struktuiranje vremena materijal

TA Centar Asocijacija transakcionih analitiara Srbije

Dr Zoran Milivojevi, TSTA

STRUKTUIRANJE VREMENA

EST NAINA STRUKTUIRANJA VREMENA

Materijali za edukaciju u transakcionoj analizi

TA Centar, Novi Sad, 2004 Copyright by Zoran Milivojevi 2004 www.milivojevic.com [email protected]

Zoran Milivojevi, STRUKTUIRANJE VREMENA 2

Struktuiranje vremena

est naina struktuiranja vremena

Erik Bern je smatrao da je osobina ljudske vrste u tome da je ljudima dosadno ukoliko nemaju

neku svrsishodnu aktivnost. Izbegavanje dosade Bern je nazvao glad za strukturom i smatrao je

da ljudi imaju glad za struktuiranjem svog vremena. U tom smislu smatramo da ljudi imaju glad

ili potrebu za radom, zabavom i odmorom.

Bern je definisao est naina na koje ljudi struktuiraju svoje vreme i svoje transakcije s

drugima. To su Povlaenje, Rituali, Rad, Razonode, Igre i Bliskost. Ovaj redosled nije sluajan,

ve bi trebalo da odrazi porast intenziteta stroukova od povlaenja pa sve do bliskosti.

1. Povlaenje

Povlaenje je onaj nain struktuiranja vremena koji iskljuuje druge ljude, tako da je u stvari

re o povlaenju od ljudi. Povlaenje moe biti fiziko, kada se osoba osamljuje, ali moe biti i

psihiko ili emocionalno kada se osoba koja je inae okruena ljudima povlai u svoja

razmiljanja, seanja ili u svoje emocije.

Tokom povlaenja ili nema stroukiranja ili osoba stroukira samu sebe. Takoe je moguno da

osoba u svojoj imaginaciji aktivira seanja na vane stroukove koje je dobila od drugih ljudi

(banka stroukova).

Povlaenje je koristan nain struktuiranja vremena jer se tada osoba bavi sama sobom i ureuje

svoje telo, svoje misli i svoj referentni okvir. Glavne dobiti od povlaenja su odmaranje i ureenje

sebe.

Patologija povlaenja Kada je u pitanju patologija povlaenja tada razlikujemo dve krajnosti: ili se osoba preterano

povlai ili se osoba nedovoljno povlai. ini nam se da postoji izvesni apetit za povlaenje koji se

kalibrira u detinjstvu ili mladosti, u smislu da oni koji su kao deca vie vremena provodili u

samoi, to ele da ine i kao odrasli. Ova potreba da se bude sam je jedan od glavnih razloga

zbog kojih neki ljudi ustaju mnogo ranije od ostalih lanova porodice ili idu na spavanje mnogo

kasnije od ostalih.

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight

AleksandraHighlight


Preterano povlaenje je osobina onih ljudi koji su socijalno neprilagoeni, koji se ne snalaze u

socijalnim odnosima i koje zbog toga zovemo shizoidno adaptirane linosti. esta osobina ovih

ljudi je sklonost ka sanjarenju, olazak u imaginarni svet u kojem zadovoljavaju one svoje motive

koje ne mogu u realnom socijalnom svetu. U obu kategoriju spada i izbegavajue adaptirana

linost (preterano stidljiva linost), koja eli kontakt s ljudima, ali se previe plai odbacivanja,

kao i shizotipalno adaptirana linost koja pored opisanog pokazuje i izvesne bizarnosti. Preterano

povlaenje je osobina i brojnih velikana u oblasti nauke i umetnosti, koji koriste samou da bi se

bavili svojim radom.1

Ljudi koji nikako ne mogu da ostanu sami uglavnom imaju problem zbog toga to drutvo

drugih ljudi doivljavaju kao dokaz prihvaenosti, a prihvaenost kao dokaz line vrednosti.

Problem je to ova kognitivna jednaina vai i obrnuto, tako da emocionalni sklop samoa-

odbaenost-inferiornost ini da imaju pravu prisilu izbegavanja ovih oseanja makar i putem

povrnog druenja.

2. Rituali

Ritual je takav oblik socijalne interakcije u kojem je svim ukljuenima unapred poznato ta e

se desiti. Zbog toga se stroukovi razmenjuju formalizovano i nemaju poseban intenzitet.

Rituali su veoma vaan oblik socijalne interakcije jer daju stabilnost i vrstinu drutvenim

stukturama. Uee u ritualima uesnicima donosi oseanje pripadnosti. Tako, na primer, ini nam

se da su brakovi u kojima postoje izvesni rituali stabilniji i trajniji od onih u kojima ih nema.

Takoe, porodica u kojoj postoji vremenski tano definisan ritual obedovanja, stabilnija je od one

u kojoj svako jede kada stigne.

Patologija rituala Kada su u pitanju patologija povezana s ritualima, tada moemo definisati tri oblika: osoba je

preterano u ritualima, osoba preterano izbegava rituale i osoba je ukljuena u patoloke rituale.

Preteranu ukljuenost u razliite rituale nalazimo kod onih osoba koje ele da oko sebe stvore

savreni red jer se u njemu oseaju sigurno. Ovakve osobe deluju formalizovano, pune su razliitih

manira (manirizam) i u potpunosti se dre bontona ili nekog drugog formalizovanog kodeksa

ponaanja. Preterana sklonost ka ritualima je osobina opsesivno adaptiranih linosti koje mogu, ali

i ne moraju imati i opsesivni poremeaj (neurozu). Kod dece koja imaju deje kompulzije

1 Bernove osnovne kategorije u struktuiranju vremena nisu meusobno iskljuive jer se mogu meusobno preklapati. Ovde je re o preklapanju povlaenja i rada, ali este su druge kombinacije, koje mogu ukljuivati i po tri kategorije.


otkrivamo magijske radnje koje su odbrana od anksioznosti (Ako uradim to i to, onda se nee

desiti ono. Moram uraditi to i to.).

Beanje od rituala nalazimo kod onih ljudi koji su kao deca ili mladi doli do zakljuka da su

drutveni rituali besmisleni i dosadni, pa samim tim i nepotrebni. esto se kod ovih ljudi moe

nai ono to se naziva prenaglaeni individualizam, koji je u stvari posledica njihovog

distanciranja od ue socijalne sredine.

Ne OK rituali su oni rituali iji je sadraj takav da nehuman ili protivzakonit. Ovakve rituale

nalazimo u razliitim destruktivnim kultovima, a primer bi bio ritualno ubistvo.

3. Rad

Rad je aktivnost koja je usmerena ka tano definisanom cilju. Zbog toga to rad podrazumeva

unoenje nekog reda, on podrazumeva i napor. Iako u brojnim oblastima ljudi moraju raditi

zajedno kako bi obavili odreeni zadatak (saradnja i timski rad), ipak su brojne oblasti u kojima je

rad povezan sa samoom i linom upornou. O prednostima rada ne treba posebno priati s

obzirom da je on glavno sredstvo preivljavanja ljudske vrste i da je civilizacija proizvod

transgeneracijskog rada.

Patologija rada Osoba moe preterano raditi (radoholiar), potpuno izbegavati rad i moe biti ukljuena u ne

OK rad.

4. Razonoda

Razonode su lagane zabave iji je cilj da ljudima koji nisu bliski bude prijatno u meusobnoj

komunikaciji. Tipina razonoda je askanje izmeu ljudi koji su se tek upoznali i koji priaju o

neobaveznim temama.2

Glavni cilj askanja je da ukljuenima ne bude neprijatno, a tek sporedni cilj je da im bude

prijatno. Zbog toga je glavno pravilo u askanju da se ne pokereu one teme koje bi mogle da

ugroze vrednosti drugih uesnika i na taj nain izazovu neprijatnost ili uvreenost.

2 Sve je manje ljudi koji su upueni u vetinu askanja. Kako nije povezano s radom, kao ni s ostvarenjem nekog drugoj jasnijeg interesa, mnogi ljudi ne vide smisao u askanju ve ga doivljavaju kao gubljenje vremena. U osnovi ovog kulturolokog pomaka na tetu askanja nalazi se stah od nepoznatih ljudi, jer je apriornu poziciju nepoznati je OK, zamenila pozicija nepoznati je sumnjiv, ili, ak, nepoznati nije OK.


Osoba koje je veta u askanju s nepoznatom osobom aska polako i oprazno, uz stalnu procenu

kako sagovornik reaguje na datu temu. Trai se tema u kojoj su sagovornici istomiljenici, a brzo

se naputa ona tema koja je ostalim ukljuenima neprijatna ili jednostavno nije zanimljiva.3

U razliitim grupama i subkulturama postoje razliita askanja. Tako, na primer, postoje muka

i enska askanja. Muka askanja su: Automobili; Sport; ene; Lov i ribolov; Novac;

Politika4; i slino. enske razonode su: oping; Moda; Mukarci; Deca; Kuvanje;

Cvee; Traevi o poznatima; i slino. askanja poput Vreme; Promena klime i Strano,

strano spadaju u opta askanja.

Razvijanje sposobnosti askanja spada u veoma vanu socijalnu vetinu, tako da je to obavezni

sastavni deo treninga socijalnih vetina. Na primer, mladi koji po prvi put izlazi sam sa devojkom

moe otkriti da mu je veliki problem nai odgovarajui sadraj komunikacije s devojkom. Kao

pripadnik adolescentne muke grupe on se odlino snalazi s razonodama tipa Sport,

Kompjuteri i Internet, a ona, kao pripadnik enske adolescentne grupe u razonodama tipa

Moda; oping i Frizeri. Jasno je da e oni imati veliki problem u poetnoj komunikaciji

ukoliko nisu vini nekim optijim adolescentnim razonodama tipa: Muzika, Film,

Beletristika ili Pozorite.5

Patologija razonode Postoje ljudi koji su previe angaovani u razonodama, oni koji izbegavaju razonode i oni koji

se angauju u ne OK razonodama.

Tema ne OK razonoda je povezana s neim to je ili protivzakonito ili je na neki drugi nain

nemoralno. Brojne su subkulture potput kriminalne, alkoholiarske ili razliite kulture uzimalaca

droga, u kojima postoje razliite razonode koje su povezane sa osnovnom delatnou. Jo je Bern

istakao da se brojne igre igraju kako bi kasnije igra mogao da u svom intimnom socijalnom krugu

prepriava igru pretvarajui je u razonodu, ime dobija dodatne stroukove (socijalne dobiti od

igre).

3 Dok su tokom (intelektualnog) rada, kao to je nekakva rasprava koje bi trebalo da dovede do nekog zakljuka, teze izvode jedna iz druge sve dok se ne doe do zakljuka, askanje odlikuju slobodne asocijacije jer se zapoeta tema relativno brzo naputa i odlazi na neku drugu koja je samo dodiruje. Zbog toga ljudi koji pokuavaju da rade tokom intelektualnih askanja (kozerije) kod drugih uesnika izazivaju otpor.

4 Politika je jedna od onih razonoda koja kod neistomiljenika tei da preraste u igru. 5 Ponekad je pravo reenje problema koji ima adolescentni klijent upravo u tome da naui one informacije koje su

mu potrebne da bi mogao da uestvuje u ovim optijim razonodama.


5. Igra

Konceptu igre kao jednom od naina da se struktuira vreme i da se odnosi prema drugim

ljudima posvetiemo celo sledee poglavlje.6 Mi danas smatramo da postoje dve vrste igara:

svesne igre ili negativne manipulacije, i nesvesne igre.

Svesne igre se sastoje u tome da osoba zapoinje komunikaciju skrivajui od drugoga neki svoj

motiv ili cilj. Motiv za svesnu igru je upravo ostvarenje skrivenog cilja, odnosno ostvarenje neke

dobiti. Dobit moe biti praktina (kada moe biti izraena u novcu) ili moe biti simbolina.

Pretpostavka za poetak svesne igre je postojanje interpersonalnog konflikta: igra veruje da kada

bi od drugoga direktno traio da mu ispuni elju, da bi to drugi sigurno odbio ili samo da postoji

znaajan rizik da bi drugi to odbio. Dakle, prikrivanje i maskiranje (skrivajua transakcija) su

metod ostvarenja cilja. Ovako definisanje svesne igre takoe mogu spadati u kategoriju Rad.

Nesvesne igre su posledica postojanja unutranjeg, intapsihikog konflikta. Dok je u svesnim

igrama osoba sasvim jasno svesna toga da zbog odreene dobiti igra igru protiv drugoga, u

nesvesnim igrama osoba ima utisak da joj se igra dogaa, da je ona marioneta s kojom se igraju

drugi ljudi ili sama sudbina.

Patologija Igara U TA postoje dva vienja igara. Jedno je da postoje loe i dobre igre (Bern, 1964), a drugo je

da su igre uvek loe i da ne postoje dobre igre. Mi, kao i veina savremenih transakcionih

analitiara, zastupamo ovo drugo vienje igara. Igre su, prema tome, uvek ili nemoralne ili

patoloke, a nesvesne igre su nain na koji ljudi sprovode u delo svoj ivotni skript i svoje rane

odluke.

6. Bliskost

Bliskost, prisnost i intimnost su sinonimi. Sposobnost ili kapacitet za bliskost je jedan od tri

osnovna sastojka autonomije (pored svesnosti i spontanosti).

Za razliku od Berna, smatramo da bliskost ne moe biti definisana samo kao doivljaj, a

naroito ne kao nekakvi vrhunski doivljaj (eng. peak experience) u Maslovljevom smislu

(Maslow).7 Bliskost je posebna vrsta trajnog odnosa koja postoji izmeu ljudi koji su meusobno

bliski. Kada neko ima utisak da mu je veoma bliska osoba koju vidi prvi put u ivotu i koju

6 U transakcionoj analizi pojam igra oznaava neto patoloko i destruktivno, to je daleko od uobiajenog znaenja ovog pojma.


poznaje nekoliko minuta, re je o iluziji bliskosti, o delovanju nesvesnih psiholokih mehanizama.

Odnos bliskosti je opredmeenje Ja+, Ti+ pozicije. Zbog toga je za odnose bliskosti potrebno

meusobno poznavanje, prihvatanje, potovanje, vezivanje, otvorenost ili iskrenost, saoseajnost,

odanost, solidarnost, itd. Imajui to u vidu ne udi da je ljudski kapacitet za bliskost (i ljubav)

relativno mali: ne moemo biti bliski na kvalitetan nain sa velikim brojem osoba (vie od

nekoliko desetina).8

Patologija bliskosti Kao i za druge naine struktuiranja vremena, i ovde postoji nesposobnost za bliskost, ali i

preterivanje u bliskosti.

Bern je smatrao da mnogi ljudi imaju stah od bliskosti i da zbog toga igraju razliite razorne

igre. Danas smatramo da iza neijeg straha od bliskosti uglavnom stoji stah da se ne vredi dovoljno

i da se, zbog toga, ne zasluuje da se bude voljen.9 U pitanju su ljudi koji kao deca nisu imali

iskustvo da su voljeni takvi kakvi su, ve im je ljubav bila uslovljavana. Zbog toga ovi ljudi, iako

trae ljubav (bliskost), kada je nau, ne veruju da ih drugi zaista voli, ve veruju da e se ponoviti

situacija iz njihovog detinjstva. Zbog ovog mehanizma iji je motiv samozatita, ovi ljudi, kada

osete da su previe bliski, poinju da igraju razliite igre, iji je cilj da se povea distanca prema

drugome ili potpuno prekine odnos.

Da bi ocenili kako neka osoba stoji po pitanju odnosa bliskosti, potrebno je da je sagledamo u

njenom intimnom socijalnom krugu, da analiziramo njen odnos prema partneru, deci, prijateljima i

roacima. Tako je na primer jasno da shizoidno adaptirana linost nema kapacitet za bliskost, ali u

kontekstu opteg socijalnog poremeaja kod ove adaptacije linosti. Socijalno polje u kojem je

osoba okruena ljudima delimo na dva psiholoka prostora: na socijalni svet bliskosti i na socijalni

svet javnosti. Postoje ljudi iji je kapacitet za bliskost veoma smanjen, dok je kapacitet za javnu

komunikaciju veoma razvijen. Primer je osoba s histrioninom (glumakom) adaptacijom linosti.

Interesantno je da postoji i patologija vika bliskosti. Re je o odraslim ljudima koji tee

konstantom bliskom odnosu s drugom osobom. Ovde je re o patolokoj simbiozi jer su ovakve

7 Povremeno se mogu nai izjave kako je ukupni kumulativni bilans bliskosti oko pet minuta, to je svakako glupost.

8 Definiui bliskost kao doivljaj do kojeg je mogue doi kroz vebe meusobnog gledanja u oi, Bern je smatrao da bi svi ljudi na svetu trebalo da postignu bliskost i da bi to dovelo do prestanka ratova i drugih nevolja kojima ljudi zagoravaju ivote jedni drugima. Transakciona analiza bi trebalo da bude ona psiholoka teorija koja je dostupna i razumljiva svakome, tako da bi mogla doprineti revoluciji svesti, a teorija igara bi pomogla ljudima da manje bee od bliskosti u razorne igre. Iako plementiti, ovi ciljevi danas, istrgnuti iz duha vremena koji je postojao tokom ezdesetih godina prolog veka, deluju naivno.

9 Bliskost kao takva ne moe biti opasna, ve je opasno ono to se moe dogoditi u odnosu bliskosti. Klijenti uglavnom definiu dva stava: da e drugi onda videti kakva je osoba u stvari (nedovoljno vredna) i da e je odbaciti; ili da e drugi otkriti osobine tajne slabe teke i da e je posle manipulisati, iskoristiti ili povrediti.


osobe po pravilu nesposobne za samostalno odraslo funkcionisanje. Ova zavisnost od bliskosti i od

drugih ljudi se esto manifestuje kao zavisnika partnerska ljubav. Kliniki, to je osobina pasivno-

zavisnih adaptacija linosti.

Tempogram

Jedan od naina da se odredi kako je neko u odreenom vremenskom periodu koristio ili

struktuirao svoje vreme je da se nacrta, kako smo ga mi nazvali, tempogram. Kao odgovor na

pitanje kako je struktuirala vreme u proteklih mesec dana, jedna osoba je nacrtala sledei

tempogram.

Pov. Rit. Rad Raz. Igra Bli.

Slika Tempogram osobe sa dijagnozom pasivno-zavisne adaptacije linosti.

Pored toga to je tempogram veoma jednostavan i dobar nain da se odredi individualni profil

naina struktuiranja vremena, on je takoe veoma dobar i za odreivanje tipinog struktuiranja

vremena u ogranizacijama, i to kako u radnim organizacijama, tako i u onim institucijama koje su

zatvorenog ili poluzatvorenog tipa (bolnice, zatvori, zavodi, internati, kole i slino).10

10 Povremeno poslodavci imaju udnu zabludu da se u idealnoj radnoj organizaciji samo radi. Idealni tempogram je takav koji zaposlenima omoguuje da zadovolje razliite socijalne i druge potrebe.


Pov. Rit. Rad Raz. Igra Bli.

Slika Tempogram tipinog pacijenta na zatvorenom psihijatrijskom odeljenju

Korisnost koncepta u grupnoj terapiji

Pored toga to je koncept razliitih naina strukuiranja vremena pogodan za odreivanje kako

pojedinac troi vreme u svom ivotu, ovaj koncept je posebno koristan za razumevanje grupne

dinamike, a naroito tokom grupne terapije. Za grupnog terapeuta est naina je dobro sredstvo

orijentacije jer mu pomae da razlikuje tekui oblik komunikacije i da prepozna, na primer, kada

grupa iz rada prelazi u razonodu, u igru ili u ritual, a kada se pojedinci povlae.

TA Centar Asocijacija transakcionih analitiara SrbijeDr Zoran Milivojevi, TSTAest naina struktuiranja vremenaPatologija povlaenjaPatologija ritualaPatologija radaPatologija razonodePatologija IgaraPatologija bliskosti

struktuiranje vremena materijal

Documents