sinagoge jerusalema - istorijat

7/24/2019 SINAGOGE JERUSALEMA - Istorijat

1/20

1

Sinagoge Jerusalema

- Istorijat -

Autor teksta i izbor slika: Aron Albahari


2/20

2

Od kada je jevrejski kralj David (1010.- 970.g.p.n.e.) osnovao ipodigao grad Jerusalem 1003.g.p.n.e. kao prestolnicu svoga kraljevstvaIzrael, a njegov sin i naslednik kralj Solomon (970.- 930.g.p.n.e.) potujuioevu elju u njemu podigao jevrejski Hram (tzv. Prvi Hram) u slavu

jevrejskog Boga (Jahve), Jevreji su svoje verske obrede u narednih 381godini obavljali u ovoj prvoj i jedinoj jevrejskoj bogomolji u Jerusalemu togavremena

(Prvi) Hram se poeo graditi 967.g.p.n.e., u etvrtoj godini vladavinekralja Solomona. Gradnja je trajala sedam godina (do 960.g.p.n.e.). Hram jepodignut na brdu Morija, na Jevrejima svetom mestu nad stenom na kojoj jejevrejski praotac Abraham bio spreman Bogu rtvovati svoga sina Isaka, tose uzima kao in kojim su Jevreji prihvatili verovanje u jednoga Boga(Jahvu). Od tada Jevreji ovo mesto zovu Brdo Hrama.

Nacrt i maketa Solomonovog Hrama prema opisu iz Tanaha (Biblije)Izgled Hrama poznat nam je iz detaljnog opisa koji je dat u Bibliji u Prvojknjizi kraljeva; 6: 1- 10, 14- 38 i Drugoj knjizi dnevnika; 3: 3- 17. Bio jedug 27, irok 9 i visok 13,5 metara, sagraen od kamena i sastojao se od tridela: trema (dvorita), glavne odaje i unutranjeg svetilita kao najsvetijegmesta koje se zvalo Svetinja nad svetinjama.

Tu je bio poloen Koveg zaveta (Zavetnikoveg) sa dva ukrasna krilata serafima, ukojem su se nalazile dve kamene ploekoje je Mojsije dobio na Sinaju, sa

ispisanih Deset Boijih zapovesti.Cela unutranjost Hrama, ukljuujuizidove i pod, bila je obloena zlatom.

Ovaj Hram je bio prva jevrejska bogomoljau Jerusalemu i najsvetije mesto u koje suJevreji celog Izraela, prema propisu, hodoastili tri puta godinje za vremepraznika Sukota, Pesaha i avuota. Opstao ja do 586.g.p.n.e. kada grad icelu Judeju osvaja vavilonski kralj Nabukodonosor (Navuhodonosor, 605.-


3/20

3

562.g.p.n.e.) koji pljaka, rui i spaljuje Hram i celi Jerusalem, odvodeistanovnitvo u ropstvo.

538.g.p.n.e. dekretom perzijskog kralja Kira Velikog II (559.-

530.g.p.n.e.) Jevreji bivaju osloboeni vavilonskog ropstva i vraaju se uJudeju (Izrael) da obnove Jerusalem i Hram. Povratak se desio verovatno537.g.p.n.e. i predvodio ga je izvesni Sasavasar (ebasar) judejski princ(knez). Po povratku u Jerusalem njegovo mesto zauzima prorok Zaharije(Zorovavelj) koji sa povratnicima prvo gradi jednostavni oltar na koji prinosertvu, a sama obnova Hrama poela je kasnije i trajala je 16 godina, sve do516.g.p.n.e.

458.g.p.n.e., sedme godine vladavine perzijskog kralja Artakserksa I (465.-423.g.p.n.e.) jo jedna grupa Jevreja iz Vavilona kree u povratak dapomogne obnovu Hrama u Jerusalemu. Njih predvode uenjak i prorokJezdra (Jezra) i peharnik perzijskog kralja, Jevrejin Nemija (Nehemija), koji

uz blagoslov i podrku kralja Artakserksa nose srebro i zlato koje su perzijskikralj, njegovi savetnici, zvaninici i narod darovali za Hram u Jerusalemu.

Meutim ovaj jevrejski Hram e svoj puni arhitektonski i vizuelni sjajdobiti graditeljskom intervencijom koju je na njemu, ponovnom gradnjom,uinio jedan od poslednjih jevrejskih kraljeva Judeje Herod (Irod) Veliki(37.- 4.g.p.n.e.).

Objavu o obnovi i gradnji ovog (Drugog) Hrama Herod Veliki je dao19.g.p.n.e., a sama gradnja je otpoela neto kasnije. Za ovaj posao on jeangaovao oko 10.000 iskusnih radnika i oko 1.000 obuenih svetenika-zidara koji su trebali izvoditi radove u delu Hrama u koji su smeli ulazitisamo svetenici.

Maketa Drugog Hrama


4/20

4

Biblija u Novom zavetu u Jevanelju po Jovanu; 2:20 kae da je gradnjaHrama trajala 46 godina. Verovatno se to odnosi na celi hramski kompleks iogromni plato sa prateim objektima, jer je cela graevina, kada jezavrena, bila impozantan graditeljski poduhvat tog vremena.

itav kompleks je imao oblik nepravilnog etvorougla. Istoni zid je biodugaak 470, zapadni 485, severni 315, a juni 280 metara. Celo ovo veliko,masivnim spoljnim zidovima ograeno podruje, bilo je pet puta vee odpovrine Akropolja u Atini.

Herod je za gradnju ovog Hrama koristio isti onaj beli mekani kamen koji je iSolomon koristio za Prvi Hram. Kameni blokovi koji su danas vidljivi u donjihetrnaest redova zida sa zapadne strane (Zapadnog zida Zida plaa)imaju duinu od 1,25 do 3 metra i teki su pojedinano od 2 tone i vie. Naistonoj strani se nalazila uan kapija (Zlatna kapija). Na zapadnoj stranise i danas nalaze ostaci dva vijadukta, tzv. Vilsonovi i Robinsonovi lukovi (ta

imena nose po arheolozima koji su ih otkrili) koji su nosili velike bonestepenaste ulaze u kompleks platforme Hrama. Na jugoistonom uglu senalazila najvia taka Hrama, 130 metara iznad doline Kedron. Ispodhramskog kompleksa bio je odvod za oticanje krvi iz rtvenika u dolinuKedron, a deo tog odvoda se i danas moe videti u junom zidu. Devetpozlaenih kapija je vodilo na plato Hrama. Unutar dvorita su bile kolonadesa monolitnim, iz jednog dela klesanim mermernim stubovima visine 11,5metara i ukupne duine sve etiri strane oko 1.200 metara. Kolonada naistonoj strani se zvala Solomonov portik, a trostruka kolonada od 162 stubana junom delu Hrama, zvala se Kraljevski trem. Danas se tu nalazidamija Al Aksa poznata po svojim stubovima.

Tu su se nalazili prodavci rtvenihivotinja i menjai novca za hramskiporez. Ove kolonade su obuhvatale tzv.Dvorite nevernika, a kamena ogradavisine 1,3 metra oznaavala je granicuiza koje su dalje mogli ui samo Jevreji.1871. godine pronaen je jedan, upravotakav kameni blok na kojem je nagrkom jeziku pisalo: Neka ni jedan


5/20

5

stranac ne proe dalje od ograde oko Svetog mesta; ko god bude uhvaen,sam snosi odgovornost, jer mu smrt sledi (slika gore). Ovaj pronaenikameni blok se danas nalazi u Arheolokom muzeju u Istambulu.

Prvo od unutranjih dvorita bilo je Dvorite ena do koga se stizalo krozBronzanu kapiju (Krasna vrata). U sporednim odajama oko Dvorita ena

se nalazilo 13 posuda u obliku trube za primanje novanih darova.U sledee dvorite,Dvorite Izraela, kojeje vodilo u Dvoritesvetenika, mogli suda uu samo Jevrejimukarci. Tu je, ispredSvetilita, bio kamenirtvenik (pomenutikamen na kojem jejevrejski praotac

Abraham bio spremanda Bogu rtvuje sinaIsaka, a jevrejskomkralju Davidu bilo/Bogom/ ukazano da uslavu jevrejskog Boga/Jehove/ tu podignertvenik i Hram).

Danas se ovo mesto nalazi unutar Omarove damije (Kupole nad stenom).

Do glavne zgrade Hrama visoke 45 metara, sa debelim zidovima pokrivenim

zlatom, vodio je ulaz sa 12 stepenika. Krov Hrama je takoe bio prekrivenzlatom i imao je zlatne iljke da ptice ne bi sletale. Prva odaja, kao i uSolomonovom Hramu, bio je trem (dvorite). Ogromna vrata ukraenaplemenitim metalima i sa zlatnom vinovom lozom iznad njih, vodila su uSveto mesto. Unutar Svetog mesta bio je sto za beskvasni hleb, menora(sedmokraki svenjak) i oltar sa tamjanom. Debela zavesa odvajala je Svetomesto od Svetinje nad svetinjama u koju je ulazio samo svetenik i tosamo jednom godinje na praznik Jom Kipur (jevrejski praznik pokajanja iposta). Zavetni koveg koji je trebao stajati u Svetinji nad svetinjama,verovatno opljakan (ili uniten) 586.g.p.n.e. od strane Nabukodonosora II,vie nije stajao tamo.

Zbog stalnih verskih pritisaka i tlaenja Jevreja za vreme vladavine rimskogcara Nerona (54.- 68.g.), a posebno za vreme njegovog izaslanika u Judeji,prokuratora Flora (64.- 66.g.), Jevreji se 66. godine diu na ustanak protivRima to e konano rezultirati surovim obraunom rimskog generala TitFlavija Vespazijana sa pobunjenicima, koji 29. avgusta 70. godine nove ere(9-ti Av po jevrejskom kalendaru), posle 134 dana opsade, osvaja Jerusalemi rui grad i Drugi jevrejski Hram.


6/20

6

Svoju poslednju vladavinu Jerusalemom Jevreji su imali od 614. do629. godine, kada kao saveznici Perzije (u ratu protiv Vizantije) dobivajupolitiku upravu nad gradom. Hram, meutim, nije bio obnovljen. Do sadanisu otkriveni arheoloki ili pisani artefakti ili dokumenti koji bi nam ukazali

na objekte (bogomolje) u kojima su Jevreji tog vremena obavljali svojuversku slubu i obrede u samom gradu Jerusalemu. Pretpostaviti je da su tobila mesta slina onima za koja jesu otkriveni artefakti, ali van Jerusalema.Bila su to mesta za okupljanje (sastajanje) koja su Jevreji poeli zvatisinagoge, to dolazi od grke rei koja znai okupiti se zajedno. U timnovim mestima za molitvu (sinagogama) nije bilo rtvenika, pa su molitve iiitavanje Zakona (Tanaha Starog zaveta) preuzele ulogu rtvovanja.

Ovakva mesta, kao bogomolje, pronaena su u starom jevrejskom graduGamala na istonoj obali Galilejskog jezera (pronaena je odaja sastubovima dugaka oko 20 metara, oiviena sa etiri reda kamenihstepenika visokih oko 50 cm) kao i u Herodovoj tvravi na Masadi (kaoposlednjem mestu otpora prilikom Prvog jevrejskog ustanka protiv Rimljana66.-70.godine), razorenoj 73.godine, gde je otkrivena prostorija sa etirireda gipsanih klupa na bonim stranama i dva kona svitka sa delovimaPonovljenih zakona i Knjige proroka Jezekije.

638. godine Jerusalem osvaja arapski kalif Omar Ibn al Hatav, a 688.godine na mestu poruenog jevrejskog Hrama kalif Abd al Malik gradiOmarovudamiju (Kupolu nad stenom), a njegov sin kalif Valid 691.g., najunom platou poruenog jevrejskog Hrama, gradi damiju Al Aksa. Danasse celi plato biveg jevrejskog Hrama i prostor na njemu na arapskom zoveHaram el-arif i pod administrativno-verskom je upravom arapskog Bait al-Maqdis Waqf-a.Jevreji danas prvo verske molitve na ovom svom najsvetijem mestuostvaruju samo na 48 metara dugih i 18 metara visokih, etrnaest donjihredova zida sa zapadne strane nekadanjeg Hrama, koje Jevreji zovu HaKotel Ha Maaravi (Zapadni zid), a u hrianskom i ostalom svetu jepoznat kao Zid plaa, jer im se molitva Jevreja inila kao njihov pla.


7/20

7

Ovim pregledom istorijata ova dva jevrejska hrama Jerusalemazavrava se period koji zovemo antiko doba. Ulogu mesta za molitvu kakou samom Jerusalemu, tako i van njega, preuzimaju mesta koja se poinjunazivati sinagoge - hebrejski Bet Izrael kua /naroda/ Izrael(skog).

U celoj zemlji i samom gradu Jerusalemu od tog vremena smenjuju se brojni

osvajai (Rimljani, Vizantijci, Perzijanci, Arapi, krstai, Tatari, Mongoli,Mameluci, Turci, Egipani, Britanci).

Jevreji svoje mesto u gradu stalno zadravaju u boljim ili loijimokolnostima, pokuavajui i uglavnom uspevajui provoditi i organizovati isvoj verski ivot i obrede. Sa istorijskog aspekta moemo pratitiorganizovanje tog verskog ivota kroz mesta koja Jevrejima slue kaobogomolje koje poinju graditi u Jerusalemu.

Za najstariju inicijativu u organizovanju tog verskog ivota uzima se

1267. godina, kada iz Egipta (u vreme egipatske dinastije Mameluka) uJerusalem dolazi rabin Nahmanides (poznat kao Ramban, to dolazi odskraenice njegovog punog imena i titule rabi Moe ben Nahman). Onotkupljuje jednu staru oronulu zgradu iz krstakog perioda i u njoj ureuje iotvara sinagogu koja po njemu dobiva ime Ramban.

Ispunjavajui uslov otomanskih vlasti da verski objekti drugih vera ne smejubiti vii od muslimanskih, sinagoga Ramban je ukopana 3 metra ispod nivoaulice. Svitak tore koji je za vreme mongolske invazije i pljake Jerusalema1259. godine, bio sakriven u ekemu, vraen je i poloen u ovu sinagogu.

Ulaz... ... i unutranjost Ramban sinagoge, danas

1586. godine sinagoga je zatvorena po nareenju turskog guverneraJerusalema. Tek 1835. godine sefardska zajednica Jerusalema ponovodobiva saglasnost turskih vlasti za njeno renoviranje i obnovu rada.

1948. godine zgrada u kojoj je bila sinagoga razorena je od strane jordanskeArapske legije, a ova stara zgrada i sinagoga u njoj ponovo su obnovljene1967. godine, to je ini najstarijom i danas aktivnom sinagogom uJerusalemu.


8/20

8

1700. godine grupa od 1.000 akenaskih Jevreja iz Poljske pod

vostvom rabina Jude Hasida naseljava se u Jerusalem. Novcem uzetim uzajam od Arapa, poinju sa gradnjom sinagoge. 1720. godine, kada dospevarok otplate duga, a oni nemaju dovoljno novca za to, izazivaju gnjev Arapa

koji pale sinagogu i rue njihove kue.1864. godine na ruevinama te spaljene sinagoge bie podignuta novaakenaska sinagoga Bet Jakov, u narodu poznata kao Hurva. To e bitinajvea sinagoga u Jerusalemu.

1534. godine, u vreme kada se nisu smele graditi nove sinagoge, u

prizemnom delu jedne zgrade u Jevrejskoj etvrti, obavljeno je obrezanje(brit mila) deaka Isaka Lura. Od tada se ovaj prizemni prostor zgradeureuje i koristi kao sefardska sinagoga.Beba koja je tada obrezana, Isak Lur,kasnije postaje cenjeni rabin i poakronimu njegovog imena E(A)lohi (nahebrejskom boanski) Rabenu Isak,sinagoga dobiva ime Ari (Lav). 1936.godine, u vreme arapskih nemira i napadana Jevreje, sinagoga je opljakana ispaljena.

Posle 1967. godine je obnovljena i ponovoje u funkciji, a uz nju je ureen i Muzej. Sinagoga Ari

1586. godine otomanske vlasti zabranjuju rad sinagoge Ramban,glavne sefardske sinagoge u Jerusalemu. Jevreji se nastavljaju moliti pokuama, ali stalna potreba za zajednikim mestom molitve navodi ih dakoncem 16. vekau podzemnom prostoru jedne stambene zgrade organizujusinagogu. Ona dobiva ime Elijahu Ha Navi, po proroku Elijahu. Preteno jesluila za izuavanje Tore. Zato je poznata i po imenu Kahal (Plava) TalmudTora. Molitve su obavljane samo za praznike.

Poetkom 17. veka, odmah uzElijahu Ha Navi sinagogu, tajno segradi i druga sinagoga koja jenajveim delom bila ukopana uzemlju, a gornjim delom ugraena ukonstrukciju stambene zgrade. Takonastaje sinagoga Johanan Ben

Zakai.

1764. godine uz ove dvepostojee, jevrejski useljenici iz Sinagoga Johanan Ben Zakai

Turske grade i treu sinagogu, delom ukopanu u zemlju, a delom ustambenoj zgradi. To je bila sinagogaIstambul.


9/20

9

NjenAron ha Kode(ormar za Toru), koji datiraiz 17. veka, je donet iz poruene sinagoge uAnkoni, abima iz sinagoge u Pesari (Italija).

Izmeu ove tri, delom ukopane sinagoge,organizovana je i etvrta sinagoga pod imenom

Srednja, poznata i kao Kahal Cion. Deo njenogdvorita je korien za ensku sekciju sinagogeJohanan Ben Zakai. Za vreme praznika Sukot udvoritu se pravila sojenica (suka).

Kada je 1835. godine guverner EgiptaMuhamed Ali Paa, koji u to vreme upravljaJerusalemom, dozvolio obnovu sinagoga zakoje su ranije izdate zabrane,ve1836. godine

je renovirana sinagoga Istambul, a neto kasnije i Srednja sinagoga kojoj jeu delu nad dvoritem dograen krov.

Vremenom, zbog prostornepovezanosti ove etiri sinagoge one supoele da se nazivaju jednim imenometiri sefardske sinagoge, imenompoznatim i danas.

1948. godine su zapaljene idevastirane, da bi potom, za vremearapske uprave jevrejskom etvrti,bile pretvorene u konjunice.

ematski prikaz rasporeda

etiri sefardskesinagoge

Posle 1967. godine su renovirane i danas su u upotrebi i zanimljive zaposetioce zbog svoje nesvakidanje ukopane strukture gradnje.

1737. godine rabinGedelja Hajon, rodomiz Istambula, osnivasinagogu i jeivu zastudije Kabale.

Sinagoga nosi imeBeit El(Boija kua),poznata i kao MidraHasidim (kola vere) ijeiva Mekubalim(Jeiva kabalista).Devastirana sinagoga Bet El (slikalevo). I dananji izgled ulaznih vrata

jeive Ha Mekubalim sa ugraviranimmotivima 7 kapija Starog gradaJerusalema (slika desno)


10/20

10

Bila je, a i danas je, centarkabalistikih studija i jedna odnajznaajnijih Jeiva.

1948. godine, opljakana je idevastirana.

Stari logotip (tampani otisak) saprikazom sinagoge Bet El

1974. godine obnovljena je ruevna zgrada i u njoj jeiva Bet El, a 1995.godine zavrena je i obnova sinagoge koja menja ime u jeiva Ha MekubalimBeit El.

1742. godine osniva se sinagoga Ohr Ha Haim. Nju osniva rabin

Haim Ibn Atar iz Maroka, po kome i dobiva ime. Ona je smetena na drugomspratu zgrade gde se jo od 1534. godine nalazi sinagoga Ari. Organizovana

je kao uionica i ima ure

en prostor i za ene. Imala je i mikvu.

Koriena je kao sefardskasinagoga, ali posle i kaoakenaska. 1948. godine kada jeJevrejski kvart osvojen odjordanske Arapske legije, sinagogaje bila zatvorena.

Posle 1967. godine jeobnovljena i ponovo radi.

Sinagoga Ohr Ha Haim

1837. godineje izgraena sinagoga Menahem Cion. Osnovali su je

akenaski Jevreji iz Litvanije, sledbenici pokreta Peruim, i ona dobiva imepo njihovom lideru rabinu Menahemu Mendelu.

1853. godine jevrejski useljenici iz Iraka grade sinagogu Hesed El,

koja postaje centrom njihovog okupljanja. Ona je takoe sluila i kao jeivaza kabaliste i posedovala je uvenu biblioteku koja je sadravala brojnekabalistike radove. 1948. godine, po osvajanju Jevrejske etvrti od stranejordanske vojske, u sinagogu se useljava arapska porodica. Posle 1967.godine zgrada sinagoge je ureena kao Centar jevrejskog omladinskogpokreta Bne Akivai nije vie u funkciji sinagoge.

1860. godinepodignuta je sefardska sinagoga Sukat David Dva.

Nosi ime po rabinu Davidu Ben imonu koji u Erec dolazi 1854. godine izMaroka (drugo ime je od akronima njegovog imena (D-b(v)-). Prvom


11/20

11

polovinom 19. veka iz zemalja Magreba (Maroko, Alir, Tunis) veliki brojJevreja ini aliju(povratak) u Erec i pod uticajem rabina Davida Ben imona,eli da ima svoju sefardsku, ali zapadnu sinagogu, kao opozit MizrahiJevrejima, sefardima sa istoka (iz Jemena, Iraka, Sirije). U zgradi u kojoj je1860. godine podignuta sinagoga nalazi se i kola Talmud Tora i Dom zastare.

U ratu 1948. godine sinagoga je opljakana, ali poto se nalazila na niijojzemlji nije sruena. 1980. godine je obnovljena i danas slui i kao sinagogaza molitvu i kao jeiva.

Od kada je 1720. godine spaljena sinagoga koju su gradili sledbenici

akenaskog rabina Jude Hasida, narednih 89 godina Jevreji su mesto togzgarita nazivali Ruevina rabina Jude Pobonog ili na hebrejskom jezikukratko, Hurva ruevina.

1815.g., u Jerusalem dolazi rabin Menahem Mendel sa svojim

sledbenicima iz pokreta Peruim(koji useljavaju u Cfat iz Litvanije, izmeu1808.g. i 1812.g.) sa ciljem obnove ove sinagoge. Oni piu pismo molbe zaobnovu sinagoge, turskom sultanu u Carigrad (upravitelju Palestine), a1817.g. mu alju i delegaciju sa istim ciljem. 1819.g. dobivaju njegovferman(ukaz), ali jo uvek ostaju nereena pitanja dugovanja prema ranijimzajmodavcima.

1831.g. Jerusalem aneksira Muhamed Ali od Egipta (njegova vlasttraje od 1831.g. do 1840.g.), te se i od njega trai novi ferman. U tepregovore se ukljuuje i jevrejski mecena i dobrotvor baron Salomon MajerRotild iz Bea.

1837.g. obnovljena je skromna sinagoga koja je nazvana MenahemCion, a 1854.g. je ureena i druga manja sinagoga uz nju.

Meutim, sledbenici Peruimele podii na tom mestu veu sinagogu.Novo odobrenje se ponovo trai od turskog sulatana (koji od 1840.g. ponovoupravlja Jerusalemom). U pregovore i molbu ukljuuje se i britanski konzul uJerusalemu Dejms Fin. Jevrejski mecena Sir Mozes Montefiori osnivanovani fond za gradnju i vri presudan uticaj na turskog sultana koji dajekonani carski ferman za poetak gradnje.

1856.g. jevrejska zajednica odreuje Jakoba apira kao emisara podijaspori za prikupljanje novca za gradnju. Najvei pojedinani novani prilog

daje bogati sefardski Jevrej iz Bagdada (Irak) Jezekie Reuben, 100.000 odmilion potrebnih pijastera. Njegov sin Menae i kerka Leidi Sasonnastavljaju sa donacijama.

Jedan od donatora je i pruski kralj Frederik Vilijem IV, pa e i njegovoime kao ktitora biti upisano iznad glavnih ulaznih vrata.

1857.g. Vrhovni rabin Jerusalema muel Salant polae kamentemeljac. Za graditelja nove sinagoge je izabran zvanini sultanov arhitektaAsad Efendi. On se odluuje za neovizantijski stil gradnje. Zgrada je graenasa etiri masivna i visoka luka (sa svake strane po jedan), na koje je


12/20

12

postavljena velika centralna kupola oiviena krunom terasom-balkonom sa12 prozora.

U hol sinagoge se ulazilo kroz troje eljeznih vrata. Prostor za ene je bio nagaleriji.Aron ha Kode(ormar za Toru) sa dekorativnim vratima, je donet iz

Nikolajevske sinagoge iz Kerona (Rusija). Unutranji zidovi sinagoge su bilioslikani religioznim motivima kao to su; Davidove zvezde, menora, motivBrda Sinaj gde Mojsije prima Boije zapovedi i samih Deset zapovedi.

1864. godineje i zvanino obavljenaceremonija osveenja sinagoge. Njoj jeprisustvovao i (ranije pomenuti) britanskikonzul u Jerusalemu, Dejms Fin.

Sinagoga je posveenaDejms Jakov Rotildu,iji su sinovi baronAlfonso i Edmond Rotildposvetili veliki deo svogivota pomaganjuJevreja u Erecu(Palestini), te po njemu i

dobiva ime Beit Jakov(kua Jakovljeva).

Tako je osveena jedna od najvanijih sinagoga u celoj Svetoj zemlji i

Jerusalemu, sinagoga Beit Jakov,u narodu poznata i zvana Hurva, koja enarednih 84 godine svojom veliinom i lepotom dominirati panoramomStarog Grada i celog Jerusalema.

Slika 1 (levo)Bimaoko 1940.

Slika 2 (sredina)Bimaoko 1920.

Slika 3 (desno)Aron Kodec.1940.


13/20

13

Vremenom u delu sinagoge e biti smeteno i odeljenje jeive Ets Haim,najvee jeive u Jerusalemu, kao i sedite i mesto inauguracije vrhovnihakenaskih rabina Jerusalema i cele Palestine.

Sinagoga Hurva (desno) u panorami Jevrejske etvrti i zgrada jeive Ets Haim(levo), 1899. godina

Unutranjost i bima Hurve, koncem 19. veka ... I oko 1940. godine


14/20

14

1901.g. u sinagogi je odrana memorijalna sluba za englesku kraljicuViktoriju. Molitvu je vodio akenaski Vrhovni rabin muel Salant.

27. maja 1948. godine jordanska Arapska legija pod komandommajora Abdulah el Tela i Favzi el Kutubu, sa 200 kilograma eksploziva diesinagogu u zrak, ime se okonava i jevrejska odbrana Jevrejske etvrti.

Posle 1967.g. u uspomenu na sruenu sinagogu, na njenom mestu jepodignut kameni luk koji je simbolino predstavljao sinagogu kroz jedan odlunih nosaa njene velike krovne kupole. I kao takav je bio mestookupljanja i vernika ali i obinih turista.

Uz finansijsku pomo brojnih donatora i gradskih vlasti, sinagogaHurva je posle 5 godina gradnje ponovo izgraena, ali manjih dimenzija iambicija od ranije sinagoge. Sveanost njene obnove i ponovne slube u njojje obavljena 15. marta 2010. godine, posle 62 godina od njenog ruenja.

Obnovljena sinagoga Hurva 2010.g. i njen restaurirani dvospratniAron HaKode


15/20

15

1870. godine, u delu koji danas pripada muslimanskom kvartu

Starog grada, podignuta je sinagoga omre Ha Homos, poznata i kao OhelIsak i Maarska sinagoga. Nju osniva organizacija maarskih Jevreja Kolelomre Ha Homos, to na hebreskom znai uvari Zidova. Nalazila se na

oko 100 metara od Brda Hrama i podignuta je na zemljitu koje je kupljenood arapske porodice Haladi. Gradnju zgrade je finansirao hasidski rabin IsakRatsdorfer koji je bio i trgovac dijamantima. 1904. godine nadograen je jojedan sprat zgrade. U zgradi sinagoge se nalazila i jeiva Ohr Meir, a nagornjem spratu dve prostorije za molitvu. Zgrada je imala i mikvu(obrednokupatilo).

Pod pritiskom arapskihnemira 1920.g., 1929.g i konano1938. godine, sinagoga jenaputena, a zgrada izdata podrentu Arapima, da bi od 1948.godine i arapske upraveJevrejskom etvrti, bila skoroporuena.

1968. godine zgradu sinagogeotkupljuje religiozna cionistikaorganizacijaAteret Kohanim,ijijefinasijer ameriki Jevrej ibiznismen Irving Moskovi.

Ruevine sinagoge omre HaHomos, 1967.g

Sinagoga je ponovo otvorena 2008. godine, a u planu je i njena dogradnja.

1872. godine, dvadeset i devet godina od kupnje zemljita za njenu

gradnju 1843. godine, podignuta je jedna od najistaknutijih sinagoga Staroggrada - Tiferet Izrael. Inicijativu za njenu gradnju, kao prve hasidskesinagoge u Jerusalemu, dao je rabin Nisan Bek (vlasnik prvog tampanogasopisa na hebrejskom jeziku koji je izlazio u Jerusalemu), pa se ona estopo njemu naziva i sinagoga Nisan Bek ul. Novac za kupnju placa (1843.g.)dao je bogati rabin Izrael Fridman iz Riina (Ukrajina), pa je po njemu idobila ime. On, a kasnije i njegov sin rabin Abraham Jakob Fridman, bili su inajvei finasijeri njene gradnje.

Povelja o osnivanju i poetkugradnje sinagoge Tiferet Izrael i

njen slubeni peat iz 1872.godine(slika levo)

Njena gradnja je poela jo 1857.godine, ali su je turskeokupacione vlasti estozaustavljale.


16/20

16

Zahvaljujui intervenciji austrijskog cara Franca Jozefa I gradnja jenastavljena, a prilikom njegove posete Svetoj zemlji 1869. godine dao je idonaciju za njenu gradnju u iznosu od 1.000 franaka. Trospratna sinagoga jesveano otvorena 19. avgusta 1872.godine.

Svojom veliinom i lepotom (uz sinagogu Hurvu) dominirala je Jevrejskometvrti i celim Starim gradom. 76 godina je bila centar Hasidske zajedniceJerusalema.

U noi 20/21. maj 1948. godine Arapska legija jordanske vojske minirala juje i sruila.

Arapski legionari pred ruevinama sinagoge Tiferet Izrael (Nisan Bek), 1948.g.

Danas, samo deo ureene ruevineove nekad velelepne sinagogesimbolizuje i uva uspomenu nanju.


17/20

17

Fotografija sinagoge Beit Aroniz 1930. godine

1874. godine Jevreji iz Karlin-Stolina (Belorusija) osnivaju svojusinagogu kojoj daju ime Beit Aron(Aronova kua), po uvaenom rabinu

Aronu II Perlovu iz Karlina.1948. godine sinagoga je potpunosruena od strane Arapa i novi centar isinagoga karlinskih Jevreja supodignuti van Jevrejske etvrti unovom naselju van zidina Staroggrada, a stara zgrada nije vieobnovljena.

Jo jedna sinagoga nije doivela obnovu posle njenog ruenja 1948.godine. Re je o sinagogi Janjina, podignutoj u hrianskoj etvrti Staroggrada. Nju su podigli Jevreji poreklom iz grkog grada Janjina. Molitve u njojvoene su po ritualu Romaniotskih Jevreja. Zajednica je pored ove imala isinagogu u naselju van zidina Starog grada.

JeivaTorat Haimosnovana je1886. godine od strane rabina Jicaka

Vinongrada iz Poljske. Ona se nalazila u arapskoj etvrti u delu gde jedirektno bila okrenuta ka Brdu Hrama. Rabin je okupio 300 uenika iz celogsveta pripremajui ih i uei za versku slubu. Prizemlje zgrade je bilo

ureeno kao prodavnica povra i to je bio jedan od izvora njenogfinansiranja. U arapskim nemirima protiv Jevreja koji su izbili 1936.g. jeivaje naputena i njen rad je prebaen u novi deo grada, a zgrada i imovinajeive je predata na uvanje jednom arapskom upravitelju.

Fotografija Torat Haim jeive sapoetka 20. veka

Tako se i desilo, da prilikomarapskog (jordanskog) vojnogzauzimanja Jevrejske etvrti i Staroggrada 1948.g., ova zgrada bude jednaod retkih koja nije sruena ni spaljena(a verovatno i zbog injenice da senalazila u arapskoj etvrti). 1967.g.

ponovo je predata njenim vlasnicima.Zgrada je obnovljena, a od 1978.g. unjoj se nalazi nova jeiva pod imenomAteret Kohanim (Ateret Jerualajim)koja danas ima 150 studenata.

1923. godinerabin Jozef Abraham alom, iz Kalkute (Indija) kupuje

zgradu u Jevrejskoj etvrti u kojoj planira otvoriti bolnicu. Ipak, elja da


18/20

18

duhovno obogati i pomogne sefardsku zajednicu Jerusalema, navodi ga daosnuje jeivu koja dobiva ime Porat Jozef.

Okrenuta ka Zapadnom zidu(Zidu plaa) ona je imala veliku Betmidra uionicu, dve manje uionice

i 50 drugih prostorija (spavaonica,kancelarija i biblioteku).Jeiva je sruena 1948.g. po

osvajanju jevrejske etvrti od stranejordanske vojske. Obnovljena jeposle 1967. godine.

Fotografija jeive Porat Jozef

1924. godine osnovana je jeiva Merkaz

HaRav Kook. Ona je danas jedna od najveih uIzraelu i ima 500 polaznika i 200 postdiplomaca.

Jeiva Merkaz HaRav Kookdanas Osnivajeive RabiAbraham Isak

1948. godine u Jerusalemu je bilo 58 sinagoga i vie jeiva (u prilogu

je lista imena svih 58 sinagoga). Tokom 19 godina jordanske (arapske)uprave Jevrejskom etvrti, protjerani su svi njeni stanovnici Jevreji, a etvrtje skoro potpuno sruena, kao i svih 58 sinagoga u njoj.


19/20

19

U svojoj knjizi Memoari, objavljenoj u Kairu 1959. godine, tada vepukovnik Abdulah el Tel, komadant Arapske legije jordanske vojske koja jezauzela Jevrejsku etvrt 1948. godine, je izmeu ostalog napisao ...Po prviput u 1.000 godina nije bilo ni jednog Jevreja u Jevrejskoj etvrti. Nije bilo nijedne zgrade koja je ostala netaknuta. Ovo ini da je povratak Jevreja ovdenemogu....

Ipak, posle 1967. godine i povratka Jevreja u Jevrejsku etvrt, kvart jeobnovljen i ureen, kao i vei broj starih sinagoga koje su ili obnovljene iliponovo izgraene. Pored nekoliko, takoe obnovljenih starih jeiva,podignuta je i jedna nova, ortodoksna, po imenu Ha Kotel(Zid).

Spisak 58 poruenih sinagoga Jevrejske etvrti

1. Bikur Holim

2. Or Haim

3. Ari Kado

4. Sukat alom

5. Hesed El

6/7. Habad sinagoge

8. onen Halhot

9. Beit Hilel

10. Menahem Cion

3

11. Ahavat Torahveha alom

12. Ramban

13. Rabi Baruh

14. Hurva

15. Varavska

16/17. EidotHaarav sinagoge

18. Beit El

19. Rabi JohananBen Zakai

20. Ha Emcai

21. Istambul

22. Eliahu Hanavi

23. Beit Aharon

24. ar Hamajim

25. Jehudei Sefarad

26. Jemenitska

27. Ohel Abraham

28. Beit Meir

29. Or Olam


20/20

30. Karaitska

31. Tiferet Izrael

32. Oleh Moe

33. Kurdska

34. Porat Jozef

35. Hajei Olam

36. Kotel Ha Maaravi

37. Sukat David

38. Rabi Meir Bal HaNes

39. Gruzijska

40. Ohel Jakov

41. Cion

42. Dubno

43. Zde Hemed

44. Ahavat Cion

45. Biderman

46. Gmilut Hasadim

47. Moav CkainimJaan

48. Miel Rutman

49. Torat Kohanim

50. Alepo

51. Ktav Torah

52. Or Zoraiah

53. Perzijska

54. Hasid Vinjic

55. Hasid Bratislav

56. Hasid ortkov

57. Kolel Gorodno

58. Rabi Pinhasel

Naslovna strana: Sinagoga Hurva(manja slika) i sinagoga Tiferet IzraelPoslednja strana: Maketa Prvog Hrama u Jerusalemu

Autor teksta i izbor slika: Aron Albahari

sinagoge jerusalema - istorijat

Documents