Fakultet za medije i komunikacijeUniverziteta Singidunum

“Virtuelna kancelarija” – problem nestajanja granice između privatnog i poslovnog prostora

(ispitni rad)

Predmet: Umeće ličnog razvojaNastavnik: mr. Kristina Brajović-Car, prof. Danica Čigoja

Student: Miljana NimčevićBroj indeksa: 917/10

Datum: 20.6.2011.

Izjava o validnosti rada:

Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušao, odnosno da nisam pokušala, da tuđi rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata biti isključen, odnosno isključena sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolaže mojim radom.

Definicija

Pod virtuelnom kancelarijom najčešće se podrazumeva radno mesto koje postoji u sajber svetu. Virtuelna kancelarija omogućava poslodavcima i zaposlenima da rade sa bilo kog mesta korišćenjem tehnologije kao što su laptopovi, mobilni telefoni i internet veza.(1)

Osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji naziva se „telecommuter“ ili „teleworker“, a ovaj naziv naglašava da ovakva vrsta rada podrazumeva telekomunikaciju kao osnovi kanal komunikacije.

Tehnički gledano, radno mesto može biti bilo koje mesto na kome se obavlja neki posao, tj. bilo koje mesto na kome postoje odgovarajući uslovi za rad. Zahvaljujući tehnološkom razvoju i sve većoj penetraciji prenosivih računara, smart telefona i brzog/bežičnog interneta, posao se može obavljati u automobilu, garaži, pored bazena, na planini ili u kancelariji u centru grada. Iz tog razloga virtuelne kancelarije više nisu novost niti luksuz samo za povlašćene. Veliki broj ljudi, naročito u IT industriji i industriji usluga različite vrste, obavlja svoje poslove upravo iz neke vrste virtuelnih kancelarija, koje su u najvećem broju slučajeva organizovane u kućnom okruženju.

Virtuelne kancelarije imaju svoje prednosti i mane. Osnovne prednosti su manji operativni troškovi, opuštajuće radno okruženje u kome je zaposleni manje pod stresom, mogućnost rada bez obzira na trenutno mesto prebivališta i bolja organizacija vremena. S druge strane, rad u virtuelnoj kancelariji nosi sa sobom i određene mane. Zaposleni može da se oseti usamljeno i izolovano jer nema podršku ostatka tima/preduzeća, može imati tehničke probleme za čije rešavanje je sam odgovoran, nedostatak komunikacije licem u lice može da dovede do nerazumevanja i nesporazuma, a tim kome pripada će svakako biti oslabljen činjenicom da retko ili nikada ne dolazi do direktne komunikacije sa osobom koja radi u virtuelnoj kancelariji.

Sklop

Virtuelna kancelarija je najvećim delom prozivod mentalnog sklopa i stanja svesti koje osoba mora da poseduje kako bi bila uspešna u radu u virtuelnoj kancelariji i održavanju ravnoteže sa privatnim životom. Za to je potrebna sposobnost da se donose dobre odluke, postavljaju granice, da se bude strastven u onome što se radi i da se vodi briga o fizičkom i mentalnom zdravlju. Nije dovoljno samo raditi na ovim sposobnostima već je potrebno i biti svestan kako one utiču na osobu koja radi od kuće.

Najbitnija osobina u mentalnom sklopu osobe koja radi u virtuelnoj kancelariji jeste sposobnost da uspostavlja granice i zatim ih se pridržava. Granice označavaju šta je prihvatljivo a šta nije u poslovnom i privatnom životu, a mogu biti:

- Fizičke, između prostora u kome se živi i prostora u kome se radi;

- Vremenske, između perioda u toku dana koji služe za obavljanje posla i perioda koji služe za privatne aktivnosti.

- Lične, između onoga ko radi od kuće i osoba sa kojima deli život (porodice, prijatelji) i osoba sa kojima deli posao (saradnici, klijenti);

(1) „Virtual office“ - http://www.investopedia.com/terms/v/virtual-office.asp#axzz1QAlya3c3

Svaka od ove tri vrste granica mora biti utemeljena kako bi posao moga da se odvija nesmetano i u kontinuitetu. Bez utvrđenih granica je jako teško pronaći ravnotežu između poslovnog i privatnog života, zbog čega najčešće i jedan i drugi trpe posledice.

Takođe treba imati na umu da postavljanje granica ne funkcioniše samo od sebe, već je potrebno o njima komunicirati i nametnuti ih kako sebi tako i drugima, jer je to jedini put ka uspešnosti.

Izazov rada u virtuelnoj kancelariji

"Rad je težak. Ometanja je previše. A vreme je kratko." - Adam Hoščajld(2)

Glavni izazov rada u virtuelnoj kancelariji jeste upravo sposobnost osobe da uspostavi nevedene vrste granica i da se istih pridržava. S obzirom da je virtuelna kancelarija najčešće organizovana u kućnom prostoru i atmosferi, tj. posao je uvek prisutan, koliko će osoba uspeti u tome da održi ravnotežu između života i posla i biti uspešna i u jednom i u drugom direktno zavisi od toga u kojoj meri uspe da razgraniči svoj poslovni od privatnog života. Slede neki od najčešćih razloga zbog kojih dolazi do nestajanja ili gubljenja ovih granica i narušavanja ravnoteže.

Nedovoljno izražene fizičke granice

Fizičke granice pre svega čine materijalna sredstva koja su preduslov rada na daljinu. To su određeni izdvojeni prostor, odgovarajući nameštaj, računari i ostala kancelarijska oprema, telefonske i internet veze. S obzirom da se u najvećem broju slučajeva rad u virtulnoj kancelariji obavlja od kuće, glavna uloga ovog elementa je da stvori što jasniju i čvršću fizičku granicu između poslovnog i privatnog dela života.

Neprikladna radna sredina, koja uključuje buku poput radija ili televizije, ometanja od strane ukućana, neudobno sedenje, neodgovarajuće osvetljenje, dovode do neprijatnih osećaja ili pak umanjuju osećaj da ste na radnom mestu, čime smanjuju uspešnost u obavljanju posla.

Zbog toga fizičke granice igraju važnu ulogu u razgraničavanju poslovnog od privatnog dela života. Što je ova granica izraženija, lakše je održati i mentalnu granicu i distancu neophodnu za produktivnost i ravnotežu između ova dva sveta. Zato je neophodno izdvojiti određen prostor u kući i opremiti ga na takav način da stvara radnu atmosferu.

Većina osoba koje rade od kuće, posle izvesnog vremena rada u ovakvim uslovima, naglašavaju da im izraženija fizička granica, recimo u vidu posebne prostorije u kući čija je namena isključivo vezana za posao, olakšava da se prebace iz režima „privatno“ u „poslovno“. Dobar deo njih, koji su do određenog trenutka posao obavljali iz prostorije u kući koja ima i drugu namenu, upravo preseljenjem u novi životni prostor koji će im omogućiti poseban prostor za rad rešavaju pad produktivnosti, prezasićenost ili manjak skocentrisanosti na posao.

Da bi fizička granica bila još vidljivija, preporučuje se još i odgovarajuća odeća za rad, jer sam čin presvlačenja može da doprinese osobi da napravi jasniju razliku između poslovnog

(2) „Adam Hoščajld“ - http://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Hochschild

i privatnog dela života. Presvlačenje u određenu odeću za rad, pomaže da se lakše i brže uspostavi mentalni sklop neopohodan za rad u virtuelnoj kancelariji i napravi distanca u odnosu na privatni deo života.

Nedovoljno izražene vremenske granice

Ključ ravnoteže između posla i privatnog života za osobe koje rade u virtuelnoj kancelariji je u organizaciji vremena. Najbitnije je da se uspostavi određeni vremenski raspored kog je potrebno čvrsto se pridržavati. On mora da sadrži kako periode planirane za obavljanje određenih zadataka tako i periode predviđene za pauze za predah ili druge aktivosti koje nemaju veze sa poslom. Nepostojanje ili nepridržavanje vremenskog rasporeda vodi u slabljenje granice između poslovnog i privatnog, zbog čega kao posledica može da dođe do zapostavljanja posla ili zapostavljanja privatnog života.

Vremenski raspored je jako bitan ne samo za osobu koja radi na daljinu, već i za ljude sa kojima deli život ili posao. Ukoliko vremenski raspored ne postoji ili porodica i poslovni saradnici njega nisu svesni u dovoljnoj meri, oni će narušavati granicu i otežavati osobi u njenim nastojanjima da radi ili odmara. Kao i u slučaju sa fizičkim granicama, nepoštovanje vremenskih granica od strane ukućana, prijatelja, saradnika i klijenata remeti ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

Nedovoljno izražene vremenske granice se obično javljaju u kombinaciji sa multitaskingom i prokrastinacijom.

1. Multitasking

Jedan od osnovnih motiva za rad od kuće jeste mogućnost da osoba koja radi na daljinu provede više vremena sa svojim najbližima i više učestvujete u zajedničkom životu porodice. Ovo naročito važi za žene, koje u radu od kuće vide mogućnost da pomire svoj poslovni život i brigu oko dece. Ideja da mogu da budu na raspolaganju svojoj deci, dok istovremeno doprinose kućnom budžetu je danas idealan scenario za mnoge žene.

Ovaj idealan scenario ipak nije tako savršen kada se sprovede u praksi. Kako kaže Mišel Džejmison, jedna od majki koja već 12 godina uspešno radi u virtuelnoj kancelariji: „Rad od kuće i servisiranje potreba deteta i ostatka porodice vrlo često može da se uporedi sa hodanjem po žici. Jedan pogrešan korak i predstava se vrtoglavo završava.“(3)

Žene su prirodno sklone multitaskingu, te u situaciji kada rade od kuće mogu da imaju problema u održavanju granice između poslovnog i privatnog života. Kada rade od kuće sklone su da se do maksimuma oslanjaju na ovu svoju sposobnost, zbog koje im se čini da više mogu da postignu, što često rezultira time da sebi zadaju previše zadatak za jedan dan. Kako bi ostvarile sve stavke sa svoje „to do“ liste, olako prelaze i preskaču granice između privatnog i poslovnog dela života, čineći ih time manje čvrstim i jasnim. Ovakvo žongliranje poslovnim i porodičnim obavezama, naročito ukoliko traje duži period, može da dovede do psihičkog i fizičkog premora, zbog čega opada kvaliteta kako posla tako i privatnog života.

(3) „Setting boundaries – a crucial step for the work at home mom“ - http://www.womenhomebusiness.com/blog/setting-boundaries-a-crucial-step-for-the-work-at-home-mom.htm

2. Prokrastinacija

Na nestajanje granice između poslovnog i privatnog života može da utiče i prokrastinacija, odnosno odlaganje izvršenja poslovnih obaveza, jer osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji ima utisak da joj je ceo dan na raspolaganju da se te obaveze obave.

„Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Psiholozi često pominju prokrastinaciju kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću vezanom sa otpočinjanje ili završavanje posla. Prokrastinacija može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Dok je prokrastinacija u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue. Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja.“ (4)

Najčešči uzroci za pojavu prokrastinacije su sledeći poremećaji opažanja: pogrešna procena vremena potrebnog da se određeni zadatak obavi, bilo da se radi o većoj ili manjoj količini vremena od realne; neopravdano shvatanje da je za uspešno obavljanje određenog zadatka potrebno odgovarajuće emotivno stanje; verovanje da obavljanje posla kada osoba nije u odgovarajućem raspoloženju daje loše rezultate.

Prevazilaženje prokrastinacije je problem sa kojim se bar u jednom trenutku suočava većina osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji. Rad na daljinu podrazumeva da je osoba prepuštena i oslanja se samo na sebe i svoju sposobnost da upravlja svojim vremenom i organizacijom kako poslovnog tako i ličnog života. Labavo postavljene vremenske granice između poslovnog i privatnog života osobu koja radi u virtuelnoj kancelariji lako mogu da odvedu u prokrastinaciju, koja u kombinaciji sa multitaskingom može da dovede do još većeg narušavanja ravnoteže između poslovnog i privatnog žiovta, do neproduktivnosti, lošeg fizičkog i psihičkog stanja, ukratko do haosa.

Priroda virtuelne kancelarija je takva da se zasniva na telekomunikacionim vezama i internetu, što može da dovede do prezasićenja informacijama („information overload“ (5)). Previše telefonskih poziva, mejlova, četovanja i sličnih stvari odvuče pažnju na samo nekoliko sekundi od zadatka koji se obavlja, ali tih nekoliko sekundi može da košta osobu i pola sata napretka. Čak i kratak period koncentracije vodi ka tome da je potrebno utrošiti dosta vremena kako bi se ona ponovo povratila i kako bi se ušlo u mentalni sklop neophodan da se obavljanje zadatka nastavi.

Surfovanje po netu je najćešći uzrok ometanja i može doprineti labavljenju granica između poslovnog i privatnog. S obzirom da u kućnim uslovima ne postoji nikakva vrsta nadzora nad surfovanjem, kao što to je to slučaj u klasičnoj kancelariji, vreme i energija predviđena za obavljanje posla se troše na nebite pretrage koje troše dragoceno vreme. Ovakvo neplanirano surfovanje je jako slično i ima iste posledice kao i pasivno gledanje televizije tokom kog skačete sa kanala na kanal: iako osoba ima osećaj da je nešto saznala ili korisno radila, rezulata je samo potrošeno vreme i energija. Previše surfofanja takođe može da dovede do zatrpanosti informacijama, naročito onim nebitinim i nepotrebnim.

(4) „Prokrastinacija“ - http://www.psihologija-blog.com/home/prokrastinacija/(5) „Information overload“ - http://en.wikipedia.org/wiki/Information_overload

Nedovoljno izražene lične granice

Osoba koja radi od kuće, često se može naći u sledećoj situaciji: iako svaki dan planira da posao obavi na vreme, na kraju radnog dana, pred njom je gomila nedovršenog posla zbog koje je prinuđena da radi koji sat duže nego što je planirala. Ovo može da negativno utiče i naruši ravnotežu sa privatnim životom. Takođe utiče na opadanje kvaliteta rada. Uzrok za ovakvu situaciju jeste u raznovrsnim ometanjima od strane osoba sa kojima zaposleni živi ili radi, a koja skreću pažnju i remete mentalni sklop i lične granice koje su potrebne da bi osoba uspešno radila u virtuelnoj kancelariji.

Dobro utemeljene lične granice su obavezne naročito u slučaju kada osoba koja radi od kuće deli životni prostor sa još nekim (porodicom ili prijateljima), jer pomaže ostalim ukućanima da lakše poštuju poslovni prostor. Okolina, a naročito najbliži srodnici i prijatelji, veoma često nisu u stanju da rad u virtuelnoj kancelariji uzimaju za ozbiljno, jer se obavlja u kućnim uslovima. Takođe se veoma često dešava da ljudi iz neposredne okoline očekuju da osoba koja radi na daljinu bude dostupna i na raspolaganju tokom celog dana, jer je kod kuće. Supružnici, prijatelji, a naročito deca, zaboravljaju da osoba u virtuelnoj kancelariji zapravo radi i nije raspoloživa za gledanje filmova, čišćenje kuće, igru, intimnost i bilo kakvu drugu vrstu zajedničke aktivnosti. S druge strane, zbog činjenice da je osobi koja radi u virtuelnoj kancelariji posao uvek na dohvat ruke, saradnici i klijenti su spremni da krše fizičke lične granice u suprotnom smislu, narušavajući privatni život osobe. Zato je čvrsta i jasna lična granica jedan od preduslova za uspešan rad u virtuelnoj kancelariji.

Na lične granice između poslovnog i privatnog u virtuelnoj kancelariji utiče i životna situacija u kojoj se osoba nalazi: da li živi sama, sa roditeljima ili sa partnerom, ima li ili nema dece. Granicu je generalno lakše uspostaviti i održati u situaciji kada ima manje osoba koje od nje zavise i sa kojima deli životni prostor. Ovde se ne radi samo o tome da te osobe mogu da budu smetnja u smislu koji je opisan u prethodnom pasusu, već zbog toga što veze i odnosi u koje osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji ulazi sa roditeljima, partnerom ili decom, utiču na mentalni sklop i stanje svesti.

Kod žena je najpoznatiji sindrom krivice zbog napuštanja dece zbog posla, koji je prisutan i u situacijama kada se posao obavlja od kuće. Nepostojanja fizičke odvojenosti može da dovede do toga da se žena teško mentalno isključuje iz posla nakon završetka radnog vremena, pa samim tim radi „prekovremeno“ i nije u mogućnosti da se aktivno uključi u zajednički život, zbog čega raste osećaj krivice. Razlog zbog koga je teško mentalno razdvojiti posao od privatnog života je taj što je posao uvek prsutan i nosi se kao puževa kućica, koju nije uvek lako zbaciti u tih nekoliko koraka koje osoba pređe od radnog dela kuće do dnevnog boravka.

Na slabljenje granice mogu uticati i trenuci slabosti iz neke druge sfere života, kao što su zahtevnije faze razvoja ili bolest dece, problemi u odnosu sa partnerom, roditeljima i sl. S obzirom da rad u virtuelnoj kancelariji nosi sa sobom izdvojenost od ostatka saradnika i odsustvo direktnog kontakta, izostaje mogućnost da se u socijalnom kontaktu oslobodi deo tenzije zbog nastalih problema u privatnom životu. U tom smislu trpe bliske osobe u privatnom delu života jer se od njih traži veća količina podrške i razumevanja.

S druge strane, u situacijama kada se osoba oseća loše zbog nekog ličnog problema, može se desiti da spas traži u poslovnom delu svog života. S obzirom da je u virtuelnoj kancelariji posao uvek na dohvat ruke, ovakva stremljenja se mnogo lakše ostvaruju a kao rezulatat imaju prekovremen rad i narušavanje ravnoteže sa privatnim delom života. Posao postaje izgovor za beg od problema u privatnom životu, zbog čega najčešće trpe i posao i privatni život.

Nedovoljno timskog rada i druženja

Rad u vituelnoj kancelariji u najvećem broju podrazumeva da osoba jako retko dolazi u kontakt sa svojim saradnicima i klijentima. Najveći deo komunikacije se odvija u virtuelnom svetu uz pomoć mejlova, programa za četovanje ili telefona. U ovakvoj vrsti komunikacije u kojoj ne dolazi do kontakta licem u lice, najčešće teme za razgovor su iz domena posla. To samo po sebi nije loše, naročito u ovoj situaciji produktivnost može da bude veća jer se obavi više posla za kraće vreme s obzirom da nema pauza za druženje i neobavezne razgovore kao u kancelarijama u realnom svetu.

S druge strane i na duže staze, neophodno je produktivnost dovesti u ravnotežu sa količinom ljudskih interakcija kako bi se tim uspešno oformio a njegovi članovi međusobno upoznali i povezali. Prema istraživanju koje je Darlin DeRoza obavila 2005. godine od 213 ispitanika koji rade u virtuelnim kancelarijama, 65% njih nije iskusilo efikasno povezivanje sa ostalim članovima tima kome su pripadali.(6) Isto istraživanje je takođe pokazalo da su virtuelni timovi koji su radili na tome da se bolje oforme bili uspešniji u obavljanju poslovnih zadataka od onih koji nisu ulagali u izgradnju odnosa u okviru tima.

Opšte je poznata činjenica da timovi bolje funkcionišu kada imaju priliku da se druže, povežu i spoznaju međusobne vrline i mane, tj. jednom rečju stvore detaljnu sliku o tome ko je kakav u suštini i na koje situacije kako ko reaguje. Ovo je mnogo jednostavnije kada članovi tima dele isti radni i vremenski prostor. Kada je u pitanju tim čiji svi ili pojedini članovi rade sa daljine, povezivanje unutar tima nije tako jednostavno izvesti niti u istoj meri postići kao u klasičnoj kancelariji.

Iz tog razloga, osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji se može osetiti kao da ne pripada timu ili da mu manje pripada od ostalih članova, da je prepuštena sama sebi i izolovana, da nema odgovarajuću podršku administracije ili pretpostavljenih.

Ovakav doživljaj poslovne pozicije u okviru preduzeća, može uticati na labavljenje granice između poslovnog i privatnog života, jer osoba oseća nedostatak socijalnog kontakta koji mora da zadovolji na drugom mestu. S obzirom da se u najvećem broju slučajeva rad na daljinu obavlja od kuće, osoba se okreće osobama iz svog najbližeg okruženja, porodici i prijateljima. Od njih se onda očekuje više u smislu socijalizacije, što može da predstavlja određeni teret a svakako narušava ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Još jedna od posledica izostanka direktnog kontakta jeste ta da se gubi ne samo u komunikaciji koja se tiče posla već i svakodnevnih i opšte životnih stvari koja često može da dovede do dobrih i svežih ideja, novih priča ili načina kako da se nešto uradi i izvede. Na ovaj način osoba koja radi u virtuelnoj kancelariji je opet više upućena na osobe iz privatnog dela života, zbog čega u profesionalnom i životnom smislu može sporije ili slabije da se razvija i napreduje.

(6) „Virtual teams need building too“ - http://ezinearticles.com/?Virtual-Teams-Need-Team-Building-Too&id=3923730

Zaključak

Većina zaposlenih ljdui stremi što boljoj ravnoteži između poslovnog i privatnog dela života. U slučaju osoba koje rade u virtuelnoj kancelariji, naročito ako je ona organizovana u kućnom prostoru, održavanje navedene ravnoteže predstavlja veći izazov nego u slučaju rada u klasičnoj kancelariji. Specifičnost virtuelne kancelarije po kojoj je ona više tvorevina mentalnog a manje fizičkog karaktera, nameće veća iskušenja osobi koja radi u virtuelnom svetu.

Zbog toga je pre nego što se krene sa radom u virtuelnoj kancelariji potrebno da osoba podrobno preispita svoje osobine, radne navike i nivo motivacije koji poseduje kad je posao koji treba da obavlja u pitanju. Takođe treba da uzme u obzir životnu situaciju u kojoj se nalazi ona sama kao i njeni bližnji, jer će rad u virtuelnoj kancelariji uticati i na njih. I za kraj mora da preispita realne mogućnosti svojih poslovnih saradnika da prihvate i sarađuju na virtuelan način. Kombinacija svega navedenog utiče na to koliko će osoba biti uspešna kako u obavljanju svoga posla, tako i u nastojanju da razgraniči svoj poslovni život od privatnog, što je preduslov za zdrav i ispunjen život.

Dodatak 1

DevProTalk forum – „Rad od kuće - granica između poslovnog i privatnog prostora“ - http://www.devprotalk.com/showthread.php?t=10177&pp=10&page=3

„Sam odlazak na posao, te čini poslovnijim i produktivnijim znaš da nešto "moraš" da uradiš do kraja radnog vremena, ovako, kući češ spavati dokle `oćeš i odlagati obaveze (razmišljam

ne radim od kuće)_________________________

„Ja sam ceo svoj život radio od kuće, ukupno sam proveo mislim 6+3 meseca u kancelariji u dve firme i to je to, tako da sam stekao određenu radnu naviku za rad od kuće što je mnogima dosta teško pogotovu ako dolaze iz klasične šeme 9-17h radno vreme. Nakon raznih outsourcing šema kasnije sam radio samo za sebe i svoje projekte, a kad radite nešto čime ste inspirisani uslovi su manje bitni. Kad se samo setim kakve sam sve radne "stolove" imao tokom studiranja i dial-up konekcije sa dvojnicima, pa opet i pored svega toga izgurah nekako. No, sada sam uzeo za sebe kancelariju i kako će to sve da izgleda ne mogu još da kažem jer sam tek počeo da "dolazim na posao", ali glavni razlog je bio što u stanu više nisam uspeo da se organizujem što zbog fokusa na posao, što zbog nedostatka mesta i ne baš radne atmosfere. Da sam kojim slučajem imao još jednu sobu u stanu koja bi služila samo i jedino kao kancelarija,verovatno se i ne bih selio, ali pošto nemam preselio sam se ovde pa ćemo videti kako će biti. Očekujem povećanu produktivnost. “_________________________

„Ja sam postavio jos jednu i za mene dosada najstabilniju granicu - vremensku.Naime, pored dva skolarca u suprotnim smenama, sto znaci da je jedan uvek kuci, ne pomaze nikakav fizicki odvojen prostor ili kutak...uvek me nadju.Zato sam pretezni deo aktivnosti prebacio na vecernje sate, negde od 7,8 uvece, kad se svi ukucani uglavnom smire uz TV, pa po potrebi do iza ponoci.Naravno rutinski deo poslova koji trazi manje paznje i neka poslovna komunikacija ide redovno preko dana.I onda kad pogledas, nemas radno vreme, sve je izmesano ali nekako sam vec svikao na to i ne zalim se. “_________________________

„Dok nisam dobio dijete radio sam 9 sati na poslu i još 4-5 sati od kuće.... Produktivnost je bila ista jer ženi svakako trebam samo noću No kada je došla beba, da gori kompletna firma ako si kući - onda si kući... Plače, gladna, žedna, smije se, ljuljaj, nunaj...Moram priznati da mi je bilo strašno pomisliti da ću morati prestati raditi kući no sad i po 10 dana ne palim računar nakon 17:00.... I uopšte mi ne predstavlja problem niti me zanima nakon što dođem iz office-a...“_________________________

„mogu reci da jako puno znaci kad covek izadje iz kuce i ode "na posao" - promenis sredinu, izadjes iz 4 zida medju koje zivis, a i drustveniji si - a to sve podize raspolozenje kod coveka - pa prosto dobijes volju i elan da radis.drugo - tako definitivno odvojis posao od kuce - odes tamo sa namerom da radis - i tako i bude - radis... i sve to u krajnjoj liniji dovodi do toga da postanes cak i produktivniji.

generalni problem kada radis od kuce je [bar je meni bio] to sto posao "razvuces" na ceo dan - pa niti radis niti odmaras - a vrlo cesto ti i ceo dan proleti a ti si ceo dan govorio sebi "ajd posle cu ono zavrsim"... i na kraju shvatis da je vreme za krevet - a posao ostane za "ajd sutra".ovako bar fino razgranicis - u ofis odes sa namerom da radis - a kuci kad odes skroz se relaxiras.“_________________________

„I kancelarija i "kucna kancelarija" imaju svoje dobre i lose strane, ja licno nisam nikad radio u kancelariji vec samo freelance, i naravno bude tu problema oko ukucana tipa "e izvini a da stavim dve kasike secera ili tri", "jao sta sam sad videla na tv-u, neki majmuncic mali skida sam banane sa drveta" i sl stvari...malo je problem (pogotovo meni) kad mi neko prekine koncentraciju, tako da sam svoje poslove prebacio na 22H + sati kada svi ukucani legnu, uvece mi treba npr 2-4H za posao dok mi tokom dana treba duplo vise. Ono sto me nervira je sto ne menjam okolinu, uvek si na istom mestu pa zna biti malo monotono + kad si okruzen drugim ljudima onda sam sebe vise teras da radis dok ovako si malo opusteniji...U svakom slucaju probao bi i da radim u kancelariji, da okusim malo i taj nacin zivota “_________________________

„Ono sto mi kuci nedostaje je 'suocavanje' sa drugim osobama, obican razgovor, zezanje..Oki je to sto imas internet ispred sebe, sve probleme manje vishe rijesis kad zagusti ali je nekako daleko lakse / ljepse otici kod kolege i pitati 'ej cuj, ne mogu ovo rijesiti, ne radi, sta ti mislis, kako gdje..'I jos pogotovo mi je drago cuti kad se prica o nekim drugim stvarima (ne vezano za moj projekat na kojem radim) i vidjeti njihova iskustva i njihove probleme. Meni je to extra vazno i mislim da daleko bolje / brze napredujem ucim tako nego sjedeci sam kuci sa google-om.“_________________________

Dodatak 2

The Oatmeal comic – „Working from home“ - http://theoatmeal.com/comics/working_home

Bibliografija

1. http://www.investopedia.com/terms/v/virtual-office.asp#axzz1QAlya3c3 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Adam_Hochschild 3. http://www.womenhomebusiness.com/blog/setting-boundaries-a-crucial-step-for-the-

work-at-home-mom.htm4. http://www.psihologija-blog.com/home/prokrastinacija/ 5. http://en.wikipedia.org/wiki/Information_overload 6. http://ezinearticles.com/?Virtual-Teams-Need-Team-Building-Too&id=3923730 7. http://www.devprotalk.com/showthread.php?t=10177&pp=10&page=3 8. http://theoatmeal.com/comics/working_home