stoje vremena
TRANSCRIPT
Stojan Srdi}
149
STOJE VREMENA(zasnovano na stvarnim doga|ajima
i nestvarnim imenima)
150 Stojan Srdi}
STOJAN SRDI] je ro|en 20. 9. 1950. u Medenim se-li{tima kod Glamo~a, u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Napisao:
Romani: Oblaci i zmije (“Gutenbergova galaksija”, 2003) ,Krilati ma~ak, roman za decu (“Buklend”, 2007).
Kwige pripovedaka: Prareva~ka {uma (“Prosveta”, 1988)Qudi u piyami (“Glas srpski”, 2001)
Kwige pesama: @itije (“Kwi`evne novine”, 1988) Ulica(“Rad”, 1993) Ku}a i okolo we (“Rad”, 1995) Medena seli{ta(“Srpska kwi`evna zadruga”, 1987) ]opavi qudi (“Ko~i}evazadu`bina”, 2000)
Drame: Mikulina `enidba (~asopis “Scena”, 1988) ]opa-vi qudi (~asopis “Vidici”, 1988), Maksim (“Savremena srp-ska drama 24” 2005). Drama An|eo sa verande, nagra|ena –“Nu{i}eva nagrada za 2005’’ objavquje se prvi put u ovojhrestomatiji. Drama Gr~, (Savremena srpska drama br. 302007)
TV drame: Psi dolaze (otkup na Konkursu za tv dramutelevizije Zagreb, 1984).
Radio-drame (snimqene i emitovane): Bujica, 1984. go-dine, Radio Beograd; Magla, 1984. godine, Radio Beograd,1985. godine, Radio Skopqe, 1986. godine Radio Berlin.
Stoje vremena 151
Integralna verzija (Radio Beograda) emitovana na vi{estranih radio stanica; Igra, 1987. godine, Radio Beograd;@drelo, 1987. godine, Radio Beograd; Seobe, 1988. godine, Ra-dio Beograd; Ti{ine kosova, 1989. godine, Radio Beograd(Iste godine izdata audio-kaseta sa istim nazivom) “PGP”Radio-Beograd; Sahrana, 1990. godine, Radio Sarajevo; JaukStamene Srdi}, 1991. godine, Radio Beograd; Isus ili onajkoji }e se roditi, 1991. godine, Radio Beograd; ]opavi qudi,1991. radio Novi Sad; Maksim Crnojevi} 1994. godine, RadioBeograd; Glamo~ko nemo kolo, 2002. godine, Radio Beograd.
Dramski studio “Mirko Tatalovi}-]ira” , Nova Pazova,aprila 2007. postavio je dramu Mikulina `enidba, u re`ijiSlobodana ]usti}a.
Na festivalu radija u Ohridu 1985. godine radio-dramaMagla osvaja prvu nagradu. Iste godine na PRI ITALIJA uKaqariju, ova radio-drama zauzima drugo mesto. Radio-dramesu mu prevo|ene i emitovane na vi{e stranih jezika.
Poeziju i prozu objavqivao je u mnogim zna~ajnijim kwi-`evnim ~asopisima. Radovi su mu zastupqeni u nekolikoantologija poezije i proze.
^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije od 1987. go-dine, a Udru`ewa kwi`evnika Srbije od 1990. godine.
@ivi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.
LICA
JANKO (30, 60)
MUJAGA (30)
ALIJA (30)
KEREUH (40-70)
AZRA (25)
ESAD (30)
MIKA (25, 45)
MARA (60)
AJ[A (60)
MEHO (60)
YAFER (80)
MARKAN (30-35)
MIHAJLO (20)
VIOLETA (19)
DVA MLADA PARTIZANA
i mrtvi
152 Stojan Srdi}
Stojan SRDI]
STOJE VREMENA(zasnovano na stvarnim doga|ajima
i nestvarnim imenima)
PROLOG1992.
Soba sa krevetom i radnim stolom. I na krevetu i na stolugomila kwiga.
Za stolom je Mihajlo i na pisa}oj ma{ini kuca neki tekst.Ukqu~en je televizor. Promi~u slike demonstranata.
Glas Slobodana Milo{evi}a.... Ulazi Mika.
MIKA: Ho}e{ li ti da jede{? Koliko puta misli{ da tezovem?... Ispa{}e ti o~i za tom ma{inom.(Pauza)Kako mo`e{ da radi{ i da slu{a{ ove budale?
MIHAJLO: Mama, prvo; rekao sam ti da nisam gladan.
Drugo, “ove budale” slu{am jer moram da znam {tagovore, pogotovo {to ve~eras DEPOS ima svoj mitingna kojem i ja moram ne{to da ka`em.
Vreme je da komunisti odu.
MIKA: O, ludo moja, nemoj da se time zanima{... Boqe ti je dasprema{ ispite, a ne da ti yabe fakultet pla}am...
MIHAJLO: Mama, ne sekiraj se...
MIKA: Sekira}e{ se ti kad ne bude bilo para.
MIHAJLO: (Ustaje od stola. Prote`e se, potom zagrli Miku)Mamice moja slatka, ja se ve} odavno sekiram {to mido sada o mom postawu nisi sve rekla.
MIKA: Sve sam ti rekla {to je trebalo da zna{.
MIHAJLO: Ose}am da si mi sakrila najva`nije stvari... Znamsamo ~iji sam... ostalo ni{ta...
MIKA: Za{to ti je to sada palo na pamet!?
MIHAJLO: Od kad su po~ele ove gluposti; ko je kô, i ko je kojevere i nacije, o tome stalno mislim.
MIKA: (Izmigoqi se iz wegovog zagrqaja, Pomeri neke kwigei sede na krevet)Znam sine, ali nemoj. Mu~na je na{a pri~a...
MIHAJLO: Mu~nija od svega {to se sada doga|a u Bosni, Hr-vatskoj... u Beogradu?
Stoje vremena 153
MIKA: Da.(Pauza)Mu~nija je... Mu~nija je jer je ista...(Zagleda se negde u daqinu)Mihajlo, nemoj me tjerati da je cijelu ispri~am.
MIHAJLO: Za{to, mama!?
MIKA: Ne}e{ vjerovati u ono {to bude{ ~uo.
MIHAJLO: (Sede pored Mike. Poqubi je u kosu)Mama, ja mnogo toga slutim, te u sve i sva{ta mogupoverovati... Uostalom, bez obzira {ta je, to je ipakdavno bilo, a sada je i drugo vreme... skoro }e krajveka...
MIKA: Znam, milo moje...
Ustaje. Iskqu~i televizor. Vrati se i sede pored Mihajla.
MIKA: (Nastavqa)Sve ja znam, a vreme nije novo... Staro je.Ovdje se vremena ne mjewaju. Ona stoje i starija su dastarija ne mogu biti.
MIHAJLO: Molim te, pri~aj... i nemoj da filozofira{!
Mika polagano klimnu glavom.
Pre|e rukom preko o~iju, kao da bri{e suze, ili kao da skidanekakvu mrenu s wih... Dugo gleda u Mihajla i kao da je detepomilova ga i poqubi.
ZAVESA
154 Stojan Srdi}
PRVI DEOod 1941–1945. godine
1. SLIKA SMRTI
Predve~erje. Siroma{na bosansko-kraji{ka-planinska ku}a. Og-wi{te. Nad ogwi{tem vise verige s mawim kotli}em. @ar naogwi{tu jo{ tiwa, a iz kotli}a izbija para. U dnu sobe, izaogwi{ta su vrata. Levo od vrata maleni prozor~i}. Ispod pro-zor~i}a stro`ak, slama razbacana. Naspram prozor~i}a su jo{jedna vrata. Zatvorena su.
Na sredini sobe je ogromni sto, za kojim su Jankovi: otac, majka,dve sestre i desetogodi{wi brat. Svi su mrtvi, preklanih vra-tova. Ispred svakog od wih je drvena ~inija, puna wihove krvi. Urukama im je po komad krvavog hleba i krvava drvena ka{ikaumo~ena u ~iniju. U tami scene sve ovo li~i na idilu.
Vrata ku}e-sobe se zatvaraju. Vi{eglasan smeh mu{karaca koji seudaquje i kojeg prati pucwava.
MUJAGA: (U off. Pre nego {to }e se vrata potpuno zatvoriti)Ala }e se sada vla{ka pa{}ad nalokati svoje krvi!
Smeh je jo{ glasniji.
Podvriskivawe.
2. MU[KI JAUK
Scena je ista, samo je sada ve} duboka no} i jo{ je mrkliji mrak.
Mrtvi se jedva naziru. ^uje se lupkawe o vrata... Jednom, pa jo{jednom. Duga stanka.
JANKO: (U off)Ima li koga?
Opet duga stanka.
Otvaraju se vrata. Ulazi zra~ak mese~ine; potom Jankova senka.
JANKO: (Zatvaraju}i vrata)Niste vaqda pozaspali!?
Kresawe {ibice. Plami~ak na trenutak osvetli prostor. Os-vetli Jankovo lice. Siluete i senke mrtvih deluju kao sablast.Plami~ak se ugasi.
Ti{ina je te{ka. Remeti je te{ko disawe. Jauk. Koraci-bauqawe.
Stoje vremena 155
Ponovo kresawe {ibice. Janko ugleda lampu na zidu. Upali je.Di`e je visoko. Mitraqez koji mu je visio o ramenu pade na pod.Mrtvi deluju jezivo. Roj muva upla{en svetlo{}u zazuja i odleti.Janko stavi lampu na sred stola. Skide kapu s glave. Prekrsti se.
Pomilova svoje mrtve. Kle~e pored stola. Dugo-dugo i nemo ostajeu tom polo`aju. Ustaje.
JANKO: ([apatom, a kao da bugari)Mili moji... Zakasnio sam!... Majko! ]a}a!... Seje moje!Leptirice moje!(Zajeca)^elice moje! Jadi moji!... Ooo, braco, sokole moj!...Sunce moje! Jawe moje!... Joooj!
Ode do slamarice. Skupi slamu i sredi slamaricu. Vrati se domrtvih i ne`no podi`e mrtvog brata od stola i polo`i ga naslamaricu. Nakon brata u~ini isto sa sestrama, majkom, ocem.
Uzima lampu, otvara vrata na sredini sobe. Iza|e.
Kako tumara u toj drugoj prostoriji tako i svetlost {eta i~udno osvetqava prostoriju sa mrtvima.
Vra}a se. Nosi re{eto sa `itom i u wemu sve}u. Stavi to naprozor~i} iznad mrtvih. Upali sve}u.
JANKO: (Nakon poluglasno izgovorenog izgovorenog o~ena{a.Un. monolog)Neka vas Blagi Bog za vjernost wemu nagradi. Mi-slili ste da vâs ne}e... O, Gospode moj predragi, i jasam tako mislio... Ni ja ne bi’ bje`ao. Niko od kom-{ija ne bje`i. Vodu smo sa istog vrela pili.... Ispodjednog se Sunca ra|ali i umirali.(Pauza. Kao da se obra}a nekom `ivom, tu pored wega)I ja bi ih za sofru, kao {to si i ti }a}a uradio,pozvao. Sve bi’ im dao, a meni {to ostane...
3. USTA[KI STAN-KANCELARIJA
Jutro. Natporu~nik Mujaga, vidno pripit `eli da uspostavitelefonsku vezu. Kereuh sedi preko puta wega. Kereuhu je levo uvootkinuto, pa mu je kapa isuvi{e nabijena na tu stranu.
MUJAGA: Alo, alo!... Je li to Lijevno!... Alo!(Tresnu slu{alicom o aparat)Jebem im mater! Jope je ne|e prekinuto!... E, vala, ne}e
156 Stojan Srdi}
jo{ dugo... Bi}e ova Krajina bez ijedne vla{ke glave!...(Kereuhu)\e su ostali?
KEREUH: Rade.
MUJAGA: Rade li?
KEREUH: Rade.
MUJAGA: Dobro?
KEREUH: Najboqe {to mogu. Sve redom. Stopu po stopu... Ba{nako k’o {to si nas u}io.
MUJAGA: Tako i triba, a pogotovo u dowim selima prema... Tamo`iv niko ne smije ostati!
KEREUH: Tako i rade. Idu redom i svakog po dva puta. Nikog ini{ta ne propu{}aju... Zna{, napravio sam jedan do-bar snimak kad smo u [umwacima kneza na pro{}enabijali!... Kad uradim slike, vidi}e{.
MUJAGA: Dobro... Samo,(Pauza)sporo je to! To se mora br`e, br`e!
KEREUH: Ne mere se sve po planu... Brane se.
MUJAGA: A da {ta }e ve} se braniti... Sto puta sam reko; {to seu prvom naletu pokoqe, to je. Ka{we je sve te`e.@ilavi su i snala`qivi na{i Srbi.
KEREUH: I budale... Ima hin jo{ koji nam viruju.
MUJAGA: Jah vala.
KEREUH: K’o Jankovi... Do}ikali su nas k’o svoje.
MUJAGA: Da... Vjerova{e nam...(Pauza)[ta veli{, dobro smo uradili, a? Nego, jesi li ti onosve usliko?
KEREUH: Jesam...(Pauza)Zna{ Mujaga da mi je `ao oni dviju cura...
MUJAGA: (Sko~i i uhvati Kereuha za prsa. Pote`e kamu)[ta to veli{ majku ti krvavu!?
KEREUH: Mujaga bolan {ta ti je!?... Stani!
MUJAGA: Ma {ta stani, mater li ti onu koja te rodila...@ali{ vla{ke pizde, govno jedno!
Stoje vremena 157
KEREUH: Mujaga!... Brate!... Nije to tô, {ta ti misli{. Misliosam da smo hin jo{ koji dan ostavili da se { wimanasla|ujemo, a ondak da hin zakoqemo.
MUJAGA: Ne trtqaj ina~e }u ti i ovo drugo uho odrizati!... Toni tren ne triba dr`ati u `ivotu. Wiha triba odmaklati, a ka{we, ako more{ jebi! Jebi i’ do mile voqe!Jesi li razumijo keru jedan?
KEREUH: Jesam.
MUJAGA: Na{e je da Bosnu od Kaura o}istimo... Da je moj jaroAlija ovdin, on bi vam pokazo kako se to radi. I meneje nadma{io. ]ujem da tamo oko Kozare i Grme~a, dion pro|e, ni ma~e, ni pa{}e, ni pile vla{ko `ivo neostaje...
KEREUH: ... ali, ni ja hin `ive nisam mislio da ostavim...
MUJAGA: Ti nejma{ {ta da misli{! Na{ je posao da koqemo, ane da se sladimo... I posao koji nam je dat moramo {toprije uraditi. Jerbo, dok bi ti one dvi jebavo, stotinubi drugi’ pobjeglo... A to ne smije biti... To tribaklati i samo klati... Upanti to!
KEREUH: Ho}u... Joj, ba{ sam se pripo!
MUJAGA: I triba!...(Pauza)A sada idi i slike pravi. Jo{ danaske da si svenapravijo. O}u uspomene. O}u da se sje}am Srba kad i’ne bude... Kad budu voda i blato. Kad budu mrline! O}uda napravi{ vakve k’o {to su ove sa mojim jaranomAlijom.(Iz yepa bluze vadi fotografije. Daje ih Kereuhu.Ovaj ih zagleda)
KEREUH: Ovo je ba{ profesionalc radio...
MUJAGA: Nego... Ih, kakav je moj jaran Aqo... Slu{aj. Sto slikami napravi. O}u da osjetim slast kad ponovo ugledamkrvav kamen, crn an|ar, slomqene gusle... nacvrqeneikone... Bolan, o}u u starosti da se sje}am mladosti...Reko, sto slika o}u. Sla}u i’ u Lijevno, Mostar u BawuLuku... Alaha mi, o}u i Poglavniku, a i mom jaranuAliji.(Vra}a slike u yep)Drugi put pazi {ta laje{... A sada, bje`i na poso!
Kereuh `urno iza|e.
158 Stojan Srdi}
Mujaga dugo zuri u zatvorena vrata.
Odjednom zgrabi mastionicu sa stola i baci je na vrata. Fla-{ica se razbi. Mastilo se razli po vratima i podu.
MUJAGA: (Vi~e)Niko da nije uni{o!... I vas triba ko pilad! I vas koSrbe, mater li vam va{u. Mnogo mislite. Kad se koqene misli se... Zbog vas hin jo{ `ivih ima!
4. DVORI[TE
Rano je jutro. Dvori{te bogate muslimanske ku}e sa visokombelom ogradom okupano je suncem.
Azra kraj bunara pere rubqe. Yafer poku{ava da iscepa jedantrupac. Aj{a na sto ispod tre{we donosi kafu.
AJ[A: Bolan babo, ostavi to... Hajde...
Yafer jo{ neko vreme poku{ava da rascepi trupac, ali ne uspeva.
Napokon se okanu toga i sporim koracima sa sekirom u ruci do|edo tre{we. Sede za sto. Sekiru osloni o tre{wu.
YAFER: Ne mere se... Ba{ se ostarilo...
AJ[A: Neka. Ima drva za dvi zime. Mujaga i wegovi su gotovas pilane do}erali.
YAFER: Meho se jo{ nije vratio!?
AJ[A: Nije.
YAFER: I danaske je sam?
AJ[A: Je.
YAFER: [to nije zaisko nekog od sina? Da Mujaga zna, ne bi mudao da sam oda po poqima.
AJ[A: Govorim mu, ali on veli da od Mujage i wegovih ne}eni{ta. On wiha ne voli.
YAFER: Ne razumijem ga. Mujaga mu je sin. Oni su na{a vojska.
Otvara se kapija. Pojavquje se Meho. U ruci nosi nekoliko kla-sova `ita.
MEHO: Usta{e nisu moja vojska, pa da mi je i sto sinova u woj.(Baci klasje)Tek za heftu dana }e se mo}i kositi.
Stoje vremena 159
YAFER: A {to si tako smrknut? Pokosi}e se...
MEHO: (Sede za sto preko puta Yafera)Jankove nije smio zaklati. Wiha nikako nije smio. Nevaqa mu poso.
YAFER: Vaqa!.. O svom djetetu ne smi{ tako ni misliti akamoli govoriti.
MEHO: (Meho zavija cigaretu)Volijo bi da mi nije ni{ta... Nejma dana, a da ne~ijuku}u u crno ne zavije... I du{a mu je ve} krvava... Kakoje zakalo, krv }e mjesto vode po~eti piti.
YAFER: Ne laj!
MEHO: Kad pokoqu Srbe, ondak }e krenuti i na na{e...
YAFER: Dela, dela... Kad ne meremo begovati, ondak nam niSrbi ne tribaju.
AJ[A: Bojim se Jankove osvete. Tribalo bi kapiju stalnodr`ati zamandaqenom.
YAFER: Ne smije on vamo ni pri}i, a kamoli da nam se sveti.
AJ[A: Nije Janko jedini, i nijesu svi Srbi poklati.
YAFER: Ovdin ih skori i nejma. [to nije satrveno, pobiglo je.
AJ[A: Vrati}e se... Kad-tad }e se vratiti... Janko prvi. Gadnaje ta vu~ija sorta.
AZRA: (Razastiru}i rubqe)K’o {to did veli, ne smije on vamo ni zaviriti... Jopeje do{lo na{e vrime.
MEHO: Ti mala dosta! Kakvo na{e vrime... Nije tvoje da se uovo pa~a{ i da o wemu ru`no zbori{... Do ju~e si ga kou Alaha gle`la...
Kapija se naglo i {irom otvori. Upade Janko sa spremnim mi-traqezom. Stavqa zasun na kapiju.
JANKO: Ostanite |e ste. Azra,(Pokazuje joj u pravcu ostalih)tamo... i ne mi~ite se.
MEHO: Janko... ne nagli.
YAFER: Junak si, pa{}e jedno.
JANKO: Azra, reko’ da se ne mi~ete... Nisam do{’o da sesvetim.
160 Stojan Srdi}
AZRA: Ondak bje`i... Braco samo {to se nije vratio, a ondati nejma spasa.
JANKO: Meho, do{’o sam da ti ka`em da one moje jadnike danasili sjutra saranite.
Tajac.
YAFER: Ti si poludio! Mi Srbe da sahrawujemo! \e to more!?
JANKO: Uradite po na{ki i na na{em grobqu...
YAFER: Bje`i magar~e jedan!... Il’, boqe je, ostani. Sa}ikajMujagu da ti ko`u odere... Vala, i ja }u mu pomo}i.
MEHO: Janko, sine... ja bi’ to uradio i da mu nisi rek’o.
YAFER: U{uti! Mi Vlahe ne}emo sahrawivati... Ne}emo da sepoganimo... Nek trunu tamo |e su zaklani.
JANKO: Umrje}u, a ne}u znati za{to nas toliko mrzite.
AJ[A: Janko, ne mu~i nas... Idi... Mi ti ni{ta nijesmo krivi.
JANKO: Ni moji nisu bili.
YAFER: Tvoji jesu... Svi su Srbi krivi.
JANKO: Do ju~e ste i vi bili Srbi.
YAFER: Bili, ali vi{e nismo... Da nije bilo kako je bilo,ostali bi bijeda i sirotiwa... Nikad k’o pravi insanine bi `ivjeli... Nikad beg ne bih bio... Ako Alah da, ijope }u.
Janko izvu~e bajonet iz korica i prese~e konopac sa rubqem. Uzeonaj deo na kojem nije bilo rubqa.
JANKO: Stanite le|ima uz tre{wu... Br`e...
Meho prvi ustade i nasloni se le|ima na tre{wu. Za wim Aj{a,potom Yafer. Azra merka sekiru.
JANKO: (Azri)Da je nisi takla... Dr`i ovaj konopac. Ve`i i’.
AZRA: Ne}u...
Janko otko~i mitraqez.
YAFER: Pucaj, kopile jedno vla{ko.
AJ[A: Babo, bolan u{uti... Azra, u~ini {to ti veli...
Azra uze konopac od Janka i veza ono troje. Potom Janko vezujeAzru. Proverava veze.
YAFER: Kopile jedno...
AZRA: Zbog ovog }e ti Mujaga ko`u odrati...
Stoje vremena 161
JANKO: A za Bo`i} si htjela za me po}i...
AZRA: Bila luda...Janko se odmi~e. Podi`e mitraqez u visini wenihprsa.
JANKO: Meho, vrati}u se da mojima svije}u zapalim...
Okrenu se i brzo iza|e iz dvori{ta.
5. BRAT
Vezani poku{avaju da se odve`u.
AJ[A: Ovo je gore od smrti. Od sade pa dok smo `ivi, bi}emou strahu. I dan i no} bi}e nam jedno. Kad-tad uradi}eono {to danas nije. Mora! Svako bi.
MEHO: Umukni!
AJ[A: (Kroz pla~)Svako bi nas osim wega zaklo... On nije }io...
MEHO: Zna on da je najlak{e ubiti.
AZRA: Nije smio...
MEHO: Nije htio...
AJ[A: Nije zbog tebe... Jo{ te voli...
AZRA: Mamo... Ja sam s wim bila samo zbog wegove qepote...Zawela me... Sve Bule, [okice i Srpkiwe su u wegak’o u boga gledale...(Pauza)A ja to nisam mogla da istrpim...
YAFER: Dosta! U moje vrime toga nije smjelo biti... Mi nismojedni za druge...
AJ[A: (Smiruje se)Od sada pa do sudweg dana, umira}emo polako; strah }enam biti i jutro i ve~e.
Neko poku{ava da otvori kapiju.
Azra vrisnu. Pucwava. Kapija se otvori. Upadaju Mujaga i Kereuh.
MUJAGA: \ê ker, mater mu krvavu!
AZRA: (Pla~ i strah provali{e iz we)Braco!...
162 Stojan Srdi}
Ubrzo behu odvezani. Azra grli Mujagu.
MUJAGA: A crkavala si za wim i htjela mu `ena biti... Zna{ liti sejo da bi’ te ja odmah zaklo da si to uradila... Nebi’ ni trenuo... Uradio bi’ to k’o {to sam sve wegove.(Kereuhu)Trk u grad. Kamion i dva’est qudi povedi.
Kereuh izjuri iz dvori{ta.
MUJAGA: Ufati}u ja wega, makar mi to zadwe bilo... Zubima }uga klati.
MEHO: Tako prida mnom ne govori. On nije zlikovac... Da je}io, sad bi nas mrtve ovdin gledo... Do{o je da mezamoli da one wegove jadnike, {to ih ti zakla sasvojom bratijom, sahranimo... Danas }u to uraditi...
MUJAGA: (Odmi~u}i Azru od sebe)Neka babo... Nejma{ ti tamo posla... Ja }u to uraditi.Ja }u ih sa’raniti...(Kroz smeh)Ja, i moji jarani...
6. [UMA
Sumrak. Janko i Markan me|u gustom borovom {umom.
MARKAN: Nikom ne kazuj |e si bio.
JANKO: Pa ni{ta nije bilo...
MARKAN: Oti{o si bez pitawa. Za wi’ je disciplina i po-slu{nost najva`nija... Sre}a pa nisi pobio one ba-lije, ina~e te ni sam Gospod ne bi spasio... Kod ko-munista nema osvete. Sve ti mogu poklati, spaliti, uzemqu zatrti, al’ se nikom ne smije{ svetiti. Boqe bibilo da smo me|u ~etnicima.
JANKO: ^etnici su budale! I oni koqu.
MARKAN: Bar ne ostaju du`ni, a i bar nekog brane. Ovi nikog.Kraj wi’ sva sela i sva ~eqad mogu i bi}e spaqena...(Pauza)Mater mu bo`ju, ne razumijem.
JANKO: [ta?
Stoje vremena 163
MARKAN: Ispada da su Talijani najvi{e naroda spasli... Da nijewi’ pored na{e “narodne vojske”, usta{e bi sve pobile.
JANKO: Jo{ su mi pred o~ima... Svi za astalom... K’o `ivi.
MARKAN: Kako su mogli da im vjeruju, pogotvo od kad te Azraodbila!?... Mujaga je vavjek zmija bio.
JANKO: Nije ona mene odbila {to sam Srbin... Ne{to drugo jeu pitawu... A znam da me je voqela.
MARKAN: De, ne budali... Nikad te nije voqela... ^ak te je imrzila zato {to me|u balijama nije bilo tako nao-~itog i lijepog k’o {to si ti. A ona je begova unuka pajo{ lijepa k’o slika...
JANKO: Ja najboqe znam {ta je ona prema meni osje}ala. Znaosam to po wenim poqupcima.... Jo{ ih osje}am.
MARKAN: O, Bo`e, o ~emu on! Ti bi sjutra wima pre{o da te jeona pozvala...
JANKO: Ne budali...
MARKAN: Wima se nikad ne vjeruje. Ko ki{a su. I mala i velikakap kvasi. Ja ni ovima u na{oj ~eti ne vjerujem.
JANKO: Desi li se im se jo{ ne{to, sebi nikad ne}u mo}ioprostiti.
MARKAN: Wima se vi{e ni{ta ne mere desiti...
JANKO: Mogu i mrtve da ih opogane...(Pauza)Trebalo je da ih ja sahranim... Makar i poginuo, alitreb’o sam.
7. ZGARI[TE ILI SMRT MRTVIH
Zgari{te. Dim. Mujaga veseo ska~e i puca iz pi{toqa. Kereuhu`urbano fotografi{e. Yafer to na pristojnoj udaqenostimirno posmatra. Ponekad se osmehne.
YAFER: (Kereuhu)Za{to slika{ ovaj pepeo?
MUJAGA: Neka slika... Dide, ho}u da mi se starost sje}a mla-dosti.(Kereuhu)Uslikaj i dida.
164 Stojan Srdi}
YAFER: Nemoj. Nikad se u `ivotu nisam slik’o, pa ne moram nisade. Meni slike ne tribaju. Dosta mi je ovo {tovidim. Ovo je najqep{a slika koja se ni}im ne merenaslikati. Ovo samo du{a mo`e vidjeti i zamisliti isamo se jednom u `ivotu ne{to ovako do}ika.
KEREUH: Nije tako dide Yafere. Mujaga i ja smo ovoga vidilini sami ne znamo koliko.
YAFER: I ja dok je na{ vakat bio...
MUJAGA: Srce mi je puno. Di je sada Janko da vidi kako Mujagasahrawuje.
YAFER: Najbr`e i najlak{e...
MUJAGA: Da smo svu|e vako radili, do sada nijedan Srbin ne bi`iv osto... Al, neka. Dan po dan, godinu po godinu,wima }e se bar u Bosni zametnuti svaki trag.
YAFER: Ajmo. Nejma se vi{e {ta gledati.
MUJAGA: Dide, dokle god je plamena osta}emo...(Smeje se)Da se neko ne povampiri.(Zapeva)Oj, Srbine kujin sine / od’ u ruke Mujagine.
8. SMRT SE NE UMARA
Predve~erje.
Dvori{te Mujagine ku}e pru`a jezivu sliku; Aj{a i Meho sumrtvi; le`e tamo gde su i zaklani. Vidi se da su be`ali. Azraispod stola pored tre{we jedva daje znake `ivota. I ona je svakrvava.
Pribli`ava se Mujagina pesma. Uskoro se otvara kapija. UlaziKereuh, za wim Yafer.
Ugledav{i prizor, Yafer jeknu i sru{i se pored Kereuha i ostadenepomi~an.
KEREUH: Mujagaaa! O, Mujagaaa...
MUJAGA: (Daleko, ali dovoqno da se ~uje)[ta se dere{, jebo mater!? Sti`em.
Mujaga se uskoro pojavi.
Stoje vremena 165
AZRA: (Ispod stola)Braco...
MUJAGA: Sejo!
Potr~a ka woj. Na korak od we pokosi ga rafal iz ku}e. Kereuh seokrete i istr~a iz dvori{ta. Pucwava prestade.
9. DOLAZAK NOVOG
Alija u usta{koj uniformi, iz grmqa, pa`qivo osmatra jedvavidqiv puteqak.
U desnoj ruci mu je kama, u levoj automat.
ALIJA: Ma, bar }e jedan nai}i.
Uskoro se pojavi Markan. Bezbri`an i siguran u sebe sa mitra-qezom preko ramena dolazi do mesta iza kojeg je Alija. Alijaisko~i. Ve{tim i nau~enim pokretom zakla Markana. Uvla~i ga ugrmqe. Skida s wega ode}u. Merka je. Skida se. Obla~i Markanovu.
ALIJA: K’o da je {ivena za mene.
Markana pokri svojom ode}om.
Isprazni yepove Markanove ode}e i sve {to je na{ao i Markanovmitraqez zatrpava li{}em, granama... Potom nekakako zatrpa iMarkana.
ALIJA: (Zadovoqan u~iwenim poslom)Bolan, {ta }e{... Sudbina, ili je moj Alah ja~i odtvoje zvijezde.
10. ZAKLETVA
Kereuh i Azra sede na se}iji u sobi koja je name{tna kao i mnogemuslimanske starobosanske ku}e.
KERUH: Na}i }emo ga. Prevrnu}emo svaki kamen i spalitisvaki grm, samo da ga na|emo. A, kad ga na|emo, kla-}emo ga gore no wegove. A onda }emo ga nedoklanog ujamu da zna |e mu je misto. Posqe wega kla}emo sveostale. Sjeme }emo im zatrti. Osveti}u Mujagu i svetvoje.
166 Stojan Srdi}
AZRA: (Hrapavog glasa)Samo wega ho}u. Ho}u da mu ja sudim.(Pla~e)Sama sam. Nejmam vi{e nikog...
11. JANKO I ALIJA
[uma. Janko i Alija ~iste oru`je.
JANKO: Danas si mogo poginuti.
ALIJA: Ali nisam.
JANKO: Leti{ k’o june, a tako se glava najlak{e gubi.
ALIJA: Kad vidim usta{e, krv mi uzavri.
JANKO: ^ini mi se da se sveti{?
ALIJA: I ti bi da su ti sve k’o meni pobili.
JANKO: Nisam znao da i va{e koqu... U mom kraju su samo Srbe.Svog nikog.
ALIJA: Kod nas svakog ko nije s wima. Moje su zbog mene prvomitraqezom, a onda su hin i mrtve ovjerili. Sva{ta suim radili.
JANKO: To znam.
ALIJA: Zna{ iz pri~a. Cijela Kozara je tada gorjela. I ja samjedva sam `iv ost’o.
JANKO: Kako to da se ponovo nisi na{o sa svojim drugovima?
ALIJA: Ne znam... Poslije wema~kog i usta{kog pohoda, nijese znalo gdje se ko nalazi. Ni sam ne znam kako sam seiz obru~a `iv izvuk’o
JANKO: ^udi me da si ba{ kod nas do{o. Od Kozare do nas biloje jo{ partizana.
ALIJA: Mo`da zato {to sam samo no}u hodao,(Glasno se nasmeja)te me je ona, crna do vas i dovela.(Kako se naglo nasmejao, tako je i prestao)A je li neko tvoj u ovom prokletom ratu strado?
JANKO: Svi.
Stoje vremena 167
ALIJA: Kako?
JANKO: Zaklani su za stolom, za ru~kom.
ALIJA: Onda se i ti sveti{.
JANKO: Ja se ne svetim.
ALIJA: Pa {to onda ratuje{!?
JANKO: Ja ne ratujem ve} se borim protiv gadova i za slobodusvih qudi. Svetiti se nije qudski.
ALIJA: E, to je ba{ qudski... Oko za oko, zub za zub, to je pravoqudsko osje}awe.
JANKO: Tako i nevini stradaju.
ALIJA: Ako su od istog soja, onda neka i stradaju.
JANKO: To zna~i ne razlikovati se od usta{a.
ALIJA: Boqe i tako nego tra`iti pravog krivca. Mo`dapravi krivac i ne postoji? To su mo`da wedra koja sutog krivca izwedrila.
JANKO: Tako se ne mo`e govoriti. Mo`da me|u wima ima ineko tvoj.
ALIJA: Ako ih ima, nisu moji...
JANKO: Jesu. Tvoji su. Ako nije krv, onda vam je vjera ista.
ALIJA: Vjeru u ovo ne mje{aj.
JANKO: Bolan, {ta ti je!? Ne galami toliko. ^u}e te neko...
ALIJA: Neka ~uje. Sva{ta mi mo`e{ re}i, ali mi u vjeru nediraj. Sve treba pobiti... i ono u koqevci.
JANKO: To su ~isti i neukaqani.
ALIJA: Takvih nejma. Ako ih i ima, wih samo Alah mo`espasiti.
JANKO: Ma, jebo bogove. Oni su svemu krivi.
ALIJA: Alah nije!
JANKO: [ta ti bi!?
ALIJA: (Hvata se za kamu)Alaha ne diraj. On nije kriv. On je najve}i!
JANKO: Smiri se. U partiji se i me|u partizanima u boga nevjeruje.
168 Stojan Srdi}
ALIJA: To nema veze sa partijom.
JANKO: De, bolan, {ta ti je!... Smiri se. Ni na{ Krist ni{tanije boqi.
ALIJA: Ne}u da te slu{am... Alah je ne{to drugo.
JANKO: Zbog vjere u Bogove, Alahe i Kristove, nesta}e nas.
ALIJA: Da. Vas ho}e...
Alija zgrabi automat i nestade u {umi.
JANKO: (Uvijaju}i cigaretu)Mora}u ja pripaziti na te. Mora}u.
12. ALIJA I AZRA
Azra sa primetnim o`iqkom na vratu, iskrivqene glave, naga dopojasa, samo u {alvarama, pere se pod svetlo{}u lampe.
Nagla lupwava o vrata. Azra se upla{i.
ALIJA: (U off)Otvaraj! Otvaraj ili pucam!
Azra obla~e}i bluzu otvara vrata.
Upada Alija. Automatom gura upla{enu Azru.
ALIJA: Tamo.
Azra krenu unazada ka se}iji. Zaka~i lavor, koji se izvrnu, voda seproli. Ona se instiktivno sagnu da podigne lavor. Bluza serastvori. Pomoli{e se nage grudi.
ALIJA: Ostavi to. Kasnije sre|uj. Sjedi!(Glas mu je bla`i)Sama si?
AZRA: Sama.
ALIJA: I ovo je usta{ka ku}a?
AZRA: Bila...
ALIJA: Kako bila!?
AZRA: Osim mene nejma vi{e nikog... Svi su pobijeni.
ALIJA: I Mujaga?
AZRA: A!?... Da.
Stoje vremena 169
ALIJA: Kada!? Kako?
AZRA: Ima dvije godine.
Azra zaplaka.
Alija zakqu~a vrata. Sede pored Azre. Ona se odma~e.
ALIJA: Ne boj se. Ja sam Alija... ^ula si za me?
AZRA: Alija, Alija?... Ah, da... Braco i did \afer su tespomiwali... Ali...
ALIJA: [ta?
AZRA: Oklen ti u partizanima?
ALIJA: Jo{ prije dvi godine sam vidio da na{e propada. Morosam `ivu glavu sa~uvati pa sam im pri{o. Do{o samme|u ove |e me ne poznaju... A kad ono re~e da je Mujagapogino?...
AZRA: Tako, sa’}e dvi godine...
ALIJA: Bio mi je k’o brat... [ta ti je to na vratu?
AZRA: Od metka... Od onog dana kad su ostali pobijeni...^udom sam `iva ostala... [ta ako te neko prepozna?
ALIJA: Nema ko. Osim Mujage i dida Yafera mene ovdje nikonije poznavao, a ni vidio.(Vadi kutiju sa cigaretama. Pripali)Zna{ li ko ih je ubio?
AZRA: Mislim da znam.
ALIJA: Reci mi.
AZRA: Ne mogu... Zaklela sam se da }u mu ja suditi.
ALIJA: (Neprimetno izvla~i kamu iz korica)[ta ako on tebe prvi vidi?
Odjednom se napoqu za~u{e koraci. Alija vrati kamu. Napoqu sesve uti{a. Alija ustaje. Krenu ka vratima.
ALIJA: Idem, i nikome ne govori da se poznajemo... Dok sevlast ovdin ne sredi, ne}u ti se javqati.
Oprezno izlazi.
170 Stojan Srdi}
13. SVEDOK
Alija stoji ispod tre{we. U senci je i osmatra mese~inom oba-sjano dvori{te i otvorenu kapiju.
Ispod stola je Janko. Nepomi~an je.
ALIJA: Nema nikog... Sigurno patrola... Mog’o sam jo{ ostati.Iako krivovrata, lijepa je... Sre}a wezina pa u mê nesumwa... Misli da je to neko koga ona dobro zna uradio.Samo, ko li je to?... Zdu{no }u joj pomo}i da ga na|e.
Izlazi iz dvori{ta. Nakon nekoliko trenutaka, kad je bio si-guran da je sam, Janko iza|e ispod stola. Nasloni se na tre{wu.
JANKO: Kako mi ranije sinulo u glavu? Samo zlikovci imajuonakav pogled i osmjeh...... Bo`e, on je Mujagu i svewegove, a ona u me sumwa... O, |avole, jebo majku svoju!Ona meni ho}e da se osveti. Moram brzo da radim.Moram saznati ko je on. Samo, kada je to uradio? Me|unama je dvije godine, a za Mujagu se saznalo tek kad smograd oslobodili!
Obazrivo krenu ka kapiji.
14. SUO^EWE
Jankova kancelarija. Po name{taju i jo{ nekim detaqima vidi seda je tu kancelariju koristio Mujaga, samo su na zidovima druefotografije... Tito, Staqin...
Za stolom sedi Janko. Pa`qivo ~ita nekakva dokumenta.
Ulazi Alija.
ALIJA: Tra`io si me dru`e Janko?
JANKO: Da... Sjedi.
Alija sede na stolicu preko puta Janka.
Janko i daqe ~ita. To traje prili~no dugo.
ALIJA: Dru`e Janko, ti k’o da me ne prime}uje{?
JANKO: Sa~ekaj malo...(Sklopi fasciklu sa dokumentima)Danima te ne vi|am.
ALIJA: Posao dru`e komadante. Tragamo za skrivenim zlo-~incima, izdajnicima i odmetnicima.
Stoje vremena 171
JANKO: \e?
ALIJA: Kako |e!?... Po {umama, selima... Svuda |e mislimo dase kriju.
JANKO: I?
ALIJA: Zna{ i sam. Svi izvje{taji prvo tebi dolaze...
JANKO: Zato te i pitam... Kako to da ni jednog usta{u tvoj vodnije uhvatio? Po tvojim izvje{tajima ispada da ihovdje nikad nije ni bilo, a zatrli su pola mjesta.
ALIJA: Ti k’o da sumwa{ u me, dru`e Janko?
JANKO: ^ini mi se da ne radi{ kako treba.
ALIJA: Kako!?
JANKO: Sve radi{ sam i na svoju ruku, a to dru`e Alija, ilidru`e poru~ni~e nije po pravilima...
Vadi metalnu tabakeru. Izvadi cigaretu. Pripali. Aliju nenudi, ~emu se ovaj pomalo za~udi.
JANKO: (Nakon nekoliko povu~enih dimova)Kao {to rekoh, ne vi|am te ovih dana... Pogotovo neuve~e... Nikad nisi s vojskom. \e bude{?
ALIJA: Ovo je ispitivawe?
JANKO: Odgovori! Gdje bude{ kad nisi s vojskom, a s vojskomnajvi{e mora{ da bude{?
ALIJA: Pa, ovaj... obilazim okolna muslimanska sela. O}u dase zbli`imo s narodom. Poku{avam ih uvjeriti da nasse ne boje... Naravno, ko nije kriv... Vi{e se ne svetim.
JANKO: Samo radi toga?
ALIJA: Dru`e Janko, {ta je ovo? Na {ta to ciqa{?
Janko ustaje od stola. Hoda po kancelriji.
JANKO: Vi|a{ se s onom Azrom... Stalno si kod we... Za{to?
ALIJA: Dopadamo se jedno drugom. Zar se to ne smije?...
JANKO: Smije... Da, ali ipak bi trebalo da bude{ obazriviji,ko zna {ta ona smjera.
ALIJA: Dru`e Janko, ti kao da si qubomoran... Znam ja za va{uvezu prije rata...
JANKO: Rekla ti je?...
ALIJA: Da...
JANKO: Je li ti jo{ ne{to rekla?
ALIJA: I je i nije.
172 Stojan Srdi}
JANKO: Zna{ li ti da je ona je sestra najve}eg ovda{wegkrvnika?
ALIJA: Ali, ona nije...
JANKO: A ti?
ALIJA: (Sko~i)[ta ja!? [ta to ho}e{ da ka`e{ dru`e komandante?
JANKO: Sjedi! Ide{ woj da bi glavu sa~uvo.
ALIJA: Dru`e Janko, {ta to pri~a{!? Ne razumijem te! I odkoga ja to da ~uvam glavu? Od koga i za{to?
JANKO: Od we... Ti si,(Pauza. Odlazi za sto)slu{aj me dobro satni~e, ili ako ti je dra`e; dru`eporu~ni~e, svu wenu familiju pobio... We se boji{kao jedinog svjedoka.
Alija se povla~i ka vratima. Hvata se za futrolu da bi izvadiopi{toq. Janku je pi{toq ve} u ruci.
JANKO: (Nastavqa)Stani! Taaako... Imamo sve o tebi. Prije no {to sido{o u partizane bio su Crnoj legiji. Evo,(Otvara fasciklu)ovo je sve o tebi...(Uze je.^ita)“Alija Ujupovi} je nakon osnivawa NDH odmah stupiou usta{ku Crnu legiju...” Ovo }u presko~iti... Osnov-ni podaci o tebi, ali i svi tvoji zlo~ini... Jo{ }usamo ovo: “... Ukoliko ne{to znate o wemu, odmahstupite u akciju!”
Iz fascikle ispado{e neki papiri. Janko se sagnu da ih podigne.
U tom momentu Alija tr`e revolver iz futrole. Po~e pucati.Samo jedan metak pogodi Janka, i to u nogu. Janko klonu izastola. Tada u sobu upado{e dva partizana.
Alija nije stigao da puca u wih jer ga pokosi rafal jednog od wih.Drugi pritr~a do Janka. Poma`e mu da se pridigne.
JANKO: (Sedaju}i na stolicu. Jedva..)Za malo...[tene jedno usta{ko...(Gleda u krvavu nogavicu)
Sre}a pa nije zaka~io kost... Iznesite ga, i bolni~arami dovedite.
KRAJ PRVOG DELA
Stoje vremena 173
DRUGI DEO1972. godina
1. KAO LAMENT
Ve~e je. Jankova ku}a. Seoska bosansko-kraji{ka ku}a sedamdesetihgodina. Sa plafona visi sijalica koja obasjava kredenac, sto,nekoliko stolica, otoman. Televizor, je ukqu~en. Promi~u slikenekakvog skupa, na kojem narod nosi povelike transparente po-sve}ene bratstvu i jedinstvu, samoupravqawu... socijalizmu... Ma-sa aplaudira govorniku na bini. Ton je potpuno uti{an.
Janko krepak {ezdesetogodi{wak, mada sa neprirodno velikom,grbom na le|ima,sedi za stolom. Mara postavqa jelo ispred Janka.
MARA: De bolan, poja~aj malo. Da ~ujem {ta ~ovjek govori.
JANKO: On ne govori ve} brabowa!
Mara sede preko puta Janka. Janko jede. Mara ga posmatra.
JANKO: Za{to ti ne jede{?
MARA: Ne mogu.
JANKO: Zbog Mike?
MARA: Jedva ~ekam da do|e.
JANKO: Ko zna koga nam dovodi?
MARA: De, bolan!
JANKO: Nemoj ti meni “de, bolan”. Ispada da smo je rodilisamo da bi u bijelom svijetu momke tra`ila.(Preko zalogaja)O onim prethodnim nam je ne{to i pisala, a o ovomesamo da su se uzeli i da dijete s wim ~eka...
MARA: Nemoj tako za svoje dijete govoriti...
JANKO: A svadbu sam htjeo da joj pravim...
MARA: I ja bi to najvoqela, ali sada, {ta je tu je...
JANKO: (Pauza)Ko zna koga nam dovodi...
Janko je ubrzo jeo. Mara sklawa su|e. Janko pripali cigaretu.
JANKO: (Nastavqa)Ili ne{to krije.
174 Stojan Srdi}
MARA: Za tri dana su ov|e pa }emo saznati. Sre}a pa je na{...Zamisli da je Wemac... [ta bi onda?
JANKO: Ne mogu to da zamislim... Mi i Nijemci vjekovima nemo`emo zajedno...
MARA: Ali kad bi nam bio zet.
JANKO: Ni to se ne mo`e zamisliti(Nasmeja se)osim ako bi znao da kosi.
MARA: Vaqda }e ovaj znati?
Mara poja~a ton na televizoru.
JANKO: Utrni to. Vi{e ne mogu da slu{am te barabe. Od kad zawih i sebe znam, uvjek isto govore. Blebe}u. Sve znam{ta }e re}i, sada i kroz tri sata. Ovo su govorili ikad smo pu{ke nosali, i kad su me na Goli otjerali ikad su mi ovu grbu napravili. Stalno govore kako }e seboqe `ivjeti, a tog boqeg nikako nema. Sve je gore igore.
MARA: (Iskqu~uju}i televizor)[ta ti je najedno~!?
JANKO: Ni{ta... Najboqe bi bilo da to soko}alo nikad u ku}unismo uweli. Od kad ga kupismo, iste qude na wemuvi|am k’o da su mi{evi, pa se uvukli unutra...(Pauza)To su isti oni koje sam u ratu vi|ao. Taj |avo k’o da jesamo za wih i`iwan. Proda}u to. Ne}u vi{e da slu-{am kradqivce. Prvo su mi ukrali mladost. Potomdu{u, onda tijelo. Danas sam niko. Svi su me zabo-ravili. Ponovo se ovom Bosnom beguje. Jope se Alah,Paveli} i kraq prizivaju.
MARA: Janko, pobogu!... Sjedi! Smiri se.
JANKO: Ne mogu... Ubi me samo}a i ovo ludilo oko nas. Sve mepolako suti`e i gu{i. Zar ne vidi{ da u selu osimstarosti nikog nema. Nikog osim bijede i jada.
MARA: Ko Boga te kumim, de dosta...
JANKO: Ne mogu... Ni|e nikog...
MARA: Ima...
Stoje vremena 175
JANKO: Ima kamewa, praznih ku}a i crnih bandera. Majku imkrvavu! Doveli su nam struju kad je sav svijet oti{o,kad nije imala koga i {ta da osvjetli... Kad je ostalosam ono {to je dan do smrti. De, ka`i da nisam upravu...
MARA: Jesi...
JANKO: Naravno da jesam, jer tim kutijama o}e da nas prevare...Prevarili su nas ~eters’ prve, pa ~eters’ osme, pa evoi ove, sedamdeset i neke nas varaju.
MARA: Sam si kriv {to nam je vako i {to smo ovdje ostali. Dasi htjeo, mog’o si sva{ta imati i vi{e posti}i.(Pauza)Ti si htjeo pravdu, a sav pametan svijet je od togapobjeg’o. Od toga i odavlen.
JANKO: Zar sam ja zato budala?
MARA: Ne, ali znam da je iz rata svako ne{to izvukao. Tinisi ni{ta. Ustvari, i ti si. Posle Golog, post’o siputar... Popravq’o si puteve narodu kojem si iz ma-gacina milostiwu djelio. Nisu ti ni fala rekli.
JANKO: Meni fala ne treba, ali lopove ne}u da slu{am.Nisam ratovao da la`u i ma`u. Da kradu... Da seru kad’o}e i po kome ’o}e.
MARA: Ako Boga miloga zna{, prestani!... Idi, lezi i odmorise... Kada }e{ se naspavati? Ni pola bare nisi po-kosio.
JANKO: Dobro... A kad re~e da oni sti`u?
MARA: U subotu.
2. NA POMOLU
Hotelska soba. Esad na krevetu le`e|i posmatra razastrtefotografije. Uzima jednu. Poqubi je.
ESAD: Majko, jo{ koji dan i ispuni}u zavjet. Osveti}u babu,djeda i ostale... Osveti}u sve kojima je zlo nanio.Ranije nisam mogao. Nisam znao kako. Tvoju i babinusliku i slike svih ostalih stalno sa sobom nosim...Stari Kereuh mi je obe}o sve ostale na kojima je dai|aMujaga. Majko, ubi}u ga u wegovoj ku}i.
176 Stojan Srdi}
Poku{aj otvarawa vrata. Esad brzo skupi fotografije i staviih u yep sakoa. Odlazi ka vratima. Otvara ih.
Ulazi Mika. U poodmakloj je trudno}i.
MIKA: [to si se zakqu~o!?
ESAD: Malo sam drijemao... Nisam mislio da }e{ se takobrzo vratiti.
MIKA: Nisam znala {ta }u i gdje }u. Radwe su zatvorene, a iumorila sam se...
ESAD: Jesi li {ta kupila?
MIKA: Neke sitnice.
ESAD: (Sede, pa potom le`e na krevet)A karte?
MIKA: Jesam. Za sjutra u devet. Tamo smo ne|e oko {est-sedamuve~e.
ESAD: Tek!?
MARA: Nije ovo Wema~ka. Sretni smo da je bilo i mjesta...Kad nisi }io kolima...
ESAD: Kako li }e nas do~ekati kad saznaju da sam musliman?
MIKA: Ti opet o tome! Rekla sam ti, normalno.(Le`e pored wega)]a}a je s tim stvarima jo{ u partizanima raskrstio...Kraj wega i ja sam to tako prihvatila. Da nisam, ne bini bili zajedno. Pomjeri se malo... Sve vi{e se za-maram.
ESAD: (Pomeri se. Kad se Mika namesti, on naslawa uvo nawen stomak)[ta misli{, {a }e{ roditi?
MIKA: Dje~aka...
ESAD: Kako si tako sigurna!?
MIKA: Tako...
ESAD: Koje ime }emo mu dati? Srpsko il’ muslimansko?
MIKA: Do tad ima jo{ dva mjeseca. Ma, nek se zove kako o}e,samo da se zdravo i veselo rodi...
ESAD: (Poqubi je)Ba{ te volim.
Stoje vremena 177
3. AVET
Jedna obi~na polumra~na starinska kafana. Kafana je prazna.
Kereuh, je starac, polagano mete pod, ali ~esto gleda kroz umrqanstakleni izlog.
U kafanu polagano ulazi Esad. Kereuh baci metlu, hitro, {to neodgovara wegovim godinama, prigrli Esada.
KEREUH: Fala Alahu.
Pusti Esada. Ovaj sede za neki sto. Kereuh zakqu~a vrata. Navu~eprqave pli{ane zavese.
KEREUH: (Sede naspram Esada)Mislio sam da ne}e{ do}i.
ESAD: Kako si?
KEREEUH: Bogu fala, dobro... Zna}i, nisi odusto?
ESAD: Nisam.
KEREUH: Koliko je pro{lo od kad se nismo vidili?
ESAD: Deset godina. Od mamine sahrane.
KEREUH: Kako vrime leti!... Sve vi{e li~i{ na Azru.
ESAD: A i na babu. ^esto gledam slike koje mi je majka dala.Da nije tih slika ne bih ni znao kako je izgledao.Ho}e{ li mi dati i one ostale {to si obe}’o?
KEREUH: Ho}u, ali tek kad zavr{i{ poso. Bilo bi rizi}no dahin sada tamo nosi{. \e ti je `ena?
ESAD: Spava.
KEREUH: Alah je najve}i kad vam je puteve ukrstio. Bez toganikad se ni{ta ne bi moglo uraditi... Zna li ona {ta otebi?
ESAD: Samo da sam ro|en u Zagrebu i da smo od {ezdeset ineke `ivjeli u Wema~koj.
KEREUH: Dobro je.
ESAD: Kakv je on? Ustreptim kad pomislim na susret s wim.
KEREUH: Ne znam kakav je sada, ali u ono, na{e vrime bio jepravi {ejtan. Eto, kakav je bio, more ti re}i i to da uje u vrime usta{ke vlasti sam u na{a sela zalazio.(Pauza)Kasnije, kad su ovi do{li na vlast, dop’o je robije, ko
178 Stojan Srdi}
svaki koji je malo vi{e mislio.(Smeje se)Tamo na Golom otoku, i mi i crveni robijali smozajedno. Razlikovali smo se po tome {to smo mi bilistra`ari koji su crvene }uvali i vaspitavali. Ja samwega li~no dobro u}io i vaspitavo. Vidje}e{ to od-mah kad ga ugleda{. Grbav teret na le|ima nosa... Zaglavu je ni`i no {to je bio...
ESAD: A `ena mi je govorila da je visok, jak...
KEREUH: I jeste... Iako grbav jo{ je vi{i i ja~i od tebe. Ali,kako je ipak ostario ni wegova snaga nije {to je bila,a i sada je tamo niko i ni{ta. Wegovi su ga zabo-ravili, pa tako, kad ga smakne{, niko za wim ne}e`aliti... Onakve k’o {to je on, komunisti brzo zabo-ravqaju.
ESAD: Misli{ da }e biti lako?
KEREUH: Ako si rije{en, i ako ima{ Alijine krvi u sebi, o}e.Samo, }uvaj se. Gledaj da {to mawe s wim razgovara{da te ne bi otkrio...
ESAD: Pa ne mogu samo {utjeti...
KEREUH: Pamti {to ti govorim i vladaj se kako triba, a }im touradi{, bje`i. Bje`i amo. Od ponediqka, heftu dana}u te ~ekati. Sve }e biti spremno da te u Wema~kuvratimo. Poslije hefte bje`i na drugu stranu i sam sesnalazi.
ESAD: Dobro, a {ta }u s wima dvima, Mikom i materom joj.
KERUH: Wi ne diraj, a pogotovo ne Miku. Tvoje dijete nosi...Ne smije{ biti ~edomorac... Zna li ona za me?
ESAD: Ne.
KEREUH: Dobro je... Dobro zbog milicije kad je budnu ispi-tivali.
Esad ustaje. Ustaje i Keruh. Opra{taju se zagrqajem.
KEREUH: (Pre nego {to }e Esad iza}i)]uvaj se. Nemoj da te osveta i mr`wa obuzmu. Vladajsobom ko {to su ti babo i dai|a Mujaga radili... Samoako bude{ pametan, bi}e kako si naumio.
Stoje vremena 179
4. SUSRET
Jankova ku}a. Ve~e je. Esad, Mika i Janko sede za stolom. Mara ihposlu`uje.
JANKO: Veli{, Esad? Musliman?
ESAD: Da.
JANKO: (Isprazni ~a{icu)Nek si ti meni `iv i zdrav. ^im je tebe moja Mika odsvih silnih momaka izabrala, onda mora da si dobar~ovjek, pa makar bio i sam crni |avo.
ESAD: Hvala...
JANKO: Ne pije{?
ESAD: Pijem, ali rakije ne... Miko...
MIKA: A?
ESAD: Izvadi li ti onaj kowak?
MIKA: Joj, zaboravila sam...
Ustaje. Izlazi. Ubrzo se vrati, nose}i bocu francuskog kowaka.Dade ga Esadu. Ovaj Janku. Janko zagleda trbu{astu bocu.
JANKO: Je li i ovo wema~ko?
ESAD: Nije... francusko je...
JANKO: @eno, daj druge ~a{ice. Ovo se izgleda ne pije izrakijskih.
ESAD: I ne pije.
Mara donosi druge, malo ve}e ~a{e. Janko otvara fla{u. Sipapi}e. Mara donosi aluminijumske tawire sa kajmakom, pr{utom...
MIKA: Ba{ sam se u`eqela...
Samo {to je Mara stavila tawire, Mika uzima tanko ise~enekomadi}e pr{ute.
MIKA: (Esadu)Uzmi... Prelijepo je...
ESAD: Ne mogu.
JANKO: Uzmi... Pr{uta sa svakim pi}em ide...
ESAD: Stvarno ne mogu.
180 Stojan Srdi}
JANKO: (Naiskapi ~a{icu. Coknu)Da ti mo`da ne smeta {to je sviwsko? Ako ho}e{, imai su{ene ov~etine... Mara }e to za~as nasje}i.
ESAD: Nema to veze s tim... Prosto ne mogu...
JANKO: Bolan, opusti se... Nervozan si...
ESAD: Nisam... Jesam... Onako, od umora...
JANKO: De, me|u svojima si... [to je Mikino, to je i tvoje...Odmori}e{ se... Daj, da popijemo jo{ po jednu.
Esad isprazni ~a{u, pa je dade Janku. Ovaj sipa wemu pa sebi.
JANKO: E, pa, jo{ jedno~ mi `ivjeli i dobri mi do{li.
ESAD: Hvala... i `ivjeli...
Mara sede pored Mike. Grli je i miluje po licu, dok Mika ha-lapqivo jede.
MARA: Pa koji si mjesec, pile moje?
MIKA: Sedmi...
MARA: I ja bi rekla. Vidi se....
ESAD: [ta mislite da }e roditi?
MARA: Mislim da }e biti mu{ko...
ESAD: To i ona ka`e...
JANKO: Vi{e bih volio da bude `ensko...
MIKA: (Punih usta)A {to, bolan }a}a!?
Janko vadi svoju tabakeru sa cigaretama. Uze jednu, i taman dapripali, Esad izvadi kutiju Malboroa.
ESAD: Probaj ove...
Janko uze jednu cigaretu. Miri{e je. Pripali. Duboko udahnu dimkojeg dugo ispu{tao iz sebe.
JANKO: Mater im {vapsku, oklen im vakav duvan!?
ESAD: Nije wihovo, to su ameri~ke cigare...
JANKO: Vidi se...(Miki)Zato }eri {to mu{karci zla ~ine... Na ovom svijetudok je mu{kog svijeta bi}e zla, pa bi eto, volio danijedno moje unu~e ne budne mu{ko i da moja lozabudne prva koja }e zlu stati na kraj... odnosno da mojaloza po~ne prva da sklawa zlo sa lica ove lijepeplanete zemqe...
Stoje vremena 181
MIKA: (Slatko se smeje)Kako je to smije{no {to si reko...
MARA: Popio koju, a stara ~ovjeka pi}e lako uvati i odmapo~ne sva{ta da pri~a...
JANKO: De ti `eno, jezik za zube... Je da me je pi}e malou’vatilo, ali znam {ta govorim... O ovome ja odavnoovako mislim...(Esadu)Zna{, da sam malo pismeniji... da sam ~udô pismeniji,pisao bih o ovome, jer...(Povu~e opet dubok dim)ja sam u dubini svoje du{e siguran da su mu{kraciizmislili sva zla svijeta... Eto to je po~eo Adam, izavr{i}e ga opet neki Adam ili Adem...
MARA: E, bolan, |e si ti zabrazdio!... Nije djeci do tvojihgovorancija...
JANKO: Ne rekoh li ja tebi da u{uti{...(Gasi cigaretu)Da... Ima{ pravo... Sopstvene muke samo ja sam razu-mijem i samo }u ih ja mo}i utje{iti... Oprostite midjeco moja... K’o {to veli ova moja pametna saputnica:starost i pi}e ne idu... Al’, ide duboka no}, pa jevrijeme odmarawu...
ESAD: Sve {to si reko ba{ mi se dopalo, i to je prvi put dasam ne{to ovako ~uo...
JANKO: Ajde bolan, to sam se ja samo {alio...
ESAD: Nego, nisam vas tako zami{qao.
JANKO: A, kako li si me to, sokole moj, zamislio?
ESAD: Pa, malo druga~ije... Nekako... ne znam da ka`em.
JANKO: Kad ne zna{, ondak i nemoj... Vidi{, ja tebe nisamnikako... Pao si k’o s nebesa, da si... Na{a }er, a tvoja`ena, ni{ta nam o tebi, ni o svemu ovome nije pisala...
MIKA: Bilo mi je nezgodno. Nisam znala {ta }ete misliti.
MARA: Zato {to nije na{?
MIKA: Da.
MARA: Sva{ta od tebe.
182 Stojan Srdi}
JANKO: Mala, ja sam tebe u~io , a i kad sam te u bijeli svijetispra}ao da se qudi dijele samo na dobre i lo{e. A, dali se klawaju, krste ili na sve to prde, uop{te nijeva`no...
ESAD: A u koje ja spadam?
JANKO: Pod ovom {kiqavom sijalicom izgleda{ mi(^ini pauzu, prodorno posmatraju}i Esada)lijep i mlad...
ESAD: Ne mislim na to, ve} na drugo, na ono qude ili nequde...
JANKO: E, ja ti to odma’ ne mogu re}i... Nema ni dva sata da smozajedno...(Pauza)Uostalom, to moja Mika zna... Ustvari, to ti najboqezna{ ko si, {ta si i ~iji si...
ESAD: Ne razumijem...
JANKO: Razumije{ sinko, razumije{... Samo, nemojmo sada otome... Kasno je ve}... Ima dana, pri~a}emo pa }e semnogo toga saznati, pa i to ko je ko i {ta je {ta...
ESAD: Da...(Popi pi}e. Pali cigaretu. Gleda u Miku)Da. Pri~a}emo.
5. SUMWA I ZEBWA
Janko za stolom, dremucka. Mara polagano, {to ti{e mo`e, peresu|e. Janko se najednom tr`e. Trqa ~elo.
JANKO: Samo {to nisam zaspao.
MARA: Idi u krevet, i lezi k’o ~ovjek...
JANKO: Ne ide mi se...(Opet pali cigaretu. Nakon nekoliko povu~enih di-mova)Ne vaqa... Nikako ne vaqa.
MARA: O ~emu ti to!?
JANKO: O ovom momku za kog se Mika udala.
MARA: [ta je sad!?... Je li to zato {to je Tur~in?
Stoje vremena 183
JANKO: Nije to, i sama zna{ da mi to ne smeta...
MARA: Pa {ta je onda!?
JANKO: Podsje}a me na nekog... One wegove o~i... ruke k’o da sume nekad glele i dirale...
MARA: E, vala, sad ga pre}era!
JANKO: Ne znam. Neka zebwa me obuzima...
MARA: Zato si ti wega onako gledô i zato si sva{ta govorio...Htjeo si da ga isprovocira{ da ti ka`e ~iji je...
JANKO: Da.
MARA: Pa i da ti je rekao, ni{ta ti to ne bi zna~ilo. Tiodavlen nisi ni|e oti{o, a pogotovo ne u Zagreb, a ion je sigurna sam prvi put za na{e mjesto ~uo kad se sMikom na{o...
JANKO: Sve {to veli{ ta~no je i ima smisla, samo... Ne znam.Stvarno ne znam... Bojim se da ne{to krije.
MARA: Naravno da krije. Pa ne}e vaqda sve da nam ka`e za dvasata.
JANKO: Maro, u wegovim o~ima je mr`wa!(Gasi cigaretu. Tiho siknu)Mr`wa, Maro!
MARA: Kakva mr`wa, bog s tobom!? Da nas mrzi, ne bi se sMikom `enio, i u ku}u nam do{o... Nit nas zna, nit naspozna...
JANKO: To me i ~udi.
MARA: Koje?
JANKO: [to je ba{ Miku, a ne neku drugu za `enu uzeo.
6. NO] ILI IDILA
Soba s krevetom. Po zidovima predivni }ilimi. Esad polaganoobilazi sobu. Posmatra }ilime. Mika le`i.
ESAD: Lijepa soba. Dopadaju mi se ovi }ilimi... I moja matije sli~ne imala.
MIKA: Pa {are su svugdje iste... Ovo je majka sve sama ot-kala...
184 Stojan Srdi}
Esad se zadr`a pored jednog, malo neujedna~enih {ara.
MIKA: Ja sam onaj mali zapo~ela, a majka dovr{ila... Vidi serazlika u {arama.
ESAD: Vidi... Tvoje su qep{e.
MIKA: Nemoj me zasmijavati... Aj’ u krevet... Zar nisi umo-ran?
ESAD: Tra`i}u joj da nam ga da... Misli{ da }e dati?
MIKA: Kako ne}e... Pa osim mene nikog nemaju.
ESAD: (Podsme{qivo)A ja, a to dijete?
MIKA: Bo`e, kako si to ~udno rekao!
ESAD: (Prilazi krevetu. Nekoliko trenutaka posmatraMiku, a potom se po~e svla~iti)Pa vaqda smo i nas dvojica ili dvoje, wihovi, a?
Esad se uvu~e pored we.
MIKA: Zagrli me...(Esad je ne`no zagrli)Kako ti se dopadaju?
ESAD: Ipak im nije svejedno {to sam musliman.
MIKA: Grije{i{, ali, ako i ne grije{i{, ipak ih mora{razumjeti... Svugdje se, pa i ovdje na mje{ane brakovepodozrivo gleda.(Pauza)I ti si malo kriv.
ESAD: A {to!?
MIKA: Izbjegavao si svaki razgovor o svojima, ko su, odaklesu...
ESAD: Pa, ima vremena, sazna}e... Ne mogu im odmah svere}i...
MIKA: Znam.
ESAD: Kad zna{, za{to onda o tome govori{?
MIKA: Zato {to mi je }a}a staro sumwalo.
ESAD: A {ta ima da sumwa!?
MIKA: E, jesi neki!
Esad naglo ustade iz kreveta. Zapali cigaretu.
Stoje vremena 185
MIKA: [ta ti bi!? Svi stari qudi su takvi. I u ogledalu kadse vide, sumwaju da su to oni... Joj kako me gu{i taj dim.Molim te ugasi je.
Esad otvori prozor. Baci poluispu{enu cigaretu.
7. DORU^AK
Prostor pred Jankovom ku}om. Sli~an je onom kao kad je ku}agorela, samo {to je sada ispred ku}e izniklo pet visokih jela.Ispod jedne od wih je sto. Za stolom su Janko i Mika.
JANKO: Ima dva sata kako je oti{’o!... Mo`e negdje zbasati.Trebalo je da po|e{ s wim.
MIKA: Ne boj se tata... Zna se on snalaziti. Zna{, on We-ma~koj, svako jutro, bilo da je ki{a, sunce, snijeg,odlazi u {etwu... Nedjeqom ga i po nekoliko satinema.(Pauza)A ja nisam mogla. Brzo se zamaram.
JANKO: Dijete, reci ti meni, |e se vi na|oste?... Zar tamo ba{nijednog Srbina nije bilo?... Ili bar da si se za nekogNijemca udala. Mogla si, lijepa si, i nisi nepismena...
MIKA: Bo`e, }a}a, kako mo`e{ tako!? Je li on tebi smeta?
JANKO: Ne.
MIKA: Pa za{to me onda to pita{?...
JANKO: Onako...
MIKA: Zato {to je musliman?
JANKO: Ni to mi toliko ne smeta.
MIKA: Onda ni{ta ne shvatam... Esad je dobar ~ovjek. I jawega, dragi moj }a}a premnogo volim... ^ini mi se daod kada sam s wim, nikad nisam bila sre}nija.
JANKO: A ja zbog wega cjelu no} nisam spavao. Ja sam se wega,}eri moja mila, upla{io.
Dolazi Mara. Donosi kafu.
186 Stojan Srdi}
MARA: (Spu{taju}i poslu`avnik na sto)[ta to bolan govori{!? Pu{ti dijete na miru. Miko,ne slu{aj ga... Izlapio je... Svakim danom je sve gori igori... Niko i ni{ta mu ne vaqa... ^ak ni ja.
JANKO: E, ima da me slu{a. Sre}o moja, jê da ti je on mu`, a i daga kao {to ka`e{, voli{... mo`da i on tebe voli,ali... Miko, dijete moje, on nas, pogotovo mene mrzi!...Ne znam za{to, ali tako je. Vidio sam to sino}, ~imste do{li...
MIKA: ]a}a...
JANKO: Ja govorim samo ono {to osje}am... ^uvaj ga se...
MARA: On je otac tvog unu~eta, ~ovje~e!... Ne govori tako.
JANKO: Ma, mo`e on biti i otac samom bogu, ali od wega }emozlo do`ivjeti!
MIKA: (Briznu u pla~)Kako mo`e{!? Ni{ta nije uradio. Da sam znala da}e{ biti takav, da }e ti smetati, nikad ne bismo nidolazili... On mi je sve...
MARA: (Miluje Miku)Djete moje milo, nemoj... Janko, de ostavi je.
JANKO: Presta}u, ali upamtite {ta sam rekao... ^uvaj ga se.(Pauza)Trebalo je ranije, a ne sada da ti ka`em da nikakavbrak izme|u wih i nas nije uspio, pa ne}e ni va{. Umje{anim brakovima nema sre}e. Pogotovo s wima.Oni su za nas zlo. Ne zna{ kad }e ti no` me|u rebra.Wihova je sudbina da nas koqu...
Mika ne mo`e da savlada pla~.
MARA: Janko, ~ovje~e bo`iji, prestani! O}e{ da pobaci...Gori si od najgoreg Tur~ina. Ni najcrwi du{man joj nebi reko to {to joj ti govori{... De, milo moje, pre-stani i ne misli o ovome... Eno Esada. Vra}a se. Nemojmu ni{ta govoriti... Ni }a}i ne zamjeri, rekla samti... starost ga i nemo} ubi...
MIKA: (Prestaje sa pla~em)Dobro... Ali, }a}a, ko boga te molim, nemoj vi{e.Wega ko i vas volim. Wega mo`da i vi{e. Pored vas,on mi je jedino {to imam.
Stoje vremena 187
JANKO: (Miluju}i je)De, uredi se.
Mara ulazi u ku}u. Ubrzo se vrati donose}i jelo. Pristi`e iEsad.
ESAD: (Miki)[ta ti je!? [to si plakala?
MIKA: Onako... Ne{to me stiglo... ma, bez veze...
Ustade i utr~a u ku}u. Za wom ode Mika. Esad nevoqno sede prekoputa Janka.
ESAD: [ta joj je?
JANKO: Ma ni{ta. @ensku je lako zaplakati... I, kako ti se~ine ove na{e vrleti? Bi li mogo `ivjeti ovdje?
ESAD: (Ma`u}i kajmak preko hleba)Ne znam...(Pauza. Zagleda pove}i no`)Od ~ega je pa je ovako o{tar!?
JANKO: Od kose... Sam sam ga pravio.
ESAD: Vidi se... Za{to malo svjeta ovdje ima!?
JANKO: Rodili se u pogre{no vrijeme. U pogre{no vrijeme upogre{noj zemqi.
ESAD: (Preko zalogaja)A!!! Ovo ba{ nisam razumio.
JANKO: Pa to i jeste te{ko razumjeti, a pogotovo onome ko senije rodio u Bosni i u woj nije `ivio.
ESAD: Za{to!?
JANKO: Zbog |avola i wegovih slugu.
ESAD: Govori{ u zagonetkama.
JANKO: Nema zagonetki sinko moj... \avo, ili sam Gospod,otac wegov, ovu zemqu, ovu Bosnu su iz zajebancijestvorili. Od kad se za wu zna, u woj nije bilo slobode,ali je zato puna bijede, sirotiwe, kra|a... la`i...klawa.
ESAD: Do sada nikoga nisam ~uo da tako o svojoj zemqigovori!
JANKO: Zato {to je u ovoj Bosni, i u ovoj cijeloj jebenoj zemqila`ni mir... Dodu{e, dugo ve} traje, ali je la`ni...
188 Stojan Srdi}
ESAD: Ne znam i nisam ba{ siguran da je tako... Gledaju}i ovabrda, ove {ume... nigdje ovakvog mira nisam vidio...(Smeje se)Mada, ja sam jo{ mlad pa mo`da mnogo toga nisamdo`ivio...
JANKO: Mom~e,(Pauza)Izvini {to te tako zovem, jo{ ne mogu da naviknem dasi mi zet, i da mi se {}er tako naglo udala... sve ovo{to sam ti rekao je istina, a ti se more{ sa mnom{prdati koliko o}e{...
ESAD: Ma, nisam imao takvu namjeru... Ali, ~udi me da takogovori{... Koliko znam, a i sve ono {to ~itam, Jugo-slavija je zemqa za primjer kako su u woj rje{enime|unacionalni odnosi.
JANKO: Strah.
ESAD: Molim!!!
JANKO: Sve je to zbog straha, sinko moj... Da se zlo od prijetriest godina ne ponovi.
ESAD: Slabo znam o tome.
JANKO: I boqe je... Jer, ponovi li se, bi}e gore no {to je ikadbilo... Do}i }e do osveta... Sveti}e se svi.
ESAD: Koji svi? Vaqda se svete samo oni kojima je nekostradao.
JANKO: Tako bi trebalo, ali u ovoj zemqi, a ponajvi{e uBosni, prvo }e se svetiti oni koji ~eteres’ i prve nisudovr{ili posao, a ako pre`ive, poslije oni koje tispomiwe{...(Pauza)Zato je malo svijeta ovdje. [to je moglo pobjeglo jeboje}i se nekog sjutra{weg dana
ESAD: A ti se ne boji{?
JANKO: Ja se nemam ni ~ega, ni koga bojati...
ESAD: Da li je ba{ tako?
JANKO: E sada ja tebe ne razumijem!
ESAD: I ti si u ratu bar nekog zaklao?
JANKO: Ubio jesam, ali nisam zaklao...
ESAD: To je isto.
Stoje vremena 189
JANKO: [to se postradalog ti~e jeste... Ali, {to se qud-skosti ti~e, nije... Ubijao sam jer sam morao da sebranim da bih ostao `iv... A oni {to su klali, to suradili iz drugih, samo wima znanih razloga.
Esad se iznenada nasmeja. Ustade i u|e u ku}u. Janko je zgranut.Nekoliko trenutaka sedi, potom polagano ustaje. Nasloni se najednu jelu.
JANKO: Bo`e, Miko, koga li si mi to u ku}u dovela?(Pauza)Izgleda samog |avola!?(Pauza)Samo kojeg i ~ijeg, to ne znam!
8. KREVET
Esad obu~en le`i na krevetu. U ruci dr`i fotografiju kojunetremice posmatra.
ESAD: (Un. monolog. Sme{ka se)Babo, da sam htio, mogo sam ga za stolom... No` prekovrata, ili u onu grbu... Ma, malo je falilo... Dobro jeda nisam, jer ne bih mogao pobje}i... Ne `ive samo`ene ov|e... Stigli bi me, a to bi onda bilo kao dani{ta nisam uradio... Moram ostati `iv i sina kojegmi Mika rodi, moram da nau~im svemu ~emu sam janau~en... Ma... golim rukama }u ja wega... Babo, onda }ecjeli svijet biti moj... Kad se osvetim bi}u slobodan.Bi}u kao ptica.
9. PRED RU^AK
Mika i Mara u dvori{tu za astalom. Na stolu bokal, pe{kir...
MIKA: Ove jele su ba{ izrasle... Visoke, vitke...
MARA: [to Esad ne ustaje!?
MIKA: Opio ga ovaj vazduh.
MARA: Ovako lijepo jutro ne vaqa prespavati.
MIKA: Ma, neka ga... A gdje je tata?
190 Stojan Srdi}
MARA: Kosi.
MIKA: Zar danas, u nedjequ!?... Da to nije zbog mene i Esada?
MARA: Za{to zbog vas, dijete moje!?
MIKA: Pa nekako se ~udno pona{a... Od onog dana, od kad samplakala, }utqiv je... ^ini mi se, {to se Esad vi{eodoma}uje, da se }a}a udaquje i osamuje...
MARA: Grije{i{. To ti je kod wega kao lo{ i dobar dan.Nikad ne zna{ kada }e se nasmijati, a kada }e teprekorno pogledati... A, bilo nedjeqa ili obi~an dan,kositi se mora. Zaboravila si da se ov|e vrijeme za~aspromjeni. Svaki lijep dan se mora ugrabiti...
MIKA: Voqela bih da je tako...
MARA: Nemoj kao prije neki dan... Ja ti nisam Janko. Dijete,mene samo tvoja sre}a interesuje i da to {to nosi{zdravo rodi{...
Na vratima ku}e se pojavi bunovan Esad. Prilazi im. Mika mu izbokala poliva da se umije.
ESAD: (Bri{u}i se)Gdje je Janko?
MIKA: Kosi.
ESAD: Danas! U nedjequ?
MARA: Mora.
ESAD: (Ostavqa pe{kir na sto, mokrim rukama prolazikroz kosu)A, gdje?
MARA: Doqe, u Barama.
ESAD: Gdje je to?
MARA: Eno, tamo... doqe.(Pokazuje)A eno i wega... On je ona ta~kica {to se wi{e, austvari zamahuje kosom. Eto, to je on... ^ini se blizuje, a u stvari, do tamo je pô sata dobrog hoda.
ESAD: Kada }e do}i?... Ovaj, ho}e li dolaziti na ru~ak?
MARA: Ne}e... Koscima se jelo nosi...
ESAD: Koliko vidim, on je sam?
Stoje vremena 191
MARA: Da {ta je ve} sam... Nego, to se tako veli...(Gleda u kratku senku stola)Jo{ malo pa je vrijeme da mu se nosi.
ESAD: Ja }u...
MARA: A!?
MIKA: Vala, ba{ bi i mogao... Taman da mu i malo pomogne{...
MARA: Zar zna da kosi?
MIKA: Zna... Ih, samo da zna{ koliko je pokosio travwakakod bogatih [vaba.
MARA: E, ba{ }e mu biti drago...
ESAD: Meni jo{ dra`e... Ho}u da mu doka`em da sam vrijedan“va{e” Mike.
MARA: Esade, ti se nama ne mora{ dokazivati. ^im je onatebe izabrala, ti ondak vrijedi{ tri careva grada...Ve} smo se po~eli bojati da }e ostati sama...
ESAD: ^ovjek nikad nije sam... Uvjek se neko na|e da bar kafus nekim popije.
Mara se osmehnu i u|e u ku}u. Esad do|e do Mike.
MIKA: Kako se ti zna{ umiliti, mili moj bo`e...
ESAD: Moram... A, moram se i tvom ocu pribli`iti. Sum-wi~av je kao da u meni ko zna koga vidi.
MIKA: Ma pusti ga. On sumwa u sve. Ponekad mi se ~ini davi{e vjeruje u{ima no o~ima...
ESAD: E, to si ba{ dobro rekla.
Dade joj ru~nik. Sede za sto. Pripali cigaretu.
Dolazi Mara i donosi mu kafu.
MARA: Dok ti popije{ kavu i ispu{i{ cigaru, ja }u svespremiti.
MIKA: I ja bih s tobom... Nisam bila u barama i ne pamtim.
ESAD: Ostani tu, i pri~aj sa materom... Nije ti ba{ potrebnoda po ovolikoj vru}ini doqe, pa vamo i}i... [ta bi dati se slo{i? Ja }u biti tamo sat-dva i eto me...
MIKA: Pa re~e da }e{ mu pomo}i?
ESAD: To si ti rekla, a ne ja...
MIKA: Bo`e, kakav si...
192 Stojan Srdi}
ESAD: De, naravno da }u mu pomo}i...
MIKA: Ba{ voli{ da me sikira{.
Iz ku}e izlazi Mara. Daje Esadu zave`qaj sa hranom.
MARA: Stavila sam i za te...
10. NADA I STRAH
Kereuhova kr~ma. Dan je, a u mraku je. Kereuh za stolom prelistavanovine.
KEREUH: (Un. monolog)Ni|e ni{ta ne pi{e. Mo`da se zaletio? Mo`da up-la{io? Ne po`uri li, onaj }e ga {ejtan poznati...Poznade li ga, ili prozre, ajme onda... Sve }e pro-pasti.
11. RU^AK I SMRT
Beskrajna livada kroz koju vijuga potok. Deo livade je poko{en.Janko kosi tik uz potok. Sagnutom, grba se jo{ vi{e isti~e. ^ujese kreket `aba.
JANKO: (Un. monolog)Smije mi se. U mojoj ku}i mi se smije! Samo ne znamza{to... Da, da... E, Miko moja on je meni poznat... Samo(Duga pauza)se ne merem sjetiti ~iji je... Davno je to bilo...
Staje sa ko{ewem. Bri{e kosu travom. O{tri je. Odjednom pre-stade. Gleda put sela.
JANKO: (Nastavqa)[ta }e on vamo!? Na Svetu nedjequ kosim, samo da gane gledam, a wega, eto za mnom. [ta li ono nosi? Jelo...Za{to ga ona nije dowela, nedjequ joj ovu dana{wu?Dolazi da mi se opet smije... E, ne}e... Vi{e ne}e.Pritegnu}u ja wega... Kaza}e on meni ~iji je. ^ije liono ruke i o~i ima.
Posveti se o{trewu, pa ko{ewu, ~esto pogledjuju}i put Esada.
Stoje vremena 193
JANKO: (Nastavqa)A, mo`da sam ja umislio i mo`da grije{im? Mo`da mise samo ~ini? Ma da... To je to; ostario sam... poludio...Da. Nas dva `ivimo u dva svijeta. On u svome, ako ’o}emore i da laje i da svakom sva{ta ka`e, a ja u ovomsvom, ni disati kako ’o}u, ne mogu... Skoro da sam izanijemio...(Osmehnu se)Briga je i wega, i Miku za ovu zemqu i za nas... Brigawi i za Srbe, ’Rvate, muslimane... Oti{li su |e im jeboqe i |e nema nevoqa. Svi su oti{li. Uvjek }e bititako. U bijedi ostaju samo oni koji su na muku nau~ilii koji osim muke ni{ta drugo i ne znaju.
Uskoro se pribli`i i Esad. Na drugoj obali je potoka. Gleda gdeda ga pregazi. Janko prestaje sa ko{ewem.
ESAD: Nosim ru~ak...
JANKO: Tamo, kod onog kamewa je gaz.
Esad krenu kuda mu je Janko pokazao. Janko pere ruke u potoku.Sede na otkos. Pripaquje cigaretu. Povukao je dim-dva, i do|eEsad. Spusti zave`qaj sa hranom ispred Janka.
JANKO: Za{to to Mara nije dowela?
ESAD: Sâm sam htio... Ne volim da sam sjedim sa `enama.
JANKO: Ni ja.
Janko razmotava zave`qaj.
JANKO: [to je ovoliko poslala!? Tri se dobra kosca odovolike `rane mogu najesti.
ESAD: Poslala je i za te, i za me.(Razgledaju}i okolinu)Ovdje je preqepo.
JANKO: Samo kad gleda{... Nego, ostavi qepotu ve} sjedi ijedi.
Janko gasi cigaretu. Esad sede. Jedu. Janko polagano, a Esad brzo,nervozno.
JANKO: (Punih usta)[to tako jede{!? Polako bolan... Cijeli dan je prednama...
Esad poku{ava da se smiri. Ti{ina je. Poj ptica, zrikavci, kre-ket `aba je sve {to se ~uje. Esad naglo prestaje sa jelom.
194 Stojan Srdi}
ESAD: Vaqda se ne quti{ na me?
JANKO: A za{to bih se qutio?
ESAD: Pa {to sam se prije neki dan smijao kad si pri~o o`ivotu ovdje i o ostalom...
JANKO: Jok... Imao si pravo. One pri~e nisu tvoja briga. Onesu za one koji su ih stvarali.
ESAD: (Ustaje)Mogu li malo ja da kosim dok ti jede{?
JANKO: Zna{ li?
ESAD: Znam...
JANKO: Onda kosi, samo ne zapiwi. Ova barska trava brzozamara.
Esad uzima kosu ispod otkosa. Zagleda je. O{tri je, jednom dvaputa....
JANKO: Bogme, vje{to to radi{... O{tri{ boqe no ja...
Esad pri|e Janku.
ESAD: (I daqe o{tri kosu)A, tek }e{ vidjeti kako kosim.
JANKO: Bi}e mi drago... Bar neko da mi pomogne... Nego,premnogo je o{tri{...
ESAD: Neka... I sam zna{ da kosa nikad nije dobro nao-{trena.
JANKO: Ja je nikad tako nisam o{trio.
ESAD: Ni ja za travu. Sad je o{trim za te!
Janko se zagrcnu. Komad mesa u jednoj i komad hleba u drugoj ruciispado{e.
JANKO: [ta re~e!?
Esad stoji ispred Janka sa podignutom kosom.
ESAD: Rekoh, o{trim je za te... Za tebe zbog mog babe Alije imatere Azre... Zbog Mujage, Yafera, Mehe... zbog svihkoje si na onaj svijet poslo...
JANKO: (Jetko se nasmeja)Da, da... Sad znam ~ije ruke i o~i ima{... Sad...
ESAD: Od kad sam prohodao i sazno za te, ovu sliku i ovajtrenutak ~ekam... Eto, samo da zamahnem i gotov si.
Stoje vremena 195
JANKO: Pa hajde. Zamahni... [ta ~eka{? Ne premi{qaj se! Nepremi{qaj se zbog svega {to se ponavqa i {to }e seponoviti... Ajde, uradi i ti ko {to je i ujak ti Mujaga.I on je moje za sofrom, sa svetim hqebom u ruci zaklo.Prije no {to zamane{ i ne skrati{ me za glavu, samoda ti reknem da se ne}e{ usre}iti! Ne}e{. Ni tvojbabo Alija nije imao sre}e. Pobiv{i sve tvoje, iprevariv{i Azru... stradao je.
ESAD: Ne zovi je tako...
JANKO: Nekad davno, trebala je da se uda za me... ali eto, takvikao ti ili kao wen brat...ili kao tvoj }a}a sve su navjeki vjekova upropastili.
ESAD: Ni rije~i vi{e...
JANKO: Samo da zna{, zavr{io je na smetli{tu k’o svako|ubre...
ESAD: Moj babo nije |ubre.
JANKO: (Po~e da se smeje)[ta je! Trese{ se... Od straha il’ od sre}e...
ESAD: (Siknu)Sikter!
JANKO: (Jo{ ja~e se smeje)I }a}a i ujak su u tebi...
ESAD: (Di`e kosu)Prkosi{, ili te je strah!
JANKO: (Prestaje da se smeje)Ni jedno ni drugo, {tene jedno. E, Miko moja, jadimoji...(Masne ruke bri{e o poko{enu travu)[ta je zlu o zlu pri~am!? Zamahuj! Moje je pro{lo.Davno, davno sam ja umro... Zamahni i prepolovi me,prepolovi, sinko moj.
ESAD: I ho}u!(Kriknu)I ho}u.
Zamahnu. Jankova glava pade ispre wegovih nogu. Esad zamahnu jo{jednom i prepolovi Jankovo bezglavo telo. Baci kosu.
Nekoliko trenutaka je gledao be`ivotno telo, a zatim se uzglasan smeh dade u beg.
196 Stojan Srdi}
12. TA^KA
Sunce samo {to nije za{lo. Razne ptice i muve nadle}u mrtvotelo. Mara, za wom Mika, a za wima nekoliko `ena, staraca iponeko dete tr~e ka mrtvom Janku.
MARA: (Kroz kukwavu)Narodeee, eno ga... Letite za wim! Eno ga tamo... ispod{ume... Eno ga... On je ona ta~ka koja se pomi~e...nestaje... Letite... Ne dajte zlu da bje`i... Iz grupe seizdvaja Mika i krenu ka {umi.
MIKA: Esade, Esade moj!... ^ekaj me... ^ekaaaj...
Potr~a. Najednom klonu. Po~e da se previja. Uskoro se za~u pla~deteta...
KRAJ DRUGOG DELA
Stoje vremena 197
EPILOG 1992.
Mika kle~i na podu. Pla~e. Je~i. Nad wom stoji Mihajlo. U rucimu je pi{toq kojeg je prislonio sebi na ~elo. Za vreme ove scenetelefon nekoliko puta zvoni.
MIKA: Sine, nemoj... Ti nisi ni{ta kriv... Niko sada nijekriv... Krivo je vrijeme onda{we i nesre}a na{a.Nismo jedini. Hiqade i hiqade ovakvih sudbina je uovoj jadnoj zemqi bilo. Na{a nije ni{ta posebno. Eto,samo se izmje{ali...(Pauza)Javi se...(Pauza)Mo`da te Viki zove...
MIHAJLO: (Odmahuje rukom. Zvowava prestaje)Pa smo se ubijali izme|u sebe. To vi{e ne}e bititako. Bar }u ja u na{oj porodici prekinuti ovo. Jane}u ni na ~iju stranu.
MIKA: (Grli ga oko nogu)Ne govori tako.
MIHAJLO: (Telefon ponovo zvoni)Dosadna je.(Zagleda pi{toq)Baba Mika ga je slabo krila... Jo{ kad sam prohodao,znao sam gde je...(Pauza)Ka`e{ Esada, ovaj... oca su tek poslije dva dana uhva-tili.
MIKA: Da... Uhvatili i ubili... Zlotvori, mogli su mu su-diti...
MIHAJLO: Ti wega jo{ `ali{!?
MIKA: Da. On mi je bio sve... Jedino sam wega pored majke ioca voqela...
MIHAJLO: A {to je ubio bespomo}nog dedu to ti ni{ta nijezna~ilo?
MIKA: Sine moj...(Sklup~ava se oko wegovih nogu)za to sam ga mrzila, i ja bih mu sudila da sam ga stigla,a za ono {to je mene pravom `enom na~inio i tebe mipodario, volim kao boga...
198 Stojan Srdi}
MIHAJLO: Molim te, kako mo`e{ biti tako dvoli~na!?
MIKA: Ti to ne razumije{... @ensko srce se ne razumije... izato je `ensko srce pa}eni~ko.
MIHAJLO: Za{to ja tebe slu{am!? Glupo je slu{ati takve stva-ri... Glupo je `iveti nakon ovakvog saznawa... Sve jeglupo mama. Sve...
MIKA: Ni{ta nije glupo, Mihajlo moj. Ni{ta... Da nije biloovakvih stvari, ne bi bilo ni `ivota... Ne bi bilo nisvijeta... Svijet se sinko moj iz muke stvara i obnavqa.
MIHAJLO: Ne `elim takav svijet. Ne `elim da u~estvujem uwemu... Ne}u da bilo kom naudim...
MIKA: (Uvijaju}i se i daqe oko wegovih nogu)Kome da naudi{, dijete moje milo!? Kome?
MIHAJLO: Opet je rat mama... Vidi{ kako se gine i u Hrvatskoj iu Bosni... I mene }e uskoro pozvati...
MIKA: Ako te pozovu, nemoj i}i... Ne mora{... Ne mogu tenatjerati...
MIHAJLO: Gotovo je majko. Nakon svega {to si mi rekla, sve jegotovo... [ta god da uradim, ne}e vaqati... Iako drugine znaju ko sam i ~iji sam... Znam ja...(Pauza. Telefon zvoni.... Prestaje)Majko, skloni se... Ne vredi da me moli{... Moj `ivotvi{e nije ni{ta...
Mika ga jo{ ~vr{}e ste`e i obgrli. Rida. Mihajlo zadenu re-volver za pojas i sagnu se. Poqubi Miku u ~elo.
MIHAJLO: Maj~ice moja... Nisi ti kriva. Nisi.
U tom momentu se otvori{e vrata. Sva zajapurena utr~a Vio-leta.
VIOLETA: Gde si bre?... Ceo dan te zovem... Samo tebe ~ekamo...
Ugledav{i Miku na podu kako pla~e i sagnutog Mihajla nad wom,Violeta se zgranu i protrnu kad je Mihajlo mrko pogleda.
VIOLETA: Oprosti... Je li teta Mika dobro?
MIKA: (Ustaje. Bri{e lice)Jesam...
VIOLETA: (S olak{awem)Ide{ li?
Mihajlo dugo gleda u wu pa u majku.
Stoje vremena 199
MIHAJLO: Da... Idem... Sa~ekaj me sa mamom u kuhiwi... Mama, dokse ja spremim, skuvaj nam kafu.
Violeta izlazi iz sobe. Mika je nepoverqiva... Ne}e da iza|e.
MIHAJLO: (Revolver iz pojasa stavqa u fioku. Gleda u majku.Sme{ka se)Ne boj se. Ne}u, ne}u sada... Re~e ti da “vremena stoje”.
MIKA: Da!
MIHAJLO: Pa onda, i moja smrt mo`e da sa~eka...(Pri|e, poqubi je)Jer, opet je rat mama. Bori}u se...
Mika ga samo pogleda, a potom zagrli oko struka, ste`e i na-sloni glavu na wegova prsa.
MIKA: ([apatom)Za koga i za {ta, sine?
MIHAJLO: Ne znam mama... Ne znam.
KRAJ
200 Stojan Srdi}