevu sudbinu. Prema tome, ako bude potrebno da razgovarate sa mnom u vezi sa naèinom na koji se Timi odgaja, ako u firmi 'Stasis Tehnologije' nastupe ma kakve promene koje bi mogle negativno delovati na Timijevo ovdanje postojanje..."

(A, to je. Ti bi hteo da ja budem uhoda za tvoj raèun.)"Sigurna sam da æe se sve nastaviti sasvim glatko, gospodine Manhajm."

"Naravno da hoæe. Naravno. Ali svejedno..."Onda joj je rekao svoj broj telefona, a Edit ga je zapisala, iako ni sama nije znala zato.

Pa, za svaki sluèaj, reèe ona sebi.Za sluèaj èega?

45."Da li Deri dolazi danas opet, gospoðice Felouz?" upita Timi."Sutra."Deèakovo razoèarenje bilo je vie nego oèigledno. Njegovo okruglo lice svo se n



bora, a guravo èelo se uèvori mrtenjem. "Zato ne danas?""Danas nije Derijev dan, Timi. Deri danas mora da ide... na jedno mesto.""Koje mesto?""Jedno mesto", reèe ona, hotimice neodreðeno. Kako bi mogla opisati deèji vrtiæ

Timiju? ta bi ovaj deèak mislio ako bi saznao da druga deca, mnogobrojna, dolaze uvrtiæ da budu zajedno, da se igraju, da se uz smeh jure po dvoritu nalik na kolsko,da razmazuju po listovima iz bloka za crtanje i to ne èetkicama, nego prstima, koristeæi velièanstveno gnjecave 'ruène bojice'. "Sutra æe Deri doæi."

"Kad bi mogao svaki dan.""I ja bih to elela", reèe gospoðica Felouz.(A da li bih? Stvarno?)

46.Problem sad vie nije bio u postojanju ili nepostojanju prijatelja, nego u

tome to je proticanjem vremena taj prijatelj postajao previe samopouzdan, previe agresivan. Deri je svoju prvobitnu bojaljivost sasvim savladao i postao ubedljivo nadmoæan èlan tog para.

Veæ na poèetku bio je veæi rastom od Timija, a sad kao da je i rastao bre. Razika u visini sad se poveæala na oko èetiri centimetra; osim toga, Deri je bio i tei oTimija. I bri, i jaèi, i - gospoðici Felouz nije bilo lako da se suoèi sa tom stranomstvari - po svemu sudeæi pametniji. Mnogo bre je shvatao nove igraèke, bre smiljao zmljive naèine da ih iskoristi. Kad im je davala da se igraju bojicama, krejonima ili plastelinom, Deri se odmah bacao na posao i stvarao razne oblike i skice, dokje Timi samo brljao. Èinilo se da Timi nema ba nikakvu umetnièku sposobnost, pa èak ni

onu najminimalniju vetinu koja bi se oèekivala od deteta njegovih godina.Naravno (vodila je ona raspravu sa samom sobom) Deri ide u vrtiæ svakodnevno. Tamo je nauèio sve o upotrebi bojica za mazanje, mekih krejon-tapiæa i plastelina.

Ali i Timi je sve to dobijao, ovde, mesecima pre Derijevog prvog dolaska.Nije ovladao crtanjem, ali tada se gospoðica Felouz nije zbog toga uznemiravala;nije poredila Timija ni sa jednim drugim detetom, a osim toga uzimala je u obzirprazninu Timijevih prvih godina.

Sad joj je na umu bilo ono to je u knjigama dobijenim od doktora Mekintajera èitala o nepostojanju makar i jednog jedinog primera neandertalske umetnosti.Neandiæi nisu ostavili nijednu peæinsku sliku, nikakav izvajani kip, nisu nita urezali u zidove.

(ta ako su bili zaista podreðeni? Dabome, zato su izumrli kad smo mi doli.)Gospoðica Felouz nije elela da razmilja o tome.

A sad je tu Deri, koji razmetljivo ulazi u ove sobe, dvaput nedeljno, draæise kao da su njegove. "Aj' se igramo sa kockama", kae Timiju. Ili "Aj' crtamo" ili "Aj' gledamo vrtiekran". Timi uvek pristane, nikad ne predloi neto drugo to bi bilo vie po njegovoj volji, uvek tiho prihvati Derijev dnevni red, sasvim je potisnut u podreðenu ulogu. Ovo je vremenom postajalo sve izraenije, ali se gospoðica Felouzsa takvim okolnostima mirila, uglavnom zato to je bilo jasno da se Timi sve vie raduje dolascima svog drugara.

On osim Derija nikog nema, razmiljala je tuno.Jednom, dok ih je gledala, pomislila je: eto, Hoskins je stekao dvoje de

ce, jedno je od svoje ene, a drugo od stasis-polja.A ja, ta sam ja stekla...Nebesa, pomisli ona, prislanjajuæi pesnice na slepooènice, sva postiðena: post

ajem ljubomorna!

POSEZANJE

47."Gospoðice Felouz", reèe Timi, "kad æu ja u kolu?"Grom iz vedra neba: tako je doivela ovo njegovo iznenadno pitanje.Spustila je pogled ka tim njegovim eljnim, smeðim oèima koje su gledale gore

ka njoj. Blago je provukla prste kroz njegovu grubu, gustu kosu, automatski traeæizamrena mesta i pokuavajuæi da ih razmrsi. Timi je uvek bio raèupan. Gospoðica Felouje sama iala, dok se on nemirno vrpoljio pod makazama. Nije joj se dopadala pomisa



o da berberin dolazi ovamo da ga ia; osim toga, nevetina njenog ianja doprinosila da se prikrije nagnutost njegovog èela unazad i izboèenost zadnjeg dela njegove lobanje.

Edit obazrivo reèe: "Gde si èuo to o koli, Timi?""Deri ide u kolu."(Pa jasno. Od koga bi on to mogao da èuje, ako ne od Derija.)"Deri ide u deè-ji vrrr-tiæ." Izgovorio je to polako i neobièno precizno. "To

e samo jedno od mesta gde on ide. Ide i u prodavnicu sa mamom. Pa ide u bioskop.Pa u zo-o-lo-ki vrt. Na razna mesta napolju. Kad æu ja napolje, gospoðice Felouz?"

Jedan mali bol usadio se u sredite Editinog srca.Neminovno se moralo desiti, znala je, da Deri prièa Timiju o spoljanjem svet

u. Oni su razgovarali slobodno i lako: dva klinca koji se razumeju bez problema.Onda je normalno da Deri, izaslanik iz tajanstvenog i zabranjenog sveta onostranulaznih vrata stasisnog mehura, poeli da isprièa Timiju sve o tom svetu. Ni na koji naèin se to nije moglo izbeæi.

Ali u taj svet Timi nikad neæe moæi da uðe.Gospoðica Felouz reèe, namernom vedrinom koja je bila njen najvetiji moguæi po

uaj da Timiju odvrati panju od teme koja mu sigurno zadaje veliki bol: "Pa, ta æe nlju, Timi? Zato bi eleo da ide tamo? Zna koliko hladno napolju bude kad doðe zima?"

"Hladno?"Prazan pogled. Timiju nije bilo poznato znaèenje te reèi.(Ali kako bi hladnoæa mogla uplaiti njega, deèaka koji je nauèio da hoda po sn

im ravnicama Evrope ledenog doba?)"Hladno, to znaèi, kao u friideru. Iziðe napolje i kroz minut-dva poènu od hl

oæe da te bole nos i ui. Ali to je samo zimi. Leti napolju bude veoma vruæe. Kao u peæici. Svi se preznojavaju i ale se koliko je vruæe. Bude i kie. Voda pada iz neba natebe, namoèi ti odeæu, bude sav mokar i jadan..."

Bio je to bedan i cinièan naèin ubeðivanja i gospoðici Felouz je to bilo jasno;oseæala se bedno zbog onog to je pokuavala da uèini. Govoriti jednom deèaku koji nikae moe da iziðe iz ovih nekoliko sobièaka da u spoljanjem svetu ima nekih sitnih fizièneprijatnosti, to je kao kad bi slepom detetu neko govorio da su boje i oblicidosadne stvari, smetnje, da, zapravo, na svetu nema nièega to vredi gledati.

Timi je, meðutim, ovo njeno jadno mudrovanjeu prenebregao kao da nije nitarekla.

"Deri kae da deca u koli igraju mnoge razne igre kojih ovde nema. Imaju muziku i slike sa trake. Kae da ima mnogo dece u ob-da-ni-tu. Kae da ima dece... ima dece..." Trenutak razmiljanja, a onda je digao obe svoje malene ake rairenih prstiju

. "... ovoliko!""Ima i ti trake sa slikama", reèe gospoðica Felouz."Samo nekoliko. Deri kae da vidi vie trake za jedan dan nego ja za uvek.""Moemo da ti nabavimo jo traka sa slikama. I to vrlo finih. A i sa muzikom

.""Je l' moe?""Doneæu ih nekoliko danas popodne.""A Èetrdeset hajduka?""Je li to neka prièa koju je Deri èuo u obdanitu?""Tamo ima èetrdeset hajduka u peæini i æupovi..." Zastao je. "Veliki æupovi. t

u to 'hajduci'?""To su ljudi koji - otimaju neto to pripada drugim ljudima.""A."

"Mogu ti doneti Ali Babu i èetrdeset hajduka", reèe mu gospoðica Felouz. "To je veoma slavna prièa. Ima i drugih takvih. Sinbad Moreplovac, taj je putovao po celom svetu i video - sve." Glas ju je u tom trenutku izneverio. Ali Timi nije shvatio da tu postoji neto deprimirajuæe. "I Guliverova putovanja, to takoðe mogu da tidonesem. Guliver je otiao u zemlju malih-maleckih ljudi, a posle i u zemlju dinovai..." Opet se zagrcnu i ostade bez reèi. Toliko svetskih putnika, toliko prodiraèa znanja! Ali moda je to i dobro: neka se Timi, u svom zatoèenitvu, zadovolji posrednoprièama o tuðem putnièkom iskustvu. Neæe biti prvi koji ne moe da izlazi iz prostorijali se oduevljava takvim pripovestima. "Postoji i prièa o Odiseju, koji je ratovao aonda deset godina pokuavao da se vrati svojoj kuæi i porodici." Opet bol. Njeno sr



ce zaplaka zbog ovog deèaka. Jer i Timi je, kao Guliver, kao Sinbad, kao Odisej, postao stranac u stranoj zemlji; i to je njoj stalno na umu. Da li sve velike prièesveta govore o lutalicama baèenim u daleka mesta sa kojih pokuavaju da se vrate kuæi?

Ali Timijeve oèi su blistale. "Donesi ih sad, odmah? Je l' hoæe?"Tako se, bar privremeno, uteio.

48.Naruèila je sve trake sa filmovima mitske i legendarne sadrine koje je u ka

talogu nala. U sobi za igranje te trake su, natrpane jedna na drugu, naèinila gomilu viu od Timija. Kad god Deri nije bio tu, Timi je provodio nebrojene sate gledajuæite filmove.

Nije bilo lako oceniti koliko on zapravo razume. U filmovima je svakakobilo mnogo raznih zamisli, slika i mesta nerazumljivih za Timija. Meðutim, do kojemere moe bilo koje dete od pet ili est godina da razume takva filmska dela? Ne postoji naèin da odrasla osoba uðe u um deteta i uveri se. I sama gospoðica Felouz je volela te prièe kad je bila devojèica, iako ih nije sasvim razumela; kroz slièna iskustva prolazila su deca tokom mnogih stotina, pa i hiljada godina pre nje; ono to nisu do tanèina razumela, deca su nadoknaðivala matom. Gospoðica Felouz se nadala da i Tii sada tako nadoknaðuje.

Posle onih prvih trenutaka nedoumice zbog Sinbada i Gulivera i Odiseja,nije vie ni pomiljala da iz Timijeve sve veæe filmoteke izostavi prièe koje bi mogle a pobude u njemu neke uznemirujuæe misli vezane za njegovu sopstvenu nevolju. Znala je da se deca ne uznemiravaju ba tako lako kako to odrasli zamiljaju. Èak ni neka

povremena noæna mora ne bi Timiju nanela nikakvu stvarnu tetu. Nijedno dete nije nikad umrlo od straha sluajuæi prièu 'Zlatokosa i tri medveda', iako je to, ako se shvati bukvalno, prièa strave i uasa. Niko od jezivih vilenjaka trolova, niti vukova kojima iz èeljusti curi pljuvaèka, ni bauka koji se teturaju i vuku noge - niko takavnije ostavio u psihi dece trajne oiljke, iako su prièe za malu decu pune takvih biæa.Deca vole da sluaju takve stvari.

Da li je bauk, zver-èovek iz mitova - èupav, sa nakostreenim obrvama, plamteæe, besnog pogleda - ostatak uspomena ljudske rase na doba kad su neandertalci lutali Evropom? U jednoj od knjiga pozajmljenih od doktora Mekintajera gospoðica Felouz nala je nekoliko reèenica o toj teoriji. Da li bi Timija uznemirila pomisao da je pripadnik plemena koje je u narodnim prièama ostalo kao pojam strahote i odvratnosti? Ne, pomisli ona; Timiju tako neto nikad ne bi palo na um. Samo odrasli, preterano obrazovani ljudi mogu da se brinu zbog neèeg takvog. Timija æe ljudi-straila oè

rati kao i drugu decu, on æe se zguriti ispod jorgana i odatle viriti obuzet divnim uasom, viðaæe stane oblike u mraku - ali izgledi ne iznose niti jedan prema milijaru da æe iz stranih prièa izvuæi ma kakve nezgodne zakljuèke o svom genetskom poloaju.

Zato su nove trake nastavile da stiu kao bujica, a deèak ih je gledao jednuza drugom: kao da se provalila neka brana, kao da je èitava slavna reka ljudske mate jurnula u Timijevu duu. Tezej i Minotaur, Persej i Gorgona, Kralj Mida od èijegdodira se sve pretvara u zlato, areni Sviraè iz Hamelina za kojim idu svi pacovi, Herkul i njegova junaèka dela, Belerofon i Himere, Alisa u zemlji èuda, Dek koji se uzstabljiku pasulja popeo do neba, Aladin i èarobna lampa, ribar i duh, Guliver meðuLiliputancima i meðu Hoinhnimima, pa pustolovine Odina i Tora, boj Ozirisa protivSeta, lutanja Odisejeva, putovanja kapetana Nema - kraja nije bilo, a Timi je sve to prodirao. Da li mu se sve i pomealo u glavi? Da li je bio u stanju da razlikuje jednu prièu od druge, ili da se ijedne seti sat kasnije? Gospoðica Felouz to nije

znala i nije pokuavala da sazna. U ovom trenutku, jedino je elela da mu dopusti da sasvim slobodno roni kroz tu ogromnu bujicu prièa, da ispuni prièama svoj um, da zgrabi magiène svetove mitova, kad veæ stvarni svet zgrada, aviona, auto-puteva i ljudi mora ostati zauvek izvan njegovog dosega.

Kad bi primetila da se umorio od gledanja filmova, èitala mu je iz obiènih knjiga. Iste prièe, ali sad je ona izgovarala reèi, a Timi je sam, u svojoj glavi, stvarao slike.

Nekih dejstava moralo je biti. Ne jednom je èula kako Timi prièa Deriju nekuludo ispremetanu verziju onog to je gledao: kao, Sinbad se vozi podmornicom, Herkula vezali Liliputanci; Deri je sluao sav ozbiljan, uivajuæi u sluanju isto koliko



imi u prièanju.Svaka Timijeva reè je snimljena; gospoðica Felouz je povremeno proveravala d

a li se to stvarno obavlja. Ti tonski snimci bili su bitan dokaz da je Timi pametan. Ako neko misli da su neandiæi bili zveroliki, krznati poluljudi i nita vie, neka èuje kako Timi prièa o zalaenju Tezeja u lavirint Minotaurov. Dodue, u Timijevoj veziji Minotaur sija kao glavni junak i pozitivac, ali, to nije bitno.

49.Meðutim, postojali su i snovi. Sanjao je sve èeæe, sad kad je svet izvan ovog

ehura postajao stvarnost u njegovom umu.Uvek jedan isti san, bar koliko je Edit mogla da razabere: uvek onaj o s

poljanjem prostoru. Timi je zastajkivao u govoru kad god je pokuao da joj opie tajsan. U njemu je uvek dospevao u to veliko prazno mesto o kome joj je tako èesto prièao. Ne vie tako prazno, u novijim snovima. Sad su tu bila i neka deca i kojekakviuvrnuti predmeti, valjda iz prièa, napola shvaæenih, ili iz dalekih neandertalskihuspomena, napola zaboravljenih.

Ali kad je Timi u snu pokuavao da ih dodirne, deca su ga prenebregavala,a predmeti su mu izmicali. Timi je bio u svetu, ali nije bio deo sveta. Lutao jekroz veliko prazno 'napolje', ostajuæi usamljen, potpuno usamljen, kao da nije iziao iz svoje sobe. Iz tog sna budio se èeæe u suzama nego bez njih.

Gospoðica Felouz nije uvek bila u blizini da èuje njegov plaè u noæi. Poèela jeprovodi po tri ili èetiri noæi svake sedmice spavajuæi u onom stanu koji joj je Hoskins odavno ponudio, a koji se nalazio u jednoj od susednih zgrada 'Stasis Tehnologija'. Èinilo se da je mudro otpoèeti sa navikavanjem Timija da ne bude toliko zavis

tan od njenog neprekidnog prisustva. Tokom prvih nekoliko noæi kad je to pokuavala,toliko se oseæala krivom to ga ostavlja samog, da je jedva uspevala da zaspi; alikad se ujutru pojavljivala, Timi nije nita govorio o njenoj odsutnosti. Moda je oèekivao da pre ili kasnije bude ostavljen da se snalazi sam. Posle nekog vremena dozvolila je sebi da te odlaske iz kuæe lutaka shvata kao neto manje-vie normalno. Shvatila je da Timi nije jedini koga treba oduèiti od zavisnosti.

Svako jutro pravila je obimne beleke o njegovim snovima, nastojeæi da ubedisebe da je to samo koristan materijal za buduæu psiholoku studiju o Timijevom umu,koja æe, na kraju, biti jedan od najdragocenijih ishoda ovog opita. Ali bilo je noæi kad je i ona, sama u svojoj sobi, plakala.

50.Jednog dana, dok mu je èitala knjigu - i to jednu od njegovih najomiljenij

ih, Prièe iz hiljadu i jedne noæi - Timi prui ruku ispod njene vilice i blago joj podie glavu, tako da joj je pogled napustio stranicu i susreo se sa njegovim pogledom.

"Kad god mi èita tu prièu uvek je taèno ista. Kako uvek zna da kae isto, Fe"Pa, èitam je sa ove strane!""Znam. Ali ta znaèi to èitam?""Vidi... ovaj..." Pitanje je bilo toliko jednostavno da ona u prvi mah n

ije znala kako da poène na njega da odgovara. Kad deca poèinju da èitaju, obièno na neknaèin shvate, intuicijom, prirodu tog procesa i odmah prelaze na uèenje pojedinaènihsimbola na stranicama. Meðutim, Timijevo neznanje kao da je bilo daleko dublje ukorenjeno nego neznanje obiènog èetvorogodinjaka ili petogodinjaka koji otkriva da postji vetina zvana 'èitanje' koja æe mu jednog dana moda postati dostupna. Timiju je bilnepoznata i sama sutina èitanja kao radnje.

"Zna da u tvojim slikovnicama - ne na trakama, nego u knjigama - postojeneke oznake na donjem delu mnogih stranica?" upita ona."Da", reèe on. "Reèi.""Ova knjiga koju èitam sastoji se samo od reèi. Nema slika, samo reèi. Te ozna

ke su reèi. Ja gledam te znakove i èujem reèi, u mojoj pameti. To ti je èitanje: znake a stranici pretvara u reèi."

"Daj da vidim."Dala mu je knjigu. Okretao ju je i obrtao u rukama. Gospoðica Felouz se na

smejala i postavila knjigu kako treba. "Oznake imaju smisla samo ako se gledajuovako", reèe.



Timi je klimnuo glavom. Sagnuo se i primakao lice stranici, toliko blizuda reèi nikako nisu mogle biti u ii, pa je proveo neko vreme zureæi radoznalo, u tompoloaju. Onda je odmakao lice dvadesetak centimetara od knjige, tako da je tekstopet mogao stvarno videti. Opita radi, knjigu je jo jednom okrenuo postrance, a zatim ju je opet namestio uspravno.

"Ima neki znaci isti", reèe posle veoma dugog vremena."Dabome. Tako je." Nasmejala se zadovoljno, videæi taj znak njegove pronic

ljivosti. "Neki su isti, Timi!""A kako zna koji znaèe koju reè?""To èovek mora da nauèi.""Ali ima toliko mnogo reèi! Kako moe neko da nauèi sve te znake?""Upotrebljavaju se mali znaci, koji zajedno daju velike znake. Veliki zn

aci su reèi; mali znaci se zovu slova. A tih slova, u stvari, i nema toliko mnogo", reèe ona. "U engleskom jeziku, samo dvadeset est." Podigla je jednu ruku i pet puta rairila sve prste, a esti put ispruila samo jedan prst. "Sve reèi su napravljene d tih slova, rasporeðenih razlièito."

"Pokai mi.""Evo. Vidi." Pokazala mu je na toj stranici reè 'Sinbad'. "Vidi li ovih est

malih znakova ovde, izmeðu dva prazna mesta? To su znaci koji znaèe SINBAD. Ovaj znak je za zvuk 's'. Ovaj za 'i' a ovaj za 'n'." Izgovarala je slova fonetski, nijeih spelovala. "Èita slova jedno po jedno i sastavi te zvukove - Ssssss iiiii nnnnnb aaaaa d. Sinbad."

Da li je ita razumeo, bar poèetak?"Sinbad", reèe Timi tiho i povuèe prstom ispod tog imena na stranici.

"A ova reè je ostrvo. Tu ima isto 's', vidi, kao u Sinbad, ali sad je to 's'pomoglo da se napravi reè 'ostrvo'."Zurio je u stranicu. Izgledao je izgubljeno."Pokazaæu ti sve znake", ponudi ona. "Da li bi to voleo?""Da, to bi bila fina igra.""Onda mi donesi jedan list hartije i jedan krejon. I tako isto za tebe."Seo je pored nje i namestio se udobno. Napisala je slova 'A, a' jedno po

red drugog, onda 'B, b' ispod toga, i tako dalje, sve do 'Z,z', tako da je nastao dugaèki stubac. Pored nje je Timi, steuæi mekani tapiæ nespretno u pesnici, nacrtaoo to je sigurno smatrao oponaanjem njenog 'A'. Ali to je imalo dve ogromno dugaèke noge koje su krivudale po celoj stranici. Nije mu ostalo mesta za drugo slovo.

"E, sad", reèe ona, "da pogledamo prvi znak..."Na njenu sramotu, nikada do tog trenutka nije se dosetila da bi Timi mog

ao da nauèi da stvarno èita. Posle one ogromne gladi za slikovnicama i filmovima, tek sad je, prvi put, ispoljio zanimanje za tampane simbole koji su uz slike postojali. Moda je i to pokupio od Derija? Naèinila je u sebi mentalnu beleku da pita Der, kad on sledeæi put doðe, da li je poèeo da uèi èitanje. U svakom sluèaju, do danas jeiori odbacivala pomisaou da bi Timi jednog dana mogao uèiti da èita.

Rasne predrasude, uvide ona. Èak i sad, poto je toliko dugo ivela s njim, gledajuæi rast i razvoj i procvat njegovog uma, jo je na nekom nivou smatrala da on nije sasvim ljudsko biæe. Ili, bar, da je suvie primitivan i zaostao da bi ovladao jednom vetinom tako visokom kao to je èitanje.

Sad mu je pokazivala slova, isticala jedno po jedno na tablici koju je upravo naèinila, izgovarala ih je, uèila ga je kako da ih svojim nevetim rukama sam crta, ali ipak nije ozbiljno verovala da æe on to moæi da primeni.

Njena neverica se nastavila sve dok joj Timi nije proèitao jednu knjigu.

Bilo je to mnogo nedelja kasnije. Sedeo je u njenom krilu, dreæi jednu od knjiga i okreæuæi stranice, samo da bi gledao slike - tako je, bar, ona pretpostavljala.

Odjednom je poèeo da vuèe prst ispod jednog reda teksta i da izgovara glasno, zastajkujuæi, ali ostajuæi uporan: "Onda... pas... poèe... juriti... maèku."

Gospoðica Felouz je bila pospana, jedva je obraæala panju na njegove reèi. "tae, Timi?"

"Maèka... po-bee... na... drvo.""To nije ono to si malopre kazao.""Nije. Pre sam kazao 'Onda pas poèe juriti maèku'. Kao to ovde pie."



"ta? ta?" Oèi gospoðice Felouz sad su bile veoma rairene. Bacila je pogled d, ka tankoj knjiici u deèjim rukama.

Ispod slike na levoj strani pisalo je: Onda pas poèe juriti maèku.A ispod desne slike: Maèka pobee na drvo.Timi je izgovorio napisane reèi, od prve do poslednje. Timi je èitao!Zapanjena, skoèila je na noge, tako brzo da se Timi stumbao na patos. Po s

vemu sudeæi, pomislio je da je to neka nova igra; digao je pogled ka njoj, iroko seosmehujuæi. Ali ona ga je brzo podigla na noge, a zatim ga stavila da sedi uspravno.

"Od kad ume da èita?"Slegnuo je ramenima. "Oduvek?""Ne - stvarno.""Ne znam. Gledao sam znake pa sam èuo reèi, kao to si rekla.""Hajde, èitaj mi iz ove." Dograbila je nasumce jednu knjigu sa hrpe i otvo

rila srednje stranice. Timi je uzeo knjigu i zadubio se u gledanje; mrtio se na onaj svoj izrazit naèin od koga je kotani breg njegovih obrva postajao jo upadljiviji. Onda isplazi jezik i poèe njime da eta tamo-amo po usnama.

Polako i bolno izgovori: "Vozzz-ziæ je zasvirao u ziz... ziziz... viz...""Zvidaljku!" zavri ona za njega. "Ti èita, Timi! Ti stvarno ume da èita!"Gotovo van sebe od uzbuðenja, podigla ga je visoko u vazduh i poèela da plee

s njim po sobi; a on je zurio u nju, ogromnim, zapanjenim oèima."Ume da èita! Ume da èita!"(Majmun-deèko, je li? Peæinski deèko? Nii oblik ljudskog biæa, je l' tako? Maè

bee na drvo. Pokaite mi impanzu koji moe to da proèita! Ili gorilu! Voziæ je zasvir

zvidaljku. O, Timi, Timi...)"Felouz?" reèe on, blago uzbunjeno, dok je vitlala i vijorila sa njim po sobi.

Nasmejala se i spustila ga.Ovaj ogromni uspeh morala je sa nekim podeliti. Filmovi mogu da zabavlja

ju Timija neko vreme, ali on æe ih nadrasti. Zato mu je sad otvoren pristup i do bogatog, preobilnog sveta knjiga. Ako Timi ne moe da iziðe iz stasisnog mehura u svet, moguæe je uneti svet ovamo - ceo svet, u knjigama. Timiju se mora obezbediti obrazovanje koje æe omoguæiti da se sve njegove sposobnosti do krajnosti razviju. Barmu se to duguje.

"Ti ostani ovde sa tvojim knjigicama", reèe mu ona. "Ja æu brzo da se vratim. Moram da idem da porazgovaram sa doktorom Hoskinsom."

Zaputila se lavirintom hodnika i metalnih staza, visoko podignutih. Usko

ro je stigla do kancelarija uprave. Nahrupila je u Hoskinsovu pretkancelariju; sekretarica iznenaðeno die pogled."Da li je doktor Hoskins tu?""Gospoðice Felouz! Doktor Hoskins ne oèekuje...""Da, to znam. Ali ja hoæu da ga vidim.""Pojavio se neki problem?"Gospoðica Felouz odmahnu glavom. "Imam vesti. Uzbudljive. Molim vas, samo

mu recite da sam ovde."Sekretarica pritisnu jedno dugme. "Gospoðica Felouz je dola i eli da razgova

ra sa vama, doktore Hoskinse. Nema zakazano."(Od kad je to potrebno da ja...?)Nastalo je nelagodno æutanje. Gospoðica Felouz se zapitala da li æe morati da

napravi scenu da bi bila putena kod Hoskinsa. Bez obzira na to ta on unutra radi,

to ne moe biti tako vano kao vest koju mu ona donosi.Hoskinsov glas reèe iz interkoma: "Zamolite je da uðe."Ploèa ulaznih vrata kliznula je u stranu, u zid. Iza radnog stola sa ploèico

m na kojoj je pisalo 'dr Derald A. Hoskins, glavni izvrni slubenik' on je veæ ustajada je pozdravi.

Èinilo se da je i sam zajapuren i uzbuðen, otprilike u istom raspoloenju kaoEdit: obuzet oseæanjima slave i likovanja. "Znaèi, i do vas je to dolo?" upita on odmah. "Ne, nije, niste vi to mogli èuti, naravno. A mi - uspeli smo. Uspeli smo, stvarno."

"Uspeli ste - ta?"



"Pola nam je od ruke intertemporalna detekcija na malim udaljenjima."Bio je toliko pun sebe da je gospoðica Felouz dopustila da njene spektakul

arne vesti budu privremeno potisnute u pozadinu. "Hoæete reæi da sad moete da hvatatestvari iz istorijskog vremena?"

"Taèno tako. U ovom trenutku imamo na nianu jednu osobu iz èetrnaestog veka.Zamislite! Zamislite! Spremni smo da poènemo 'Projekat Srednji vek'. Gospoðice Felouz, kad biste samo znali kako bih se rado otarasio te veèite usmerenosti ka mezozoiku i kojekakvim trilobitima i kamenèinama i komadima paprati i drugim kojetarijama- kako bih rado poslao paleontologe kuæi i konaèno uveo istorièare ovamo..." On zastade usred reèenice. "Ali vi ste neto hteli da mi kaete, je l' tako? A ja se rasprièao, a vam i ne dajem da doðete do reèi. Dobro, krenimo napred. Napred, gospoðice Felouz! Zatekli ste me u zaista dobrom raspoloenju. to god elite - treba samo da zatraite."

Gospoðica Felouz se nasmeila. "Drago mi je to to èujem. Jer se pitam da li moo poèeti da dovodimo uèitelje za Timija."

"Uèitelje?""Da. Tutore, da ga pouèavaju. Znanje koje mu ja mogu preneti ogranièeno je,

uskoro æu morati da se povuèem u stranu, a nastavnièki posao da prepustim nekome ko jeza nastavnièko zvanje pozvan."

"Da ga pouèavaju - èemu?""Pa, svemu. On treba da uèi istoriju, geografiju, prirodne nauke, matemati

ku, gramatiku, celokupno gradivo osnovne kole. Mi ovde moramo napraviti neku vrstu kole za Timija. Da bi on mogao da nauèi sve to mu je potrebno."

Hoskins je blenuo u nju kao da Edit govori nekim nepoznatim jezikom."Vi biste da ga uèite o mnoenju i deljenju? O dolasku broda 'Mejflauer' u A

meriku? O amerièkom ratu za nezavisnost?""Zato da ne?""Pa, mi moemo pokuati da ga neèemu nauèimo. Èak i aritmetici i trigonometriji

ko vi tako elite. Ali koliko on moe nauèiti, gospoðice Felouz? On je super deèko, tu nje nema. Ali nikad ne smemo izgubiti iz vida èinjenicu da je samo neandiæ."

"Samo?""Pa to je bio narod veoma ogranièenih intelektualnih moæi, bar ako je verova

ti svim dosadanjim...""On veæ ume da èita, doktore Hoskinse."Hoskinsova donja vilica se opusti."ta?""Maèka pobee na drvo. To mi je Timi proèitao sa jedne stranice. Voziæ je zasvi

ao u zvidaljku. Uzela sam jednu knjigu, pokazala sam mu te stranice, a on je èitao.

" "Ume da èita?" reèe Hoskins zapanjeno. "Stvarno?""Pokazala sam mu oblike slova, kao i to kako se slova slau u reèi. Sve osta

lo uradio je sam. U zapanjujuæe kratkom roku je to nauèio. Jedva èekam da kaem Mekintaeru i svima ostalima iz te ekipe. Time je sve reèeno o 'veoma ogranièenim intelektualnim moæima' neandiæa, je li tako, doktore Hoskinse? On ume da èita tekstove u ilustrovanim knjiicama. Posle izvesnog vremena videæete kako æe èitati i knjige koje uopte nilustrovane, pa i novine, èasopise, udbenike..."

Hoskins je sedeo nepomièno. Odjednom kao da je postao potiten. "Ne bih znao, gospoðice Felouz."

"Pa upravo ste mi rekli da zatraim ta god elim", reèe ona."Znam, ali nije trebalo to da kaem.""Zar je toliki troak - naæi jednog uèitelja za Timija?"

"Ne brinem se ja zbog troka", reèe Hoskins. "A to to on zna da èita, to je dino. Zapanjuæe. Ozbiljno govorim. elim da vidim demonstraciju te njegove sposobnostiodmah, sad. Meðutim, vi govorite o kolovanju za njega. I o svim moguæim stvarima koje æe on vremenom nauèiti. Gospoðice Felouz, vremena nije ostalo jo mnogo."

mirnula je. "Vremena?""Sigurno imate u vidu da mi ne moemo da produavamo taj opit sa Timijem bes

krajno."Plima uasa jurnu kroz nju. Oseæala se kao da patos ispod nje poèinje da se pr

etvara u ivi pesak.ta mu ovo sad znaèi? Nije bila sigurna da ga je razumela. Ne moemo da produa



amo taj opit sa Timijem beskrajno. ta to znaèi?U bolnom sevu priseæanja videla je profesora Adamevskog i njegov mineralni

uzorak koji je posle dve nedelje baèen nazad u prolost zato to se taj stasisni mehur morao osloboditi za sledeæi opit.

"Poslaæete ga nazad?" reèe ona priguenim glasom."Bojim se da hoæemo.""Ali vi ovde govorite o jednom deèaku, doktore Hoskinse. Ne o nekoj kamenèin

i."Hoskins nelagodno reèe: "Pa, ta sad. Ne moe se Timiju pridavati neopravdano

veliki znaèaj, je li tako. Iz njega smo izvukli otprilike onoliko znanja koliko smo najvie mogli. On o svom ivotu u neandertalskoj eri ne pamti nita to bi imalo ikaku stvarnu nauènu vrednost. Antropolozi nisu mnogo razumeli iz njegovih izjava, pitanja koja su mu postavljali uz pomoæ vas kao prevodioca nisu dala neke osobito vredne podatke, prema tome..."

"Ne mogu da verujem da se ovo stvarno deava", reèe ona."Molim vas, gospoðice Felouz. Neæe to biti danas, znate. Ali nema beanja od èi

jenice da æe morati da se desi." Pokretom ruke pokazao je ka nauènoistraivaèkim materialima na stolu. "Sad, kad oèekujemo da æemo dovoditi liènosti iz istorije, a ne vie izpraistorije, biæe nam potreban svaki raspoloivi deliæ stasisnog prostora."

Nije mogla da shvati."Ali neæete valjda. Timi je... Timi je...""Molim vas, nemojte se toliko uznemiravati, gospoðice Felouz.""Jedini ivi neandertalac na svetu, a vi ga aljete nazad?""Ko to rekoh, saznali smo od njega sve to se moglo. Sad moramo krenuti dal

je." "Ne.""Gospoðice Felouz, molim vas. Molim vas. Znam da ste duboko privreni tom deèa

ku. Ko bi vam mogao zameriti? On je straan momèiæ. A vi veæ dugo ivite uz njega i dannoæ. Ali vi ste profesionalac, gospoðice Felouz. Znate da deca koja su pod vaim starateljstvom stalno dolaze i odlaze i da se ne moete nadati da ih zadrite zauvek. Nièegnovog tu nema. Osim toga, Timi neæe otiæi odmah, moda neæe jo mesecima. U meðuvremeno vam je potreban tutor za njega, dobro, neka bude, uèiniæemo sve to moemo."

I dalje je zurila u Hoskinsa."Da vam donesem neto, gospoðice Felouz.""Ne", apnu ona. "Ne treba mi nita."Drhtala je. Digla se iz fotelje i oteturala kroz kancelariju kao u strano

m snu; saèekala je da vrata kliznu u stranu, a onda je izila kroz pretkancelariju,

ne gledajuæi ni levo ni desno.Da ga vrate?Da ga vrate?Jesu li poludeli? On vie nije neandertalac, osim po spoljanjem izgledu. Sa

d je to blag, dobroæudan deèko u zelenom trikou, deèko koji voli da gleda filmove i slikovnice sa eherezadinim prièama. Deèko koji uveèe dovede svoju sobu u red. I koji jednoem, viljukom i kaikom. I èita.

A oni æe ga utnuti nazad u ledeno doba da se sam samcijat snalazi na nekojprokletoj tundri?

Nije moguæe da ozbiljno imaju takvu nameru. On nema nikakvih izgleda da preivi u svetu iz koga je doao. Jer tom svetu vie nije prilagoðen. Nema vie nijednu oetina koje su neandertalcu potrebne; umesto njih stekao je mnogo novih vetina kojesu u neandertalskom svetu sasvim izline.

On æe tamo umreti, pomisli Edit.A, ne. Neæe.Timi, reèe sebi gospoðica Felouz sa najveæom estinom koju je u svojoj dui mog

prikupiti, neæe ti tamo umreti, ne dam te.

51.Sad je znala zato joj je Brus Manhajm utrapio svoj telefonski broj. U ono

vreme, nije joj bilo jasno; Manhajm je, oèito, mislio nekoliko poteza unapred. Video je, a ona nije videla, da æe pre ili kasnije naiæi neto zbog èega æe Timi biti u onosti. Sama sebi je bila zavezala oèi, da ne vidi stvarnost. Paljivo se trudila da



previdi sve one oèite nagovetaje koji su ukazivali na to da ishod u stvarnosti morabiti onakav kao to je Hoskins malopre, na svoj grubo otvoreni naèin, kazao. Doputala je sebi iluziju, nasuprot svim signalima i nasuprot razumu, da æe Timi provestiostatak svog ivota ovde. U dvadeset prvom veku.

A Manhajm je znao da Timi to neæe moæi.Zato je èekao, i jo èeka, da ga ona pozove.

"Treba odmah da se vidimo", reèe mu Edit."U upravi 'Stasis Tehnologija'?""Ne", reèe ona. "Na nekom drugom mestu. Bilo gde. Negde u gradu. Predloite

vi neko mesto."Dogovorili su se da susret bude u jednom malom restoranu blizu reke, zat

o to je Manhajm rekao da im tamo niko neæe smetati. Bila je sredina nedelje, kino popodne. Kad je stigla, Manhajm ju je veæ èekao. Imala je utisak da se upustila u nekakvu straobalno tajnovitu i malèice skandaloznu operaciju: ruèak sa èovekom koji praviprobleme njenom poslodavcu. tavie - ruèak sa jednim mukarcem. I to mladim i privlaènali mukarcem koga ona jedva poznaje. Baviti se ovakvim neèim, to uopte ne lièi na jenu Edit Felouz, reèe ona sebi. Osobito ako se ima u vidu onaj njen san, kako Manhajm kuca na vrata, uleæe, ona pada u njegovo naruèje, on je nosi...

Ali ovo nije bio romantièni susret. San je ostao samo san, matarija koja jepobegla iz njene podsvesti. Zaboga, Manhajm nju ne privlaèi ni najmanje. Ovo je posao. Ovo je pitanje ivota i smrti.

Pipkala je svoj meni, pitajuæi se kako da poène."Kako se dri Timi ovih dana?" reèe on.

"Odlièno. Odlièno. Da ne poverujete, kako napreduje.""Postaje krupniji i jaèi?""Iz dana u dan. tavie, sad ume i da èita.""Da èita!" Manhajmove oèi zaiskrie. Ima veoma lep osmeh, pomisli gospoðica Fel

uz. Otkud doktoru Hoskinsu pomisao da je Manhajm nekakvo èudovite? "Zapanjujuæi koraknapred, zar ne?" nastavi on. "Kladim se da su momci iz antropologije bili zadivljeni kad su to saznali."

Klimnula je glavom. Okretala je stranice menija kao da ne zna ta je to. Napolju se kia pojaèavala; bubnjala je o prozor malog restorana, snagom gotovo zlobnom. Osim njih dvoje, u restoranu gotovo nikog drugog nije bilo.

Manhajm reèe: "Meni se, ovde, naroèito dopadaju piliæi u sosu od crnog vina. Moe se dobiti i fina lazanja. Ili bi vam se moda vie dopadala teletina."

"Nije bitno. Uzeæu tagod i vi uzmete, gospodine Manhajm."

Pogledao ju je èudno. "Zovite me Brus. Molim vas. Hoæemo li bocu vina?""Vina? Na alost, ja vino nikad ne pijem. Ali vi uzmite ako vam se pije..."

I dalje ju je gledao.Preko dobovanja kie on reèe: "U èemu je nevolja, Edit?"(Edit?)U prvi mah nije mogla ni reè da izgovori.(Dobro, Edit. Saberi se, Edit! Pomisliæe da si idiotkinja!)"Oni se spremaju da poalju Timija nazad", reèe ona."Nazad? Mislite, nazad u vreme?""Da. U njegovu eru. U neandertalska vremena. U ledeno doba."iroki osmeh preli se Manhajmovim licem. Njegove oèi zasijae. "Pa, to je divn

o! To je uistinu najbolja vest koju sam èuo ove nedelje!"

Uasnula se. "Ne... ne razumete...""Razumem da æe na tuni, mali zarobljenik najzad biti vraæen svom narodu, svojj majci, ocu, sestrama i braæi. On voli taj svet, pripada mu, a sad æe se u njega vratiti. To treba da se proslavi. Konobar! Konobar! eleo bih bocu kjantija - ne, neka bude pola boce, jer moja prijateljica neæe piti..."

Gospoðica Felouz je zurila u njega, obuzeta pometnjom."Ali vi izgledate kao da vas neto silno muèi, gospoðice Felouz. Edit. Zar ne

lite da se Timi vrati svom narodu?""elim, ali, ali..." Odmahnula je rukama bespomoæno."Mislim da shvatam." Manhajm se nagnuo preko stola ka njoj. Sav je zraèio



saoseæajnoæu i brinoæu. "Toliko dugo ga èuvate, da vam je sad teko da se razdvojite. Veza izmeðu vas i Timija postala je toliko jaka da je sad za vas pravi ok saznanje da ga alju nazad. Potpuno razumem vaa oseæanja."

"Jednim delom je i o tome reè", odgovori gospoðica Felouz. "Ali samo vrlo malim delom."

"Onda, u èemu je stvarno problem?"U tom èasu stigao je kelner sa vinom. Izveo je velièanstvenu predstavu pokaz

ivanja etiketa Manhajmu i izvlaèenja èepa, a onda je Manhajmu sipao malu kolièinu u èada proba. Manhajm je klimnuo glavom i rekao gospoðici Felouz: "Jeste li sigurni daneæete nimalo, Edit? Kad je ovako grozan kini dan..."

"Ne, molim vas", reèe ona gotovo apatom. "Vi samo pijte, na mene bi to bilostraæeno."

Konobar je napunio Manhajmovu èau i otiao."E, sad", reèe on. "Timi.""Umreæe ako ga vrate. Zar vam to nije jasno?"Manhajm je spustio èau tako naglo da se vino prelilo preko ruba, na stolnja

k. "Da li vi to meni kaete da je povratni put kroz vreme smrtonosan?""Ne, nije reè o tome. Koliko ja znam, nije smrtonosan, niti vidim razloga

zato bi bio. Ali bi za Timija bio koban. Èujte, on je sad civilizovan. Sam vezuje svoje pertle, seèe meso upotrebljavajuæi no i viljuku. Ujutru i uveèe pere zube. Spavakrevetu. Tuira se svakog dana. Gleda filmove, a nauèio je, eto, i da èita jednostavneknjiice. Kakve æe koristi imati od tih vetina u paleolitskoj eri?"

Iznenada uozbiljen, Manhajm reèe: "Mislim da vidim na ta ciljate.""A za to isto vreme", nastavi ona, "verovatno je zaboravio kako se opsta

je u paleolitskim uslovima - mada vrlo verovatno ni kad je ugrabljen nije znao mnogo. Tad je bio mali deèkiæ. Sigurno su se o njemu jo starali njegovi roditelji, iliplemenski staratelji, ili veæ neko. Èak ni neandertalci valjda nisu zahtevali od trogodinje dece da sama love i sama sakupljaju hranu. Ako je tada i znao neto, danasne zna, prole su godine od kad je bio izloen tim uslovima. Ne seæa se verovatno vienièeg."

"Pa dobro, ali ako se vrati u svoje pleme, primiæe ga, valjda, nauèiæe ga opetplemenskim obièajima..."

"Hoæe li? On vie ne zna njihov jezik tako dobro, ne razmilja na njihov naèin,mirie èudno zato to je tako èist. Moglo bi se isto tako lako desiti da ga ubiju, kao da ga prihvate; zar ne?"

Manhajm se zagleda zamiljeno u svoju vinsku èau.Gospoðica Felouz nastavi. "Uostalom, ta nam jemèi da æe se on uopte vratiti u

oje pleme? Ne znam mnogo o naèinu rada stasisnog polja, a nisam ubeðena ni da ljudiiz firme to stvarno razumeju. Hoæe li se Timi vratiti taèno u isti onaj trenutak izkoga je uzet? Tri godine stariji? Sa taèke gledanja njegovih saplemenika, biæe silnoizmenjen u jednom trenu, tako da neæe znati kako da shvate njegovu pojavu. Moda æe pomisliti da je nekakav zloduh. Ili æe se vratiti na isto mesto na terenu, ali u vreme tri godine posle dana kad je ugrabljen? Ako to tako dejstvuje, njegovo plemeæe znatno pre toga da se odseli na neka druga podruèja. Oni su tada sigurno bili nomadi. Kad se Timi bude vratio u prolost, okolo neæe biti nikog ko bi ga prihvatio.Biæe sasvim sam u jednoj gruboj, neprijateljskoj, strano hladnoj ivotnoj sredini. Jedan mali deèak moraæe sam samcit da se suoèi sa ledenim dobom. Uviðate li vi to, doktorManhajm? Uviðate li?"

"Da", reèe Manhajm. "Jasno mi je."Dugo je æutao. Èinilo se da u mislima izvodi neku duboku raèunicu.

Napokon reèe: "Da li vam je poznato za kad je planirano da ga istovare nazad?""Moda tek kroz nekoliko meseci, po reèima doktora Hoskinsa. Ne znam da li m

u je to znaèilo dva meseca, ili est meseci.""U oba sluèaja, nije dugo. Morali bismo organizovati kampanju, sa parolom

'spasite Timija' - pisma novinama, demonstracije, sudska zabrana, moda kongresnaistraga o celokupnoj delatnosti 'Stasis Tehnologija'. Naravno, pomoglo bi ako biste vi uèestvovali svojim svedoèenjima o Timijevoj sutinskoj ljudskosti, ako biste nam dali video-snimke na kojima on èita i brine se sam o svojim potrebama. Naravno,da biste to radili, verovatno bi bilo potrebno da podnesete ostavku tamo, èime bis



te ostali odseèeni od Timija, a vi to ne biste eleli niti bi nama bilo korisno. Tupostoji problem. Opet, s druge strane..."

"Ne", reèe gospoðica Felouz. "Ne vredi tako."Manhajm die pogled, iznenaðen. "ta ne vredi?""Ne vredi takva kampanja. Urodiæe neeljenim plodovima. Èim krenete sa vaim pr

testima i èim poène da se prièa o demonstracijama i sudskim zabranama, doktor Hoskins æjednostavno povuæi prekidaè iznad Timija. Bukvalno postoji jedan prekidaè, jedna ruèic: potegnete i sve to se zatekne u mehuru vraæa se nazad u vreme iz koga je dolo. Firma ne bi mogla sebi dozvoliti da stvari odu èak do neke sudske naredbe koja bi imvezala ruke. Stupili bi u dejstvo istog trena i cela stvar bi postala akademska."

"Ne bi se usudili.""Zar ne bi? Veæ su reili da okonèaju 'opit sa Timijem'. Sad im je taj stasisn

i mehur potreban za neto drugo. Ne znate vi njih. Nisu oni sentimentalni. Hoskinsje u osnovi pristojan èovek, ali ako bude morao da bira izmeðu Timija i buduænosti 'Stasis Tehnologija', neæe mu biti nimalo teko da se odluèi. A kad Timi ode, vie mu nempovratka u nae doba. Biæe to svren èin, fait accompli. Oni nikako ne bi uspeli da gadrugi put pronaðu u prolosti. Vaa sudska naredba biæe bezvredna. Neko ko je iveo predeset hiljada godina i umro pre nego to je iko mogao i da zamisli civilizaciju, neæe moæi ni na koji naèin da bude zastupljen pred naim sudskim institucijama."

Manhajm polako klimnu glavom. Zamiljeno je otpio jedan dug gutljaj vina.Doðe konobar sa spremnom belenicom za narudbine, ali mu Manhajm odmahnu rukom da ode.

"Preostaje samo jedna moguænost", reèe on.

"A to je?""Imamo u Kanadi ljude koji bi rado primili Timija da stanuje kod njih. Imamo ih i u Engleskoj i u Novom Zelandu. Ljude koji vole decu i kojima je stalodo deèje dobrobiti. Naa organizacija bi mogla da obezbedi fond iz koga bi se pokrivali izdaci za vau platu, ako vas zaposlimo kao njegovu negovateljicu sa punim radnim vremenom. Naravno, morali biste naèiniti potpuni raskid sa vaim dosadanjim ivotoi poèeti iz poèetka u nekoj drugoj zemlji, ali koliko vas ja poznajem, ne bi vam uopte bilo teko, za Timijevo dobro, da..."

"Neizvodljivo.""Je l' te?""Sasvim neizvodljivo."Manhajm se namrti. "Shvatam", reèe, mada se videlo da mu nije jasno. "Dobro

, Edit, ako je vama problem da odete iz ove zemlje, to ja sasvim razumem, bar nam

pomozite da provercujemo Timija iz te stasisne firme; moemo li u tom pogledu raèunati na vas?""Ne bi meni bio nikakav 'problem' da odem u inostranstvo, ako bi na taj

naèin Timi mogao biti spasen. Spremna sam, za Timija, da odem ma gde i uradim ma ta. Ali provercovati ga iz stasisne zone, to nije moguæe."

"Zar je obezbeðenje ba toliko jako? Uveravam vas da imamo naèina da se infiltriramo meðu straare i drugo osoblje obezbeðenja i da razradimo sasvim pouzdan plan zapreuzimanje Timija od vas i njegovo prebacivanje iz te zgrade."

"Stvar se, iz nauènih razloga, ne moe izvesti.""Iz nauènih?""Postoji nekakav temporalni potencijal, nagomilava se neka energija, reè j

e o nekim linijama temporalne sile. Ako bismo masu veliku kao Timi izneli iz stasisnog polja, pregoreli bi svi dalekovodi oko ovog grada. To mi je Hoskins rekao

, a ja se ne uputam u istinitost toga. Kad su pokupili Timija iz prolosti, zahvatili su i gomilu zemlje, ljunka i granèica; ne usuðuju se èak ni to da iznesu i bace, neo sve èuvaju u zadnjim prostorijama, u mehuru. Osim toga, nisam sigurna ni da li bi za Timija bilo bezbedno da iziðe iz stasisa. Nemam pouzdano znanje o tome, negosamo nagaðam, ali moguæe je da opasnost postoji. Koliko je meni poznato, moglo bi sei njemu dogoditi neko hronoenergetsko dejstvo, ako bi iz tog mehura iskoraèio u nau Vaseljenu. Jer mehur, znate, nije u naem svemiru. U nekom drugom mestu se nalazi, svom sopstvenom, posebnom. Seæate se kako èovek oseti promenu kad prolazi kroz ona vrata? Prema tome, ta vaa zamisao da kidnapujemo Timija iz stasisa i da ga poaljemo nekim prekomorskim usvojiteljima - ne ide. Previe je rizièna. Moda nije opasno z



a vas ili za mene, ali moe biti opasno za njega."Manhajmovo lice bilo je sumorno."Ne znam", reèe on. "Ponudim da stvorim zakonsku oluju u Timijevu korist,

a vi mi kaete da to ne moe uspeti i da æe firma jednostavno povuæi prekidaè onog trena kad poènemo da im stvaramo ikakvu nevolju. Onda ponudim sasvim ilegalan put, daukrademo Timija iz stasisa i sasvim ga udaljimo iz Hoskinsove nadlenosti, a vi mikaete da ni to ne moe uspeti jer postoji neka prepreka sa stanovita fizike. U redu. Ja elim da pomognem, ali, Edit, sasvim ste me zakoèili i ja u ovom èasu nemam vie nkakvih ideja."

"Nemam ni ja", reèe gospoðica Felouz alostivno.Sedeli su æuteæi, a kia je nastavila da bubnja po prozorima restorana.

ODLAZAK

52.Niko vie u kompaniji 'Stasis Tehnologije' ni o èemu nije prièao osim o 'Proje

ktu Srednji vek'. Svi su bili saglasni da poèinje jedna zapanjujuæa nova faza u vremeplovskim operacijama. Primeniæe se jedinstveni proces, kojim samo 'Stasis Tehnologije' raspolau, i otvoriæe se dveri istorije: nova i zapanjujuæa znanja o drevnim vremenima poteæi æe u dvadeset prvi vek. To æe biti neverovatno intelektualno blago. Nekisu pominjali i blago druge vrste: ako je moguæe zahvatati ljude iz bilo kog vekaistorije, zato ne trpnuti i pokoje umetnièko delo, retke knjige i rukopise, kao i razne druge dragocenosti? Preko noæi bi se mogla udvostruèiti bogatstva svetskih muzeja, i utrostruèiti, i uèetvorostruèiti! tavie, svi tako doneti predmeti biæe u savren

vnom stanju, a jedina cena biæe cena potroene energije.Svi u kompaniji molili su Boga da 'Projekat Srednji vek' uspe bez ikakvih zastoja. Svi, sem Edit Felouz, koja se tiho molila da projekat propadne; da seHoskinsove teorije pokau kao pogrene, ili da oprema bude nedovoljno dobra. Jedinotako mogla je imati iole ikakvu nadu da Timi neæe umreti. Ako bi propao pokuaj dovoðenja èoveka iz èetrnaestog veka, ne bi bilo potrebno isprazniti prostor u kome se Timi nalazi. Tada bi sve moglo da se nastavi kao i dosad.

Dok se Edit nadala neuspehu, sav ostali svet nadao se uspehu. Zato je gospoðica Felouz, sasvim iracionalno, mrzela svet. 'Projekat Srednji vek' bliio se, ujavnim glasilima, uarenom vrhu publiciteta. I narod i mediji bili su njime opsednuti. Veæ je dugo vreme proteklo od kad je firma 'Stasis Tehnologije' imala ita novo za javnost. Neki novi komad kamena ili neka nova drevna riba - pa, to bi prolotako reæi neprimeæeno. Mali dinosaur je, u svoje vreme, izazvao talasiæ zanimanja, ali

je onda sasvim zaboravljen. A Timi Neandiæ, mali Timi Peæinarac, pa, nita, on je mogao kudikamo due privlaèiti matu svetine da je bio bar priblino onako krvoedan, besamajmunast kao to su neki ljudi oèekivali. A on, pokazalo se, uopte nije majmun-dete, nego je obièan, ali vrlo ruan mali deèak. ta ima uzbudljivo u tome: jedan ruan, madeèak, odeven u triko, sedi i èita slikovnice? Ostao je bez svoje preistoriènosti. Daje urlikao u gnevu i bubnjao pesnicama po prsima, dabome, i da je izvikivao nekepraiskonske divljaèke krikove, odlièno, to bi malèice due zadralo panju masovne pubAli to nije bio Timijev stil.

Meðutim, èovek iz istorijskih vremena, i to odrastao èovek, koji æe iskoraèiti prolosti; èovek koji je svojim oèima gledao Jovanku Orleanku ili Rièarda Lavljeg Srca li Saladina - èovek koji moe odmah da govori nekim poznatim jezikom i da unese ivotu stranice istorijskih knjiga...

Nedelje su promicale. Bliio se èas opita.

Onda se nulti trenutak 'Projekta Srednji vek' sasvim primakao.Od vremena kad je Timi, pre tri godine, stigao, Hoskins i njegovi saradnici mnogo su nauèili o tehnikama medijskog prikazivanja. Ovog puta nisu se ogranièili na grupicu posmatraèa koji gledaju sa jednog balkona; stvari su pripremili na takav naèin da æe gotovo èitavo èoveèanstvo moæi da posmatra kako tehnièari 'Stasis Tehnoigraju svoju ulogu.

Gospoðica Felouz bila je van sebe od ièekivanja. elela je da ta napetost to proðe; elela je da zna da li æe projekat uspeti ili propasti. Nameravala je da budelièno prisutna, u grupi posmatraèa, dok se poslednji prekidaèi okreæu. Zato veæ ne dolna nova pomoæna dadilja, koja æe posluiti kao smena samo da bi Edit mogla otiæi tamo -



ta, kako se zvae, Mendi Teris, koju su zaposlili prole nedelje zato to je gospoða Stetford otila na novo, bolje plaæeno radno mesto u drugoj saveznoj dravi...

"Gospoðice Felouz?"Okrenula se munjevito, nadajuæi se da je to, najzad, Mendi Teris. Ali ne,

bila je to samo sekretarica doktora Hoskinsa; dovela je Derija Hoskinsa na zakazanu igru sa Timijem. Ostavila je Derija i istog èasa urno otila. I ona je hitala da zuzme to bolje mesto za posmatranje vrhunskog trenutka u novom opitu.

Deri je nekako postrancve poao ka gospoðici Felouz. Èinilo se da mu je neprijtno.

"Gospoðice Felouz?""ta je, Deri?"Izvukao je iz depa komad kuæne novinske trake, neuredno otkinut, i pruio joj

ga."Ovo je Timi na slici, je l' tako?"Hitro je bacila pogled na tu fotografiju. Timi, dakako: njegov iroki osme

h. Uzbuðenja oko 'Projekta Srednji vek' dovela su i do bledog, skromnog oivljenja zanimanja za Timija u jednom delu medija. Ta Timijeva slika bila je napravljena nedavno, na treæu godinjicu Timijevog dolaska. To su novinari nazvali Timijevom 'roðendanskom urkom' - kao da se dolaskom u dvadeset prvi vek 'rodio'. Na toj zabavi bili su prisutni Timi, Deri, nekoliko nauènika i nekoliko novinskih reportera. Videlose da Timi u rukama dri jedan od 'roðendanskih' poklona, blistavu, novu igraèku.

"Pa ta?" reèe gospoðica Felouz.Deri je pogleda suenim oèima. "Tu pie da je Timi deèak-majmun. Oni to ne bi

li da govore, je l' tako?"

"ta?"Zgrabila je traku iz ruke mladoga Hoskinsa i zagledala se u nju. Ispod slike je bio naslov, koji se maloèas nije potrudila da proèita:

PREISTORIJSKI MAJMUN-DEÈAK DOBIO ROBOTA-IGRAÈKU ZA ROÐENDANMajmun-deèak. Majmun-deèak. Preistorijski majmun-deèak. Oèi joj se ispunie vre

suzama gneva. Besnim uvrtanjem ruke pocepa novinsku traku na desetak komada i baci ih na pod.

"Zato ste to pocepali, gospoðice Felouz? Zato to pie da je Timi majmun-deèakn nije majmun deèak, je l' tako? Ili ipak jeste?"

Doèepala je deèaka za zglob ake, ali je savladala poriv da ga protrese. "Nijemajmun-deèak! Ne elim da ikad vie izgovori te reèi. Nikad, jesi li razumeo? Ogavno reæi tako neto i ti to ne sme."

Deri je nastojao da se izvuèe iz njenog zahvata. Izgledao je uplaen.

Njeno srce je gruvalo. Borila se da ovlada sobom."Idi unutra i igraj se sa Timijem", reèe. "On ima novu knjigu da ti pokae.""Zabolelo me je.""Izvini. Nisam namerno.""Ako kaem mom ta...""Unutra! Odmah! Rekla sam ti 'izvini'."Deèko pohita unutra, kroz ulazna vrata stasisne zone. Jednom se osvrnuo da

je pogleda gnevno. Gospoðica Felouz zaèu korake sa druge strane i okrete se. Prilazila je Mendi Teris. Bogami, veæ je vreme, pomisli ona.

"Malo ste zakasnili, zar ne?" reèe Edit. Pokuavala je da izbrie svaðalaèki toz svog glasa. "Deri Hoskins je veæ doao. Unutra je, igra se sa Timijem."

"Znam, gospoðice Felouz. Pokuavala sam da pourim, ali svuda su gomile ljudi.Uzbuðenje je ogromno."

"Znam. E, sad, molim vas da..."Mendi reèe: "Pretpostavljam da vam se uri da odete tamo i gledate." Njeno mravo, na prazan naèin lepo lice bilo je sad ispunjeno zaviæu. "Dakle, zaista, da se jnaðem na dunosti ba sad, ba sad..."

"Moæi æete da gledate na veèernjim vestima", reèe gospoðica Felouz kratko. "Hajo unutra." Mendi Teris æe sad prvi put ostati sama sa Timijem, bez prisustva gospoðice Felouz. "Deèaci vam neæe praviti nikakve probleme. Imaju mleko pri ruci i igraèakakoliko im je potrebno. Zapravo, bilo bi najbolje da ih u najveæoj moguæoj meri ostavite na miru."

"Shvatila sam. Kao i to da Timi ne sme nikako da mi pobegne napolje. Zna



m koliki je znaèaj toga.""Dobro. Idemo sad unutra."Otvorila je Mendi Teris vrata i uvela je unutra. Timi i Deri su se uvelik

o bavili svojim igrama u zadnjoj sobi; nisu obratili panju na njih dve. Pokazalaje Terisovoj ta treba raditi u sledeæa dva sata, kako se popunjavaju narudbenice, kako se vodi evidencija.

Kad je Edit veæ odlazila, devojka doviknu za njom: "Nadam se da æete dobitidobro mesto! Kao i da æe stvar uspeti!"

Gospoðica Felouz je ocenila da na ovo ne bi uspela da odgovori razumnim nizom zvukova. Zato je pohitala napred, ne osvræuæi se.

Meðutim, zbog ovog zadravanja nije dobila dobro mesto. Uspela je da se probije samo do ogromnog zidnog ekrana u dvorani za sastanke. Bilo joj je strano ao zbog toga. Da je uspela nekako da se progura u sam prostor gde se opit odvija; daje uspela da se baci do nekog osetljivog instrumenta, da na neki naèin sabotira èitav taj poduhvat...

Ne. To je ludilo. Pribrala je snagu i odgurnula te nerazumnosti od sebe.Prostim razaranjem ne bi se postiglo nita. Oni bi jednostavno gradili iz

poèetka, rekonstruisali, pokuali ponovo. A ona bi sebi zauvek onemoguæila pristup doTimija.

Nema pomoæi.Nita ne moe da pomogne, nita osim neuspeha koji bi proisticao iz samog opit

a: ako bi se ispostavilo da je iz osnove nemoguæ, ili tako neto.Zato je èekala dok je trajalo odbrojavanje, posmatrala svaki pokret na div

ovskom ekranu, motrila kakvi su izrazi na licima tehnièara kad ih je kamera pokazi

vala. Vrebala je ma kakav znak brige i nesigurnosti koji bi nagovestio da je netoneoèekivano polo ka neuspehu.Vrebala - motrila...Niko nije ispoljavao nesigurnost. Niko nije izgledao mnogo zabrinut. Tu

opremu su veæ testirali mnogo puta. Obavili su hiljadu simulacija; uverili su se da je temporalno nianjenje na maloj daljini sasvim izvodljivo.

Odbrojavanje je teklo i isteklo. Do brojke 'nula'.I opit je - vrlo tiho, vrlo nespektakularno - uspeo.U novouspostavljenom mehuru stasisa stajao je neki bradati, pogureni sel

jak neodreðene starosti, u prljavoj i dronjavoj odeæi, sa drvenim cipelama na nogama; zurio je u tupom uasu oko sebe, gledajuæi tu iznenadnu ludu promenu koja se samastvorila svud oko njega.

I dok je svet ludovao od radosti, gospoðica Felouz je stajala sleðena od tug

e. Pritiskali su je i gurali, malo je nedostajalo da padne pod noge ostalih. Opkoljena sa svih strana likovanjem; pognuta i klonula od poraza.Onda je zvuènik poèeo prodorno da ponavlja njeno ime i da je poziva, ali ona

je to èula tek kad je ponovljeno treæi put."Gospoðica Felouz. Gospoðica Felouz da se javi u stasisnu zonu jedan, odmah.

Gospoðica Felouz. Gospoðica Fel..."ta se desilo?"Da proðem!" kriknu ona. Zvuènik je ponavlajo taj poziv, bez prestanka. Prok

rèila je sebi put, divljom energijom, kroz gomilu, naletala je na ljude, èak ih i udarala pesnicama, mlatarala je oèajno, primicala se vratima sporo, kao u noænoj mori.

"Gospoðica Felouz - molimo - gospoðica Felouz - hitno..."

53.

Mendi Teris je stajala u hodniku ispred stasisne zone, uplakana. "Ne znam kako se to dogodilo. Otila sam u hodnik samo do ugla, da vidim onaj depni ekrankoji su tamo stavili. Samo na minut. A onda, nije bilo vremena ni da se pomaknem, ni da uèinim ma ta..." Uzviknula je, najednom optuujuæim glasom: "Vi ste mi kazali a nikakvih problema neæe biti; vi ste mi rekli da je bolje da ih ostavim na miru..."

Gospoðica Felouz je zurila u nju, raèupana, tresuæi se nekontrolisano. "Gde jimi?"

Odnekud se tu stvorio i Mortenson. Veæ je tapkao dezinfekcionim sredstvomDerijevu ruku. Deri je kukao i zapomagao. Pojavio se i Eliot, noseæi i spremajuæi pr



sa injekcijom protiv tetanusa. Na Derijevoj odeæi blistala je crvena mrlja krvi."Ujeo me je, gospoðice Felouz", urlikao je Deri razjareno. "Ujeo me je!"Ali gospoðica Felouz je veæ gledala kroz njega."ta ste uradili sa Timijem?" povika ona."Zatvorila sam ga u kupatilo", reèe Mendi Teris. "Bacila sam tu malu nakaz

u unutra i natrpala stolice na vrata da ne moe da iziðe."Gospoðica Felouz je trkom uletela u kuæu lutaka. Talasiæ rastrojstva prilikom

ulaska u stasisno polje jedva da je primetila. Razgrtala je stolice i drmala kupatilska vrata. Potrajalo je èitavu veènost dok ih je otvorila.

Najzad. Pogleda dole: runi mali deèak, sav jadan, æuæuren u jednom uglu."Nemoj me bièevati, Felouz", reèe Timi promuklo. Oèi su mu bile crvene. Usne s

u mu drhtale. "Nisam hteo nita loe da mu uradim. Neæe da me udara bièem?""Ali, Timi, ko ti je govorio o bièevanju?" Podigla ga je u naruèje i zagrlil

a ga ludo.On drhtavo reèe: "Ona je govorila. Ova nova. Rekla je da æe ti da me udara du

aèkim bièem, i to mnogo, mnogo, mnogo puta.""Ona je zla ako tako govori. Niko te neæe udarati bièem. Ali ta je bilo? ta j

bilo, Timi?"Zurio je nagore, ka njoj. Njegove oèi izgledale su ogromne.Tiho reèe: "Rekao mi je da sam majmun-deèak.""ta!""Rekao je da nisam pravi deèak. Da je to èitao u novinama. Rekao je da sam s

amo ivotinja." Borio se da zadri suze; ali one su ipak potekle, kao reka. Poèeo je da mrkæe, njegove reèi postale su nejasne, ali ona je ipak svaku taèno razumela. "Rekao

je da neæe vie da se igra sa majmunom. Ja sam kazao da nisam majmun. Ja nisam majmun. Znam ta je majmun.""Timi... Timi...""Rekao je da izgledam sav smean. Da sam grozan i ruan. To je ponavljao, pa

sam ga ujeo."Sad su oboje plakali.Gospoðica Felouz reèe, izmeðu jecaja: "Nije istina. To zna, Timi. Ti si pravi

eèko. Ti si dragi, pravi deèak, najbolji deèak na svetu. I niko te, niko, nikad neæe odzeti od mene."

Izila je napolje. Eliot i Mortenson jo su zujali unaokolo i pomagali Deriju. Mendi Teris nije bila nigde na vidiku.

Gospoðica Felouz reèe: "Vodite tog deèaka u kancelariju njegovog oca i tamo zavrite sve to ima da se zavrava. A ako vidite gospoðicu Teris, recite joj da uzme svo

isplatni èek i da nestane odavde."Klimali su glavama. Uzmicali su od nje kao da je poèela da sipa vatru iz nozdrva.

Okrenula se i vratila unutra, kod Timija.

54.Donela je èvrstu odluku. Bilo je to veoma lako: iznenadno je nastupila jas

na svest o onome to se mora uraditi i reenost da se to uradi odmah, brzo, bez ikakve moguænosti oklevanja. Moda u njenom planu postoje neke opasnosti koje ona ne razume, ali na taj rizik se mora iæi. Jer ako ona ne preduzme nita, Timi æe sigurno bitivraæen kroz vreme i umreti. A ako izvede ono to je naumila, Timiju ostaje bar nekanada. S jedne strane, sigurna smrt - s druge strane, nada. Lak izbor. A vremenaza razmiljanje i preispitivanje nema, ne sad, kad je Hoskinsov sin ovako gadno p

ovreðen.Ne, sve æe morati da bude izvedeno noæas, dok su svi jo zaneti proslavljanjemuspeha njihovog novog opita.

Poelela je da pozove Brusa Manhajma i obavesti ga. Meðutim, nije se usudilada to rizikuje. Kompjuteri-telefonisti na centrali moda imaju instalisan bezbednosni program, moda bi èuli i prijavili ta ona sprema. Ali kad izvede operaciju, zvaæeManhajma. Manhajm se neæe ljutiti to ga neko budi u sitne sate, ne kad je o ovome reè. Onda æe on preuzeti da obavi svoj deo posla.

Ponoæ, pomisli ona. To je pravo vreme.Neæe joj niko praviti smetnje to tako kasno odlazi i dolazi. Èesto je dolazil



a u Timijevu zgradu noæu, ponekad ba i onim noæima kad je prethodno veæ odluèila da spu svom apartmanu u drugoj zgradi. Èuvar nju dobro poznaje; njemu neæe ni na um pasti da je ispituje. Neæe se ni zapitati zato je ponela kofer. Ona poèe uvebavati da ravoduno kae: "Neke igraèke, za deèaka."

Igraèke za deèaka? A ona ih donosi u ponoæ?Ali zato bi iko sumnjao u nju? Ona ivi samo za Timija. To ovde svi znaju.

Ako je odluèila da mu donosi igraèke i usred noæi, pa ta s tim? Ona je takva. Zato bizabrinulo straara?

Nije ga zabrinulo."Dobro veèe, gospoðice Felouz. Kakav dan, ta kaete?""Silan dan, zaista. Hm, neke igraèke, za deèaka", dodala je, izmahujuæi kofero

m i smeeæi se.Tako je i prola kroz bezbednosnu barijeru.Timi je jo bio budan kad je ula u kuæu lutaka."Felouz - Felouz..."Oèajnièki je odravala privid normalne situacije, da ga ne uplai. Da li je ods

avao? Jeste, malo, reèe on. Pa je opet sanjao ono isto i zato se probudio. Sela jei prièala s njim neko vreme o snovima. Sluala je njegova tuna pitanja o Deriju. Bilje strpljiva koliko je najvie mogla. Nema urbe, reèe ona sebi. Zato bi iko ita posjao? Ona sasvim ima pravo da bude ovde.

Malo ko æe biti u blizini i videti njen odlazak. Niko je neæe pitati ta to iznosi. Timi æe biti veoma tih, stvar æe biti izvedena. A kakvog æe smisla onda imati maèiji pokuaj da se uspostavi ranije stanje? Firma æe ostaviti gospoðicu Felouz na miruOstaviæe ih oboje na miru. Moda æe Timijev izlazak dovesti do pregorevanja svih dale

kovoda u est okolnih oblasti ove drave, ali, svejedno, posle bar neæe biti nikakvograzloga da se Timi vraæa u ove prostorije.Otvorila je kofer.Izvukla je mali, zimski kaput, vunenu kapu sa poklopcima za ui i ostalo.Timi reèe, zbunjeno i moda sa prizvukom brige u glasu: "Zato mi oblaèi sve o

Felouz?""Vodim te napolje, Timi", reèe ona. "Tamo gde su tvoji snovi.""Moji snovi?" Njegovo lice se izoblièi iznenadnom èenjom, ali ne bez nagoveta

a straha."Nema èega da se boji. Biæe sa mnom. Ti se neæe plaiti ako bude sa mnom, j

, Timi?""Neæu, gos-po-ðice Felouz." Zagnjurio je svoju malu, izoblièenu glavu u njeno

rame; sa strane je osetila kako mu malo srce gruva.

Podigla ga je u naruèje. Iskljuèila je alarm i hitro otvorila vrata.I vrisnula.Pred njom je, u otvorenim vratima, stajao Derald Hoskins.

55.Jo dva èoveka stajala su uz njega. Zurio je u nju. Èinilo se da je zapanjen j

ednako kao i Edit.Gospoðica Felouz se pribrala sekund ranije i hitro pokuala da se progura u

hodnik, pored njega; ali Hoskins je ipak stigao da to spreèi. Zgrabio ju je gruboi bacio je nazad u sobu, tako da je naletela na jedan orman. Onda je onoj dvojici pokazao da i oni uðu. Stadoe tako da zapreèe vrata.

"Nisam ovo oèekivao. Jesi li sasvim poludela?" reèe on.Gospoðica Felouz je uspela da podmetne rame, tako da je zaklonila Timija o

d udara u orman. Sada se okrenula, dreæi se èvrsto za Timija i ratoborno piljeæi u Hosinsa. Ali èim je progovorila, ratobornost je napusti. Ona moleæivo reèe: "Kakve tete mbiti ako ga izvedem, doktore Hoskinse? Ne moete se postaviti kao da je neki, tamo, gubitak energije vaniji od jednog ljudskog ivota."

Hoskins je klimnuo glavom toj dvojici, a oni su prili blie i stali levo idesno od nje. Èinilo se da su spremni da je savladaju ako neto pokua. Hoskins prui rke, uze Timija od nje i zadra ga u naruèju.

"Energetsko preoptereæenje takvih razmera", reèe on, "koje bi proisteklo izovog to ste pokuali da uradite, dovelo bi do nestanka struje u ogromnoj oblasti. Èitav grad bio bi onesposobljen i noæas i tokom celog sutranjeg dana. Raèunari bi 'pali'



, alarmi ne bi dejstvovali, podaci bi bili izgubljeni, bilo bi svakojakih nevolja. Bilo bi na hiljade tubi sudu, a mi bismo u veæini njih bili tuena strana. Moralibismo da platimo milionske svote. Mnogo miliona dolara. Moglo bi se èak dogoditi da bankrotiramo. U najboljem sluèaju sve bi se zavrilo straviènim finansijskim tetama a nau firmu i ogromnim medijskim fijaskom. Zamislite ta bi narod rekao kad bi saznao da je tolika teta nastala zbog jedne sentimentalne bolnièarke koja je htela na nerazuman naèin da uèini neto za jednog majmuna-deèaka."

"Majmun-deèaka!" reèe gospoðica Felouz u nemoænom besu."Znate da izvetaèi vole tako da ga nazivaju", reèe Hoskins. "I znate da svi o

bièni ljudi tako misle o njemu. Oni jo nisu shvatili ta je, zapravo, neandertalac. Ne verujem da æe ikad shvatiti."

Nekoliko trenutaka pre toga jedan od one dvojice iziao je iz stasisnog mehura. Sad se vraæao, ali je nosio najlonski konopac i provlaèio ga kroz alke koje suse nalazile visoko na zidu hodnika.

Gospoðica Felouz je jeknula. Pamtila je konopac koji je bio prièvræen za polugza potezanje nametenu ispred i iznad sobe u kojoj je, pre toliko vremena, bio kamen profesora Adamevskog.

"Ne!" uzviknu ona. "Ne smete!"Ali Hoskins je spustio Timija na pod i blagim pokretima poèeo da mu skida

kaputiæ. "Timi, ti ostani tu. Nita ti neæe biti. Mi samo idemo napolje za trenutak. Vai?"

Timi je, belog lica, zanemeo, uspeo da klimne glavom.Hoskins je izveo gospoðicu Felouz iz kuæe lutaka, tako to ju je vodio ispred

sebe. Ona, u tim trenucima, nije bila sposobna ni za kakav otpor. Tupo je primet

ila da u hodniku podeavaju onu polugu sa crvenom drkom. Èudo jedno, toliko puta je prola pored te poluge i nikad nije na nju obratila panju, nikad je nije svesno videla.

Maè delatov, pomisli ona."ao mi je, gospoðice Felouz", reèe Hoskins. "Potedeo bih vas ovoga da sam mog

o. Zamislio sam da ovu stvar izvedemo u ponoæ, tako da vi saznate tek kad bude gotovo."

Ona reèe umornim apatom: "Vi ovo èinite zato to je va sin povreðen. Ali Derliko zlostavljao Timija, da ga je ovaj najzad morao napasti."

"Ovo nema nikakve veze sa onim to se dogodilo Deriju.""Ba sam ubeðena da nema", reèe gospoðica Felouz zajedljivo."Nema. Verujte mi da nema. Razumem kako je tekao dananji incident i znam

da je Deri kriv. Pa, dobro, valjda je dananji dogaðaj ipak malo i ubrzao tok stvari.

Naime, saznalo se. Nije bilo moguæe da prièa ne procuri, jer laboratorija vrvi od novinara zbog 'Projekta Srednji vek'. Uskoro æemo sluati o 'nebrizi', o 'divljaku neandertaleru' i jo mnogo takvih gluposti; sve æe to da prodre u vesti i da nam kvarireportae o dananjem uspenom opitu. Zato je bolje okonèati opit 'Timi' sad odmah. Tii bi ionako morao uskoro da ide. Bolje je poslati ga nazad veæ noæas, tako da senzacionalisti imaju to manji klin za okaèinjanje svog smeæa."

"Nije to kao da vraæate kamen u prolost. On je ljudsko biæe, ubiæete ga.""Nema ubijanja. Nema razloga da verujemo da je povratno putovanje tetno.

On æe dospeti otprilike na isto ono mesto sa koga je uzet, u vremensku taèku koja æe po naim kalkulacijama biti nekih deset nedelja posle njegovog polaska - plus-minuspar nedelja, zbog èinilaca kao to su entropijsko pomicanje i druge tehnièke sitnice.Neæe osetiti nita. Vratiæe se kuæi. Neandertalski deèko u neandertalskom svetu. Neæe ti ni zatvorenik, ni tuðin. Imaæe priliku da ivi slobodno."

"Kakvu? Njemu je najvie sedam godina; navikao je da ga hrane, oblaèe, da muse obezbeðuje nega i stanovanje. Sad æe biti sam u ledenom dobu. Zar vam ne pada naum da je njegovo pleme tokom tih deset nedelja nekud odlutalo? Oni ne sede na jednom mestu, nego idu za kretanjem divljaèi, imaju svoje staze. Pa èak i ako bi nekim èudom jo bili na onom mestu, zar mislite da bi ga prepoznali? Deèaka koji za desetnedelja postane tri godine stariji? Pobegli bi, vriteæi. Ostao bi sam i morao bi sam da se snalazi. A kako, kad ne ume?"

Hoskins odmahnu glavom. Izraz lica bio mu je sumoran, kamenit, nepopustljiv.

"Naæi æe on opet svoje pleme, koje æe ga primiti sa dobrodolicom. U to sam sas



im siguran. Imajte poverenja u mene, gospoðice Felouz."Uputila mu je pogled pun patnje."Poverenja u vas?""Molim vas", reèe on. Odjednom je i u njegovom pogledu bilo patnje. "Ovo s

e ne moe izbeæi. ao mi je, gospoðice Felouz. Verujte da mi je mnogo ao - mnogo vie o æete mi ikad poverovati. Ali taj deèko mora da ode, i to je sve. Nemojte mi ovu situaciju èiniti teom nego to jeste."

Ukoèeno ga je gledala u oèi, æutke, tokom nekoliko dugih trenutaka.Najzad ona reèe, alosnim glasom: "Pa, u redu. Bar mi dajte da se oprostim o

d njega. Dajte mi pet minuta nasamo s njim. To bar moete, zar ne?"Hoskins se dvoumio. Zatim je klimnuo glavom."U redu", reèe on.

56.Timi joj je pritrèao. Poslednji put u ivotu joj je pritrèao, a ona ga je posl

ednji put u ivotu podigla u zagrljaj.Neko vreme ga je samo slepo grlila. Onda je prstima jedne noge zakaèila no

gu najblie stolice. Povukla je tu stolicu do zida i tu je ostavila."Ne plai se, Timi.""Ne plaim se, ako si ti tu, Felouz. Da li je onaj èovek ljut na mene?""Nije. Ali ne razume o nama. Timi, zna li ti ta je majka?""Kao Derijeva mama?""Pa... da. Kao Derijeva mama. Zna li ta mama radi?""Majka je gospoða koja se brine o tebi i vrlo je fina i èini dobro."

"E, tako je. To majka radi. Da li si ikad eleo da ima majku, Timi?"Timi odmaèe glavu od nje da bi je mogao pogledati u lice. Lagano dotaèe akomnjen obraz, pa kosu, i poèe je gladiti po glavi ba onako kao to je, pre dugog, dugogvremena, ona njega gladila po glavi.

Onda reèe: "Zar ti nisi moja mama?""O, Timi.""Ljuti se to sam ovo rekao?""Ne. Naravno da se ne ljutim.""Ja znam da je tvoje ime gos-po-ðica Felouz, ali ja te ponekad zovem 'mama

' unutra. Kao Deri svoju mamu, ali on to èini glasno. Je li u redu to to sam te u sebi zvao tako?"

"Jeste. U redu je. A ja tebe vie neæu ostavljati i neæu dati da ti se ma ta ldesi. Biæu uvek sa tobom i brinuæu se o tebi. Zovi me 'majko' glasno, da te èujem."

"Majko", reèe Timi zadovoljno, naslanjajuæi obraz na njen.Ustala je, i dalje ga dreæi, i popela se na stolicu.Pamtila je Hoskinsova objanjenja o tome da æe svi predmeti koji nisu prièvræe

za podlogu biti odvuèeni u prolost zajedno sa predmetom koji se prenosi, u trenutkuprobijanja stasisa. U ovoj sobi mnoge stvari bile su prièvræene za podlogu, ali mnoge i nisu. Na primer, ta stolica na kojoj je ona sad stajala. Neka bude tako: idei ta stolica. Nije bitno. Neka poðu i drugi predmeti. Edit nije znala ta æe biti uhvaæeno vremenskim poljem, a ta neæe. Nije ni marila. To nije bio njen problem.

"Hej!" viknu Hoskins izvan mehura.Smeeæi se i èvrsto grleæi Timija jednom rukom, ona isprui drugu uvis i celom

jom teinom povuèe konopac koji je na tom delu zida visio izmeðu dve alke.Stasisno polje bilo je probijeno i soba je u magnovenju ostala prazna.

EPILOG: GROM-OBRAZSrebren Oblak priðe Boginjinoj eni, koja je èuèala i crtala magiène krugove poegu, i reèe joj: "Treba da razgovaram s tobom."

Nastavila je da radi isto to i do tad. "Pa, razgovaraj.""Moe li za trenutak da prestane sa crtanjem krugova?""Ti krugovi nas tite.""Ipak, prestani", reèe Srebren. "Ustani i pogledaj me u oèi. Treba o neèem ozb

iljnom da razgovaram s tobom."Boginjina ena ga pogleda namrteno i kiselo i polako ustade. Uèinilo mu se da

je èuo kako joj kosti kripuæu dok je ustajala iz èuènja.



Sneg je prestao, bar zakratko. Sunce je sijalo nejako, sunce poznog dobagodine, nisko na obzorju.

"Dakle?" reèe Boginjina ena. "Govori.""Moramo odavde", reèe Srebren Oblak."Naravno da moramo. To svako zna veæ odavno.""I kreæemo odavde, to hoæu da kaem. Danas."Boginjina ena se zamiljeno poèea po zadnjici. "Jo nismo uspeli da obavimo o

d kod svetilita.""Nismo.""Doli smo ovamo zbog toga. Ako odemo neobavljena posla - a nismo ni Svetk

ovinu leta drali - Boginja æe biti ljuta na nas."Srebren nervozno reèe: "Boginja jeste ljuta na nas. To veæ znamo. Poslala je

Druge da zaposednu obalu i onemoguæe nam pristup svetilitu. U redu: onda svetilitene moemo upotrebiti. Ali ne moemo ni ostajati vie. Ovde nemamo stvarnog zaklona, nimnogo hrane, a zima samo to nije poèela."

"Trebalo je da sebi prizna te stvari odavno, Srebrene.""Da. Trebalo je. Ali priznajem ih bar sad. Èim zavrimo ovaj razgovor, izdaæu

nareðenje da se podigne tabor, vi æete obaviti obrede polaska i pleme æe krenuti. Je li to jasno?"

Boginjina ena je stajala i gledala ga neko vreme.Onda je rekla: "Jeste, jasno je. Ali ti, posle ovoga, vie ne moe biti pogla

vica, Srebrene.""Znam. Sastaæe se Drutvo za ubijanje i uradiæe ono to se mora uraditi. Ja mog

biti ostavljen kao ponuda prineta Boginji. Neki drugi poglavica poveæe vas u brda

i izvuæi æe vas odavde, odveæe vas ka istoku, gde æete naæi sklonite.""Da", reèe Boginjina ena. Ovo to je Srebren upravo rekao, nju kao da nije ninajmanje uznemirilo. "A ko æe biti poglavica posle tebe? Ognjeoki? Prolom?"

"Ko god hoæe da bude", reèe Srebren Oblak."A ta ako to hoæe ne samo jedan, nego vie njih?"Slegnuo je ramenima. "Nek se bore, pa ko pobedi.""Ali to ne treba tako. Treba ti da odabere.""Ne", reèe on. "Moja mudrost je potroena. Moji dani su istekli. Idi i sprem

i se za ono to æe sad biti, Boginjina eno. Zavrio sam razgovor sa tobom."Udaljio se od nje. Dozivala ga je, ali on na to nije obraæao panju. Bacila

je i grudvu snega za njim i pogodila ga u rame, èak mu je neto snega upalo za vrati polo niz leða, ali on je hodao dalje. Nije oseæao elju da razgovara ma sa kim, sadaOvo je poslednji dan njegovog ivota; on eli, jednostavno, da bude smiren, da bude

tih, da mirno provodi svoje vreme, dok ne doðe Drutvo za ubijanje sa batinom od mamutove kljove. Sutra ga vie neæe boleti noga, sutra æe teret vladavine leati na pleæinekog drugog èoveka.

Stao je, sam, i pogledao ka svetilitu koje njegov Narod nikako nije uspeoda upotrebi.

A tamo, dole, kod obale one reke, vrzmali su se neki Drugi. I to ratnici; sa orujem, tavie. ta su sad smislili? Na straarskoj dunosti kod svetilita je Men, koji se nelagodno etka tamo-amo. Napad - da li im je to palo na um? Da zauzmusvetilite silom?

Takve sam ja sreæe, zaista, pomisli Srebren Oblak. Sedimo nedeljama ovde,blokirani, svaka strana se boji one druge, niko ne eli da rizikuje i da silom osvaja svetilite. I ba na dan kad sam odluèio da se povuèem i da im prepustim ovo mesto,oni odluèe da ga borbom otmu od nas. A mi nemamo naèina da razgovaramo s njima, pa æem

o zato morati da se borimo i mnogi od nas æe poginuti. Nepotrebno. Da su samo saèekali do sutra, svetilite bi bilo njihovo bez bitke, jer mi vie ne bismo bili tu."Ognjeoki!" povika on. "Volkodreve!"Ta dvojica doðoe, trèeæi kratkim koracima. Srebren im pokaza ta se deava dol

blizini svetilita."Da li æe oni zapoèeti borbu?" upita Volkodrev."To samo Boginja zna, deèko. Ali bolje je da se vi spremite, za svaki sluèaj

. Recite to i ostalima. Svima. Èak i starcima." Srebren Oblak podie koplje. "Boriæu se i ja, zajedno sa vama, ako napadnu."

Ognjeoki ga pogleda sa nevericom. "Ti, Srebrene?"



"Zato ne bih? Da li misli da sam zaboravio kako se to èini?"Bolje je pasti u borbi, reèe on sebi, nego da te umlate batinom od mamutov

aèe. Iako bi on vie voleo da ne bude bitke i da Narod mirno ode odavde.Ognjeoki i Volkodrev odjurie da daju uzbunu.Odjednom iskoèi Znalica, niotkud, kao da ju je osa ujela. Znalica je jutro

s sama otila nekud; èesto je tako radila, lutala je sama uzbrdnom stazom kojom su doli sa istoka. Eto ene koja iz dana u dan postaje sve èudnija.

"Srebrene! Srebrene! Gledaj!"Okrenuo se ka njoj. "ta da gledam?""Na brdu! Svetlost!" Okrenula se munjevito, pokazala iza sebe. "Vidi li?""ta? Gde?"Suzio je oèi i zapiljio se uz brdo. Tamo nije video nita neobièno."Du staze gledaj", reèe Znalica. "Tamo gde smo sili. Vidi li svetlost?""Ne. Da! Da!"Srebren oseti èudne, hladne trnce. To je bila svetlost one vrste koju je v

ideo jednom prilikom, ranije. Vazduh se iskrio, na brdu, i sevao u crvenoj i zelenoj boji, zasenjujuæe. Bletavi obruèi i kovitlaci boja plesali su u mestu, pleli seu divlje vence. A u sreditu je bio prostor bele svetlosti, tako zapanjujuæe beo daje Srebren jedva mogao izdrati da pravo u njega gleda.

Takvo svetlo pojavilo se onog dana kad su dolazili ovamo, pre mnogo nedelja. Onog dana kad je Boginja ugrabila deèaka Grom-Obraza.

Promuklo je poèeo da mrmlja molitvu. Èuo je iza sebe ritmièni napev - to je Boginjina ena pevala. Glasovi drugih dveju Boginjinih ena pridruie se glasu najstarij.

"Kakvo je ono svetlo, Srebrene Oblaèe?" upita ga neko. "Kai nam. Kai nam!"Odbio je od sebe sve te pitaoce. Polako, tupo, kao èovek koji je predugo stajao u snegu, pa su mu se stopala skamenila, poðe prema uzbrdnoj stazi. Mora priæiblie. Mora videti.

"Vratila se Boginja", proaputa neki enski glas iza njega.Nastavio je da hoda. Èuo je da za njim idu i drugi. Osvrnuo se, bacio pogl

ed ka svetilitu i video da su i Drugi svesni te pojave na brdu, da su prestali darade ono to su dotad radili na obali - ta god da je to bilo - i da takoðe hodaju polako na istu stranu gde i narod, jer ih privlaèi, jednako neodoljivo kao i njega, elja da pogledaju sa manjeg rastojanja.

"Boginja je tamo gore!" jeèala je neka ena. "Vidim je. Vidim je!""Boginja, da!""Boginja. Ali Boginja je od roda Drugih!"

Srebren Oblak je opet suzio oèi, napreuæi se da vidi to to su oni videli. Alisvetlost je bila prejaka; ta èudna svetlost, taj zbunjujuæi vrtlog boja sa dugaèkim, belim vrtlogom u srcu...

Onda je svetlost poèela da bledi. A Srebren je ugledao Boginju.Stajala je, spokojna i vedra, na brdu, na mestu gde je èudna svetlost do m

aloèas bletala. Pripadala je rodu Drugih, taèno, bila je veoma visoka, veoma mrava. Kjoj je bila bleda, kosa svetle boje, usne crvene, èelo glatko i dignuto strmo uvis. Na sebi je imala neku belu odedu; Srebren Oblak nikad ranije nije video odeæu tevrste.

A u naruèju je drala dete. Dete Naroda.Lagano i smireno silazila je stazom, niz brdo, ka grupi okupljenoj u pod

noju. Srebren Oblak je nastavio da se penje ka njoj. Sad je levo od njega stupalaZnalica, desno Boginjina ena, a Prolo-èuva odmah iza njega. Sve tri su hodale sasvi

m uz njega, kao da, zapanjene koliko i on, ele da budu zatiæene poglavièinim svetim pisustvom dok idu ka njoj.Boginja im se sasvim pribliila.Kako je èudno bilo njeno lice! I, iako lice Drugih - van svake sumnje lice

Drugih - kako divno, kako smireno! Osmehivala se, oèi su joj sijale od radosti.Kao i oèi tog deèaka u njenim rukama, koji je poluodrastao i koji na sebi im

a neku èudnu vrstu odeæe."Onaj beleg na njegovom licu", reèe Znalica. "Vidite li? Znak vatre sa neb

a! Vi znate koje je to dete. Gde je Crvendimna? Pogledaj, Crvendimna, Boginja jevratila tvog izgubljenog sina Grom-Obraza!"



"Ali Grom-Obraz je bio mali deèak. A ovaj je...""Pa vidi beleg! Beleg na njegovom licu!""Grom-Obraz! Grom-Obraz!" Povici su se zaorili odasvud.Jeste, pomisli Srebren. Grom-Obraz. To mora biti on. Kako sreæan izgleda!

Osmehuje se, mae, zove ih. Za samo nekoliko nedelja ostario je nekoliko godina -a to je neko èudo Boginjino, svakako - ali je nesumnjivo ba on, Grom-Obraz; vratioim se. Gde li je taj deèak bio? Zato je sad vraæen? Ko bi to mogao znati? Sve je to neko èudesno i velièanstveno delo Boginje.

"Gledaj", apnu mu Prolo-èuva. "Stiu Drugi."Srebren Oblak se obazre. Da: neprijatelj ih je gotovo sasvim sustigao, u

vide on. Ali Drugi nisu doli da ratuju; to je video po njihovim licima. Uz brdo su dolazili ne samo ratnici Drugih, nego i svi drugi, ene, deca, starci. I svi su,èinilo se, bili Boginjinom pojavom zapanjeni koliko i Narod, jednako ispunjeni strahopotovanjem, jednako ponizni pred ovim boanskim prikazanjem.

Boginja je stajala i èekala, dreæi deèaka Grom-Obraza jo u naruèju i smeeæi ih dvoje kao da je tekla neka zlatna svetlost.

Srebren Oblak pade na kolena pred njom. Radost je u talasima tekla iz njih dvoje, radost koja mu je naterivala suze u oèi; morao je da klekne da bi Boginji zahvaljivao. Kleèe i Boginjina ena, pa Znalica; on se osvrte i vide da na kolenapadaju i ostali, svud uokolo, i Narod i Drugi. Svi, rame uz rame; sve misli o ratovanju bile su zaboravljene; sputali su se na kolena u sneg u znak odanosti i podizali poglede divljenja i èuðenja ka blistavom liku ene sa detetom u naruèju koja je tajala u njihovom krugu, kao vesnica proleæa i mira.

dete vremena

Documents