ISTORIJAT AUDI

Download ISTORIJAT AUDI

Post on 04-Jul-2015

484 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>ISTORIJAT AUDI-aUspeh u znaku etiri prstenaAutomobili sa uspehom i stra u Mi proizvodimo automobile za Vas sa uspehom i stra u: klju na eg uspeha su satisfakcija, kreativnost i spremnost na zalaganje. Na putu predvodnika u inovacijama, elje i emocije na ih kupaca odre uju na na in rada. Audi postavlja nove standarde - u skladu sa sloganom marke "Vorsprung durch Technik" ("Napredak sa tehnikom").</p> <p>Epohe kompanije koja je obele ila istoriju automobilaetiri prstenaAudi logo - " etiri prstena" - je znak jednog od najstarijih proizvo a a automobila u Nema koj. On simbolizuje ujedinjenje do tada etiri nezavisna proizvo a a motornih vozila: Audi, DKW, Horch i Wanderer, okon ano 1932. godine. Oni predstavljaju osnovu dana nje kompanije AUDI AG. Krenite sa nama u pra enje razvoja automobila i nastanka marke Audi.</p> <p>Audi istorijaty Poreklo markeAudi je jedan od najstarijih proizvo a a automobila u Nema koj. Jo od 1932. za titni znak marke Audi, zajedno sa znacima firmi DKW, Horch i Wanderer Automobile sastavni je deo etiri prstena - tada nastalog znaka firme Auto Union AG iz Kemnica (Chemnitz). On je simbol naj ire ponude motornih vozila - od motocikala do luksuznih limuzina - nema ke industrije motornih vozila 30-ih godina.</p> <p>Audi(Audi vozila - od 1910. su se proizvodila u Cvikauu (Zwickau) - od po etka su va ila za nosioce tehni ke avangarde u srednjoj klasi )</p> <p>Osniva August HorchGodine 1909. August Horh (Horch) je u Cvikauu (Zwickau) osnovao svoje prvo preduze e. Latinski prevod njegovog prezimena Horch u Audi aktuelan je na tr i tu od 1910. godine. Audi se prevashodno okrenuo proizvodnji automobila vi e klase. Uspesima koji su privukli pa nju na internacionalnim alpskim trkama u Austriji (od 1912. do 1914.) utemeljen je uspe an i elitisti ki ugled marke.</p> <p>Izdvajamo 1. Audi Typ A10/ 22 ks, 4-cilindri ni motor zapremine 2.6 l, Sport-Phaeton, 1910.; prvo Audi vozilo konstruisano u saradnji sa Hermanom Langeom (Hermann Lange).</p> <p>2. Audi Typ C14/ 35 ks "Alpensieger", 4-cilindri ni motor zapremine 3.5 l, limuzina, 1913., oznaka prema uspe nom pobedniku.</p> <p>3. Audi Typ K14/ 50 ks, 4-cilindri ni motor zapremine 3.5 l, otvoreni turing automobil (Phaeton), 1921.; prvi serijski automobil sa upravlja em na levoj strani u Nema koj.</p> <p>4. Audi Typ R19/ 100 ks "Imperator", 8-cilindri ni motor zapremine 4.9 l, pulman limuzina, 1927.; prvi tip vozila Audi sa 8cilindri nim motorom.</p> <p>5. Audi Typ UW"Front", 4-cilindri ni motor zapremine 2.0 l, 40 ks, nose a konstrukcija asije, potpuno amortizovan donji postroj, prednji pogon, 1933.</p> <p>6. Audi Typ 9206-cilindri ni motor zapremine 3.2 l, 75 ks, zadnji pogon, limuzina.</p> <p>DKW(J rgen Skafte Rasmusen (Jrgen Skafte Rassmussen) je 1907. u opauu (Zschopau) osnovao firmu za proizvodnju aparata i armatura )</p> <p>DKW motocikli i automobiliJ rgen Skafte Rasmusen (Jrgen Skafte Rassmussen) je 1916. u opauu (Zschopau) po eo sa eksperimentalnim konstruisanjem vozila na parni pogon. Preduze e koje je 1919. promenilo naziv u Zschopauer Motorenwerke preorijentisalo se na proizvodnju malih dvotaktnih motora. Godine 1928. na tr i tu se pojavio prvi mali automobil marke DKW. Osnova za obnovu Auto Union-a u Ingol tatu (Ingolstadt) posle 1945. bili su motocikli i automobili marke DKW.</p> <p>Izdvajamo1. DKW P 15 RoadsterPrvi DKW automobil iz 1928., DKW P 15 Roadster, linijski 2-cilindri ni dvotaktni motor, zadnji pogon, 600 ccm, 15 ks.</p> <p>2. DKW-SonderklasseKabrio limuzina, 1054 ccm, 4-cilindri ni dvotaktni motor V-oblika sa dva punja a, zadnji pogon, 32 ks, 1938.</p> <p>3. DKW F 89 MeisterklasseKabriolet etvorosed, karoserija Karmann, 2-cilindri ni dvotaktni motor, 700 ccm, 23 ks, 1950.</p> <p>4. DKW F 89 S Meisterklasse Universal2-cilindri ni dvotaktni motor, 700 ccm, 23 ks, 1951.</p> <p>5. DKW F 93 CabrioletDKW 3=6 Sonderklasse Typ F 93, kabriolet dvosed, karoserija Karmann, 3-cilindri ni dvotaktni motor, 900 ccm, 38 ks, 1956.</p> <p>6. DKW F 12 Roadster3-cilindri ni dvotaktni motor, 900 ccm, 45 ks, 1964.</p> <p>Horch(Horch vozila su se od 1900. proizvodila u Kelnu (Kln), od 1902. u Rajhenbahu (Reichenbach) a od 1904. u Cvikauu (Zwickau)</p> <p>Horch - izvanredan kvalitetIako se odvojio od firme Horchwerke osnovane 1904. August Horh je ipak utemeljio njenu filozofiju: ustanovljeni cilj bio je proizvodnja samo sna nih i kvalitetnih automobila. Taj princip marka je zadr ala i u decenijama koje su sledile. Automobili Horch su bili vrhunsko dostignu e automobilske industrije, bili su vode i na tr i tu automobila luksuzne klase i otelotvorenje izvanrednog kvaliteta.</p> <p>Izdvajamo 1. Horch Typ 4-5 ks2-cilindri ni motor, prototip dvosed iz 1901., prvi Horch sa kardanskim vratilom</p> <p>2. Horch 10 M 2010/35 ks, 1922., 4-cilindri ni motor zapremine 2.6 l , gradski kupe.</p> <p>3. Horch Typ 35016/ 80 ks, 1928., linijski 8-cilindri ni motor zapremine 4.0 l, dva bregasta vratila u glavi motora, limuzina.</p> <p>4. Horch Typ 830 Bl75 ks, 8-cilindri ni V motor, 1937., sedan kabriolet etvorosed.</p> <p>5. Horch Typ 853120 PS, 1937, linijski 8-cilindri ni motor zapremine 5.0 l, jedno bregasto vratilo u glavi motora, sportski kabriolet.</p> <p>6. Horch Typ 951 A120 ks, linijski 8-cilindri ni motor zapremine 5.0 l, 1939., pulman.</p> <p>Wanderer(Kao etvrti prsten, firma Wanderer Automobilbau je od 1932. pripojena novoosnovanoj kompaniji Auto Union AG.)</p> <p>Wanderer kao etvrti krugMehani ari Johan Baptist Vinklhofer (Johann Baptist Winklhofer) i Rihard Adolf Jenike (Richard Adolf Jaenicke) su u Kemnicu (Chemnitz) od 1885. rukovodili radionicom za bicikle. Po ev od 1896. naziv firme je glasio Wanderer Fahrradwerke AG. Prvi motocikl proizveden je 1902. a 1913. je usledio prelazak na proizvodnju automobila. Kao etvrti krug, Wanderer je od 1932. pripojen novoosnovanoj firmi Auto Union AG.</p> <p>Izdvajamo 1. Wanderer 5/15 PS "Puppchen"Dvosed, tip N, linijski 4-cilindri ni motor, 1306 ccm, 15 ks, 1916.</p> <p>2. Wanderer W 11Otvoreni turing automobil, linijski 6-cilindri ni motor, 2540 ccm, 50 ks, 1929.</p> <p>3. Wanderer W 10/IVDostavno vozilo, linijski 4-cilindri ni motor, 1560 ccm, 30 ks, 1931.</p> <p>4. Wanderer W 11Sportski kabriolet, linijski 6-cilindri ni motor, 2540 ccm, 50 ks, 1932.</p> <p>5. Wanderer W 52Kabriolet, linijski 6-cilindri ni motor, 2630 ccm, 62 ks, 1937.</p> <p>6. Wanderer W 23Kabriolet, karoserija Glezer (Glser), linijski 6-cilindri ni motor, 2632 ccm, 62 ks, 1938.</p> <p>NSU (Godine 1901. firma NSU poautomobila.)Fabrika iva ih ma ina u Nekarsulmu (Neckarsulm) je 1886. pro irena pogonom za izradu bicikala. Godine 1901. NSU je otpo eo sa proizvodnjom motocikala a pet godina kasnije i automobila. Produkcija automobila je privremeno ukinuta 1929. zbog potpune preorijentacije na proizvodnju dvoto ka a. Tri decenije nakon toga, 1958. je u Nekarsulmu ponovo aktivirana proizvodnja automobila.</p> <p>ela je sa proizvodnjom motocikala, pet godina kasnije sa proizvodnjom</p> <p>Izdvajamo1. NSU Prinz 3Proizvodio se od 1957. do 1960. Vazdu no hla en 2-cilindri ni motor bio je sme ten pozadi. Od 1959. NSU Prinz je dobio motor od 30 ks.</p> <p>2. NSU 1200 CTokom produkcije izme u 1965. i 1973. bio je u ponudi u vi e varijanti sa motorima snage 53 i 66 ks.</p> <p>3. NSU 1200 TTSerijski se proizvodio od 1967. do 1972. i imao je 65 ks. Kao trka ki automobil ovaj tip je osvojio ukupno 29 nacionallnih prvenstava.</p> <p>4. Wankel SpiderTokom produkcije koja je trajala od 1964. do 1967. proizvedeno je i prodato 2.375 komada prvog serijskog automobila sa rotiraju im klipom.</p> <p>5. RennmaxKarakteristika ove fabri ke trka ke ma ine iz 1953 je ku i te motora od silumina. Postizao je brzinu od 186 km/h.</p> <p>y HronikaHronika 1899-1914.Vreme pionira automobilizma 1899. Osnivanje1899. Osnivanje firme Horch Werke u KelnuAugust Horh (August Horch) (1868 - 1951.) osnovao je 14.11.1899. u Keln-Erenfeldu (Kln-Ehrenfeld) firmu A. Horch &amp; Cie. U njoj je konstruisao svoj prvi automobil koji je bio kompletiran 1901. godine. U martu 1902. fabrika je preseljena u Rajhenbah (Reichenbach) u Saksoniji, a dve godine kasnije do lo je do transformacije u akcionarsko dru tvo uz ponovnu promenu mesta. Firma A. Horch &amp; Cie. Motorwagen-Werke AG osnovana je 10.05.1904. godine u gradu Cvikauu (Zwickau).</p> <p>1901. Prvi Horch1901. Prvi automobil marke HorchGodine 1901. konstruisan je prvi automobil marke Horch: imao je opru eni dvocilindri an motor od oko 4-5 ks. Dodatni mali klip u motoru je imao funkciju da prigu i vibracije radilice. August Horh ga je nazvao motorom bez "udara". Postojala je jo jedna novina: ku i te radilice je bilo izra eno od lakog metala, to je predstavljalo pravu inovaciju u konstruisanju automobila.</p> <p>1904. Horch/Zwickau1904. Osnivanje akcionarskog dru tvaPosle osnivanja fabrike 1899. u Kelnu i njenog preme taja 1902. u Rajhenbah (Reichenbach) u Saksoniji, prvi uspesi automobila Horch su ukazali na potrebu pro irenja fabrike. Po savetima svojih poslovnih prijatelja August Horh je odlu io da osnuje akcionarsko dru tvo. Nov fabri ki prostor na en je u Cvikauu (Zwickau). Godine 1904. krenula je proizvodnja, to je predstavljalo po etak jedne duge tradicije proizvodnje automobila u Cvikauu.</p> <p>1906. Prvi automobil NSU1906. Tradicija proizvodnje automobila u Nekarsulmu (Neckarsulm)Godine 1906. pojavio se 'Sulmobil', vozilo na tri to ka sa motorom od motocikla, snage 3,5 ks. Me utim, "Sulmobil" nije imao mnogo uspeha, tako da je iste godine pokrenuta proizvodnja "originalnog motornog vozila iz Nekarsulma" sa 4cilindri nim motorom snage 10 ks i zapremine 1308 ccm.</p> <p>1907. Rasmussen1907. Koreni marke DKWGodine 1904. Jirgen Skafte Rasmusen (Jrgen Skafte Rasmussen) se osamostalio sa svojom firmom za proizvodnju armatura za parna postrojenja. Godine 1906. kupio je tka nicu u mestu opau (Zschopau), u podno ju planine Ercgebirge (Erzgebirge). Proizvodnja je pokrenuta 1907. Tokom 1. Svetskog rata Rasmusen je radio na konstruisanju parnog vozila ("Dampkraftwagen"), iz ijeg naziva su i izvedena tri slova DKW.</p> <p>1909. Horch = Audi1909. Od Horch-a nastaje AudiGodine 1909. do lo je do razmimoila enja izme u Augusta Horha i nadzornog odbora firme A. Horch &amp; Cie. MotorwagenWerke AG. Horh je napustio preduze e koje je sam osnovao. Ubrzo nakon toga, 16. jula 1909. godine, u istom gradu je osnovao drugo preduze e pod nazivom Horch Automobil-Werke GmbH. Horh je izgubio sudski spor oko prava na ime preduze a. Re enje problema je bilo: prevod njegovog imena na Latinski. Pravosna no dejstvo novog naziva firme Audiwerke GmbH vezuje se za 25. april 1910.</p> <p>1913. Prvi Wanderer1913. Prvi automobil marke WandererSvoju prvu probnu vo nju automobil marke Wanderer sa 4-cilindri nim motorom od 5/12 ks imao je 1912. godine a ve 1913. po ela je serijska proizvodnja. Jo se nije ni pojavio natr i tu, mali Wanderer je ve postao zvezda na daskama koje ivot zna e, u opereti "Lutkica" ("Puppchen") ana ilbera (Jean Gilbert). Naslovna numera je bila pravi hit: "Lutkice, ti si mi sjaj u oku, lutkice, jako si mi draga". Od tada je mali Wanderer dobio nadimak "Lutkica".</p> <p>1914. Pobeda marke Horch1914. August Horch pobe uje na alpskom relijuJedna od najpoznatijih trka u to vreme bila je Internacionalna alpska trka u Austriji. August Horch je u njoj prvi put u estvovao 1911. sa vozilom Audi i osvojio prvo mesto. To ga je ohrabrilo da u periodu od 1912. do 1914. sa ekipom Audi poku a da osvoji nagrade Wanderer. U sve tri godine Audi tim je osvojio ekipnu nagradu koja je kona no, 27. juna 1914. uru ena voza ima Audi tima.</p> <p>Hronika 1915-1929.Automobil postaje funkcionalan 1921. Upravlja na levoj strani1921. Audi ugra uje upravlja na levoj straniUpravljanje na desnoj strani datira jo iz vremena konjskih zaprega gde je voza sedeo na desnoj strani. Kao prva nema ka fabrika automobila, Audiwerke je 1921. predstavila model Audi Typ K kao serijski automobil sa upravljanjem na levoj strani. Do kraja 20-ih godina upravljanje na levoj strani se ustalilo, naro ito zbog bolje i bezbednije preglednosti prilikom preticanja.</p> <p>1922. DKW motocikli1922. Po etak proizvodnje motocikala u fabrici DKWFabrika motora u opauu (Zschopa) je 1922. godine pokrenula sopstvenu proizvodnju motocikala. Sportski uspesi lakih motocikala sa dvotaktnim motorom snage 2,25 ks bili su na zavidnom nivou. Pobede u trci Avus u Berlinu 1922. i trostruka pobeda ekipe DKW u trci ADAC-a "Trka Rajha" iste godine dale su sna an podstrek. Shodno tome, prvi model motocikla marke DKW nosio je naziv "Trka Rajha". Tokom slede ih est godina fabrika motora (Motorenwerke) DKW prerasla je u najve eg proizvo a a motocikala na svetu.</p> <p>1926. 8-cilindri ni motor1926. Horch - prvi nema ki osmocilindraGodine 1926. fabrika Horchwerke AG Zwickau u Berlinu predstavila je model Horch 303. Bilo je to prvo vozilo sa 8cilindri nim motorom u Nema koj koje je u lo u serijsku proizvodnju. Motor koji je konstruisao Paul Daimler imao je dva bregasta vratila u glavi motora ije je upravljanje i lo preko glavne radilice. Sa radnom zapreminom od 3132 ccm, motor je u po etku dostizao snagu od 60 ks.</p> <p>1928. Prvi DKW automobil1928. Po etak proizvodnje automobila DKWSa dvocilindri nim motorom za motocikle (1927.) Rasmusen je kona no dobio odgovaraju i sna an pogon za automobil DKW (600 ccm, 15 ks). Karoserija je bila samonose a, drvene konstrukcije i presvu ena obojenom ve ta kom ko om. Vozilo je imalo pogon na zadnje to kove i proizvodilo se u delu Berlina pandauu (Spandau) od 1928.</p> <p>Hronika 1930-1944.Auto Union AG; Chemnitz 1931. Prednji pogon1931. Prvi velikoserijski automobil sa prednjim pogonomAvgusta 1928. J. S. Rasmusen (Rasmussen) preuzeo je ve inski deo akcija Audiwerke AG. Serijska proizvodnja malog automobila DKW sa prednjim pogonom po ela je 1931. I ovaj automobil je imao karoseriju drvene konstrukcije presvu enu ve ta kom ko om i tipi an dvotaktni motor DKW. Ova konstrukcija je poslu ila kao osnova za jedno od najuspe nijih malih vozila 30-tih godina u Nema koj, koje je u fabrici u Cvikauu do 1942. proizvedeno vi e od etvrt miliona.</p> <p>1932. Auto Union AG1932. Osnivanje firme Auto Union AGDana 29. juna 1932. godine do lo je do ujedinjenja etiri proizvo a a automobila u Saksonskoj oblasti (Sachsen) Audi, DKW, Horch i Wanderer pod imenom Auto Union AG, sa sedi tem u Kemnicu (Chemnitz). Time je nova kompanija pokrila sve segmente na tr i tu, od lakih motocikala do luksuznih limuzina.</p> <p>1933. Audi Front1933. Prvi Audi sa prednjim pogonomNa sajmu automobila u Berlinu 1933. kompanija Auto Union AG je u segmentu srednje klase predstavila novo putni ko vozilo Audi sa prednjim pogonom. Po prvi put primenjen je modularni sistem proizvodnje a za pogon je uzet 6-cilindri ni motor Wanderer.</p> <p>1934. GP-trka ki automobil1934. Grand-Prix trka ki automobili marke Auto UnionPrvi podstrek prepoznatljivosti nove marke Auto Union predstavljali su uspesi automobila trka ke konstrukcije, ijuosnovi su inili projekti Ferdinanda Por ea (Ferdinand Porsche). estocilindri ni motor je bio sme ten iza voza a, to je veoma pogodovalo aerodinami nom oblikovanju karoserije (streamline design).</p> <p>1936. Kemnic1936. Nova upravna zgrada u Kemnicu (Chemnitz)Godine 1936. r...</p>