UNIVERZITET U BEOGRADUEKONOMSKI FAKULTET

Seminarski rad iz predmeta: Revizija u bankama

Tema: Značaj i uloga supervizije u bankama

Mentor: Prof. Dr Radojko Lukić Ime kandidata: Marija Vulićević

Smer: bankarski i finansijski menadžment

Beograd, decembar 2012.

Sadržaj

UVOD...............................................................................................................................................3

PLANIRANJE SUPERVIZIJE........................................................................................................5

DOZVOLA ZA RAD BANKAMA.................................................................................................6

OFF-SITE SUPERVIZIJA...............................................................................................................9

ON-SITE SUPERVIZIJA...............................................................................................................10

NADZOR BANAKA KOD NAS...................................................................................................12

PRIMER IZ PRAKSE....................................................................................................................13

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................14

Uvod

Od same pojave banaka njihovo poslovanje je strogo regulisano i kontrolisano od strane države. Razlog tome leži u velikoj finansijskoj a potencijalno i političkoj moći banaka. Država preko svojih institucija ne dozvoljava iznenadni bankrot neke važne banke pa zbog toga reguliše i uspostavlja kontrolu poslovanja banaka. Centralna banka je najznacajnija finansijska institucija svake zemlje. Ona neposredno regulise i usmerava kreditne tokove u svakoj zemlji cime utice na privredne aktivnosti. Osnovne funkcije i zadaci centralne banke su:

Emisija novčanica, novca i kredita Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike Regulisanje i supervizija rada banaka Održavanje likvidnosti Obavljanje određenih poslova za račun države Pomoć pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskom tržištu Politika selektivnog kreditiranja određenih regiona, sektora aktivnosti ili privrednih

subjekata Obezbeđivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovođenje različitih ekonomsh

istraživanja

Regulisanje banaka podrazumeva definisanje niza zakonskih i podzakonskih akata. Kontrola i supervizija mogu da se vrše na više različitih načina. Osnovni cilj supervizije je da se zaštite deponenti i akcionari, kao i investitori od različitih rizika.

Centralna banka može vršiti superviziju banaka i drugih finansijskih institucija u cilju održavanja stabilnosti bankarskog, odnosno celokupnog finansijskog sistema u zemlji. Funkcija supervizije podrazumeva kontrolu poslovanja banke, odnosno kontrolu bilansa stanja banke i njene politike prema klijentima. U nekim zemljama centralna banka kontroliše i nadgleda finansijski sektor, dok u nekim drugim zemljama bankarsku superviziju vrši neko od vladinih ministarstava, kao što je ministarstvo finansija ili nezavisna vladina agencija u Engleskoj. Zapravo, postoje tri modela nadzora finansijskog sektora:

1. Sektorski - gde postoje tri različita tela za nadzor tri finansijska sektora (bankarski sektor, sektor hartija od vrednosti, sektor osiguravajućih kompanija)

2. “Kišobran pristup nadzoru” - postoji jedinstveno nadzorno telo za sva tri sektora3. Kombinacija prethodna dva modela - vršenje nadzora se delegira na dva tela, od kojih je

jedno zaduženo za praćenje zdravosti finansijskih institucija a drugo za treba da obezbedi transparentnost operacija.

Efikasan nadzor nad poslovanjem banaka zahteva da nadzorne institucije imaju zakonom data jasna ovlašćenja i nadležnosti u sprovođenju svoje uloge. Po pravilu efikasan organ nadzora mora da ima sledeća ovlašćenja:

ekskluzivno pravo davanja i oduzimanja dozvola za rad bankama

ovlašćenje da propisuje prudencijalne zapise i standarde ovlašćenje da od banaka zahteva da dostavljaju periodične izveštaje o svom poslovanju ovlašćenje da sprovodi neposrednu kontrolu poslovanja banaka ovlašćenje da preduzima korektivne aktivnosti ovlašćenje da zatvori banku ovlašćenje da vrši aktivnosti u pravcu saniranja banke ovlašćenje da izvrši neposredan uvid u poslovanje banke pre nego što se proglasi bankrot

Imajući u vidu neadekvatno regulisanje banaka koje posluju na međunarodnom planu, odnosno mogućnost da banke ne budu pokrivene kontrolom, Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee on Banking Supervision) je 1975.godine utvrdio Principe nadzora nad poslovnim jedinicama banaka koje su osnovane u inostranstvu, poznatiji kao Bazelski komitet. 1992. Godine Bazelski komitet je objavio sporazum i procedure nadzora na osnovu kojih se zahteva da aktivnosti međunarodnih banaka budu pod nadzorom jednog tela u matičnoj državi koje ima ovlašćenja da prikuplja informacije i aktivnostima banke. Osim toga, nadležni organi u drugim zemljama u kojima banka ima filijale mogu ograničiti aktivnosti banke ukoliko se ustanovi da nadgledanje njenog poslovanja nije efikasno. Zatim su doneti 1997. osnovni principi efikasne kontrole banaka. Revidirana verzija Osnovnih principa doneta je 2006. i sadrži 25 principa koji se mogu podeliti u sedam segmenata:

1. ciljevi, nezavisnost, moć, transparentnost i saradnja u vršenju supervizije2. licenciranje i struktura banaka3. prudencijalna regulativa i zahtevi4. metodologija stalnog nadzora banaka5. računovodstvo i obelodanjivanje finansijskih izveštaja banaka6. korektivna i dodatna moć supervizora7. prekogranična i konsolidovana supervizija banaka

U ovom kontekstu ističe se da se prudencijalna regulativa i zahtevi odnose na adekvatnost kapitala, proces upravljanja rizikom, kreditni rizik, problematičnu aktivu i rezerve za ove namene, limit za velike izloženosti, izloženosti u odnosu na poreze licima, rizik premije, tržišni rizik, rizik likvidnosti, operacioni rizik, rizik kamatne stope, internu kontrolu i reviziju. Banka je dužna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na propisanom nivou. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive banke. Centralna banka može banci odrediti i pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog , ako se na osnovu vrste i stepena rizika i poslovnih aktivnosti banke utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima.

Planiranje supervizije u bankama

Celokupan uspeh svih supervizorskih aktivnosti u velikoj meri zavisi od uspešnog planiranja, pripreme i rukovođenja supervizorskim aktivnostima i sprovođenjem korektivnih mera, s tim što je smisao planiranja u efikasnom usmeravanju supervizorske delatnosti da bi se postigla efikasnost u uspostavljanju zadatih ciljeva i u povezivanju aktivnosti supervizora. Trajanje

procesa pripreme supervizije, je u zavisnosti od veličine, obima i složenosti poslovanja banke koja je predmet supervizije. Supervizorski ciklus obuhvata planiranje i pripremu obimne kontrole radi konkretizovanja zadataka i aktivnosti, obavljanje obimne kontrole na licu mesta i postkontrolni postupak, odnosno praćenje aktivnosti banke do sledećeg obimnog supervizorskog pregleda.

U postupku procesa pripreme supervizije banaka potrebno je obezbediti:

standardizovani pristup i jedinstvene procedure tokom supervizorskog ciklusa definisati procedure za planiranje i pripremu obimne kontrole i dužinu trajanja navedenog

procesa, kojim se preciziraju postupci, rokovi, sadržaji i izvršioci u postupku planirane kontrole.

definisati procedure za praćenje banke u postkontrolnom postupku, pripremiti i upoznati potreban broj supervizora sa svim potrebnim činjenicama i podacima, da bi se postigla efikasnost u njihovom radu kao i omogućiti njihovo dalje usavršavanje i obuku,

osigurati kontinuitet supervizorskog procesa i koordinaciju između organizacionih delova centralne banke u toku supervizorskog procesa.

Čitav ovaj proces odvija se organizovanjem sastanka u centralnoj banci na kojem se ocenjuje stepen pripremljenosti za kontrolu banke, vrši raspored aktivnosti između određenih supervizora kako bi se postigli najbolji rezultati. Na tom sastanku učestvuje ceo supervizorski tim i predstavnici drugih organizacionih jedinica centralne banke, gde se izlažu odgovarajuće informacije, izveštaji, analize i drugi podaci relevantni za pripremu supervizorskog postupka.

Nadzorne institucije ovlašćene za kontrolu banaka imaju tri oblasti odgovornosti:

1. davanje dozvola za rad banakama;2. off-site nadzor nad bankama3. on-site nadzor nad bankama

Planiranje i primrema sledeće kontrole

Detaljna kontrola Postkontrolni postupak

Dozvola za rad bankama

Mnogi pokušavaju da osnuju banku, a kako prevaranti i preduzetnici skloni riziku ne bi došli u situaciju da upravljaju bankom predlozi sa osnivanje banke se strogo kontrolišu. Kao primer navešću proces dobijanja dozvole za rad banke u našoj zemlji.

Osnivanje banke u našoj državi regulisano je sledećim propisima:

Zakonom o bankama  Odlukom o sprovođenju odredaba Zakona o bankama koje se odnose na davanje

preliminarnog odobrenja za osnivanje banke, dozvole za rad banke i pojedinih saglasnosti Narodne banke Srbije, kao i na utvrđivanje kriterijuma za određivanje prvoklasne banke 

Kod nas se banka osniva kao akcionarsko društvo a osnivači mogu biti jedno ili više domaćih ili stranik kako pravnih tako i fizičkih lica. Uslov je da obezbede kapital za osnivanje banke (novčani i nenovčani), s tim što novčani deo ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

Potencijalni osnivači banke podnose uz zahtev za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke Narodnoj banci Srbije i sledeće:

podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču;

osnivački akt i predlog statuta banke;  izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod Narodne

banke Srbije;  izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke;  podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća;  imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke, kao i podatke o njihovoj

kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;  predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne

politike banke za godinu u kojoj se banka osniva;  predlog procedura banke za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu;  dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili drugom

stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji, ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela; 

dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o bankama ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela države porekla; 

ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja;

dokaz da je uplaćena naknada propisana odlukom kojom se utvrđuje jedinstvena tarifa po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge, kao i dokaz o uplati republičke administrativne takse u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse, i

druge podatke i dokumente na zahtev Narodne banke Srbije.1

Osnivači banke, nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za rad banke, uz koji dostavljaju: dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, dokaz o tome da su obezbedili odgovarajući poslovni prostor i opremu za poslovanje banke, dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora, podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke, ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za davanje dozvole za rad banke, dokaze o uplaćenim taksama propisanim zakonom. Kada osnivači dobiju dozvolu za rad od NBS, dužni su da podnesu prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata i time banka stiče svojstvo pravnog lica.

Kada banka dobijue dozvolu za rad, ima obavezu da podnosi kvartalne izveštaje centralnoj banci u kojima saopštava podatke o svojoj imovini, kapitalu, uspehu i operacijama na tržištu.

U SAD-u se koristi ranije sistem rangiranja banaka CAMELS a rangiranje se vrši od 1 do 5, s tim što je 5 najviši rejting. Postoji sistem koji se koristi u rangiranju banaka zvani CAMEL koji se koristi u SAD-u. Naime, prati se šest osnovnih parametara, na osnovu kojih se vrši kontrola banki a to su:

C - Capital (Kapital banke)A - Asset quality (Kvalitet aktive)M - Management (Menadžment banke)E - Earnings (Prihodi)L - Liquidity (Likvidnost)S - Sensibility (Osetljivost na promene na tržištu)

Banke u toku svog poslovanja moraju da poštuju sledeće zahteve:

održavanje minimalne likvidnosti ograničavanje kreditnog rizika ograničavanje koncetracije rizika ograničavanje tržišnog rizika ograničavanje operacionog rizika obezbeđenje adekvatne visine kapitala

Banka je dužna da postupke sistema untrašnje kontrole uredi i sprovodi na način da omogućavaju kontinuirano praćenje i merenje rizika koji mogu negativno uticati na ostvarivanje utvrđenih poslovnih ciljeva, kao i da sistem unutrašnjih kontrola razvija na način koji omogućava blagovremenu procenu postojećih i novih rizika. Zaposleni u organizacionoj jedinici za unutrаšnju kontrolu i reviziju imaju pravo uvida u sva dokumenta banke i njenih podređenih

1 www.nbs.rs

društava, kao i članova iste bankarske grupe, bez ograničenja vrše nadzor nad poslovanjem banke i učestvuju na sednicama upravnog odbora banke i njegovih odbora.

Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susreće sa različitim vrstama rizika iz kojih mogu proisteći negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takođe, banka je dužna da svojim aktima propiše procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima.

Rizici kojima je banka naročito izložena u svom poslovanju su:

Rizik likvidnosti je rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza

Kreditni rizik je rizik neizvršavanja obaveza od strane dužnika Tržišni rizik obuhvata kamatni i devizni rizik. Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled promene u visini kamatnih stopa. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka gubitaka banke usled promene deviznog kursa. Rizici izloženosti banke obuhvataju rizike izloženosti banke prema jednom licu ili prema

grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti banke prema licu povezanom s bankom. Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u lica koja nisu lica u

finansijskom sektoru i u osnovna sredstva. Rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (rizik

zemlje) podrazumevaju se mogući negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Ova vrsta rizika obuhvata političko-ekonomski rizik i rizik transfera.

Operativni rizik odnosi se na mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih internih procedura i procesa ili nepredvidivih eksternih događaja.

Pravni rizik predstavlja mogućnost nastanka gubitaka usled kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, kao i usled kazni i sankcija izrečenih od strane regulatornog tela.

Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje banke.

Strateški rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled nepostojanja dugoročne razvojne komponente u upravljačkom i rukovodećem timu banke.

Ako je kontrolom utvrđeno da banka postupa suprotno propisima, kao i standardimaopreznog bankarskog poslovanja , odnosno na drugi način koji ugrožava njen bonitet, centralnabanka će prema toj banci, u skladu sa kriterijumima utvrđenim u zakonu, preduzeti jednu odsledećih mera:

uputiti pismenu obavezu uputiti nalogodavno pismo

izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti uvesti prinudnu upravu oduzeti joj dozvolu za rad

Odluku o meri koju preduzima prema banci u čijem je poslovanju utvrdila nepravilnosti centralna banka donosi na osnovu težine utvrđenih nepravilnosti , pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone uvrđene nepravilnosti i stepena kojim banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema.

Off-site supervizija

Off-site kontrola je kontrola u samoj centralnoj banci i predstavlja ključni element u supervizorskom procesu.

Osnovni ciljevi off-site kontrole su:

efikasno pratiti bankarskih aktivnosti putem kvartalnih finansijskih izveštaja koje one dostavljaju centralnoj banci

obezbediti analize i informacije drugim sektorima, kako bi ih oni mogli koristiti u svojim aktivnostima, posebno odeljenju On-Site supervizije i izdavanju dozvola za rad,

proveriti tačnost i doslednost izveštaja eksterne revizije i obaveznih izveštaja koji su dostavljeni centralnoj banci i dostaviti rezultate procene odeljenju On-site supervizije

analizirati opravdanost finansijskih projekcija koje su banke dostavile preporučiti analitička sredstva i načine za poboljšanje On-Site programa pomoći međusektorskoj obuci kontrolorskog osoblja kod finansijskih analiza i Off-Site

sredstava rada (posebno u odjeljenju On-Site kontrole) pri čemu treba staviti težište na razumijevanje materijala i ispunjavanje zadataka centralne banke

proceniti uticaj promena u regulativi ili ekonomskom okruženju na individulne banke i bankarski sektor primenom modela, te obezbediti rezultate svoje analize

Odeljenje Off-Site kontrole pri Sektoru kontrole, vrši prikupljanje, pregled i analizu finansijskih i statističkih izveštaja koje banake dostavljaju centralnoj banci. Kada posumnja da je poslovanje banke narušeno i uoči određene probleme u njenom poslovanju, Off-Site odeljenje o otkrivenim slabostima obavještava On-Site odjeljenje koje u daljem postupku vrši kontrolu i precizniju procenu obima i dubine evidentnog problema, te nakon toga dostavlja povratne podatke i informacije Off-Site odeljenju za koje se smatra da mogu biti izvor slabosti u radu banke. Na taj način se obezbeđuje rano otkrivanje poremećaja u koeficijentima, trendovima ili pak nedoslednosti u finansijskim informacijama određene banke. Supervizori moraju posedovati znanja i iskustvo koje im omogućava da uoče potencijalne greške u izveštajima koje im dostavljaju banke kako ne bi došlo do pogrešnih analiza. Off-site odeljenje prikuplja podatke i nakon provere njihove tačnosti formira sopstvenu bazu podataka koja pruža uvid u poslovanje konkretne banke ali isto tako i bankarskog sektora u celini. Na taj način analizira stanje svake banke pojedinačno, identifikuje ključne rizike i daje smernice za korekciju poslovanja ukoliko postoji potreba za tim.

Odeljenje za Off-site superviziju donosi i preduzima korektivne mere tako što šalje pisma upozorenja bankama u kojima se traži od Uprave banke da pokrije gubitke iz prethodne godine, te pismene naloge sa ciljem preduzimanja neophodnih mera za prilagođavanje bančinih operacijapropisanim standardima.

U osnovne off-site aktivnosti se ubrajaju:

priprema kvartalnih analiza za bankarski sektor priprema kvartalnih analiza za svaku banku pojedinačno podnošenje rezultata analiza Odeljenju za On-Site kontrolu, kako bi mogli izvršiti pregled

na licu mesta priprema ad hoc izveštaja na zahtev direktora, zamenika direktora ili upravnog odbora

centralne banke priprema ad hoc analiza koje su potrebne u procesu izdavanja dozvole uključujući

finansijske kapacitete vlasnika banke sa kojom se želi izvršiti spajanje, kupovina ili neka druga korporacijska aktivnost

kontinuirano praćenje celokupne situacije u bankarskom sektoru putem saradnje sa sektorom za On-Site kontrolu i licenciranje

praćenje izvršavanja korektivnih mera vezanih za nedostatke koji su uočeni i finansijsko stanje svake pojedine banke i bankarskog sektora u celini

Odeljenje za off-site kontrolu na kraju upoređuje rezultate svojih analiza sa pokazateljima slične banke na sličnom tržištu, ustanovljava trendove indikatora u banci i nalazi uzroke tih trendova

On-site supervizija

On-site supervizija je kontrola na licu mesta i njeni osnovni ciljevi su da:

proceni finansijsko stanje banke putem primene procedura On-Site kontrole na osnovu kojih se priprema izveštaj,

odredi tačnost i adekvatnost kreditnog portfolija banke, rezervi za kreditne gubitke i kapitala

preporuči neophodne mjere koje rukovodstvo centralne banke treba preduzeti kako bi se ispravili nedostaci i prekršaji uočeni tokom kontrole

dostavi rezultate kontrole odeljenju Off-Site kako bi i oni bili upoznati sa nalazima i kako bi na osnovu toga mogli izvršiti svoju dalju analizu i preduzeti adekvatne korektivne mere.

Kontrola na licu mesta omogućava kvantitativnu i kvalitativnu analizu bančinog stanja, ocenu sposobnosti i efikasnosti rukovodstva banke, procenu upravljanja rizikom i procenu o uspostavljenom procesu interne kontrole. Obim i frekventnost On-Site kontrole zavisi od ukupnog profila rizika banke. On-Site kontrola je primarni izvor za procenu svih nivoa upravljanja ubanci, testiranja, procene kreditnog portfolija banke i adekvatnosti sistema ocjenjivanja. Pouzdanost i tačnost Off-Site analize može se ustanoviti tek po utvrđivanju da li su sistemi i procesi koji se primenjuju u banci adekvatni veličini i delokrugu poslovanja neke banke.

On-site kontrola podrazumeva:

sveobuhvatnu kontrolu kojom su obuhvaćene kontrole usaglašenosti izveštaja dostavljenih centralnoj banci sa stvarnim stanjem u banci, kontrola knjigovodstvenih i ostalih evidencija u banci, te prikupljanje ostalih potrebnih podataka kako bi se izvršila adekvatna i nezavisna procena poslovanja banke po elemantima CAMELS sistema

ciljanu kontrolu koja se vrši u slučaju konkretne potrebe u zavisnosti od vrste rizika ili problema koji se javlja u poslovanju banke

kontrolu na licu mesta, kojom se pribavljaju se informacije o efikasnosti rukovođenja bankom, koristeći se analizom sistema rada horizontalnih i vertikalnih rukovodnih struktura. Posebna supervizorska pažnja usmerena je na utvrđivanje organizacije, načina, metoda, kvaliteta i obima rada interne kontrole banke.

Nadzor banaka kod nas

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, pored osnovnog cilja - postizanje i održavanje stabilnosti cena, Narodna banka Srbije ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti. Bankarski sektor predstavlja najveći i u tom smislu najznačajniji deo finansijskog sistema Srbije. Imajući u vidu značaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i posredno čitave ekonomije, Narodna banka Srbije kontinuirano preduzima aktivnosti na

Sektor bonitetne regulative i nadzora banakaSektor za bonitetnu regulativu i

analizu bankarskog sistema

Bonitetna regulativa

Analiza bankarskog sistema

Sektor za Off-site kontrolu Sektor za On-site kontrolu

Nadzor upravljanja banke tržišnim i rizikom likvidnosti

Nadzor upravljanja banke kreditnim rizikom

Sektor za specijalizovanu On-site kontrolu

Supervizija sistema interne kontrole

Supervizija informacionih sistema

Sprovođenje mera monetarne i devozne politike

Sektor za licenciranje i tržišnu konkurenciju

Licence

Tržišna konkurencija

Organizaciona struktura nadzora Hrvatske Narodne bankeIzvor: www.hnb.hr

unapređenju regulatornog okvira radi daljeg jačanja stabilnosti i dalje harmonizacije sa međunarodnim principima i standardima iz oblasti poslovanja i supervizije banaka. U tu svrhu a u skladu sa preporukama Bazelskog Komiteta za superviziju banaka (BCBS), Narodna banka Srbije je krajem 2007. godine započela proces uvođenja Bazel II standarda u Srbiji.

Osnovni ciljevi uvođenja Bazel II standarda u Srbiji su:

dalje  jačanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema unapređenje procesa upravljanja rizicima u bankama i procesa supervizije zasnovanog na

rizicima jačanje transparentnosti i tržišne discipline usklađivanje sa uslovima poslovanja na međunarodnom finansijskom tržištu harmonizacija sa propisima Evropske unije jačanje veze između kapitalnih zahteva i izloženosti rizicima na nivou banke. 

U skladu sa Strategijom uvođenja Bazel II standarda i Operativnim planom planirana je puna implementacija Bazel II standarda od 1. januara 2011. godine. Imajući u vidu da je uvođenje Bazel II standarda jedan od prioriteta NBS, kao supervizora banaka, u okviru Sektora za kontrolu poslovanja banaka, formirana je posebna Radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel II koja je, u operativnom smislu, zadužena za proces implementacije Bazel II standarda u Srbiji.

Osnovni pokazatelji poslovanja banaka su regulisani sledećim propisima:

Zakonom o bankama,  Odlukom o upravljanju rizicima banke, Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti banke,  Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, Uputstvom o izveštajima banaka u vezi s pokazateljem adekvatnosti kapitala, kapitalnim

zahtevima i knjigom trgovanja banke, i Uputstvom o izveštajima banaka.

U skladu sa tim pokazateljima banka je dužna da obim svog poslovanja uskladi tako da obezbedi da:

kapital banke ne sme biti manji od 10.000.000 evra prema u dinarskoj protivvrednosti pokazatelj adekvatnosti kapitala mora biti održavan na nivou koji nije niži od 12% izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala

banke, odnosno 5% prema licima povezanim sa bankom  ukupna izloženost prema licima povezanim s bankom ne bude veća od 20% kapitala

banke zbir svih velikih izloženosti, uključujući i izloženost prema licima povezanim s bankom,

ne bude veći od od 400% kapitala banke (velikom izloženošću se smatra izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke) 

ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru može biti maksimalno 10% njenog kapitala

zbir ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i ulaganja u osnovna sredstva banke ne sme biti veći od 60% kapitala banke 

koeficijent likvidnosti mora da iznosi najmanje 1,0 kao prosek za sve radne dane u mesecu, da ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana i da na kraju svakog radnog dana bude najmanje 0,8

Na osnovu Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke, banka je dužna da objavljuje podatke koji se odnose na poslovno ime i sedište banke, strategiju banke i politike za upravljanje rizicima, kapital banke, adekvatnost kapitala banke i proces interne procene adekvatnosti kapitala, izloženosti banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika, bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava. Izuzetak su podaci i informacije koji nisu materijalno značajni, čije bi objavljivanje moglo negativno uticati na konkurentski položaj banke na tržištu kao i one koji predstavljaju bankarsku tajnu. Osim navedenih, banka je još dužna da objavljuje podatke i informacije koje se odnose na:

strategiju i politike za upravljanje rizicima, kapital, adekvatnost kapitala i proces interne procene adekvatnosti kapitala, izloženosti rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava

Primer iz prakse

U nastavku čemo uporediti pokazatelje iz poslovanja jedne domaće (Aik) i jedne strane banke (Raiffeisen) na našem tržištu.

AIK banka RAIFFEISEN banka Bankarski sektor

Ukupan regulatorni kapital

27.434.346 26.434.509 3.029.000.000

Ukupni kapitalni zahtevi

11.126.222 16.427.244 211.300.000

Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane

9.204.386 14.143.840. 185.400.000

Tržišni rizik 434.911 217.302 2.200.000Operativni rizik 1.485.925 2.066.102 23.000.000Stopa adekvatnosti kapitala

29,59% 19,31% 17,20%

Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 12% a u skladu sa Odlukom NBS-e o adekvatnosti kapitala banaka. Pokazatelji adekvatnosti obe banke koje su predmet analize sun a nivou višem od propisanog, a takođe sui na nivou koji je viši od proseka ukupnog bankarskog sektora. Sudeći po ovom pokazatelju, Aik banka ima bolju strukturu aktive u pogledu ukupnog rizika, kao i kreditnog rizika, rizika druge ugovorne strane i

operativnog rizika, dok je Raiffeisen banka u boljoj poziciji u pogledu tržišnog rizika. U dalju analizu ove structure nećemo ulaziti

Krajem 2011. godine Narodna banka Srbije je, nakon izvršene neposredne kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja, donela rešenje o uvođenju prinudne uprave u Agrobanku. Kontrolom je utvrđeno da capital banke nije adekvatan nivou rizika koji je ta banka preuzela. NBS je odlučila da uvede prinudnu upravu na period od šest meseci s ciljem restrukturiranja aktive i povećanja kapitala kako bi se prevazišla kritična potkapitalizovanost Banke i poboljšalo poslovanje banke. S obzirom da pokazatelji adekvatnosti kapitala nisu išli na bolje, a pritom se likvidnost banke pogoršavala NBS je krajem maja 2012. U skladu sa propisanim uslovima banci oduzela dozvolu za rad, a Agenciju za osiguranje depozita imenovala za administratora te banke. U cilju zaštite deponenata i poverioca NBS je dala dozvolu za rad banci za posebne namene – Novoj Agrobanci, na koju se prenose imovina i obaveze Agrobanke. Krajem oktobra tekuće godine, izvršni odbor je konstatovao da Nova Agrobanka nije u mogućnosti da u uskladi svoje poslovanje sa zakonskim odredbama u zakonski propisanom roku te joj je oduzeta dozvola za rad i započet stečajni postupak nad njom u svrhu očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Zaključak

Supervizija banaka se pokazala kao odličan metod za smanjenje negativne selekcije i moralnog hazarda. Sistem regulacije i nadzora treba pre svega da obezbede mehanizme za efikasnu Preventive, ali i za efikasnu korektivnu zaštitu bankarskog sistema kako bi se minimizirali gubici ukoliko dođe do bankrota banke. U bankarstvu, prudenciona regulacija u užem smislu uobičajeno obuhvata zahteve za standardizacijom kapitala, limite na vrstu kredita koje banka može da plasira, limite na visinu kredita pojedinačnim komitentima, limite na kredite licima zaposlenim u bankama i limite na obim i vrstu bankarskih aktivnosti. Ipak, nadzor nad bankama može da postane efektivan samo onda kada se stvore osnovne predpostavke za njegovo funkcionisanje a to su adekvatno zakonodavstvo, zdravi računovodstveni standardi i siguran i efikasan sistem platnog prometa. Ovlašćenja nadzornog organa moraju da budu utvrđena zakonom kako bi nadzor nad bankama bio efikasan i efektivan. Zakonodavstvo treba takođe da jasno definiše mandat nadzornog organa, da ga oslobodi funkcija koje su vezane za ostvarivanje političkih ciljeva ili nadzora nad ukupnim poslovanjem banaka. Zaključak je da javna kontrola predstavlja sastavni i neophodan deo finansijskog tržišta jer ima za cilj uspostavljanje efikasnog mehanizma alokacije društvenih resursa, obezbeđenja poverenja u stabilnost i sigurnost finasijskog tržišta i finansijskog sistema u celini.