Vasko Popa (sveska+skripta I)-Opte karakteristike:Popa se koristi elementima nadrealistike poetike, ali u novom kljuu. Kod njega ne nalazimo na automatsko pisanje, beleenje toka svesti, iskidanost i eliptinost sintakse. Nema proizvoljnosti ni improvizacija emocije. Jedna od bitnih karakteristika Popinog pesnitva je saetost: to manje rei. Ova saetost objanjava se dubokim otporom prema moguim zloupotrebama jezika i dikcijskoj banalnosti. Iako njegova leksika daje i utisak otvorenosti jer se naporedo koristi arhainim govorom i ulinim argonom, klasinim poetskim obrtima i modernim metaforama- pesnik se nikad ne raspria. Kod njega se javljaju leksiko bogatstvo i sintaksika uzdranost. Pesnik se ne koristi elastinim konstrukcijama savremenog jezika. U sintaksi on se opredeljuje za folklornu ili ulinu. Rasporedom elemenata reenice ili glagolskim oblikom nagovetava se oivljavanje iskonskih verbalnih atmosfera kakve postoje u zagonetkama, kletvama, psovkama...U pojedinim trenucim ova poezija ostavlja utisak antilirinosti: U jednoj pesmi mu svi stihovi poinju sa neu u drugoj sa nemoj, neke su od poetka do kraja proete nastavkom futura ka aliteracijom, neki ponavljaju upitni oblik menjajui njegov sadraj. Popa ovo radi jer hoe da pesma bude predmet ravnopravan prirodnom, mora biti kazana jezikom koji zvui kao pradavni stvaralaki haos jezika.Ljudsko telo ima centralno mesto u pesnikim slikama Vaska Pope. Primitivnom miljenju telo slui kao model po kome se oblikuju prvi pojmovi prostora, vremena i broja; delovi ljudskog tela posluili su kao prve logike kategorije. Pesnik koji se sputa u koren ljudskog senzibiliteta mora da zaroni u svoju bioloku datost i da razaznaje stepene uslovljenosti koje iz nje proizilaze.Izmeu slikovnog i diskurzivnog iskaza Popa je opredeljen za slikovno. Kod njega nema filozofema niti formulisanih misli. Ciklina organizacija Popinih zbirki govori o klasinom modelu celine, meusobne povezanosti. KORA (1953.)Naslov je nastao skraivanjem sintagme zemljina kora. Pesnikovo vienje sveta (zemlje)1953. I izdanje Imali su 5 ciklusa : 1. Daleko u nama 2.Opsednuta vedrina 3. Predeli1956. II izdanje 4. Spisak 5. Uspavana zemlja1959. III izdanje- izostavljen je ciklus Uspavana zemlja1969, IV konano izdanje koje sadri 4 ciklusa: 1. Opsednuta vedrina 2. Predeli 3. Spisak 4. Daleko u namaKora se bavi temom slobode, aktivistiki princip, susret sa svetom onakvim kakav jeste bez iluzija. Negativno postavljanje prema takvom svetu. Znamenje na koricama: APA ZVERI- stilizovana figura zveri iz narodne demonologije kojom je sugerisana ideja o svetu o kome se u zbirci govori.I Opsednuta vedrinaOsnovna tema ciklusa: Oslobaanje od subjektivizma da bi mogao da krene u svet, u susret sa postojanjem.Karakteristike: Raskid sa iluzijama, otrenjenje, pesme kao reakcija na dotadamju sanjivu, dremljivu ideoloku liriku. Drama destrukcije, unitenja lirskog subjekta koji biva razoren u susretu sa spoljnim svetom, koji je u znaku mehanikog, neivog, demonskog (soba kao pas, slika gvozdene jabuke)ODJEKIVANJE Upotreba frazeologizma Uvuem se u svoju kou- fraza izai iz svoje koe pretvara se u ui tj. uvui se u svoju kou. Fraza izai iz svoje koe predstavlja tenju subjekta da napusti sopstvenu munu i teku egzistencijalnu situaciju. Preokretanje te frazeoloke slike naglaava se traginost poloaja subjekta jer on nema gde da iskoi jer je oko njega pusto prazne sobe. Zato on pravi gest ka unutra u elji da sauva svoju sigurnost i svoj identitet, identitet uva konkretno pravljenjem granice izmeu sobe i sebe, a ta granica je koa. Preslikavanje ivotinjskog na prostorno: Prazna soba rei, tavanica skii, uglovi kevu, zidovi laju. Bitno je to to se sve ove radnje vezuju za psa, a ne za neku drugu ivotinju. U srpskoj mitologiji i verovanju pas je demonsko naelo zla, oponiran u vuku kao naelu dobra. Pas je u srpskom jeziku oznaka za ono to nije nae. Tako Popa za svoje poetske slike o psu nalazi osnovu u svakidanjem jeziku, u jezikom pamenju kolektiva, npr. pas se esto pominje u psovkama i kletvama. (Sama etimologija glagola psovati- koren pas, psuje kao pas, laje- pogano govori. Jebo ti pas mater- mitoloka slika o psu koji obljubljuje majku zemlju. To je izopaen in jer je in oplodnje zemlje iskljuivo vezan za gromovnika0vuka, koji je neprijatelj psu. Tako glagol psovati dobija znaenje naopakog ponaanja).Odnos subjekta i praznine: Od bitne odvojenosti dolazi do pretapanja, subjekt gubi svoj identitet i postaje i sam odjek urlika. Gubitkom tela (nema vie kostiju) on gubi i svoje postojanje.ODLAZAKPostupak poznat jo od avangarde (Rastko Petrovi)- opstrojavanje due, unutranjeg sveta subjekta (vodenica u senci rebara, privezan amac na crvenim talasima, nedozrele rei u oblanom grlu- odlazi a sa mesta se pomerio nije).II PredeliPotreba za oslobaanjem je jo uvek prisutna, ali se dramatika stiava, lirski subjekt se povlai i postaje posmatra. Imamo dve vrste predela: 1) konkretni, predmeti iz urbane sredine (pepeljara, sto, iviluk, zid) 2) predeli vizije( uzdah, jauk, zaborav, osmeh). Metafiziki , stravini minijaturni pejzai u ovom ciklusu. Poigravanje sa dimenzijama sveta, perspektiva mravljeg pogleda, to su prizori lieni prisustva ljudskog tela, subjekta, ali se nazire njegovo nekadanje prisustvo. Naslovi pesama dati su u predloko padenim konstrukcijama

NA IVILUKUPoetske slike se izgrauju na pozadini slike koja ustvari oznaava prazninu, tj. odsustvo ljudskog tela: Metonimijska zamena oveka ivilukom. Spoj konkretno ulnog i apstraktnog okovratnici su prerezali vratove obeenih praznina / misli se legu u eirima/ prsti sutona iz rukava...U ZABORAVURavnica iz dalekog mraka je metafora za zaborav i ona je nezadriva. Razliveni dogaaji, rasute rei, ovde onde poneka ruka od dima, poneki cvet od magle, rasedlane senke (nema ljudi da ih jau, zaboravljeni su). Moe i ovako da se tumao: Subjekat izlazi iz sebe. Uputa se u avanturu u spoljnjem svetu u kome otkriva vlastite tragove ili svetu namee vlastitu sliku.

III SpisakLirski subjekt je posmatra. Slike ivih i neivih stvari koje koje metaforiu izvesnu situaciju postojanja. Opevani su predmeti, bilje i ivotinje u ijoj sudbini prepoznajemo sudbinu oveka. Koristi se postupkom realizacije metafore, dobijanje irih opisa, SIMFORA. Simforika slika vezana je za zagonetku, a odgonetka je u naslovu; on nas usmerava ka samoj slici, ka pitanju, a ne ka odgovoru. Imao je smisao za izrazito snaan i ulno konkretan detalj koji je povezan sa apstraktnim pojmovima i imenima. Popa je postigao maksimum opredmeenja poetske vizije.MASLAAKMaslaak se nalazi u prostoru koji ga ugroava- na ivici plonika, na kraju sveta. Metaforizacija detalja koji su izabrani po slinosti. uto oko samoe- proiruje se osnovno znaenje metafore oka, a stihovi na ivici plonika pojaavaju samou. Kameni trbuh je plonik. Prekuvani pljusak je psea mokraa, ali u samoj poetskoj slici je sadrana ironija, posebno u rei pljusak koja konotira znaenje kie koja donosi ivot maslaku, ali to je prokuvani pljusak- razoran. Pogled etaa prenoi u krunici maslaka, spoj konkretnog i nekonkretnog, krunice i pogleda.MAHOVINAMahovina je uti san odsutnosti- san i odsutnost upuuju na to da se mahovina javlja na mestima gde isezava ivot i zamenjuje ga san. Zato su slike koje se kasnije niu u znaku sna, sklapanja ivota, umora (sklopljeni oni kapci zemlje, ugaena lica kua, smirene ruke drvea). Sve se slike saimaju u jedno univerzalno poreenje sa obudovljenim nametajem (spoj ljudskog i predmetnog) koji se prevlai utom navlakom.Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''PATKA'. Izdvojena iz prirodnog ambijenta, u praini, ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Umesto vode, glatke kao ogledalo, u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi ivota. Patka je stvorena da pliva, '' ogledalo da ore '', umesto toga ona se tromo i neveto vue po praini. Tako opisana patka je u isti mah tragina i smena. Obesmiljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako e je stii ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na oveka). Patkino geganje po praini je njen hod po mukama ka neizbenoj smrti.U pesmi ''KONJ'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretae u rei pesme: ''Obino osam nogu ima ''. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku, kasu. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj ivotnoj situaciji kao patka izmeten je iz svog prirodnog stanja. On vue teret nateran ovekovom agresijom: '' Izmedju vilica ovek mu se nastanio ''. Jednom je pokuao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Pobuna raa traumu i otuda se u njegovim pitomim oima tuga nastanila.'' Drum kraja nema '' - situacija je bezizlazna a put je sizifovski.IV Daleko u namaCiklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova, obeleenih samo brojevima. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u deliminoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. Dok je u prethodnim pesmama Popa oivljavao predmete oneobiavajui stvari, bilje i ivotinje, ovde je okupio ljubavne pesme. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagovetaje ratnog okruenja. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. ovaj ciklus je stajao na poetku zbirke i stoga sadri najstarije Popine pesme. I Prvih 13 pesama gde je ljubav proeta setom rata, rat je oznaen metaforom nepozvano strano prisustvoII Himnine pesme ljubavi- ovek koji voli nije ugroenIII Lepota i vrednost- ali na motivu izgubljene i ponovno naene drage.

4. UTE ZELENE RUKAVICE...Umesto listova- rukavice. Metafora i prenoenje dela ljudskog telana deo iz prirode. Drvoredi umesto drvea- metonimija. Obrtanje odnosa subjekta i objekta. Lirski subjekt, on i draga su pasivni, A aktivnost i dinamika su preneti na okolinu. Premetanje odnosa izmeu puta i traga- nije re o putu na kom ne ostaje trag, ve o putu koji ne ostavlja trag.Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14, OIJU TVOJIH DA NIJE. Pesma ima strogu kompoziciju 4 tercine izgraene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''.U prvoj tercini lirski subjekat dragine oi po analogiji ( boja i dubina ) izjednaava sa nebom. Njene oi se nebo u njihovom slepom stanu kontrast.U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameu zidovi njihovog stana.U treoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu ivot ( vrbe ) u njihov stan.U etvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i ivota a izjednaeno je sa njenim rukama.

Nepoin- polje (1956.)Kad se 1953. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom italaku i kritiku javnost, Zoran Mii je zbirku u celini nazvao ''nepoin poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude to biti ne moe''. Godine 1956. ova polusloenica e se nai u naslovu nove Popine zbirke. Kasnije e u kritici ''nepoin polje'' biti redovno navoeno kao oznaka za Popin pesniki svet. Prirodno je zapitati se ta je ''nepoin polje''? Re je o vrsti (h)endijadisa, postojanog spoja od dvojedne rei u istoj funkciji. Pri tome je re polje ''obina'' i moze samostalno da stoji a nepoin '' neobina '' i nema samostalno znaenje. Neto slino nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je dola ''kita i svatovi'' u znaenju ''kieni svatovi''.Dakle, odgonetku ''nepoin polja'' treba traziti u narodnoj knjievnosti. Zanimanje Vaska Pope za nau narodnu knjievnost i tradiciju oigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralatva: ''Od zlata jabuka'', ''Urnebesnik'' i ''Ponono sunce''. Pri tome Popa je svoje pesnike slike oneobiavao gradei ih po ugledu na frazeologizme, paremije ( poslovice ) i zagonetke. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepoin polja.'' Re je o barki, oveku i moru. Dakle, ''nepoin polje'' je more, nemirna puina. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke.Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. Igre (13 pesama), 2. Kost kosti (7 pesama), 3. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. Belutak (7 pesama).Znamenje zbirke: amblem Uroborusa, zmija koja se posuvrauje u samu sebe, lice sa zmijom. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Duan Risti. Zmija koja guta svoj rep formira krug u kome se nalazi otvoreno oko i to ispod horizontalne linije koja deli taj krug na dva dela. Taj simbol ima irok spektar znaenja: sunce, jedinstvo svih stvari, umiranje i raanje, znanje kojue su oveku otkrili aneli... U Popinom znamenju znai zatvaranje pogleda na svet, suavanje horizonta. Oko- razum iju mo nadrealisti osporavaju zatvaranjem oiju.Tema zbirke je dalje razgraivanje opisa teme sveta. U obe zbirke (Kora i Nepoin-polje) sreu se kratak i slobodan stih bez interpunkcije, ponekad kratka reenica proznog karaktera. Obe imaju ciklinu organizaciju- zbirke ciklusa, a postoji povezanost izmeu ciklusa ove dve zbirke. Kosmogonija belutka zaeta je ve u Spisku --Dijaloka alegorija Kost kosti predskazana je u dva stijha pesme Na stolu iz ciklusa Predeli. Igre su najavljene u Opsednutim vedrinama.

I Igre Igra je za Popu sve ono na ta se svodi kosmiko kretanje. Sve je podreeno dogovoru o kretanju u ije paragrafe ovek postepeno pronie, a zbir tih paragrafa Popa je dao u ciklusu Igre. Sve uestvuje u nekoliko tipskih igara: ruke i glave, stolice i klinovi, semenje i vetrovi, zvezde i pustoi. Iako se vid igranja stalno menja- svest o tradiciji omoguava igru. Ona je trajnija u folkloru nego u umetnosti. Rekviziti Popinih igara podseaju nas na detinjstvo, narodne obiaje i predanja. Te igre su poetski ritual rasiavanja jer to omoguuje saznavanje sebe, pribliavanje istini. Cilj igre je ponovno otkrivanje ljudskih vrednosti na novoj skali. itava panorama egzistencijalnih situacija, odnosa, meuzavisnosti, skala tipova dogaanja organizovana je oko metafore igra. Igra je sama sebi smisao i cilj. Svaka igra ima pravila koja se potuju. To je povod za klasifikovanje sprovedeno u Igrama..Postupak DEMETAFORIZACIJE: Igrati se svojom glavom- Popa od toga pravi sliku : baci glavu u vazduh, hvata je ili ne. Upotreba frazeologizma u bukvalnom smislu: okretanje izraza na doslovni smisao koji se opredmeuje, stvara aloginu i sloeniju metaforizaciju.Ovaj ciklus pesama pokazuje izuzetno briljivo izraenu zatvorenu kompoziciju. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre'', pri tome se unutar ciklusa, posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Izmeu igara'' nakon koje sledi jo pet pesama (ako se izuzme poslednja). Sve tri pesme ispisane su kurzivom.Naslovi pesama su vrlo neobini, svi su u genitivu jednine: Igre, Klina, Lovca, Ruokradice i sl. Na ovaj nain sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da sreemo u poeziji.Naslovi pesama nas podseaju na deije bezazlene igre: mure, Jure, Trule kobile i sl. Ali naslovi i sadraj pesama stoje u apsurdnom raskoraku, tako da maemo govoriti o momentu izneverenog oekivanja. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. Delovi ljudskog tela su ono to igra i ime se igra, kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni, otueni od jedinstva.

PRE IGRE Posveena je Zoranu Miiu. Pesnik daje uputstvo za nekakvu jo udniju igru koja e potom uslediti. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog, pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. Za ovu neobinu igru oigledno je neophodno poznavati samog sebe, proceniti sopstvenu snagu, vrednost, uveriti se ''da nema kukaviijih jaja'' u sebi.SEMENAPopa se posluio folklornom tehnikom neprestanih, fanastinih preobraaja (npr Meedovi) u kojima se menjaju mesta i probijaju fiziko prostorne granice. Neko poseje nekog/poseje ga u svojoj glavi ova dva stiha mogla bi se shvatiti kao metafora: neko nekog postavi u svoje misli, da nije treeg stiha Zemlju dobro utaba koji blokira takvu interepretaciju. U ovom grotesknom maniru se pesma do kraja nastavlja.U igri ''Klina'' jedan je klinrtva drugi su kleta i majstori oni koji mue i tlae. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj niiji poloaj nije stalan i siguran jer ako kleta ne izvade klin iz poda, onda majstori kau ne valjaju kleta i ''razvale im vilice''. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vre raspodele i preraspodele uloga, igra se tako veito nastavlja i ponavlja.U pesmi ''Svadbe'' opisana je jo neobinija igra koja se, kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme, retko igra. Igra svadbe je svojevrsno venanje sa svojom svuenom, jednom izgubljenom a posle iskuenja ponovo zaraenom koom. Uvui se ponovo u svoju kou je pesnika slika sa frazeolokom osnovom a znai ponovo pronai sopstveni mir.Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo ta'' (pesma ''Jurke''), sad e zameniti autodestruktivnost: nema trbuha, nema ela, nema ni srca, ni krila nakon ega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' ta da ti priam ''.II Kost kostiDrugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upeatljivu stilsku figuru poliptoton. Kost kosti znai kost ali i sama sutina kosti, neto vie od same kosti.U ovom ciklusu imamo lirski subjekat kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru zapoetu u prvom ciklusu.NA POETKU Dijalog dve kosti koje su se spasle mesa, smatraju da su slobodne, stekle su novu egzistenciju i treba da je osmisle. Ne ele vie da budu deo sistema: Kima munje/ karlina kostoluje/ rebra nebesa, ele potpunu samostalnost, nismo mi niije kosti.POSLE POETKA Kosti su antropomorfizovane i u ovoj pesmi, one ruaju i veeraju svoju sr, pojele su je, odluuju da se odbrane od pasa koji bi moda naili ako im zastanu u grlu. Frazeologizam Kost u grluNA SUNCU kosti se sunaju nage, lude jedna za drugom, ele da se vole, ali se vide na suncu, to ih spreavaPOD ZEMLJOM Nova egzistencija je besmislena Nita iiemo tamo amoNA KRAJU Svako delovanje sopstvenom voljom zavrava se neuspehom. Kosti se prepiru koja je koju progutrala. Sve je ruan san praine. Ne vide vie, ostao je samo sluh, iz kostiju kukurie kukurek, glas koji spaja no i dan, oslobaa ive od demona.III Vrati mi moje krpiceTrei ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno moemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Dok je u ''Kori'', u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj eni ispeva najlepe stihove ljubavi, ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''udo''. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemian ton negoveten imperativom ve u samom naslovu ciklusa, a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. ''Ne povratilo se'' ( 12.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10.pesma ).Lajt motiv celog ciklusa su '' krpice ''. One su neto to lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''istog sna'', ''od svilenog osmeha'', ''od takaste nade''. One su oigledno sama esencija njegovog bia koja je ugroena u ovom otudjenom svetu. Oseanje ugroenosti i otuenosti vie ni ljubav ne moe da anulira jer on njegovom ''udu'' i ''lepotici'' preti, nareuje, kune.UVODNA PESMAPoigravanje sa formom pretnje iz govornog jezika: Padni mi samo na pamet Izai samo preda me, Samo otvori usta... Drugi deo pretnje ostvaruje kombinaciju ulnog i apstraktnog: Misli moje obraz da ti izgrebu, Oi da mi zalaju na tebe... Svakodnevne govorne fraze u pesmama: Dotle je meu nama dolo, Vrati mi kad ti lepo kaem Forma psovke: Seme ti i sok i sjaj/I tamu i taku na kraju mog ivota/ I sve na svetu ; Moe da me uhbvati za pramen zaborava Forma kletve: Crn ti jezik crno podne crna nadaPoema upotrebljava priu o ljubavnicima i govorni klie vezan za nju (kletve, pretnje, psovke). Ovim oblicima se dramatizuju odnosi Meu ljubavnicima. Povien ton da bi se pojaao efekat konflikta na nekim mestima se postie anaforama: Neu, Napolje, a u nastavcima stihova se kombinuje ulno i neopipljivo: Napolje iz mog zazidanog beskraja. Poenta celine sadraja je u stihu Ne ali se udo s udom- odbrana samostalnog integriteta.

IV BelutakPoslednji ciklus zbirke posveen je belutku, ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke, odnosno iz ciklusa ''Spisak''. Ta pesma posveena kompozitoru Duanu Radiu, stoji na poetku ovog ciklusa. Belutak nije obian kamen ve kamen savrenog oblika i bele boje. Budui antropomorfiziran, belutak ima srce, u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku'', u nebeski svod, u beskraj. Kao i Isidori Sekuli i belutku je dosadio ''savreni krug'', tesno mu je u sebi, u roenom telu iz kog hoe da iskoi. Belutak je metafora za oveiji trup pa tako i za samog oveka. To je isti onaj ovek belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoe da iskoi iz svoje koe i onaj koji eli ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. SRCE BELUTKA Opisuje znamenje zbirke, smiju koja sama sebe guta. Nadovezuje se na temu igre. Igrali su se belutkom i on se igrao njima, onda su ga razbili, a iz srca je izala zmija koja je ko jaje vidik progutala. Pobegli su, a kada sus e vratili nigde nieg vie nije bilo, ni zmije ni paadi belutka ni trave, nigde nieg (zmija je sve progutala pa i sebe, ali nije njih)SAN BELUTKA U snu jedna ruka hitne belutak u vazduhm nije se vratio na zemlju ni popeo na nebo ve ostao sam u sebi tvrdoglav, samog sebe slua, meu svetovima svet.LJUBAV BELUTKA Ljubavnu enju izaziva plavooka beskajnost. Ona se javlja kao partner i izvor unitenja. Zagrljaj njen jedini ima oblik njegove elje- mutave i bezdane. Slepo je zaljublen u nju i ona e mu doi glave.PUSTOLOVINA BELUTKA Dosadio mu je savreni krug oko njega, tvrd mu je kamen od kog je sazdan, tesno mu je u roenom telu. On se sakrio od samog sebe u roenu senku.

Sporedno nebo (1968) Znamenje zbirke: Par kotlova povezanih sa sedam mlazeva pare; 4 je simbol zemaljskog,a 3 simbol nebeskog, spoj oba daje 7.Kada se 1968. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Lali je nazvao ''kosmikim glumitem'', najcelovitijom i najcelovitije zamiljenom knjigom pesama u srpskoj knjievnosti.Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. Zev nad zevovima, 2. Znamenja, 3. Razmirica, 4. Podraavanje sunca, 5. Raskol, 6. Lipa na sred srca i 7. Nebeski prsten.Svaki ciklus ima 7 pesama. Osnovna simbolika znaenja broja 7 jeste savreni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji oznaava nebo i broja 4 koji oznaava zemlju. Ako ovome dodamo i amblem zbirke slika gornjeg i donjeg kotla, adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam moe biti jasno zato je Lali ovu zbirku nazvao ''kosmikim glumitem''. ''Sporedno nebo'' je ''kosmiko glumite'' na kome se odvija drama o osnovnim nesporazumima i traginim nedohvatima. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju, ovde peva esenciju.Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. etvrti ciklus, ''Podraavanje sunca'', samo je jezgro speva, dok su ostali ciklusi meusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. 7., 2. 6. i 3. 5.Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. Zvezdoznanac bi bio komentator, rezoner svih zbivanja u zbirci. On je taj koji za sobom ostavlja rei ''lepe nego svet '', ak ni smrti nije polo za rukom ''u miraz da ih odnese''. Ali Zvezdoznancu e se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile blie nego sami ljudi''.''Sporedno nebo'' sadri ukupno 49 pesama kratkog stiha, bez interpukcije sa itavom grupom simbola ija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omoguava prodor do onog to je Jung nazvao kolektivno nesvesno. I Zev nad zevovimaPrvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje poinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan...( broj, greka, trougao, odjek)''. Pesme poinju inicijalnim formulama bajke (bio jednom jedan). Naslovi pesama upuuju na katahretike spojeve koji imaju poreklo u nekim ustaljenim izrazima: Zaboravan broj od zaboravan ovek; Ohola greka od ohola lepotica; Mudar trougao od mudar starac. ''Zev nad zevovima '' je svet predoen kao dosadna besmislica u kome sve to nastaje u znaku je jednog sluaja, nesporazuma ili greke. OHOLA GREKA izmilja prostor i vreme ne bi li dokazala da ustvari ne postoji.MUDAR TROUGAO Mudrost kao ljudskaosobina pripisana je geometrijskom telu. Proces antropomorfizacije stvara nadrealnu sliku. Opisan je jedan obian dan u ivotu tog trougla koji se sastoji u njegovom samoposmatranju i samodivljenju. Trougao se divi svom sreditu, sve to ostavlja ironian prizvuk na raun mudrosti.PRIA U JEDNOJ PRII Poigravanje sa folklornim oblicima za decu. Varijacija koja sa najvie pribliava viziji sveta kao obmane. Lirski subjekt nie paradokse, pria se zavrava pre svog poetka, a poinje posle svog zavretka, njeni junaci su u nju ulazili posle svoje smrti, a izlazili pre svog roenja. Sproveden model inverzije.

II ZnamenjaDrugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budueg konflikta. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo, izazivaju i remete ravnoteu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''), ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje, ''beo bezoblicni zaveljaj'' koga e grom ''razvezati''.III RazmiricaU treem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobinog dijaloga izmeu lirskog subjekta i apsoluta. Svih sedam puta, jer ima sedam pesama, dijalog zapoinje jedna strana ali poslednju re ima druga, hladni i superiorni apsolut. Tako lirski subjekat trai ''izvadi sunce iz usta'', a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kae ''pusti nas da odletimo'', a apsolut odgovara ''odreite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). Oigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnoteu zato se teite speva zbirke pomera u narednom ciklusu.IV Podraavanje sunca''Podraavanje sunca'' Lali odreuje kao spev u spevu, sredinji stub ove poetske tvorevine. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu.PONONO SUNCE Unutranji sjaj pononog sunca (koje moemo shvatiti i kao podzemno sunce alhemiara; sjaj spasenja, ili kao proces individualizacije- po Jungu) kameni se u statinu svoju slavu, zlatnu i neplodnu, dok dok srce koje hoe da izgreje nasred zgarita neba umesto sunca odlazi za aavi zrenik i ne vraa se sa mladim jabukonocem ili bar sa 12 ognjenih grana. Srce mora da ostane na tekom lancu svoje zemaljske vernosti.PRIPREME ZA DOEK je pesma koja se nalazi u centralnom mestu zbirke, ispred i iza su po 24 pesme. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme.V Raskol korespondira sa treim ciklusom ''Razmirica''. Dijalog zapoet u treem ciklusu zavrio se bez reenja, a peti ciklus donosi konaan raskol. Nesaglasnost je produbljena, ovaj put apsolut je naputen jer je oveku ostavio ''bajat kola od pepela'' (''Kola od pepela'').VI Lipa nasred srca korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. Lipa je kosmiko drvo, osovina sveta, slovenska sveta lipa, meutim ta zaviajna osovina duha biva poseena u poslednjoj pesmi ciklusa.Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg, VII ciklusa Nebeski prsten. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utoite i nov zaviaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom ''Zvezdani puz'', ''Zvezde izbeglice'', ''Nebeski prsten''.

Uspravna zemlja (1972.)

Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamenja koja otkriva dublji smisao ljudi, dogaaja i graevina iz srpske prolosti. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora itati kao celina, u suprotnom pesme gube svoje znaenje. Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove.Za amblem zbirke Popa je izabrao ma koji dere oblake.Zbirka ima pet ciklusa: 1. Hodoaa (7 pesama), 2. Savin izvor (8 pesama), 3. Kosovo polje (7 pesama), 4. ele kula (7 pesama) i 5. Povratak u Beograd (7 pesama).I HodoaaHodoastiti, u Popinoj zbirci znai ii na izvor onog to je sveto, u emu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar, Kaleni, Manasija, ia, Sopoani. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i venog trajanja srpskog naroda. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja, nasuprot vekovima, stoji vrsto kao i materijalni oblici koji je simbolino predstavljaju.Lirski subjekat kree na put od Hilandara do Sent Andreje, od najjunije do najsevernije take srpskog prostiranja. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda, Hilandar kao simbol venog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja.Tim putem lirski subjekat mora da se kree da bi dosegao samospoznaju, a smisao puta je u pamenju, borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz seanja ne izbriu''(''Hilandar'').U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodoaa'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. Popin putnik hoda sa ''oevim tapom'', simbolom mudrosti i saznanja, simbolom tradicije i kolektivnog pamenja, sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome to je opredmeeno u graevinama i na freskama. Put na koji je krenuo je ''sveti put'', dakle, put znanja i samospoznaje. Putnik jo uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam jo od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje, ''vuja sazveza'' i pomou njih put e pronai.Pesma ''Kaleni'' na optem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levu, koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevia, Bogdan, sa enom Milicom i bratom Petrom. Kaleni je najraskonije ukraena crkva moravske kole. Freske u Kaleniu odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta, svetlocrvena i uta. Tako je na planu suene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu.Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju.U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anela. Na licu naslikanog anela ''boje sviu'', odnosno pomaljaju se, izgrevaju iz tame zdanja i vekova. Boje su ''na ivici zaborava'' ime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono stranije, duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i ponitava na unutranji, stvarni identitet.''Tue senke'' su nagovetaj mraka koji rui svetlost. One su simboli nedaa i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju mau da se vrati u korice.''Boje zru'' je drugi stepen gradacije, to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu.Pesnik apostrofira ''inat lepi'', taj inat je esencija ovog naroda, ono to ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anela na lik hodoasnika.''Boje gore'' je trei zavrni stupanj gradacije. Boje kao simbol batine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti,''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarevi. To je jedna od najmonumentalnijih graevina nastalih posle kosovskog poraza. U njoj je Konstantin Filozof osnovao uvenu resavsku kolu pa tako Manasija postaje kulturno sredite Srba toga vremena. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i maevima koji nas podseaju da je Manasija bila i manastir utvrenje. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i azurne boje. Pesma ima prstenastu kompoziciju, poinje i zavrava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv plava i zlatna boja. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglaenom simbolikom konotacijom. Zlatna boja je znak duhovnog podviznitva oveka kojim se on pribliava bogu,dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila.Pesnik apostrofira zografa, srednjovekovnog umetnika, ikonopisca i freskopisca. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez etkicom. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove due pred tragedijom koja se nadvija. Vesnici nesree olieni su u apokaliptinoj ''konjici noi'' i muslimanskom ratnom pokliu ''alah je svemoan''. Lirski subjekat, hodoasnik, koji se u ''Kaleniu'' duhovno identifikovao sa lepotom anela, ovde se prenosi u trenutak i in stvaranja nepoznatog zografa. Kao da on gleda zografa, da osea njegovu bliskost, da ivi njegovu dramu stvaranja. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnou i stvaranjem eli da preduhitri vreme, sudbinu i ivot.U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobraavaju u zvezdu, u beskraj u oku. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovi? Dok je Vuk Isakovi tu ideju zvezde izjednaio sa utopijskom vizijom Rusije, Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileevskoj fresci.II Savin izvorDrugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upuuje jo dublje u nau tradiciju i istoriju, na sam izvor naeg duhovnog postojanja.U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. Svetom Savi oko glave lete pele, simboli mudrosti i svetosti ivota. One grade ''ivi zlatokrug'', oreol svetosti koji je Sava zasluio za ivota. Munje i gromovi su u njegovoj rioj bradi ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrianski i paganski stari Sloveni bili su riobradi a vrhovno slovensko pagansko boanstvo bio je Perun bog gromovnik, njegov hrianski pandan bio bi Sveti Ilija. Svetom Savi na ramenu je petao u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno bie, prijatelj ljudi i neprijatelj demona. Sveti Sava koraa u pratnji svojih vukova celim ciklusom dominira motiv vuka, vrhovnog paganskog boanstva, vuk je predvodnik opora.Drugi ciklus ima krunu kompoziciju, poinje pesmom ''Savin izvor'', a zavrava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. U pesmi ''Savin izbor'' svetac tapom, simbolom mudrosti, otvara oko u kamenu izvor koji lei od smrtobolje i ivotobolje. To je izvor znanja. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje tree oko simbol duhovnog znanja i pronicanja. On vidi svoj ''poharani ivot'' i tako anticipira Sinan-paino svetogre. Ali on vidi i svoju ''sreno oploenu zemlju'' zemlju oploenu njegovom misijom, verom i znanjem, onim na emu poiva i to jeste srpski nacionalni identitet.III Kosovo poljeTrei ciklus ''Kosovo polje'' posveen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi.U pesmi ''Kosovo polje'' Popa odreuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila'', a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i ije su due na nebu ali i pod nebom, ovaploene u kosovskom bouru. Ti ratnici su ''penica selica'' koju kosi mlad mesec. Simbolika mladog meseca je jasna, dok je ''penica selica'' slika simbol izveden iz postojeih pesnikih slika i simbola. Naime, Popa toponim Kosovo ispravno tumai kao polje koje pripada ptici kosu. Kos je ptica selica.Znamo da Njego kao simbol ratnika uzima ''mlado ito'', a sinonim za mlado ito je ''penica belica''. Dakle, Popa je ukrtanjem ''penice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''penica selica''. Ponjeveno ito slae se u krstine. Krstine su u obliku krsta ime su opet apostrofirane hrianske rtve. Dva ukrtena suneva zraka slau ito u krstine, oni su simboli Svetog Duha koji se,budui apstraktan uvek oznaava geometrijskim oblicima.Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hriansku i nau narodnu usmenu tradiciju.Venconosac je crkvenoslovenska re i znai onaj koji je okrunjen, krunisan, ovenan. Otuda venconosac na Kosovu polju moe biti samo knez Lazar, jedini naslednik Nemanjia. Lazar dri na dlanu svoju odseenu glavu.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja.Meutim,narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odseena glava,a on je dri na dlanu ba kao to na naim freskama ktitori dre svoje zadubine.Lazareva glava je ''suneva namesnica'', Hristova namesnica na zemlji crkva.Ona je ''svetlozarna'' u sveoptem mraku.Dakle,Lazareva glava je njegova zadubina i ona osvetljava beznae nastalo posle poraza.U sledeoj tercini Lazar je prikazan na oblaku,bos,u poderanoj koulji, opasan repom ubijenog zmaja.Dakle,sada je Lazar predstavljen kao Sveti ore.Postoji jo jedna pesnika slika u kojo prepoznajemo ukrtanje dva dijahrona kanala subota,sveta majka u naoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan poetka prolea,a u subotu je po Jovanovom jevanelju Isus vaskrsnuo Lazara,Martinog i Marijinog brata.IV ele-kulaetvrti ciklus ''ele kula'' vraa nas u neto bliu prolost,u vreme I srpskog ustanka. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja.U seanju pokolenja ta nesrea ostae sauvana u spomeniku najstranijem od svih ,u ele kuli.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica smrt uplaila.Iz crnih i praznih onih duplji zjapi ''crna vidovitost''.Izmeu krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka,a lobanje igraju groteskno kolo smrti.U pesmi ''Crni ore'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu.ore se obraa Srbima i kae da je njegova glava ve mrtva,s koca ga gleda,nema ni njega a ni njih.Moraju udariti po dui rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.On ih sokoli nazivajui ih kurjacima i pita ih: ''Moe te li ?'',''Hoete li?''.V Povratak u BeogradPoslednji,peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.Hodoasnik se vratio s puta u grad kome pripada ne zna sputa li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje'',kamenje znanja podeli na trgu.U pesmi ''Vraar polje'' Popa se vraa temi iz ciklusa ''Savin izvor''. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.Starac nosi oko vrata mladune vuka i svira u lipov list.Lirski subjekat, hodoasnik,napojen znanjem sa duhovnih istonika postaje dostojni naslednik stareve svirke i sam svira u lipov list.

5