Istorijat fudbala

www.BesplatniSeminarskiRadovi.comSEMINARSKI RAD Tema : Istorijat fudbalaPredmet : METODIKA FIZIKOG VASPITANJA

Sadraj

Sadraj ............................................................................................................ 21. Uvod ............................................................................................................... 32. Nastanak fudbala ........................................................................................... 42.1 Grka ........................................................................................................ 42.2 Italija ........................................................................................................ 42.3 Francuska ................................................................................................. 62.4 Britanija ................................................................................................... 63. Pojava savremenog fudbala ........................................................................... 74. Meunarodna reprezentativna takmienja .................................................. 105. Fudbal dananjice .......................................................................................... 115.1 Najvee svetske fudbalske organizacije .. 115.2 Kontinentalna takmienja za nacionalne selekcije .. 115.3 Elitna klubska takmienja za podruje Evrope u Organizaciji UEFE . 126. STATISTIKA SVETSKIH I EVROPSKIH PRVENSTAVA I LIGA AMPIONA 126.1 Statistika Svetskih prvenstava 126.2 Statistika evropskih prvenstava 136.3 Statistika Lige ampiona 13 7. LITERATURA 15

1. Uvod

Fudbal je igra milionske populacije dece, omladine i odraslih rasprostranjena na svim kontinentima. Kao kreativni izraz irokog socijalnog i kulturnog spektra fudbal se kree u prostoru od pet ljudskih fenomena.[footnoteRef:1] O tome svedoi i veoma razuena sportska infrastruktura ( od improvizovanih terena na kojima dominira igra do fudbalskih dvoraca na kojima se isprobanom komunikacijom demonstriraju rezultati rada ) bogat kadrovski potencijal ( igrai oba pola, menaderi, naunici, novinari i dr. ), dominacija medijskim prostorom, finansijske mega dimenzije, kao i drugi brojni indikatori. [1: E. Fink]

U svemu tome, posebno mesto zauzimaju viemilionske socijalne grupe stratifikovane po posebnim kriterijumima ( od emocionalnih i racionalnih do lokalnih i nacionalnih ) oznaene kao publika i navijai koji sa fudbalom i meu sobom komuniciraju na sebi svojstven nain. Ta komunikacija ima posebno, spektakularna obeleja u zavrnim klupskim i reprezentativnim takmienjima kao to su : Kup evropskih klubskih prvaka, Prvenstvo Evrope i Prvenstvo sveta u kojima uestvuju nacionalne selekcije.

2. Nastanak fudbalaPouzdani istorijski izvori govore da se prva igra loptom pojavila kod Kineza. Naime, kineski imperator Huang Ti, poznat kao ujedinitelj kineske imperije,[footnoteRef:2] podsticao je upranavanje borbene igre loptom pod imenom cu ki ( zu-ki ) ( cu gurati; ki lopta ). Lopta je bila od koe, punjena perjem i krznom ivotinja. Igra je ubrzo postala veoma popularna u narodu. Smisao igre sastojao se u tome da su dve ekipe, postavljene jedna nasuprot druge, gurale loptu svim delovima tela, osim ruku, u pravcu dveju vertikalno postavljenih bambusovih trski. Pobednikom se smatrala ekipa koja bi prva proterala loptu izmeu bambusovih trski. U igri je uestvovao veliki broj igraa. Taan broj igraa nije poznat. Postoji sumnja da li je taj broj bio i podjednak sa obe strane. [2: iveo pre oko 3000.godina]

Ova igra kasnije prelazi granice Kine i pojavljuje se u Japanu.

2.1 GRKAU koljevci Olimpijskih igara upranjavane su, takoe, igre loptom. Jedna od najstarijih igara starih Grka poznata je po imenu episkuros. Igrala se malom punjenom loptom ( pilla ) i veom, od ivotinjske beike, koja je bila opivena koom ( folis ).U igri su nastupale dve ekipe sa jednakim brojem igraa. Nije bilo odreeno koliki je to broj. Polje igre oznaeno je sa dve paralelne linije. Srednjom linijom igralite je bilo podeljeno na dva dela. Linije su bile povuene ( oznaene ) kameniima sloenim u nizu.

2.2 ITALIJASeneka[footnoteRef:3] i jo neki autori spominju harpastum , jednu grubu i otru igru loptom koju su upranjavali rimski legionari. Ona je bila slina grkoj igri, a veruje se da je i stvorena po grkom uzoru. Pisani spomenici svedoe i o igri velikom loptom calcio . Ove igre meusobno su se razlikovale , kako po veliini lopte tako i po mestu u kojem su se igrale ( Padova i Firenca ). [3: Anej Lucije Seneka oko 4.godine p.n.e do 65.godine p.n.e, rimski filozof i pisac, Neronov savetnik i vaspita]

Padovski fudbal igrali su uglavnom studenti. Igralite je po obliku i dimenzijama odgovaralo dananjem terenu za fudbal. Broj igraa varirao je od 20 do 40 na svakoj strani. Lopta je bila napunjena travom. Bila je teka oko 280 gr., a po obimu neto manja od dananje. Igra je poinjala sa sredine igralita. Igrai su bili rasporeeni u etiri linije, te su se u toj formaciji kretali po terenu. Igra je bila vrlo slina dananjem ragbiju, to znai da se igralo rukama i nogama. Gol je bio oznaen sa dva tapa, a dimenzija igralita omeena konopcem.U Firenci za vreme Mediija [footnoteRef:4] igrao se fudbal koji se razlikovao od onoga u Padovi. Fudbal je bio privilegija plemstva, a igrao se u vreme praznika na najpoznatijim trgovima. Naroito su bile zapaene igre u okviru velikih sveanosti koje su odravane u ast stranih velikana. U njima je uestvovalo itavo plemstvo i veliki ibroj graana Firence. Za tu priliku trg je bio bogato okien zastavama koje su postavljene na tribine i atore. Igralite je bilo pravougaonog oblika 100x50m. Po duini, s jedne strane bio je zid, a s druge jarak. Ue strane igralita sluile su kao gol, a bile su izraene u obliku ograda od dasaka. U sreditu polja bila je ugraena mermerna ploa sa koje je zapoinjala igra. [4: Medii Fiorentinska porodica bogatih bankara iji su lanovi vladali u Firenci od XIV XVIII veka]

Ekipe su bile sastavljene od 27 igraa. grai su bili rasporeeni u 4 linije. U prednjem redu bilo je 15 igraa ( 3 grupe po 5 igraa ). U drugoj liniji nalazilo se 5 igraa sconciatori ( koji ometaju ); u treoj 4 igraa datori inananzi . U zadnjoj liniji bilo je etiri igraa. Igrai su bili obueni u plavu i crvenu odeu usko priljubljenu uz telo. Sudije su bile na dominantnim mestima na tribinama. Na prvi znak trube igralite se praznilo. Kod drugog znaka igrai bi zauzimali svoja mesta, a kod treeg pojavio bi se sudija s loptom u ruci, obuen u dres ija boja je prestavljala sintezu boja takmiarskih ekipa. Na sredini igralita, sudija je bacanjem lopte oznaavao poetak igre.Igralo se nogama i rukama, ali se lopta nije smela nositi, ve samo udarati. Gol je bio postignut kada je lopta proterana preko oznaene linije na suprotnoj uoj strani igralita. Posle svakog gola strane su se menjale. Usput je vren mimohod oko igralita uz mahanje zastave pobednika, dok je druga ekipa nosila sputene zastave. Igra je trajala sve dok sa gradske kule sat nije otkucao 24 asa. Ekipa koja je postigla vie golova kao nagradu za pobedu dobijala je protivniku zastavu. Kod nereene igre obe strane zadravale su svoje zastave. Pred utakmicu odvijala se sveana parada uglednih gostiju na tribinama. Na elu povorke bili su trubai i bubnjari, zatim rukovodioci, sudije zastavnici i igrai obe ekipe, svrstani u kolone po parovima. Na kraju je najstariji igra nosio loptu, a iza njega su ili jo i zastavnici i kneevska garda. Vrhovni nadzor nad igrom bio je poveren istaknutoj linosti u gradu. Ova funkcija je bila nasledna i vezana uz jednu porodicu. Ove sveanosti imali su istaknute uesnike i igrae iz redova visokog plemstva. Meu poznatim igraima bili su Giulio Medii, kasnije papa Klement VII, Aleksandar Medii, kasnije papa Leo XI i Maffeo Barberini, kasnije papa Urban VIII. Fiorentinski calcio odigran je poslednji put 1902.godine.

2.3 FRANCUSKAIgre nalik na dananji fudbal mogle su se prepoznati i u igrama loptom koje su se i u Francuskoj odravale svake godine na pokladni dan,Boi i Uskrs.Igra pod nazivom Choule bila je slina rimskoj igri . U njoj se obino takmiilo selo protiv sela. Druga igra koja se spominje u Francuskoj nazivala se shoulage , a odigravala se na igralitu pravougaonog oblika dugakog 300m. Dok su kralj Filip V ( 1683 1746 ) i Karlo V ( 1500 1558 ) zabranjivali ovu igru ( ludus soularum ) u nekim crkvenim zadubinama su podsticane. Tako npr., radi upranjavanja te igre, svetenstvo je za svoje redovnike predvialo nabavku 7 lopti godinje.U arhivi francuskog manastira Auxere naena su pravila igranja loptom iz 1396.godine, kojih su se u igri pridravali redovnici. Pored toga, svaki redovnik bi poklanjao loptu. Veliina lopte odreena je tako da se ne moe obuhvatiti jednom rukom . Prezentacija igre shoulage obavljena je poslednji put 1900.godine za vreme Svetske izlobe u Parizu. Igra shoulage jo uvek se zadrala u mestu Folot.

2.4 BRITANIJANa Britanska ostrva igru loptom doneli su rimski legionari. Engleski hroniar William Fitzstephen u zapisima koji potiu iz XII veka pominje veoma omiljenu igru loptom koja se, kao i na kontinentu, igrala u vreme pokladnih praznika. Igra se u poetku odvijala na poljanama, a zatim je ula i u gradske ulice, koje su za tu priliku bile posebno osigurane. Iz bezbedonosnih razloga bili su zabarikadirani svi prozori a sve to nije vrsto uzidano bilo je sklanjano. gra je bila vrlo surova. Zbo toga su stanovnici Londona traili da se ova igra zabrani. Tako je Edvard III [footnoteRef:5] , kralj Engleske, 1314.godine bio primoran da izda nalog kojim se ova igra zabranjuje. Izdao je proklamaciju sledee sadrine : Zbog velike buke u gradu, izazvane guranjem velikih lopti iz ega bi moglo nastati ogromno zlo, nareujemo i zabranjujemo, i ime kralja, pod pretnjom kazne zatvora, dalje igranje ovih igara u gradu . [5: ( 1312 1377 ) Zapoeo rat sa Francuskom pod imenom Stogodinji rat ( 1337 1458 )]

I pored toga igra se upranjavala i dalje pa je kralj Edvard III izdao 1349.godine novu naredbu kojom se zabranjuje glupa i kodljiva igra nogom .Obino je igralo selo protiv sela, ulica protiv ulice, s dogovorenim brojem igraa sa svake strane. Bilo je odreeno mesto kroz koje se uz snaan otpro protivnike strane morala progurati lopta. Igre su bile poput pravih bojeva veoma otre. Igra je u to vreme dobila i svoj dananji naziv foodball iako se jo igrala i rukama. Kasnije se ovim zabranama, na insistiranje svetenika, pridruila i kraljica Elizabeta obrazloenjem da je fudbal razuzdana i surova igra koja ometa nedeljni mir , pa ak i da je fudbal sam po sebi pronalazak avola .

3. Pojava savremenog fudbalaPoetkom XIX veka u engleskim kolama intenziviraju se igre loptom. Kako su se igre odvijale bez univerzalnih pravila, posebno onih koja reguliu prava o kontaktu sa loptom, dolo je do neodlone potrebe da se ona definiu.Ove potrebe delimino su zadovoljene ve 1862.godine, kada je M. Tring, rektor kole u Uppinghamu, izdao prva fudbalska pravila. Pravila su bila situirana u 9 taaka obuhvativi : opis igre nogom, zaustavljanje lopte ( nogom i rukom bez prava udaranja lopte nogom u vazduhu ), postizanje gola i dr. Ovim pravilima i klupskim zatvorenou tadanje elite pokuala je da prisvoji fudbalsku igru. Meutim, kako su fudbaleri i navijai poticali iz istog ( radnikog ) socijalnog miljea, toj tendenciji uspeno su odoleli. Nastajanje klubova, pre svega, u gradovima sa radnikim etvrtima ( Arsenal, Manester, Totenhem i dr. ) to najbolje i potvruje. U pokuaju da se izvre odreena preciziranja u Tringovim pravilima, u decembru 1863.godine u Londonu, organizovano je znaajno savetovanje o fudbalskim pravilima. Na tom savetovanju dolo je do nepremostive polarizacije izmeu pristalica ragby i dribling naina igre. Tako je i dolo do jasne diferencijacije na ragby pristalice i pristalice dribling igranja. Homogenizovane pristalice dribling pristupa u igri loptom formiraju svoj fudbalski savez Footbal Association.Pravila su predviala igralite pravougaonog oblika 200x100 jardi ( 182,88x91,44m ). Po sredini poprenih strana nalazili su se golovi, oznaeni vertikalnim stubovima koji su bili rastojanju od 7,96 jardi ( 7,28m ). Svako udaranje lopte rukom i glavom bilo je zabranjeno. Protivnik se mogao napasti samo ramenom, prsima ili trupom, ali bez upotrebe nogu i ruku. Ekipu je inilo po 11 igraa sa svake strane. Posle svakog postignutog gola ekipe su menjale gol koji su branili, odnosno napadale.Dakle, od decembra 1863.godine moe se govoriti o fudbalskoj igri u dananjem pojmovnom smislu. Na taj nain svet sporta postao je bogatiji za jednu novu sportsku igru. Poela se dalje razvijati sportska igra kodifikovana u 13 fudbalskih pravila.Ve sledee 1864.godine izvrena je i prva dopuna pravila koja su pripisivala obavezu fudbalskih cipela. U toku 1866.godine uvedeneo je pravilo ofsajd ( u sluaju prijema lopte na protivnikoj polovini, a da se ispred igraa nalaze samo dva igraa ). Do tada igraima nije bilo dozvoljeno da prime loptu ako su ispred nje.Fudbalska infrastruktura obogaena je 1867.godine spajanjem ( konopcem ) vertikalnih ipova koji su oznaavali vrata gola. U toku 1870.godine uvedeno je pravo na udaranje lopte glavom. Sledee 1871.godine, postavljen je igra sa posebnim zadatkom da uva gol ( golman ). Uvoenje golmana nastalo je kao logika posledica brojnih implikacija igre u kojoj su igrai u polju ostali bez prava igranja rukom to je izazvalo tekoe u odbrani sopstvenog gola.Pravo golmana na igru rukom samo u svom kaznenom prostoru ogranieno je 1912.godine.Prvo slubeno takmienje u fudbalu Engleski kup , osnovano je 1871.godine. Do uvoenja kornera dolo je 1873.godine. To je udarac koji se izvodi iz take gol-aut linije koja je bila udaljena 15m od gola. Dananje pravilo korner, s obzirom na mesto izvoenja, uvedeno je 1913.godine.Sankcije slobodnim udarcem uvedene su 1874.godine. Veliina dananjeg gola 7,32x2,44m odreena je 1875.godine.Pravilo aut nastalo je 1875.godine. Lopta se uvodila u igru najpre jednom, a zatim sa dve ruke. Do tada se, inae, aut ispucavao nogom s mesta gde je lopta napustila igralite. Aut se bacao najpre samo u pravcu sredine igralita, a kasnije u svim pravcima.Prvi zvuni signal sudijskom pitaljkom, kao znak za prekid igre uveden je 1878.godine. Zanimljive su dve verzije o tome kako se dolo na misao da se upotrebi pitaljka. Prva govori da su za vreme jedne utakmice nedaleko od igralita, lovci jurili divlja. Kako su tom prilikom za uznemiravanje divljai upotrebljavali pitaljke, dolo se na ideju da se ona mogla upotrebiti i kao sredstvo za davanje znakova kod prekraja u toku fudbalske igre. Druga verzija govori da se u blizini jednog igralita, u vreme dok se odvijala utakmica, kretala lokomotiva koja je zvidukom emitovala signale u skladu sa svojom funkcijom. Ovo zvidanje lokomotive, navodno, posluilo je kao ideja za uvoenje pitaljke i na fudbalski teren.U toku 1881.godine uvedeno je vie pravila meu kojima : kontrola trajanja igre i preciziranje uloge sudije u njoj. Glavne sudije dobile su i pomone, 1884.godine. One su, kao i danas, delovale pored aut linjije. Razvoj sudijske organizacije 1882.godine dovelo je do osnivanja internacionalne sudijske organizacije ( International Football Board ) sa ekskluzivnim pravom da menja, dopunjuje i tumai pravila igre. Za sedite asocijacije odreen je Manester.Na predlog Iraca 1891.godine uveden je jedanaesterac. Uvoenje jedanaesterca imalo je za cilj da zatiti navalne igrae od grubih nasrtaja na igraa koji se brane. Kod odbrane jedanaesterca, golman je mogao istravati sa gol linije. Iste godine uveden je kazneni i golmanski prostor. Za potrebe sudijske organizacije Udruenje fudbalskih sudija 1893.godine tampalo je fudbalska pravila.Do odreivanja trajanja igre od 90 minuta dolo je 1897.godine, a 1906.godine uveden je i odmor u trajanju od 5 minuta.Pod uticajem Engleske fudbal poinje da se igra i na kontinentu : Italija, Danska i Holandija ( 1875. ), vajcarska ( 1882. ), Nemaka ( 1885. ), Francuska ( 1890. ), Austro Ugarska ( 1890. ).U Junoj Americi fudbalska organizacija se razvijala uporedo sa evropskom : Argentina ( 1883. ), ile ( 1895. ), Urugvaj ( 1900. ), Brazil ( 1914. ).Umnoavanje fudbalskih organizacija dovelo je ( 24.05. 1904.godine u Parizu ) do osnivanja Meunarodnog fudbalskog saveza ( Federation Internationale de Football Association FIFA ) sa seditem u vajcarskoj. Zanimljivo je da meu lanovima FIFA ( Francuska, Holandija, Belgija, vajcarska, vedska, Danska, panija ) nije bilo Engleza koji su smatrali da je fudbal nedovoljno razmnoen da bi se formirala meunarodna asocijacija. Meutim, Englezi ve 1905.godine menjaju svoj stav i ulaze u FIFA-u. Uz to, engleski delegat Vulf postaje presednik FIFA-e. Tri godine kasnije, lanice FIFA-e postaju i prekookeanske zemlje : SAD, Argentina i ile.U ovom periodu uvedena su i nova jedinstvena pravila od kojih je najvanije ofsajd pravilo ( 1925. ) koje na protivnikoj polovini ne dozvoljava dalju akciju ako je samo jedan od protivnikih igraa ispred njega. Ova izmena u pravilu ofsajd umnogome je opredelila dalji tok fudbalske igre. Pojava fudbala u jugoslovenskom prostoru vezana je za ime Danila, ika Dae Stojanovi[footnoteRef:6] koji je u Kragujevcu 14. Septembra 1903.godine osnovao Loptaki klub umadija . Meutim, prema Veernjim novostima ( broj 142. od 23.maja 1896.godine ) prvu fudbalsku loptu u Srbiju doneo je Hugo Buli[footnoteRef:7] maja 1896.godine. Naime, na terenu tadanje SANU-u u Beogradu , u okviru Gimnastikog drutva Soko , igrale su se prve igre loptom. Ova aktivnost je institucionalizovana osnivanjem Loptarske sekcije u okviru beogradskog Sokola 12. Maja 1896.godine. Prva utakmica izmeu dveju Loptakih sekcija odigrana je 19. Maja 1896.godine u blizini Nebojine kule ispod Kalemegdana uz prisustvo do 50 gledalaca. Prema Vladeti Simi, prva lopta za fudbal u Niu pojavila se 1914.godine, a prvi klub ( Stevan Sineli ) osnovan je 1919.godine. Novonastala dravna zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca formirala je 1919.godine Fudbalski savez Jugoslaveije. Iste godine ovaj Savez primljen je kao privremen, a 1923.godine kao stalni lan FIFA-e. [6: Danilo Stojanovi upoznao je fudbalsku igru u Mitreidu SR Nemaka tokom kolovanja na Tehnikoj koli] [7: Hugo Buli kolovao se u Berlinu gde je igrao za Germaniju]

4. Meunarodna reprezentativna takmienjaI pored pokuaja barona Pjer de Kubertena da se fudbal uvrsti u program Olimpijskih igara ve u Parizu 1900.,fudbal je postao deo olimpijskog programa tek poslje osam godina, na Olimpijskim igrama u Londonu. Na tom olimpijskom fudbalskom turniru Engleska je zauzela prvo mesto . Ovaj fudbalski uspeh Englezi su ponovili i na Olimpijskim igrama u tocholmu 1912.godine.Vanost Olimpijskih igara u Antwerpenu 1920.godine pojaana je injenicom prvog reprezentivnog nastupa Jugoslavije na meunarodnoj sceni. Jugoslovenska reprezentacija je eliminisana od ehoslovake rezultatom od 7:0. Fudbaleri su ujedno bili i jedini olimpijski uesnici iz Jugoslavije. Pobednici ovog fudbalskog turnira postali su Belgijanci, jer su ehoslovaki fudbaleri, nezadovoljni odlukom sudije, napustili teren.U Amsterdamu 1928.godine, Urugvaj je ponovo postao olimpijski pobednik. U finalnom susretu pobedio je ekipu Argentine. Na ovom olimpijskom turniru zbog nesporazuma sa FIFA nije uestvovala reprezentacija Engleske.Afirmacijom fudbala na Olimpijskim igrama 1928.godine u Amsterdamu, stekli su se uslovi za plasiranje ideje i o svetskom prvenstvu u fudbalu. Ideja je ostvarena odlukom da se ve 1930.godine odri prvo Svetsko prvenstvo, koje e se, nakon toga, ponavljati svake etiri godine. Najzasluniji za prihvatanje ovog predloga su tadanji presednik FIFE il Rime i generalni sekretar Henri Delane.Na kongresu FIFA-e u Barseloni 1929.godine za organizovanje Prvog svetskog prvenstva prijavilo se 5 zemalja : Italija, panija, vedska, Holandija i Urugvaj. Meutim, kada je organizatoru predoeno da sam mora snositi sve trokove organizacije, svi kandidati, izuzev Urugvaja, su se povukli.Na Prvom svetskom prvenstvu pojavili su se : Argentina, Belgija, Bolivija, Brazil, ile, Francuska, Jugoslavija, Meksiko, Paragvaj, Peru i Rumunija. Prvi svetski prvak postao je domain Svetskog prvenstva, ekipa Urugvaja, koja je u finalu pobedila Argentinu sa 4:2, a Jugoslavija je zauzela tree mesto.Drugo svetsko prvenstvo odrano je u Italiji 1934.godine uz uee 16 zemalja : Argentina, Austrija, Belgija, Brazil, ehoslovaka, Egipat, Francuska, Holandija, Nemaka, Rumunija, SAD, vedska, panija, vajcarska, Italija. Svetski prvak postala je reprezentacija Italije, pobedivi u finalu ekipu ehoslovake sa 2:1.Na Olimpijadi u Berlinu 1936.godine Italijani su osvojili prvo mesto. Tree Svetsko prvenstvo odrano je u Francuskoj 1938.godine. Propozicije su predviale direktno uee domaina prvenstva i aktuelnog svetskog prvaka, dok su druge reprezentacije morale da prou sistem kvalifikacionih utakmica. Na turniru u Francuskoj igralo je 16 reprezentacija : Francuska, Italija, Brazil, Holandija, Nemaka, vajcarska, Belgija, ehoslovaka, Norveka, Poljska, Rumunija, Maarska, Kuba, Istona Indija i vedska. Drugi svetski rat spreio je odravanje velikih sportskih manifestacija ( Olimpijske igre 1940. i 1944. ) i Svetsko prvenstvo ( 1942. i 1946.godine ). Posleratne Olimpijske igre 1948.godine u Londonu bile su i prva prilika za ponovnu afirmaciju meunarodnog fudbala. Olimpijski pobednik u fudbalu postala je reprezentacija vedske, koja je u finalu pobedila ekipu Jugoslavije ( 3:1 ).

5. Fudbal dananjiceFudbal je u poslednjih pedeset godina postao najomiljeniji sport na planeti, i ujedno najvanija sporedna stvar na svetu. U fudbal je umijean veliki broj svetske populacije. Igra se na svim kontinentima, u veini drzava i u stalnom je porastu, kako po kvalitetu, atrakciji, finansijama i po dostupnosti irokim masama populacije. 5.1 Najvee svetske fudbalske organizacijeFIFA - fudbalska organizacija, nosilac razvoja, svetskog fudbala. Glavni organizator Svetskog prvenstva i Kupa konfederacija.UEFA - fudbalska organizacija na evropskom nivou. Posjeduje veliki autoritet u svetu fudbala i van granica Evrope. Organizator je elitnih takmicenja kao to su: Evropsko prvenstvo, UEFA Champions League, UEFA Cup, UEFA Intertoto Cup.5.2 Kontinentalna takmienja za nacionalne selekcije Evropa: European Championship Juna Amerika: Copa AmericaAfrika: African Nations CupAzija: Asian Cup Severna Amerika: CONCACAF Gold Cup Okeania: Oceania Cup 5.3 Elitna klubska takmienja za podruje Evrope u Organizaciji UEFELIGA AMPIONA, najelitnije klupsko takmienje na svetu. Plasman obezbeuju osvajai ampionata evropskih zemalja ili klubovi koji zauzimaju drugo, tree ili etvrto mesto u zavisnosti od rejtinga domaeg liga takmienja. Uestvuje 32 kluba, podeljenih u 8 grupa po 4 uesnika, posle 6 odigranih meeva u grupi u 1/8 finala se plasiraju dva prvoplasirana tima. Takmienje se nastavlja po kup sistemu, sa dve utakmice osim finalne koja se igra na unapred odreenom neutralnom terenu.UEFA Kup je drugo po snazi takmienje u Evropi odmah posle Lige ampiona. Uestvuju pobednici nacionalnih kup takmienja i klubovi plasirani od drugog do sedmog mesta u nacioalnim ampionatima u zavisnosti od njihovog rejtinga. Timovi su podeljeni u 8 grupa po 5 timova, svaki tim igra dve utakmice na svom i dve na gostujuem terenu. Prva tri plasirana tima se plasiraju u 1/16 finala gde im se pridruuje osam treeplasiranih iz grupne faze Lige ampiona. Ostali tok takmienja je identian sistemu iz Lige ampiona.UEFA Intertoto kup je, istina, najslabije evropsko klubsko takmienje, ali ni u njemu ne nedostaje kvalitetnog fudbala. Uee obezbeuju timovi koji zauzimaju sledea dva mesta na ligakoj tabeli prethodne sezone, odnosno mesta iza onih koja vode u UEFA Cup. Igraju se paralelno tri turnira po kup sistemu, sa dve utakmice po rundi. Sva tri pobednika ovog takmienja ostvaruju plasman u UEFA kup.

6. STATISTIKA SVETSKIH I EVROPSKIH PRVENSTAVA I LIGA AMPIONA6.1 Statistika Svetskih prvenstava

1.mesto2.mesto3.mestodomain

1930.UrugvajArgentinaUrugvaj

1934.ItalijaehoslovakaNemakaItalija

1938.ItalijaMaarskaBrazilFrancuska

1950.UrugvajBrazilvedskaBrazil

1954.NemakaMaarskaAustrijavajarska

1958.BrazilvedskaFrancuskavedska

1962.Brazilehoslovakaileile

1966.EngleskaNemakaPortugalEngleska

1970.BrazilItalijaNemakaMexico

1974.NemakaHolandijaPoljskaNemaka

1978.ArgentinaHolandijaBrazilArgentina

1982.ItalijaNemakaPoljskapanija

1986.ArgentinaNemakaFrancuskaMexico

1990.NemakaArgentinaItalijaItalija

1994.BrazilItalijavedskaSAD

1998.FrancuskaBrazilHrvatskaFrancuska

2002.BrazilNemakaTurskaJapan i Korea

2006.ItalijaFrancuskaNemakaNemaka

6.2 Statistika evropskih prvenstava

1.mesto2.mesto3.mestodomain

1960.SSSRJugoslavijaehoslovakaFrancuska

1964.panijaSSSRMaarskapanija

1968.ItalijaJugoslavijaEngleskaItalija

1972.NemakaSSSRBelgijaBelgija

1976.ehoslovakaNemakaHolandijaJugoslavija

1980.NemakaBelgijaehoslovakaItalija

1984.FrancuskapanijaFrancuska

1988.HolandijaSSSRNemaka

1992.DanskaNemakavedska

1996.NemakaekaEngleska

2000.FrancuskaItalijaHolandija

2004.GrkaPortugalPortugal

2008.--Austrija i vajcarska

6.3 Statistika Lige ampiona

1.mesto2.mesto

1956.Real MadridReims

1957.Real MadridFiorentina

1958.Real MadridBenfica

1959.Real MadridReims

1960.Real MadridFrankfurt

1961.BenficaBarcelona

1962.BenficaReal Madrid

1963.MilanBenfica

1964.InternazionaleReal Madrid

1965.InternazionaleBenfica

1966.Real MadridPartizan

1967.CelticInternazionale

1968.ManchesterBenfica

1969.MilanBenfica

1970.FeynordCeltic

1971.AjaxPanatanaikos

1972.AjaxInternazionale

1973.AjaxJuventus

1974.BayernAt. Madrid

1975.BayernLeeds

1976.BayernSt.Etienne

1977.LiverpoolGladbach

1978.LiverpoolClub Brugge

1979.Nottingham ForestMalmmo

1980.Nottingham ForestHSV

1981.LiverpoolReal Madrid

1982.Aston VillaBayern

1983.HSVJuventus

1984.LiverpoolRoma

1985.JuventusLiverpool

1986.SteauaBarcelona

1987.PortoBayern

1988.PSVBenfica

1989.MilanSteaua

1990.MilanBenfica

1991.Crvena zvezdaMarselle

1992.BarcelonaSamdoria

1993.MarselleMilan

1994.MilanBarcelona

1995.AjaxMilan

1996.JuventusAjax

1997.DortmundJuventus

1998.Real MadridJuventus

1999.ManchesterBayern

2000.Real MadridValencia

2001.BayernValencia

2002.Real MadridLeverkusen

2003.MilanJuventus

2004.PortoMonaco

2005.LiverpoolMilan

2006.BarcelonaArsenal

2007.MilanLiverpool

2008.ManesterChelsea

7. LITERATURA

Milutin Nikoli FUDBAL Teorija i metodika tehnike, taktike i fizike pripreme Pritina 1998.godine www.znanje .org

bs.wikipedia.org

hr.wikipedia.org

yufudbal.netfirms.com

http://sport.yuportal.com

http://calcio.bloger.hr

http://www.procenat.com

http://www.sport.cg.yu/fudbal

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

15