ИСТОРИЈАТ ЧЕСМЕ МЕХМЕД ПАШЕ СОКОЛОВИЋА Објекат се налази прислоњен уз Северозападни бедем Горњег града, непосредно уз остатке унутрашњег утврђења. Евлија Челебија наводи да је чесма подигнута 1576/77. године, за живота познатог државника Туског царства, Великог везира Мехмед паше Соколовића. Прецизна позиција чесме се појављује у картографским изворима тек у XVIII веку. Најранији приказ потиче са плана из Националне библиотеке у Паризу, с почетка XVIII века. План приказује чесму као правоугаони објекат са три слободне стране. Од некада бројних београдских чесама до данас је остала сачувана само ова стара турска чесма поред Дефтердарове капије, у Горњем граду Београдске тврђаве. Делећи судбину утврђења и пратећи њене трансформације, условљена потребама одбране, ова чесма је до данашњих дана доспела измењена, како у погледу своје архитектуре, тако и некадашњег положаја. Међу европским и турским путописцима од XVI до XVIII века, који су имали прилику да посете Београд и горњоградско утврђење, ову чесму једини помиње Евлија Челеби, који 1667. године и лоцира је у „хендеку“- опкопу Наринкале (централно утврђење). До 1938. године чесма је била затрпана и тада су изведени први конзерваторски радови на њој. Чесма има правоугаону основу, унутар које се налази засведен ентеријер елипсастог облика у који се улази кроз шахт поред чесме. Екстеријер чесме је урађен од прaвилно обрађених квадера камена кречњачког порекла. На двема видљивим фасадама се налазе две нише са декорацијом у облику стилизованог кипариса. Чесма Мехмед паше Соколовића је изразити споменик исламске архитектуре. С обзиром да су познати и остали објекти задужбине Мехмед паше Соколовића, нема сумње да је чесма конципирана као репрезентативни објекат. Александар Божовић, дипл.историчар уметности
