MIKROEKONOMIJAPREDAVANJA 1 Prof.dr Jovo Jednak

Via poslovna kola Novi Sad

TA JE EKONOMIJA? EKONOMIJA

je nauka koja se bavi prouavanjem ljudskih potreba i elja, njihovim koordiniranjem, mehanizmom donoenja odluka, drutvenim obiajima, te politikim odnosima u drutvu.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

2

TA PROUAVA EKONOMIJA? Ekonomija

prouava kako drutva koriste oskudne resurse da bi proizvela korisne robe i usluge (dobra) raspodelila ih meu razliitim ljudima. EKONOMIJA je nauka IZBORA.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

3

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

4

EKONOMIJA je nauka o

zadovoljenju ELJA ...

elje su neograniene

to ukljuuje potronju dobara i usluga

Ovo zahteva IZBOR ...

to znai da sva ekonomska dobra imaju

OPORTUNITETNI TROAK

koji se proizvode sa OGRANIENIM RESURSIMA

Resursi su ogranieni (njihova ponuda je ograniena)Mikroekonomija 5

prof.dr Jovo Jednak

EKONOMIJA

Ekonomska analiza je podeljena u dve celine: makroekonomsku analizu i mikroekonomsku analizu.

MAKROEKONOMIJA se bavi prouavanjem ekonomije kao cjeline. Ona se bavi problemima: inflacije, nezaposlenosti, poslovnih ciklusa, ekonomskog rasta, platnog bilansa, investicijama itd.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

6

EKONOMIJA MIKROEKONOMIJA

se bavi prouavanjem individualnog izbora i istrauje koje ekonomske snage utiu na taj izbor. Koliina proizvodnje (proizvod i/ili usluga) jednog preduzea. Cena pojedinanog proizvoda ili usluge. Dohodak pojedinca ili domainstva. Zaposlenost pojedinca i sektora.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

7

MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA MAKROEKONOMIJA

i MIKROEKONOMIJA su meusobno povezane, utiu jedna na drugu. Ne postoji otro ogranienje. Neka preduzea ostvaruju vee i bolje rezultate nego pojedine zemlje.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

8

POZITIVNA I NORAMATIVNA EKONOMIJA Kako

bi se izvrilo razgranienje izmeu subjektivne i objektivne analize, ekonomisti dele ekonomiju na: Pozitivnu ekonomiju Normativnu ekonomiju.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

9

POZITIVNA EKONOMIJAPozitivna ekonomija prouavanje ta je i kako funkcionie ekonomija. Cilj ove ekonomije da proui kako drutvo stvara odluke o potronji, proizvodnji, raspodeli i razmeni roba i usluga. Istovremeno objanjava i zato privreda radi tako kako radi, a doputa i predvianja o tome kako privreda reaguje na promene.

(Tvrdnje koje pokuavaju da opiu svet kakav jeste )

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

10

NORAMATIVNA EKONOMIJA Normativna

ekonomija prouava koji bi to ciljevi ekonomije trebali biti. Zasnovana na linom proraunu miljenja. (Tvrdnje koje pokuavaju da objasne kakav svet treba da bude.)

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

11

Pozitivna ekonomija

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

12

Normativna ekonomija

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

13

EKONOMSKI MODELI

Ekonomski model predstavlja pojednostavljenu sliku stvarnosti i istovremeno logian skup pretpostavki pogodan za svrhu analize. Matematiki prikaz odnosa izmeu dvije ili vie varijabli (varijablja je stepen ili mera promjena u vremenu ili opaanjima). U ekonomskim modelima razlikujemo: ENDOGENE i EGZOGENE varijable. ENDOGENE varijable proizilaze iz samog modela, njim su odreene i predstavljaju njegove izlazne elemente. (prikazane na kordinatama osama grafikona) EGZOGENE varijable su promenljive koje se unose u model. (mere fiskalne i monetarne politike, cena nafte, investiciona klima...)

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

14

EKONOMSKI MODELI

EGZOGENE VARIJABLE EKONOMSKI MODEL

ENDOGENE VARIJABLE

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

15

GRAFIKONI, KRIVE I JEDNAINE ta

je dijagram?

Grafiki prikaz koji pokazuje kako se dva ili vie skupova podataka ili varijabli odnose jedan prema drugome. Pregledni prikaz nekog ekonomskog problema.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

16

Od tabele do grafikona (dijagrama)Cijena (P)Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X A B C D E Cena proizvoda X 60 50 40 30 20 Kolicina proizvoda 8 10 12 14 16

60 50 40 30 20 10 0 2 4 6

A B C D E

8 10 12 14 16 Koliina (Q)

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

17

Odnos izmeu varijabliIndirektan odnos (negativan linearni odnos): Kada X raste, Y pada Kada X pada, Y raste Direktan odnos (pozitivan linearni odnos): Kada X raste, Y raste Kada X pada, Y pada

y

y

xprof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija

x18

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI

Granica proizvodnih mogunosti je jednostavan ekonomski model koji pokazuje neke od vanijih ekonomskih principa. Granica proizvodnih mogunosti predstavalja maksimalan nivo proizvodnje ekonomije koji se ostvaruje angaovanjem raspoloivih faktora (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti. Pretpostavke: Da su inputi konstantni u kratkom periodu. Da ekonomija proizvodi samo dva dobra: automobile i raunare. Da postoji potpuno iskorienje kapaciteta, tj. puna zaposlenost

Kriva GPM pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka taka na krivi pokazuje odreeni broj raunara i odreeni broj automobila).

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

20

Granica proizvodnih mogunostiAlternativne mogunosti proizvodnje

Mogunosti

Hrana Automobili (hiljade (hiljade tona) tona) 0 1 2 3 4 5 150 140 120 90 50 0

A B C D E F

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

21

Granica proizvodnih mogunosti

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

22

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTIKolicina raunara C 3000 2200 2000 A B Efikasne take

Nemogua taka

prof.dr Jovo Jednak

0

600

Mikroekonomija

700

1000

Kolicina automobila

23

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTIKolicina raunara C 3000 2200 2000 A B Efikasne take

Nemogua taka

prof.dr Jovo Jednak

0

600

Mikroekonomija

700

1000

Kolicina automobila

24

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTIKolicina raunara C 3000 2200 2000 A B Efikasne take

Nemogua taka

D Neefikasna taka 0 600 700 Kolicina automobila

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

1000

25

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI OPORTUNITETNI TROAK

Kolicina raunara 200 raunara / 100 automobila = 2 raunara za 1 automobil

3000 2200 2000 A B

+100 automobila

-200 raunara

prof.dr Jovo Jednak

0

600

Mikroekonomija

700

1000

Kolicina automobila

26

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI OPORTUNITETNI TROAK

Kolicina raunara

3000 2200 2000 A B

Troak1automobila =2raunara

prof.dr Jovo Jednak

0

600

Mikroekonomija

700

1000

Kolicina automobila

27

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI EKONOMSKI RAST

Kolicina raunara 4000

Novatehnologijapomeragranicu proizvodnihmogunosti

3000

prof.dr Jovo Jednak

0

1000 Mikroekonomija

Kolicina 1300 automobila

28

GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI EKONOMSKI RAST

Kolicina raunara 4000

3000 2900 A 2000

B

prof.dr Jovo Jednak

0

700 850 1000 Mikroekonomija

Kolicina 1300 automobila

29

PPF i granina stopa tansformacije

PPF ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna koliina hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom sluaju re je o graninoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. MRT meri koliko se automobila moralo odrei da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.Mikroekonomija 30

prof.dr Jovo Jednak

PPF i granina stopa tansformacije

Pomerajui se niz granicu proizvodnih mogunosti, poveava se i MRT. kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. U taki C produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u taki C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odrei jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

31

PPF i granina stopa tansformacije

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

32

PPF i granina stopa tansformacije

prof.dr Jovo Jednak

Kada je MRT niska, tada je odnossrazmera graninog troka proizvodnje hrane (MCH) i graninog troka proizvodnje automobila (MCA) nizak. Nagib PPF meri granini troak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj taki niz granicu proizvodnih mogunosti (B, C', C:D', D:E) vai sledea relacija: MRT = MCA/ MCHMikroekonomija

33

PPF i efikasnost privreda Dobra

moraju biti proizvedena u onim koliinama koje e potroai biti volji da kupe. MRS koja nam govori koju koliinu jednog dobra je potroa voljan rtvovati da bi dobio vie drugog dobra.prof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 34

PPF i efikasnost privredaU

prof.dr Jovo Jednak

naem sluaju granina stopa supstitucije hrane za automobile jeste koliina automobila koju su pojedinci spremni rtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. U isto vreme granina stopa substitucije meri troak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila.Mikroekonomija

35

PPF i efikasnost privreda Ekonomija

efikasno proizvodi ako za svakog kupca vai sledea relacija: MRS = MRT.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

36

PPF i efikasnost privreda

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

37

Granica proizvodnih mogunosti, ekonomski rast i granina stopa sustitucije.(a) Siromana zemlja (b) Razvijena zemlja

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

38

Granica proizvodnih mogunosti, ekonomski rast i granina stopa sustitucije.(a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

39

Oportunitetni troak Izgubljena

mogunost za drugim dobrom, zato to smo se odluili da prvo (ne moemo jedno i drugo), zove se oportunitetni troak. Oportunitetni troak predstavlja proputenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

40

Oportunitetni troak

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

41

OPORTUNITETNI TROAKOGRANIENI DOHODAK Morate da izaberete

KNJIGA

ILI

CD

Va IZBOR je CD

OPORTUNITETNI TROAK je KNJIGA koju niste izabrali

OPORTUNITETNI TROAK = proputena (neizabrana) mogunostprof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 42

Opadajui prinosi

J e d in iprof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 43

Opadajui prinosiUinak tehnologije naspram zakona opadajuih pinosa

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

44

Produktivnost rada Prosean

proizvod koji pokazuje obim i koliliinu proizvodnje po jedinici inputa rada.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

45

Produktivnost rada

Produktivnost rada se poveava po osnovu: rasta fonda kapitala ili tehnolokih promena.

Veza izmeu produktivnosti rada i ivotnog standarda.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

46

TRITE

ta je trite?

TRITE

Skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih ili potencijalnih meusobnih delovanja odreuju cenu proizvoda ili grupe proizvoda.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

48

Trite Ekonomisti

se esto bave definisanjem trita: koji bi kupci i prodavci trebali biti ukljueni u odreeno trite. odnosno Odreivanje kupaca, prodavaca i raspona proizvoda koji bi trebali sainjavati odreeno trite.prof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 49

Trite

ARBITRAA

in kupovine po nioj ceni na jednom mestu i prodaje po vioj ceni na nekom drugom mestu. Primer cena zlata u Njujorku, Cirihu i Dubaiju

TRINA CENA

Cena koja prevladava na konkurentnom tritu. Cena proizvoda zlata, penice, knjige, deterdenta...

VELIINA TRITA

Granice trita u geografskom smislu i u smislu asortimana ili grupa proizvoda koji se proizvode i prodaju na tom tritu.

Beogradsko trite dizela, Trite stanova u Novom Sadu

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

50

Realne i nominalne cene NOMINALNA

CENA

Apsolutna cena dobra, nekorigovana za inflaciju cena dempera u avgustu je bila 3000 dinara

REALNA

CENA

Cena dobra u odnosu na pokazatelj agregatnog nivoa cena Cena korigovana za inflaciju Cena dempera u septembru je bila 3150 dinara (inflacija u septembru je bila 5%)

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

51

Realne i nominalne cene INDEKS Njime

POTROAKIH CENA

Pokazatelj agregatnog nivoa cena

se meri kako se troak trine korpe koju kupuje tipini potroa u nekoj baznoj godini menja tokom vremena. Procentna promena indeksa potroake cene izraava inflaciju u privredi.

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

52

Makroekonomski model krunog toka u zatvorenoj privredi.ROBE I USLUGE

POTRONJA (izdaci za robu)

DOMAINSTVA DOHODAK FAKTORA PROIZVODNJE (plate, rente, profiti)

PREDUZEA

FAKTORI PROIZVODNJE (rad, zemlja, kapital)

Slika br. 5-2. Kruni tok makroekonomskih aktivnosti u zatvorenoj privredi Donji deo slike ilustruje kruni tok inputa proizvodnje: rad, zemljite i kapitalna dobra od domainstava prema preduzeima i novani tok od preduzea prema domainstvima u obliku: plata, profita i renti. Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i usluga prema domainstvima i novane izdatke (raspoloivi dohodak)Jovo Jednak finalnih dobara od stanovnitva prema preduzeima. prof.dr za potronju Mikroekonomija

Tokoviinputai autputa(robai usluga) Tokovinovca 53

Makroekonomski model krunog toka u otvorenoj privredi

Slika br. 5-3. Kruni tok makroekonomskih aktivnosti u otvorenoj privredi (robni i novani) tokovi izmeu domainstava, preduzea, drave i inostranstva Njihove aktivnosti se povezuju preko trita: inputa proizvodnje, trita roba i usluga i finansijskog trita. Finansijsko trite kanalie tednju u investicije.prof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 54

Zato se ekonomisti ne slau?

prof.dr Jovo Jednak

Mikroekonomija

55

HVALA NA PANJI !