Meunarodno privatno pravoElement inostranostiGraanskopravni odnosiSukob zakona i nadlenostiPosebni deo sukoba zakonaPrava stranaca

Element inostranostiGraanskopravni odnosi sa elementom inostranostiPrimena tueg (stranog) prava, priznanje strane odlukeZakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugig zemalja (Zakon o meunarodnom privatnom pravu)Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i obavezamaRelevantan element inostranostiNaini regulisanja: direktan (meunarodni propisi univerzalna pravla i unutranji izvori); indirektan kolizone norme upuivanje na merodavno pravo

Izvori MPPKod nas osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon o eku, izvori koji sadre norme za prava stranacaPrednost u primeni imaju bilateralni ugovori u odnosu na multilateralne ugovore i unutranje izvore, a multilateralni ugovori u odnosu na unutranje izvorePravne praznine se popunjavaju naelima zakona, naelima pravnog poretka i naelima MPP

Koliziona normaPravno pravilo za odreivanje merodavnog prava za reavanje graanskopravnog odnosa sa elementom inostranostiSastoji se iz pravne kategorije (opis injenica, ono na ta se odnosi norma) i take vezivanja (injenice u graanskopravnom odnosu)Pojedine take vezivanja: lex fori, lex nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci contractus, lex loci solutionis, lex loci actus, lex loci delicti commissi, i dr.

Izigravanje zakonaAko se vetakim stvaranjem ili promenom injenica, koja je taka vezivanja neke kn, postie primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona (fraus legis)Kod statusnih, porodinih, naslednih odnosaElementi fraus legis: 1)vetako stvaranje ili promena take vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3) izbegavanje domaih imperativnih normi.Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaeg imp.prava pred domaim organima i izbegavanje domaih normi pred stranim organima (sankcija kod priznanja strane odluke)Kod nas lan 5. ZMPP (primenie se pravo koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima)

Javni poredakEfekti primene kn, norme koje su protivne domaem pravuJavni poredak osnovne norme domaeg prava koje se, u svakom sluaju, moraju zatititi. Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane odlukeDva pristupa kod utvrivanja javnog poretka: a) opta klauzula, opti nain za definisanje b) enumeracija normi koje obuhvataju javni poredak. Ua kategorija od imperativnih normi.Vaan meritoran efekat da li vrea javni poredakPosledice primene javnog poretka neprimena stranog prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odlukeKod nas tri odredbe ZMPP: l.4. otklanjanje stranog prava; l.91. nepriznavanje strane sudske odluke; l.99. nepriznavanje strane arbitrane odluke

Saznanje i primena stranog pravaStrano materijalno pravo, a ne procesnoU kontinentalnom sistemu strano pravo se shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex officio, a u anglosaks. kao injenica i dokazuju ga stranke u postupkuRetka primena stranog prava u praksi, zbog nespremnosti sudova i tekog utvrivanja sadrine stranog pravaSud se moe obratiti strankama, dravnim organima, naunim ustanovama.Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu

Saznanje i primena stranog pravaKod nas sud po slubenoj dunosti saznaje strano pravolan 13. ZMPP. Obavetenje od Ministarstva pravde, koje nije obavezujueJavna isprava o sadrini stranog prava: autetinost, istinitost, osnovanost, a to su oborive pretpostavke.Ako je nemogue saznati strano pravo, onda primena prava po lex foriNa sudu je teret dokazivanja stranog prava

Reciprocitet i retorzijaRavnopravna saradnja, a retorzija naputanje saradnjeOdreivanje i primena merodavnog prava ne treba traiti potpunu simetrinost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprocitetaSukob jurisdikcija pretpostavka kod priznanja i izvrenja stranih odlukaPrava stranaca neka prava se uslovljavaju. Relativno rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom.Oblici reciprociteta po nainu nastanka i po sadriniPo nainu nastanka: diplomatski, zakonski, faktiki. Najbitniji diplomatski, pa faktiki. Zakonski je rei.Po sadrini: formalni (kod prava stranaca nacionalni tretman, izjednaenje domaih i stranih) i materijalni (prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi, i stranac ima u naoj)

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranostil.14 ZMPP lex nationalis za fizika lica; poslovna sposobnost lex nationali, a lex loci actus ako je nesposoban po lex nationalisApatridi lex domicilii, boravite, lex foriProglaenje nestalog lica umrlim dravljanstvo u vreme nestanka (l.16 ZMPP)Pravna lica sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem stvarnog seditaPravna lica nae pravo: lan 17. ZMPP pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sediteAko ima stvarno sedite u zemlji po ijem je pravu osnovano onda pravo te zemljeAko ima stvarno sedite van zemlje osnivanja onda e imati dravnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu smatra da ima

Meunarodno porodino pravo zakljuenje brakaLex nationalis branih drugovaAko su razliita dravljanstva onda kumulacija distributivna svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravuKod nas lan 32.ZMPP lex nationalis i dopuna po lex fori brane smetnje: raniji brak (dvobranost), nesposobnost za rasuivanje i krvno srodstvo

Meunarodno porodino pravo forma brakaCrkvena i graanska forma; punomonik, i sl.Lex loci celebrationis pravo mesta sveanosti lan 33.Priznaje se brak zakljuen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemljeZabrana fraus legis i prigovor javnog poretkaPriznanje na osnovu izvoda iz matinih knjiga

Meunarodno porodino pravo nevanost brakaPrimenjuje se pravo koje je u vreme zakljuenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za ta se vezuje uzrok nevanosti)Po tom pravu odreuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupakSve po lex causaelan 34. pravo po l.32.Reavanje vremenskog sukoba zakona za nevanost braka po pravu merodavnom u vreme zakljuenja braka

Meunarodno porodino pravo razvod brakaZMPP lan 35.: 1) pravo drave iji su dravljani brani drugovi u vreme podnoenja tube ili zahteva 2) kumulacija tekoe 3) ako jedan od branih drugova ima prebivalite u domaoj zemlji u vreme podnoenja tube ili zahteva domae pravo 4) ako jedan od branih drugova ima dravljanstvo domae zemlje, iako u njoj nema prebivalite, onda domae pravoSupsidijerne take vezivanjaVreme podnoenja tube ili zahteva zbog promenljivosti dravljanstva ili domicila

Meunarodno porodino pravo dejstva brakaZakonska (imovinska i lina) i ugovornaTekoa primene kumulacije razliitih dravljanstva zbog imovinskih efekataNaa zemlja lanovi 37, 38 i 39 ZMPPIsta pravila i kod trajanja i kod prestanka brakaZakonska dejstva braka: 1) zajedniki lex nationalis 2) prebivalite 3) poslednje zajedniko prebivalite 4) lex foriSupsidijerne take vezivanjaUgovorna dejstva autonomija volje branih drugova izraena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to dozvoljava merodavno pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva brakaAko dozvoljava pravo po autonomiji voljeAko ne dozvoljava pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranostiPrincip jedinstvene zaostavtine, po jednom pravu celokupna imovina ostaviocaZaostavtina bez naslednika naslednik drava, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvariMerodavno pravo za nsaleivanje (i za zakonsko i za testamentalno) lex nationalis ostavioca u vreme smrtiTestamentalna sposobnost lex nationalis zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranostiMerodavno pravo za sadrinu testamenta lex nationalis zavetaoca u vreme smrtiForma testamenta punovanost oblika testamenta Haka konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961.Pravila za odreivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) dravljanstvo zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranostiOsnovno pravilo lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvariVie nekretnina stvarne slubenosti lex rei sitae poslunog dobra (koje trpi)Pokretne stvari mobilni sukob zakonaDva reenja - princip steenih prava (stvaranje pravnog stanja) ili ad hoc reavanjeStvari u tranzitu prelazak stvari preko tree draveLex loci destinationis

Menica i ek sa elementom inostranostiZakon o menici i Zakon o eku ista pravila sukobu zakonaMenina (ekovna) sposobnost, forma menine (ekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (eka)Menina (ekovna) sposobnost lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najvee vrednosti. Renvoi prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultataTeorija najvee vrednosti ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menina obaveza preuzeta lex loci actus

Menica i ek sa elementom inostranostiForma menine (ekovne) obaveze locus regit actum gde je menina obaveza preuzetaPrava i obaveze kod menice (eka) zakon mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus)Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih dunika akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae menice ili eka.Lex loci actus ostali, sporedni, dunici mesto gde je dat potpis dunika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranostiAutonomija volje korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakonaMerodavno pravo za zastarelost kao i za glavni pravni posaoForma ugovora locus regit actum (lex loci actus) mesto gde je ugovor zakljuen. Ako su nepokretnosti lex rei sitaeAutonomija volje kod forme ugovora ako su stranke izabrale jedno pravo, onda moe i forma. Neka shvatanje kau da moe i posebno za formu. Meutim, ne kada su u pitanju nekretnine.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranostiMerodavno pravo za pojedine ugovore:Kupoprodaja lex loci venditoris domicil dunika karakteristine prestacije prodavca u vreme prijema ponudeTransfer tehnologije sedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovoraUgovor o radu mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)

Ugovorni odnosi sa elementom inostranostiBeka konvencija o meunarodnoj prodaji robe 1980. veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz drava ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo drave ugovornice.Primena ugovarai imaju sedite u ugovornici, a sedite arbitrae moe biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni deliktiOsnovno pravilo lex loci delicti commissiKod nas dva shvatanja_ mesto tetne radnje i mesto tetnih posledica. Povoljnije za oteenog.Brodovi, vazduhoplovi niija zemlja lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranostiVoenje postupka sa elementom inostranosti po lex foriZakon o MPP i Zakon o parninom postupkuNa meunarodnu nadlenost se pazi po slubenoj dunostiNorme o mesnoj nadlenosti primenjuju se i na meunarodnu nadlenostNorme o nadlenosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadlean, ako nije domai.

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranostiIskljuiva nadlenost samo domai sud. Predvia se izuzetno. ZMPP predvia sledee sluajeve kod kojih je odreena iskljuiva nadlenost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaoj zemlji (l.56 ZMPP) b) brani sporovi da je tueni domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.61) c) kod utvrivanja oinstva i materinstva tueni dete koje je domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.64) d) nepokretna zaostavtina u domaoj zemlji (l.71,72,73) e) uvanje, vaspitanje i podizanje deteta tueni i dete domai dravljani i da imaju domicil u domaoj zemlji (l.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak ako su oba verenika domai dravlajni, a ako se brak zakljuuje u domaoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domai dravljanin (l.70) g) proglaenje nestalog lica umrlim domai dravljanin (l.78) Konkurentna nadlenost nadlenost i domaih i stranih sudova

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini institutiAktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) obaveza polaganja kaucije za stranca tuioca, zbog izbegavanja parninih trokova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon zavretka spora. Zahtev postavlja tueni na prvom roitu ili na roitu za glavnu raspravu, ali najkasnije do zavretka glavne rasprave. Reciprocitet.Besplatna sudska pomo (siromako pravo) uzajamnost. Uverenje nadlenog organa (poreska prijava ili sl.).Litispendencija postupak u vie drava. Sukob nadlenosti. Prekid postupka. Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji iskljuiva nadlenost domaih sudova c)uzajamnost izmeu zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomoSaradnja sudova.Dostavljanje nepravilno dostavljanje moe dovesti do odbijanja priznanja strane odluke.Tri naina dostavljanja: a) ako se radi o stranim dravljanima diplomatski nain b) ako se radi o domaim dravljanima konzularni nain c) domicil notifikacije punomonik za prijem pismena Hake konvencije i Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komunicirajuZamolnica na jeziku zamoljene drave. ZPP predvia sa prevodom (sa originalom).Ostali vidovi meunarodne pravne pomoi: izvoenje dokaza, sasluanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domae zemlje.

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavkeStrana sudska odluka se izjednaava sa domaom. Izvrava se strana odluka (njena sadrina), ali mora da postoji reenje o priznanju.Pretpostavke opte i posebneOpte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativnePozitivne: 1) Meunarodna nadlenost 2) Pravosnanost (izvrnost) 3) Uzajamnost materijalni reciprocitet

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavkeNegativne: 1) nepotovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje iskljuive nadlenosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnana domaa odluka u istoj stvari 5) da ne postoji ve priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije zapoet postupak u domaoj zemlji u istoj stvariPosebne pretpostavke kod statusnih odluka: 1) domai dravlajni ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domae, priznae se ako to pravo bitno ne odstupa od domaeg 2) dravljani porekla odluke ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) dravljani treih drava ako ispunjava uslove po pravu drave ije dravljanstvo ima to lice

Meunarodna trgovaka arbitraaVrste: ad hoc i institucionalneAd hoc za 1 sluaj ( 3 ili neparan broj arbitara)Institucionalne stalna organizaciona struktura, tehniki uslovi, pravila postupkaInstitucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene svi privredni subjekti. Zatvorene lanice organizacije koja je osnovala arbitrau.Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedravnog porekla Model zakon UNCITRAL 1976., 3) dravne procesne norme, 4)meunarodni izvori normi: enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923., enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1927., Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958., Evropska konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961.

Meunarodna trgovaka arbitraaArbitrani sporazum: kompromis (spor je ve nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora).Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog dravljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumomPravila postupka: pravilnici arbitraa, dopune ako postoje pravne praznine: odreivanje od strane stranaka, odreivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi postupak

Meunarodna trgovaka arbitraaKonstituisanje arbitrae: svaka stranka odreuje po jednog arbitara (ili vie), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitrae. Ako ne odrede, pravilnici imaju reenja.Kod ad hoc arbitraa, o takvim situacijama odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu.Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadri reenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitrae samo domai.

Meunarodna trgovaka arbitraaPrimena materijalnog prava:1) kolizione norme drave u kojoj arbitraa odluuje 2) nenacionalne kolizione norme, odreuju ih arbitri lex arbitrii 3) opti principi pravinosti ex aequo et bono 4) autonomno pravo meunarodne trgovine lex mercatoria 5) vie metoda Pravna sredstva protiv arbitranih odluka: - tuba za ponitaj; - kontrola strane arbitrane odluke u postupku priznanja i izvrenjaPoreklo arbitrane odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domae zemlje i ako su donesene na teritoriji domae zemlje po stranom postupku. Inae, razliiti kriterijumi u drugim zemljama: sedite arbitrae, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.

Meunarodna trgovaka arbitraaPriznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka pretpostavke: 1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum 2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa arbitranim sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od strane arbitara 7) izreka protivrena ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitetPostupak priznanja i izvrenja: mesno nadlean sud, reenje, alba viem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitrani sporazum

Meunarodna trgovaka arbitraaNjujorka konvencija o priznanju stranih arbitranih odluka 1958.: nudi mogunost da stranka trai priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograniava razloge zbog kojih se moe odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj.Ponitaj domae arbitrane odluke tuba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zakljuen arbitrani sporazum ili je nepunovaan b) povreda odredaba arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili postupka c) nedostatak obrazloenja d) ako je arbitraa prekoraila ovlaenja e) izreka nerazumljiva ili protivrena f) ako se stranka osuujena inidbu koja nije doputena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP

Pravni poloaj stranacaDirektno regulisanje, a ne kolizionim normamaPrimena domaih normiApatridi se smatraju kao stranciPrava po dostupnosti: - opta (dostupna svima), relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna (zabranjena strancima)Porodinopravni odnosi opte pravo. Uslovljeno kod usvojenja, kada stranac eli da usvoji dete domaeg dravljanstva. Isto i kod starateljstva.Nasleivanje nepokretnosti, uslov reciprocitetStvarnopravni odnosi nepokretnosti, uslov reciprocitetObligacionopravni odnosi ako se odnose na nepokretnosti, onda uslov