ИСТОРИЈАТ ПЧЕЛАРСТВА И ЊЕГОВ ПРИВРЕДНИ

ЗНАЧАЈ

ПчеларствоПчеларство је грана пољопривреде у којој се узгаја и искоришћава медоносна пчела за добијање директних и индиректних користи.– Директне користи – пчелињи производи (мед, полен,

восак, прополис, матична млеч, пчелињи отров), ројеви и матице.

– Индиректне користи – опрашивање пољопривредних култура (користи од 100 до 150 пута веће од директних), јер у природи је око 80% ентомофилних биљака.

У нашој земљи се око 150 биљака опрашује помоћу пчела,- правовремено опрашивање – једна од основних агротехничких мера, јер су плодови при таквом опрашивању бољег квалитета, а повећава се и квантитет

ОпрашивањеОпрашивање – Огледима је утврђено да пчеле опрашивањем повећавају принос за око 20-30% јабуке, трешње, вишње, кајсије и другог воћаПринос сунцокрета се повећава за око 15-20%,Принос уљане репице- за око 20%За правилно и правовремено опрашивање потребна су 3 до 4 пчелиња друштва по 1 ха (перспектива развоја пчеларства).

Историјат пчеларстваПчеларство је старо колико и људски род.Најстарији податак о пчеларству потиче из каменог доба, нађен је у спиљи код Барока у Шпанији, стар око 6-7.000 година и на њему је представљено узимање меда из стене.Стари Египћани и Асирци су међу првима узгајали пчеле (узимали мед без уништавања пчела).У средњем веку пчеларство је било веома важна грана, а мед и восак су подмиривали домаће потребе, али су имали и прворазредну улогу у спољној трговини, посебно са Дубровником .У исто време црква као велики потрошач воска за свеће је одиграла важну улогу у развоју пчеларства, тада су богата властела и манастири имали велике пчелињаке и пчелара као посебно занимање.

Да би се обезбедила, а још више подстакла производња меда и воска, пчелари су били ослобођени обавеза, чак и војне обавезе.Краљ Милутин у једном писму каже: “Пчелари да не раде никакве друге послове, нека буду само пчелари”.За време Турске владавине, српски сељак је наставио да гаји пчеле, а поред разних тешких намета, Турци су узимали и велики део пчелињих производа.Након српских устанака у првој половини 19. века, у тадашњој Србији (подаци Милићевић, 1859) је било 169.861 кошница.Појавом јефтног шећера, (шећерна репа и трска), долази до опадања пчеларства, подаци из пописа 1866., број пчелињих друштава је био 107.000.

Крајем 19. и почетком 20. века, у пчеларство се уводе кошнице са покретним саћем и примењују се новије методе пчеларења.Ове велике промене омогућиле су:– открића принципа пчелињег простора,

реализација L.L.Langstroth (1851),– Откриће поступка израде сатних основа

(Мехринг, 1857),– Петар Прокопович (1775-1850) конструиише

кошницу са покретним саћем што има велику практичну вредност,

– Адам Ширах (1700-1775) констатује да у пчелињем друштву има само једна матица,

– Антон Јанша (1734-1773) је установио да се парење матице обавља искључиво у ваздуху.

– Јан Ђерзон (1811-1906) први је запазио појаву партеногенезе код пчела.

– Конструисање центрифуге/врцаљке (Хрушка, 1867),

– Започет рад на масовној производњи матица, пресађивањем ларви у почетке матичњака (Doolitle, 1881)

Особине пчеларстваПчеларство, у односу на друге пољопривредне гране има низ карактеристичних особина:1.Рентабилност- опрема за пчеларство (кошница, прибор и алат),није скупа- може трајати и до 50 година, – пчелињи производи су увек тражени, – поремећени климатски услови доводе у питање

рентабилност пчеларства.2.Неграниченост бављења пчеларством- није потребан властити посед,– пчеларством се могу бавити сва занимања, – мушкарци и жене, – може бити главно и споредно занимање. 3. Невезаност за одређени простор- пчеле сакупљају

храну у радијусу од 10 км, могућност селења на боље пчелиње паше

4. Пчеларство као спорт- у раду са пчелама налазимо велики број комбинација (пчелиње паше, развој друштва, узгој матица, производња и осталих пчелињих производа, заштита пчела идр.)

Услови за пчеларствоБлага клима- пчеле су активне чак 7-8 месеци, рани развој и друштво спремно дочека рану пролећну пашу, могућност производње раних ројева и матица Велике површине под разним воћем, ратарским културама (уљана репица,сунцокрет, фацелија, детелина и друге), а постоје и велике површине шума, жбуња (малине, боровнице, купине) што представља прворазредно медоносно биље.Рељеф разноврстан- на кратким растојањима су велике висинске разлике што омогућава да су еколошки услови и флора разноврсни на блиским растојањима.Услед висинских разлика и комбинације терена изражени услови за селеће пчеларењеПовољни услови за зимовање – у току зиме готово увек постоје 2-3 топлија дана (темп. изнад 12 степени), када пчеле излазе из кошнице и избацују измет

Пчеларство у свету и код насПчеле се узгајају у готово свим крајевима света.У свету се пчеларством бави око 40 милиона људи, који негују и гаје око 50 милиона пчелињих друштаваПчеларство је развијено у:Русији, САД, Аргентини, Мексику, Канади, Новом Зеланду и др.Просечна производња меда: у свету је око 997.157 тона, од тога у Африци 91.147 тона, Северна и Средња Америка – 226.116 тона,Јужна Америка 55.232 тона, Азија 218.841 тона,Европа 180.175 тона, Океанија 25.646 тона и Русија око 200.000 тонаСрбија 3000-5000 тона

Пчеларство СрбијеПретпоставка да у Србији данас има око 28-30.000 пчелара, 300- 350.000 пчелињих друштаваПроизводња меда – између 3 и 5.000 тона, Просечна производња по кошници 25-30 кгПросечна потрошња меда 500-600 г/становнику

БИОЛОГИЈА МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

Медоносна пчела (Apis mellifera) има своје место у животињском свету.1758. шведски природњак Line, применио бинарни систем класификације животиња и у том систему свакој животињи дата су два имена.Домаћа медоносна пчела (Apis mellifera L) спада у:– Коло -–зглавкара,– Класу – инсеката,– Ред – опнокрилаца /Hуmenoptera– Фамилија - Apidae– Подфамилија – Apine,– Род – Апис– Врста – медоносна пчела (Apis mellifera Line).

Apidae

У фамилију Apidae убрајају се:– Солитарне пчеле,– Подфамилија бумбара (Bombinae),– Праве пчеле - Apinae СОЛИТАРНЕ пчеле – живе усамљено, углавном не

стварају веће резерве хране, презимљавају само оплођене женке.

БУМБАРИ – прикупљају цветни прах углавном задњим ногама и хране се нектаром. Стварају мања гнезда у земљишту са нешто резервне хране, презимљавају само оплођене женке, а после у гнезду постоје мужјаци, женке и радилице. Могу да лете и на температури нижој од 12 C. Њихов значај је у опрашивању биљака (луцерка, црвена детелина,..) чији су прашници дубоко смештени. . У гнезду може бити до 2.000 јединки.

Опште особине медоносне пчелеМедоносна пчела живи у друштвима која се састоје од једне матице, у сезони пчелиње паше две до три хиљаде трутова и од више десетина хиљада радилица ( до 80.000). Одступања су понекада могућа.Медоносне пчеле живе у трајним заједницама, чији су стални чланови матице и пчеле радилице, док се трутови јављају само за време активне сезоне .Пчелиње друштво је чврсто изграђена заједница у којој су послови складно распоређени.Друштвени живот се темељи на инстикту, а не на умним способностима пчела.Недостатак паше – трутови се уклањају и у току лета (ограничена или потпуна елиминација извођења нових трутова).

Apinae Apinae/подфамилија правих пчела има више родова. За пчеларство је важан род Апис – друштвене пчеле. Овај род има 4 врсте:Apis dorсatа F- велика медоносна пчела,Apis florea F- мала медоносна пчелаApis иndиca F – индијска медоносна пчелаApis melлиfиca L – европско-афричка медоносна пчела

МатицаМатица (мајка) је основ пчелињег друштва.Њен главни задатак је ношење јаја, из којих настају све три пчелиње касте (радилице, трутови и младе матице)Обављање ове функције зависи од природних услова и њене старости.Матица- је знатно већа него радилица, дужа од трута, али је доста ужа,њена крила су приметно краћа у односу на дужину тела, има жаоку и углавном је користи у борби с другом матицом.Спарена матица која леже јаја обично се налази на оквиру где је младо легло, окружена младим пчелама које је хране и лижу и тако добијају њене феромоне. феромони се састоје од две масне киселине (9-оксидеценоична и 9-хидроксидеценоичне киселине) које матица лучи у виличним жлездама.Прва материја/ 9-оксидеценоична к./ привлачи пчеле на кратка растојања,Друга материја / 9-хидроксидеценоична к./ спречава изградњу матичњака и развој јајника код пчела радилица

МатицаМатица је једина нормална женка у пчелињем друштвуи од њеног порекла и квалитета.Она ствара јаја у својим јајницима, а сперма је смештена од времена спаривања у сперматеци.Време полагања јаја- од половине јануара до октобра.Млада матица у року од 24 сата положи 1.500-2.000 јаја.Експлоатације- 1-2 године, а може да живи и 3-4, чак и до 9 година (Русији)Матица полаже две врсте јаја:– она која су оплођена спермом и називају се

диплоидним (добијају двоструки број хромозома),из којих се развију пчеле радилице

– Неоплођена, халплоидна, са упола мањим бројем хромозома, из којих се развијају трутови (партеногенеза)

ТрутовиТрутови – у пчелињем друштву имају функцију мужјакачији је главни циљ и сврха постојања да се спаре са матицом и продуже врсту.Трут нема жаоку, има кратак језик којим прима храну.Он не скупља нектар из цветова, нема корпица за полен на својим ногама, нема жлезда за лучење воска, ни за лучење млечиНормалана пчелиња друштва почињу да производе трутове у пролеће.Број трутова зависи од:- интензитета и трајности паше,- старости матице,- количине расположивих трутовских ћелија

Стара матица и доста трутовског саћа обезбеђује већи број трутова (3 – 5.000)

Крајем летње сезоне,пчеле радилице спречавају трутове да узимају храну из медне резерве, изолују их и избацују из кошнице.

ТрутовиПрве излете врше трутови са 10-12 дана старости, када су и полно зрели.Излети трају 6 до 15 минута, а у време спривања 30 до 60 минута.Места где се трутови окупљају, летећи чак са удаљености 10 до 15 км, називају се “конгрегационим местима”Функцију спаривања са матицом обави само мали број најбржих и највиталнијих трутова.Сви трутови који се успешно спаре са матицом губе живот

Пчеле радилицеПчеле радилице, најмањи чланови заједнице, али зато и најбројнијиУ току године долази до промена у броју пчела радилица и дужини њиховог живота.Крајем пролећа и почетком лета (мај-јун) има највише радилица у кошници, док их је зими најмање .Живот пчела радилица- лети живе најкраће свега 4-5 недеља, зими најдуже 4- 6 месеци,Врхунац развоја- 50-60.000 пчела радилица/друштвуПчеле радилице – су неразвијене женке, чији су јајници мали и не производе јаја, осим када друштво остане без матице на дужи период.Поседују све врсте жлезда (млечне, воштане, мирисне и др.),Посебне органе ( поленске корпице, језик за сисање нектара, жаоку за одбрану), помоћу којих обављају многе послове.Скоро све активности у кошници везане су за пчеле радилицеТе активности су инстиктивне и претпрограмиране у наследној основи пчела.

Подела рада у кошнициУспех пч. друштва зависи од:квалитетне матице, бројности пчела и од фактора спољне срединеБез хране нема опстанка ни продужења врсте, основне материје су угљенихидрати (у нектару цветова и претварају у мед и депонују у ћелије саћа) и протеини (полен – извор протеина).Најважнија особина медоносних пчела јесте да сакупљају храну и смештају је као резерву, за време безпашног периода.

Подела рада у кошнициМлада пчела по излегању је трома, полако се креће, са меким хитинским омотачом и беличастим длачицама. Та млада пчела прво тражи ћелију са поленом. Да би очврсла и да бијој се развиле млечне жлезде, потребни су јој протеини и угљени хидратиМлада пчела после 3 дана старости, чисти ћелије и почиње хранити старије ларве,Са 6 до 12 дана старости храни млађе ларве,До 18 дана старости, обавља кућне послове, лучи восак и гради саће, прима, прерађује и смешта нектар у ћелије саћаСа 21 дан старости обавља стражу на лету кошницеУ међувремену те пчеле су се орјентисале и упознале положај кошнице, када постају сабирачце , што обављају још 12-15 дана.Овaкав начин расподеле је у току активне сезоне, понекада и млађе пчеле постају излетнице, а некада и старије пчеле у јануару и фебруару негују легло.