NOVA GODINADecembarsko šoping ludilo

TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA

List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.

Nastavljamorazvojkompanije

Veliki posao u kratkom rokuAKCIJA RENOVIRANJA

Intervju Aleksandar Tirnanić

Potrošači istražili: DIS je najpovoljniji

TEMA BROJA:

12/0

1BR

. 37

GODI

NA 7

14/1

5

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs, www.dismarket.rs

42.

24.

10. 18.

34.

46.

6.4. UVoDNIK

oKolNoSTI SU TEŠKE, AlI PlAN oSTVARUJEMo6. INTERVJU AlEKSANDAR TIRNANIć

NASTAVlJAMo DAlJI RAzVoJ KoMPANIJE 8. TEMA BRoJA

PoTRoŠAčI ISTRAžIlI: DIS JE NAJPoVolJNIJI10. AKCIJA RENoVIRANJA

VElIKI PoSAo U KRATKoM RoKU13. INfo KoMPANIJA DIS NAJBolJA U KoRPoRATIVNoJ BEzBEDNoSTI14. ANAlIzA

DIS IMA REŠENJE zA MUKE PoTRoŠAčA16. VESTI Iz DISA I REGIoNA18. NoVA GoDINA

DECEMBARSKo ŠoPING lUDIlo21. DIS STIPENDIJA

DIS MI JE PRUžIo PRAVU ŠANSU 22. DoMAćA PRoIzVoDNJA

RUSIJA JE ozBIlJNA ŠANSA zA SRPSKo MESo24. EKoNoMIJA

NAlED – PoKRETAč REfoRMI U SRBIJI27. ISTRAžIVANJE

SRBI VolE hIPERMARKETE28. EVRoPSKI TRENDoVI

ElEKTRoNSKo PoSloVANJE, oBAVEzA I PoTREBA

30. MENADžMENTlIčNE VEŠTINE KlJUč zA USPEh U KARIJERI

32. MENADžMENTčETIRI NAJčEŠćA TIPA lIčNoSTI U fIRMI

34. MARKETINGKolIKo DAŠ, TolIKo SE I VRAćA

36. MARKETINGEMoCIJE JAčE oD loGIKE

38. VESTI Iz SVETA40. MENADžMENT

DESET KlJUčNIh GREŠAKA NA PoSlU42. DIS KARAVAN

NJU oRlEANS, GRAD hRANE I MUzIKE46. zABAVA zABoRAVlJENI BoRAC PRoTIV VUKoVE REfoRME48. MISTERIJA

ŠoPENoVo SRCE U TEGlI SA KoNJAKoM50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

Godina na izmaku bila je izuzetno teška na poslovnom planu što se tiče kompletne srpske privrede. Manjak novca u opticaju, velika zaduženost firmi i građana, sve teže kreditiranje, nekonkurentnost u odnosu na strane kompanije i njihove proizvode, sve to još dodatno opterećeno oštrim reformskim merama države koje su morale da krenu da se sprovode, uticalo je na to da ambijent u kome rade domaće kompanije bude vrlo nepovoljan i stresan.

Što se tiče DIS-a, mi kao domaća kompanija koja se oslanja isključivo na sopstvene snage, delimo sudbinu naroda i države i tako je bilo i tokom 2014. Ipak, uprkos svim poteškoćama održali smo uzlaznu liniju razvoja i čak sproveli u delo neke kapitalne projekte. Svakako smo veoma ponosni na to što smo krenuli u veliku akciju renoviranja naših objekata širom Srbije. U drugoj polovini godine potpuno smo renovirali i modernizovali markete u Novom Sadu, Pančevu, Smederevu i Kruševcu, kako bismo našim kupcima uz najniže cene omogućili i visok nivo komfora prilikom boravka u našim objektima. Maksimalno unapređenje procesa prodaje je nešto u čemu smo odlučni da istrajemo i u tu svrhu odvajaju se značajna novčana sredstva, ali bez zaduživanja.

Sledeća godina biće takođe puna izazova za domaće firme, to je potpuno izvesno. Ne može se, nažalost, očekivati nikakav brz napredak u ekonomskom smislu. za tako nešto je potrebno vreme, posebno imajući u vidu da ni okolnosti na svetskim tržištima nisu sjajne. Ipak, mislim da možemo da očekujemo postepeni oporavak domaće ekonomije, jer mere koje su sa nivoa države počele da se sprovode treba da donesu neke opipljive rezultate. Mi u maloprodaji direktno osećamo svaki dalji pad standarda ljudi i kupovne moći, pa nam je jako važno da država nekako reši problem sivog i crnog tržišta, jer zbog toga trenutno trpimo gubitke. Standard građana je veoma nizak i u sledećoj godini očekujemo da to krene polako da se popravlja i onda će svima biti mnogo lakše.

DIS u sledeću godinu ulazi sa namerom da nastavi sa razvojem kompanije, podizanjem nivoa usluge i sa širenjem mreže svojih marketa. očekujemo još veći broj kupaca, a mislimo da je to naše očekivanje potpuno opravdano jer ćemo osim najpovoljnijih cena, po kojima je DIS prepoznatljiv, nastaviti i sa akcijom renoviranja objekata i maksimalnog unapređenja procesa kupovine u našim marketima. Takođe, u planu je i da tokom 2015. mrežu marketa povećamo za tri nova, pa bi DIS uskoro trebalo da ima 19 marketa širom Srbije.

Okolnosti su teške, ali plan ostvarujemo

S poštovanjem, Darko Aćimović

Generalni direktor

DIS u sledeću godinu ulazi sa namerom da nastavi sa razvojem

kompanije, podizanjem nivoa usluge i sa širenjem mreže

svojih marketa. Očekujemo još veći broj kupaca, a mislimo da je to naše očekivanje potpuno

opravdano jer ćemo osim najpovoljnijih cena, po kojima je DIS prepoznatljiv, nastaviti i sa akcijom renoviranja objekata

Uprkos svim poteškoćama održali smo uzlaznu liniju razvoja i čak sproveli u delo neke kapitalne projekte. Svakako smo veoma ponosni na to što smo krenuli u veliku akciju renoviranja naših objekata širom Srbije

Uvodnik

Kako bi mogla da se okarakteriše prethodna godina iz ugla stanja na tržištu maloprodaje i rezultata koji je postigla kompanija DIS?

Što se tiče stanja na tržištu maloprodaje, možemo reći da je iza nas jedna od najtežih godina za poslovanje iz više razloga. Jedan od razloga je što su se mogućnosti zaduživanja građana i kompanija istrošile i oseća se nedostatak novca u sistemu. Mi, kao društvo, koristili smo gotovinske kredite, čekove i druge oblike kratkoročnog zaduživanja i sada je to sve došlo na naplatu. Nismo želeli da podržavamo takav vid potrošnje i iz tog razloga nismo razvijali programe odloženog plaćanja, što nam je u određenom trenutku stvaralo poteškoće, ali se sada polako stvari normalizuju. U jednom trenutku, jedan deo kupaca je više interesovalo odloženo plaćanje nego cena. Sada, kada su mogućnosti za korišćenje odloženog plaćanja istrošene, ti kupci se opet fokusiraju na cene.Takođe, proizvod ovih poteškoća je i rast crnog i sivog tržišta.

Koliko sivo tržište pravi štetu kompanijama poput DIS-a?

Trošak celog državnog aparata snosi mali broj kompanija i neodrživo je da se te kompanije sve više opterećuju, a da one koje rade na crnom tržištu neometano funkcionišu. Naravno da će neko ko ne plaća PDV, poreze i doprinose, analize kvaliteta i druge republičke i lokalne takse, biti konkurentniji. Građani u teškim trenucima ne brinu o dugoročnim problemima ovakvog ponašanja, već se vode isključivo cenom i zato crno tržište raste iz godine u godinu. Prema nekim informacijama, crno tržište dolazi do udela od 40 odsto. Sam broj govori koliki se deo prometa odvija van legalnog toka i koliki je to problem za tržište maloprodaje.

Što se tiče kompanije DIS, primarni fokus ove godine nam je bio uređenje internih procesa i rekonstrukcija radnji. zadovoljni smo našim poslovnim rezultatima jer ćemo ispuniti planove za ovu godinu.

Nastavljamo dalji razvoj kompanije Piše:

Miloš Garić

Intervju

Što se tiče stanja na tržištu maloprodaje, možemo reći da je iza nas jedna od najtežih godina za poslovanje iz više razloga. Ipak, krenuli smo u veliku akciju rekonstrukcije svih objekata u želji da u gradovima gde poslujemo postignemo maksimalno zadovoljstvo potrošača pri kupovini - objašnjava za DIS glasnik Aleksandar Tirnanić, izvršni direktor DIS-a

Aleksandar Tirnanić, izvršni direktor DIS-a

DIS je ove godine uprkos nepovoljnim okolnostima, pre svega zbog pada životnog standarda kupaca, ušao u veliku investiciju rekonstrukcije svojih objekata. Šta je glavni razlog zbog koga se ušlo u ovaj posao i šta se očekuje da će biti rezultat?

Potrudili smo se da na osnovu iskustava koja imamo, u gradovima gde poslujemo postignemo maksimalno zadovoljstvo potrošača pri kupovini. Ambijent je značajno poboljšan, objekti su potpuno preuređeni i prilagođeni komfornoj kupovini. I organizacija prodajnih pozicija u marketima je sada takva da omogućava kupcu jednostavnije obavljanje kupovine. Takođe, ono što je bitno za kompaniju DIS je i optimizovanje procesa i upravljanje zalihama gde očekujemo značajne uštede. ono što smo još postigli rekonstrukcijom objekata, a što takođe odražava i naš odnos prema životnoj sredini, je energetska efikasnost koja će tek dati svoj pun rezultat u godinama koje dolaze, jer će energija biti sve skuplja.

Smatramo da će rekonstruisani objekti zadovoljiti naše stalne potrošače jer nećemo menjati cenovnu politiku, ali i da će privući nove potrošače koje će zadovoljiti naša nova ponuda i ambijent.

Politika niskih cena je ono što od početka karakteriše DIS. Da li zbog toga očekujete da će i u vremenu dodatnih smanjenja primanja građana kupci biti još više okrenuti kupovini u DIS-u?

Kupci DIS marketa su ljudi koji izuzetno vode računa o svakom potrošenom dinaru i nama je to osnovni fokus. želimo da naši kupci dobiju najveću vrednost za što manje potrošenog novca. To oslikava i naš novi slogan „Platićeš manje”, tako da očekujemo da svako ko želi da uštedi i uživa u ambijentu novih marketa postane naš kupac.

Kakvi su planovi i očekivanja za sledeću godinu?

za sledeću godinu planiramo otvaranje tri nova marketa koji bi trebalo da donesu rast prodaje i pokrivanje tržišta koje do sada nismo imali. Takođe ćemo nastaviti sa rekonstrukcijom objekata shodno proceni i mogućnostima, a bez zaduživanja.

Za sledeću godinu planiramo otvaranje tri nova marketa koji

bi trebalo da donesu rast prodaje i pokrivanje tržišta koje do sada

nismo imali

Kupci DIS marketa su ljudi koji izuzetno vode računa o svakom potrošenom dinaru i nama je to osnovni fokus. Želimo da naši

kupci dobiju najveću vrednost za što manje potrošenog novca

7

Potrošači istražili: DIS je najpovoljniji

Istraživanje cena u maloprodaji, koje je sprovela Asocijacija potrošača Srbije APoS, pokazalo je da je među trgovinskim lancima ubedljivo najpovoljniji DIS. Uzorak od 60 namirnica iz potrošačke korpe pokazao je da je najjeftiniji trgovinski lanac DIS, zatim slede Roda, Tempo i Univerexport, saopštili su iz APoS-a.

Po cenama većim od prosečnih, ističu se Maxi kao najskuplji, zatim Mercator i na kraju Idea. U APoS-u kažu da marketi pri formiranju cena pribegavaju oscilacijama po grupama namirnica, tako se na primer, neki trgovinski lanac ističe po niskim cenama za ribu i testenine, a istovremeno ima najskuplje voće i povrće.

APoS navodi da se najveće uštede mogu ostvariti za meso i mesne prerađevine - u proseku 200 dinara, kao i za mleko i mlečne proizvode - 86.

Po istom istraživanju brašno, žitarice, peciva i testenine najpovoljniji su u Tempu, Rodi i DIS-u, a ubedljivo najskuplji u Mercatoru i Maxiju. Cene ispod prosečnih u toj grupi ima još i Univerexport. Idea ima prosečne cene za brašno, testenine, žitarice i peciva. Prosečna ušteda između maksimalne i minimalne cene za ovu grupu proizvoda je 23 dinara.

Kada su u pitanju zamrznute i konzervisane namirnice, najnepovoljniji su Mercator i Maxi. ostali marketi su ujednačeni po cenama. Market koji je najbliži prosečnim cenama je Idea. Ujednačeno su povoljni DIS, Univerexport i Roda. U toj grupi namirnica može u proseku da se uštedi 29 dinara, a konkretno za zamrznuto povrće čak do 50 dinara.

Voće i povrće najpovoljniji su u DIS-u i Rodi, najskuplji u Tempu i Maxiju. Na voću i povrću može da se uštedi od 28 do 34 dinara po kilogramu.

za konzerviranu i smrznutu ribu najpovoljniji market je Roda, a potom Tempo. Cene niže od prosečnih imaju i DIS i Univerexport. Najskuplji su Maxi i Mercator, dok Idea ima cene nešto više od prosečnih. U proseku za te namirnice ukupna prosečna ušteda je oko 40 dinara. Ako neko kupuje skuplje proizvode kao što je oslić - može da uštedi i do 80 dinara.

Kada se uporede cene mesa i mesnih prerađevina, više je skupljih nego povoljnih trgovinskih lanaca, a samim tim velike su i oscilacije između minimalnih i maksimalnih cena. Prosečna ušteda iznosi oko 200 dinara po kilogramu. Indeks odstupanja pokazuje da je meso najjeftinije kupovati u DIS-u i Rodi. Najskuplje meso i mesne prerađevine imaju Maxi i Mercator.

U kategoriji mleka i mlečnih prerađevina, Mercator je najskuplji, a potom slede Univerexport i Idea. Cene najniže

Tema broja

Piše:Miloš Garić

Indeks odstupanja pokazuje da je meso najjeftinije kupovati u DIS-u

i Rodi. Najskuplje meso i mesne prerađevine imaju Maxi i Mercator

Uz najniže cene i veći komfor za kupceUporedo sa svojom politikom najnižih cena kompanija DIS nastavlja sa velikom akcijom detaljne rekonstrukcije svojih objekata širom Srbije. Već su temeljno renovirani objekti u Smederevu, Kruševcu, Pančevu i Novom Sadu.

- osnovna ideja je da konstantno unapređujemo poslovanje i procese rada, pre svega oslanjajući se na sugestije svojih potrošača kao i na ideje menadžmenta. Promene u objektima koje smo započeli u najvećoj meri se odnose na potpuni zaokret u vizuelnom utisku koji na potrošača treba da ostavi unutrašnji izgled marketa u odnosu na period pre rekonstrukcije. želimo da pružimo daleko veće zadovoljstvo i komfor pri kupovini svakom potrošaču. zato uvodimo potpuno novu opremu, od polica, preko rashladnih vitrina, do rasvete. Pravimo izmene u sistemu rasvete objekata, kao i mnogo drugih energetskih izmena koje za samog potrošača nisu vidljive - objašnjava za DIS Glasnik komercijalni direktor Nenad Jelić.

Asocijacija potrošača Srbije APOS objavila je podatke velikog istraživanja cena u maloprodajnim lancima u Srbiji, po kojima je DIS ubedljivo najjeftiniji u skoro svim grupama proizvoda

u odnosu na prosečne imaju Roda, zatim DIS, pa Tempo. Prosečna ušteda po artiklu jeste 86 dinara, a za sireve i više od 200 dinara po kilogramu.

Na prozvodima kao što su ulje, šećer, so i napici, marketi najčešće kompenzuju popuste u ponudi. Te namirnice najskuplje su u Maxiju, a Tempo i Idea ujednačeni su po skupoći. Najpovoljniji je opet DIS, pa Roda i Tempo, dok Univerexport spada među povoljne, ali je blizu prosečnih cena.

Monitoring cena je rađen 18. i 19. novembra u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. za svaki trgovinski lanac proveravane su cene u tri prodajna mesta izuzev za Mercator i Univerexport (dva) jer nemaju predstavništvo u Nišu.

U APoS-u kažu kako je njihovo istraživanje utvrdilo i da je hleb najpovoljniji u Požarevcu gde je prosečna cena 29,29 dinara za najjeftiniji hleb, dok je prosečna cena u Vršcu viša za 10 dinara (39,99 din). Inače u istom gradu je pak najjeftinije brašno u odnosu na ostalih šest gradova u Srbiji u kojima je sprovedeno istraživanje.

Kada već govorimo o brašnu ono je najskuplje u Boru. Posmatrajući tri najveća grada u Srbiji, u pojedinačnim namirnicama najveća razlika je u šećeru. Novi Sad i Beograd spadaju u najjeftinije gradove dok je Niš po ceni šećera najskuplji od gradova obuhvaćenih istraživanjem. Interesantno je da su Novi Sad, Niš i Beograd najpovoljniji po ceni mesa u velikim marketima. ovakve pojave često zbunjuju potrošače i stvaraju misteriju oko toga šta utiče na formiranje maloprodajnih cena u Srbiji.

APOS navodi da se najveće uštede mogu ostvariti za meso i mesne

prerađevine - u proseku 200 dinara, kao i za mleko i mlečne

proizvode - 86

-8 -7 -6 -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 7

-8 -7 -6 -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 7

MaxiIdea

TempoRoda

UniverexportMercator

DIS

Inde

ks o

dstu

panj

a od

pro

sečn

ih c

ena

za 6

0 na

mirn

ica

iznadproseka

ispodproseka

-6 -4 -2 0 2 4 6 8 10

-6 -4 -2 0 2 4 6 8 10

MaxiIdea

TempoRoda

UniverexportMercator

DIS

Inde

ks o

dstu

panj

a od

pro

sečn

ih c

ena

za V

III g

rupu

pro

izvo

da

iznadproseka

ispodproseka

-15 -12 -9 -6 -3 0 3 6

-15 -12 -9 -6 -3 0 3 6

MaxiIdea

TempoRoda

UniverexportMercator

DIS

Inde

ks o

dstu

panj

a od

pro

sečn

ih c

ena

za V

I gru

pu p

roiz

voda

iznadproseka

ispodproseka

-6.9

4.7

-0.4

-5.1

-1.3

2.3

6.6

-5.27

-12.11

-3.86

-0.05

3.02

-0.46

-4.54

-3.57

2.76

4.09

2.46

3.33

5.02

8.05

9

Veliki posao u kratkom roku

Akcija renoviranja

U potpunosti preuređeni objekti otvorili su svoja vrata potrošačima prema unapred utvrđenom rasporedu, 30.10. u Pančevu i 13.11. u Novom Sadu. Svi predviđeni radovi obavljeni su u izuzetno brzom ritmu, bez kašnjenja. zasluge za to pripadaju svim angažovanim timovima kao i iskustvu stečenom prilikom prethodnih renoviranja. Naša ekipa posetila je pančevački i novosadski market na dane otvaranja.

Atmosfera u kancelarijama direktora ogranaka i u celom marketu već prepoznatljiva, radna i pomalo užurbana. Sanju Veljović, direktorku ogranka Pančevo, kao i njenu koleginicu Radmilu Ignjatić, direktorku ogranka Novi Sad, prvo smo sreli u objektu između rafova. U oba grada gotovo identična situacija. Direktorka ogranka Pančeva, u društvu regionalne direktorke Gordane Stanojević, prolazi između rafova i budnim okom prati da li se sve odvija po planu. Uspeli smo da ih sve tri na kratko odvojimo od obaveza i da sa njima prokomentarišemo ukupne utiske tokom prvog dana rada renoviranih objekata.

Sanju Veljović smo zamolili da nam ukratko kaže nešto više o značaju DIS-a za Pančevo.

Veljović: DIS market Pančevo otvoren je pre četiri godine. Mislim da slobodno mogu da kažem da je u prethodnom periodu uspeo da zauzme značajnu poziciju u svakodnevnom životu Pančevaca. Moglo bi se reći da imamo solidnu bazu stalnih mušterija na čiju lojalnost možemo da se oslonimo. Iz razgovora sa nekima od njih zaključujem da su jedva dočekali završetak radova. ovim renoviranjem Pančevo je dobilo izuzetno atraktivan objekat, po mom mišljenju najlepši u gradu. Takođe ne smemo zanemariti ni činjenicu da je svoje radno mesto ovde pronašlo oko 60 ljudi.

- Da li je lokacija na kojoj se market nalazi povoljna za potrošače?

Veljović: Naselje „Tesla” u čijoj smo neposrednoj blizini, kao i AVIV park u okviru koga se ovaj market nalazi, predstavljaju veoma povoljnu poziciju za maloprodajni objekat. Potvrda ovih reči nalazi se u podatku da je pre renoviranja naš objekat dnevno posećivalo u proseku oko 5.000 potrošača.

- Očekujete li porast tog broja nakon renoviranja?

Veljović: Nadam se da će novi ambijent učiniti da se još veći broj naših sugrađana opredeli za kupovinu u našem marketu. Uz uvek povoljne cene i dobar izbor artikala, što su stvari koje smo im do sada nudili, sada im dajemo mogućnost da uživaju u jednom objektu uređenom po najsavremenijim standardima.

- Kako se vaš tim snašao u celom ovom projektu?

Veljović: odlično. Tokom 24 dana, koliko su trajali radovi, svi zaposleni su bili maksimalno angažovani. oko 7.000 artikala je za jedan dan raspoređeno i poslato na lokacije prema predviđenom planu, tako da su majstori mogli da uđu i krenu sa svojim delom posla. od jutros, kada smo otvorili vrata, sve funkcioniše u najboljem redu, tako da vikend dočekujemo potpuno spremni.

Piše:Velibor Toković

Nakon renoviranja objekata u Smederevu i Kruševcu na red su došli DIS marketi u Pančevu i Novom Sadu

Radmila Ignjatić nam je predočila neke od specifičnosti novosadskog DIS-a.

Ignjatić: Kao i pančevački DIS i ovaj objekat je u sastavu velikog tržnog centra. Centar BIG je otvoren pre dve godine kada smo i mi počeli sa radom. lokacija je takva da se kod nas u nabavku uglavnom dolazi namenski, za razliku od objekata smeštenih u drugačijem okruženju koji imaju i funkciju usputne kupovine. ono što je svakako dobro, u odnosu na period kada smo otvoreni, je što je sada ceo centar BIG u punoj funkciji. To automatski znači i veći broj potrošača.

- Da li je došlo do nekih promena u osnovnim parametrima objekta, broju kasa, zaposlenih?

Ignjatić: Ne, kvadratura je ostala ista, mada većina posetilaca misli da smo tu nešto značajno radili. To je posledica novih rafova i ukupnog uređenja. Jednostavno, ceo prostor deluje veće i preglednije. Broj kasa je ostao isti, dvanaest, a trenutno imamo 55 zaposlenih. Takođe, imamo i sedam radnica na trudničkom bolovanju.

- Kako je tekao proces renoviranja?

Ignjatić: Kao i u prethodno renoviranim marketima, prema unapred predviđenom rasporedu. Bez obzira na kratak rok svako je radio svoj posao. Sve je izvedeno brzo i efikasno, bez pritiska. Radnici su bili veoma posvećeni. znate, ceo tim je tu od početka i svi su se veoma radovali promeni. Standardno, kada su počeli radovi deo robe smo vratili u distributivni centar, deo dobavljačima i jedan deo smo preusmerili u druge markete iz našeg lanca. Postavka novog rasporeda i priprema za otvaranje je takođe tekla po planu, sve usputne poteškoće smo rešavali u hodu.

- Da li je pripremljena neka posebna akcija za potrošače na dan otvaranja?

Ignjatić: Imamo nekoliko artikala na posebnoj akciji, veliko interesovanje vlada za DoBRo kafu po ceni od 59,99 dinara za 100 grama. Uz to uvek su aktuelne naše redovne akcije.

Iskoristili smo priliku i da prisutne potrošače u Novom Sadu pitamo kako im se dopada novi izgled DIS marketa.

Radmila Tešendić je ljubazno pristala da sa nama podeli svoja zapažanja i utiske: „Dolazila sam i ranije, a sada ću sigurno postati redovna mušterija. ovo je odlično urađeno, sve je lepše, urednije, čistije. Pijaca je baš dobra, sada idem da pogledam sve što do sada nisam obišla.”

Porodica Stevanov je došla u veliku nabavku u punom sastavu. „Dolazimo od otvaranja redovno. DIS je po cenama najpovoljniji, čekali smo sa velikom nabavkom dok se nije otvorio. lepo je sada, lepše nego ranije, pregledno.”

Kupac je na prvom mestuGordana Stanojević, regionalni direktor, u razgovoru za DIS Glasnik povodom otvaranja renoviranih objekata u Pančevu i Novom Sadu kaže:

„Kupac je naš prioritet, otud i naše stalno nastojanje da mu omogućimo kupovinu po što povoljnijim cenama. Uz širenje asortimana veoma je značajan i efekat prijatnosti pri kupovini koji smo postigli rekonstrukcijom. Potpuno nov enterijer, rafovi visinom prilagođeni svim potrošačima, energetski efikasne rashladne vitrine, sve su to elementi koji zajedno daju pozitivan rezultat. Ne smemo zaboraviti ni nova odeljenja pekare i pijace sa stalnom dopunom dnevno sveže robe.”

11

Kompanija DIS najbolja u korporativnoj bezbednosti

Kompanija DIS dobitnik je ovogodišnje nagrade za korporativnu bezbednost, koju drugu godinu zaredom dodeljuje Srpska asocijacija menadžera korporativne bezbednosti u saradnji sa Privrednom komorom Beograda. Međunarodna stručna konferencija „Korporativna bezbednost u Republici Srbiji 2014”, održana je na Nacionalnoj vozačkoj akademiji – NAVAK u Subotištu.

ovogodišnje okupljanje organizovano je kao stručni skup sa međunarodnim učešćem menadžera korporativne bezbednosti iz javnog i privatnog sektora u Republici Srbiji, ali i regiona, sa ciljem razmene iskustava i primera dobre prakse u zemlji i regionu (Slovenija, hrvatska, Makedonija i Bih), kao i prihvatanje korporativne bezbednosti kao važnog činioca u procesima upravljanja u javnim i privatnim kompanijama i drugim institucijama u oblasti korporativne bezbednosti.

osim godišnje nagrade SAMKB za 2013. godinu u kategoriji najbolja kompanija, koju je u ime kompanije DIS preuzeo Mladen Raonić, dodeljene su i nagrade za najboljeg menadžera i najbolju knjigu u oblasti korporativne bezbednosti.

- Inicijativa o potrebi organizovanja ovakvih stručnih skupova potekla je od članova Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, koja od oktobra 2011. godine deluje u Republici Srbiji kao nevlаdino i neprofitno strukovno udruženje, s ciljem razvijanja novih znanja, razmatranja strategijskih pitanja bezbednosti i razmene stručnih iskustava vezanih za unаpređenje poslovаnja u oblаsti korporativne i industrijske bezbednosti i uprаvljаnja bezbedonosnim rizicimа – rekao je predsednik SAMKB Dragan Trivan.

on je istakao i da podsticanje i unapređenje povezivanja, saradnje i razmene saznanja i iskustava stručnjaka iz ove oblasti ima suštinski značaj za uspešnije poslovanje kompanija i ukupan privredni razvoj, za proširenje obima i unapređenje nivoa naučnog znanja iz područja korporativne bezbednosti, kao i za podizanje svesti o asimetričnim rizicima i izazovima sa kojima se privredni subjekti suočavaju i o neophodnosti uspostavljanja i efikasnog funkcionisanja odgovarajućih bezbednosnih mehanizama unutar njih.

ovogodišnji međunarodni skup okupio je menadžere korporativne bezbednosti iz javnog i privatnog sektora u Republici Srbiji, ali i regiona, sa željom da

se razmene iskustava i primeri dobre prakse u zemlji i regionu (Slovenija, hrvatska, Bih, Makedonija i dr) i predstavlja značajan doprinos regionalnom povezivanju i prožimanju struke, nauke i prakse u oblasti korporativne bezbednosti, kao i unapređenju poslovanja poslovnih subjekata u savremenom kompleksnom okruženju. osnovni cilj ovog međunarodnog stručnog skupa bio je da se razmene iskustva i ideje vezane za funkcionisanje sistema korporativne bezbednosti u poslovnim subjektima u zemlji i regionu, da se upoznamo sa primerima dobre prakse, posebno dobrim primerima iz regiona, te da još jednom istaknemo neophodnost prihvatanja korporativne bezbednosti kao nezaobilaznog činioca u procesima upravljanja na nivou javnih preduzeća, privatnih kompanija i objekata kritične infrastrukture, i da damo svoj doprinos analizi stanja i razrešenju postojećih problema u ovoj oblasti.

Info

Piše: M. Radanović

Mladen Raonić prima priznanje

Inicijativa o potrebi organizovanja ovakvih stručnih skupova potekla je od članova Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti, kaze Dragan Trivan iz SAMKB

13

Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru i te kako se odrazilo na kućne budžete naših građana. Dodatna štednja, pažljivo svođenje potreba i u tančine planirana kupovina još više će biti u fokusu svake porodice. Vodiće se računa o svakom potrošenom dinaru, ili bolje rečeno o tome kako i gde uštedeti svaki dinar.

Veliku ulogu u tome, sasvim logično, imaće trgovinske kuće, pogotovo one najveće i značajnije na našem tržištu. Kako će se kompanija DIS „boriti” sa novonastalom situacijom objašnjava nam Ivan Šuleić, direktor marketinga u DIS-u.

Najpovoljnije cene

Prema njegovim rečima, najvažnije je da u ovom trenutku DIS maksimalno izađe u susret građanima, što će i učiniti.

- DIS je na tržištu već poznat kao domaća trgovina sa niskim cenama i najpovoljnijom ponudom za naše kupce, a takvu politiku kuće nećemo menjati. ovakav stav DIS-a još je čvršći u ovom periodu, kada imamo dodatni udar na standard građana zbog reformskih mera države koje obuhvataju smanjenje penzija i plata u javnom sektoru – kaže Šuleić.

Prema njegovim rečima, kompanija DIS je potpuno spremna na novonastalu situaciju i računa na još veći broj kupaca koji će sve više morati da vode računa o utrošenom novcu.

- Spremamo naravno i dodatne akcije za naše potrošače. Jedna od njih je i ona koju smo organizovali sa kompanijom „Metalac” iz Gornjeg Milanovca. Tako građani koji kupuju u DIS-ovim marketima do kraja godine mogu dobiti njihove najsavremenije kuhinjske sudove iz linije „Kulinarija” po cenama sniženim za 50%. Naravno, pored toga, u saradnji sa našim partnerima i dobavljačima učinićemo sve kako bi cene u DIS-u ostale na najpovoljnijem mogućem nivou – ističe direktor marketinga DIS-a.

Šuleić naglašava da je DIS srpska kompanija koja je apsolutno spremna da deli sudbinu sugrađana i potrošača.

- Kao i uvek, ali uz dodatni motiv, nastavićemo da osluškujemo potrebe kupaca i u skladu sa tim da pravovremeno reagujemo. Svakako ćemo se potruditi da ponudimo, kroz veliki broj akcija do kraja godine, ali i u narednom periodu, što kvalitetnije, a u isto vreme povoljnije proizvode koji su najneophodniji našim potrošačima - objašnjava Šuleić.

Svi paze šta i gde kupuju

Udruženja potrošača, ali i ekonomski analitičari i stručnjaci za tržište, slažu se da je zbog manjih primanja građana, a samim tim i smanjene kupovne moći, realno očekivati pojačan trud trgovinskih kuća za sticanje i održavanje

Analiza

DIS ima rešenje za muke potrošača Piše:

Miloš Garić

Kompanija DIS je na tržištu već poznata po najnižim cenama, brojnim akcijama i najpovoljnijoj ponudi za potrošače, a takva politika kuće biće nastavljena i u narednom periodu koji donosi dalji pad standarda naših građana i u kome će kupci morati da paze na svaki dinar - kaže Ivan Šuleić, direktor marketinga DIS-a

poverenja kupaca. Kako navode, veći broj akcija, ali i pojeftinjenja pre svega očekuju za prehrambene proizvode. Stručnjaci objašnjavaju da se većina građana, dok traje ekonomska kriza, može uzdržati od odlaska na letovanje, u pozorište, bioskop ili od kupovine novog odevnog predmeta, ali da teško može značajnije smanjiti troškove hrane.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ljubodrag Savić, naglašava da se kupovna moć građana rapidno smanjuje od početka ekonomske krize 2009. godine. Kako podseća, to veoma ilustrativno potvrđuju i podaci o značajnom opadanju prometa u trgovinama na malo u poslednjih šest godina.

- hteli to ili ne, trgovci će morati da se prilagođavaju novonastaloj situaciji. Najmoćniji trgovinski lanci, koji imaju poslovanje i u drugim zemljama, amortizovaće pad tražnje, pored ostalog i smanjivanjem poslovanja u Srbiji, dok će drugi verovatno biti prinuđeni da koriguju cene i nude druge pogodnosti, da bi zadržali nivo prometa, koji obezbeđuje profitabilno poslovanje – navodi Savić.

Prema njegovim rečima, razne akcije u trgovinskim kućama imaju smisla, ali bi trebalo da traju duže i da se na njima prodaje veći broj proizvoda.

- Podrazumeva se da ljudi imaju dovoljno vremena da sve to prate i da dnevno pređu veći broj kilometara, da bi mogli da u više trgovina kupe artikle, koji su na rasprodaji. Smisao današnjih akcija nije da smanjivanjem cena i povećanim obimom prodaje obezbede uvećan profit vlasniku, već da obaranjem cene manjeg broja artikala dovedu mušterije u hipermarket, a on će, kada je već tu, kupiti i nešto što je možda u drugoj trgovini čak i jeftinije – savetuje Savić.

Kako ističe, najveći broj potrošača, zbog „istanjenih” novčanika i pretećeg siromaštva, odavno vodi računa šta, koliko i gde kupuje.

- Smanjene plate i penzije će dodatno zaoštriti i ovako lošu ekonomsku poziciju većine građana, tako da će sve veći broj građana biti prinuđen da sve više vodi računa o tome šta, koliko i gde kupuje. Ekonomska teorija je utvrdila, a praksa pokazala, da kada se smanjuju prihodi porodičnog domaćinstva, relativno najveći deo kućnog budžeta odlazi na hranu. zato bi baš ti proizvodi i trebalo da pojeftine – izričit je naš sagovornik.

Kada se radi o sniženjima proizvoda i akcijama zarad privlačenja kupaca, Savić kaže da bi to bilo sasvim očekivano, ali se nažalost uopšte ne dešava, ili barem

ne u meri koja je primerena višegodišnjoj situaciji na srpskom tržištu.

Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NoPS), zoran Nikolić, navodi da će smanjenje plata i penzija u javnom sektoru uticati na dodatni pad kupovne moći potrošača u Srbiji.

- zbog toga će trgovci, pored brojnih i redovnih akcija, verovatno proširiti prodajne podsticaje na nove kategorije potrošača, kako bi uspeli u nameri održavanja razumnog nivoa poslovanja. Realno je očekivati pojačan trud trgovina za održavanje našeg poverenja, što je dobro – kaže Nikolić.

Ipak, on upozorava da treba biti oprezan i dobro proveriti gde se i šta kupuje jer čak i cene na akciji ne moraju biti najniže cene. Nikolić savetuje kupcima da pre svake kupovine dobro provere cene.

- Tek onda treba ići u kupovinu. Jedino na taj način možemo ostvariti uštede u svom kućnom budžetu, bez obzira na brojne akcije i velika sniženja – poručuje Nikolić.

Pojeftinjenje hrane najizvesnije

Da trgovci, zarad ublažavanja negativnih tendencija u dinamici prometa, moraju da dodatno smanjuju marže i budu kreativniji u promo aktivnostima, smatra i saradnik Instituta za istraživanje tržišta (IzIT) Saša Đogović.

- U fokusu takvih aktivnosti trgovinskih kompanija moraće da budu cene proizvoda. Već postoje akcije za penzionere, one samo u ovom slučaju mogu da budu proširene na veću listu proizvoda – mišljenja je Đogović.

Kako kaže, zbog očekivano izrazito slabije kupovne moći stanovništva tokom sledeće godine, trgovinski lanci, kao i njihovi dobavljači, morali bi da revidiraju cenovnike svojih proizvoda na niže.

- I to posebno onog dela prehrambenih artikala koji su se i inače slabije prodavali, poput mesa i mesnih prerađevina. Ukoliko žele da obezbede što manji pad prometa u sledećoj poslovnoj godini, trgovinski lanci moraju da se prilagođavaju posledicama redukovanja plata i penzija, kao i očekivanom povećanju broja nezaposlenih ljudi. To će značiti i izraženiju konkurentsku borbu putem cena za svakog potrošača – naglašava Đogović.

on dodaje i da u sledećoj godini treba računati na povećanje udela osnovnih egzistencijalnih proizvoda u strukturi potrošnje prosečnog tročlanog domaćinstva u Srbiji. Đogović objašnjava da će se pri tome i same nabavke tih prehrambenih proizvoda biti smanjenog obima.

- Svakako da će prodajne mreže koje nude proizvode po povoljnijim uslovima plaćanja, bez obzira na kvalitet proizvoda, biti favoriti domaćeg potrošača u sledećoj godini – zaključuje saradnik IzIT-a.

DIS je srpska kompanija koja je

apsolutno spremna da deli sudbinu

sugrađana i potrošača

- tvrdi Ivan Šuleić,

direktor marketinga DIS-a

Smanjene plate i penzije će

dodatno zaoštriti i ovako lošu

ekonomsku poziciju većine

građana, tako da će sve veći broj

građana biti prinuđen da sve više

vodi računa o tome šta, koliko i

gde kupuje

15

Nemci u Srbiji uzgajaju svinjeNajveći nemački proizvođač mesa Klemens Tenis dolazi u Srbiju kako bi priveo kraju dogovor o otvaranju farme od 1.500.000 svinja, piše „Kurir”.Tenis će tokom posete pogledati postojeće pogone, ali i pokušati da pronađe odgovarajuće zemljište za veliku farmu. on planira da u Srbiji zakupi do 15.000 hektara zemljišta na kojem bi otvorio farmu svinja.U Srbiji trenutno ima samo 3,2 miliona tovljenih svinja, a Tenisova investicija će znatno doprineti povećanju stočnog fonda i istovremeno omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj poljoprivrede. Dogovor o izgradnji pogona za milion i po svinja postignut je nedavno tokom posete premijera, Aleksandra Vučića, Nemačkoj.Premijer Vučić je rekao juče na sednici Poslovnog saveta Srbije i Nemačke da je Srbija, s obzirom na to koliko smo zainteresovani za ovaj posao, spremna da u narednim nedeljama završi sve obaveze, mnogo brže nego što bi to uradile druge države u regionu.

Sertić: Neophodne su teške mere

Ministar privrede željko Sertić izjavio je, na skupu posvećenom evropskim integracijama Srbije, da predstoje bolni rezovi i reforme, ali da ne sumnja da građani shvataju njihovu neophodnost.- Građani su svesni da postoje nagomilani problemi iz prošlosti i da su neophodne

teške mere da se oni reše - rekao je Sertić na konferenciji „Srbija i EU – stanje stvari” koja je održana u Evropskom parlamentu.on je kao glavne izazove naveo visok budžetski deficit, koji se kreće između 7 i 8 procenata, kao i višak zaposlenih u državnom sektoru od oko 30 odsto. - Godinama smo bili uspavani i puštali da se problemi gomilaju, tako da smo tek od ove godine počeli sa ozbiljnim reformama - rekao je Sertić na skupu koji je organizovao šef delegacije EP za Srbiju Edvard Kukan.Sertić je naglasio da su građani uprkos teškoj situaciji spremni da daju doprinos reformama i izneo rezultate nedavne ankete koji pokazuju da čak 64 odsto podržava vladine mere u prilog ozdravljenju privrede.Ministar je najavio da će dva velika sistema u Srbiji – železnice i putevi – od sada moći da računaju tek na minimalnu pomoć države, a najavio je i privatizaciju velikog broja javnih preduzeća.Kukan je otvarajući konferenciju rekao da je ova godina specifična kako za Srbiju, tako i za EU, jer su u prvoj polovini održani i srpski i evropski izbori i dodao da otvaranje pregovora o pridruživanju postavlja nove izazove pred Srbiju. - očekujemo posvećenost reformama i uspostavljanju vladavine prava, a reči koje ćete često odsad čuti iz Brisela su rezultati, rezultati, rezultati - poručio je Kukan.

Kompanija DIS finansirala je radove na obnovi plafona u osnovnoj školi „Akademik Radomir lukić” iz Miloševca, zapravo u zgradi njenog isturenog odeljenja u Trnovcu. Radovi na rekonstrukciji i spuštanju 400 metara kvadratnih plafona urađeni su u rekordnom roku, za jedan dan.- ovi radovi u školi bili su neophodni kako bi se deci

omogućili normalni uslovi za rad. Istovremeno, postigli smo i uštedu u grejanju koja nam je dosta važna. U ovoj zgradi svakoga dana boravi 50 dece raznih uzrasta tako da smo veoma zahvalni DIS-u na ovoj pomoći koju nam je pružio – rekao nam je Slaviša Isailović, direktor škole „Akademik Radomir lukić”.

Nov plafon za školu u Trnovcu

VESTI • DIS • SRBIJA

Rekordni prinosi kukuruza

Berba kukuruza je završena na 90 odsto površina, prinosi su rekordni i kreću se oko 7,5 tona po hektaru, izjavio je Tanjugu sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović. - očekujemo da na površini većoj od milion hektara proizvodnja bude oko osam miliona do osam i po miliona tona kukuruza - naveo je Budimović, pozivajući se na procene i izveštaje sa terena.on je dodao da će preostati tri do tri i po miliona tona kukuruza viška. Budimović je ukazao da ove godine nema problema sa mikotoksinima koji se uglavnom javljaju u sušnim godinama, a ova godina nije bila takva. Takođe, silosi su dobro pripremljeni za prijem kukuruza.Pšenica je zasejana na 550.000 hektara, sa prognozom da će biti zasejano oko 600.000 hektara, a poljoprivrednici su se opredelili za veće površine pod pšenicom nego lani, jer je cele godine bila dobra cena te žitarice, kazao je Budimović.

Regionalni pristup agrobiznisuU zemljama regiona neophodan je integrisani regionalni pristup u agrobiznisu da bi se savladali izazovi u toj oblasti, uz zajedničke napore privatnog, javnog i međunarodnog finansijskog sektora, zaključeno je na međunarodnoj agrobiznis konferenciji u Dubrovniku.Konferencija, čiji je domaćin bila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pod pokroviteljstvom hrvatskog ministarstva poljoprivrede, okupila je predstavnike vlada, industrije i finansijske branše kako bi razmotrili razvoj unutar sektora robe široke potrošnje, maloprodaje i poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi i šire.Neophodna je globalna perspektiva, komunikacija i saradnja, navodi se u zaključku konferencije i dodaje da je potreban integrisani regionalni pristup između privatnog, javnog i međunarodnog sektora kako bi se poboljšala transportna i logistička infrastruktura kojim bi se povezale podunavske poljoprivredne regije sa lukama na Crnom moru i Jadranu.

Pad BDP-a od dva odsto

U toku ove godine u Srbiji se očekuje pad BDP-a od 2 odsto, a u 2015. pad od 0,5 odsto, dok se povratak inflacije u granice dozvoljenog odstupanja od cilja od 4 plus-minus 1,5 odsto očekuje sredinom naredne godine, a oporavak srpske ekonomije od 2016. godine, ocenili su predstavnici Narodne banke Srbije (NBS).Na prezentaciji novembarskog Izveštaja o inflaciji, viceguverner NBS Veselin Pješčić rekao je da je međugodišnja inflacija i dalje niska i u oktobru je iznosila oko 1,8 odsto. Nisku inflaciju uslovile su niska cena hrane i nizak rast regulisanih cena, pre svega zbog odlaganja poskupljenja struje, rekao je on. Do kraja godine očekuje se pad BDP od 2 odsto, pre svega kao posledica majskih poplava, naveo je viceguverner NBS.- Deficit tekućeg računa do kraja godine iznosiće 6 odsto i biće na nivou prošle godine, a u 2015. očekuje se da će iznositi 5 odsto, jer se očekuje oporavak u zoni evra i uticaj efekata fiskalne konsolidacije na smanjenje uvoza - rekao je Pješčić.

Er Srbija bez licence u HrvatskojSrpska avio-kompanija Er Srbija ostala je bez licence za prodaju avionskih karata u hrvatskoj, a susedi odbijaju da daju licencu pozivajući se na pravila Evropske unije, piše Jutarnji list.Nacionalna avio-kompanija Srbije nedavno je najavila ponovno uvođenje letova između Beograda i zagreba, a dnevno će se između dva grada leteti dva puta. Međutim, kompanija je počela da se reklamira i pre nego što je dobila dozvolu hrvatskih vlasti, piše ovaj dnevni list, a traženi su samo letovi do Beograda.Uz te letove, Er Srbija putnicima iz zagreba nudi i nastavak leta iz Beograda prema 13 svetskih destinacija koje se nalaze u mreži kompanije, piše Jutarnji list.

Reč je o letovima za Atinu, Abu Dabi, Istanbul, Solun, Tel Aviv, Moskvu, larnaku, Skoplje, Tiranu, Sofiju, Bukurešt, Tivat, Podgoricu i Sarajevo. - Dakle, putniku koji u zagrebu kupi kartu za let Er Srbijom za, recimo, Abu Dabi kompanija omogućava „check in” do krajnjeg odredišta - navodi ovaj list.To je ovih dana, kako piše, potvrdio i Dane Kondić, generalni direktor Er Srbije. - Novi letovi će takođe omogućiti dvosmernu povezanost hrvatske i ostatka Evrope i značajnih globalnih destinacija preko Beograda - rekao je on.

17VESTI • DIS • SRBIJA

Stiže nam Nova godina, a s njom i pretpraznična šoping groznica. Svetska ekonomska kriza nije uspela da uništi navike savremenog potrošačkog društva, pa ljudi u decembru hrle u šoping centre i uživaju u prazničnoj kupovini.

Kraj kalendarske godine važan je period za trgovce, ne samo one u velikim šoping centrima, već za sve koji se bave prodajom. Pred Novu godinu i Božić praznično ludilo ide do te mere da je januar zbog ispražnjenih novčanika odavno proglašen za „najduži mesec” u godini.

U decembru, potvrđuju trgovci, kupujemo sve ono čega se tokom godine odričemo. Trpamo tih mesec dana u svoje korpe šta stignemo - od cipela, kaputa, šalova i kapa do tehnike, igračaka i skupe hrane.

Magija praznične euforije

Šoping ludilo većinu potrošača tera da potroše zadnji dinar, zaduže se, pozajme od dedine penzije, ispišu čekove, urnišu kreditne kartice... Sve to na kraju prerasta u nepregledne kolone u saobraćaju i nervozna cupkanja na kasama.

Nekako svi, bežeći od stvarnosti, a inficirani tom magičnom prazničnom euforijom, zauzimamo stav poput Skarlet o'hare iz romana Margaret Mičel: „Misliću o tome sutra”. Prevedeno na jezik potrošnje to bi moglo da znači: „Platiću to sutra”.

Nije fenomen pretprazničkog novogodišnjeg ludila nikako srpski izum. Srbija se po tome ne razlikuje od svojih suseda, niti od ostatka sveta. Božićna i novogodišnja groznica tresu i ceo region. Tako su krajem prošle godine mediji iz Bosne i hercegovine, Crne Gore i hrvatske izveštavali kako njihovi građani, uprkos ekonomskoj krizi, bukvalno grabe sve pred sobom. Amerikanci su tek posebna priča. Svakog poslednjeg petka u novembru ili prvog petka u decembru je u SAD dan kupovine, poznatiji kao „Crni petak”. Potrošačko društvo u Americi tada je na svom vrhuncu.

Crni petak se zapravo organizuje dan posle američkog nacionalnog praznika - Dana zahvalnosti, koji se slavi poslednjeg četvrtka u novembru. Tradicionalno, svake godine mase kupoholičara zauzmu busiju ispred hipermarketa mnogo pre otvaranja, a histerija zbog sniženja postala je

fenomen kojim se odavno bave tamošnji sociolozi.

Novinari američkih medija ukazuju da su kupci toliko nestrpljivi da se Crni petak pretvara u „Crni četvrtak”.

I pre nego što svare ćurku koja je na meniju praznične večere za Dan zahvalnosti, pohitaće u radnje. Ima

i onih koji postave šatore i kampuju ispred Volmarta, Targeta i drugih radnji. očekuju da će, pošto te radnje otvore vrata, prvi da se domognu jeftinih igračaka, tehnike ili garderobe.

zbog stampeda koji nastane, proteklih godina gotovo svaki „Crni petak” odnosio je žrtve.

Prošle godine u londonu, tokom božićnih i novogodišnjih rasprodaja, prodavnice

su imale rekordnu zaradu od oko tri i po milijarde evra, a tamošnji trgovci ističu da ove godine očekuju još veći priliv novca.

Sada punimo stomak

I naši trgovci, pritisnuti padom kupovne moći stanovništva i borbom sa konkurencijom, ne kriju da im je period pred novogodišnje i božićne

praznike, najbolji u godini.

- Višegodišnja praksa par godina unazad, a otprilike se to poklapa i s početkom svetske ekonomske

krize, pokazuje da se bar na decembar kriza ne reflektuje u podjednakoj meri kao na neke druge mesece. Naime,

rast prometa u mesecu decembru u odnosu na druge mesece se iz godine

u godinu povećava, što dodatno ukazuje da je kod Srba sve veći uticaj devize „jednom se živi” - kaže Nenad Jelić, komercijalni direktor u kompaniji DIS.

Naš sagovornik objašnjava da se u međuvremenu samo

promenila struktura robe u našim pretprazničkim korpama.

Nova godina

Decembarsko šoping ludilo Piše:

Biljana Stjepanović

Kraj kalendarske godine važan je period za trgovce, ne samo one u velikim šoping centrima, već za sve koji se bave prodajom. U decembru se kupuje sve ono čega se tokom godine potrošači odriču. Od cipela do tehnike, igračaka i skupe hrane

- Dok su potrošači u prošloj deceniji ovog veka razmišljali kako da pred praznike kupe nov televizor ili frižider, u poslednje četiri godine uglavnom razmišljaju kako da napune stomak. Naša očekivanja, a pretpostavljam i ostalih trgovaca u ovoj zemlji, su da će se taj trend nastaviti i ove godine. zato je jako bitno u pravom trenutku ponuditi potrošaču najpovoljnije od onoga što mu u to vreme treba. I ove, kao i prethodne godine, službe u našoj kompaniji zadužene za prodaju i marketing, intenzivno se bave analizama navika potrošača koje se svake godine menjaju, kako bi i naša praznična ponuda bila što atraktivnija - objašnjava Jelić.

Kupovne navike, kaže Jelić, ne diktira vera ili nacionalnost potrošača već, pre svega, njegova kupovna moć. A ona je kod nas u ovom trenutku bar četiri puta manja od kupovne moći u Evropi.

- Naše navike mogu se uporediti sa zemljama iz okruženja, gde je na snazi ista deviza kao i kod nas. U razvijenijim zemljama, gde uticaj krize nije dostigao svoj vrhunac i gde dosta potrošača u decembru razmišlja da li će Novu godinu dočekati u nekoj od svetskih metropola ili pak spojiti dva praznika i sebi priuštiti zimski odmor, nema velike kupovine namirnica za doček kod kuće u krugu porodice. ono što bi mogla biti sličnost, jeste kupovina poklona za decu.

Psiholozi imaju objašnjenje

I dok se naši trgovci trude da spremni dočekaju predstojeće praznike, zanimalo nas je gde su zaista koreni pretpraznične

šoping euforije. zašto smo spremni da u decembru spiskamo poslednji dinar, objašnjava nam zoran Milivojević, psihoterapeut.

- Postoje različiti načini da ljudi jedni drugima pokažu ljubav i naklonost - od toga da se druže, dodiruju, da upućuju jedni drugima nežne reči, da čine usluge ili daruju poklonima jedni druge. Savremeni kapitalizam nas putem reklama očarava i podstiče naše uverenje prema kojem izjednačavamo poklon i ljubav. Dakle, ako želimo nekome da pokažemo da ga volimo, mi onda moramo da mu nešto poklonimo, a pretpostavlja se da ćemo to prethodno da kupimo – tvrdi dr Milivojević.

U decembru je simbolični kraj jednog ciklusa od godinu dana, takođe je Nova godina, ali i Božić. Sve je to, kaže dr Milivojević, povezano sa darivanjem.

- U tom periodu imamo velike rasprodaje, što takođe deluje na ljude i podstiče ih da „ugrabe priliku”, dok se povoljna roba ne razgrabi. A kada ljudi vide druge da kupuju, to na njih deluje zarazno, tako da i oni lakše kupuju. Bez obzira da li se kupuje i daruje u smislu ljubavi prema sebi ili prema drugima, uspostavlja se i druga jednačina - da je vrednost kupljenog u srazmeri sa količinom ljubavi. Dakle, što je skuplje, to se više voli. Sve to podstiče jednu potrošačku euforiju - objašnjava dr Milivojević.

on kaže da trgovci dobro poznaju psihologiju savremenog kupca, pa čine sve da im pretpraznični šoping učine što ugodnijim, a trošenje novca lakšim.

- U zapadnim zemljama, gde se Božić dočekuje ranije, vidimo da se već krajem novembra supermarketi ukrašavaju u božićnoj atmosferi, jer sve to pozitivno deluje na kupce. Nije zanemarljiv ni podatak da se u Americi tokom par nedelja u decembru ostvari oko 20 odsto godišnjeg prometa.

Dakle, šoping ludilo, potvrđuje nam dr Milivojević, nije naš izum, već je to nešto što je uobičajeno i možda čak izraženije u drugim zemljama.

Glavni talas kupoholičarske groznice kod nas tradicionalno kreće uoči

samog dočeka Nove godine

Novogodišnji šoping ubrzava pulsTokom jednog istraživanja ispitanicima je meren puls tokom kupovine poklona. Na početku šopinga srce im je kucalo 80, posle 15 minuta – 100, a posle dva sata jurnjave – 200 otkucaja u minuti! Kada fizički vežbamo ili smo izloženi velikoj količini stresa, puls nam najčešće prelazi 150 otkucaja u minuti, dok ga novogodišnji šoping podiže na čak 200. zbog toga stručnjaci osobama sa slabijim srcem preporučuju da poklone za praznike kupuju malo ranije, dok ne počne „novogodišnje ludilo”.

19

Ivan Šulejić, tek što je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, dobio je priliku kakva se retko pruža danas u Srbiji i zaposlio se drugog dana po uzimanju diplome. on je u kompaniji DIS imao pomoć i tokom studiranja, kao njen stipendista, što je i opravdao završenim studijama u roku i sa visokom ocenom.

Kako je došlo do toga da dobiješ stipendiju u DIS-u?

Moja majka već duži vremenski period radi u kompaniji DIS, tačnije već oko 16 godina, i ljudi koji vode kompaniju su jednom prilikom čuli od nje da sam u septembru 2010. godine završio prvu godinu na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu u roku i upisao drugu godinu, te su joj predložili da me stipendiraju do kraja školovanja, pod uslovom da završim studiranje u roku. Kao razlog stipendije u ugovoru je navedeno da se stipendiranje vrši u funkciji rešavanja i obezbeđivanja budućih kadrovskih potreba. Ugovor sam potpisao bez razmišljanja, jer takva prilika se ne pruža svima.

Studiranje sam počeo 2009. godine, a diplomirao sam u oktobru 2013. godine. odmah sam upisao master na Saobraćajnom fakultetu i završio studije u septembru 2014. sa prosečnom ocenom 9,25.

Šta stipendija obuhvata?

Stipendiju sam dobijao tokom cele kalendarske godine, počev od oktobra 2010. godine. Stipendija je isplaćivana mesečno u iznosu od 100 eura. Po ugovoru, obavezan sam da odradim stručnu praksu u DIS-u (svake godine tokom raspusta sam dolazio na 2-3 nedelje), da ne izgubim nijednu godinu u toku studiranja i po završetku studija provedem u DIS-u tri godine.

Na kom mestu u DIS-u radiš i kako si primljen od kolega?

Počeo sam da radim pre dva meseca u sektoru Transporta na mestu dispečera, kao četvrti član tima. Pošto nemam radnog iskustva, osim ukupno par meseci prakse tokom prethodnih godina, kolege mi pomažu i savetuju me u rešavanju različitih

zadataka i problema koji se dešavaju svakog dana u transportu u kompaniji. Što se tiče ostalih kolega u DIS-u, isti je slučaj. Tokom prakse sam upoznao većinu procesa koji se obavljaju u transportu i uopšte u kompaniji, kao i kolege, pa mi je sada, na početku, olakšano u tom smislu.

Kakvi su tvoji dosadašnji utisci o firmi?

Već sam više od mesec dana u DIS-u i utisci o kompaniji su odlični. zadovoljan sam svojim radnim mestom i poslovima koje obavljam. Tokom studiranja sam i zamišljao da se, ukoliko uspem, zaposlim u nekoj kompaniji poput ove u kojoj radim. Stipendija DIS-a mi je dosta značila tokom studiranja, a zaposlio sam se drugi dan nakon diplomiranja, tako da sam stvarno zadovoljan, imajući u vidu koliko može da se oduži nalaženje posla u struci kod nas u zemlji.

Kakvi su ti dalji planovi?

U narednih godinu dana mi je plan da naučim sve poslove u transportu, da bih mogao da obavljam samostalno poslove dispečera. osim toga, u narednom periodu planiram i da započnem učenje stranog jezika (engleski i još neki, nisam se odlučio koji), odnosno da dobijem sertifikate za te jezike, jer mislim da će mi to izuzetno koristiti tokom rada u kompaniji, a i uopšte.

DIS stipendija

Piše: Miloš Garić

Posle stipendiranja tokom studija na Saobraćajnom fakultetu, Ivan Šulejić je odmah počeo da radi u našoj kompaniji. „Već sam više od mesec dana u DIS-u i utisci o kompaniji su odlični. Zadovoljan sam svojim radnim mestom i poslovima koje obavljam”, kaže Ivan za Glasnik

DIS mi je pružio pravu šansu

„Ivan je pravo rešenje”Marija Gardžić, direktor sektora za ljudske resurse, objašnjava kako je došlo do angažovanja Ivana Šulejića.

- Kako je doneta odluka da se dodeli stipendija Ivanu i šta to sve konkretno podrazumeva?

Ivan je izabran na osnovu procene potrebe kompanije za takvim profilom kadrova u budućnosti, a cenili smo i njegovu vezu sa firmom, u stvari činjenicu da mu majka i sestra rade kod nas, kao i da je otac dugi niz godina bio naš radnik. obzirom da je centrala kompanije u Krnjevu, na tržištu radne snage je teško naći adekvatne ljude pa je Ivan bio pravo rešenje.

Na kom poslu je novi kolega angažovan i kakve su njegove obaveze iz tog ugovora o stipendiji?

- Ivan je angažovan na poslovima dispečera u sektoru transporta. Angažovan je na poslovima koji će mu omogućiti da sve što je naučio na fakultetu primeni i u praksi. Na raspolaganju su mu i najsavremenija sredstva iz oblasti planiranja transporta, kao i pomoć kolega koje su dugi niz godina u ovoj službi pa verujemo da će razmenom znanja unaprediti i razviti sektor transporta u našoj kompaniji.

- Imate li planove za nove stipendije ili su neke već aktuelne?

Trenutno nemamo aktuelnih stipendija, ali to ne znači da ih u budućnosti neće biti. Uvek se radujemo da mladim ljudima koji žele da uče i svoju poslovnu karijeru izgrade u okviru DIS-a pomognemo u ostvarenju ambicija.

21

Rusija je ozbiljna šansa za srpsko meso

Po principu „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane” za našu zemlju je ovo prilika da poveća izvoz mesa i poljoprivrednih proizvoda na tržište Rusije.

Spisak proizvoda čiji je uvoz u Rusiju tokom ove godine zabranjen objavljen je u avgustu, a na njemu se nalazi roba iz Amerike, Kanade, Evropske unije, Norveške i Australije: meso, riba, mleko, kobasice, voće i povrće, koštunjavo voće i druge vrste prehrambenih proizvoda.

Stručnjaci u Srbiji tvrde da naši, pre svega proizvođači mesa, moraju bolje da se organizuju, povećaju kapacitete i tako uvećaju pošiljke koje će ići put Rusije.

Sekretar odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović, kaže za DIS Glasnik da bi domaće kompanije trebalo da povećaju proizvodnju prerađevina od mesa, prvenstveno čajnih i fruškogorskih kobasica, šunke i sličnih proizvoda.

- činjenica je da mi u Rusiju pošaljemo svega dva do tri šlepera mesečno, a to bi moralo da se promeni. Prvo, treba da podignemo sopstvene kapacitete, a onda udruženo naši proizvođači da izvoze.

Ionako imamo pad proizvodnje trajnih prerađevina od svinjskog mesa od 11,5 odsto, pa bi nam na ruku išlo objedinjenje pošiljki tih proizvoda u Rusiju. Njihovo tržište, na primer, zbog cele ove situacije sa zabranom uvoza robe iz SAD i EU, okrenulo se Brazilu i odatle uzima ogromne količine mesa. Tome ide u prilog da je samo u poslednjih nekoliko meseci drastično povećan broj firmi koje izvoze meso iz Brazila u Rusiju – navodi Budimović.

Ekonomista Miroslav zdravković kaže da i trgovinski lanac DIS sada ima mogućnost za rast kompanije kroz investiranje u stočarstvo i kroz ulaganje u Rusiju.

Domaća proizvodnja

Odluka Rusije da zabrani uvoz prehrambenih proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, kao odgovor na sankcije tih zemalja prema njoj, mogla bi da bude šansa za biznis, i to berićetan, kompanijama iz Srbije

Piše: Katarina Sekulić

Prvo treba da podignemo sopstvene kapacitete, a onda udruženo naši proizvođači da

izvoze, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije

- Kompanija DIS potiče iz Krnjeva, i sedište joj se još uvek nalazi u ovom velikom selu. Krnjevo je selo u opštini Velika Plana, ali se graniči sa Smederevskom Palankom i ima veći atar od veličine oba ova gradska naselja. oko Krnjeva se nalaze netipično velika sela lozovik, lugavčina, Azanja, Kusadak… Sva ova i druga okolna sela mogu da predstavljaju sirovinsku osnovu za razvoj poslovanja DIS-a, kao što i ova kompanija može uticati na ekonomski oporavak šireg područja iz kojeg je potekla, a to je moguće kroz kooperativan odnos u obnovi stočnog fonda i kroz siguran otkup stoke od seljaka po unapred poznatim cenama, i na obostrano zadovoljstvo – kaže zdravković.

Prema njegovoj oceni, kraj 2014. godine karakterišu dve okolnosti koje mogu dati podsticaje za dalji razvoj DIS-a, i njegov veliki korak u pravcu poslovanja u inostranstvu: trgovinski rat EU i Ruske federacije, i kretanje cena žitarica i mesa.

- Srbija je tokom 2014. bila u poziciji jedne od retkih zemalja koje su mogle da izvoze meso i prerađevine u Rusiju, usled ruskih sankcija za uvoz iz EU. ova mogućnost je ograničena stočnim fondom koji se decenijama unazad smanjivao, kako je smanjivano ukupno stanovništvo i platežna moć građana, a i mogućnosti za izvoz su ograničavane. Rusija uvozi godišnje robe u vrednosti od 239 milijardi evra, a u tome mesa i mesnih prerađevina u vrednosti od pet milijardi evra, odnosno 422 miliona mesečno, te za Srbiju predstavlja „tržište bez granica za rast”. U avgustu je uvoz mesa i mesnih prerađevina Rusije vredeo 390 miliona evra, a Srbija je sa izvozom u iznosu od 5,9 miliona evra zauzela deveto mesto i tako učestvovala sa tek 1,45 odsto u ukupnoj mesečnoj vrednosti uvoza mesa u Rusiju. Ispred nje se nalazi čak pet zemalja latinske Amerike – ističe zdravković.

on tvrdi da kada se normalizuju odnosi između Rusije i EU i Amerike, i kad Rusija opet dozvoli uvoz mesa iz Unije i SAD, Srbija će i dalje zadržati lokacijsku prednost za izvoz u odnosu na geografski udaljenije zemlje.

Prema proceni Milana Prostrana, savetnika za agrar, da bi naša zemlja izvozila više mesa, mleka i voća, potrebno je od tri do pet godina.

- Jedino bi izvoz povrća mogao da se poveća i izveze za otprilike godinu dana. Tu pre svega mislim na grašak i boraniju, koji se blanširaju i konzerviraju i tako izvoze - kaže Prostran.

on smatra da bi bilo najbolje da Rusi kupe neku od srpskih prerađivačkih fabrika, ulože i podignu proizvodnju, u kojoj bi mahom radili naši ljudi, a izvozilo se na rusko tržište.

- Druga varijanta je da te prerađivačke fabrike kupe stranci iz EU, koji sada ne mogu da izvoze u Rusiju, a preko srpskog tržišta bi to mogli da organizuju - predlaže Prostran.

Naši sagovornici tvrde da je država ta od koje se očekuje da stvara pozitivan privredni ambijent i kroz određene projekte i regulative sa raznim izvoznim stimulacijama i subvencionisanim kreditima podstiče firme na izvoz, podiže njihovu konkurentnost i izvozne šanse.

Predstavnici mesne industrije istakli su da za srpsko meso mesta u Rusiji ima, ali i upozorili da je stočni fond „osiromašen”, kao i da država još nije prepoznala ogroman potencijal tog tržišta.

o ovoj temi pozitivno se izjasnila i aktuelna ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, nakon nedavne posete Moskvi, u kojoj se sastala sa tamošnjim kolegom Nikolajem fjodorovom.

- Izvoz u Rusiju jedinstvena je šansa koju Srbija mora da iskoristi, ali samo ako bude poštovala ruske visoke standarde i pravila. Ruska strana zainteresovana je za sve naše poljoprivredne i prehrambene proizvode, naročito za meso, mleko, prerađevine od mesa i mleka, voće i povrće, a sir bi mogli da izvezemo koliko god možemo da proizvedemo - poručila je ministarka poljoprivrede.

S druge strane, svi su svesni da je teško stanje u sektoru srpske poljoprivrede, a posebno u razvoju stočarstva. Suočeni smo sa propadanjem seoskih područja i podaci su tu vrlo alarmantni.

Sagovornici DIS Glasnika zaključuju da je za izvoznike veoma važno da shvate i pojedinačnu odgovornost, jer se radi o veoma ozbiljnom i važnom tržištu sa ogromnim mogućnostima, ali i jasnim zahtevima za kvalitetom i strogo definisanim pravilima i standardima, koja se moraju bezuslovno poštovati.

DIS treba da zauzme kooperativan odnos u obnovi stočnog fonda i kroz siguran

otkup stoke od seljaka po unapred poznatim cenama da napravi posao na obostrano

zadovoljstvo, kaže ekonomista Miroslav Zdravković

23

NALED – pokretač reformi u Srbiji Piše:

Slađana Vidović

NAlED, odnosno Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, kao najveća javno-privatna asocijacija u Srbiji, bavi se ključnim pitanjima domaće ekonomije, a to su pre svega unapređenje uslova za poslovanje u našoj zemlji i lokalni ekonomski razvoj. Kako naglašavaju u NAlED-u, sebe vide kao forum za dijalog svih delova društva o neophodnim reformama koje bi trebalo pokrenuti, kao i mesto za njihovo aktivno učešće i saradnju u kreiranju ključnih ekonomskih mera koje će ponuditi Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima.

- NAlED je ključni zagovornik reformi u Srbiji, kako u pogledu kvaliteta rešenja koja predlažemo, tako i u pogledu brojnih inicijativa koje smo za poslednjih osam godina pokrenuli. o pojedinim problemima prvi put je počelo da se govori nakon što je NAlED predložio njihovo rešavanje. Prvi smo pokrenuli pitanja popisivanja i ukidanja parafiskalnih nameta, kao i nepotrebnih propisa i procedura, sertifikacije opština koje rade na popravljanju poslovnog ambijenta i promociji investicija, sveobuhvatne kampanje za suzbijanje sive ekonomije i mnoge druge probleme – objašnjava Milica Stefanović, direktor marketinga u NAlED-u.

Jasno je da se Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji pozicionirala kao vodeći autoritet na polju praćenja zakonodavne aktivnosti i merenja performansi javne uprave.

- Iza nas je veliki broj predloga zakonskih rešenja i učešća u radnim grupama resornih ministarstava na izradi propisa. Tako smo bili uključeni u izradu zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara, o planiranju i izgradnji i sličnim pitanjima - ističe Stefanovićeva.

Članovi pokreću inicijative

ova asocijacija trenutno ima 188 članova, od čega 84 iz redova privrede, 88 lokalnih samouprava i 16 organizacija civilnog društva. Proces ulaska u članstvo NAlED-a je veoma jednostavan. Neophodno je potpisivanje pristupnice, Sporazuma o učlanjenju i Etičkog kodeksa, a ono što je preduslov jeste da član u potpunosti deli vrednosti i misiju organizacije, kao i da daje aktivan doprinos radu Alijanse. Kako navode, upravo su članovi ti koji su pokrenuli najveći broj inicijativa NAlED-a.

- članice kroz zajedničke aktivnosti doprinose javnom dijalogu o neophodnim reformskim koracima u Srbiji, daju kreativne predloge, komentare na zakone, učestvuju na svim radnim skupovima udruženja i slično. od člana se očekuje da se angažuje motivisan ostvarivanjem zajedničkih ciljeva organizacije. Takođe, očekuje se i da sarađuje sa drugim članovima. NAlED zvanično sarađuje sa više od 40 državnih i međunarodnih institucija i jedan je od ključnih partnera republičkih i lokalnih vlasti u planiranju i sprovođenju regulatornih reformi – kaže direktorka marketinga.

Jedan od novih članova Alijanse je i DIS koji se značajno angažovao u NAlED-u.

- Na našim članovima je da daju svoj maksimalni doprinos u sprovođenju reformi. oni to i pokazuju. Kao veoma pozitivan primer naveli bismo kompaniju DIS. zajedno sa njima radimo na inicijativi za usvajanje zakona o arhivskoj građi i ukidanju obaveze da poslovnu dokumentaciju moraju da čuvaju u papirnoj formi i to u periodu od 10 godina, što zaista stvara velike i nepotrebne troškove privredi. Predlog DIS-a da se uvede elektronski arhiv ocenjujemo kao veoma važan i neophodan, i želeli bismo da u našem članstvu imamo još više uspešnih domaćih kompanija poput DIS-a, jer verujemo da je pravi put za jačanje ekonomije Srbije upravo u razvoju domaćih potencijala – naglašava Milica Stefanović.

Ekonomija

Najveća javno-privatna asocijacija u Srbiji bavi se unapređenjem uslova za poslovanje u našoj zemlji i lokalnim ekonomskim razvojem

Prate stavove privrede i građanaU okviru svojih projekata NAlED redovno prati stavove privrede i građana o reformama koje se sprovode. Sve informacije do kojih NAlED dolazi daju se na uvid javnosti kako bi motivisali građane i celokupno društvo da razmišljaju o problemima koji postoje i motivišu ih da se uključe u njihovo brže i bolje rešavanje.

Kao veoma pozitivan primer naveli bismo DIS. Sa njima

radimo na inicijativi za usvajanje zakona o arhivskoj građi. Predlog

DIS-a da se uvede elektronski arhiv ocenjujemo kao veoma

važan i neophodan

Milica Stefanović

Najveći problem birokratija

Tokom godine ova asocijacija organizuje više od 70 događaja na kojima se sastaju lideri gradova i opština, kompanija i državnih institucija i diskutuje o najvažnijim izazovima ekonomije Srbije. osim toga, NAlED objavljuje brojne periodične publikacije, a najpoznatija je „Siva knjiga birokratskih procedura”.

- U dosadašnjih šest izdanja registrovali smo više stotina administrativnih problema koji otežavaju poslovanje privredi i predložili konkretna rešenja za njihovo otklanjanje. Putem „Sive knjige” precizno pratimo i koliko su nadležna ministarstva i institucije efikasni u pojednostavljivanju birokratskih procedura na koje se privreda žali. Druga važna publikacija je „Kvartalni izveštaj o statusu regulatorne reforme” putem koje pratimo rad Vlade na propisima koji su u proceduri usvajanja, analiziramo tek donete zakone i podzakonske akte, kao i rad na sistemskim reformama u privredi. Takođe, tu je i „Regulatorni indeks Srbije”, koji smo pokrenuli pre dve godine. on predstavlja prvi objektivni pokazatelj kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji – kaže Stefanovićeva.

Prema njenim rečima, pored aktivnosti u oblasti regulatorne reforme, NAlED iza sebe ima i višegodišnji rad na unapređenju uslova za poslovanje na lokalu. oni su prepoznali potrebu da pomognu liderima lokalnih samouprava da, ne čekajući poteze centralnih vlasti, sami rade na razvoju povoljnog poslovnog okruženja u svojim sredinama, privlače investicije, obezbeđuju radna mesta za svoje građane i unapređenje standarda. To je i bio razlog da pre sedam godina osmisle i pokrenu program sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem kroz koji je prošla trećina opština u Srbiji. Prema njihovim rečima, taj program lokalnim samoupravama nudi jasne smernice kako korak po korak da dođu do ambijenta u kojem će javni i privatni sektor razvijati partnerski odnos i zajedno doprinositi izgradnji pozitivne poslovne klime na obostrano zadovoljstvo.

- Gradovi i opštine su dužni da zadovolje 12 kriterijuma i više od 80 potkriterijuma među kojima su usvajanje dugoročne strategije razvoja, formiranje funkcionalne kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, održavanje svih baza podataka važnih privredi za uspostavljanje i razvoj biznisa, pouzdano pružanje komunalnih usluga, razvoj infrastrukture,

posedovanje planske dokumentacije, razvoj elektronske komunikacije, formiranje privrednog saveta, transparentna poreska politika, efikasan sistem izdavanja građevinskih dozvola i drugo – navodi Milica Stefanović.

Suzbijanje sive ekonomije

Najveći projekat koji NAlED trenutno vodi jeste Projekat jačanja konkurentnosti Srbije u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) u okviru kojeg želi da podigne svest o značaju potrebe rešavanja dva velika problema naše ekonomije, a koji nose veliki potencijal za generisanje rasta. To su suzbijanje sive ekonomije i stavljanje u funkciju napuštenih javnih prostora (braunfild lokacije).

- U sivoj ekonomiji godišnje se obrne oko 10 milijardi evra, a državna kasa je zakinuta za oko tri milijarde evra. Reč je o sredstvima koja bi bila dovoljna za rešavanje brojnih infrastrukturnih problema u Srbiji, smanjenje budžetskog deficita i stvaranje preduslova za ostvarivanje rasta. Naša je namera da kontinuiranom kampanjom podignemo svest građana o važnosti njihovog doprinosa borbi protiv sive ekonomije, uzimanja fiskalnog računa i izbegavanja mesta nelegalne prodaje – jasni su u NAlED-u.

Takođe, kako posebno ističu, važan segment ove borbe jeste pritisak na Vladu da konačno preduzme konkretne poteze u suzbijanju sive zone. NAlED je zbog toga formirao Savez za fer konkurenciju u koji su okupili najveće društveno odgovorne kompanije u Srbiji koje će Vladi predložiti set mera i pomoć u njihovoj implementaciji.

„želimo da Vlada najpre imenuje osobu odgovornu za ovaj posao i obezbedi saradnju ministarstava i drugih nadležnih institucija odnosno koordinisanu borbu. Kao jedan vid pomoći, uradili smo verovatno prvu do sada analizu najvažnijih inspekcija u Srbiji koju nudimo kao pomoć Vladi u predstojećoj reformi inspekcijskog nadzora. I dalje pozivamo građane i privredu da nam prijave administrativne probleme na koje svakodnevno nailaze kako bismo naterali nadležne institucije da ih reše”, podseća direktorka marketinga u NAlED-u.

Brojnost 84 člana iz redova privrede

88 lokalnih samouprava

16 organizacija civilnog društva

188 članova ukupno

Procedura za članstvou NALED-u:• Potpisivanje pristupnice

• Sporazum o učlanjenju

• Potpisivanje Etičkog kodeksa

• Doprinos radu i misiji organizacije

25

Jačanje domaćih trgovinskih kompanija i dolazak stranih, polako ali sigurno menja navike potrošača u Srbiji. Kupci vole velike kupovine, što je odavno trend u razvijenim zemljama. Praksa je pokazala da kupovina u hipermarketima pruža veći izbor proizvoda i povoljnije cene, što je jedan od osnovnih razloga za kupovinu u takvim objektima.

Kako maloprodaja, posebno robe široke potrošnje za svakodnevnu upotrebu, u okruženju i u Srbiji doživljava izuzetne i veoma brze promene, jedna od redovnih aktivnosti je analiza potrošačkih navika u maloprodajnim objektima.

- Istraživanje potrošačkih navika u maloprodaji pokazuje da veoma mali broj potrošača nije promenio svoje kupovno ponašanje, dok su kod svih ostalih promene vidljive, a najviše u pažljivijem praćenju cena i redovnih i specijalnih promotivnih artikala – kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u kompaniji DIS.

Promet veći nego lane

Tako, ističe Vasić, više od 60 odsto potrošača mnogo pomnije prati nivo redovnih i akcijskih cena.

- Po formatima trgovina, istraživanje pokazuje da srpski potrošači 41 odsto novca potroše u hiper/supermarketima koji su najpopularniji oblik trgovine. Iako je total fMCG tržište u Srbiji vrednosno za 1,6 odsto i količinski za 3,3 odsto opalo u odnosu na 2013. godinu, u hiper/supermarketima je prodato za pola milijarde dinara više robe nego u prošloj godini – objašnjava Vasić.

Veći rast u odnosu na prethodnu godinu zapažen je kod specijalizovanih lanaca prodavnica, dok veći pad imaju male samostalne trgovine.

- osnovni razlozi zbog kojih se odlazi u kupovinu u određenu trgovinu svode se na širinu ponuđenog asortimana, blizinu stanovanja ili posla i prihvatljivost cena – tvrdi Vasić.

Jednom ili dvaput mesečno

Veće nabavke se najčešće obavljaju jednom ili dva puta mesečno i to čini preko 60 odsto domaćinstava, dok određeni manji deo domaćinstava takve nabavke obavlja svakog vikenda.

- Potrošačima su naročito važni svežina i kvalitet proizvoda, nivo cena, promotivna akcijska sniženja, adekvatna širina asortimana, brzina usluge na odeljenjima delikatesa i koliko će se dugo zadržati na kasi – ističe Vasić.

Sve veći broj potrošača kupuje proizvode privatne robne marke zbog odličnog odnosa cene i kvaliteta, što je višegodišnji trend na globalnom svetskom tržištu.

- Samo u poslednjih godinu dana je u Srbiji vrednosno učešće Pl-a sa 5,7 odsto poraslo na 6,3, dok je u maloprodajnoj mreži DIS-a ovaj odnos znatno povoljniji u korist Pl-a i kreće se od 21 do 22 odsto u 2014. godini – objašnjava Vasić.

Potrošačke navike u maloprodaji u Srbiji ne razlikuju se mnogo od navika koje imaju kupci u okruženju. Razlika je samo u količini novca koji su spremni da potroše, a to već zavisi od kupovne moći stanovništva u određenim zemljama.

Moderni prodajni formati i nabavka u velikim trgovinskim centrima veoma su popularni u regionu centralne i istočne Evrope, uprkos ekonomskoj krizi koja je poslednjih godina zahvatila ceo svet.

Tako je 68 odsto potrošača u posmatranom regionu izjavilo da su hipermarketi, supermarketi i diskonti mesta na kojima ostavljaju najviše novca prilikom kupovine, pokazuju različita istraživanja. Tako je u Bosni i hercegovini, Bugarskoj, hrvatskoj, češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji (urbana populacija), Slovačkoj, Sloveniji i Ukrajini.

Ukoliko posmatramo razvoj maloprodajnog tržišta i ponašanje potrošača kod nas i u regionu u poslednjih 10 godina, ipak uočavamo neke razlike.

- Srbija je na dnu liste izgrađenih šoping centara po stanovniku. Poređenja radi, u Srbiji je na svakih hiljadu stanovnika izgrađeno 70 kvadratnih metara, dok je u susednoj Bugarskoj izgrađeno 100, a u hrvatskoj blizu 300.

- U zemljama u okruženju poslednjih godina prisutni su tzv. hard discounteri koji u kontinuitetu beleže rast tržišnog učešća. U hrvatskoj su „lidl” i „Kaufland” od svog nastupa za nekoliko godina pozicionirali svoje tržišno učešće na 16 odsto, što je drastično promenilo strukturu tržišnog učešća maloprodajnih formata u korist formata moderne trgovine. Kompanija „lidl” sprovodi aktivnosti na širenju svojih operacija na srpskom tržištu, a u najavi je i početak pozicioniranja velikog svetskog trgovca.

U Srbiji prosečan potrošač za mesec dana poseti 2,5 različitih trgovaca što je u rangu Italije ili Rumunije, dok u hrvatskoj i Bosni i hercegovini potrošač poseti 3,6, a u Sloveniji čak 4,7 različitih trgovaca.

IstraživanjePiše:

BiljanaStjepanović

Srpski potrošači 41 odsto novca potroše u hiper/supermarketima koji su kod nas, ali i u okruženju, najpopularniji oblik trgovine, kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u kompaniji DIS

Srbi vole hipermarkete

Veće nabavke se najčešće obavljaju jednom ili dva puta

mesečno i to čini preko 60 odsto domaćinstava, dok određeni

manji deo domaćinstava takve nabavke obavlja svakog vikenda

60% potrošača pomno prati nivo redovnih i akcijskih cena

Osnovni razlozi za izbor trgovine:• Blizina stanovanja ili posla • Prihvatljivost cena• Širina ponuđenog asortimana• Svežina i kvalitet proizvoda• Promotivna akcijska sniženja• Brzina usluge na odeljenjima delikatesa• Vreme zadržavanja na kasi

Evropski trendovi

Elektronsko poslovanje, obaveza i potreba

Piše:Dušan Berdić

šef centraza informatiku PKS

Razvojna strategija države, na kojoj se zasnivaju sve privredne promene, mora u potpunosti da uvažava tehnološke osnove savremenog poslovnog okruženja i da na njima zasniva svoje reformske i tranzitorne zahvate, kako u privredi, tako i u vanprivrednoj sferi i delatnostima.

Ukoliko se od ovakve strategije odustane, put može voditi samo u marginalizaciju i odsustvo iz savremenih svetskih privrednih tokova, kao i u nemogućnost komuniciranja i rada sa stranim p artnerima. Sada je već izvesno da u ovom slučaju ne bismo mogli da pratimo trendove u tehnikama i alatima savremenog rada i poslovanja, posebno ako se ima u vidu nova evropska zakonska regulativa koja stupa na snagu sredinom 2016. godine.

zakonskim izmenama u periodu 2004 – 2009. godine Srbija se značajno približila svetu digitalnog poslovanja.

Jedan od faktora koji predstavljaju osnovu prelaska na savremenije oblike poslovanja, a pre svega digitalno, je i uvođenje digitalnog identiteta. Suština digitalnog identiteta je postojanje mogućnosti da, sa sigurnošću,

možemo da utvrdimo identitet osobe koja se nalazi na bilo kom kraju planete i koju možda nikad nećemo, i ne moramo da sretnemo uživo.

Da bi ovo bilo moguće, osmišljen je sistem uzajamnog poverenja u tela koja garantuju taj identitet (ovoga puta nećemo pominjati komplikovane matematičke modele koji su u osnovi ovog sistema).

Suštinski, deo digitalnog identiteta osobe u vezi je sa pojmom kvalifikovanog elektronskog sertifikata (postoje i neki drugi digitalni sertifikati koji nisu u vezi sa digitalnim identitetom), koje korisnicima izdaju sertifikaciona tela, autorizovana od strane države. Sertifikaciono telo Privredne komore Srbije je jedno od takvih tela. U samom sertifikatu su upisani detalji koji se odnose na osobu, a na osnovu kojih se može ta osoba identifikovati elektronskim putem.

Upotrebom kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kao i tehnologijom elektronskog potpisa, obezbeđeno je sigurno prepoznavanje osoba u korespodenciji, neporecivost elektronske korespodencije, kao i integritet skupa podataka koji je predmet korespodencije (dopisa, ugovora, dela baze podataka ili bilo kog drugog elektronskog zapisa).

Bitno je istaći da elektronski potpis, kao i sve pomenuto, postoji samo u okviru nekog informaciono–računarskog sistema. Ne postoji odštampan elektronski potpisan dokument.

Da bi elektronski servisi uopšte bili mogući, potrebno je bilo uspostaviti vezu između svih bitnih državnih institucija u Srbiji, uz mogućnost direktne razmene informacija na dnevnom nivou.

Zašto nam je sve ovo potrebno?

Postoji puno razloga koji čine prelaz na digitalno poslovanje potpuno opravdanim. To su, pre svega, uštede vremena i novca, značajno smanjenje nepotrebne administracije, smanjenje korupcije, podizanje konkurentnosti privrede, uvećanje efikasnosti poslovanja i, svakako veoma bitno, potpuno funkcionalno usaglašavanje sa zakonima koji važe u EU.

Tokom septembra 2014. godine na teritoriji zemalja članica EU stupila je na snagu nova zakonska regulativa (eIDAS) kojom se definišu pravila rada u oblasti elektronskog poslovanja u godinama pred nama. Za Srbiju kao kandidata za ulazak u EU, ovo postaje obavezujuće 2016

Dušan Berdić

Prva iskustva?

Iako je Sertifikaciono telo PKS još 2009. godine pustilo u opticaj prvi digitalni servis (elektronska prijava PDV-a) baziran pre svega na dobrovoljnom pristupu, prava primena digitalnih servisa je počela tek ove godine izmenama zakona, tako da je upotreba elektronskih prijava u Poreskoj upravi i Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja postala i zakonski obavezna. zakonom o objedinjenoj naplati poreza i doprinosa u istoriju je otišlo 11 papirnih prijava (kao i dve koje se nisu ni koristile iako su postojale kao obrasci), koji su zamenjeni elektronskom PPP PD prijavom.

Prve procene su da ovaj sistem donosi do 10 miliona evra uštede na godišnjem nivou. Po nekim analizama koje su rađene prethodnih godina, kada bi se većina servisa, koji su danas prisutni u papirnom obliku, prebacila u elektronski oblik, uštedelo bi se i do 300 miliona evra godišnje iz budžeta Republike Srbije.

Problemi?

Iako svaka inicijativa koja donosi rezultate treba u načelu da bude pohvaljena, ostaje činjenica da je cela kampanja Poreske uprave oko početka korišćenja elektronskih servisa za poreske prijave mogla da bude bolje organizovana. Prethodna obuka korisnika i tehnička podrška Poreske uprave je morala bolje da funkcioniše, imajući u vidu izuzetno nizak stepen osnovnog znanja korisnika internet servisa. Utisak je da su se potpuno posvetili stručnom delu sistema, odnosno problemima u samom popunjavanju prijava, a da je onaj deo kako do te prijave uopšte doći, ostao veoma slabo pokriven. ovo je napravilo priličnu konfuziju i izazvalo nezadovoljstvo kako kod korisnika, tako i u službama tehničke pomoći svih sertifikacionih tela u Srbiji na čija pleća je pao veliki teret rešavanja problema.

Budućnost?

Tokom septembra 2014. godine na teritoriji zemalja članica EU stupila je na snagu nova zakonska regulativa

(eIDAS) kojom se definišu pravila rada u oblasti elektronskog poslovanja u godinama pred nama. za Srbiju kao kandidata za ulazak u EU, ovo postaje obavezujuće 2016. godine, što znači da se i naši zakoni moraju prilagoditi evropskoj regulativi u najskorije vreme. Po nekim saznanjima, već se radi nacrt zakona koji treba da dovede do potpune usaglašenosti sa novonastalom situacijom u Evropi.

Najveća novost koju nova regulativa donosi je uvođenje elektronskog pečata (elektronskog žiga) za pravna lica, kao i potpuna standardizacija uz definisanje kontrolnih tela i na nivou države i na nivou EU, koja će trajno pratiti i usklađenost sa tim standardima. Pojaviće se čitave grupe novih usluga i provajdera tih usluga, od kojih će oni koji ispune sve uslove dobiti oznaku Kvalifikovani provajderi usluga od poverenja (Qualified Trusted Services Provider), koju prepoznaje cela Evropa.

Svakako je dobra stvar što naša sertifikaciona tela u najvećoj meri već podržavaju nove odredbe, tako da spremni dočekujemo i ovaj izazov. Paradoksalna je činjenica da će efekte nove regulative najviše osetiti zemlje članice koje su bile i najnaprednije u uvođenju digitalnog poslovanja, jer će zbog tehnoloških izmena imati dodatna velika ulaganja u ovaj sektor.

Sve ovo je put ka potpunoj digitalizaciji poslovanja, od internog poslovanja preko elektronske poslovne korespodencije sa komitentima, pa do pune dvosmerne komunikacije sa institucijama u okviru državne uprave. Imajući u vidu do sada učinjeno, možemo zaključiti da smo na dobrom putu i da samo treba što pre usaglasiti našu zakonsku regulativu sa evropskom. Tako bismo i dalje mogli da razvijamo nove usluge u oblasti elektronskog poslovanja, pre svega u sektoru usluga elektronske dokumentacije i sisteme elektronske preporučene dostave.

Postoji puno razloga koji čine prelaz na digitalno poslovanje potpuno opravdanim. To su, pre svega, ušteda vremena i novca, značajno smanjenje nepotrebne administracije,

smanjenje korupcije, podizanje konkurentnosti privrede,

uvećanje efikasnosti poslovanja, i, svakako veoma bitno, potpuno funkcionalno usaglašavanje sa

zakonima koji važe u EU

29

Savremeno zapošljavanje nije ostalo imuno na dinamične promene koje zahvataju sve društvene segmente.

U kontekstu stalne pokretljivosti, transferzalne ili prenosive veštine mogu da budu neki od ključnih instrumenata za prohodnost pojedinca na tržištu, značajan faktor uvećanja lične profesionalne konkurentnosti, kao i olakšavajuća okolnost prilikom preuzimanja neke nove poslovne uloge.

Verovatno vam se nekada učinilo da je vaša profesionalna uloga usko ograničena, specijalizovana za određenu namenu. Međutim, često ni sami nismo svesni da posedujemo mnogo veština koje su prenosive sa jednog radnog mesta na drugo, a time i vrlo važne za uspešnu karijeru. Prenosive veštine su one veštine koje poslodavac u potencijalnom zaposlenom želi da pronađe. Spoznaja i razvoj prenosivih veština su veoma važni procesi, zato što one mogu biti presudan adut u unapređenju kompetitivnosti, prohodnosti na tržištu ili prilikom prelaska u novu profesionalnu ulogu.

Šta su prenosive veštine?

Najjednostavnije rečeno, prenosive veštine su višenamenske veštine koje mogu da se primene i iskoriste u velikom broju različitih situacija i uloga, kako svakodnevnih životnih, tako i profesionalnih. To su veštine koje se stiču tokom čitavog života – od ranog detinjstva, preko formalnog i neformalnog obrazovanja, kroz čitanje, hobije, sport, društvene aktivnosti, profesionalne aktivnosti i život uopšte. Postoji puno definicija prenosivih veština, ali ono što je zajedničko za sva određenja i što suštinski

i čini prenosive veštine, je činjenica da se govori o umećima koja su stečena tokom različitih

životnih iskustava, a ne isključivo tokom akademskog, formalnog obrazovanja.

Teško je odrediti ukupan broj prenosivih veština, ali

se zato one mogu grupisati u pet

kategorija:

Meke veštine: Takođe poznate kao interpersonalne veštine. one podrazumevaju skup veština koje omogućavaju da se pozitivno odnosite prema drugima, komunicirate sa njima, utičete na njih i inspirišete ih. Meke veštine su veštine delegiranja, obučavanja, slušanja, prezentovanja, saradnje.

Analitičke veštine: U ovu grupu spadaju intelektualne veštine koje omogućavaju da identifikujete i analizirate probleme i pronalazite kreativna, inovativna i izvodljiva rešenja. To su između ostalog istraživačke veštine, veštine prikupljanja podataka, veštine analiziranja podataka, kreativnost, analiza rizika.

Tehničke veštine: ovde spadaju praktične, direktne veštine poput odličnog poznavanja rada na računaru, umeća rada sa određenim mašinama, programima, poznavanje hardvera, umeće izgradnje ili popravke, itd. Među tehničke veštine spadaju C++ programiranje, hTMl kodiranje, poznavanje SQl-a, odlično poznavanje rada u flashu, Photoshopu, Illustratoru...

Organizacione veštine: ovo su veštine koje omogućavaju da sortirate podatke, planirate, rasporedite projekte ili resurse, koordinarate više resursa ili zadataka. Nekoliko primera: određivanje prioriteta, upravljanje vremenom, upravljanje zadacima, upravljanje resursima, koordinacija.

Lične veštine: one uključuju skup veština koje se tiču karaktera na radnom mestu. U povoljne lične karakteristike spadaju integritet, pouzdanost, tačnost, marljivost, umeće donošenja odluka.

Zašto su prenosive veštine važne?

Danas, u doba velikih promena i pokretljivosti tržišta rada, prenosive veštine su od ključne važnosti za postizanje uspeha u sveprisutnom kompetitivnom okruženju, jer su one univerzalne i mogu se koristiti u različitim poslovima i poslovnim situacijama.

ove veštine predstavljaju sredstva koja mogu da pomognu da lako prelazite iz jednog profesionalnog konteksta u drugi, da spremnije istražujete sve dimenzije svoje karijere, kao i da steknete dodatne veštine i stručnost. Dok visokospecijalizovane veštine mogu biti ključne za izgradnju konkurentske prednosti

Menadžment

Najjednostavnije rečeno, prenosive veštine su višenamenske veštine koje mogu da se primene i iskoriste u velikom broju različitih situacija i uloga, kako svakodnevnih životnih, tako i profesionalnih. To su veštine koje se stiču tokom čitavog života – od ranog detinjstva, preko formalnog i neformalnog obrazovanja, kroz čitanje, hobije, sport, društvene i profesionalne aktivnosti

Lične veštine - ključ uspeha u karijeri

Ove veštine predstavljaju sredstva koja mogu da pomognu da lako prelazite iz jednog profesionalnog konteksta u drugi, da spremnije istražujete sve

dimenzije svoje karijere, kao i da steknete dodatne veštine i stručnost

Priredio:Miloš Garić

i osiguravanje uspeha u jednoj određenoj ulozi u organizaciji, prenosive veštine osiguravaju profesionalnu otpornost, prohodnost i dugovečnost karijere.

S druge strane, sposobnost identifikovanja i demonstriranja prenosivih veština koje posedujete može povećati šanse da dobijete željeni posao, jer poslodavci često traže osobe koje umeju da identifikuju i prikažu prenosive veštine koje poseduju.

Kako identifikovati prenosive veštine?

Identifikovanje sopstvenih snaga, talenata i prenosivih veština jedan je od ključnih koraka u razvoju karijere. Bilo da tražite posao ili želite da menjate postojeći, veoma je važno da budete svesni svojih prenosivih osobina. Ipak, često se događa da nismo dovoljno upoznati sa prenosivim veštinama koje posedujemo, jer nam nekada sam pojam ovih veština nije jasan, dok, s druge strane, često nemamo naviku da razmišljamo o svojim kvalitetima. Međutim, kada govorimo o identifikovanju prenosivih veština, dobra vest je to što već posedujete ove veštine –

razvili ste ih tokom života: u školi, na fakultetu, kod kuće, kroz socijalni život, kao i kroz svakodnevno iskustvo na radnom mestu.

Jedan od načina identifikovanja ovih veština su testovi. Postoje mnogi testovi za samoprocenu koji omogućavaju da analizirate svoje lične snage i slabosti.

Takođe, do svojih prenosivih veština možete doći ako se setite nekih sopstvenih dostignuća, na koja ste ponosni, a koja ne moraju biti vezana isključivo za poslovno okruženje. Setite se šta ste postigli u tim, različitim situacijama, sa kakvim preprekama ste se suočavali i koje veštine ste razvili ili koristili u tim prilikama?

Kako biste što lakše identifikovali prenosive veštine koje posedujete, možete da prođete kroz priloženu listu prenosivih veština i označite one za koje ste sigurni da se odnose na vas. Kada ih odredite, možete ih koristiti tokom traženja posla; za pisanje CV-ja, motivacionog pisma ili tokom pripreme za poslovni intervju.

• Interpersonalne veštine: u stanju sam da ostvarim uspešnu interakciju sa velikim brojem ljudi; znam kako da tumačim i koristim govor tela;

• Veštine usmene komunikacije: jasno i koncizno predstavljam ideje i informacije, sa stilom i sadržajem koji su pogodni za slušaoce (bilo da je u pitanju pojedinac ili grupa); predstavljam mišljenja i ideje na otvoren, objektivan način;

• Veštine javnog nastupa: umem da držim formalne prezentacije; predstavljam ideje, stanovišta i probleme na zanimljiv način;

• Savetodavne veštine: reagujem na ono što drugi kažu bez osuđivanja („aktivno slušanje”); gradim poverenje i otvorenost sa drugima;

• Veštinepodučavanja/obučavanja: umem da pomognem drugima da steknu znanja i veštine; umem da kreiram delotvorno okruženje za učenje;

• Liderskeveštine: motivišem i osnažujem druge da deluju; ulivam ljudima poverenje i poštovanje;

• Veštine ubeđivanja: efektivno komuniciram radi opravdavanja pozicije ili uticanja na odluku; umem da prodajem proizvode i promovišem ideje;

• Pregovaračkeveštine: umem da vešto pregovaram; znam kako i kada da pravim kompromise;

• Veštine posredovanja: umem da razrešavam konflikte koji potiču iz razlike u gledištima ili interesima; umem da se nosim sa konfliktom na otvoren, iskren i pozitivan način;

• Veštine intervjuisanja: efikasno postavljam pitanja i odgovaram na njih; umem da učinim da se drugi osećaju opušteno i proizvedem osećaj poverenja;

• Veštine usluživanja klijenata: umem da sa klijentima izgradim odnos međusobnog poverenja; u stanju sam da se bavim žalbama i problemima na konstruktivan način;

• Veštine brige o drugima: umem da se odnosim prema drugima sa empatijom; u stanju sam da pružam delikatnu negu bolesnim ili starijim osobama i osobama sa teškim invaliditetom;

• Veštinelogičkogmišljenja: umem da izvlačim konkretne zaključke iz seta opštih zapažanja ili seta konkretnih činjenica; umem da objedinjujem informacije i ideje;

• Veštine kritičkogmišljenja: u stanju sam da procenim različite tačke gledišta ili ideja i donesem objektivne sudove;

istražujem sva moguća rešenja problema, odmeravajući njihove prednosti i nedostatke;

• Veštinekreativnogmišljenja:umem da generišem nove ideje, smišljam nove stvari, kreiram nove slike ili projekte; iznalazim nova rešenja za probleme; umem efektivno da koristim dovitljivost i humor;

• Veštinerešavanjaproblema: umem da razjasnim prirodu problema, procenim alternative, predložim izvodljiva rešenja i odredim ishod različitih opcija;

• Veštine donošenja odluka: umem da identifikujem sve moguće opcije, odmerim prednosti i nedostatke, procenim izvodljivost i odaberem i najoptimalnije rešenje;

• Veštineplaniranja: umem da planiram projekte, događaje i programe; umem da odredim ciljeve i potrebe, procenim opcije i izaberem najbolju opciju;

• Organizacione veštine: umem da organizujem informacije, ljude ili stvari na sistematičan način; u stanju sam da odredim prioritete i ispoštujem rokove;

• Istraživačkeveštine: znam kako da pronađem i prikupim relevantne polazne informacije; umem da analiziram podatke, rezimiram nalaze i napišem izveštaj;

• Finansijskeveštine: umem da vodim preciznu finansijsku evidenciju; umem da upravljam budžetom (pripremam budžete i nadgledam troškove);

• Napredneračunarskeveštine: umem da koristim različite programe; web dizajn;

• Tehnološkeveštine: razumem tehničke sisteme i uspešno radim u njima; razumem tehničku specifikaciju; sa lakoćom čitam tehnička uputstva;

• Izvođačke veštine: umem da pravim prezentacije za video i televiziju na interesantan način; umem da zabavim, zainteresujem i inspirišem publiku;

• Likovneveštine: kreativno koristim boju i dizajn; umem da dizajniram predstavljanje i materijale za javnost (štampa, video, internet);

• Mehaničke veštine: umem da instaliram, koristim i nadgledam opremu i mehaničke sprave; umem da popravljam mehanizme;

• Veštine prilagođavanja: posedujem sposobnost prilagođavanja novim situacijama i uslovima i dobro podnosim promene; odlikuje me fleksibilnost u prilagođavanju trenutnim potrebama;

31

Milijarder Voren Bafet kaže: „U ljudima obično tražimo inteligenciju, energičnost i integritet. Ako nemaju ovo poslednje, onda ni prve dve osobine nisu bitne.”

Idealno bi bilo da osoba ima sve tri osobine, ali šta ako nije kooperativna? Jako je teško prilikom zapošljavanja proceniti sve nečije kvalitete. Tako da, na kraju, u organizacijama imamo sve moguće kombinacije ličnosti.

Većina misli da su oni koji nisu baš prepametni, da ne kažemo glupi, najveći problem.

Međutim, neki sociolozi i psiholozi smatraju da je još gore kad je inteligentan čovek bez integriteta. oni poznaju sistem, znaju kako stvari stoje, ali obično završe negde na margini. Bez obzira na integritet, lakše je rešiti se neinteligentne nego inteligentne osobe.

Sve u svemu, mogli bismo da se ograničimo na četiri kombinacije: glup a vredan, glup i energičan, inteligentan i vredan, i inteligentan ali lenj.

Glupi i lenji

za ovakve radnike najbolje je da podele posao na rutinske zadatke, i da naprave takve procedure koje ne zahtevaju nikakvo odlučivanje. Toga ima u svakoj organizaciji, a

Mekdonalds je jedna od njih, pri čemu su takvi radnici lako zamenjivi.

Glupi i energični

ovakvi prouzrokuju samo štetu. I pored dobrih namera oni obično druge opterećuju poslom.

Inteligentni i vredni

ovakvi radnici su svuda poželjni. Dobri su za srednji nivo menadžmenta, poštuju pravila i na njih se možete osloniti. Ne dovode u pitanje ničiji autoritet, a to je najlakši način za napredovanje.

Inteligenti i lenji

Mnogi rukovodioci smatraju da ovakvi tipovi poseduju intelekt i crte koje su potrebne za donošenje teških odluka. Sa njima je izazov raditi. oni raspoređuju posao i veruju da će drugi dobro obaviti svoj deo posla. Ne bave se sitnicama. Izbegavaju neproduktivne stvari, kao što je sastančenje, sređivanje papirologije. Njima nije potrebno odobravanje od svih, jer to obično znači više posla. fokusiraju se na nove važne prioritete. obično nemaju ambicije da se penju visoko na hijerarhijskoj lestvici, zato što ovako imaju slobodu da budu drugačiji.

Menadžment

Četiri najčešća tipa ličnosti u firmi Priredio:

Velibor Toković

Neki sociolozi i psiholozi smatraju da je najgore kad je inteligentan čovek, čovek bez integriteta. Oni poznaju sistem, znaju kako stvari stoje, ali obično završe negde na margini. Bez obzira na integritet, lakše je rešiti se neinteligentne nego inteligentne osobe

Marketing

Koliko daš, toliko se i vraća Priredio: Miloš Garić

Princip reciprociteta jedan je od osnovnih u društvenim odnosima i poslovanju. Da bismo nekome nešto prodali prvo moramo da zadobijemo njegovu pažnju, to jest da nam on pokloni deo svog vremena. Nečiju naklonost ćemo lakše zadobiti ako mu pružimo svrsishodan poklon ili mu posvetimo dovoljno pažnje. Ova zakonitost u međuljudskim odnosima u većini slučajeva efikasno deluje

Verovatno ste imali prilike da se susretnete sa brojnim tehnikama u komunikaciji i prodaji koje imaju za cilj da koriguju nečiji stav i promene njegovo mišljenje. zato treba istaći da upravo sve te tehnike proizlaze iz određenih dokazanih principa uticaja.

Budući da svi mi, u svim sferama života, često komuniciramo sa željom da ljude pokrenemo da prihvate naše tačke gledišta i mišljenja, pomenuti principi uticaja će nam pomoći da razumemo koja su nam sredstva na raspolaganju kada želimo da utičemo na druge ljude.

D. R. Gilbert je u knjizi „Veština uticaja” predstavio osam osnovnih principa društvenog uticaja. To su: princip reciprociteta, princip saglasnosti i obavezivanja, princip društvenog dokaza, princip

dopadanja, princip kvaliteta, princip nedostatka, princip kompetencije i princip aktivnog slušanja.

U ovom tekstu posvetićemo pažnju principu reciprociteta. on predstavlja značajan izvor uticaja još od postanka čovečanstva. Svoju snagu crpi iz činjenice da većina ljudi ima veliku potrebu da bude u reciprocitetu sa drugim ljudima oko sebe. To jest, ako nekome nešto poklonite ili mu posvetite deo svog vremena, on će osećati veliku potrebu da vam uzvrati kako bi, na neki način, vratio svoj „dug” koji oseća prema vama.

Primena ovog principa se svakodnevno može primetiti u brojnim marketinškim aktivnostima gde se pojavljuju besplatni uzorci, pokloni i nagrade. Naravno, ništa na ovom svetu nije skroz besplatno.

Što bi Napoleon hil rekao – ne može da se dobije nešto ni za šta. Dakle, pomenuti pokloni imaju za cilj da izazovu efekat reciprociteta kako bi onaj ko ih prima osetio potrebu da kompaniji uzvrati uslugu time što će kupovati kod nje. ovo je često korišćena tehnika u stvaranju lojalnih, doživotnih kupaca i potrošača.

Pored toga, ovaj princip uticaja je izuzetno važan, kako u negovanju postojećih odnosa s klijentima, tako i u procesu pridobijanja novih korisnika. A zašto? Da bismo nekome nešto prodali, prvo moramo da zadobijemo njegovu pažnju, to jest da nam on pokloni deo svog vremena. Nečiju naklonost ćemo lakše zadobiti ako mu pružimo svrsishodan poklon ili mu posvetimo dovoljno pažnje. ova zakonitost u međuljudskim odnosima u većini slučajeva efikasno deluje, jer ljudi oko nas uglavnom osete naš dodatni trud, pa shodno tome osećaju potrebu da nam uzvrate istom merom.

Naravno, ovaj princip ne deluje samo u svakodnevnom poslovanju već i u svakodnevnoj komunikaciji. Na primer, kada u nekim delovima S r b i j e o d l a z i t e na svadbeno v e s e l j e , dočekuju vas ljudi zaduženi da kao zapisničari evidentiraju šta ste doneli i koliko ste para dali. Kada sam se prvi put susreo sa ovim običajem bio sam neprijatno iznenađen, ali sam dobio informaciju da oni to rade kako bi tačno znali ko je šta doneo, da sutra, kada oni budu išli kod njih ne ispadnu nekorektni i daju manje od onoga što su primili. Da bi bili u reciprocitetu sa drugim ljudima.

Međutim, moramo skrenuti pažnju da ovaj princip snažno deluje tek kada se potrudimo da ono što dajemo ima adekvatnu vrednost.

To znači da bi trebalo da naš poklon ili usluga koju činimo budu dovoljno cenjeni, to jest, da ustanovimo šta bi to bilo istinski značajno za nekoga, u skladu sa njegovom ličnošću.

Šta se dešava u suprotnom? Ako poklonimo nekome nešto što je bezvredno, malo vredno ili nešto što se ne poklapa sa njegovim vrednosnim sistemom, možemo da izazovemo i kontraefekat – njegovo nezadovoljstvo, pa čak i ljutnju. zato staro pravilo u prodaji kaže: Nikada svojim kupcima nemojte poklanjati nešto samo zato što ga ne možete prodati! U stvari, poklon koji dajemo može drugoj strani puno reći o tome koliko je vrednujemo i cenimo.

Međutim, moramo istaći da princip reciprociteta ne deluje na sve ljude oko nas. Svima se u životu desilo da nekome nešto učinimo, i to više puta, a da taj neko ne oseti potrebu da nam bilo čime uzvrati. Mada, moram dodati da moja iskustva govore da su takvi ljudi ipak u manjini.

Primećeno je jedno pravilo – osoba koja je primila uslugu ili poklon više će to vrednovati neposredno nakon dobijanja, a sve manje kako vreme prolazi. A sa druge strane osoba koja je pružila poklon ili uslugu imaće obrnut osećaj. A zašto je to tako? Jedan od osnovnih

razloga je iskrivljeno sećanje mnogih ljudi nakon određenog vremena. Jedna od

mogućih tehnika kako da nakon nekog vremena povratite uticaj

pruženom uslugom, jeste da u neobaveznom razgovoru kažete kako vam je bilo zadovoljstvo da ste mogli malo da pomognete, a onda nastavite s pitanjem koliko je to drugoj osobi značilo. ovim pristupom povećavate verovatnoću da druga strana osveži

sećanje na vašu pomoć i nakon toga možemo tražiti uslugu, jer

ponovo imamo nešto veći uticaj na drugu stranu, na osnovu

reciprociteta.

Vratimo se sada opet prodaji. R a z m i s l i t e , koliko vam se puta desilo da slučajno

dospete u neku p r o d a v n i c u

garderobe da samo razgledate, a

onda vam je ljubazna prodavačica izvadila

iz rafova i pokazala gotovo polovinu stvari i to sa puno entuzijazma.

Uprkos njenom velikom trudu vi ipak niste našli

ništa što vam odgovara, ali sada vas je već sramota da

ništa ne kupite. I zbog osećaja da joj dugujete, vi donosite odluku da kupite barem neku sitnicu iako vam nije

potrebna. Princip reciprociteta je dao rezultat.

Ovaj princip snažno deluje tek kada se potrudimo da ono

što dajemo ima adekvatnu vrednost. To znači da bi trebalo

da naš poklon ili usluga koju činimo budu dovoljno cenjeni,

to jest, da ustanovimo šta bi to bilo istinski značajno za nekoga

35

Marketing

Emocije jače od logike Priredio: Miloš Garić

Godine 1975. Amerika se još uvek zgražavala nad aferom Votergejt. Margaret Tačer izabrana je za lidera konzervativne partije u Velikoj Britaniji. U Australiji su se pojavili prvi televizori u boji. Brus Springstin je snimio pesmu „Born to run”. A izvršni direktori kompanije „Pepsi” odlučili su da izvedu napadno reklamirani eksperiment poznat kao „Pepsi izazov”.

Bio je vrlo jednostavan. Stotine predstavnika „Pepsija” postavilo je svoje pultove u supermarketima i tržnim centrima širom sveta pružajući svima koji im priđu dve neobeležene čaše. U jednoj se nalazila Pepsi, u drugoj Koka-kola. Učesnike su potom pitali koji im se napitak više sviđa. Ako rezultati budu ispunili njihova očekivanja Pepsi će možda konačno uspeti da uzdrma dugogodišnju dominaciju Koka-kole u američkoj industriji bezalkoholnih pića, vrednoj kako su procenjivali, 68 milijardi dolara.

Kada je marketinško odeljenje kompanije konačno sabralo rezultate, izvršni direktori „Pepsija” bili su zadovoljni, premda pomalo zbunjeni. Više od polovine dobrovoljaca izjavilo je da im se ukus Pepsi-kole više sviđa od ukusa Koka-kole. Dakle, po svim pravilima Pepsi bi trebalo da „razbija” Koka-kolu širom sveta. Ali se to nije dešavalo. Što nije imalo nikakvog smisla.

U svom bestseleru iz 2005. godine „Blink” Malkolm Gladvel nudi delimično objašnjenje. Pepsi izazov je predstavljao „test gutljaja”, ili ono što se u industriji bezalkoholnih pića naziva test centralne lokacije. Gladvel citira Kerola Dolarda, bivšeg generalnog direktora kompanije „Pepsi” za razvoj novih proizvoda, koji objašnjava u čemu je razlika kada samo otpijemo gutljaj bezalkoholnog pića i kada popijemo čitavu limenku. Ispitanici na testu gutljaja obično kažu da im se više sviđa slađi proizvod – u ovom slučaju Pepsi – ali kad popiju čitavu limenku pića, uvek postoji mogućnost prezasićenja šećerom. zbog toga je, po Gladvelovom mišljenju, Pepsi bolje prošao na testiranju, ali je Koka-kola i dalje vodila na tržištu.

Doktor Rid Montagju, direktor laboratorije za snimanje ljudskog mozga na Medicinskom fakultetu Bejlor u hjustonu, odlučio je, međutim, 2003. godine da se podrobnije pozabavi rezultatima testa. Dvadeset osam godina kasnije on je revidirao studiju, ovoga puta koristeći magnetnu rezonancu da bi izmerio moždanu aktivnost 67 ispitanika. Najpre ih je pitao da li više vole Koka-kolu, Pepsi ili ne izdvajaju nijedan od ta dva napitka. Rezultati su se gotovo poklapali s rezultatima originalnog eksperimenta - više od polovine ispitanika izjavilo je da više voli Pepsi, a njihov mozak je to potvrdio. Dok su ovi novi ispitanici ispijali gutljaj Pepsi-kole, uređaji su registrovali pojačanu aktivnost u njihovom ventralnom putamenu, oblasti mozga koja se stimuliše kada nam se svidi neki ukus. To je bilo zanimljivo, ali ne i naročito dramatično - sve dok se u nastavku eksperimenta nije pojavilo jedno zapanjujuće otkriće.

ovoga puta dr Montagju je odlučio da ispitanicima unapred kaže hoće li probati Pepsi ili Koka-kolu. Rezultat: 75 procenata ispitanika je izjavilo da više voli Koka-kolu. Štaviše, Montagju je takođe primetio promenu mesta moždane aktivnosti. Pored ventralnog putamena, priliv krvi je sad registrovan i u medijalnom prefrontalnom korteksu, oblasti mozga koja je zadužena za više nivoe razmišljanja i zapažanja. Sve je to govorilo da se vodi mali rat između te dve oblasti mozga, između racionalnog i emocionalnog mišljenja. A u tom deliću natezanja i neodlučnosti emocije su nadirale poput pobunjenih vojnika da nadjačaju racionalnu naklonost ispitanika prema Pepsiju. U tom trenutku Koka-kola je pobeđivala.

Sve pozitivne asocijacije na Koka-kolu - njena istorija, logo, boja, dizajn, miris, njihova sećanja iz detinjstva,

Istraživanje na Medicinskom fakultetu u Hjustonu pokazalo zašto se ljudi odlučuju za pojedine proizvode na štetu drugih, koji su često povoljniji i kvalitetniji

dugogodišnje televizijske reklame, čista, neodoljiva emocionalna kokakoličarska priroda tog brenda - pobeđivala je prirodnu sklonost prema Pepsiju. zašto? zato što emocije predstavljaju način kodiranja vrednih stvari u našem mozgu, a brend koji nas emocionalno angažuje – setite se Epla, harli-Dejvidsona i loreala, na primer, svaki put će pobediti.

otkriće studije doktora Montagjua, da postoji izvesna naučna veza između brendiranja i mozga, iznenadilo je naučnu zajednicu. A možete pretpostaviti da je zainteresovalo i reklamne stručnjake. Novopečeni ali zanimljivi pogled u naš način mišljenja i odlučivanja bio je sve bliže stvarnosti. Ubrzo po okončanju studije sproveden je novi, ništa manje značajan neuro-marketinški eksperiment. Severno od Teksasa, četiri psihologa sa Univerziteta Prinston započela su novi ogled, ovog puta usmeren na skeniranje mozga ispitanika kojima je ponuđen izbor: kratkoročno i brzo zadovoljstvo nasuprot odloženoj nagradi.

Psiholozi su zamolili grupu nasumično odabranih studenata da biraju između dva poklon-vaučera sa sajta Amazon.com. Ako bi odabrali prvi vaučer, u vrednosti od

15 dolara, dobili bi ga odmah. Ako bi pak bili spremni da čekaju dve nedelje dobili bi vaučer vredan 20 dolara. Snimci mozga otkrili su da su obe ponuđene mogućnosti podstakle aktivnost lateralnog prefrontalnog korteksa,

područja mozga koji generiše emocije. Međutim, mogućnost dobijanja čeka sa 15 dolara

istog trenutka izazvala je neobično burnu stimulaciju u limbičkim

oblastima većine studenata – čitavim grupama struktura u

mozgu koje su odgovorne pre svega za naš emocionalni život, i za formiranje memorije. Što su više studenti bili uzbuđeni zbog nečega, to su veće bile šanse da se odluče za bržu alternativu. Naravno, njihov racionalni um znao je da 20 dolara predstavlja

bolju mogućnost, ali njihove emocije su prevladale.

Ekonomisti takođe žele da shvate podsvesne odluke koje

nas navode da se ponašamo na određeni način. To je zato što su, baš

kao i istraživanja tržišta, i ekonomski modeli zasnovani na pretpostavci da se ljudi ponašaju predvidivo

i racionalno. Međutim, i u ovom slučaju napredak u sferi istraživanja i skeniranja mozga pokazuje ogroman uticaj emocija na svaku našu odluku.

37

Kina ulaže 40 milijardi dolara u Put svileKina će izdvojiti 40 milijardi dolara za osnivanje infrastrukturnog fonda „Put svile”, saopštio je kineski predsednik Si Đingping.Cilj fonda je da se pojača povezanost širom Azije, rekao je Si tokom sastanka sa liderima Bangladeša, Kambodže, laosa, Mongolije, Mjanmara, Pakistana i Tadžikistana, preneo je Rojters. fond „Put Svile” biće otvoren i poziva investitore iz Azije i van nje da aktivno učestvuju u projektu, dodao je Si, pred samit zemalja članica Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).finansijske i trgovinske inicijative Kine, uglavnom su se vezivale za centralnu Aziju, ali i za države južne Azije, podstičući napore na oživljavanju Puta svile, koji je nekada povezivao Kinu i Sredozemlje.Prošlog meseca, Si je otkrio plan o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci, vredan 50 milijardi dolara, koja je viđena kao pandan Svetskoj banci i Azijskoj razvojnoj banci, podsetila je britanska agencija.

Više od 90 procenata svetske populacije, starije od šest godina, posedovaće mobilni telefon do 2020. godine, pokazuju rezultati nove Erikson mobiliti studije. očekuje se i da će do te godine broj pretplatničkih ugovora korisnika pametnih telefona dostići 6,1 milijardu. U trećem kvartalu 2014. godine i dalje je prisutan rast prodaje pametnih telefona, pošto su u tom periodu od ukupne prodaje mobilnih telefona čak 65-70 odsto činili pametni telefoni. Iako je porast pretplatničkih ugovora korisnika pametnih telefona u stalnom porastu (do kraja godine očekuje se novih 800 miliona ugovora u celom svetu), u Eriksonu smatraju da i dalje ima mesta za rast u tom sektoru, jer od ukupnog broja mobilnih pretplatničkih ugovora samo 37 odsto čine korisnici pametnih telefona.zaključno sa trećim kvartalom tekuće godine, broj mobilnih pretplatničkih ugovora iznosi oko 6,9 milijardi, a najveći porast zabeležen je u Indiji i Kini. očekuje se da će se do 2020. broj povećati na 9,5 milijardi, a među njima će biti i 3,5 milijardi lTE (long Term Evolution koji podržava 4G) pretplatničkih ugovora. Predviđanja pokazuju da će do 2020. godine u Evropi biti oko 600 miliona lTE pretplatničkih ugovora. Kada je reč o mobilnom saobraćaju, video je i dalje najdominantniji. U 4G mrežama on čini između 45 i 55 odsto ukupnog saobraćaja. Erikson predviđa da će se video saobraćaj povećati za 10 puta do 2020. i da će činiti 55 odsto ukupnog saobraćaja u svim mobilnim mrežama.

Ukrajinci plaćaju gas RusimaUkrajinska državna energetska kompanija „Naftogaz” je saopštila da je ruskom gasnom gigantu „Gaspromu” uplatila iznos od 1,45 milijardi dolara, što je prva tranša duga koji zvanični Kijev treba da isplati Moskvi kako bi Rusija nastavila da snabdeva Ukrajinu gasom.U skladu sa dogovorom postignutim 30. oktobra u Briselu, Ukrajina do kraja godine mora Rusiji da isplati čitav iznos duga od 3,1 milijarde dolara kako bi „Gasprom” nastavio da snabdeva tu zemlju gasom i tokom 2015. godine, prenela je agencija AfP.U Briselu su 30. oktobra trilateralni pregovori Evropske unije, Ukrajine i Rusije okončani dogovorom koji će obezbediti nesmetan dotok gasa u Evropu ove zime, a ruski ministar energetike Aleksandar Novak je tom prilikom najavio da će Ukrajini biti dat popust od 100 dolara na tržišnu cenu gasa i da će o tome biti donet odgovarajući dekret.Sada već bivši evropski komesar za energetiku Ginter Etinger saopštio je, nakon maratonskih pregovora u Briselu, da se građanima EU može garantovati da će „snabdevanje gasom ove zime teći glatko”.

Do 2020. će čak 90 odsto svetske populacije imati mobilni

VESTI • DIS • SVET

Četvrtina Švajcaraca „krpi kraj s krajem”Svaki četvrti Švajcarac ostane bez novca krajem meseca pošto plati sve račune, dok je 45 odsto anketiranih priznalo da ne plaća na vreme račune u poslednjih šest meseci.Švajcarce u finansijskom pogledu najviše brine mogućnost gubitka posla, visoki troškovi lekarskih usluga i osiguravajućih kuća, pokazala je anketa konsultantske kuće Intrum Justitia objavljena u švajcarskom listu 24 sata.Dve trećine anketiranih Švajcaraca smatra da računi treba da se plate na vreme, dok 60 odsto ispitanika smatra da ima kontrolu nad mesečnim troškovima.Anketa je pokazala da svaki četvrti mladi Švajcarac troši više na kupovinu preko interneta nego u klasičnim prodavnicama.Prosečan siromašni Švajcarac ima između 25 i 49 godina, gojazan je, poreklom nije iz zemlje Evropske unije, živi u porodici sa samohranim roditeljem i ima samo osnovno obrazovanje, navodi se u studiji konsultantske kuće Intrum Justitia.U Švajcarskoj je, prema podacima poslednjeg popisa iz 2012, na ivici siromaštva bilo 590.000 građana ili 7,2 odsto populacije.oko 268.000 ljudi sa najnižim zaradama u Švajcarskoj rade uglavnom u frizerskim salonima (oko 52 odsto), u hotelima i restoranima (38 odsto) i u trgovinama (20 odsto). U ovim granama zaposleni su uglavnom radnici stranog porekla.

Francuski seljaci u protestu

francuski poljoprivrednici su u znak protesta zbog planiranog smanjenja budžeta za poljoprivredu i ograničenja upotrebe nitrata, delili voće i povrće na ulicama Pariza.Sindikat, koji okuplja najveći broj francuskih poljoprivrednika, fNSEA, kao i udruženje „Mladi poljoprivrednici”, nezadovoljni politikom vlade prema agraru, koji je doveden u finansijski i administrativni ćorsokak, organizovali su krajem novembra štrajk širom francuske, prenosi AfP.Poljoprivrednici su posebno revoltirani nedavnim proširenjem direktive koja se odnosi na upotrebu nitrata, a čiji je cilj da se ograniči zagađenje voda i spreči širenje zelenih algi u vodenim površinama.ova norma dovela je u pitanje opstanak preko 63.000 gazdinstava, koja su prinuđena na preskupe investicije. Učesnici štrajka protestuju na različite načine. Poljoprivrednici iz pariske oblasti su na Trgu Republike besplatno delili Parižanima više od 20.000 džakova krompira, crnog luka, jabuka, odnosno oko 50 tona poljoprivrednih proizvoda.Učesnici protesta u Dižonu su ispred Agencije za plaćanje i pružanje usluga (ASP), koja kontroliše raspodelu pomoći poljoprivrednicima, rasturali seno i slamu sa četrdesetak traktora, a na zapadu francuske poljoprivrednici su traktorima i poljoprivrednim mašinama zakrčili glavne saobraćajnice.

Bečka policija pred bankrotomBečka policija suočena je sa problemom nedostatka finansijskih sredstava, jer je budžet već istrošen i nalaze se pred bankrotom.Nedostatak opreme, oronule policijske stanice, su problemi koji tište čuvare reda, a zbog „skupog” septembra policija je morala da potroši više od planiranih sredstava. Uzroci za rupu u budžetu su brojne demonstracije, velike akcije, posete državnika i slično.Bez pomoći gradonačelnika Beča Mihaela hojpla čuvari reda ne bi dobili zaštitnu opremu čija je vrednost 110.000 evra, koja treba da poveća njihovu bezbednost.Što se uzroka tiče, policija je na ogroman broj prekovremenih sati morala da potroši velika sredstva jer se u Beču godišnje održi oko 10.000 protesta, a mnogi od njih, kao što je bilo ove godine, imaju čudan povod.

Tako je u Beču, pre više nedelja održana „parada bademantila” povodom 80-og rođendana prvog pobednika Austrije na Evroviziji Uda Jirgensa.Velika stavka u izdacima je i obezbeđivanje bala desničara, brojnih fudbalskih utakmica, a sa 870.000 evra najveće troškove izazvalo je nasilno iseljavanje stanara - anarhista iz jedne bečke zgrade.

VESTI • DIS • SVET

Fradkov:Amerika ruši rubljuŠef Spoljne obaveštajne službe Rusije Mihail fradkov optužio je Vašington i zapadne zemlje da sankcijama i manipulacijama na tržištu nafte utiču na pad rublje.fradkov je rekao da je Moskva svesna američkih namera da svrgne s vlasti predsednika Rusije Vladimira Putina, prenela je agencija AfP.„Takva želja je primećena, to je mala tajna”, rekao je fradkov. Niko ne želi da vidi, kako je istakao fradkov, jaku i nezavisnu Rusiju. Prema njegovim rečima, pad za više od 30 odsto cene nafte dogodio se delimično zbog američkih akcija. Niža cena jednog od glavnih ruskih izvoznih resursa doveo je do ogromnog pritiska na rublju, koja „pati” i zbog sankcija uvedenih Rusiji. Rublja je izgubila 39 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar ove godine. „Svaka spekulacija ima specifične šeme, a šeme imaju brojne učesnike”, dodao je fradkov. Putin je u svom obraćanju federalnoj skupštini u u Moskvi, rekao da vlada zna tačno ko je profitirao zahvaljujući spekulacijama protiv ruske rublje i da vlada i centralna banka imaju oruđe da ih kazne.

39

Menadžment

Deset ključnih grešaka na poslu Priredila: Sonja Šestić

Da li je ono što danas radite na poslu najbolje za vas i za kompaniju? odvojite nekoliko trenutaka kako bi otkrili u čemu možda grešite. Ako se prepoznate u nekoj od ovih 10 grešaka prema pisanju forbsa, vreme je za promene.

1. Ne razumete ciljeve kompanije

Svačija je odgovornost da shvati najvažnije ciljeve kompanije u kojoj radi. čak i ako vam nije rečeno, ciljevi su nešto što morate da otkrijete sami.

2. Nemate „najboljeg prijatelja”

Mnoga istraživanja su pokazala da su oni koji na poslu imaju „najboljeg prijatelja” srećniji, pozitivniji i voljni da ostanu u kompaniji.

3. Ne uzimate dovoljno pauza

Veliki negativan trošak za poslovanje mogu biti radnici koji su „zakucani za stolicu” i izgaraju na poslu. Iako na poslu ne treba „zabušavati”, dovoljan broj pauza nužan je za normalno funkcionisanje.

4. Ograničavate se

Umesto da slušate unutrašnje glasove, pa čak i druge ljude koji vam govore da nešto ne možete, krenite svaki dan na posao sa stavom da možete sve.

5. Ne ponašate se kao šef

Bez obzira na kojoj ste poziciji, probajte da se na poslu ponašate kao da ste vi glavni. Psihološki učinak ovakvog ponašanja pozitivan je i ohrabrujući.

6. Mislite da niko ne ocenjuje vaš rad

Ako ne dobijate negativne kritike, to ne znači da ljudi misle da dobro radite. Ali, vaši standardi treba da budu viši od ostalih – ocenjujte svoj rad na dnevnoj bazi.

7. Niste simpatični

Kako smo svi socijalna bića, tako ljudi vole da rade sa onima s kojima im je ugodno. Velika je prednost ako ste drugima simpatični.

8. Niste upoznati s trendovima kompanije

Svakoga dana odvojite pola sata kako biste pročitali najnovije vesti o događanjima u kompaniji. Tako ćete

biti upoznati s novim trendovima na osnovu kojih ćete doći do novih ideja.

9. Zaboravljate na najvažniju stvar

Koja je najvažnija stvar koju morate postići danas, ove nedelje ili ovoga meseca? Svakoga dana zapišite glavni zadatak za tekući dan kako ne biste zaboravili na prioritet.

10. Stvari shvatate previše lično

Toliko vremena i energije može da se potroši uludo. Umesto da neke kritike shvatate na ličnom nivou, pitajte se kako možete poboljšati svoj rad.

Odvojite nekoliko trenutaka kako bi otkrili u čemu možda grešite – ako se prepoznate u nekoj od ovih 10 grešaka prema pisanju Forbsa, vreme je za promene

Uz naziv Big Easy, što bi da je ova varoš u našim krajevima verovatno bilo Veliki lad ili Gornje lakoćemo, najveća luka u SAD-u poznata je i kao najseverniji grad Kariba. ova odrednica je pre kulturološka nego geografska. Svaki segment bilo sadašnjosti, bilo bogatog nasleđa utemeljenog u trovekovnoj istoriji grada smeštenog u opasnoj blizini delte Misisipija, odudara od standardne predstave o Americi kao zemlji solitera, engleskog jezika i hamburgera.

Prvobitna naseobina od koje je sve počelo, osnovana je 1718. godine za potrebe french Mississippi Company. Cela oblast novog kontinenta nazvana je lujzijana u čast francuskog kralja luja XIV, još krajem XVII veka. Novo naselje nazvano je Nju orleans po Vojvodi od orleana. francuzi su suvereno vladali ovim predelima tokom narednog perioda sa izuzetkom onih godina kada su ih na toj poziciji zamenili Španci. Interesantno je da najočuvaniji primerci reprezentativne arhitekture u francuskoj četvrti Nju orleansa potiču upravo iz doba španske prevlasti. Povoljna pozicija u Meksičkom zalivu doprinela je ubrzanom razvoju nove luke. živa trgovina različitom robom, a nažalost i robovima, odvijala se i napredovala svakodnevno. od novog grada rečni putevi vodili su prema severu dajući tako dodatni zamah prometu.

Nova epoha za grad, koji je u tom trenutku navršio tek 85 godina od osnivanja, nastupila je 1803. godine. francuzi su uspeli da od Španaca preuzmu vlast nad

ovom teritorijom tri godine ranije. Planovi za stvaranje francuskog severnoameričkog carstva pali su u vodu zbog razvoja sukoba sa Britanijom na evropskom tlu.

DIS karavan

Otkrijte zbog čega je ovaj grad nazvan Big Easy, upoznajte bezbrižnost koja prkosi uraganima, zanjišite kukovima u ritmu uličnih svirača, obradujte sva čula neverovatnom mešavinom ukusa, boja i zvuka

Nju Orleans, grad hrane i muzike

Priredio: Velibor Toković

Napoleon donosi odluku da proda francuske prekookeanske posede novostvorenim SAD. Tadašnji američki predsednik Tomas Džeferson pristao je da iz budžeta odvoji 15 miliona dolara i na taj način obezbedi prisustvo i kontrolu nad trgovačko-plovnim putem koji je povezivao jug i sever. ova odluka bila je u suprotnosti sa Ustavom ali je ipak realizovana uprkos jakom protivljenju određenih opozicionih struja. Sa današnje tačke gledišta kupovina se višestruko isplatila. Nju orleans je zauzimao vodeću privrednu ulogu na američkom Jugu sve do polovine prošlog veka, kada primat preuzimaju hjuston i Atlanta, da bi tokom šezdesetih težište prebacilo u Majami.

Istorijski zapleti za posledicu su imali izuzetno zanimljiv etnički sastav stanovništva. Uz francuze, njihove potomke, kao i potomstvo nastalo njihovim mešanjem sa robovima dovedenim iz Afrike, tu su i pripadnici lokalnih plemena koja su ovu oblast naseljavala pre Kolumba. zatim, tu su i potomci njihovog mešanja sa ostalima. Ne smemo zaboraviti doseljenike sa karipskih ostrva, koji su takođe imali poprilično zamršenu porodičnu istoriju. onda tu dodamo Engleze, Nemce, Irce, Italijane. I svakako Špance. Pa sve to još malo promešamo i ostavimo da se krčka na vrelom suncu, začinjeno muzikom i mešavinom kuhinjskih specijaliteta svih pomenutih entiteta. Rezultat je Nju orleans.

Povoljna pozicija za luku krije opasnost za njene žitelje, daleko veću od prisustva uobičajenih domaćih životinja kao što su aligatori. Grad okružen rekom, močvarnim zemljištem i jezerima, uz to u neposrednoj blizini mora, veoma je ugrožen mogućim poplavama. Neumitno širenje naselja na uštrb površina do skoro prekrivenih barskim rastinjem, dovelo je do toga da se čitave četvrti izgrade praktično ispod morskog nivoa. Priroda je slala upozoravajuće signale. Uragan Betsi je pre 50 godina odneo danak u ljudskim životima, poplave iz 1995. su bile strašne u svom pohodu na imovinu. Međutim sve je to bila dečija igra u poređenju sa razaranjima iz 2005. Uragan Katrina promenio je čitav predeo i doneo nevolje stotinama hiljada ljudi. Nasipi su popustili, naknadno su otkrivani višedecenijski propusti, pomoć je kasnila. U narednim godinama grad je uspeo da se vrati u život. ova nevolja kao da je dodatno učvrstila veru lokalaca u ispravnost njihovog specifičnog pogleda na svet.

Vedrina i toplina jednostavno izbijaju čak i iz lica na kojima je patnja urezala tragove svog prisustva. Ipak je ovo grad u kome je nastao džez, muzika slobodnog duha. Grad čuven po Mardi Gras karnevalu, i svakako nezaobilazno mesto na gastronomskoj mapi svih ljubitelja dobre hrane.

Istraživanju ukusa zastupljenih u šerpama i tiganjima domaćih kuvara i kuvarica, možemo da pristupimo na više načina. Jedan od obaveznih uključuje upoznavanje sa bogatstvom morskih plodova. Sve što ima klešta ili krljušti, mrda ili pliva, ima ljusku ili oklop, a jestivo je, sigurno će se naći na trpezi. Svinjska rebarca nisu tipična morska hrana ali takođe zauzimaju značajno mesto u jelovniku. od klasičnog roštiljdžijskog pristupa izdvaja ih obilje različitih sosića, salsi i raznih drugih priloga. Slatko, ljuto, voćno, egzotično, za svakoga po nešto. Prošetali smo nekim od otvorenih pijaca i ostali zaprepašćeni raznolikošću ponude voća i povrća. Kažu da je to rezultat prilagođavanja domaćih farmera. Sve više proizvoda na ove pijace dolazi iz neposredne okoline umesto iz uvoza. Na taj način jača lokalna ekonomija. farmeri su odustali od tradicionalno uskog broja artikala i odvažili se da zakorače u nešto novo, potpomognuti klimom pogodnom za gajenje svega, od krompira do ananasa.

Crescent City farmers Market je otvoren tokom cele godine, bez obzira na vremenske uslove. U slučaju kiše tezge se sele u natkriveni prostor. Blaga zima, a takve su ovde uobičajene, pravo je vreme za kupovinu Satsuma mandarina. Špargle spadaju u najlepše koje smo videli na bilo kojoj pijaci do sada, a ne bi bilo ispravno zaobići prodavnice sa pecivima, osim ako baš vodite računa o liniji.

43

Sankofa farmer’s Market funkcioniše subotom pre podne na St. Claude aveniji. Premda mali, ovaj market je značajan za lokalno stanovništvo jer im pruža priliku da bez mnogo truda dođu do svežih ukusnih plodova. Specifičan je i po tome što ume da se neočekivano pojavi na još nekoliko lokacija u gradu tokom nedelje. Rezultat je svuda isti, zadovoljni kupci i prazne tezge na kraju radnog vremena.

Grow Dat Youth farm je farma – pijaca smeštena u okviru Gradskog parka. Sa upravnom zgradom i kancelarijama napravljenim od iskorišćenih brodskih kontejnera, ova pomalo utopijski orijentisana pijaca ima više edukativni nego trgovački karakter. ovde deca mogu na licu mesta da vide kako raste salata, da je uberu i probaju.

Marketplace at Armstrong Park je pijaca smeštena na obodu francuske četvrti. Radi od februara do kraja juna, zatim se ponovo otvara na jesen i radi do Božića. Poseban začin bogatoj ponudi predstavljaju svakodnevni džez koncerti koji se odvijaju u neposrednoj blizini prodajnog prostora.

Jutarnji obilazak Nju orleansa obavezno započnite ovdašnjim omiljenim pecivom, benjeima (beignetes). Bela kafa je stalni pratilac ovakvog doručka, a napravljena je od mešavine zrna

kafe i mlevenog korena cikorije. Ukoliko ne želite da ručate u restoranu, na pomenutim pijacama možete i sami da pronađete sve sastojke za neko od čuvenih jela poput gamba ili džambolaje. Preporučujemo da se u ovakav poduhvat ipak upustite u društvu nekog iskusnog lokalnog vodiča. Uz dijalekat koji pomalo podseća na govor stanovnika Bruklina, teškoću vam može napraviti i pitanje prodavca o vrsti džambolaje koju želite da skuvate. Postoje tri glavna pravca u kojima ovo jelo može da se razvije: kreolska (poznata i kao crvena džambolaja), seoska kreolska i kajdžunska. ljubitelji našeg domaćeg pilava doživeće prijatno iznenađenje kada shvate na koliko načina je moguće pripremiti ovaj specijalitet. Savetujemo oprez pri korišćenju raznobojnih papričica. Ma koliko umiljato i slatko izgledale, neke su znatno ljuće od svega što ste do sada imali priliku da probate.

obilazak grada možete da upotpunite vožnjom, najstarijom još uvek aktivnom tramvajskom linijom u SAD-u. St. Charles Streetcar line polazi od Canale Street-a, a usputno štivo može da vam bude „Tramvaj zvani želja”. Ne propustite ni lagano zviždukanje Stingovog hita dok se šetate pločnicima Bourbon Street-a.

Jutarnji obilazak Nju Orleansa obavezno započnite ovdašnjim omiljenim pecivom, benjeima (beignetes). Bela kafa je stalni pratilac ovakvog doručka, a

napravljena je od mešavine zrna kafe i mlevenog korena cikorije.

Ukoliko ne želite da ručate u restoranu, na pomenutim pijacama možete i sami da pronađete sve sastojke za neko od čuvenih jela

poput gamba ili džambolaje

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Napisao je prvi roman na srpskom jeziku, kao i prvu srpsku enciklopediju prirode koja je, osim priče o flogistonu, dala pregled svih tadašnjih znanja o prirodnim pojavama

Zaboravljeniborac protivVukove reforme

Zabava

Autor:Slobodan Bubnjević

Izvor: Nacionalna geografija

Pre dva veka, on je pisao o flogistonu kao supstanci koja prenosi toplotu, prema tada popularnom naučnom konceptu koji se kasnije pokazao pogrešnim. I koji je, zatim, sasvim iščezao. Sto godina posle toga, u brdo usred sibirske tajge koje je nosilo njegovo ime neobičnom snagom udario je ogroman meteor. I odmah zatim, sasvim ispario. Još sto godina kasnije, svi drugi njegovi tragovi potpuno su izbledeli.

Atanasije Stojković (1773–1832; sam Atanasije se potpisivao kao Stojkovič), prosvetitelj, književnik i utemeljivač prirodnih nauka, najuticajniji intelektualac

među Srbima krajem XVIII i početkom XIX veka, danas se imenom i prezimenom u Srbiji pominje samo u najtežim pitanjima na televizijskim kvizovima jer se čini da je javnosti gotovo sasvim nepoznat. Stojković je napisao prvi roman na srpskom jeziku, kao i prvu srpsku enciklopediju prirode koja je, osim priče o flogistonu, dala pregled svih tadašnjih znanja o prirodnim pojavama. Bio je prvi pravi naučnik među Srbima, čija je naučna i profesorska karijera daleko dosegla, a njegov intelektualni ugled je bio toliki da je bacio senku na čitav vek duhovnog razvoja tada najmlađe evropske nacije.

Međutim, danas ni u najvećim srpskim gradovima, kao što su Novi Sad i Beograd, ne postoji ulica sa imenom Atanasija Stojkovića. Nigde nema njegovog spomenika, nema nacionalnih društava i nagrada koje nose njegovo ime, savremena kritička izdanja njegovih dela gotovo se ne objavljuju, a sasvim je nezamislivo da neki mladi pisac kaže kako piše pod Stojkovićevim uticajem ili da je neki naučnik inspirisan njime. ovo nije još jedna tužna priča o tome kako neke nacije zaboravljaju svoje duhovne utemeljivače. Slučaj Atanasija Stojkovića, prvog srpskog fizičara i romanopisca, bitno je komplikovaniji. zapravo, Stojković je vrlo prisutan u narodnom i umetničkom sećanju, ali kao negativna epizoda iz brojnih filmova, drama i knjiga o ovoj epohi. Uvek prikazan kao džangrizavi filozof sa perikom i pomodnim frakom, sentimentalni rusofil lakom na hranu i piće, Stojković se javlja kao prevrtljiv i zlonameran kritičar progresivnih ideja i, pre svega, reforme srpskog jezika i kulture koju je sproveo jedan drugi velikan tog doba, Vuk Karadžić, književnik čije slike danas vise u svakoj učionici, u svim zemljama u kojima žive Srbi.

Šta to nije bilo u redu sa Atanasijem Stojkovićem? Rođen 1773. u Rumi, bio je sin nepismene seljanke, pohađao je „gramatikalne latinske” škole, potom nalik na uzora koga je posle jednog susreta našao u prosvetitelju Dositeju obradoviću, svoje obrazovanje Atanasije Stojković

sticao je putujući Evropom – u Požunu, Segedinu, Šopronju i Pešti, a potom se, zahvaljujući stipendiji od 300 forinti srpskog arhimandrita Startimirovića, upisao na Univerzitet u Getingenu. Tu je studirao fiziku i matematiku, stekavši doktorat iz filozofije.

Njegovo životno delo predstavlja „fisika” koja je u periodu 1801– 1803. izdata u Budimu u tri toma, kao originalni i sistematični pregled nauke odakle su se obrazovale prve generacije srpskih naučnika. U duhu vremena, bavio se raznim oblastima, a pored naučnih radova, pisao je poeziju i romane – između ostalih i prvi originalni roman na srpskom jeziku, sentimentalno delo iz 1801. godine „Aristid i Natalija”. Napisan na teško razumljivom slavenoserbskom jeziku, roman je ipak stekao ogromnu popularnost u građanskim slojevima.

„Mada je deo jednog danas uglavnom prevaziđenog prosvetiteljskog literarnog koncepta, i sama Stojkovićeva „fisika” je primer čini se još uvek nedovoljno korišćenih potencijala literarizacije naučnih žanrova”, kaže Goran Korunović sa Katedre za komparativnu književnost filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objašnjavajući kako Stojković nije za srpsku literaturu važan samo kao autor prvog romana na srpskom jeziku. Međutim, upravo u doba najveće slave „Aristida i Natalije”, o autoru tog dela počinju da se šire svakojake glasine i ružne vesti. Budući da ne pronalazi nikakvo postavljenje, Stojković na sve načine pokušava da dođe do novca, od krijumčarenja do krupnijih podvala. Ne dobija mesto na katedri za fiziku na Požunskoj akademiji, tako da, uprkos svojim javnim prosvetiteljskim nastupima, 1802. prividno odlazi u monahe kako bi dobio mesto arhimandrita manastira u Kovilju.

No, bez uspeha. Na kraju dobija mesto profesora na novom Univerzitetu u harkovu u Rusiji, u koju trajno odlazi 1804. godine. živi u harkovu, Kišnjevu i Petrogradu, a zbog naučnih dostignuća osvaja raznovrsne privilegije, dva puta biva biran za rektora univerziteta, stiče čin državnog savetnika, postaje član ogromnog broja naučnih društava, sve se više bogati, da bi u Besarabiji dobio od cara jedno imanje, feud od 26.000 jutara. Međutim, rđave glasine brzo dolaze za njim. Kao i njegov loš karakter i još lošije navike.

Kako opisuje upravo Vuk Karadžić, Stojković čak pokušava da Srbe, koji su se u tadašnjoj seobi na istok doseljavali u Rusiju, naseli kao kmetove na svoj „spahiluk” u Besarabiji, ali oni, nenaviknuti na kmetstvo ni pod Turcima, odbijaju da rade kao robovi za Stojkovića. Posle jedne posete habzburškoj monarhiji, u ruskoj javnosti izbija afera o njegovoj umešanosti u krijumčarenje robe iz Austrije u Rusiju. Istraga na početku otkriva da je krijumčario vino, svilu, drago kamenje i umetnine, ali se proces oteže i nikada se ne okončava. No, zbog toga Stojković 1813. gubi položaj rektora na univerzitetu i napušta mesto profesora.

čini se da Stojković zasluženo stiče glas „zlog naučnika”, no, kad se uporedi sa drugim velikanima nauke koji nisu baš briljirali na moralnom planu, ipak je čudno kako je zaboravljen, bar zbog „kapitalnog dela” koje je bez sumnje „ostavilo veliki trag u našoj kulturi i nauci”, kako o Stojkoviću pišu istoričari nauke Milorad Dimitrijević i Vidojko Jović. U tom smislu se može porediti i sa Isakom Njutnom, koji je, osim kao utemeljivač moderne fizike, poznat i po retko lošem karakteru. Stojkovićeva „fisika” je na neki način za srpsku kulturu imala podjednako pionirski i temeljan značaj kao Njutnova „Philosophiae Naturalis Principia Mathematica” za svetsku nauku, pa je čudno da je spontano potisnuta.

Biće da brisanju zaostavštine ovog pokvarenjaka ipak nisu najviše kumovali njegov karakter i neprijatne afere, koliko sukob sa Vukom Karadžićem oko uvođenja narodnog jezika

u književnost. Sam Stojković je pisao slavenoserbskim jezikom, veštačkom tvorevinom koju je razumela samo građanska elita, pa je posle rata oko prevoda „Novog zaveta” iskoristio sve svoje uticaje da diskredituje Vukovu reformu. I u tome je uspeo.

To je odložilo štampanje Vukovog „Novog zaveta” i pobedu njegovih ideja sve do 1847. godine – punih pet godina pošto je Stojković preminuo kao državni savetnik, bivši harkovski profesor i bogati besarabijski spahija, nesvestan da se u verovatno najvažnijoj kulturnoj revoluciji u srpskoj istoriji nalazio na pogrešnoj strani. Potonji potpuni poraz veštačkog slavenoserbskog jezika gurnuo je u senku slavu „fisike”, kao i sve ostale Stojkovićeve doprinose. „Teško svjakomu onomu koji rod svoj prosvjećivati počne, teško njemu od sujevernih, nerazumnih i zlobnih nekih svojega roda ljudi”, pisao je svojevremeno sam Stojković, nesvestan da zapravo govori o Vuku, kao svom poslednjem, nemoćnom neprijatelju, koga je tokom života samo prividno porazio.

Rascep između Vuka Karadžića i Stojkovića nastao je oko Vukovog prevoda „Novog zaveta” na narodni jezik. Kako kaže Vladimir Mošin u tekstu „o Vukovom prevodu Novog zaveta”, Biblijsko društvo iz Beča poslalo je prevod na recenziju doktoru Stojkoviću u Rusiju, a on ga je sasvim iskasapio uz komentar da je „prevod toliko slab da ga on ispraviti ne može”. Potom je sam preveo Novi zavet na veštački slavenoserbski jezik kojim se nije govorilo u narodu, a kojim je Stojković pisao svoja književna i naučna dela. Slavenoserbskim je pisao dobar deo elite tog doba – pre svega tadašnji „bestseler” autor sentimentalnih romana Milovan Vidaković (1780–1841), takođe Vukov protivnik, koji je iščezao iz istorije.

47

Dok je udisao poslednji dah na samrtničkoj postelji u Parizu 1849. frederik Šopen je prošaputao zahtev koji je postao muzička legenda: kada umrem, sahranite mi srce u Poljskoj.

želeo je da simbol njegove duše počiva u rodnoj zemlji za kojom je čeznuo iz samonametnutog egzila u francuskoj. od tada, kompozitorovo telo leži na groblju Per lašez u Parizu dok je njegovo srce moralo da prođe dug put pun intriga.

Srce je, piše AP, najpre zapečaćeno u tegli punoj pića, najverovatnije konjaka. Potom je prokrijumčareno u Varšavu pored ruske granične policije. Kada je stiglo u grad, Šopenovo srce išlo je iz ruke u ruku rođaka pre nego što je stavljeno u jedan od stubova Crkve Svetog srca.

Tokom Drugog svetskog rata, na kratko je bilo u rukama nacista. Srce je više puta ekshumirano, a poslednji put u tajnoj operaciji kako bi se utvrdilo da li je dobro očuvano.

za Poljake, Šopenove nostalgične kompozicije „hvataju” nacionalni duh i smatraju da je sudbina njegovog srca povezana sa najvećim agonijama i trijumfima Poljske posle gotovo dva veka strane okupacije, rata i oslobodenja, piše AP.

„To je veoma emotivan predmet za Poljake”, kaže Mikal Vit, genetičar koji je radio inspekciju srca. Šopen je „izuzetno važan za poljsku dušu”.

Stručnjaci žele da sprovedu genetska testiranja kako bi utvrdili da li je bolešljivi genije preminuo od tuberkuloze kada je imao 39 godina, kako se veruje, ili neke druge bolesti. Trenutno su, međutim, frustrirani. Poljska crkva i vlada, koji su čuvari srca, godinama su odbijali da dozvole bilo kakav invazivni test delom i zbog protivljenja dalekog, živog rođaka kompozitora.

ove godine pristali su na površnu inspekciju pošto je jedan forenzičar uzbunio javnost rekavši da je posle toliko godina alkohol ispario ostavivši srce na suvom.

oko ponoći 14. aprila, kada su poslednji vernici napustili crkvu, 13 ljudi koji su se zakleli na tajnost okupilo se u mračnom svetilištu. Među njima su nadbiskup Varšave, ministar kulture, dvoje naučnika i drugi zvaničnici. Tiho su izneli srce da bi ga ispitali, tom prilikom su napravili više od 1.000 fotografija i voskom zapečatili teglu kako bi sprečili da alkohol izvetri. Arhiepiskop je izgovorio molitvu i srce je vraćeno na svoje mesto. Ni traga od ove tajne ekspedicije nije bilo.

Poljski zvaničnici su tek u septembru otkrili detalje istrage ali nisu rekli zbog čega su toliko čekali. Takođe, fotografije srca nisu objavljene zbog etičkih pitanja.

„Nismo želeli da ovo bude medijska senzacija sa fotografijama srca u novinama”, rekao je direktor Šopenovog instituta Artur Šklener. Da bi dokazao da je srce u dobrom stanju pokazao je AP-u fotografije.

Neki stručnjaci ipak kritikuju nedostatak transparentnosti tajne operacije. Stiven lagerberg, autor knjige o Šopenu, veruje da je u inspekciji trebalo da učestvuju i strani stručnjaci, kao i da je trebalo sprovesti genetsko ispitivanje malog uzorka tkiva kako bi se utvrdio uzrok smrti. Iako lagerberg veruje, kao i mnogi drugi, da je Šopen umro od tuberkuloze, to pitanje je i dalje otvoreno.

Šopen je rođen u blizini Varšave 1810. Majka mu je bila Poljakinja, otac francuz. živeo je u Varšavi do 1830. kada je prešao u Pariz gde je odlučio da živi zbog brutalnih represija Rusije posle neuspelog ustanka Poljaka.

Njegovo srce je u Poljsku prokrijumčarila njegova sestra, krijući ga ispod haljine. Nekoliko godina bilo je u rukama porodice da bi potom bilo pohranjeno u crkvi u centru Varšave.

Misterija

Šopenovo srce u tegli sa konjakom

Priredio: Miloš Garić

Poljska crkva i vlada, koji su čuvari srca velikog kompozitora, godinama su odbijali da dozvole bilo kakav pristup ovoj relikviji. Ove godine pristali su na površnu inspekciju pošto je jedan forenzičar uzbunio javnost rekavši da je posle toliko godina alkohol ispario ostavivši srce na suvom

„To je veoma emotivan predmet za Poljake”, kaže Mikal Vit,

genetičar koji je radio inspekciju srca. Šopen je „izuzetno važan za

poljsku dušu”

Krem čorba od brokolija

Recepti

Džambolaja sa račićima

Priprema:

Na zagrejanom ulju propržiti čenove belog luka, kada porumene dodati sitno seckani crni luk. Kada luk postane staklast dodati papriku seckanu na kockice, zatim slaninu i piletinu isečene na sitne komade. Sve dinstati na tihoj vatri uz mešanje i povremeno dodavanje po malo vode. Kada kockice piletine dobiju boju sa svih strana dodati pirinač, račiće i oljušteni paradajz isečen na komade. Posoliti i pobiberiti po želji. Sve krčkati uz nalivanje bujonom od kocke za supu. Pred kraj dodati ljutu papričicu i dinstati sve zajedno dok pirinač ne omekša. Služiti toplo, najbolje uz kriglu hladnog DoBRo piva.

Sastojci:

500 g brokolija 3 čena belog luka

2 kašike brašna 1 kašika putera

so, biber

Priprema:

Brokoli dobro oprati i iskidati na manje cvetove. obariti ga u posoljenoj vodi. Kada omekša izvaditi ga iz vode i mutiti štapnim mikserom dok ne postane ujednačena pasta. Beli luk iseckati na listiće i propržiti ih na puteru dok ne zamirišu, dodati brašno. Kada brašno počne da menja boju dodati brokoli i naliti vodom u kojoj se kuvao. Posoliti i pobiberiti po ukusu i krčkati na tihoj vatri do željene gustine.

Sastojci:

300 g DoBRo pirinča 1 kocka za supu

100 g smrznutih račića 200 g suve slanine

2 glavice crnog luka 3 paradajza

2 čena belog luka 3 paprike šilje

1 ljuta papričica ulje, so, biber

400 g pilećeg belog mesa

Sastojci:

1,5 kg svežeg smuđa brašno

2 limuna začinska paprika

1 l belog vina ulje, so, biber

Priprema:

Ribu očistiti, izvaditi joj utrobu i odstraniti glave. Blago zaseći paralelne rezove nožem po bokovima (ovo će pomoći da se sitne kosti bolje isprže). oprati i ocediti, zatim preliti isceđenim limunovim sokom. ostaviti da odstoji u frižideru pola sata. zatim u ribu utrljati mešavinu soli, bibera i začinske paprike. Uvaljati ribe u brašno i pržiti na ulju dok ne dobiju zlatkastu boju. Vatra ne sme da bude preterano jaka, poenta je u laganom prženju sa obe strane. Prženog smuđa ocediti na papirnoj salveti i servirati uz sezonsku svežu salatu i dobro rashlađeno belo vino.

Smuđ na starinskinačin

Grilovanigoveđi file sa povrćem

Mafini sa pomorandžom

Sastojci:

600 g goveđeg filea u komadu1 patlidžan 2 crvene paprike 1 tikvica 100 g putera origano, senf ulje, so, biber

Priprema:

Meso premazati uljem i senfom i umotati u plastičnu foliju. ostaviti ga da prenoći u frižideru. Izvaditi ga, odmotati iz folije i blago izlupati čekićem za meso sa svih strana. Iseći na šnicle debljine 3 cm i još malo izlupati sa obe šire strane. Pržiti na gril tiganju, prvo na jačoj vatri da uhvati rumenu koricu, zatim na laganoj. Pred kraj posoliti i pobiberiti. Povrće iseći na kolutove i grilovati dok ne omekša. Puter umutiti sa malo soli i sušenim origanom. Staviti po kašičicu tako spremljenog putera na svaki servirani komad mesa. Povrće dodati sa strane. Služiti uz crveno vino i prepečen hleb natrljan belim lukom.

Sastojci:

2 jaja 3 pomorandže 1 prašak za pecivo 130 g brašna 100 g šećera u prahu 100 g putera 100 g mlevenih badema 1 kašika ulja

Priprema:

Umutiti jaja, otopljeni puter, šećer u prahu, struganu koru jedne pomorandže, brašno, bademe i prašak za pecivo u glatku smesu. Na dno kalupa za mafine staviti po jedan kolut isečene pomorandže odgovarajuće veličine. Smesom napuniti pleh za mafine i peći 20 minuta u rerni zagrejanoj na 170°C. Ispečene mafine ohladiti i izvaditi iz pleha. Po želji preliti rastopljenom čokoladom i posuti struganom korom pomorandže.

51

Sudoku

Skandinavka

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka