OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJAPOJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINAMINERALNE SIROVINE SU OSNOV ZA PROIZVODNJU VELIKOG BROJA RAZLIČITIHPROIZVODA, PA JE STOGA RUDARSTVO VRLO VAŽNA PRIVREDNA GRANA SVAKE ZEMLJE.MINERALNE SIROVINE SU MATERIJE KOJE SE DOBIJAJU SA POVRŠINE ILI IZUNUTRAŠNJOSTI ZEMLJINE KORE (U PROSEKU DEBLJINA ZEMLJINE KORE JE OKO 35 km), AOD POVRŠINE ZEMLJE DO UŽaRENOG JEZGRA U PROSEKU IMA OKO 6400 KM.MESTA GDE SE NALAZE MINERALNE SIROVINE NAZIVAJU SE LEŽIŠTA.CELOKUPNA DELATNOST EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA SE MOŽE PODELITI UTRI FAZE:- ISTRAŽIVANJE- EKSPLOATACIJA I- OPLEMENJAVANJEPREMA INTeRNACIONALNOJ KLASIFIKACIJI DELATNOSTI VEZANE ZA MINERALNESIROVINE OBUHVATAJU:- PROIZVODNJU I PRERADU UGLJA- PROIZVODNJU SIROVE NAFTE I PRIRODNOG GASA- PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE METALNIH SIROVINA- PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE NEMETALNIH PROIZVODAMINERALNE MASEOSNOVNI SASTOJCI ZEMLJINE KORE SU MINERALI. PO SVOM SASTAVU TO SU RAZLIČITAJEDINJENJA (OKSIDI, SULFIDI, KARBONATI SILIKATI I DR).U PRIRODI SE NALAZE U OBLIKU AGREGA, JEDNOG ILI VIŠE MINERALA KOJI SE NAZIVAJUSTENAMA ČIJA STAROST JE RAZLIČITA.STENE SE PREMA NASTANKU DELE NA 3 OSNOVNE VRSTE:-MAGMATSKE (ERUPTIVNE) KOJE SU NASTALE HLAĐENJEM ISTOPLJENE MASE IZUNUTRAŠNJOSTI ZEMLJE-SEDIMENTNE (TALOŽNE) KOJE SU NASTALE NANOŠENJEM VETRA I VODE I TALOŽENJEM-METAMORFNE KOJE SU NASTALE PREOBRAŽAVANJEM MAGMATSKIH I SEDIMENTNIHSTENA.3RUDERUDOM SE NAZIVA MINERALNA MASA IZ KOJE SE NA DATOM NIVOU RAZVOJATEHNOLOGIJE UZ EKONOMSKI PRIHVATLJIVE USLOVE MOŽE DOBITI JEDAN ILI VIŠEPROIZVODA (NA PRIMER IZ RUDE BAKRA DOBIJA SE PORED BAKRA I ZLATO SREBRO...RUDNO LEŽIŠTEMESTO U KOME SE NALAZI ODREĐENA MINERALNA NAZIVA SE RUDNO LEŽIŠTE KOJAMOGU BITI U OBLIKU: SLOJEVA, GNEZDA, SOČIVA ILI DRUGIH NEPRAVILNIH OBLIKA.MATERIJAL KOJI SE OTKOPA IZ RUDNOG LEŽIŠTA NAZIVA SE ISKOP A ISTI SAČINJAVAJU:- KORISNI SASTOJCI-RUDA- NEKORISNI SASTOJCI-JALOVINA- ŠTETNI SASTOJCIPREMA KOLIČINI KORISNIH SASTOJAKA RUDE SE DELE NA:- BOGATE- SREDNJE BOGATE- SIROMAŠNEMADA OVI KRITERIJUMI NISU ISTI ZA SVE VRSTE MINERALNIH SIROVINA. NA PRIMERRUDA KOJA IMA ISPOD 30% GVOŽĐA SMATRA SE SIROMAŠNOM DOK RUDA BAKRA SA 2% JE BOGATA.RASPROSTRANJENOST HEMISKIH ELEMENATA U ZEMLJINOJ KORI (SEM UGLJA, NAFTE IGASA):1-KISEONIK 46,6 %2-SILICIJUM 27,7 % OVA TRI ELEMENTA ČINE 80%SVIH ELEMENATA3-ALUMINIJUM 8,1 %-GVOŽĐE 5,0 %-KALCIJUM 3,6 %

.

.

.19- ZLATO 0,000 0001%REZERVE MINERALNIH SIROVINA SE ODREĐUJU:- PREMA KOLIČINI I- MESTU GDE SE MIN. SIROVINA NALAZI.POSTOJI MEĐUNARODNA PODELA MINERALNIH SIROVINA I PREMA STEPENUISTRAŽENOSTI LEŽIŠTA.OSNOVNA MERILA ZA BILASNOST REZERVI SU.- KOLIČINA MIN SIROVINA- TEHNO-EKONOMSKI USLOVI EKSPLOATACIJE- TRANSPORT- CENA.4TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ MINERALNIH SIROVINAMINERALNE SIROVINE SU OSNOVNA BAZA ZA RAZVOJ VELIKOG BROJA INDUSTRIJSKIHGRANA:- ENERGETIKE- CRNE I OBOJENE METALURGIJE- INDUSTRIJE NEMETALA- GRAĐEVINARSTVO- HEMIJSKA INDUSTRIJAPODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA OSNOVNOJ TEHNOLOŠKOJ I EKONOMSKOJNAMENI:- ENERGETSKE MINERALNE SIROVINE NAFTA,UGALJ PRIRODNI GAS, URANIJUM .- RUDE ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I SA NIM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA (NIKL TITAN,MANGAN...)- RUDE ZA DOBIJANJE OBOJENIH METALA: AL,CU,ZN, MG.- MINERALNE SIROVINE ZA INDUSTRIJU NEMETALA I GRAĐEVINSKIH MATERIJALA:GLINA, PESAK, GIPS, AZBEST, GRAĐEVINSKI KAMENMINERALNE SIROVINE ZA HEMISKU INDUSTRIJU: SUMPOR PIRIT SO((KAMENA ILIKUHINJSKA) I....PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA TVRDOĆI:- PRAŠKASTE (PESAK, ZEMLAJ)- MEKE (GLINA)- LOMLJIVE ILI KRTE (KAMENI UGALJ, MERMER I SL )- TVRDE (GRANIT, PEŠČAR)- VRLO TVRDE (KVARCITI)OSNOVI RUDARSKE TEHNOLOGIJERUDARSTVO JE SPECIFIČNA PRIVREDNA GRANA NA KOJU PORED VELIČINE LEŽIŠTA IKVALITETA RUDE NA TROŠKOVE EKSPLAOATACIJE UTIČU I DRUGI FAKTORI RUDARSKOTEHNOLOŠKEI EKONOMSKE PRIRODE.RUDARSKO TEHNOLOŠKI FAKTORI.- KONFIGURACIJA TERENA- DUBINA I UGAO ZALEGANJA RUDNIH TELA- HIDROGEOLOŠKE PRILIKE- KVALITET SIROVINE- TROŠKOVI EKSPLOATACIJA5OPŠTE EKONOMSKI FAKTORI- OBIM INVESTICIJA- TRANSPORT- ENERGETSKE PRILIKE- VODO SNABDEVANJE

- RADNA SNAGA-NASELJENOST- KVALIF. STRUKTURA RADNE SNAGE ITDFAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU1. ISTRAŽNI RADOVI2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA3. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ RUDE5. OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA1. ISTRAŽNI RADOVI PODRAZUMEVAJU SAGLEDAVANJE NIZA FAKTORA KOJI SEANALIZIRAJU: KONFIGURACIJA TERENA, GEOLOŠKA STAROST, POVRŠINSKI ZNACI,NAPUŠTENI RUDNICI....ISTRAŽIVANJE LEŽIŠTAU ISTRAŽIVANJU LEŽIŠTA SE PRIMENJUJU DVA TIPA : GEOFIZIČKE METODE:- GRAVITACIONA METODA- GUSTINA STENA- GEOMAGNETSKA METODA MERENJE MAGNETIČNOSTI TERENA- SEIZMIČKE ELASTIČNE, OSOBINE STENA NJENA HOMOGENOST- GEOELEKTRIČNE METODE- RADIOAKTIVNE METODE METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA-PRODIRANJE DO LEŽIŠTA I UZIMANJE UZORAKA RADI ANALIZE2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA-POVRŠINSKI-PODZEMNI-JAMSKI KOP-BUŠENJE3.EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINAEKSPLOATACIJA SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA:- RUČNO- RUČNO MEHANIZOVANO- AUTOMATIZOVANOBAGERI SA KONTINUALNIM RADOM ROTACIONI, VEDRIČARIBAGERI SA DISKONTINUALNIM RADOM –KAŠIKARI,UTOVARIVAČI.POVRŠINSKI OTKOP SE MOŽE VRŠITI:- FRONTALNO- STEPENASTO- KOMORNO- PODETAŽNO OTKOPAVANJE6POVRŠINSKA EKSPLOTACIJA IMA ZNATNE EKONOMSKE PREDNOSTI NAD JAMSKIMKOPOM JER SE MOGU UPOTREBITI MAŠINE VELIKIH GABARITA I SNAGA, KAO ŠTO JE TO URUDNICIMA : MAJDANPEK, KOLUBARA, KOSOVO GDE SE UPOTREBLJAVAJU:- MOĆNE MAŠINE- IZVRŠENA JE POTPUNA MEHANIZACIJA PROCESA- UŠTEDA RADNE SNAGE- BOLJI USLOVI RAD ITD.NEGATIVNE STRANE POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE SU:- VELIKA INVESTICIONA ULAGANJA,- NIJE POGODNA ZA ISKOP NA VEĆIM DUBINAMA- SKIDANJE VELIKE KOLIČINE POKROVINE- EKOLOŠKI PROBLEMI ODLAGANJA I VRAĆANJA POKROVINE4. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ MINERALNIH SIROVINAU PODZEMNOM ILI NADZEMNOM RUDNIKU JEDNA OD ZNAČAJNIH STAVKI UEKONOMSKOM SMISLU JE NAČIN TRANSPORTA MINERALNIH SIROVINA BILO DA SE RADIO POVRŠINSKOJ ILI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI.-TRANSPORT U JAMI-TRANSPORT IZ JAME-TRANSPOTRT NA POVRŠINI (CEVOVODIMA, TRAKAMA..)

5.OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINAMOŽEMO REĆI DA SU SIROVINE KOJE IMAJU VRLO VISOK POSTOTAK KORISNIHSASTOJAKA:-UGALJ-NAFTA-PRIRODNI GAS-RUDA GVOŽĐAA ONE KOJE TO NEMAJU IZMEĐU OSTALIH SU:-RUDA BAKRA-RUDA ALUMINIJUMA ITD.ZA OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA KORISTE SE RAZLIČITE METODE:- SEJANJE I REŠETANJE- GRAVITACIONO (MOKRO) OBOGAĆIVANJE- ELEKTROMAGNETNI POSTUPAK- FLOTACIJA SE SASTOJI U TOME DA SAMLEVENI SULFIDI U VIDU PRAHA SE UNESU UVODU KROZ KOJU SE PROPUŠTA VAZDUH KOJI STVARA MEHURIĆE ZA KOJE SE LEPEHIDROFOBNE ČESTICE I TAKO ZAJEDNO SA VAZDUHOM ISPLIVAVAJU NA POVRŠINU DOKNAKVAŠENE ČESTICE JALOVINE PADAJU NA DNO.7ENERGIJAINDUSTRJISKA PROIZVODNJA ZAHTEVA SVE VEĆE KOLIČINE ENERGIJE PA SE STOGASVAKA ZEMLJA TRUDI DA JE OBEZBEDI U DOVOLJNIM KOLIČINAMA I PO MOGUĆNOSTI IZSOPSTVENIH IZVORA.ENERGIJU KORISTIMO PRVENSTVENO ZA POGON MAŠINA, TRANSPORTNIH SREDSTAVAALI I DRUGIH UREĐAJA. PREMA STATISTIČKIM PODACIMA NAJVEĆI POTROŠAČ ENERGIJESU:-INDUSTRIJA 40-50%,- ŠIROKA POTROŠNJA 30-40%- TRANSPORT 20%.NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE UTIČU:- STRUKTURA INDUSTRISKIH GRANA,- BROJ POLJOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA,- STEPEN RAZVIJENOSTI SAOBRAĆAJA,- BROJ STANOVNIKAZBOG STALNE POTREBE DA SE UVEĆAVAJU KOLIČINE PROIZVEDENE ENERGIJE SVEZEMLJE SVETA POSEBAN AKCENAT STAVLJAJU NA ŠTEDNJU ISTE U SVIM OBLASTIMA.OBLICI ENERGIJENAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE SU:- MEHANIČKA- HEMIJSKA- TOPLOTNA- NUKLEARNA- ELEKTRIČNAMEHANIČKA ENERGIJAa. KINETIČKA ENERGIJA JE ONA KOJOM TELO RASPOLAŽE PRILIKOM KRETANJAb. POTENCIJALNA ENERGIJA JE ONA KOJU TELO POSEDUJE USLED SVOG UZDIGNUTOGPOLOŽAJA.HEMISKA ENERGIJATO SU OBIČNO PROCESI SAGOREVANJA PRI ČEMU SE IZ HEMIJSKE DOBIJA TOPLOTNA,ELEKTRIČNA, SVETLOSNA, MEHANIČKA ENERGIJA.TOPLOTNA ENERGIJAPRILIKOM TRANSFORMACIJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU A ZATIM UELEKTRIČNU KOD TERMOELEKTRANA KOEFICIJENT KORISNOG ISKORIŠĆENJA JE ISPOD50% ŠTO ZNAČI DA SU GUBICI VELIKI.NUKLEARNA ENERGIJAOVA VRSTA ENERGIJE DANAS IMA NAJŠIRU PRIMENU.

ONA SE DOBIJA RASPADANJEM JEZGRA ATOMA TJ LANČANOM REAKCIJOM- FISIJOM UNUKLEARNIM REAKTORIMA.PORED FISIJE POSTOJI I FUZIJA NEKIH ATOMA KOJOM PRILIKOM SE OSLOBAĐA VELIKAKOLIČINA ENERGIJE SEM KOD STVARANJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJESTANOVNIŠTVA OVA ENERGIJA NIJE PRONAŠLA PRIMENU U DOBROTVORNE SVRHE.8ELEKTRIČNA ENERGIJAJE NAJRASPROSTRANJENIJI VID ENERGIJE. ONA SE DOBIJA PRELASKOM IZ DRUGIHOBLIKA ENERGIJE:- TOPLOTNE,- MEHANIČKE ,- HEMISKE- NUKLEARNE.ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE OBLIKE ENERGIJE:- SVETLOSNU- TOPLOTNU- MEHANIČKU- HEMIJSKU.IZVORI ENERGIJEPREMA SPOSOBNOSTI OBNAVLJANJA IZVORI ENERGIJE SE DELE NA :- OBNOVLJIVE:VODENI TOKOVI, DRVO I DRUGI BILJNI MATERIJALI, ENERGIJA SUNCA,VETRA, GEOTERMALNA, PLIMA I OSEKA BIO GAS,ENERGIJA OKEANA I MORA.- NEOBNOVLJIVE: UGALJ, NAFTA, PRIRODNI GAS, ATOMSKA ENERGIJA, BITUMINIZIRANIŠKRILJCI I PESAK.GORIVAPREMA POREKLU GORIVA SE DELE NA :- PRIRODNA:UGALJ I DRVO BILJNI OTPAD, NAFTA PRIRODNI GAS- VEŠTAČKA (KOKS, BENZIN, DIZEL GIORIVO, PETROLEJ, MAZUT, ALKOHOL VODONIK,GENERATORSKI GASPREMA AGREGATNOM STANJU:- ČVRSTA- TEČNA I- GASOVITAUGALJUGALJ JE SEDIMENTNA STENA KOJA SE PRETEŽNO SASTOJI OD OSTATAKA ODNOSNOPRODUKATA RASPADA BILJAKA, A NASTAO JE OD TRESETIŠTA IZ DALEKE PROŠLOSTI(PRE NEKOLIKO STOTINA MILIONA GODINA). PROCES POUGLJAVANJA BILJAKA SEOSTVARUJE POSTEPENIM POVEĆANJEM RELATIVNOG SADRŽAJA UGLJENIKA (C) UZISTOVREMENO SMANJENJE RELATIVNOG SADRŽAJA KISEONIKA, AZOTA, I VODONIKA.POSTOJI NIZ SUKSECIVNOG PRETVARANJA BILJNIH OSTATATAKA U UGALJ, I TO SE PRVODRVO TOKOM VREMENA PRETVARA U:- TRESET ZATIM- LIGNIT,- MRKI I NA KRAJU- KAMENI UGALJ.REZERVE UGLJASVETSKE REZERVE KAMENOG I MRKOG UGLJA IZNOSE OKO 510 MILIJARDITONA.NAJVEĆE REZERVE UGLJA SE NALAZE U:SAD,RUSIJI,KAZAHSTANU,AUSTRALIJI,9KINI IINDIJI.U OVIM ZEMLJAMA SE NALAZI OKO 73% SVIH SVETSKIH REZERVI UGLJA. U OVIM

ZEMLJAMA UZ DODATAK NEMAČKE SE NALAZI OKO 80% SVETSKIH REZERVI LIGNITA.U ENERGETSKOM SMISLU JEDNA TONA NAFTE U ENERGETSKOM POGLEDUEKVIVALENTNA JE OKO 1,5 TONI KAMENOG I MRKOG UGLJA ILI OKO 3 TONE LIGNITA.KOD NAS 92% REZERVI UGLJA ČINI NISKOKALORIČNI UGALJ–LIGNIT. ZBOG VELIKEKOLIČINE VLAGE I PEPELA TJ. MALE KALORIČNE-TOPLOTNE VREDNOSTI OVAJ UGALJKOD NAS SE UGLAVNOM KORISTI U TERMOELEKTRANAMA ZA PROIZVODNJU EL.ENERGIJE.U NAŠOJ ZEMLJI POSTOJE 3 VELIKA BASENA LIGNITA I TO: KOSOVSKO-METOHIJSKI SAPROCENJENIM REZERVAMA UGLJA OD 13 MILIJARDI TONA, KOLUBARSKI SA 2, IKOSTOLAČKI OKO 1 MILIJARDE TONA.OVE REZERVE UGLJA PRESTAVLJAJU 12% SVIHREZERVI LIGNITA U EVROPI.KVALITET UGLJAPRI ISPITIVANJU KVALITETA UGLJA MERE SE SLEDEĆE KARAKTERISTIKE:- ISPARLJIVE MATERIJE- KOLIČINA VEZANOG UGLJENIKA- PEPEO I- VLAGAPOSTOJE GORNJA I DONJA TOPLOTNA MOĆ UGLJA.GORNJA TOPLOTNA MOĆ JE KOLIČINA TOPLOTE KOJA SE OSLOBODI PRI POTPUNOMSAGOREVANJU (TRANSFORMACIJI HEMIJSKE U TOPLOTNU ENERGIJU) 1KG UGLJA, AKO SENAKON SAGOREVANJA PRODUKTI SAGOREVANJA (GASOVI I PEPEO) OHLADE DOTEMPERATURE OD OKO 20STEPENI CELZIJUSOVIH KOJU JE GORIVO IMALO PRE PROCESASAGOREVANJA PRI ČEMU SE SVA VODENA PARA KONDEZOVALA. VODENA PARA UPRODUKTIMA SAGOREVANJA NASTALA JE SAGOREVANJEM VODONIKA IZ GORIVA I ODVLAGE KOJA SE NALAZI U UGLJU.ZNAJUĆI GORNJU TOPLOTNU MOĆ (Hg) LAKO JE RAČUNSKI ODREDITI DONJU TOPLOTNUMOĆ (Hd):Hd=Hg-2,5(9h+w)GDE SUh UDEO VODONIKA,w UDEO VLAGE U GORIVU.KAMENI UGALJ IMA NIZAK PROCENAT VLAGE (3-5%) MRKI DO 40% A LIGNIT DO 60%.RAZLIKUJEMO GRUBU I HIDROSKOPNU VLAGU. GRUBA VLAGA DOLAZI U UGALJ IZOKOLINE PRI VAĐENJU IZ RUDNIKA, TRANSPORTU I SKLADIŠTENJU. MOŽE SE SMANJITISUŠENJEM UGLJA NA TEMPERATURI DO 100 STEPENI CELZIJUSA. HIDROSKOPNA VLAGASE NALAZI U PORAMA UGLJA I NAZIVA SE UNUTRAŠNJA VLAGA.SADRŽAJ PEPELA DEFINIŠE SE KAO KOLIČINA NESAGORIVIH SASTOJAKA PO 1Kg UGLJA. UKAMENOM UGLJU MOŽE IZNOSITI 5-15 % DOK U MRKOM UGLJU I LIGNITU MOŽE IZNOSITII DO 60%.SADRRŽAJ SUMPORA U UGLJU KOJEG U NEPOVOLJNOM SLUČAJU MOŽE BITI 9 % U PRVOMREDU SE NEGETIVNO ODRAŽAVA NA OKOLINU JER SE SAGOREVANJEM UGLJAPOVEĆAVA KONCENTRACIJA SUMPOR-DIOKSIDA U VAZDUHU. TAJ EFEKAT SE DONEKLESMANJUJE KONSTRUISANJEM VIŠIH DIMNJAKA.10PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJAUGALJ SE DO SKORA KORISTIO SAMO ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE, MEHANIČKE IELEKTRIČNE ENERGIJE.RADI POVEĆANJA TOPLOTNE MOĆI VRŠI SE NJEGOVO OPLEMENJAVANJE :- PRIPREMA I SUŠENJE- MEHANIČKA PRERADA- HEMIJSKA PRERADAPRIPREMA I SUŠENJE UGLJAIZ UGLJA SE SEPARACIJOM-ISPIRANJEM UKLANJA JALOVINA I DRUGI ŠTETNI SASTOJCI.ZATIM SE VRŠI PROSEJAVANJE UGLJA I SORTIRANJE PO VELIČINI (MADA KOD UGLJA KOJISE KORISTI U TERMOELEKTRANAMA TO NIJE POTREBNO JER SE VRŠI MLEVENJE UGLJA).NA PRIMER U TERMOELEKTRANI KOLUBARA UGALJ KOJI NIJE BIO OČIŠĆEN NAKON

SAGOREVANJA OSTAVIO JE 12 % PEPELA, A POSLE ČIŠĆENJA I SAGOREVANJA SADRŽAJPEPELA JE IZNOSIO 7,5%.DA BI SE POVEĆALA TOPLOTNA MOĆ UGLJA I SMANJILI TRANSPORTNI TROŠKOVI VRŠI SESUŠENJE UGLJA. NA PRIMER LIGNIT SADRŽI 30-60% VLAGE A SUŠENJEM SE SMANJUJE NA20%.KOD TERMO ELEKTRANA NAKON OSTRANJIVANJA MEHANIČKE NEČISTOĆE UGALJ SESUŠI TOPLIM VAZDUHOM I NAKON TOGA MELJE U PRAH DO 0.1mm. PRAH SE ODVODI DOGORIONIKA KOJI GA UZ POMOĆ KOMPRIMOVANOG VAZDUHA RASPRŠUJE U LOŽIŠTUPARNOG KOTLA GDE SE NA OVAJ NAČIN VRŠI TRENUTNO SAGOREVANJE ČESTICAUGLJA. NA OVAJ NAČIN SE SKRAĆUJE VREME SAGOREVANJA I POVEĆAVA KOLIČINAOSLOBOĐENA TOPLOTNE ENERGIJE.BRIKETIRANJE UGLJANAKON ŠTO SE UGALJ SAMELJE POD VISOKIM PRITISKOM U PRESAMA SE PRETVARA UOBLIKU: ORAHA, KOCKE A U NEKIM SLUČAJEVIMA PRAHU UGLJA SE DODAJE VEZIVNAMASA KAO ŠTO JE BITUMEN, NAFTA ČIME SE POSTIŽE I VEĆA KALORIČNA MOĆ.SAMLEVENOM UGLJU SE MOGU DODATI I NEKI DRUGI NEUTRALANI SASTOJCI KOJIDOBRO VEZUJE PRAH UGLJA (GLINA ILI CEMENT). NA OVAJ NAČIN SE POSTIŽERAVNOMERNIJEO SAGOREVANJE, LAKŠI TRANSPORT I SKLADIŠTENJE, KAO I POVEĆANJETOPLOTNE MOĆI.HEMISKA PRERADA UGLJAHEMIJSKOM PRERADOM UGLJA MOGU SE DOBITI: ČVRSTI, TEČNI I GASOVITI PRODUKTI.NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI:- DUBOKO SUŠENJE UGLJA- KOKSOVANJE- RASPLINJAVANJE UGLJA –GENERATORSKI GAS, VAZDUŠNI GAS, VODENI GAS,PODZEMNA GASIFIKACIJA.DUBOKO SUŠENJE (DESTILACIJA) UGLJAOVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE RADI OPLEMENJAVANJA LIGNITA. UGALJ SE UBACI UAUTOKLAVOVE I SUŠI PREGREJANOM VODENOM PAROM A ZATIM SE IZRAĐENA VODENAPARA VAKUMOM IZVLAČI I SA NJOM SE IZ UGLJA OSTRANJUJE I VODA.(OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE U PRERADI LIGNITA U KOLUBARI).KOKSOVANJE UGLJAOVO JE TERMIČKI PROCES TRETIRANJA UGLJA U ZATVORENIM KOMORAMA BEZPRISUSTVA VAZDUHA. TO JE USTVARI SUVA DESTILACIJA UGLJA. UGLAVNOM SEPRIMENJUJE KAD SU U PITANJU VISOKOKALORIČNI UGALJ-KAMENI.TOKOM ZAGREVANJA UGLJA NA ODREĐENIM TEMPERATURAMA IZ NJEGA ISPARAVAJUODREĐENI UGLJOVODONICI DA BI NA KRAJU POSTUPKA KAO PRODUKT KOKSOVANJAUGLJA DOBILI KOKS.11NAVEŠĆEMO FAZE DOBIJANJA KOKSA:- NA TEMPERATURI OD 100-120 STEPENI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA (ISPARAVA VLAGA)- OD 300-350 STEPENI IZ UGLJA SE IZDVAJAJU GORIVI GAS KOJI NAZIVAMO-KOKSNI GA.- OD 500-550 STEPENI UGALJ SE PRETVARA U KAŠASTU MASU, A PRI TOM SE JAVLJAJUODREĐENI GASOVINA TEMPERATURI OD 600 STEPENI DOBIJAMO KATRAN I POLU KOKS- NAKON 900 STEPENI KAŠASTA MASA PONOVO POČINJE DA OČVRŠĆAVA I TIMENASTAJE KOKS.ZBOG SVOJE VISOKE KALORIČNE MOĆI KOKS SE UGLAVNOM KORISTI UMETALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI KAO GORIVO KOJE RAZVIJA VISOKUTEMPERATURU ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I ČELIKA.KAKO SMO VIDELI DESTILACIJOM KAMENOG UGLJA PORED KOKSA NASTAJU I NEKIDRUGI PROIZVODI U TEČNOM ILI GASOVITOM STANJU KOJI SE KORISTE U INDUSTRIJI.NUS PROIZVODI KOKSOVANJA SU:- KATRAN- BENZOL- TOULOL

- NAFTALIN- FENOL- AMONIJAČNA VODA- SIROV BENZOLGASOVITI NUS PROIZVOD KOKSOVANJA JE:-KOKSNI GAS.GENERATORSKI GASTO JE HEMIJSKI PROCES GDE U POSEBNO ZATVORENE SUDOVE STAVIMO DRVO ILIUGLALJ PA GA POTPALIMO I PRIHVATANJEM TOG GASA DOBIĆEMO GAS ČIJA JETOPLOTNA MOĆ VEĆA ALI JE I TRANSPORT LAKŠI. PRILIKOM NJEGOVOG SAGOREVANJA UATMOSFERU SE ISPUŠTA MALA KOLIČINA SUMPORA.KAD GENERATOR NAPUNIMO GORIVOM: DRVO, TRESET, LIGNIT, MRKI UGALJ I ZAPALIMOA KROZ REŠETKU NA DNU POD PRITISKOM U GENERATOR UVODIMO VAZDUH NA VRHUGENERATORA SE NALAZI OTVOR KROZ KOJI SE ODVODI GAS KOJI U SVOM SASTAVU IMAVODONIK, METAN, BUTAN, SMOLE ALI SE I UGLJEN MONOKSID POJAVLJUE U SASTAVUGASOVA. GAS SE PREČIŠĆAVA I SPROVODI DO LOŽIŠTA PARNOG KOTLA. AKO UGENERATOR UVODIMO VODENU PARU DOBIĆEMO VODENI GAS.DOBIJANJE ACETILENAACETILEN JE NEZASIĆEN UGLJOVODONIK I NASTAJE KADA SE NA KALCIJUM-KARBITDELUJE VODOM. SPAJANJE KARBIDA I VODE SE ODVIJA AUTOMATSKI , I TO TAKO ŠTO SENA KARBID KAPLJE VODOM ILI SE ON UMAČE U VODU PA SE OSLOBAĐA GAS ACETILENKOJI SE ZATIM PREČISTI I ODVODI DO MESTA UPOTREBE A NAJČEŠĆE DO MESTA GDE SEUZ POMOĆ NJEGA VRŠI ZAVARIVANJE.PODZEMNA GASIFIKACIJAUDUVAVANJEM VAZDUHA POD PRITISKOM ILI SMEŠE VAZDUHA I KISEONIKA UNAPUŠTENE RUDNIKE UGLJA GDE EKSPLOATACIJA UGLJA VIŠE NIJE RENTABILNADOBIĆEMO VRLO KALORIČAN “PODZEMNI GAS”.12NAFTA I PRIRODNI GASTEČNA I GASOVITA GORIVA IMAJU PREDNOST U ODNOSU NA ČVRSTA GORIVA JER DAJU:VEĆU TOPLOTNU MOĆ, LAKŠE SE TRANSPORTUJU I U SUŠTINI NJIMA JE LAKŠAMANIPULACIJA.NAFTA JE POČELA INTEZIVNIJE DA SE EKSPLOATIŠE NAKON KONSTRUISANJA MOTORASA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM A U POSLEDNJE VREME INTEZIVNIJE SE KORISTI UHEMIJSKOJ INDUSTRIJI.POREKLO NAFTENAFTA JE NASTALA PRE NEKOLIKO MILIONA GODINA OD OSTATAKA NAJPRIMITIVNIJIHVODENIH ŽIVIH ORGANIZAMA: AMEBA, ALGI I DRUGIH ŽIVOTINJA I BILJKI KOJE SUŽIVELE U VODI ALI I OD ŽIVOTINJA KOJE SU ŽIVELE NA ZEMLJI. TALOŽENJEM ZEMLJEPREKO OVIH ŽIVIH ORGANIZAMA UZ VELIKI PRITISAK I UZ DEJSTVO BAKTERIJA IODRĐENIH HEMIJSKIH REAKCIJA. KAO TEČNOST NAFTA JE KROZ PROPUSTLJIVE SLOJEVEZEMLJE PROLAZILA DO NEPROPUSTIVIH DELOVA I TU SE SAKUPLJALA U LEŽIŠTIMA.LEŽIŠTA SU PROSEČNO NA DUBINI OD 3000 DO 9000 METARA. ZAPREMINA NAFTNOGPOLJA MOŽE BITI I PO NEKOLIKO MILIONA KUBNIH METARA NAFTE.LEŽIŠTA NAFTE OBIČNO PRATE I VELIKE KOLIČINE PRIRODNOG-ZEMNOG GASA.POSTOJE NEKOLIKO FAZA U EKSPLOATACIJI NAFTE:- GEOLOŠKA I GEOFIZIČKA ISPITIVANJA- ISTRAŽNA BUŠENJA- GLAVNO-EKSPLATACIONO BUŠENJE I CRPLJENJE NAFTE I- GRUBO ČIŠĆENJE I EVENTUALNA DESULFURACIJA NAFTE IZDVAJANJE ZAPALJIVIHGASOVA.-GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA PODRAZUMEVAJU UTVRĐIVANJE: STAROST I DEBLJINUSLOJA, NJIHOV NAGIB I SLIČNO. GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA SE VRŠE RAZLIČITIMTEHNIČKIM UREĐAJIMA PA SE PROUČAVA MAGNETIZAM, KARAKTERISTIKE UDARNOGTALASA TJ. KOJOM BRZINOM SE ZVUK KREĆE PO TERENU I SLIČNO.

-ISTRAŽNO BUŠENJE SE IZVODE NA KOPNU I MORU UZ UPOTREBU POSEBNIH BUŠEĆIHGARNITURA. PODACI IZ DOBIJENIH UZORAKA SE UNOSE U RAČUNAR I NAKON TOGAANALIZIRAJU.-EKSPLOATACIJA NAFTE- POŠTO SE NAFTA NALAZI NA VELIKIM DUBINAMA I PODVELIKIM PRITISKOM ONA U POČETKU SAMA IZLAZI NA POVRŠINU ZEMLJE GDE SESAKUPLJA U REZERVOARE I DALJE TRANSPORTUJE DO RAFINERIJA. SOBZIROM DAPRITISAK U BUŠOTINI VREMENOM SLABI A DA NAFTA NE BI OSTALA NEISKORIŠĆENA UBUŠOTINI U ISTU SE UPUMPAVA VAZDUH POD PRITISKOM KOJI U LEŽIŠTU NAFTUPOTISKUJE KA POVRŠINI ZEMLJE. ISTO MOŽE DA SE RADI UPUMPAVANJEM U BUŠOTINUVRELE VODE KOJA NEUTRALIŠE ZAPALJIVE GASOVE. U NEKIM SLUČAJEVIMA U BUŠOTINISE VRŠI PALJENJE GASOVA KOJI POVEĆAVAJU PRITISAK U ISTOJ I NAFTA IZLAZI NAPOVRŠINU.-GRUBO ČIŠĆENJE NAFTE OD MEHANIČKE NEĆISTOĆE SE VRŠI PRE TRANSPORTA DORAFINERIJA A UJEDNO SE IZ NJE VRŠI IZDVAJANJE ZAPALJIVIH GASOVA.TRANSPORT NAFTE- MORSKIM PUTEM- REČNIM PUTEM- ŽELEZNICOM I AUTO CISTERNAMA- NAFTOVODOM13POSTUPCI PRERADE NAFTEPOSTOJE DVA POSTUPKA PRERADE NAFTE I TO:-PRIMARNI-SEKUNDARNI POSTUPAKFRAKCIONA DESTILACIJA NAFTEOSNOVNI PROSTUPAK PRIMARNE PRERADE NAFTE JE FRAKCIONA DESTILACIJA KOJA SEODVIJA TAKO ŠTO SE SIROVA NAFTA ZAGREVA POD PRITISKOM I NA RAZLIČITIMTEMPERATURAMA ISPARAVAJU ODREĐENE VRSTE UGLJOVODONIKA IZ NJE.- ZAGREVANJEM DO 50 STEPENI CELZIJUSOVIH IZ SIROVE NAFTE ISPARE GASOVITIPROIZVODI-PROPAN BUTAN KOJI HLAĐENJEM POSTAJE TEČNI NAFTNI GAS KOJI SEUPOTREBLJAVA U DOMAĆINSTVIMA.- ZAGREVANJEM DO 200 STEPENI ISPARAVAJU PARE BENZINA KOJE SE HLADE IDOBIJAMO: LAKI SREDNJI I TEŠKI BENZIN.DO 300 STEPENI ISPARAVAJU PARE PETROLEJA A DALJOM PRERADOM ISTOG DOBIJA SEKEROZIN GORIVO ZA MLAZNE MOTORE.- DO 350 STEPENI IZ NAFTE SE IZDVAJA GASNO ULJE A DALJOM PRERADOM DOBIJA SEDIZEL GORIVO.-OSTATAK FRAKCIONE DESTILACIJE JE MAZUT IZ KOGA SE DALJOM PRERADOM DOBIJAJURAZNE VRSTE ULJA I PARAFIN. NA KRAJU POSTUPKA OSTAJE NAJTEŽE ISPARLJIVUGLJOVODONIK OD KOGA NASTAJE BITUMEN.NAJVEĆA POTRAŽNJA PROIZVODA DOBIJENOG FRAKCIONOM NAFTOM JE ZA MOTORNIMBENZINOM PA SE STOGA PRIBEGAVA VIŠEM STEPENU PRERADE NAFTE UZ POVEĆANPRITISAK I U PRISUSTVU KATALIZATORA. IZ TEŽIH FRAKCIJA NAFTE NA PRIMERPETROLEJA KREKOVANJEM SE DOBIJAJU VEĆE KOLIČINE MOTORNOG BENZINA.NA BENZINSKIM STANICAMA POSTOJI VIŠE VRSTA BENZINA ČIJI JE OKTANSKI BROJRAZLIČIT.ŠTA JE OKTANSKI BROJ?TO JE STEPEN OTPORNOSTI BENZINA PREMA EKSPLOZIVNOM SAGOREVANJU(DETONACIJI), NAIME U KOLIKO JE OKTANSKI BROJ BENZINA MALI SAMIM SABIJANJEMRASPRŠENOG BENZINA U CILINDER MOTORA DOLAZI DO NEKONTROLISANE EKSPLOZIJEŠTO NIJE POŽELJNO. KADA KAŽEMO DA MOTORNI BENZIN IMA 95 OKTANA TO ZNAČI DASE ON PRI SAGOREVANJU PONAŠA KAO SMEŠA 95 DELOVA IZOOKTANA I 5 DELOVANORMALNOG HEPTANA.MAZIVAPREMA AGREGATNOM STANJU MAZIVA SE MOGU PODELITI NA ULJA I MASTI. SLUŽE DASMANJE TRENJE IZMEĐU KLIZNIH POVRŠINA U MAŠINAMA I MOTORIMA. MAZIVA

MORAJU DA SU OTPORNA NA VISOKE ALI I NISKE TEMPERATURE KAO I NA PRITISKE.TOKOM IZLAGANJA OVIM NEPOVOLJNIM USLOVIMA MAZIVIMA NE SME DA SE SMANJUJEVISKOZITET DA BI DOBRO PRIJANJALI UZ POVRŠINE KOJE SE TARU NAJBITNIJEKARAKTERISTIKE KOJE DAJU KVALITET ULJU SU VISKOZITET-GUSTINA I TAČKAZAPALJIVOSTI.PORED MAZIVA KOJA SU DOBIJENA FRAKCIONOM DESTILACIJOM NAFTE POSTOJE IDRUGA SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE KOJE SU BILJNOG ILI ŽIVOTINJSKOG POREKLA ASLUŽE ZA PODMAZIVANJE FINIH MEHANIZAMA: SATOVA, PRECIZNIH MAŠINA ITD.14PRIRODNI –ZEMNI GASPRIRODNI GAS SE JAVLJA U GASNIM LEŽIŠTIMA UGLAVNOM KAO PRATILAC NAFTE.DOMINANTNI SASTOJAK ZEMNOG GASA JE METAN (90%) A PORED NJEGA IMA: ETANA,PROPANA, BUTANA.ON JE NAJEFTINIJA MINERALNA SIROVINA PA GA STOGA VELIKI DEO EVROPE I AMERIKEKORISTI U INDUSTRIJI I U DOMAĆINSTVIMA.1N m KUBMI GASA PREMA KALORIČNOJ VREDNOSTI PRIBLIŽNO ZAMENJUJE 1,7 KG UGLJAILI 1,2 KG NAFTE.U STRUKTURI TROŠKA NAJVEĆU STAVKU PRESTAVLJA TRANSPORT KOJI ČINI PREKO 60%KOJI SE SASTOJI U POLAGANJU I ODRŽAVANJU CEVOVODA I PODSTANICA ILIKOMPRESORSKIH STANICA. PORED OVE MAGISTRALNE MREŽE POTREBNO JE IZGRADITIHILJADE KILOMETARA MREŽE LOKALNIH GASOVODA.KARAKTERISTIKE ZEMNOG GASA- IMA VRLO VISOKU KALORIČNU MOĆ,- IMA VISOKI KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA PRILIKOM SAGOREVANJA,- NAKON SAGOREVANJA U LOŽIŠTU OSTAJE MALA KOLIČINA SAGORIVOG MATERIJALA ATAKOĐE MALO ŠTETNIH MATERIJA SE ISPUŠTA U ATMOSFERU. EKOLOŠKO GORIVO- UJEDNAČENO SAGOREVA- NIJE POTREBNA GRADNJA SKLADIŠTA KOD POTROŠAČA- U ODREĐENIM TEHNOLOŠKIM PROCESIMA POVOLJNO UTIČE NA TOK, NA PRIMER UPROIZVODNJI STAKLA, CEMENTA TOPLJENJA RUDE, GASNIM ELEKTRANAMA.ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJEU POSLEDNJEM VEKU POTREBA ZA ENERGIJOM IZ PRIMARNIH IZVORA SE PRETEŽNOZADOVOLJAVALA KORIŠĆENJEM RAZLIČITIH GORIVA A PRE SVEGA :-FOSILNIH I-NUKLEARNIHREZERVE FOSILNIH GORIVA NAFTE, GASA UGLJA I NUKLEARNOG GORIVA SUOGRANIČENE I NEOBNOVLJIVE. SA DRUGE STRANE OVE VRSTE GORIVA UGROŽAVAJUČOVEKOVU OKOLINU SA EKOLOŠKOG ASPEKTA.SVE VEĆE POTREBE LJUDI ZA ENERGIJOM SE MOŽE PREMOSTITI KORIŠĆENJEMALTERNATIVNIH VIDOVA ENERGIJE ILI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE KOJI UZ TOPOSEDUJU I POVOLJNE EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PA ENERGIJU DOBIJENU IZ NJIHNAZIVAMO “ZELENOM ENERGIJOM” .SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA U ATMOSFERU SE OSLOBAĐA ANTROPOGENIUGLJENDIOKSID KOJI NA ZEMLJI STVARA EFEKAT STAKLENE BAŠTE.ZA SADA CENA PROIZVODNJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA JE VRLO VISOKA ALIRAZVOJEM TEHNOLOGIJE ONA POSTAJE SVE JEFTINIJA SA DRUGE STRANE CENA NAFTEZBOG OGRANIČENIH KOLIČINA POSTAJE SVE SKUPLJA PA ĆE U SKORIJOJ BUDUĆNOSTIDOBIJANJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA POSTATI EKONOMIČNIJE.POJEDINE VRSTE ALTERNATIVNIH ENERGIJA NISU U SVAKOM TERNUTKU NARASPOLAGANJU, NA PRIMER ENERGIJA DOBIJENA OD SUNCA ZAVISI OD DOBA DANA(DAN-NOĆ) ILI OD OBLAČNOSTI. TAKOĐE ENERGIJA DOBIJENA IZ VETRA ZAVISI ODBRZINE DUVANJA. DA BI SE OVI PROBLEMI PREVAZIŠLI POTREBNO JE VRŠITIKONBINOVANJE OVIH VIDOVA ENERGIJE ILI KONBINOVATI OVE VIDOVE ENERGIJE SAKONVENCIONALNIM IZVORIMA ENERGIJE.15OBOVLJIVI IZVORI ENERGIJE:

-SUNČEVA ENERGIJA-MEHANIČKA-KINETIČKA ENERGIJA (VETAR, VODENI TOK, PLIMA I OSEKA, ENERGIJATALASA, GEOTERMALNE VODE),-ENERGIJA IZ BIO MASESUNČEVA ENERGIJAUSLED STALNIH ERUPCIJA NA SUNCU ONO NA ZEMLJU ŠALJE OGROMNU KOLIČINUENERGIJE. ONA JE SVIMA DOSTUPNA I ZA SADA NEISCRPNA. ENERGIJA KOJU SUNCEŠALJE NA ZEMLJU STIŽE U OBLIKU TOPLOTNE I SVETLOSNE ENERGIJE.TOPLOTNA ENERGIJA SUNCA SE ODUVEK KORISTILA ZA ZAGREVANJE VODE, SUŠENJEBILJAKA, DESALINACIJU MORSKE VODE. U BUDUĆNOSTI VELIKI IZVOZNIK ELEKTRIČNEENERGIJE DOBIJEN NA OVAJ NAČIN BITI AFRIČKI KONTINENT.VISOKO TEMPERATURSKI KONCETRATORI UZ POMOĆ RAČUNARA POSTAVLJAJU SFERU UNAJOPTIMALNIJI POLOŽAJ KOJA PRIHVATA SUNČEVE ZRAKE ČIME SE VRŠIKONCETROVANJE SUNČEVOG ZRAĆENJA NA VRLO MALU POVRŠINU (ŽIŽU) ČIME SEPOVEĆAVA TEMPERATURA SUNČEVOG ZRAČENJA. NEKA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALADA SE NA OVAJ NAČIN MOŽE POSTIĆI TEMPERATURA I DO 2500 STEPENI.PRETVARANJE SVETLOSNE ENERGIJE SUNCA U ELEKTRIČNU ENERGIJUSVETLOSNA ENERGIJA SUNCA SE MOŽE KORISTITI NA DVA NAČINA:-FOTO NAPONSKIM EFEKTOM SE SVETLOSNA ENERGIJA SUNCA PRETVARA UELEKTRIČNU. OVAJ VID PRETVARANJA SUNČEVE ENERGIJE U ELEKTRIČNU JE ZA SADAVRLO SKUP ALI SE KORISTI NA SVEMIRSKIM STANICAMA.-BIOKONVERZIJOM SVETLOSNA ENERGIJA SE KOD BILJAKA PUTEM FOTOSINTEZEPRETVARA U BIO MASU KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU BIO GASA.MEHANIČKA ENERGIJAENERGIJEVETRA PUTEM VETRENJAČA PRETVARA SE U ELEKTRIČNU ENERGIJU.GEOTERMALNA ENERGIJA PODRAZUMEVA UNUTRAŠNJU TOPLOTNU ENERGIJU ZEMLJEKOJA POTIČE DELOM IZ DUBINE ZEMLJE, A DELOM PRIRODNIM RASPADANJEMRADIOKATIVNIH ELEMENATA.U SREDIŠTU NAŠE PLANETE VLADAJU TEMERATURE I DO 6000 STEPENI A NA DUBINI ODOKO 10 Km TEMPERATURA MOŽE DOSTIĆI I 300 STEPENI.PREMA TEMPERATURI SVA LEŽIŠTA GEOTERMALNE ENERGIJE SE DELE NA:-NISKOTEMPERATURSKE (50-120 STEPENI)-VISOKOTEMPERATURSKE (120-250 STEPENI)ZA EKSPLATACIJU PODZEMNE TOPLE VODE ILI VODENE PARE KORISTI SE SLIČNATEHNOLOGIJA KAO KOD EKSPLATACIJE NAFTE ILI PRIRODNOG GEOTERMALNA VODA SENAJČEŠĆE KORISTI U POLJOPRIVREDI ZA ZAGREVANJE STAKLENIKA I ZAREHABILITACIJU I REKREACIJU, GREJANJE.BIO GASOVO JE OBNOVLJIV VID ENERGIJE ČIJOM UPOTREBOM SE SMANJUJE KOLIČINA UGLJENDIOKSIDAU ATMOSFERI, A SMANJUJE SE I KOLIČINA OTPADA, KAO I KOLIČINAPATOGENIH BAKTERIJA KOJE SE NALAZE U OTPADU.BIO-GAS JE MEŠAVINA METANA I UGLJEN DIOKSIDA KOJI SE DOBIJA RASPADANJEMORGANSKIH MATERIJA POD ANAEROBNIM USLOVIMA (BEZ PRISUSTVA KISEONIKA) I PRIKONSTANTNOJ TEMPERATURI. TEMPERATURA POTREBNA ZA NASTANAK BIO-GASA JE OD15 DO 35 STEPENI I ZAVISI OD VRSTE BAKTERIJA U TRAJANJU DO 10 DANA.16BIO-GAS SE NAJČEŠĆE DOBIJA:- NA VELIKIM FARMAMA IZ STAJSKOG ĐUBRETA (TEČNOG ILI ČVRSTOG)- IZ KUKURUZNE SILAŽE I SEMENKI KOJE SE NE KORISTE U ISHRANI,- IZ DEPONSKOG SMEĆA,- IZ MULJA IZ KANALIZACIJA,- IZ KORIŠĆENIH SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE,- IZ TRAVE I KOROVA SA NEOBRAĐENIH POVRŠINA,-IZ BIOLOŠKOG OTPADA IZ: KLANICA, PIVARA, DESTILERIJA, POGONA ZA PRERADU VOĆA,MLEKARA, INDUSTRIJE CELULOZE).OSNOVNI PROCES PROIZVODNJE BIO-GASA SE SASTOJI IZ 3 DELA:

-PRIPREMA BIOLOŠKIH INPUTA,-NJEGOVA RAZGRADNJA-TRETIRANJE OSTATAKA.BIODIZELGORIVOBIODIZEL JE TEČNO GORIVO PROIZVEDENO IZ BILJNIH ULJA ILI IZ KORIŠĆENIH ULJA IMASTI.BIODIZEL VEOMA ČISTO SAGOREVA I PODSEĆA NA STANDARDNI DIZEL. PROIZVODI SEOD BILJAKA ULJARICA, SUNCOKRETA, SOJE, I ULJANE REPICE. OVA VRSTA GORIVANASTAJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE A TROŠI SE ONOM BRZINOM KOJOM SEOBNAVLJA. KONVENCIONALNI DIZEL MOTORI DANAS MOŽE DA KORISTI GORIVO SA 20%BIODIZELA A NOVIJE GENERACIJE MOTORA KORISTE 100% BIODIZEL.17EVROPSKA ZAJEDNICA JE DONELA ODLUKU DA NJENE ČLANICE DO 2010 GODINE MORAJUDA KORISTI 6% BIODIZELA OD UKUPNE POTROŠNJE GORIVA, ČIME ĆE SE POVEĆATIUZGOJ BILJAKA ULJARICA. U NAŠOJ DRŽAVI KOD ŠIMANOVACA POSTOJI FABRIKA ZAPROIZVODNJU BIODIZELA.ELEKTRIČNA ENERGIJAPOTSETIMO SE DA ELEKTRIČNU ENERGIJU DOBIJAMO KORIŠĆENJEM POTENCIJALNEENERGIJE VODE U HIDROELEKTRANAMA, PRETVARANJEM HEMIJSKE ENERGIJE UMEHANIČKU PA POTOM U ELEKTRIČNU U TERMOELEKTRANAMA, SAGOREVANJEMNAFTE, UGLJA I PRIRODNOG GASA I PRETVARANJEM TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKUI POKRETANJEM TURBINE-GENERATORA STVARA SE ELEKTRIČNA ENERGIJA. UNUKLEARNIM ELEKTRANAMA CEPANJEM ATOMA OSLOBAĐA SE TOPLOTNA ENERGIJAKOJA PRETVARA VODU U PREGREJANU VODENU PARU KOJA POKREĆE TURBINUGENERATORA. SAGOREVANJEM BIO MASE I BIO GASA IVRŠI SE PRETVARANJE TOPLOTNEENERGIJE U MEHANIČKU POKRETANJE ROTORA GENERATORA KOJI PROIZVODIELEKTRIČNU ENERGIJU. KORIŠĆENJEM GEOTERMALNE I SOLARNE ENERGIJE TOPLOTNAENERGIJA SE PRETVARA U MEHANIČKU ZA POKRETANJE ROTORA GENERATORA.KORIŠĆENJE ENERGIJE: VETRA, PLIME I OSEKE, I TALASA.OD SVIH VIDOVA ENERGIJE ELEKTRIČNA ENERGIJA IMA NAJŠIRU PRIMENU U INDUSTRIJI,SAOBRAĆAJU I DOMAĆINSTVIMA. U ODNOSU NA SVE OSTALE VIDOVE ENERGIJEPREDNOST JOJ JE ŠTO SE MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE VIDOVE ENERGIJE:-MEHANIČKU ZA POKRETANJE ELEKTRO MOTORA TJ RAZNIH MAŠINA,-TOPLOTNU ZA GREJANJE PROSTORIJA I VODE, I SPREMANJE HRANE,-HEMIJSKU ZA ELEKTROLIZE-SVETLOSNU OSVETLJENJE-PRENOS SIGNALA I PORUKA NA DALJINUELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO PRENOSI NA DALJINU UZ ODREĐENE GUBITKE KOJI SEJAVLJAJU USLED OTPORA PROVODNIKA. LOŠA STRANA ELEKTRIČNE ENERGIJE JE ŠTO ODMESTA PROIZVODNJE DO MESTA KORIŠĆENJA MORA DA POSTOJI FIZIČKA VEZA(ELEKTRIČNI PROVODNICI), NE MOŽE SE LAGEROVATI VEĆ ČIM SE PROIZVEDE MORA SEISKORISTITI.OSNOVNI PARAMETRI KOJI DEFINIŠU KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE SU FREKVENCIJAKOJA JE U EVROPI 50 HERCA A NAPON 22O VOLTI.SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM TREBA DA BUDE POUZDANO BEZ OBZIRA NAPERIOD U GODINI ILI VRŠNO OPTEREĆENJE TOKOM DANA. POŽELJNO JE DA NA NIVOUJEDNE ZEMLJE BUDU KORIŠĆENI ŠTO RAZNOVRSNIJI IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJEKAKO BI SE DOPUNJAVALI JER U PROLEĆE IMA VIŠE VODE U REKAMA DA BI SEKORISTILA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDROELEKTRANAMA NEGO ŠTOJE TO SLUČAJ U LETO. U LETNJEM PERIODU IMA MNOGO VIŠE SUNČANIH SATI NEGO UNEKO DRUGO GODIŠNJE DOBA. PORED TOGA POTREBNO JE ELEKTROENERGETSKI SISTEMJEDNE ZEMLJE POVEZATI SA SISTEMIMA SUSEDNIH I DRUGIH ZEMALJA KAKO BI SEELEKTRIČNOM ENERGIJOM NAJRACIONALNIJE POSLOVALO.DOBIJANJE GVOŽĐAIZ VISOKIH PEĆI SE DOBIJA BELO I SIVO LIVENO GVOŽĐE ZA PRERADU U ČELIK.POSTUPAK DOBIJANJA ISTIH U ELEKTRO REDUKCIONIM PEĆIMA JE ZNATNO SKUPLJI.

POSTUPAK DOBIJANJA GVOŽĐA IZ VISOKIH PEĆIOSNOVNI MATERIJALI ZA RAD VISOKE PEĆI SU:-RUDA GVOŽĐA, --TOPITELJ I18-GORIVO.RUDE GVOŽĐAU PRIRODI SE NALAZI: U OKSIDNOM, SULFIDNOM I KARBONATNOM STANJU. NAJČEŠĆESE KORISTE OKSIDNE RUDE I TO:-HEMATIT-MAGNETIT-LIMONIT-SIDERITSULFIDNE I KARBONATNE RUDE SE PRE UBACIVANJA U VISOKU PEĆ PRŽE DA BI SEPREVELE U OKSIDNU RUDU.RUDE GVOŽĐA SADRŽE I OKSIDE DRUGIH METALA KAO ŠTO SU : SILICIJUM-DIOKSID,GLINICA, KREČ, MAGNEZIJUM OKSID A KOJE SE ZAJEDNIČKIM IMENOM NAZIVAJUJALOVINA.VEĆINA RUDA NIJE POGODNA ZA DIREKTNU PRERADU PA IH JE PREDHODNO POTREBNOPRIPREMITI TAKO ŠTO SE ODSTRANI JALOVINA ISPIRANJEM, NAKON TOGA SE SUŠE I UDROBILICAMA DROBE DA BI IH NA KRAJU FORMATIZIRALI UKRUPNILI PUTEM PRESA UBRIKETE.TOPITELJISU ČVRSTI DODACI KOJI SE UBACUJU U VISOKU PEĆ DA BI PRI TOPLJENJU RUDE TEŠKOTOPLJIVE SASTOJKE IZ JALOVINE PREVELI U LAKO TOPLJIVE I IZ NJIH NASTAJE ŠLJAKA.TOPITELJI KOJI SE PRI TOPLJENJU RUDE GVOŽĐA UBACUJU U VISOKE PEĆI SU OBIČNO:-KREČNJAK,-KVARC-ŠLJUNAK-PESAK.GORIVOGORIVO KOJE SE U VISOKIM PEĆIMA KORISTI ZA TOPLJENJE RUDE JE KOKS. ON IMAZADATAK DA OBEZBEDI POTREBNU KOLIČINU TOPLOTE ZA ODVIJANJE PROCESATOPLJENJA A TAKOĐE OBEZBEĐUJE NEOPHODNUKOLIČINU UGLJENIKA KOJI OMOGUĆUJE REDUKCIJU RUDE TO JEST ODUZIMA IZ RUDEKISEONIK ČIME SE VRŠI (DEZOKSIDACIJA).TOPLJENJE RUDE U VISOKOJ PEĆISPOLJNI OKLOP VISOKE PEĆI NAPRAVLJEN JE OD ČELIČNOG LIMA A UNUTRA STRANEPEĆI OZIDANA JE VATROSTALNOM OPEKOM.ZBOG SVOJE VISINE PEĆ JE DOBILA NAZIV -VISOKA PEĆ. KAD SE JEDNOM POTPALI NESME SE GASITI SVE DO TRENUTKA REMONTA ILI U SLUČAJU AKCIDENTA NA ISTOJ.NA VRHU PEĆI SE NALAZI OTVOR ILI „USTA PEĆI“ KROZ KOJA SE U PEĆ UBACUJU PRVOKOKS, ZATIM RUDA GVOŽĐA I TOPITELJ.U DNU VISOKE PEĆI SE NALAZE DVA OTVORA, ZA ISPUŠTANJE RASTOPLJENOG GVOŽĐAIZ PEĆI I NEŠTO VIŠI OTVOR KROZ KOJI SE IZ PEĆI ISPUŠTA ŠLJAKE-ZGURE KOJA PLIVAPO POVRŠINI RASTOPLJENOG GVOŽĐA.19U DONJEM DELU PEĆI NALAZE SE DUVNICE KROZ KOJE SE U PEĆ UDUVAVAPREGREJAN VAZDUG (700-1000) STEPENI CELZIJUSOVIH KOJI POTPOMAŽE SAGOREVANJEKOKSA. U OBLASTI TEMPERATURE OD 250-480 STEPENI SIROVINA U PEĆI SE ZAGREVAPOMOĆU TOPLOTE VIŠKA GASOVA. NA TEMPERATURI OD 480 STEPENI POČINJEREDUKCIJA RUDE, KOJA SE ZAVRŠAVA U SREDNJEM DELU PEĆI-TRBUHU. NATEMPERATURI 1150-1250STEPENI POČINJE OBRAZOVANJE PRVIH KAPI TEČNOG GVOŽĐA KOJE SE SLIVA NA DNOPEĆI –PEĆNICU. TEMPERATURA U SREDIŠTU VISOKE PEĆI SE KREĆE IZMEĐU 1150-1250STEPENI I PRI TOJ TEMPERATURI DOLAZI DO REDUKCIJE GVOŽĐA I UGLJENIKA IZ KOKSA.

ISTOPLJENO GVOŽĐE IZ RUDE U KAPIMA PADA NA DNO PEĆI –PEĆNICU ILI GNEZDO.TOPAO VAZDUH IZ PEĆI (ILI GAS VISOKE PEĆI) SE PENJE KA IZLAZNOM OTVORU IZ PEĆI(250 DO 400 STEPENI) USPUT SUŠI I ZAGREVA ŠARŠU U PEĆI (RUDU, KOKS I TOPITELJ).OVAJ GAS SE NE ISPUŠTA U ATMOSFERU VEĆ SE KORISTI SE ZA ZAGREVANJE ILI SUŠENJEU DRUGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA KOJI SE ODVIJAJU U ŽELEZARAMA.POŠTO JE NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA PRIVLAČNOST UGLJENIKA I KISEONIKAVEĆA NEGO IZMEĐU GVOŽĐA I KISEONIKA, TO HEMIJSKI PROCESI U VISOKOJ PEĆIOBUHVATAJU INDIREKTNU I DIREKTNU REDUKCIJU KAO I NAUGLJENISAVANJE TEČNOGGVOŽĐA.INDIREKTNA REDUKCIJA SE POSTUPNO ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 480-1200STEPENI POMOĆU UGLJENMONOKSIDA.DIREKTNA REDUKCIJA SE ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 1000 DO 1200 STEPENIUZ POMOĆ UGLJENIKA.NAUGLJENISANJE GVOŽĐA SE ODVIJA POMOĆU UGLJENIKA U OBLASTI VISOKIHTEMERATURA GDE JE PRIVLAČNOST GVOŽĐA PREMA UGLJENIKU DOVOLJNO VISOK.PROIZVODI VISOKE PEĆI SU:-RASTOPLJENO GVOŽĐE,-ŠLJAKA20-GAS VISOKE PEĆIGVOŽĐE KOJE SE DOBIJA TOPLJENJEM GVOZDENE RUDE U VISOKIM PEĆIMA JE :-BELO LIVENO GVOŽĐE I-SIVO LIVENO GVOŽĐEOSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU OVE DVE VRSTE GVOŽĐA JE NJIHOV HEMIJSKI SASTAV TJ.PROCENAT UGLJENIKA I NJEGOVA STRUKTURA A TO ZAVISI OD BRZINE HLAĐENJAPRILIKOM LIVENJA.BELO LIVENO GVOŽĐEBELO SIROVO GVOŽĐE SE DOBIJA BRŽIM HLAĐENJEM NAKON IZLIVANJA IZ VISOKE PEĆIU METALNE KALUPE GDE SE UGLJENIK IZDVAJA U VIDU CEMENTITA.PROCENAT UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU JE 2,5-4%, A PORED UGLJENIKA UBELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA I: SILICIJUMA, MANGANA, FOSFORA, SUMPORA.SOBZIROM DA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA MANJE UGLJENIKA NEGO U SIVOM A IUGLJENIK SE DRUGAČIJE RASPOREĐUJE U OVOM GVOŽĐU PA JE ONO SVETLIJE JE BOJEOD SIVOG LIVENOG GVOŽĐA. OVO GVOŽĐE SE U DALJOJ PRERADI KORISTI ZA DOBIJANJEČELIKA.SIVO LIVENO GVOŽĐESE DOBIJA SPORIJIM HLAĐENJEM TEČNOG GVOŽĐA U PEŠČANIM KALUPIMA PA JE IPROCENAT UGLJENIKA U ISTOM OD 3,6-3,8%.LIVENA GVOŽĐA SU LEGURE GVOŽĐA KOJE SADRŽE VIŠE OD 2% UGLJENIKA. LIVENAGVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST PREMA UDARU.ONA SE DOBIJAJU PRETAPANJEM SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U: KUPOLNIM, PLAMENIM ILIELEKTRIČNIM PEĆIMA UZ DODATAK STAROG GVOŽĐA KOJE JE BOGATO KISEONIKOMKOJI VEZUJE UGLJENIK. OVA GVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALUOTPORNOST NA UDAR PA SE MOGU DOBRO OBRAĐIVATI. AKO JE POTREBNO POPRAVITINEKA SVOJSTVA NA PRIMER OTPORNOST PREMA HABANJU I KOROZIJI LIVENA GVOŽĐASE DODATNO LEGIRAJU DRUGIM METALIMA.PREDNOST LIVENOG GVOŽĐA U ODNOSU NA ČELIK (KOJI JE ČVRŠĆI) JE ŠTO SE BOLJELIJE, NIŽA MU JE TEMPERATURA LIVENJA 300-400 STEPENI I NIŽA MU JE CENA.SIVO LIVENO GVOŽĐE SE OZNAČA SLOVNOM I BROJČANOM OZNAKOM NA PRIMER SL150,SL ZNAČI DA SE RADI O SIVOM LIVU A 150 POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NAKIDANJE.GDE SE KORISTI SIVO LIVENO GVOŽĐESIVI LIV SE KORISTI ZA POSTOLJA MAŠINA, KUĆIŠTA MENJAČA, DELOVE AUTOMOBILA,KANALIZACIONI I SANITARNI LIV, VODOVODNE CEVI ZA KOMPRESORE, TURBINE ,KOMPRESORE.GDE SE KORISTI BELO LIVENO GVOŽĐE

BELO LIVENO GVOŽĐE SE KORISTI GDE JE POTREBNO OSTVARITI VISOKU POVRŠINSKUTVRDOĆU UZ DOVOLJNO ŽILAVO JEZGRA PA GA TO ČINI POGODNIM ZA IZRADU:VAGONSKIH TOČKOVA, KUGLI ZA DROBLJENJE UGLJA ILI RUDA U MLINOVIMA, DELOVADROBILICA....LEGIRANI LIVLEGIRANI LIMOVI SE DOBIJAJU DODAVANJEM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA NA PRIMER:NIKLA, HROMA, MOLIDBENA, MAGNEZIJUMA, SILICIJUMA BAKRA, ALUMINIJUMA,MANGANAPREMA SADRŽAJU LEGIRAJUĆEG ELEMENTA LEGIRANI LIMOVI SE DELE NA :- NISKOLEGIRANE ,DO 3% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA- SREDNJELEGIRANE OD 3-10% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA21VISOKOLEGIRANE PREKO 10% LEGIRAJUĆIH ELEMENATAU ZAVISNOSTI SA KOJIM ELEMENTOM SMO IZVRŠILI LEGIRANJE LIVOVI SE DELE NA:- OTPORNE NA HABANJE KOJI SU UGLAVNOM LEGIRANI (HROMOM, MOLIDBENOM,MANGANOM , NIKLOM SILICIJUMOM)- OTPORNE NA KOROZIJU LEGIRANI SILICIJUMOM I HROMOM-VATROOTPORNE LEGIRANE LIMOVE SA HROMOM, NIKLOM, SILICIJUMOM,ALUMINIJUMOMPREDNOST LEGIRANIH LIVOVA SU NJIHOVA SVOJSTVA A MANA IM JE VISOKA CENA.PROIZVODNJA ČELIKAČELICI SU LEGURE GVOŽĐA I UGLJENIKA DO MAKSIMALNO 1,7% UGLJENIKA. POREDOVIH MATERIJALA ČELICI SADRŽE I DRUGE. ČELICI SU NAJČEŠĆE KORIŠĆENA GRUPAMAŠINSKIH MATERIJALA.BELO LIVENO GVOŽĐE KOJE SE PRERAĐUJE U ČELIK SADRŽI: DO 4% UGLJENIKA, 1,4 %SILICIJUMA, 1,5% MANGANA, O,25 % FOSFORA I 0,12% SUMPORA. U PROCESU DOBIJANJAČELIKA SADRŽAJ OVIH ELEMENATA SE SVODI NA ZAHTEVANU VREDNOST.ČELIK SE DOBIJA OD BELOG LIVENOG GVOŽĐA TAKO ŠTO SE POSEBNIM POSTUPCIMAKOLIČINA UGLJENIKA U GVOŽĐU SMANJUJE SA 2,5-4% NA ISPOD 1,7%.POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ČELIKA SE IZVODI U:-SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI (PLAMENI POSTUPAK)-U ELEKTRIČNIM PEĆIMA I U- KONVERTORIMA, BESEMEROVIM ILI TOMASOVIM POSTUPKOMBITNA RAZLIKA MEĐU OVIM POSTUPCIMA JE U NAČINU DOBIJANJA TOPLOTE POTREBNEZA TOPLJENE I SAGOREVANJE VIŠKA UGLJENIKA DO (1,7%) ALI I OSTALIH HEMIJSKIHELEMENATA.SIMENS-MARTINOV POSTUPAK ZA DOBIJANJE ČELIKAPREMA OVOM POSTUPKU U PEĆ SE UBACUJE BELO SIROVO GVOŽĐE U ČVRSTOM STANJU,ČELIČNI OTPATCI I TOPITELJ, A PONEKAD SE DODAJE I MANJA KOLIČINA RUDE GVOŽĐARADI POTPUNIJE OKSIDACIJE. KAD SE PEĆ NAPUNI U ISTU SE POSEBNIM KANALIMAUBACUJE VAZDUH I NAJČEŠĆE GENERATORSKI GAS KOJI SAGOREVA I TOPI BELO LIVENOGVOŽĐE, A TEMPERATURA U PEĆI DOSTIŽE 1800 STEPENI.TOKOM OVOG PROCESA UGLJENIK IZ BELOG LIVENOG GVOŽĐA SAGOREVA DO 1,7 %, ATAKOĐE I NEKE ŠTETNE MATERIJE IZ GVOŽĐA KAO ŠTO SU SUMPOR, FOSFOR I SL. GASKOJI IZLAZI IZ PEĆI IMA TEMPERATURU 1300 STEPENI PA SE KORISTE ZA ZAGREVANJEKOMORA KROZ KOJE SE U PEĆ UVODI TOPAO VAZDUH I GAS ZA SAGOREVANJE ČIME SEPOSTIŽE VEĆI KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TJ OSLOBAĐA SE VEĆA KOLIČINATOPLOTNE ENERGIJEKARAKTERISTIKA OVE METODE SU:- KORISTI SE OTPAD GVOŽĐA KOJI JE BOGAT KISEONIKOM RADI BOLJE OKSIDACIJEPRIMESA KOJE SE NALAZE U BELOM SIROVOM GVOŽĐU,- PROCES TRAJE 4-6 SATI I UZIMAJU SE IZ PEĆI UZORCI RADI KONTROLE KVALITETAPOSTUPKA I DOBIJENOG ČELIKA,- TOKOM PROCESA U PEĆ SE MOGU DODAVATI ODREĐENI METALI RADI LEGIRANJAČELIKA,- KAPACITET PEĆI JE OD 100 DO 150 TONA ČELIKA NA SAT A POSTOJE I VEĆE PEĆI KOJE

PROIZVODE I DO 400 TONA.NEPOVOLJNA STRANA OVOG POSTUPKA JE ŠTO IPAK TEMPERATURU U PEĆI NE MOŽEMODRŽATI KONSTANTNOM. U KOLIKO DOĐE DO SMANJENJA UGLJENIKA ISPOD 1,7 %MOŽEMO PROCES POPRAVITI DODAVANJEM U PEĆ UGLJENE PRAŠINE.PROIZVODNJA ČELIKA U ELEKTRIČNIM PEĆIMAZA OVAJ POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA KORISTE SE ELEKTROLUČNE IELEKTROINDUKTORSKE PEĆI.22KOD OVOGA POSTUPKA ZA ZAGREVANJE BELOG LIVENOG GVOŽĐA KORISTI SEELEKTRIČNA ENERGIJA, KOJA I AKO JE SKUPA IMA ODREĐENE PREDNOSTI U ODNOSU NASIMENS-MARTINOV POSTUPAK. PREDNOST SE OGLEDA U TOME ŠTO SE PODEŠAVANJEMJAČINE ELEKTRIČNE STRUJE LAKO KONTROLIŠE TEMPERATURA U PEĆI PA SE VRLOPRECIZNO MOŽE VODITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA.ELEKTROLUČNI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKAPEĆ SE NAPUNI BELIM LIVENIM GVOŽĐEM, STARIM GVOŽĐEM I TOPITELJEM. IZMEĐUELEKTRODA U PEĆI OSTVARI SE ELEKTRIČNI LUK KOJI RAZVIJE TEMPERATURU DO 4000STEPENI KOJI VRŠI TOPLJENJE ŠARŽE U EL. PEĆI I SAGOREVA UGLJENIK DO 1,7% KAO IDRUGE MATERIJE IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA .DOBIJANJE ČELIKA U INDUKTORSKIM PEĆIMAKOD OVOGA POSTUPKA ELEKTRIČNA ENERGIJA SE U TOPLOTNU PRETVARA NA SLEDEĆINAČIN.U PEĆ KOJA JE U OBLIKU LONCA SIPA SE BELO LIVENO GVOŽĐE. OKO PEĆI SE NALAZEELEKTRIČNI NAMOTAJI KROZ KOJE SE PROPUŠTA NAIZMENIČNA ELEKTRIČNA STRUJA.NAMOTAJI PRAVE JAKO MAGNETNO POLJE (KAO KOD SOLENOIDA) TE SE U MATERIJALUKOJI SE TOPI INDUKUJE STRUJA. OVDE MATERIJAL KOJI SE TOPI U ODNOSU NA SOLENOIDIMA ULOGU SEKUNDARNOG NAMOTAJA. POŠTO MASA MATERIJALA KOJI SE TOPI U PEĆINIJE HOMOGENA, USLED TOGA NASTAJE VELIKI OTPOR PA SE MATERIJAL U PEĆIZAGREVA I TOPI.23KONVEKTORSKI POSTUPAKPOTREBNA KOLIČINA TOPLOTE ZA DOBIJANJE ČELIKA OBEZBEĐUJE SE HEMIJSKOMREAKCIJOM (SAGOREVANJEM) SASTOJAKA FOSFORA UGLJENIKA, SILICIJUMA, MANGANAI FOSFORA ITD. IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA UZ POMOĆ KISEONIKA KOJI SE UDUVAVA UKOVERTOR.24OZNAKA ČELIKA SE SASTOJI IZ ČETIRI DELA NA PRIMER:Č.0360.00.----.PRVO SLOVO Č JE POČETNO SLOVO REČI ČELIK, POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNUČVRSTOĆU NA KIDANJE 360 N/mm, 00 JE OZNAKA PODGRUPE PREMA ČISTOĆI U OVOMSLUČAJU SE RADI O NEGARANTOVANOM ČELIKU, A U ČETVRTI DEO SE UNOSI OZNAKADA LI JE NA PRIMER CEMENTIRAN ČELIKDOBIJANJE ČELIKA U KONVERTORIMAKOJI ĆEMO POSTUPAK PRIMENITI ZAVISI OD VIŠE FAKTORA, A NAJVAŽNIJI SU KVALITET ICENA DOBIJENOG ČELIKA ALI I HEMIJSKI SASTAV BELOG LIVENOG GVOŽĐA (NJEGOVAČISTOĆA).NA PRIMER ZA PRIMENU SIMENS-MARTINOVOG I ELEKTROLUČNOG POSTUPKA UDOBIJANJU ČELIKA BELO LIVENO GVOŽĐE TREBA DA JE ŠTO ČISTIJE TJ. DA IMA ŠTOMANJE PRIMESA.ZA PRIMENU KONVERTORSKOG POSTUPKA KORISTI SE BELO SIROVO GVOŽĐE KOJESADRŽI VEĆI PROCENAT SILICIJUMA I FOSFORA. KAD U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMAVIŠE SILICIJUMA KORISTIMO BESEMEROV POSTUPAK, A KAD IMA VEĆI SADRŽAJFOSFORA KORISTI SE TOMASOV POSTUPAK.PRVO SE U KONVERTOR KRUŠKASTOG OBLIKA UBACE OTPATCI ČELIKA I GVOŽĐA I DO30% KAO I TOPITELJ (PEČENI KREČ) KOJI POTPOMAŽE IZDVAJANJE ŠLJAKE. ZATIM SE UISTI SIPA RASTOPLJENO BELO SIROVO GVOŽĐE.U KONVERTOR SE SPUŠTA CEV KROZ KOJU SE UDUVAVA KISEONIK KOJI UDARA O

POVRŠINU RASTOPLJENOG GVOŽĐA I DOLAZI DO HEMIJSKE REAKCIJE TAKO ŠTOKISEONIK REAGUJE SA GVOŽĐEM I STVARA FEROOKSID.25FEROOKSID REAGUJE SA PRIMESAMA IZ GVOŽĐA UGLJENIKOM, SILICIJUMOM,MANGANOM I FOSFOROM I USLED OVIH REAKCIJA DOLAZI DO OSLOBAĐANJA TOPLOTEKOJA JE DOVOLJNA DA U KONVERTORU BELO SIROVO GVOŽĐE BUDE U TEČNOM STANJU.PRODUKTI OKSIDACIJE (CO, SiO, MnO, P2O5) ODLAZE U ŠLJAKU ILI U VAZDUH. NA OVAJNAČIN SE SADRŽAJI: C, Si,Mn, P) DOVODE NA POTREBNU MERU.ZA SMANJENJE SUMPORA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU KORISTI SE KALCIJUM IZTOPITELJA KOJI GRADI HEMIJSKO JEDINJENJE CaS, KOJI TAKOĐE ODLAZI U ŠLJAKU.TOKOM PROCESA OKSIDACIJE VIŠAK UGLJENIKA IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA SAGORI DO1,7%.NAKON OVIH HEMIJSKIH REAKCIJA IZ KONVERTORA SE PRVO IZLIVA ČELIK A ZATIMŠLJAKA.PRED IZLIVANJE ČELIKA U KONVERTOR SE SIPAJU MANGAN, SILICIJUM I ALUMINIJUMKAO DEZOKSIDATORI KOJI VEZUJU KISEONIK IZ ČELIKA I ODSTRANJUJU GA U VIDUŠLJAKE.TEČNI ČELIK SE IZLIVA U METALNE KALUPE -KOKILE, GDE OČVRŠĆAVA I NASTAJUINGOTI KOJI SE KASNIJE PRERAĐUJU.INGOTI SE KASNIJE ZAGREVAJU NA TEMPERATURU OD 1200 STEPENI I VALJAJU U POLUPROIZVODE RAZLIČITIH DIMENZIJA I OBLIKA.U NOVIJE VREME TRADICIONALNI NAČIN LIVENJA INGOTA SE ZAMENJUJE TAKOZVANIMKONTINUALNIM LIVENJEM ČELIKA.OBOJENI METALIPODELA METALA PREMA BOJI:-CRN I-OBOJENIU CRNE METALE SPADAJU: GVOŽĐE I MANGAN I HROM ITD.OBOJENI METALI SU: BAKAR, ZINK, ALUMINIJUM, OLOVO, ...PODELA METALA PREMA TEŽINI-TEŠKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA VEĆA OD 3,8 Kg/dm kubnom USTVARI TO JESPECIFIČNA TEŽINA GVOŽĐA .-LAKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA MANJA OD NAVEDENE: Al, Mg, Li, Be, Ti.PLEMENITI METALI SU ZLATO, PLATINA, SREBRO..RETKI METALI SU: IRIDIJUM, GALIJUM, GERMANIJUM, SELEN, VOLFRAM, URAN....U ODNOSU NA GVOŽĐE I ČELIK OBOJENI METALI IMAJU LOŠIJE MEHANIČKEKARAKTERISTIKE, ALI SU ZATO OTPORNIJI NA KOROZIJU, BOLJE I LAKŠE SE OBRAĐUJU,IMAJU VEĆU ISTEGLJIVOST, BOLJI SU PROVODNICI EL ENERGIJE I TOPLOTE.POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA (Cu)BAKAR SE DOBIJA IZ RUDA: HALKOPIRIT, HELKOZIN, KOVELIN, KUPRIT.POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA IZ RUDE JE SLEDEĆI :1. PRIPREMA RUDE DROBLJENJE I OBOGAĆIVANJE FLOTACIJOM2. DELIMIČNO PRŽENJE I TOPLJENJE U PLAMENIM PEĆIMA SA KOKSOM I KREČNJAKOMRADI DOBIJANJA BAKRENCA SA 30-40% BAKRA,,3. PRODUVAVANJE BAKRENCA U KONVERTORIMA U CILJU DOBIJANJA BAKRA ČISTOĆE97-98,5%.4. RAFINACIJA U PLAMENIM PEĆIMA (RAFINISANI BAKAR), OKSIDACIONIM POSTUPKOM(TOPIONIČARSKI BAKAR) ILI ELEKTROLIZOM U SUMPORNOJ KISELINI (ELEKTROLITIČKIBAKAR) ČISTOĆE 99,9%.26SVOJSTVA BAKRA- TEŠKI OBOJENI METAL JER MU JE GUSTINA 8,94 Kg /dm kubnom- SVETLOCRVENKASTE BOJE- TAČKA TOPLJENJA 1083 STEPENA- DOBAR PROVODNIK EL. STRUJE I TOPLOTE ODMAH IZA SREBRA- TEŠKO SE LIJE

- IMA VELIKU ŽILAVOST- NA VAZDUHU I VODI OKSIDIRA I PREKRIVA GA ZELENKASTA PATINA KOJA SPREČAVADALJU DUBINSKU OKSIDACIJU.UPOTREBA BAKRAGOTOVO DA JE NEZAMENLJIV U ELEKTRO INDUSTRIJI JER JE DOBAR PROVODNIKEELEKTRIČNE STRUJE. LEGIRANI BAKAR SE KORISTI U HEMIJSKOJ I AUTOMOBILSKOJINDUSTRIJI.LEGURE BAKRALEGURA BAKRA I CINKA ZOVE SE MESING KOJI SE MNOGO KORISTI U INDUSTRIJI KAOMATERIJAL OD KOGA SE PRAVE LEŽIŠTA.LEGURA BAKRA I KALAJA JE KALAJNA BRONZA KOJA JE OTPORNA NA KOROZIJU I IMAPRIMENU U LIVARSTVULEGURA BAKRA SA ALUMINIJUMOM ZOVE SE ALUMINIJUMSKA BRONZA.OZNAKA CuAl8Fe3 OZNAČAVA DA SE RADI O LEGURI BAKRA SA ALUMINIJUMOM 8% IGVOŽĐEM 3%.POSTUPAK DOBIJANJA CINKARUDE OD KOJIH SE DOBIJA CINK SU:- SVALERIT,- PIRIT,- GALENIT- HALKOPIRITVRLO ČESTO ZAJEDNO U RUDI SE SREĆU OLOVO I CINK. U KOLIKO U RUDI CINKA IMAOKO 2% SMATRA SE DA JE TA RUDA BOGATA CINKOM.POSTUPAK DOBIJANJA CINKAPRVO SE RUDA DROBI I PREČIŠĆAVA. ZATIM SE VRŠI PRŽENJE RUDE ČIME SE VRŠISAGOREVANJE SUMPORA. NA KRAJU SE VRŠI DESTILACIJA ILI ELEKTROLIZA CINKA.SVOJSTVA CINKA- SVETLOPLAVIČASTE BOJE,- TAČKA TOPLJENJA JE 419 STEPENI- GUSTINA 7,1 Kg/dm kubnom,- KRT JE I NE MOŽE SE PLASTIČNO DEFORMISATI- NA TEMPERATURI OD 100-150 STEPENI DOBRO SE VALJA, IZVLAĆI I KUJE.- OTPORAN JE NA VODU I VAZDUH JER SE PREVLAČI OKSIDOM KOJI GA ŠTITI OD DALJEGRAZARANJA.UPOTREBANJIME SE PREVLAČE ČELIČNE KONSTRUKCIJE RADI ZAŠTITE OD KOROZIJE. IZRAĐUJU SELIMOVI ZA POKRIVANJE KUĆA I OLUCI.27POSTUPAK DOBIJANJA OLOVARUDA OD KOJE SE DOBIJA OLOVO JE GALENIT KOJI OBIČNO SADRŽI OD 2-8% OLOVA.NAKON VAĐENJA RUDE ISTA SE DROBI I PREČIŠĆAVA. NAKON TOGA SE VRŠI PRŽENJERUDE I PUTEM ELEKTROLIZE SE DOBIJA ČISTO OLOVO.KARAKTERISTIKE OLOVA- SPADA U GRUPU TEŠKIH METALA JER MU JE TEŽINA 11,34 Kg/dm kubnom.- TAČKA TOPLJENJA MU JE 327 STEPENI.- PLAVIČASTO-SIVE BOJE KOJA NA VAZDUHU BRZO TAMNI.- SLAB JE PROVODNIK STRUJEUPOTREBA- UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU AKUMULATORA,- ZA IZRADU ŠTAMPARSKIH SLOVA- ZA PROIZVODNJU TETRAETIL OLOVA KOJE SE DODAJE BENZINU DA BI MU POVEĆAOOTPORNOST PREMA DETONACIJAMA, ZA IZRADU ZAŠTITNIH ODELA OD RADIOAKTIVNOGZRAČENJA.POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMARUDA ALUMINIJUMA JE BOKSIT. POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA IZ BOKSITA JEDOSTA SLOŽEN.

1. RUDA BOKSITA SE MELJE I PEČE,2. RASTVARA SE U NATRIJUMHIDROOKSIDU PRI ČEMU SE DOBIJA LUŽINA3. VRŠI SE DOBIJANJE BISTRE LUŽINE I OSLOBAĐANJE OD JALOVINE,4. DOBIJANJE I TOPLJENJE SKORO HEMIJSKI ČISTE GLINICE SA KRIOLITOM I ELEKTROLIZAGDE SE DOBIJA ALUMINIJUM ČISTOĆE 99-99,8%.KARAKTERISTIKE ALUMINIJUMASPADA U GRUPU LAKIH METALA JER MU JE GUSTINA 2,7 Kg/dm kubnom.- TAČKA TOPLJENJA JE 660 STEPENI- DOBRO PROVODI ELEKTRIČNU STRUJU,- MOŽE SE VALJATI U NAJTANJE LIMOVE DO 0,004 mm I IZVLAČITI U VEOMA TANKU ŽICU.UPOTREBA ALUMINIJUMA- UPOTREBLJAVA SE U AUTO INDUSTRIJI,- U AVIO INDUSTRIJI- ZA IZRADU KUHINJSKOG PRIBORA I POSUĐA- KAO AMBALAŽA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJIDOSTA SE LEGIRA SA DRUGIM METALIMA NA PRIMER LEGURA ALUMINIJUMA SABAKROM I MANGANOM DAJE DUR ALUMINIJUM KOJI IMA VRLO VELIKU ČVRSTOĆU IKORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI.PRAH ALUMINIJUMA SLUŽI ZA ZAVARIVANJE ŠINA JER SAGOREVANJEM OSLOBAĐAVELIKU KOLIČINU TOPLOTE.NEMETALNI PROIZVODINEMETALNI PROIZVODI SU PO OSOBINAMA SUPROTNI METALNIM PROIZVODIMA.OTPORNI SU NA RAZLIČITE HEMIJSKE UTICAJE I POSTOJANI SU NA VISOKETEMPERATURE.IMAJU VELIKU ELEKTRONEGATIVNOST TJ, LOŠI SU PROVODNICI ELEKTRIČNE STRUJE.JEDAN OD NAJVAŽNIJIH NEMETALA JE KISEONIK KOJI JE SASTAVNI DEO VAZDUHA IVODE BEZ KOGA NA ZEMLJI NE BI BILO ŽIVOTA.USTVARI OSNOVNA HEMI SKA JEDINJENJA KOJA ČINE ŽIVI SVET SU: KISONIK, VODONIK,UGLJENIK, AZOT, SUMPOR I FOSFOR28GLAVNE GRUPE NEMETALNIH PROIZVODA- PORCELAN I SRODNI KERAMIČKI PROIZVODI,- OPEKA, CREP, I SLIČNI PROIZVODI, GRAĐEVINSKA VEZIVA, STAKLO,- VATROSTALNI MATERIJALI,- ABRAZIVNI MATERIJALI (KAMEN, PESAK, RUDAČE).GLINAGLINA JE MINERALNA SIROVINA RAZLIČITOG I SLOŽENOG SASTAVA, ČIJI JE GLAVNISASTOJAK HIDRATISANI OKSIDI ALUMINIJUM I SILICIJUM KAO I EVENTUALNO DRUGASREDSTVA. ALUMOSILIKAT JE VEOMA RASPROSTRANJEN PO CELOJ ZEMLJINOJPOVRŠINI.NASTALA JE RASPADANJEM STENA POD UTICAJEM VODE.- GLINA SE NALAZI U PRIMARNIM LEŽIŠTIMA TAMO GDE JE NASTALA ILI U,- SEKUNDARNIM LEŽIŠTIMA GDE SE TALOŽILA NOŠENA VODOM.PODELA GLINE PREMA ČISTOĆI- KAOLIN JE HIDRATISAN ALUMINIJUMSILIKAT I NALAZI SE U PRIMARNOM LEŽIŠTU.BELE JE BOJE I SLUŽI ZA IZRADU KERAMIČKIH PROIZVODA.- GRNČARSKA GLINA PORED KAOLINA SADRŽI I DRUGE SASTOJKE. SIVE JE BOJE JERSADRŽI OKSID GVOŽĐA. KORISTI SE ZA IZRADU POSUĐA I VATROSTALNE OPEKE.- ILOVAČA ONA U SEBI IMA VEĆI SADRŽAJ SILICIJUM OKSIDA I OKSIDA GVOŽĐA. MRKOŽUTE BOJE JE. KORISTI SE ZA IZRADU OPEKE, DRENAŽNIH CEVI.- SUKNARSKA GLINA – ILI UMA SADRŽI U SEBI KREČNJAKA, VRLO JE POSNA IPOMEŠANA SA VODOM MALO JE PLASTIČNA. KORISTI SE U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI.- LAPORASTA GLINA SADRŽI VELIKU KOLIČINU KREČNJAKA PA STOGA SA VODOMNEMA PLASTIČNOST. SIVE I I ŽUTE BOJE JE. KORISTI SE U PROIZVODNJI CEMENTA.- GLINASTI ŠKRILJCI SU STENE SA MALIM SADRŽAJEM VODE I NALAZE SE POREDNASLAGA UGLJA. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU KERAMIČKE ROBE.

DODACI GLINI U PROIZVODNJI KERAMIČKIH PROIZVODADA BI KERAMIČKI PROIZVODI DOBILI VISOK KVALITET I IMALI DOBAR VIZUELNI IZGLEDGLINI SE DODAJU:-ANTIPLASTIČNI MATERIJALI SE DODAJU GLINI DA BI JOJ SMANJILI PRETERANUPLASTIČNOST.U TU SVRHU JOJ SE DODAJU: KVARCNI PESAK, PEČENA GLINA-ŠAMOT,BOKSIT.KVARCNI PESAK MOŽE BITI DOLINSKOG ,REČNOG I MORSKOG POREKLA. PEČENA GLINAKOJA JE SAMLEVENA OD OŠTEEĆENIH KERAMIČKIH PROIZVODA. BOKSIT SE GLIINIDODAJE PRI IZRADI VATROSTALNIH KERAMIČKIH PROIZVODA.-TOPITELJ- DA BI SE SMANJILA TEMPERATURA STAPANJA KOMPONENATA TOKOMPEČENJA GLINI SE DODAJU SAMLEVEN KREČNJAK-KREDA I MLEVENO STAKLO.-GLAZURA SE KORISTI ZA ZAVRŠNU OBRADU KERAMIČKE ROBE DA BI SE DOBIOPOTREBAN SJAJ I POVEĆALA VODONEPROPUSTIVOST. POSLE SUŠENJA I PEČENJAKERAMIČKE ROBE VRŠI SE PREMAZIVANJE GLAZUROM PA SE PONOVO VRŠI PEČENJE.TEHNOLOGIJA IZRADER KERAMIČKIH PROIZVODA1. PRIPREMA SIROVINE VRŠI SE ČIŠĆENJE I MLEVENJE GLINE A ZATIM MEŠANJE SAVODOM.2. ODLEŽAVANJE MASE U VLAŽNIM PROSTORIJAMA OSTAVI SE NAVLAŽENA GLINA DAODSTOJI I NA TAJ NAČIN SE ZAVRŠAVA HIDRATISANJE.3. OBLIKOVANJE PROIZVODA SE VRŠI RUČNIM ILI MAŠINSKIM PUTEM POMOĆUŠABLONA.294. SUŠENJE PROIZVODA U AUTOMATSKIM SUŠARAMA POMOĆU TOPLOG VAZDUHA ILI UTUNELSKIM PEĆIMA ILI PRIRODNIM STRUJANJEM VAZDUHA.5. PEČENJE ILI SINTEROVANJE PROIZVODA U JAMASTIM ILI POLJSKIM PEĆIMA.6. DORADA, GLAZIRANJE I BOJENJE7. PONOVNO PEČENJE PROIZVODA U PEĆIMAVRSTE KERAMIČKIH MATERIJALAPOROZNOST KERAMIČKIH MATERIJALA JE VRLO VAŽNA KARAKTERISTIKA KOJA ZAVISIOD.- VRSTE GLINE,- OD VRSTE SMEŠE,- TEMPERATURE PEČENJA.PREMA POROZNOSTI POSTOJE:- NEPOROZNI PROIZVODI I- POROZNI PROIZVODINEPOROZNI PROIZVOD- PORCELAN JE BELE BOJE I ONI NE SMEJU DA IMAJU OKSIDE GVOŽĐA KOJI GA OBOJI, IKORISTI SE ZA IZRADU ELEKTRO IZOLACIONH PROIZVODA.- SANITARNA KERAMIKA SLUŽI ZA IZRADU KADA, LAVABOA, ODVODNIH CEVI, UHEMIJSKOJ INDUSTRIJI.POROZNI PROIZVODIFAJANS PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD GLINE ODREĐENOG KVALITETA A KOJI SE DVAPUTA PEČE ALI BEZ PREMAZIVANJA-GLAZURE. OD NJEGA SE PRAVE VAZE, BOKALI,FIGURE, PLOČICE ZA ZIDOVEMAJOLIKA- OD NJE SE PRAVE FIGURE, PLOČICE POSUĐETERAKOTA- U SEBI SADRŽI OKSID GVOŽĐA PA JE ZATO CRVENKASTE BOJE.OBIČNA GRNČARSKA- GLINA ZA IZRADU SAKSIJA..OPEKA I CREPOVICIGLEGRAĐEVINSKI MATERIJALI-GRAĐEVINSKA VEZIVA SU: CEMENT, KREČ, GIPS, I NOVOKOMPONOVANA VEZIVA.-SPECIJALNI MATERIJALI TERMOIZOLACIONI, ZVUČNO IZOLACIONI HIDROIZOLACIONIMATERIJALI.-KONSTRUKCIONI MATERIJALI OPEKA ,CREP, KAMEN,STAKLO GVOŽĐE.GRAĐEVINSKA VEZIVA

TO SU MATERIJALI KOJI SE NALAZE U PRAŠKASTOM STANJU I UZ MEŠANJE SA VODOMOČVRSNU.-GAŠENI KREČ SE DOBIJA PEČENJEM KREČNJAKA NA TEMPERATURI OD 800 DO 1300STEPENI.-GIPS SE DOBIJA PEČENJEM GIPSANOG KAMENA ILI SEDRE NA TEMPERATURI 107-300STEPENI PA SE NAKON TOGA MELJE.-GLINA-CEMENT- PORTLAND CEMENT JE SIVKASTO ZELENE BOJE30PROIZVODNJA CEMENTAMEŠAJU SE GLINE I KREČ ŠTO SE NAZIVA LAPORCEM. NAKON TOGA U DROBILICAMA SEVRŠI DROBLJENJE OVOG MATERIJALA. IZDROBLJEN MATERIJAL SE UVODI U ROTACIONUPEĆ U KOJU SE POD PRITISKOM UBACUJE UGALJ U PRAHU KOJI SAGOREVA I DOBIJA SEPEČENI KLINKER. NAKON HLAĐENJE KLINKERA U MLIN ZA MLEVENJE I MEŠANJE SEUBACUJU KLINKER, GIPS I ŠLJAKA IZ VISOKIH PEĆI I DOBIJAMO FINO SAMLEVEN PRAHKOJI SE TRAKOM TRANSPORTUJE U SILOS ODAKLE SE AUTOMATSKOM VAGOM VRŠIMERNJE I PAKOVANJE U PAPIRNATE VREĆE.CEMENT JE HIDROSKOPAN I U ZAVISNOSTI OD DODATAKA IMAMO:- BRZOVEZUJUĆI CEMENT DO 15 MINUTA- SREDNJE VEZUJUĆI OD 15 DO 60 MINUTA,- SPORO VEZUJUĆI PREKO 60 MINUTA.VREME POTPUNOG VEZIVANJA SE OSTVARUJE NAKON 28 DANA.GRAĐEVINSKA KERAMIKAGRAĐEVINSKA KERAMIKA SPADA U NAJMASOVNIJE PROIZVODE KERAMIČKE INDUSTRIJEA PROIZVODI SE OD ILOVAČE I LOŠIJIH VRSTA GLINE UZ DODATAK PESKA.U GRAĐEVINSKU KERAMIKU SPADAJU.- OPEKA- CREPOVI,- BLOKOVI,- DRENAŽNE CEVI,- ZIDNE PLOČICE,- KLINKER OPEKA.PROIZVODNJA OPEKENAKON ŠTO SE GLINA ISKOPA I OČISTI ONA SE SAMELJE I NAKVASI. VAKUM PRESAMA ILIREVOLVER PRESAMA SE VRŠI OBLIKOVANJE OPEKE U KALUPIMA. NAKON TOGA SE UREGALE REĐA OPEKA GDE SE VRŠI SUŠENJE. NAKON SUŠENJE OPEKA SE UVODI UTUNELSKE PEĆI GDE SE VRŠI POSTEPENO PEČENJE 48 SATI NA TEMPERATURI DO 1000STEPENI.DIMENZIJE OPEKE SU STANDARDIZOVANE 250x120x65 mm A MOGU DA BUDU PUNE IŠUPLJE. TREBA DA SU OTPORNE NA MRAZ.VRSTE OPEKEPUNA OPEKA SE KORISTI ZA IZRADU SPOLJNIH I UNUTRAŠNJIH ZIDOVA KOJI SEMALTERIŠU. DO 15% ŠUPLJINA RAČUNA SE DA JE OPEKA PUNAFASADNA PUNA OPEK,A KAKO JOJ SAMO IME KAŽE, KORISTI SE ZA IZRADU FASADA.ŠUPLJE OPEKE I BLOKOVI SE KORISTE ZA PREGRADNE ZIDOVE.MONTA I FERT GREDICE SE KORISTE ZA IZRADU MEĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA.CREPSLUŽI ZA POKRIVANJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA. POSTOJI VIŠE VRSTA KAO ŠTO SU:BIBER CREP, VALOVITI CREP, ĆERAMIDA.31PODNE PLOČICEMORAJU DA BUDU OTPORNE NA OPTEREĆENJE-GAŽENJE, A AKO SU IZLOŽENEATMOSFERSKOM UTICAJU MORA DA BUDU DOBRO GLAZIRANE DA BI SE SPREČILOPRODIRANJE VODE U NJIH I SMRZAVANJE ISTE, ŠTO DOVODI DO OŠTEĆENJA. PEČENJEPLOČICA SE IZVODI NA TEMPERATURI SINTEROVANJA-TOPLJENJA.ZIDNE PLOČICE

DRENAŽNE CEVI SE U NOVIJE VREME MANJE KORISTE ZA ODVODNJAVANJE TERENAKANALIZACIONE CEVI SE PROIZVODE OD GLINE, ŠAMOTNOG BRAŠNA-KVARCNOGPESKA. SPOLJA I IZNUTRA SU GLAZIRANE. OTPORNE SU NA KISELINE.GRAĐEVINSKA TERAKOTA JE UKRASNI FASADNI MATERIJAL OD PEČENE GLINE.KLINKER OPEKA I PLOČE SE PROIZVODE OD TEŠKO TOPLJIVE GLINE POMEŠANE SAKVARCNIM PESKOM I OBLIKOVANE U KALUPIMA POD VELIKIM PRITISKOM.TEMPERATURA PEČENJA 1300 STEPENI TO JEST PEKU SE DO DELIMIČNOG TOPLJENJA.PROIZVODNJA STAKLASTAKLO JE OTKRIVENO PRE 3000 GODINA U EGIPTU. U POČETKU TEHNOLOGIJA NIJEOMOGUĆAVALA PROIZVODNJU ČISTOG STAKLA PA SE UGLAVNOM STAKLOUPOTREBLJAVALO ZA PROIZVODNJU UKRASA.STAKLO SE NALAZILO I U PRIRODI A STVARALA GA JE VULKANSKA LAVA, ILI UDARMUNJE O SILICIJUMSKI PESAK.STAKLO JE ČVRST KOMPAKTAN AMORFAN MATERIJAL KOJI SE DOBIJA TOPLJENJEMNEORGANSKIH MATERIJA, KOJA SE ZATIM HLADE I OČVRSNU U VIDU STOPLJENE MASE.KAD KAŽEMO AMORFAN MATERIJAL MISLI SE NA MATERIJALE KOJI NEMAJU SREĐENUKRISTALNU STRUKTURU.STAKLO SE SPORO RAZVIJALO SVE DO POLOVINE 19 VEKA KADA SE KONSTRUIŠUNAROČITE PEĆI ZA DOBIJANJE STAKLA (PEĆI SA LONCIMA KORITASTE PEĆI) PA SE ODSITNOG ZANATSTVA PRELAZI U VELIKU INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU.SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLASIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA DELIMO NA.- OSNOVNE SIROVINE I- POMOĆNE SIROVINEOSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SU:- KVARCNI PESAK- ALKALIJE- KALCIJUMOVE KOMPONENTEPOMOĆNE SIROVINE ZA DOBIJANJE STAKLA SU.- SREDSTVO ZA BOJENJE- SREDSTVO ZA ZAMUĆIVANJE- SREDSTVO ZA OBEZBOJAVANJE- SREDSTVO ZA BISTRENJE.KVARCNI PESAK U PROIZVODNJI STAKLA UČESTVUJE SA 60-70% U SASTAVU SIROVINSKESMEŠE. KVALITET PESKA ZAVISI OD SADRŽAJA PRIMESA A NAROČITO OKSIDA GVOŽĐAJER I MALE KOLIČINE OVOG METALA TJ. NJEGOVI OKSIDI OBOJE STAKLO. U MNOGIMSLUČAJEVIMA SADRŽAJ OKSIDA GVOŽĐA NE SME PRELAZITI 0,01-0,02 %.32ZA KVALITETNIJE VRSTE STAKLA ALKALIJE SE DODAJU U OBLIKU SODE (NATRIJUMKARBONATA)A U MASOVNOJ PROIZVODNJI I ZA JEFTINIJE VRSTE STAKLA DODAJE SENATRIJUM SULFAT.KALCIJUMOVE KOMPONENTE OBIČNO SE DODAJU U OBLIKU NATRIJUM –SULFATA,SAMLEVENOG KREČNJAKA, MERMERA ILI LAPORCA.STAKLENI OTPATCI SE DODAJU U KOLIČINI OD 20-40%.ZA BOJENJE SE DODAJU OKSIDI METALA ILI SULFIDI.ZAMUĆIVANJE STAKLA SE VRŠI DODAVANJEM OKSIDA KALAJA ITD. I TAKO SE DOBIJAMUTNO –MLEČNO STAKLO KOJE UBLAŽAVA OŠTRINU SVETLA A KORISTE SE ZA IZRADURASVETNIH TELA.OBEZBOJAVANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE SMEŠEI DODAJU OKSIDI NIKLA, KOBALTA AUKLANJAJU JEDINJENJA GVOŽĐA KOJA DAJU OBOJENJE.SREDSTVA ZA BISTRENJE IMAJU ULOGU DA IZBISTRE STAKLENU MASU KAKO BI SEDOBILO BEZBOJNO STAKLO. DA BI SE TO POSTIGLO U PEĆ SE UBACUJU ODREĐENIDODACI NA PRIMER ŠALITRA KOJA NA VISOKOJ TEMPERATURI OSLOBAĐA GASOVE KOJIIZ RASTOPLJENE MASE IZLAZE NA POVRŠINU I SA SOBOM NOSE NERASTOPLJENE DELIĆE IMASA POSTAJE BISTRIJA.

PROIZVODNJA STAKLAPROIZVODNJA STAKLA SE SASTOJI IZ SLEDEĆIH FAZA:- PRIPREMA SIROVINE,- TOPLJENJE MEŠAVINE,- DORADA UOBLIČENIH STAKLENIH PREDMETA.PRIPREMA SIROVINA PODRAZUMEVA ČIŠĆENJE KVARCNOG PESKA ISPIRANJEM UBAZENIMA OD MEHANIČKE NEČISTOĆE. PESAK SE ZATIM ŽARI PESAK KREČ I SODA SEPROPUŠTAJU KROZ MLINOVE I SITNE DA BI NAKON TOGA BILI PROPUŠTENI KROZ SITA. UMEŠALICI DOLAZI DO NJIHOVOG MEŠANJA. IZ MEŠALICE ELEVATOROM ZAHORIZONTALNI TRANSPORT SE DOVODE DO PEĆI GDE SE VRŠI TOPLJENJE NATEMPERATURI OD 1300-1500 STEPENI. RASTOPLJENO STAKLO RUČNO ILI MAŠINSKI SEDUVA A TAKOĐE SE VRŠI I VERTIKALNO IZVLAČENJE STAKLA PA SE DOBIJA RAVNOSTAKLO. OVI PROIZVODI ODLAZE U TUNEL ZA HLAĐENJE I ZATIM SLEDI ZAVRŠNAOBRADA (BRUŠENJE). OVAJ PROCES JE KONTINUALAN ŠTO ZNAČI DA SE NA JEDNOMKRAJU PEĆI NEPREKIDNO DODAJU SIROVINE A NA DRUGOM SE UZIMA ŽITKA MASA ZAPRERRADU.NAČINI OBLIKOVANJA STAKLAOBLIKOVANJE STAKLENIH PREDMETA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 700-800 STEPENI, AMETODE ZA OBLIKOVANJE SU:- DUVANJE- IZVLAČENJE,- PRESOVANJE- VALJANJE LIVENJE.DUVANJE KAO POSTUPAK SE UPOTREBLJAVA ZA ZA UOBLIČAVANJE ŠUPLJIH PREDMETATAKO ŠTO SE VAZDUH UDUVAVA U STAKLENU MASU.TO SE VRŠI RUČNO ILI MAŠINSKI(FLAŠE, SIJALICE, ČAŠE)IZVLAČENJE SE VRŠI UZ POMOĆ VALJAKA U VIDU BESKRAJNE TRAKE A IZRAĐUJE SERAVNO STAKLO, STAKLENE CEVI, STAKLENA VUNA.PRESOVANJE SE VRŠI POD PRITISKOM TAKO ŠTO SE ZAGREJANA MASA UDUVAVA UKALUPE (TV EKRANI, TANJIRI, ČINIJE...)VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA IZRADU DEBLJIH STAKLENIH PLOČA ZA IZLOGE I IOGLEDALA. STOPLJENA MASA SE IZLIVA NA STO GDE SE POMOĆU VALJAKA TANJI I SEČENA STANDARDNE DIMENZIJE.33VRSTE STAKLARAVNO STAKLO KOJE PREMA JUS-U MOGU BITI :“A“ ILI PRVE, „B“ ILI DRUGE I „C“ ILITREĆE KLASE SU RAZLIČITIH DEBLJINA OD 1,6 DO 10 mm.SIGURNOSNA STAKLASU RAVNA STAKLA KOJA SE DODATNO OBRAĐUJU I MOGU BITI:- ARMIRANA- KALJENA- LAMINIRANAARMIRANA STAKLA SE DOBIJAJU UTISKIVANJEM METALNE MREŽE U IZLIVENUSTAKLENU PLOČU. STANDARDNE DEBLJINE SU OD 6,5 mm, A SAMA ARMATURA IH ČINIOTPORNIM NA LOM.KALJENO STAKLO SE DOBIJA TERMIČKOM OBRADOM TAKO ŠTO SE STAKLO ZAGREJENA TEMPERATURU OPUŠTANJA PA SE ZATIM NAGLO OHLADI. KOMERCIJALNI NAZIVOVOGA STAKLA JE „SEKURIT“ STAKLO KOJE JE 7-12 PUTA JAČE OD OBIČNOG. DEBLJINESU 4,7,5,4 I 6,5 mm.LAMINIRANO STAKLO JE VIŠESLOJNO STAKLO NAJČEŠĆE DVO I TROSLOJNO KOJE SEDOBIJA SLEPLJIVANJEM STAKLENIH PLOČA ISTE ILI RAZLIČITIH DEBLJINA U TOPLOMSTANJU I PRITIKOM. STAKLO OD 5-7 SLOJEVA MOŽE BITI OTPORNO NA PUŠČANO ZRNO.KRISTALNA RAVNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE OBIČNOM STAKLU DODAIZVESNA KOLIČINA OLOVO–OKSIDA PA MU SE POBOLJŠAJU OPTIČKA SVOJSTVA USTVARIOPTIČKE DEFORMACIJE SU SVEDENE NA MINIMUM.RELJEFNA STAKLA NA POVRŠINI IMAJU ŠARE KOJE SE DOBIJAJU POMOĆU VALJAKA KOJI

NA SEBI IMAJU ŠARE.REFLEKSNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE TOPLIM POSTUPKOM SA JEDNE STRANENANOSI SLOJ KOJI ODBIJA SVETLOST.ŠUPLJA STAKLA OBUHVATAJU VELIKU GRUPU PROIZVODA OD KOGA SE PROIZVODIAMBALAŽNO STAKLO (FLAŠE, TEGLE), STAKLENE POSUDE.SPECIJALNA STAKLA-OPTIČKA STAKLA SE DOBIJAJU TOPLJENJEM VRLO ČISTIH SIROVINA PA JE STOGAPOTPUNO PROVIDNO BEZBOJNO I IMA VELIKU MOĆ PRELAMANJA SVETLOSTI. KORISTI SEZA IZRADU SOČIVA, PRIZMI I OPTIČKIH UREĐAJA.-HEMIJSKO STAKLO JE OTPORNO NA HEMIJSKE AGENSE I TEMPERATURNE PROMENE.IMA SPOSOBNOST AKUMULIRANJA TOPLOTE.-KVARCNO STAKLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KVARCNOG PESKA NA TEMPERATURI OD1700-1800 STEPENI. MOŽE DA IZDRŽI VRLO VISOKU TEMPERATURU I NAGLETEMPERATURSKE PROMENE.-STAKLENA VUNA SE DOBIJA ISPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE NA RAPAVUHORIZONTALNU ŠAMOTNU PLOČU KOJA ROTIRA VELIKOM BRZINOM I CENTRIFUGALNASILA IZBACUJE STAKLENU MASU U VIDU VLAKANA. TAKOĐE MOŽE DA SE DOBIJE IPROPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE KROZ SITNE OTVORE TAKO DA SEDOBIJAJU BESKONAČNO DUGA VLAKNA KOJA SE SEKU NA POTREBNU DUŽINU. NE UPIJAVLAGU I DOBAR JE TERMIČKI IZOLATOR OD -60 DO +600 STEPENI.DOBAR JE I ZVUČNIIZOLATOR.VODENO STAKLO ILI RASTOPLJENO STAKLO JE PROIZVOD DOBIJEN OD KVARCNOGPESKA I ALKALIJA. U PROMETU SE JAVLJA U VIDU ULJANE TEČNOSTI I KORISTI SE ZAIMPREGNACIJU HARTIJE, TKANINA, DRVETA U CILJU ZAŠTITE OD POŽARA ILI KAOPREMAZ KOJI ŠTITI OD KOROZIVNOG DEJSTVA SREDINE.34PROIZVODI PRERADE DRVETADRVO JE ODUVEK IMALO NAJŠIRU PRIMENU U ČOVEKOVOM ŽIVOTU. POZNAVAJUĆIVRSTE DRVETA I PRIMENJUJUĆI U OBRADI RAZLIČITE TEHNIČKO- TEHNOLOŠKEPOSTUPKE MOGUĆE GA JE NAJRACIONALNIJE ISKORISTITI.U KVALITET DRVETA SE UBRAJAJU:- HEMIJSKI SASTAV I GRAĐA,- FIZIČKA SVOJSTVA- MEHANIČKA- ESTETSKA- MANETEHNIČKO-TEHNOLOŠKA SVOJSTVA DRVETA1.HEMIJSKI SASTAV DRVETAPOJEDINI HEMIJSKI ELEMENTI U GRAĐI DRVETA PRIBLIŽNO SU ZASTUPLJENI :- UGLJENIK 50%,- KISEONIK 43%- VODONIK 6%- AZOT 1%JEDINJENJA KOJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA SU: CELULOZA 40-60%,HEMICELULOZA18-25%, LIGNIN 20-30% KAO I SMOLE, SKROB, ŠEĆER, ETERIČNA ULJA,TANIN, MINERALNE MATERIJE, VODA KOJI SU SPOREDNI SASTOJCI DRVETA I UGLAVNOMSE NALAZE U SOKU DRVETA. SADRŠAJ OVIH MATERIJA VARIRA I ZAVISI OD VRSTEDRVETA, STAROSTI, DELA DRVETA I GODIŠNJEG DOBA .CELULOZA ČINI SKELET MREŽE ZIDOVA ĆELIJE U KOJOJ SE NALAZE HEMICELULOZA ILIGNIN.IZ CELULOZE SE DOBIJAJU: ŠPIRITUS, HEMIJSKA VLAKNA, PLASTIČNE MASE. MEKE VRSTEDRVETA IMAJU VIŠE CELULOZE NEGO TVRDE.SMOLA SE STVARA KOD SKORO SVIH ČETINARA. SASTOJI SE IZ ČVRSTIH I TEČNIHJEDINJENJA. TEČNI DEO SMOLE SE NAZIVA TERPENTIN I KORISTI SE ZA PROIZVODNJU :LEKOVA, LAKOVA,I MIRISA A ČVRSTI DEO SMOLE ČINI KOLOFONIJUM KOJI SE KORISTI ZAPROIZVODNJU SAPUNA, PAPIRA. U DRVETU SMOLA POVEĆAVA ZAPREMINSKU MASU,

TVRDOĆU ZAPALJIVOST I TRAJNOST.TANIN –ŠTAVNE MATERIJE NALAZE SE U SVIM DELOVIMA DRVETA : KORI, DRVNOMSOKU LIŠĆU, PLODOVIMA.SA STAROŠĆU DRVETA SADRŽAJ TANINA SE POVEĆAVA.HRAST I KESTEN SADRŽE NAJVIŠE TANINA. TANIN DAJE DRVETU LEPŠU BOJU, ČVRSTOĆUTRAJNOST. KORISTI SE ZA ŠTAVLJENJE KOŽE (POSTAJE TRAJNIJA, ELASTIČNIJA I MANJEUPIJA VODU).MINERALNE MATERIJE KOJE SE NALAZE U DRVETU SAGOREVANJEM DAJUPEPEO.KOLIČINA PEPELA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GODIŠNJEG DOBA, SEČE, STAROSTI.NAJMANJE PEPELA DAJE ARIŠ A NAJVIŠE KESTEN.2.GRAĐA DRVETADRVO NIJE JEDNOLIKE STRUKTURE I NE POKAZUJE ISTA MEHANIČKA SVOJSTVA POCELOJ MASI.AKO DRVO PRESEČEMO NORMALNO NA NJEGOVU OSU UOČIĆEMO: KORU, DRVNU MASU,SRŽ I GODOVE.ŠIRINA BOJA I RASPORED GODOVA DAJU KARAKTERISTIČNU SLIKU TJ. TEKSTURUDRVETA KOJA SLUŽI ZA RASPOZNAVANJE DRVETA.353.FIZIČKA SVOJSTVA DRVETANAJZNAČAJNIJE FIZIČKO SVOJSTVO DRVETA JE ZAPREMINSKA MASA I HIGROSKOPNOST(VLAŽNOST) KAO FIZIČKO-HEMIJSKO SVOJSTVO DRVETA.ZAPREMINSKA MASA DRVETA ZAVISI OD VRSTE DRVETA, GUSTINE DRVNE MASESADRŽAJA VODE.POD HIDROSKOPSKIM SVOJSTVOM SE PODRAZUMEVA SPOSOBNOST DRVETA DA UPIJEVLAGU. VLAŽNOST DRVETA JE NEGATIVNO SVOJSTVO A VLAGA SE IZ DRVETAODSTRANJUJE PRIRODNIM SUŠENJEM NA VAZDUHU ILI U SUŠARAMA ČIME SE VLAGASTABILIZUJE NA 12-18%.4.MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETARAZLIKUJEMO SLEDEĆA MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA.- TVRDOĆA JE OTPOR KOJI PRUŽA DRVO PRI PRODIRANJU DRUGOG TELA U NJEGOVUMASU.- JAČINA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA KIDANJU, SAVIJANJU, PRITISKU ILI DRUGOMDEJSTVU SILA- ELASTIČNOST JE SVOJSTVO DRVETA DA POD SPOLJNJIM DEJSTVOM SILE PROMENIOBLIK I PO PRESTANKU SILE SE VRATI U PRVOBITNI OBLIK. VRLO ELASTIČNO DRVO JEBAGREM, ELASTIČNO DRVO SU ORAH, BREST, LIPA, BREZA, A SLABO ELESTIČNA SU BOR ITOPOLA.ŽILAVOST DRVETA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA UDARNOM DEJSTVU SILE. ŠTO JE DRVOVLAŽNIJE I ŽILAVOST JE VEĆA.5.ESTETSKA SVOJSTVA DRVETANAJZNAČAJNIJA ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA SU:- BOJA MOŽE BITI OD BLEDO ŽUĆKASTE DO CRVENKASTO BELA- TEKSTURU ČINE RASPORED I ŠIRINU GODOVA- SJAJ I- FINOĆA SE NAJLAKŠE OCENJUJE PO POPREČNOM PRESEKU6.GREŠKE U DRVETUGREŠKE MOGU NASTATI PRILIKOM RASTA, NEPRAVILNIM POSTUPKOM PRILIKOMPRERADE , PRI SEČI I ČUVANJU DRVETA7. TRAJNOST DRVETATRAJNOST DRVETA JE PRIRODNO SVOJSTVO DA ŠTO DUŽE ZADRŽI PRIRODNA SVOJSTVA(ANATOMSKU GRAĐU, BOJU I ČVRSTOĆU). TRAJNOST DRVETA SE MOŽE PRODUŽITIKONZERVISANJEM, SUŠENJEM, IMPREGNACIJOM, ANTISEPTIČKIM SREDSTVIMA,POVRŠINSKOM ZAŠTITOM –PREMAZIVANJEM ULJIMA, BOJAMA , LAKOVIMA.2.PROIZVODI MEHANIČKE PRERADE DRVETADRVO SE MEHANIČKI PRERAĐUJE: REZANJEM, CEPANJEM, SEČENJEM, TESANJEM,LJUŠTENJEM, BRUŠENJEM RENDISANJEM I TO U PROIZVODE ILI POLU PROIZVODE.ZA MEHANIČKU PRERADU SE UPOTREBLJAVA TEHNIČKO DRVO I TU SE SVRSTAVAJU

TRUPCI, OBLA GRAĐA I SITNO TEHNIČKO DRVO.PRERADOM TRUPACA DOBIJAJU SE PROIZVODI PRIMARNE PRERADE :REZANA GRAĐA, FURNIRI, I RAZNE VRSTE PLOČA.REZANA GRAĐA SE DOBIJA REZANJEM TRUPACA U: DASKE, LETVE, GREDE.36FURNIRI SU TRANKI LISTOVI DEBLJINE 0,2-4mm. RAZLIKUJU SE PLEMENITI I SLEPIFURNIRI, A NJIHOVA RAZLIKA JE ŠTO JE PLEMENITI FURNIR DEBLJINE 2mm I ISKORIŠĆENOJE ESTETSKO SVOJSTVO DRVETA. SLEPI FURNIRI SU DEBLJINE 2-4mm I UPOTREBLJAVAJUSE ZA PROIZVODNJU SLEPLJENIH PLOČA.FURNIRSKE PLOČE (ŠPER PLOČE) SE PROIZVODE UNAKRSNIM SLEPLJIVANJEMNEPARNOG BROJA SLEPIH FURNIRA. PREDNOST ŠPERPLOČE U ODNOSU NA PUNO DRVOISTE DEBLJINE JE U TOME ŠTO JE ZNATNO VEĆE ČVRSTOĆE A UPOTREBLJAVA SE UINDUSTRIJI NAMEŠTAJA.STOLARSKE PLOČE ILI PANEL PLOČE SE IZRAĐUJU TAKO ŠTO SE IZMEĐU DVA SLOJAFURNIRA STAVLJAJU MEĐUSOBNO SLEPLJENE LETVICE. ONE SU MNOGO LAKŠE NEGOPUNO DRVO I UPOTREBLJAVAJU SE U GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI NAMEŠTAJA.VLAKNASTE-LESONIT PLOČE SU PLOČASTI PROIZVODI IZRAĐENI OD DRVENIHVLAKANACA SA DODATKOM VEZIVNIH MATERIJA (LEPILA). ONE SU TVRDE I OTPORNENA PRITISAK.IVERICA SU PLOČE KOJE SE DOBIJAJU OD ISITNJENOG IVERJA MEĐUSOBNIMSLEPLJIVANJEM UZ DODATAK VEZIVNOG SREDSTVA (VEŠTAČKE SMOLE) A PROCES SEODVIJA NA POVIŠENOM PRITISKU I TEMPERATURI.NAJZNAČAJNIJE MESTO U MEHANIČKOJ PRERADI DRVETA ZAUZIMA PROIZVODNJANAMEŠTAJA (KUĆNI, KANCELARIJSKI, ZA JAVNE OBJEKTE, ŠKOLE, BOLNICE, HOTELE).3. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETAOSNOVNI OBLICI PRERADE DRVETA SU DESTILACIJA I DOBIJANJE CELULOZEDESTILACIJA JE TERMIČKO RAZLAGANJE DRVETA I ODVIJA SE NA TEMPERATURI OD 380STEPENI BEZ PRISUSTVA VAZDUHA A NAZIVA SE JOŠ I SUVA DESTILACIJA ILI PIROLIZAILI POUGLJAVANJE DRVETA. SUVOM DESTILACIJOM UGLJA SE DOBIJA GORIVI GAS,DRVENI UGALJ, DRVNO SIRĆE I KATRAN.CELULOZA JE NAJVAŽNIJI PROIZVOD HEMIJSKE PRERADE DRVETA. KORISTI SE UPROIZVODNJI PAPIRA, VLAKANA, LAKOVA, EKSPLOZIVA I DRUGIH PROIZVODA.DRVO SE ISCEPKA NA KOMADE VELIČINE 2 -4 cm A ZATIM UBACI U AUTO KLAV (KOTAO) IUZ PRISUSTVU HEMIKALIJA,I ODGOVARAJUĆE TEMPERATURE I PRITISKA SLABE VEZEMEĐU VLAKNIMA DRVETA I NECULOZNE MATERIJE SE RASTVARAJU A CELULOZNE UVIDU VLAKANA OSTAJU. IZDVAJANJE CELULOZNIH VLAKANA ZA DOBIJANJE CELULOZENAJVIŠE SE KORISTI KISELI BISULFATNI POSTUPAK I TO UGLAVNOM SE OVIMPOSTUPKOM PRERAĐUJE DRVO U CELULOZU KOJE IMA POVEĆANU KOLIČINU SMOLE USEBI. OVA CELULOZA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU PAPIRA, VISKOZE, CELOFANALAKOVA, LEPAKA.ALKALNIM (SULFATNIM) POSTUPKOM SE PRERAĐUJU SVE VRSTE DRVETANEKVALITETNOG DRVETA, ŽETVENI OSTACI TRAVA. CELULOZA DOBIJENA OVIMPOSTUPKOM SE KORISTI ZA IZRADU PAPIRA ZA AMBALAŽU KARTONA I LEPENKE.PROIZVODNJA PAPIRAPAPIR JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM MEĐUSOBNO ISPREPLETANIHBILJNIH VLAKANA UZ DODATAK PUNILA, EVENTUALNO DRUGIH POMOĆNIH SIROVINA IBOJE.OSNOVNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU:- CELULOZA- DRVENJAČA SE DOBIJA BRUŠENJEM DRVETA –FINA PILJEVINA- OTPADNI PAPIRSPOREDNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU:- PUNILA GIPS I KREDA DO 40%- LEPAK SKROBNI ILI TUTKALO- BOJE SINTETIČKOG POREKLA37

PORED OSNOVNIH I SPOREDNIH SIROVINA ZA PROIZVODNJU PAPIRA POTREBNO JE IMATIVELIKE KOLIČINE VODE.U AUTO KLAVU SE PAPIRNA MASA MEŠA, A UZ POMOĆ JEŽ VALJAKA VRŠI SERAZVLAKIVANJE –PRETVARANJE MASE U KAŠU I UJEDNO VALJCI ODSTRANJUJUKVRŽICE.KAŠASTA MASA SE IZLIVA NA VIBRACIONA SITA U OBLIKU „BESKRAJNE „ TRAKE KAKOBI SE VODA OSTRANILA A UJEDNO SE FORMIRA I PAPIRNA TRAKA. VRŠI SE SUŠENJEPAPIRA, I GLAČANJE TOPLIM VALJCIMA DO SADRŽAJA VLAGE OD 6%. NAKON TOGAPAPIR SE NAMOTAVA NA VALJKE ILI SEČE NA FORMATE. MOŽE DA SE VRŠI I DORADAPAPIRA NA PRIMER IMPREGNIRANJE VOSKOVIMA.VRSTE PAPIRA- ROTO PAPIR KOJI SE KORISTI ZA ŠTAMPANJE NOVINA,- ŠTAMPARSKI PAPIR- PISAĆI PAPIR- OMOTNI PAPIR,- DEKORATIVNI PAPIR- SPECIJALNI PAPIRI: FILTER, CIGARET, FOTO...FIZIČKA SVOJSTVA PAPIRA-I ZGLED- GLATKOĆA- PROPUSTLJIVOST NA VODUMEHANIČKA SVOJSTVA PAPIRA- ISTEGLJIVOST- OTPORNOST NA :CEPANJE, SAVIJANJE, PRITISAKKVALITET PAPIRA DEFINIŠU:GUSTINA, DEBLJINA,GRAMAŽA, FORMAT...VODA ZA PIĆE I INDUSTRIJSKA VODANAJRASPROSTRANJENIJE JEDINJENJE NA ZEMLJI JE VODA. OD UKUPNE POVRŠINEPLANETE ZEMLJE POD VODOM SE NALAZI OKO 76%. UKUPNA ZAPREMINA VODE NAZEMLJI JE OKO 1.400 MILIONA KVADRATNIH KILOMETARA. OD TOGA NA SLANU VODUOTPADA 97,5% A NA SLATKU-ZA PIĆE SVEGA 2,5%.BEZ VODE NE BI BILO ŽIVOTA JER JEONA SASTAVNI DEO SVAKOG ŽIVOG BIĆA. ČOVEK NE BI MOGAO BEZ VODE DA IZDRŽIDUŽE OD TRI DANA. STUDIJA SVETSKE BANKE NAVODI DA JE PROSEČNOJ OSOBI ZAZADOVOLJENJE POTREBA (PIĆE, KUVANJE I PRANJE ) GODIŠNJE POTREBNO 1700 KUBNIHMETARA VODE.PREMA PREDVIĐANJIMA DO 2050. GODINE BROJ STANOVNIKA NA ZEMLJI ĆE SE POVEĆATIZA 3 MILIJARDE A SAMIM TIM ĆE SE POVEĆATI POTROŠNJA VODE ZA 70%.U PROCESIMA PROIZVODNJE ZNAČAJNU ULOGU IGRA VODA JER SKORO DA NEMAINDUSTRIJSKE GRANE U ČIJI PROCES NE ULAZI VODA KAO OSNOVNA ILI POMOĆNASIROVINA.U MNOGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA VODA SLUŽI KAO MEDIJUM ZA HLAĐENJE,RASTVARANJE, ISPIRANJE, PRENOS TOPLOTE, DOBIJANJE VODENE PARE ITD.PRIRODNE VODEU PRIRODI VODA SE NALAZI KAO :-POVRŠINSKA (OKEANI, MORA, JEZERA, REKE)-PODZEMNA (IZVORI, VRELA, DUBINSKA VODA)38-ATMOSFERSKA (KIŠNICA, SNEG I DRUGE PADAVINE)U PRIRODI NEMA HEMIJSKI ČISTE VODE. ONA U SEBI SADRŽI MATERIJE (NEČISTOĆU) KAOŠTO SU:- RASTVORENI GASOVI: KISEONIK, UGLJENDIOKSID, AZOT AMONIJAK)- MINERALNE SOLI (KARBONATE, SILIKATE , HLORIDE SULFATE.- ORGANSKE MATERIJE- ČESTICE U SUSPENDOVANOM OBLIKU (PESKA, KREČNJAKA,GRUBE GLINE) I- ORGANSKE SASTOJKE, ORGANSKE KISELINE, ALKOHOL, HUMUSNE I TRESETNESUPSTANCE MIKROORGANIZME.POKAZATELJI KVALITETA VODE

KVALITET VODE SE ODREĐUJE NA OSNOVU:- ORGANOLEPTIČKIH- FIZIČKIH- HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH POKAZATELJAU ORGANOLEPTIČKE POKAZATELJE SPADAJU SLEDEĆA SVOJSTVA VODE:- UKUS- MIRIS- BOJA-ZAMUĆENOSTUKOLIKO VODA POSEDUJE NEKE OD OVIH KARAKTERISTIKA TREBA JE PRERADITI.TEMPERATURA PRIRODNIH VODA KAO FIZIČKI POKAZATELJ ZAVISI ODMESTA GDE SE NALAZI I OD GODIŠNJEG DOBA. KOD PODZEMNIH VODA TEMPERATURA JEOKO 10 STEPENI. AKO NISU TERMALNE VODE KOD KOJIH JE TEMPERATURA IZNAD 37STEPENI. POVRŠINSKE VODE KARAKTERIŠE PROMENLJIVOST TEMPERATURE OD 0 DO 30STEPENI.HEMIJSKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ZAVISE OD VRSTE I KOLIČINE RASTVORENIHMATERIJA U VODI.TU SPADAJU :-TVRDOĆA VODE, GDE SE PODRAZUMEVA SADRŽAJ KALCIJUMOVIH MAGNEZIJUMOVIHJONA. TVRDOĆA SE IZRAŽAVA PREKO KOLIČINE MILIGRAMA (mg) KALICJUMKARBONATAU 1 LITRI VODE.-VEOMA MEKA OD (0 DO 70 mg) DO VEOMA TVRDE 540 mg KALCIJUMKARBONATA U LITRIVODE.- HEMIJSKA POTREBA KISEONIKA, OZNAČAVA POTREBNU KOLIČINU KISEONIKA ZAOKSIDACIJU ORGANSKIH I NEORGANSKIH PRIMESA KOJI SE LAKO OKSIDIŠU(DVOVALENTNO GVOŽĐE SULFITI)- BIOHEMIJSKA POTREBA KISEONIKA JE KOLIČINA KISEONIKA U mg/l POTREBNA DA SEU DATOM VREMENSKOM PERIODU OBEZBEDI OKSIDACIJA BIORAZGRADIVIH MATERIJA.ZA POTPUNU OKSIDACIJU POTREBNO JE 21 ILI 28 DANA ALI IZ PRAKTIČNIH RAZLOGA JEUSVOJENO JE DA SE ZAMENI SA 5 DANA TJ. SA KOLIČINOM KISEONIKA UTROŠENOM ZA 5DANA INKUBACIJE.SADRŽAJ POJEDINIH HEMIJSKIH ELEMENATA (UGLJENDIOKSIDA, GVOŽĐA MANGANASULFATA AZOTA.) JE REGULISAN PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE.BIOLOŠKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ODREĐUJU VRSTE I BROJ ORGANIZAMA KOJIŽIVE U PRIRODNOJ VODI. PRIRODNE VODE SADRŽE NEPATOGENU MIKRO-BIOLOŠKUPOPULACIJU. OTPADNE VODE U SEBI SADRŽE PATOGENE BAKTERIJE, VIRUSE I PARAZITEKOJI SU UZROČNICI RAZNIH OBOLJENJA.39PROIZVODNJA VODE U GRADSKOM VODOVODUZA DOBIJANJE VODE ZA PIĆE KORISTE SE REČNE I DUBINSKE (ARTERSKE) VODE . IAKO SE97% VODE NA ZEMALJSKOJ KUGLI NALAZI U MORIMA I OKEANIMA, VEOMA MALAKOLIČINA VODE ZA PIĆE SE DOBIJA PRERADOM ( DESALINIZACIJOM) ISTIH PRE SVEGA IZEKONOMSKIH RAZLOGA.DA BI SE VODA KORISTILA ZA PIĆE (SEM ČISTE IZVORSKE VODE) ONA MORA DA SEPRERADI TJ. PREČISTI.NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI OBRADE :- BISTRENJE FILTRACIJOM- DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA- DEZINFEKCIJAFILTRACIJA SLUŽI DA SE IZ VODE ODSTRANE OBOJENOST, MUTNOĆA I BAKTERIJE. OVAJTEHNOLOŠKI POSTUPAK SE SASTOJI IZ: KOAGULACIJE GDE SE NEKE MATERIJE KOJE SETEŠKO TALOŽE PREVODE U TALOŽNI OBLIK A KAO KOAGULANTI SLUŽE SULFATIALUMINIJUMA I GVOŽĐA. U TALOŽNICIMA SE VRŠI TALOŽENJE U OBLIKU MULJA. ZATIM,SE VRŠI FILTRACIJA TJ. PROPUŠTANJE VODE KROZ SLOJ ZRNASTOG MATERIJALA OBIČNOPESKA ILI UGLJENE PRAŠINE DA BI SE ODSTRANILE ZAOSTALE ČESTICE KOJE SE NISUISTALOŽILE ALI I SMANJILA KOLIČINA BAKTERIJA.DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA SU PROCESI UKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA IZ

VODE JER ONI VODI DAJU BLJUTAV UKUS ALI SU OVI SASTOJCI NEPOŽELJNI I UINDUSTRISKIM VODAMA JER IH ODREĐENE BAKTERIJE TROŠE TE NJIHOVI PROIZVODIPRETE DA POTPUNO ZATVORE PRESEK CEVOVODA. NAJČEŠĆE SE KAO METODUKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA KORISTI AERACIJA. TOKOM AERACIJE VODA SERASPRŠAVA I U NJU UVODI KISEONIK POTREBAN ZA OKSIDACIJU A ISTOVREMENOPOTISKUJE UGLJENDIOKSID ŠTO POGODUJE IZDVAJANJU GVOŽĐA I MANGANA.DEZINFEKCIJA VODE SE VRŠI DA BI SE IZ NJE UKLONILI PATOGENI MIKROORGANIZMI.ZA TO SE KORISTI .- DEZINFEKCIJA TOPLOTOM- DEZINFEKCIJA HEMIJSKIM AGENSIMA (HLOR, OZON, VODONIK-PEROOKSID)- DEZINFEKCIJA ULTRAVIOLETNIM ZRACIMA, X ZRACIMA I ULTRAZVUKOM.RADI SPREČAVANJA KARIJESA VODI SE DODAJU JEDINJENJA FLUORIDA.KORIŠĆENJE VODE U INDUSTRIJIU INDUSTRIJI SE KORISTE SLEDEĆE VRSTE VODE:- PROCESNA VODA- TEHNOLOŠKA VODA- KOTLOVSKA-NAPOJNA VODA.PROCESNA VODA UČESTVUJE U PROIZVODNOM PROCESU ILI SE KORISTI KAO SIROVINA.NA PRIMER KORISTI SE U PREHRANBENOJ INDUSTRIJI I TREBA DA JE ODREĐENOGKVALITETA.ONA MORA ISPUNJAVATI SVE USLOVE HIGIJENSKE I MIKROBIOLOŠKEISPRAVNOSTI. KAO PROCESNA VODA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORISTITI SE VODAZA PIĆE. U NEKIM SLUČAJEVIMA VODU ZA PIĆE JE POTREBNO OMEKŠATI.TEHNOLOŠKA VODA U KOLIKO SE KORISTI KAO VODA ZA PRANJE SIROVINA ILI POSUĐAU KOME SE SPRAVLJAJU NAMIRNICE ZA JELO MORA IMATI KVALITET VODE ZA PIĆE.VODA ZA NAPAJANJE PARNIH KOTLOVA NE SME DA SADRŽI ČESTICE I NE SME DA IMAVISOKU KARBONATNU TVRDOĆU ALI I SASTOJKE KOJI IZAZIVAJU KOROZIJU KOTLOVA IZBOG TOGA OVA VODA OBAVEZNO PODLEŽE OMEKŠAVANJU.40PRIPREMA VODE ZA KORIŠĆENJE U INDUSTRIJIPRVENSTVENO SE MISLI NA UKLANJANJE KOMPONENTI KOJE VODI DAJU „TVRDOĆU“.ZAOMEKŠAVANJE VODE SE KORISTE.-HEMIJSKI AGENSI-IZMENJIVAČI JONAOMEKŠAVANJE VODE HEMIKALIJAMA SE SVODI NA PREVOĐENJE SOLI KALCIJUMA IMAGNEZIJUMA U TEŽE RASTVORENE OBLIKE KOJI SE TALOŽE I UKLANJAJUFILTRIRANJEM. KAO TALOŽNO SREDSTVO KORISTI SE KREČ U OBLIKU KREČNE VODE ILISODA. OVO JE PRVA FAZA A ZATIM SE POTPUNO OMEKŠAVANJE VODE IZVODIIZMENJIVAČIMA JONA ILI DESTILACIJOM-KOJA JE SKUPA PA SE RETKO KORISTI.MENJAČI JONA SU SUPSTANCE KOJE IMAJU SPOSOBNOST IZMENE SVOJIH JONA SAEKVIVALENTNOM KOLIČINOM JONA MINERALNIH SOLI IZ VODE. NAKON OVOGA SE VRŠIREGENERACIJA MENJAČA JONA OBIČNO RAZBLAŽENOM HLOROVODONIČNOMKISELINOM .NA KRAJU DOBIJAMO SKORO DESTILIZOVANU VODU.OTPADNE VODENAKON UPOTREBE VODE U INDUSTRIJI ILI U DOMAĆINSTVIMA ISTU JE POTREBNOPRERADITI JER SADRŽI ŠTETNE MATERIJE PO ZDRAVLJE LJUDI I NJEGOVU OKOLINU. DABI SE OTPADNA VODA PREČISTILA POTREBNO JE UTVRDITI NJEN HEMIJSKI SASTAV IKOLIČINU SUSPENDOVANIH MATERIJA SUVOG OSTATKA, KOLIČINU DETERDŽENATA,TEŠKIH METALA, AMONIJAKA ITD.PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODAPOSTOJE TRI POSTUPKA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA:- MEHANIČKI POSTUPAK- HEMIJSKI POSTUPAK- BIOLOŠKI POSTUPAKMEHANIČKI POSTUPAK PREČIŠĆAVANJA VODE SE SASTOJI U TOME DA SE ONA ODVODI UBASENE GDE SE POSLE IZVESNOG VREMENA IZ NJE NA DNO TALOŽI SUSPENDOVANANEČISTOĆA.

HEMIJSKI POSTUPAK JE SKUP A ZASNIVA SE NA TALOŽENJU I NEUTRALISANJUZAGAĐIVAČA POMOĆU HEMIKALIJA.BIOLOŠKI POSTUPAK SE ZASNIVA NA MIKROBIOLOŠKOM RAZARANJU ZAGAĐIVAČADEJSTVOM MIKROORGANIZAMA I ENZIMA. OTPADNE VODE SE UVODE U BIOLOŠKIREAKTOR U KOME SE REGULIŠE TEMPERATURA, PRITISAK, KISELOST I U NJEMU SERAZVIJAJU ŽIVI ORGANIZMI KOJI SE HRANE ORGANSKIM ZAGAĐIVAČIMA IZ NEČISTEVODE. U TALOŽNICIMA SE BIOLOŠKI MULJ TALOŽI ILI SE PAK POSTUPKOM FILTRACIJEPREČIŠĆAVA VODA KOJA SE MOŽE ISPUSTATI U PRIRODU.PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE1.KARAKTERISTIKE ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJEORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA OBUHVATA PROIZVODE BAZNIH I FINALNIHHEMISKIH PROIZVODA OD SIROVINA NAFTE, GASA, UGALJA, DRVETA, NATRIJUMHLORIDAI DR..NAJVAŽNIJE GRUPE FINALNIH PROIZVODA ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE SU:- POLIPLASTI (PLASTIČNE MATERIJE),41- HEMIJSKA VLAKNA,- SINTETIČKI KAUČUK,- SREDSTVA ZA PRANJE,- BOJE,- LAKOVI I ORGANSKE HEMIKALIJE.ORGANSKU HEMIJSKU INDUSTRIJU KARAKTERIŠU:VISOKOSTRUČNI KADROVI KOJI SU U NJOJ ZAPOSLENI, VISOK STEPEN AUTOMATIZACIJE,VISOKA INVESTICIONA ULAGANJA,VELIKI BROJ NOVIH PROIZVODA, EKONOMIČNOSTISKORIŠĆENJA SIROVINA.PROBLEM JE ŠTO OVA VRSTA PROIZVODNJE NAJVIŠE I NAJDRASTIČNIJE ZAGAĐUJEVODENE TOKOVE, ZEMLJIŠTE I ATMOSFERU.ZAGAĐIVAČI VODENIH TOKOVA I ZEMLJIŠTA SU:- FENOLI,- KISELINE,- BAZE,- PESTICIDI,-TEŠKI METALIOD „HRANJIVIH“ MATERIJA U PRIRODU DOSPEVAJU FOSFATI KOJI POSPEŠUJU RAST ALGIKOJE IZ VODE TROŠE KISEONIK.ZAGAĐIVAČI VAZDUHA SU:- UGLJEN MONOKSID,- UGLJEN DIOKSID,- HLOR,- OKSIDI SUMPORA I AZOTA,- AEROSOLI (LETEĆI PEPEO, ČAĐ, SMOG JEDINJENJA OLOVA)ZNAČAJNU ULOGU U ZAŠTITI I UNAPREĐENJU ČOVEKOVE SREDINE IGRAJU EKOGENETEHNOLOGIJE KOJE NA NAJRACIONALNIJI NAČIN ISKORIŠĆAVAJU SIROVINE I ENERGIJU ISPREČAVAJU NASTAJANJE ČVRSTIH, TEČNIH I GASOVITIH OTPADAKA. OVE TEHNOLOGIJESU VRLO SKUPE PA SE PRIMENJUJE KONVECIONALNA UZ IZGRADNJU POSEBNIH UREĐAJAZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH MATERIJA.VISOKOMOLEKULARNI MATERIJALI-POLIMERIPOLIMERI SU MATERIJE KOJE SE SASTOJE OD VEOMA DUGIH LANČANIH MOLEKULA UKOJIMA SU ATOMI POVEZANI ČVRSTIM KOVALENTNIM VEZAMA.POLIMERI SE DELE NA:- PRIRODNE POLIMERE,- MODIFIKOVANE PRIRODNE POLIMER,- SINTETIČKE POLIMERE.MNOGA PRIRODNA JEDINJENJA SU POLIMERNOG TIPA NA PRIMER BELANČEVINE,CELULOZA, SKROB, KAUČUKTEHNOLIŠKI PRINCIPI SINTEZE POLIMERA

POLIMERNI MOLEKULI SINTETIZUJU SE HEMIJSKIM REAKCIJAMA IZ ODGOVARAJUĆIHMONOMERA, TJ. MEĐUSOBNIM POVEZIVANJEM OD NEKOLIKO STOTINA DO VIŠE HILJADAMONOMERA.HEMIJSKE REAKCIJE ZA DOBIJANJE SINTETIČKIH POLIMERA SU.-POLIMERIZACIJA42-POLIKONDEZACIJAPOLIMERIZACIJA JE LANČANA HEMIJSKA REAKCIJA POVEZIVANJEM MOLEKULAMONOMERA KOJI SADRŽE NEZASIĆENU VEZU. LANČANA REAKCIJA NASTAJEPREDHODNIM INICIRANJEM MONOMERA TOPLOTOM, PRITISKOM, KATALIZATORIMA ILISVETLOŠĆU. POLIMERNI LANAC RASTE VRLO BRZO ZA OKO JEDNU SEKUNDU. U TOKUSPAJANJA MONOMERA POLIMERIZACIJOM NE IZDVAJAJU SE SPOREDNI PROIZVODI.POLIMER DOBIJEN REAKCIJOM POLIMERIZACIJE DOBIJA NAZIV TAKO ŠTO SE ISPREDNAZIVA MONOMER DODA PREFIKS POLI PA NA PRIMER POLIMER DOBIJEN IZ MONOMERAETILENA NAZIVA SE POLIETILEN.POLIKONDEZACIJA SE INDUSTRIJSKI IZVODI U RASTVORU UZ DODATAKKATALIZATORA. POLIMERA KOJI SE DOBIJA POLIKONDEZOVANJEM DOBIJA NAZIV NAOSNOVU KARAKTERISTIČNIH GRUPA. NA PRIMER POLIMER KOJI SADRŽI AMIDNU GRUPUNAZIVA SE POLIAMID.POLIPLASTI –PLASTIČNE MASEPOLIPLASTI ILI PLASTIČNE MASE SU MATERIJE KOJE KAO OSNOVNU KOMPONENTUSADRŽE POLIMERNU SUPSTANCU UZ DODATAK RAZLIČITIH ADITIVA KOJIPOBOLJŠAVAJU SVOJSTVA PROIZVODA.DODACI KOJI SE DODAJU PRI IZRADI PLASTIČNE MASE- RAZLIČITA PUNILA U KOLIČINI OD 10-50% KOJA PLASTICI DAJU MASIVNOST ISMANJUJU POTROŠNJU ENERGIJE, I POBOLJŠAVAJU JOJ MEHANIČKA SVOJSTVA. KAOPUNILA SE KORISTE: GLINA, TALK, KAOLIN....- OMEKŠIVAČI SE DODAJU OD 10-50% DA BI SNIZILI VISKOZITET POLIPLASTA NAPOVIŠENOJ TEMPERATURI ČIME SE OMOGUĆAVA LAKŠA PRERADA I DOBIJANJE BOLJEFLEKSIBILNOSTI. ONI UTIČU I NA OTPORNOST PREMA TOPLOTI I STARENJU. KORISTI SEPARAFINSKO ULJE, GLICEROL I DRUGA TEŠKO ISPARLJIVA I NEZAPALJIVA ORGANSKAJEDINJENJA.- STABILIZATORI SU MATERIJE KOJE SE DODAJU DO 10% RADI POVEĆANJA OTPORNOSTIPOLIMERA NA DEGRADACIJU KOJA MOŽE NASTATI POD UTICAJEM ULTRALJUBIČASTOGILI TOPLOTNOG ZRAČENJA. KORISTE SE RAZLIČITE MATERIJE NA PRIMER BENZOFON KOJIUPIJA UV-ZRAKE I RASIPAJU ENERGIJU TE NE DOLAZI DO RAZLAGANJAQ POLIMERA.- PIGMENTI I BOJILA SE DODAJU RADI POBOLJŠANJA ESTETSKOG SVOJSTVA.UPOTREBLJAVAJU SE SOLI METALA :CINKA, HROMA, GVOŽĐA.- ANTISTATICI SE DODAJU RADI SMANJENJA STATIČKOG ELEKTRICITETA. KORISTE SEORGANSKA JEDINJENJA: AZOTA, ČAĐ, METALI U PRAHU.SINTETIZOVANA PLASTIČNA MASA-POLUPROIZVOD- NAJČEŠĆE SE IZRAĐUJE U VIDUGRANULA ILI PRAHA A DALJE SE VRŠI NJENA PRERADA U PROIZVODE.NAČINI IZRADE PREDMETA OD PLASTIKEPREDMETI OD PLASTIKE SE MOGU PROIZVODITI NA RAZLIČITE NAČINE I TO:- EKSTRUZIJA- EKSTRUZIONO DUVANJE,- UBRIZGAVANJE U KALUP,- KALANDROVANJE,- EKSPANDIRANJE.EKSTRUZIJA SE SASTOJI U POTISKIVANJU ZAGREJANE PLASTIČNE MASE KROZ OTVOREODREĐENOG OBLIKA. NAKON TOGA SE IZRAĐEN PREDMET PROVODI KROZ VODU ILIVAZDUŠNO KUPATILO DA BI PREDMET OČVRSNUO. OVIM POSTUPKOM SE PROIZVODE:PLOČE, FILMOVI, CEVI I TUBE. PLOČE I FILMOVI SE PROIZVODE KROZ ŠIROKE MLAZNICE I43HLAĐENJEM NA VALJCIMA DOK SE CEVI I TUBE OBLIKUJU POMOĆU KOMPRIMOVANOGVAZDUHA I ODGOVARAJUĆEG KALUPA.

EKSTRUZIONO DUVANJE KORISTI ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH BOCA TAKO ŠTO SEŽELJENI OBLIK DOBIJA UDUVAVANJEM KOMPRIMOVANOG VAZDUHA U KALUP.UBRIZGAVANJA RASTOPLJENA PLASTIČNA MASA VRŠI SE POD PRITISKOM U KALUPE.NAKON OČVRŠĆAVANJA PROIZVOD SE VADI IZ KALUPA.KALENDROVANJE-VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA PROIZVODNJU FILMOVA (PLOČASTIHMATERIJALA ČIJA JE DEBLJINA 0,025 cm ). POSTUPAK SE ODVIJA TAKO ŠTO SE ZAGREJANAVISKOZNA MASA PROPUŠTA IZMEĐU PAROVA ZAGREJANIH VALJAKA .EKSPANDIRANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE PLASTIČNA MASA U VIDU GRANULA PREDHODNOIMPREGNIRA RASTVARAČEM A ZATIM ZAGREVA PRI ČEMU EKSPANDIRA TJ. UVEĆAVAJOJ SE ZAPREMINA TRIDESET DO ČEDRDESET PUTA. PENASTA PLASTIČNA MASA SEUGLAVNOM KORISTI KAO IZOLACIONI MATERIJAL ALI I U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA ZAPRAVLJENJE DUŠEKA.ZNAČAJNIJE VRSTE KOMERCIJALNIH POLIPLASTA1. POLIETILEN JE POLIMERIZOVANI PROIZVOD ETILENA. U PROIZVODNJI POLIETILENAPRIMENJUJU SE DVA OSNOVNA POSTUPKA:POLIMERIZACIJA NA VISOKOM PRITISKU OD 100-300 MPa I TEMPERATURI OD 200 STEPENI IDOBIJA SE POLIETILEN NISKE GUSTINE. KOMERCIJALNA OZNAKA JE PENG.UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU FILMOVA I FOLIJA –KAO AMBALAŽNI MATERIJAL, AELEKTROTEHNICI KAO IZOLATOR.POLIMERIZACIJOM NA NISKOM PRITISKU DO 20 MPa I TEMPERATURI OD 80 STEPENIDOBIJA SE POLIETILEN VISOKE GUSTINE KOMERCIJALNE OZNAKE PEGV. KORISTI SE ZAIZRADU AMBALAŽE I PROIZVODA ŠIROKE POTROŠNJE I IZRADU CEVI.2. POLIPROPILEN DOBIJA SE POLIMERIZACIJOM PROPILENA NA NISKOM PRITISKU.OTPORAN JE NA VLAGU, VISOKU TEMPERATURU DO 165 STEPENI I TVRD JE. OD NJEGA SEIZRAĐUJU SINTETIČKA VLAKNA I AMBALAŽA.3 .POLIVINILHLORID-PVC OTPORAN NA VLAGU, TVRD JE I ŽILAV. UPOTREBLJAVA SE ZAIZRADU CEVI, ZA VRŠENJE IZOLACIJE, IZRADU VEŠTAČKE KOŽE-SKAJA.4. POLISTIREN JE PENAST I IMA PRIMENU U GRAĐEVINARSTVU KAO TEMIČKI IZOLATORILI ZA OBLAGANJE RASHLADNIH UREĐAJA.5. FENOPLASTI ILI FENOLNE SMOLE SLUŽE ZA PROIZVODNJU TVRDIH PROIZVODA:BAKELITA GRLA ZA SIJALICE, PREKIDAČI, UTIČNICE.6. EPOKSIDNE SMOLE, POSEDUJU HEMIJSKU OTPORNOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE,UDAR I HABANJE A I TEŠKO SU ZAPALJIVE. UPOTREBLJAVAJU SE U PROIZVODNJI LEPILALAKOVA I BOJA.KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI JER JE LAK. SKUP JE PROIZVOD. SMATRASE DA ĆE U AVIO INDUSTRIJI ZAMENITI METALNE DELOVE U PROCENTU I DO 65%.7. POLIESTRI UPOTREBLJAVAJU SE KAO KONSTRUKTIVNI MATERIJALI ZA MANJEPLOVNE OBJEKTE, U GRAĐEVINARSTVU ZA IZRADU TALASASTIH PLOČA, UAUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. POSLEDNJIH GODINA PORAST PROIZVODNJE I POTROŠNJEPOLIETILENTEREFTALAT- SKRAĆENO PET AMBALAŽA. ZAHVALJUJUĆI DOBRIMHEMIJSKIM, TOPLOTNIM I MEHANIČKIM SVOJSTVIMA KORISTI SE IZRADU BOCE ZAPAKOVANJE VODE DOK ZA PIVO NISU POGODNE JER MU POGORŠAVA UKUS, AALKOHOLNA PIĆA DUŽIM STAJANJEM U NJIMA POSTAJE JAČE (POVEĆAVA SEKONCENTRACIJA ALKOHOLA JER JE PROPUSTLJIVOST VODENE PARU KROZ NJIH VEĆANEGO PARA ALKOHOLA). PET JE OTPORAN NA TOPLOTU PA SE MOŽE KORISTITI ZAIZRADU POSUDA KOJE MOGU IZDRŽATI TEMPERATURU DO 220 STEPENI UMIKROTALASNIM PEĆNICAMA.KAUČUK I GUMAOSNOVNA SIROVINA ZA DOBIJANJE GUME JE KAUČUK. PREMA POREKLU MOŽE BITIPRIRODAN ILI SINTETIČKI44DOBIJANJE PRIRODNOG KAUČUKAPRIRODAN KAUČUK SE DOBIJA IZ SOKA TROPSKOG DRVETA KAUČKOVCA. GLAVNIPROIZVOĐAČI PRIRODNOG KAUČUKA SU MALEZIJA SA 45% INDONEZIJA 26% I TAJLAND10%.PROIZVODNJA SE ZASNIVA NA ZASECANJU KORE KAUČKOVCA PRI ČEMU ON ISPUŠTAMLEČNO BELI SOK KOJI NAZIVAMO „LATEKS“. POSTOJI VIŠE POSTUPAKA. ZA IZDVAJANJE

SIROVOG KAUČUKA IZ „LATEKSA“ SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA I TO: POSTUPKOMDIMLJENJA, TALOŽENJA, SUŠENJA ILI KOMBINOVANIM POSTUPKOM. KOMBINOVANIPOSTUPAK SE IZVODI TALOŽENJEM I DIMLJENJEM. ZA TALOŽENJE KAUČUKA IZ„LATEKSA“ KORISTE SE HEMIJSKA SREDSTVA (SIRĆETNA, MRAVLJA KISELINA) ILIMIKROORGANIZMI PRI ČEMU NASTAJE KOAGULACIJA KAUČUKA. KOAGULISANI KAUČUKSE OBLIKUJE U PLOČE KOJE SE SUŠE. NA OVAJ NAČIN SE DOBIJA KAUČUK KOJI JEREBRASTOG OBLIKA A POZNAT JE KAO REBRASTI DIMLJENI KAUČUK.PRIRODNI KAUČUK JE RASTEGLJIV I NJEGOVO IZDUŽENJE IZNOSI 700%. NA SUNČEVOJSVETLOSTI NIJE POSTOJAN KAO I NA TOPLOTI. U KOLIKO JE DUŽE IZLOŽEN ISTIMAPRELAZI U GUSTU NEUPOTREBLJIVU MASU.KAUČUK SE PAKUJE U BALE (BRIKETE) MASE 33,33 KG.SINTETIČKI KAUČUKSINTETIČKI KAUČUK JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA VEĆI BROJ POLIMERA KOJI POKAZUJUSVOJSTVA SLIČNA PRIRODNOM KAUČUKU A MOGU SE PRERADITI U GUMU.TIPIČNI PRIMERI SU: POLIBUTADIEN, POLIIZOPREN, POLIIZOBUTILEN....POSTOJI VELIKI BROJ TIPOVA SINTETIČKIH KAUČUKA A NAGLASAK JE NA PROIZVODNJI:- TERMOPLASTIČNIH,- PRAŠKASTIH I- TEČNIH KAUČUKA.TERMOPLASTIČNI KAUČUK SE MOŽE DIREKTNO PRERAĐIVATI UZ MOGUĆNOSTUPOTREBE OTPADNOG MATERIJALA ŠTO PREDSTAVLJA PREDNOST U ODNOSU NAKLASIČNI KAUČUK.PRAŠKASTI KAUČUK SE JEDNOSTAVNIJE PRERAĐUJUTEČNI KAUČUCI SU SLABIJIH MEHANIČKIH SVOJSTAVA U ODNOSU NA KLASIČNE ALI SEBRŽE I JEFTINIJE PRERAĐUJU.PREMA NAMENI SINTETIČKI KAUČUCI SE DELE NA:- SINTETIČKI KAUČUK OPŠTE NAMENE KOJI JE PO SVOJSTVIMA BLIZAK PRIRODNOMKAUČUKU. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU PNEUMATIKA, GUME ZA OBUĆU, TEHNIČKEGUME ITD. KOD NAS POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU SINTETIČKOG KAUČUKA UELEMIRU KOD ZRENJANINA.- SINTETIČKI KAUČUCI SPECIJALNE NAMENE SU NITRILNI KOJI SE KORISTI ZAPROIZVODNJU GUMENIH ČAMACA I CISTERNI ZA TEČNO GORIVO ULJA I MASTI, ISILIKONSKI KOJI JE OTPORAN NA TEMPERATURE OD -60 DO 250 STEPENI. OTPORAN JE INA RASTVARAČE I UPOTREBLJAVA SE ZA ELEKTRIČNU IZOLACIJU.PROIZVODNJA GUMEGUMA JE PROIZVOD VULKANIZACIJE PRIRODNOG I SINTETIČKOG KAUČUKA.VULKANIZACIJA JE PROCES MEĐUSOBNOG VEZIVANJA MIKROMOLEKULA KAUČUKA UTRODIMENZIJALNU MREŽU U PRISUSTVU SREDSTAVA ZA VULKANIZACIJU (NAJČEŠĆEELEMENATA SUMPORA I NJEGOVIH JEDINJENJA).TEHNOLOŠKI PROCES PRERADE KAUČUKA U GUMENE PROIZVODE SASTOJI SE IZSLEDEĆIH FAZA:- MASTIFIKACIJA- MEŠANJE KAUČUKA SA DODACIMA- OBLIKOVANJE45-VULKANIZACIJA.MASTIFIKACIJA JE MEHANIČKO DROBLJENJE KAUČUKA RADI POVEĆANJAPLASTIČNOSTI. MASTIFICIRANOM KAUČUKU SE DODAJU ODREĐENA SREDSTVA ZABOJENJE, SREDSTVA PROTIV STARENJA, PUNILA I OMEKŠIVAČI.PUNILO JE NAJČEŠĆE ČAĐ, KAOLIN I METALNI OKSIDI DA BI SE POJEFTINIO POSTUPAKDOBIJA NJA GUME.OMEKŠIVAČI IMAJU ULOGU DA TOKOM PROIZVODNJE SMANJUJU TRENJE I POVEĆAJUPLASTIČNOST. U TU SVRHU SE UPOTREBLJAVAJU MINERALNA ULJA SMOLE, VOSKOVIITD.NAKON HOMOGENIZACIJE OVE SMEŠE VRŠI SE UBRIZGAVANJE ISTE U KALUPE GDE SEODVIJA VULKANIZACIJA GDE SE SUMPOR HEMIJSKI JEDINI SA KAUČUKOM I PREVODI GA

IZ SLABE TERMOPLASTIČNE MASE U ČVRSTU, ELASTIČNU I ŽILAVU GUMU. PROCESVULKANIZACIJE SE MOŽE ODVIJATI NA TEMPERATURI OKOLINE OD 20 STEPENI, I TADAIMAMO HLADNU VULKANIZACIJU, ILI NA TEMPERATURI OD 130-150 STEPENI I POVIŠENOMPRITISKU I TO SE NAZIVA TOPLOM VULKANIZACIJOM.PROIZVODI DOBIJENI HLADNOM VULKANIZACIJOM SU PODLOŽNI STARENJU PA IH JEPOTREBNO ZAŠTITITI TAKO ŠTO SE POSIPAJU MAGNEZIJUM OKSIDOM U PRAHU I TO SEVRŠI SA PROIZVODIMA KOJI IMAJU TANKE ZIDOVE GUME ZA BICIKLE, TANKA CREVA....U ZAVISNOSTI OD KOLIČINE SUMPORA KOJI SE VEZUJE VULKANIZACIJOM RAZLIKUJEMODVA TIPA GUME.- MEKA GUMA SA 1,5-3% SUMPORA I- TVRDA GUMA-EBONIT SA 8-10% SUMPORADUŽIM STAJANJEM NA VAZDUHU I SVETLOSTI I BEZ UPOTREBE, GUMA GUBI NAKVALITETU. KISEONIK IZ VAZDUHA AKTIVIRAN UV ZRACIMA REAGUJE SA SUMPOROM IZGUME GRADEĆI SUMPOR DIOKSID ZBOG ČEGA GUMA GUBI NA ELASTIČNOSTI (STARENJEGUME). DA BI SE OVAJ PROCES SPREČIO GUMA SE PREMAZUJE LAKOVIMA, GLICERINOM,ŽELATINOM UZ DODATAK ANTIOKSIDA TOKOM PRERADE.TAKOĐE I SUVIŠNA VLAGA SMETA GUMI JER UZROKUJE PLESNIVOST I TRULENJE ATEMPERATURA U MAGACINU TREBA DA JE OD 0 DO 20 STEPENI.PREHRAMBENI PROIZVODIPOD PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ILI ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA PODRAZUMEVA SESVE ONO ŠTO SE UPOTREBLJAVA ZA HRANU, ILI PIĆE U PRERAĐENOM STANJU. HRANUČINE MATERIJE BILJNOG, ŽIVOTINJSKOG I MINERALNOG POREKLA.OSNOVNE FUNKCIJE HRANE SU:IZGRADNJA ĆELIJA, PROIZVODNJA ENERGIJE, I REGULISANJE OSNOVNIH FIZIOLOŠKIHPROCESA.GLAVNI SASTOJCI HRANE SU TAKOZVANE HRANLJIVE MATERIJE:- BELANČEVINE- UGLJENI HIDRATI,- MASNOĆE,- MINERALNE MATERIJE- VITAMINI.BELANČEVINE I MINERALNE MATERIJE UČESTVUJU U GRADNJI ĆELIJA ODNOSNO TKIVA.UGLJENI HIDRATI, MASNOĆE I BELANČEVINE DAJU ORGANIZMU ENERGIJU.VITAMINI I NEKE MINERALNE MATERIJE REGULIŠU OSNOVNE FIZIOLOŠKE FUNKCIJEORGANIZMA.U PRAKSI JE UOBIČAJNA PODELA NAMIRNICA NA ONE KOJE SLUŽE ZA:-ISHRANU (SVE NAMIRNICE KOJE SADRŽE HRANLJIVE MATERIJE) I-UŽIVANJE (KAFA, ČAJ, KAKAO, ZAČINI)46BELANČEVINETO SU VISOKOMOLEKULARNA ORGANSKA JEDINJENJA SASTAVLJENA OD SLEDEĆIHELEMENATA:- UGLJENIKA- VODONIKA- KISEONIKA- AZOTAPORED OVIH ELEMENATA SADRŽE I: SUMPOR, FOSFOR, GVOŽĐE ,BAKAR I DRUGEELEMENTEBELANČEVINE SU GLAVNI HRANLJIVI SASTOJCI KOJI SE NALAZE U:- MESU- RIBI- MLEKU- JAJIMA- SEMENKAMA (PASULJ, SOJA, GRAŠAK, BOB...)UGLJENI HIDRATITO SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJIH NAJVIŠE IMA U BILJNIM TKIVIMA.

NAJRASPROSTRANJENIJI UGLJENI HIDRATI SU: SKROB I CELULOZA.SKROBA NAJVIŠE IMA U: ŽITARICAMA KOJE SADRŽE 50-80 % I KROMPIRU 17-21%.INDUSTRIJSKI SKROB SE DOBIJA PRERADOM: KROMPIRA, KUKURUZA, PIRINČU..ČOVEKOV ORGANIZAM NE MOŽE DA SVARI CELULOZU JER NE SADRŽI ENZIME KOJI BI GARAZLOŽILI. MALE KOLIČINE CELULOZE IZ VOĆA I POVRĆA IZAZIVAJU MEHANIČKINADRAŽAJ CREVA I ČINE HRANU RASTRESITOM I OLAKŠAVA PROBAVU.CELULOZE NAJVIŠE IMA U PAMUKU 94%, A NALAZI SE I U DRUGIM DELOVIMA BILJAKA.NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA NE PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR UGLJENIHHIDRATA.NAJVEĆI BIOLOŠKI ZNAČAJ OD HEKSOZA IMAJU.- GLUKOZA – GROŽĐANI ŠEĆER NALAZI SE U VOĆU NAROČITOGROŽĐU, MEDU I POVRĆU.- FRUKTOZA JE VOĆNI ŠEĆER KOJI SE NALAZI I U MEDU I POVRĆU.- GALAKTOZA JE KOMPONENTA MLEČNOG ŠEĆERA. U SLOBODNOM STANJU GA U MALIMKOLIČINAMA IMA U VOĆU.-SAHAROZA SE NALAZI U ŠEĆERNOJ REPI, ŠEĆERNOJ TRSCI, A IMA JE I U VOĆU I POVRĆU.-LAKTOZA –MLEČNI ŠEĆER SE NALAZI U MLEKU JER SE STVARA U MLEČNIM ŽLEZDAMA.-MALTOZA –SLADNI ŠEĆER SE NALAZI U PROKLIJALIM ŽITARICAMA PA SAMIM TIM I UPIVU OD KOGA SE PRAVI.MASTI -LIPIDIMASTI SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJI PRESTAVLJAJU ZNAČAJAN IZVOR ENERGIJE ULJUDSKOM ORGANIZMU. ENERGETSKA VREDNOST MASTI JE DVOSTRUKO VEĆA NEGOONA KOJU IMAJU BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI.MASNO TKIVO ŽIVOTINJA SADRŽI I DO 90% MASTI, A U POVRĆU I VOĆU MAST JENEZNATNA, DOK U SEMENKAMA ULJARICA IZNOSI 20-50%. PO SASTAVU MASTI SUGLICERIDI.VRSTE VITAMINAVITAMINI SU ORGANSKA JEDINJENJA SLOŽENOG SASTAVA I STRUKTURE A NALAZE SE UHRANI U MALIM KOLIČINAMA. ONI ZA ORGANIZAM IMAJU ODBRAMBENU ULOGU JER GABRANE OD RAZNIH INFEKCIJA I ALERGIJA A UČESTVUJU KAO REGULATORI REAKCIJA47IZMEĐU MATERIJA U ORGANIZMU NEOPHODNIH ZA RAST I NORMALNO FUNKCIONISANJEĆELIJA.B VITAMINNAJVIŠE OVOGA VITAMINA IMAJU SVEŽE NAMIRNICAMA I U ŽITARICAMA. RAZVRSTANJE U 12 GRUPA. NEOPHODAN JE ZA METABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA. NJEGOVNEDOSTATAK U ORGANIZMU MOŽE DA IZAZOVE I TEŠKA NERVNA OBOLENJA.C VITAMINOVOG VITAMINA IMA U VOĆU I POVRĆU A POVEĆAVA OTPORNOST ORGANIZMA PREMAINFEKCIJAMA. NA VIŠIM TEMPERATURAMA ISČEZNE.A VITAMINNEOPHODAN ZA VID I PRAVILAN RAST. IMA GA U VOĆU I POVRĆU A NAJVIŠE UŠARGAREPI, PARADAJZU I KAJSIJAMA.D VITAMINUTIČE NA RAST I PRAVILNO FORMIRANJE-OKOŠTAVANJE KOSTIJU IMA GA U: RIBI,RIBLJEM ULJU, MASLACU, JETRI, ŽUMANCETU..K VITAMINOMOGUĆAVA NORMALNO ZGRUŠAVANJE KRVI. NAJVIŠE GA IMA U:SPANAĆU, KUPUSU, KARFIOLU, ŠARGAREPI..E VITAMINOVAJ VITAMIN SPREČAVA OKSIDACIJU VITAMINA A PA SE ZATO NAZIVA IANTIOKSIDANS. NALAZI SE U KLICAMA ŽITARICA, MLEKU, JAJIMA, LISNATOM POVRĆU.MINERALNE MATERIJEMINERALNE MATERIJE SU VAŽNI SASTOJCI HRANE NEOPHODNI ZA NORMALNOFUNKCIONISANJE ORGANIZMA. ONE SE NALAZE U TKIVIMA I TELESNIM TEČNOSTIMA UKOJIMA REGULIŠU RAZNE FIZIOLOŠKE PROCESE. 5% OD UKUPNE TELESNE MASE SU

MINERALNE MATERIJE.GVOŽĐEUČESTUJE U PROCESU OKSIDACIJE I PRENOSA KISEONIKA. NALAZI SE U: JETRI, MESU,JAJIMA, POVRĆU, VOĆU.KALCIJUMULAZI U SASTAV KOSTIJU, KAO I FOSFOR I MAGNEZIJUM.MAGNEZIJUMPOVOLJNO DELUJE NA RAD SRCA, KRVOTOKA I NERVNOG SISTEMA.NATRIJUMNAJVIŠE SE NALAZI U KRVI I TO U OBLIKU NATRIJUM HLORIDA. NJEGOV GUBITAK U KRVIIZAZIVA GRČEVE U MIŠIĆIMA, PAD KRVNOG PRITISKA.48OSTALI SASTOJCI PREHRAMBENIH PROIZVODAOSIM HRANLJIVIH MATERIJA PREHRAMBENI PROIZVODI SADRŽE I DRUGE SASTOJKE:- VODU- ADITIVE- ORGANSKE KISELINE- BOJE- ETARSKA ULJAVODAOD UKUPNE MASE LJUDSKOG ORGANIZMA VODA ČINI 60-65%. ONA UČESTVUJE URASTVARANJU UNETE HRANE, I PRENOŠENJU HRANLJIVIH MATERIJA OD ORGANA ZAVARENJE DO TKIVA I ĆELIJA. TAKOĐE UČESTVUJE I KAO PRENOSILAC ŠTETNIHPRODUKATA METABOLIZMA OD ĆELIJA DO ORGANA ZA IZLUČIVANJE.ONA IMA ULOGU I U STALNOM REGULISANJU TELESNE TEMPERATURE, TOPLOTE.DNEVNO U PROSEKU ČOVEK IZDISANJEM, ZNOJENJEM I DRUGIM IZLUČEVINAMA GUBI2LITRA VODE.ADITIVITOKOM PRERADE PREHRAMBENIM PROIZVODIMA SE ČESTO DODAJU RAZNI DODACI,TAKOZVANI ADITIVI U CILJU PRODUŽENJA TRAJNOSTI NAMIRNICA, POBOLJŠANJAORGANOLEPTIČKIH SVOJSTAVA, POBOLJŠANJA BIOLOŠKIH VREDNOSTI, ILI U CILJULAKŠE TEHNOLOŠKE PRERADE. ADITIVI SU RAZLIČITI KONZERVANSI, BOJE, VEŠTAČKIZASLAĐIVAČI, VITAMINI, SOLI...KONZERVISANJE PREHRAMBENIH PROIZVODAPREHRAMBENI PROIZVODI SU LAKO KVARLJIVA ROBA. KVARENJE PROIZVODA MOGUIZAZVATI MIKRO ORGANIZMI I ENZIMI.KVARENJE PROIZVODA MOŽE NASTATI U RAZLIČITIM FAZAMA:- TOKOM TEHNOLOŠKOG PROCESA PRERADE- PAKOVANJA- SKLADIŠTENJA I ČUVANJA- TRANSPORTA.OSNOVNI PREDUSLOV ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA SU HRANLJIVE MATERIJE:UGLJENI HIDRATI, BELANČEVINE, I MASTI. PORED OVIH HRANLJIVIH MATERIJA RAZVOJUISTIH POTPOMAŽU VLAŽNOST I POVIŠENA TEMPERATURA. POD UTICAJEM ENZIMA KOJEIZLUČUJU MIKRO ORGANIZMI UZ ODGOVARAJUĆE USLOVE, OPTIMALNU VLAGU ITEMPERATURU U NAMIRNICAMA SE RAZLAŽU BELANČEVINE, UGLJENI HIDRATI I MASTI.TRULJENJEM SE STVARAJU OTROVNI PRODUKTI NEPRIJATNOG MIRISA.DA BI SE NAMIRNICE ZAŠTITILE OD KVARENJA NEOPHODNO JE IZVRŠITI NJIHOVOKONZERVISANJE.PREMA NAČINU SUZBIJANJA AKTIVNOSTI MIKROORGANIZAMA RAZLIKUJU SE SLEDEĆEMETODE KONZERVACIJE:FIZIČKE METODE KONZERVACIJE- PASTERIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI 65-90 STEPENI I OBIČNO MLEKO, ŠUNKA,PIVO.- STERILIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 100-125 STEPENI I TO PROIZVODA KOJI SUU ZATVORENIM LIMENKAMA IZ KOJIH JE IZVUČEN VAZDUH.

- DEHIDRACIJA ILI SUŠENJE TOPLIM VAZDUHOM OD 30 DO 60 STEPENI.49- HLAĐENJE I SMRZAVANJE OD 0 DO 4 I -18 DO -40 STEPENI. NA OVAJ NAČIN SE SMRZAVAVOĆE, POVRĆE, RIBA.- JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM U AKCELERATORIMA A IZVOR ZRAČENJA JE KOBALT.- SOLJENJE, OSIM VOĆA, VRŠI SE UZ POMOĆ KUHINJSKE SOLI.- SALAMURENJE UZ DODATAK ŠEĆERA I VITAMINA C.- KONZERVISANJE ŠEĆEROM 50-60% GDE SE VTRŠI DEHIDRIRANJE ĆELIJA.- KONZERVISANJE SIRĆETNOM KISELINOM –MARINIRANJE KOJE SE ZASNIVA NAPOVEĆANJU KISELOSTI PROIZVODA. OBIČNO POVRĆE I RIBAHEMIJSKI METOD KONZERVISANJAZA KONZERVISANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA HEMIJSKIM PUTEM UPOTREBLJAVAJU SESUMPORNA I MRAVLJA KISELINA.MESO I PROIZVODI OD MESAU KOMERCIJALNOM SMISLU POD MESOM SE PODRAZUMEVA MIŠIĆNO TKIVO SA URASLIMMASNIM VEZIVIMA I KOŠTANIM TKIVOM ŽIVOTINJA OD KOJIH SE MESO UPOTREBLJAVAZA ISHRANU.HRANLJIVA VREDNOST MESA JE VELIKA. OD HRANLJIVIH MATERIJA SADRŽI:BELANČEVINE, MASTI, NEZNATNE KOLIČINE UGLJENIH HIDRATA, VITAMINE, MINERALNEMATERIJE.MESO NAJVIŠE SADRŽI VODE 50-80%. NAJVAŽNIJI SASTOJAK MESA SU BELANČEVINEKOJIH SADRŽI 20%. U KOLIKO MESO SADRŽI VEĆU KOLIČINU VEZIVNIH TKIVA ŽILAVIJEJE I TEŽE SVARLJIVO. BIFTEK JE NAJKVALITETNIJE MESO JER SADRŽI 3 PUTA MANJUKOLIČINU VEZIVNOG TKIVA OD MIŠIĆA.SADRŽAJ MASTI U MESU IZNOSI 2-40%. MAST POVEĆAVA ENERGETSKU VREDNOST MESAALI GA ČINI SOČNIJIM I UKUSNIJIM.OD UGLJENIH HIDRATA U MESU SE NALAZI GLIKOGEN KOJI JE POSEBNO ZNAČAJAN ZAODRŽIVOST I PRAVILAN PROCES ZRENJA MESA.MESO NIJE BOGAT IZVOR VITAMINA.MESO SADRŽI O,8-1,6% MINERALNIH MATERIJA.U SVETSKOJ STRUKTURI POTROŠNJE MESA NAJZASTUPLJENIJE JE GOVEĐE MESO. KODNAS ZASTUPLJENOST MESA U ISHRANI JE: SVINJSKO 20%, GOVEĐE 15%, PERAD 13%,OVČIJE 2,5%SVEŽE MESO KAO KOMERCIJALNI PREHRAMBENI PROIZVODSVEŽE MESO SE DOBIJA KLANJEM STOKE U KLANICAMA U UDREĐENIM HIGIJENSKOTEHNIČKIMUSLOVIMA. NAKON KLANJA VRŠI SE HLAĐENJE MESA ČIME SE SPREČAVAKVARENJE I OBEZBEĐUJE PRAVILNO ZRENJE, PRERADA I PROMET MESA.HLAĐENJE MESASAVREMENIM BRZIM POSTUPKOM HLAĐENJA MESA NA TEMPERATURI OD -19 STEPENI IVLAŽNOSTI OD 90% SPREČAVA SE POVRŠINSKO ZAGAĐENJE MESA, VEĆA ODRŽIVOST,LEPŠA BOJA I MANJI GUBITAK. NAJVAŽNIJA PROMENA U TOKU HLAĐENJA MESA JEZRENJE. POD ZRENJEM SE PODRAZUMEVAJU SVE BIOHEMIJSKE, FIZIČKE I DRUGEPROMENE KOJE SE ZBIVAJU POD UTICAJEM ENZIMA TKIVA. ZRENJEM SE POBOLJŠAVAJUORGANOLEPTIČKA SVOJSTVA MESA PA JE ONO AROMATIČNIJE, SOČNIJE, I OTPORNIJE NAMIKROORGANIZME. HLAĐENJEM PRI NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA MESO SE MOŽE ČUVATI8-10 SEDMICA.SMRZAVANJEM MESA OD -40 DO-60 STEPENI I VLAŽNOST 90-95% SMANJUJE SE RIZIK USTVARANJU POVOLJNIH USLOVA ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA KOJI IZAZIVAJUKVARENJE MESA. PRE STAVLJANJA U PROMET MESO MORA PROĆI OBAVEZNUVETERINARSKU KONTROLU. U PROMETU SE MESO RAZLIKUJE PREMA VRSTI IKATEGORIJI KVALITETA TJ. DELA ŽIVOTINJE SA KOJEG POTIČE.50MLEKO I PROIZVODI OD MLEKAMLEKO JE PROIZVOD LUČENJA MLEČNIH ŽLEZDA SISARA. U MNOGIM ZEMLJAMA JEDINAKOMERCIJALNA VRSTA MLEKA JE KRAVLJE MLEKO, A OSTALE VRSTE MLEKA ( OVČIJE,KOZIJE..) SE MORAJU POSEBNO DEKLARISATI. HEMIJSKI SASTAV MLEKA ZAVISI OD RASE

GRLA, NAČINA ISHRANE, DOBA LAKTACIJE-MUŽE ITD.GLAVNI SASTOJCI MLEKASASTAV MLEKA ČINE:- VODA 87%- MASTI 3,8%- BELANČEVINE 3,5%- MINERALNE MATERIJE 0,65%- MLEČNI ŠEĆER-LAKTOZAPORED OVIH SASTOJAKA MLEKO SADRŽI I RAZNE MIKROORGANIZME, BOJENE MATERIJE.MLEČNE MASTI SU U MLEKU RASPOREĐENE U VIDU VEOMA SITNIH, GOLIM OKOMNEVIDLJIVIH KAPLJICA.MLEKO SADRŽI RELATIVNO MALO MINERALNIH MATERIJA A NAJVIŠE KALIJUMA,KALCIJUMA, FOSFORA I FLUORA.MLEKO SADRŽI I VELIKI BROJ VITAMINA, A ZBOG SVOG HEMIJSKOG SASTAVA INEUTRALNE REAKCIJE- KISELOSTI (Ph 6,6) PODLOŽNO JE BRZOM KVARENJU.VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKAU ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE NA KOJOJ SE IZVODI TERMIČKA OBRADA MLEKO SESTAVLJA U PROMET KAO:- PASTERIZOVANO,- STERILIZOVANO I- KUVANO.-MLEKO SE PASTERIZUJE NA TEMPERATURI 60-90 STEPENI. U ZAVISNOSTI OD VISINETEMPERATUR I DUŽINE TRAJANJA RAZLIKUJU SE TRI NAČINA PASTERIZACIJE : NISKA ILITRAJNA , KRATKOTRAJNA I TRENUTNA ILI VISOKA PASTERIZACIJA.NISKA ILI TRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE ZAGREVANJEM MLEKA 30 MINUTA NATEMPERATURI 63-65 STEPENI. TRAJNOM PASTERIZACIJOM BITNO SE NE MENJA SASTAVSVEŽEG MLEKA VEĆ SE IZBEGAVA JER JE POSTUPAK SKUP.KRATKOTRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE 20 SEKUNDI NA TEMPERATURI 72-75 STEPENI INAJČEŠĆE SE PRIMENJUJE JER JE EKONOMIČNA I BRZA.TRENUTNA –VISOKA PASTERIZACIJA POSTIŽE SE TRENUTNIM ZAGREVANJEM MLEKA NA85 STEPENI .OVIM NAČINOM MLEKO GUBI SVOJSTVA SVEŽEG MLEKA I SAMIM TIM JE IKVALITET NIŽI OD KRATKOTRAJNOG I PASTERIZOVANOG MLEKA.STERILIZACIJA MLEKA SE VRŠI ZAGREVANJEM DO 100 STEPENI U HERMETIČKIZATVORENIM SUDOVIMA . STERILIZACIJOM SE DOBIJA MLEKO KOJE ĆE SETRANSPORTOVATI I USKLADIŠTITI NA OBIČNOJ TEMPERATURI.KVALITET MLEKA SE UTVRĐUJE ISPITIVANJEM SADRŽAJA MASTI, SUVIH MATERIJA,STEPENA KISELOSTI, ZAPREMINSKE MASE ČISTOĆE. ODREĐUJE SE I NJEGOVABAKTERIOLOŠKA ISPRAVNOST KAO I ORGANOLEPTIČKE KARAKTERISTIKE.MLEČNI PROIZVODIMLEKO SE PRERAĐUJE U RAZLIČITE MLEČNE PROIZVODE KOJI SE MOGU LAKŠETRANSPORTOVATI I MOGU SE DUŽE USKLADIŠTITI.MLEČNI PROIZVODI SE DELE PREMA SASTAVU, OSNOVNIM SVOJSTVIMA I TEHNOLOGIJIDOBIJANJA NA:51- PROIZVODE DOBIJENE KONCETRISANJEM IZ PUNOMASNOG ILI OBRANOG MLEKA(KONDEZOVANO I EVOPARISANO MLEKO I MLEKO U PRAHU)- PROIZVOD MLEČNO-KISELE I ALKOHOLNE FERMENTACIJE (KISELO MLEKO, JOGURT,ACIDOFILNO MLEKO, KEFIR)- MASLAC, MASLO, PAVLAKA- SIREVIKONDEZOVANO MLEKOJE ZGUSNUTO ZASLAĐENO MLEKO I DOBIJA SE UKUVAVANJEM MLEKA U VAKUMAPARATU UZ DODATAK ŠEĆERA. PAKUJE SE U STAKLENE BOČICE, LIMENKE I TUBE.USKLADIŠTAVA SE NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 15 STEPENI. ONO JE DELIMIČNOKONZERVISANO ŠEĆEROM.EVAPORISANO MLEKO

SE DOBIJA UKUVAVANJEM MLEKA BEZ DODATKA ŠEĆERA.POSLE HERMETIČKOGZATVARANJA EVAPORISANO MLEKO SE MORA NAKNADNO STERILISATI.MLEKO U PRAHUSE DOBIJA TAKO ŠTOZAGREVANJEM PRVO ISPARI VODA A ZATIM SE ZGUSNUTO MLEKOPOD PRITISKOM UBACUJE U KOMORU U VIDU KAPLJICA KOJE SE TRENUTNO SUŠE TOPLIMVAZDUHOM I SITAN PRAH PADA NA DNO KOMORE. OVO MLEKO JE SVETLO ŽUTE BOJE IRASTVARA SE U VODI A PO HRANJLIVOSTI JE SKORO ISTO KAO I SVEŽE MLEKO. PAKUJESE U LIMENE KUTIJE A ROK UPOTREBE JE DO 1 GODINE.PROIZVODI FERMENTACIJE MLEKAKISELOMLEČNI PROIZVODI IMAJU VISOKU HRANLJIVU VREDNOST I POVOLJNO DELUJUNA ORGANE ZA VARENJE. NJIHOVE BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE A MLEČNAKISELINA KOJA SE SA NJIMA UNOSI U ORGANIZAM SPREČAVA RAZVOJ TRULEŽNIHBAKTERIJA U CREVIMA.KISELO MLEKOJE PROIZVOD MLEČNE FERMENTACIJE MLEKA KOJA SE ODVIJA UZ PRISUSTVO MLEČNIHBAKTERIJA I NA TEMPERATURI OD 40 STEPENI. MLEČNOM FERMETACIJOM SE STVARAMLEČNA KISELINA (IZ LAKTOZE) I SPOREDNI PROIZVODI VRENJA (ESTRI, UGLJENDIOKSID,I DR.) OD KOJIH KISELO MLEKO DOBIJA KARAKTERISTIČAN UKUS I MIRIS. POSLEZAVRŠENE FERMENTACIJE MLEKO SE DRŽI NA HLADNOM MESTU DA BI SE SPREČILADALJA AKTIVNOST MLEČNIH BAKTERIJA.JOGURTOBIČNO SE PRAVI OD KRAVLJEG MLEKA KOJE SE NE UKUVAVA I U PRISUSTVUKISELOMLEČNIH BAKTERIJA VRŠI SE NJEGOVA FERMENTACIJA. POSLE ZAVRŠENEFERMENTACIJE JOGURT SE RAZMUTI.ACIDOFILNO MLEKOACIDOFILNO MLEKO JE KISELOMLEČNI PROIZVOD KOJI SE UPOTREBLJAVA KAODIJETSKO SREDSTVO ZA LEČENJE CREVNIH BOLESTI. ZA NJEGOVO DOBIJANJEUPOTREBLJAVAJU SE ČISTE KULTURE MLEČNIH BAKTERIJA.52KEFIRJE POZNAT KISELOMLEČNI PROIZVOD SEVRENOG KAVKAZA. PRI PROIZVODNJI KEFIRAOSIM MLEČNE FERMENTACIJE VRŠI SE I ALKOHOLNA FERMENTACIJA KAO I DELIMIČNORAZLAGANJE BELANČEVINA. BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE, A NEZNATNEKOLIČINE ALKOHOLA, MLEČNE KISELINE I UGLJEN DIOKSIDA DELUJU OKREPLJUJUĆE.IZDVAJANJEM MASNOĆE IZ MLEKA PROIZVODE SE :- PAVLAKA,- MASLAC I,- MASLOPAVLAKASADRŽI MLEČNE MASTI 15-65%. INDUSTRIJSKI SE DOBIJA UZ POMOĆ SEPARATORA KOJIIZDVAJA PAVLAKU IZ SVEŽEG MLEKA NA PRINCIPU CENTRIFUGALNE SILE. POSTOJISLATKA I KISELA PAVLAKA.MASLACJE MLEČNI PROIZVOD KOJI JE DOBIJEN MEHANIČKOM PRERADOM SLATKE ILI KISELEPASTERIZOVANE PAVLAKE ILI OD MLEČNE MASTI IZ SURUTKE. PAVLAKA KOJA SEKORISTI ZA PROIZVODNJU MASLACA TREBA DA SADRŽI 30-38% MLEČNE MASTI.BUĆKANJEM PAVLAKE U SPECIJALNIM SUDOVIMA (BUĆKALICAMA) DOBIJA SE SIROVNEPRERAĐEN MASLAC.SIROVI MASLAC SE PODVRGAVA ISPIRANJU, GNJEČENJU I SOLJENJU.ISPIRANJEM SE UKLANJA MLAĆENICA KOJA SMANJUJE ODRŽIVOST MASLACA JER SADRŽIBELANČEVINE I UGLJENE HIDRATE KOJI LAKO PODLEŽU MIKROBIOLOŠKIMPROMENAMA. GNJEČENJEM SE POJEDINE KAPLJICE MASTI SJEDINJUJU U KOMPAKTNUHOMOGENU MASU KOJA JE POGODNA ZA ČUVANJE, A REGULIŠE SE I SADRŽAJ VODE.SADRŽAJ MLEČNE MASTI U MASLACU SE KREĆE OD 78-82% I BELE ILI ŽUĆKASTE BOJEJE.ČUVA SE NA TEMPERATURI OD 0 DO 4 STEPENA A AKO SE DUŽE ČUVA ONDA NATEMPERATURI OD -20 STEPENI. NIJE PREPORUČLJIVO MASLAC DRŽATI PORED ROBE KOJA

IMA INTEZIVAN MIRIS.MASLOMASLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KRAVLJEG, OVČIJEG ILI KOZIJEG MASLACA I KORISTI SEKAO JESTIVA MASNOĆA. MORA SADRŽATI NAJMANJE 90 POSTO MASTI.SIREVISU PROIZVODI KOJI SE DOBIJAJAU PRERADOM MLEKA. POSTUPAK DOBIJANJA SIRASASTOJI SE U ZGRUŠAVANJU (KOAGULISANJU) MLEČNE BELANČEVINE KAZEINAPOMOĆU SIRIŠTA PRI ČEMU SE DOBIJA GRUŠ (SIRNA MASA) I TEČNI DEO SURUTKA.SIRNA MASA SE DALJE PRERAĐUJE U SIR. OD VELIKE VAŽNOSTI NA KVALITET SIRA JEPROCES ZRENJA KOJI SE ODVIJA U TOKU ODLEŽAVANJA. ZA VREME ZRENJA U SIRU SEODVIJAJAU VRLO SLOŽENI BIOHEMISKI PROCESI POD UTICAJEM MIKROORGANIZAMA. UZAVISNOSTI OD DODATIH MIKROBIOLOŠKIH VRSTA KOJI UČESTVUJU U PROCESUNASTAJANJA SIRA ZAVISI NJEGOV UKUS, MIRIS .SIREVI IMAJU VELIKU HRANLJIVU VREDNOST I IMAJU DOSTA LAKO SVARLJIVIHBELANČEVINA A PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR VITAMINA I MINERALNIH MATERIJA.PREMA KOLIČINI MASTI SIREVI SE DELE NA: EKSTRAMASNE SA NAJMANJE 55% MASTI,PUNOMASNE 45% MASTI, TRIČETVRT MASNE SIREVE 35% MASTI, POLUMASNE SIREVE 25%MASTI, ČETVRT MASNE SIREVE 15% MASTI, POSNE SIREVE MANJE OD 15 % MASTI.53PREMA SADRŽAJU VODE DELE SE NA: MEKE KOJI SADRŽE VIŠE OD 50% VODE (FETA,SOMBORSKI SIR ITD). TVRDI SIREVI SADRŽE MANJE OD 50% VODE. TOPLJENJEM MEKIH ITVRDIH SIREVA DOBIJAJU SE TOPLJENI SIREVI.RIBE I PROIZVODI OD RIBERIBLJE MESO SADRŽI 75-80% VODE, 15-25% BELANČEVINA, 01-22% MASTI 08-2%MINERALNIH MATERIJA I VITAMINA.SADRŽAJ MASTI U RIBAMA JE RAZLIČIT PA SE DELE NA:-POSNE RIBE DO 5% MASTI (ŠTUKA, BAKALAR SMUĐ)-SREDNJE MASNE RIBE 5-10 % MASTI (SARDELA, ŠARAN)-MASNE RIBE VIŠE OD 10 % MASTI (SOM, JEGULJA, LOSOS, TOVLJENI ŠARAN)OD MINERALNIH MATERIJA RIBA NAJVIŠE SADRŽI: FOSFOR, KALCIJUM, I MAGNEZIJUMKAO I JOD I FLUOR. RIBLJE MESO JE BOGAT IZVOR VITAMINA A, E I D. MIŠIĆNO TKIVORIBE JE PROTKANO SA MALO VEZIVNOG TKIVA PA JE MEKŠE I LAKO SVARLJIVO.RIBLJE MESO ZBOG PRISUSTVA VODE I BELANČEVINA I RASTRESITOSTI GRAĐEMIŠIĆNOG TKIVA JE PODLOŽNO MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. RIBLJE MESO SE ČUVAKONZERVIŠE:HLAĐENJEM, DUBINSKIM SMRZAVANJEM ILI DALJOM OBRADOM.PREMA POREKLU RIBE SE DELE NA: MORSKE I SLATKOVODNE.SVEŽINA RIBE SE CENI NA OSNOVU ORGANOLEPTIČKE ISPRAVNOSTI, PO IZGLEDU KOŽE,OČIJU, PO ŠKRGAMA, OPIPU MESA, MIRISU.ČUVANJE RIBESUŠENJE I DIMLJENJE RIBE SE VRŠI NA VAZDUHU, A DIMLJENJE SE VRŠI NAKON ŠTO JERIBA USOLJENA. NAJPOZNATIJE VRSTA SUŠENE RIBE JE BAKALAR, A OD DIMLJENEHARINGA.SOLJENA RIBA DOBIJA SE NJENIM SOLJENJEM.STERILIZACIJA RIBE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE RIBA UZ EVENTUALNE DODATKE ( ULJE,UMAK, POVRĆE ) PAKUJE U KONZERVE A ZATIM SE ISTE PODVRGAVAJU ZAGREVANJU.RIBLJE POLUKONZERVE SU PRERAĐEVINE RIBLJEG MESA U HERMETIČKI ZATVORENIMSUDOVIMA KONZERVISANE PASTERIZACIJOM ILI SOLJENJEM ILI SALAMUROM.U RIBLJE POLUKONZERVE SVRSTAVAJU SE KAVIJAR I RIBLJA IKRA. KAVIJAR SE DOBIJAOBRADOM NEOPLOĐENE IKRE MORUNE, JESETRE I KEČIGE UZ DODATAK 0,2%SORBINSKE KISELINE. TO JE NAMIRNICA VISOKE BIOLOŠKE VREDNOSTI. RIBLJA IKRA JEPRERAĐENA I KONZERVISANA IKRA OSTALIH RIBA.JAJA I PROIZVODI OD JAJAPOD POJMOM JAJA PODRAZUMEVAJU SE KOKOŠIJA JAJA KOJA SE U ISHRANI NAJVIŠEKORISTE. ZAJEDNO SA MLEKOM JAJA SE UBRAJAJU U NAJKOMPLETNIJE NAMIRNICEŽIVOTINJSKOG POREKLA.

SADRŽE DOSTA BELANČEVINA, FOSFORA, VITAMINA B GRUPE, GVOŽĐE, JOD.JAJE SE SASTOJI IZ 3 DELA:- SPOLJAŠNJE LJUSKE SA OPNOM,- BELANCETA I- ŽUMANCETA.MASA KOKOŠIJEG JAJETA IZNSI 35-80 GRAMA, OD ČEGA 11% JE LJUSKA, 58% BELANCE I31% ŽUMANCE.LJUSKA JAJETA SE SASTOJI UGLAVNOM OD KREČNJAKA , A SA UNUTRAŠNJE STRANE JEOBLOŽENA TANKOM OPNOM KOJA SE RAZDVAJA NA ŠIREM DELU JAJETA OBRAZUJUĆITAKOZVANU VAZDUŠNU KOMORU, KOJA SE POVEĆAVA SA STARENJEM JAJETA.ŽUMANCE JE HRANLJIVIJE OD BELANCETA I SADRŽI ZNATNE KOLIČINE VITAMINA. A, D, EI K.. MASTI ŽUMANCETA SADRŽE HOLESTERIN.PREMA KRUPNOĆI JAJA SE DELE U 7 KLASA KOJE SE OZNAČAVAJU LATINIČNIM SLOVIMA.54LJUSKA SVEŽEG JAJETA MORA BITI ČISTA NEOŠTEĆENA I NEPRANA. PRLJAVA JAJA SEBRZO ZAGAĐUJU MIKROORGANIZMIMA I BRZO SE KVARE A KROZ NAPRSLA, TAKOĐEBRZO, U ISTA ULAZE MIKROORGANIZMI.ISPITIVANJE JAJA U LJUSCI SE VRŠI ORGANOLEPTIČKI (UKUS, MIRIS, SPOLJAŠNJI IZGLED IDR). OPTIČKI PREGLED JAJA SE VRŠI POMOĆU SPECIJALNE LAMPE KAD SEPROSVETLJIVANJEM UTVRĐUJE PROZRAČNOST JAJETA, VELIČINA VAZDUŠNE KOMORE,POLOŽAJ I POKRETLJIVOST ŽUMANCETA. SVEŽA JAJA SU BISTRA, PROZRAČNA, ŽUMANCESE NALAZI U SREDINI, NEPOKRETNO JE I PROZRAČNO. VISINA VAZDUŠNE KOMORE JE 4-6mm.ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITARICAŽITARICE PREDSTAVLJAJU GRUPU KULTIVISANIH BILJAKA IZ FAMILIJE TRAVA IOBUHVATAJU: PŠENICU, KUKURUZ, RAŽ, OVAS, JEČAM, PROSO, PIRINAČ I SIRAK.ŽITARICE SE UPOTREBLJAVAJU ZA PREHRANU LJUDI, ISHRANU STOKE, I INDUSTRIJSKUPRERADU. U STRUKTURI PREHRANESTANOVNIŠTVA ŽITARICE I NJENI PROIZVODIUČESTVUJU SA 50%.NAJVAŽNIJE ŽITARICE U PREHRANI LJUDI SU. PŠENICA, KUKURUZ I PIRINAČ.PŠENICAPŠENICA VODI POREKLO IZ JUGOZAPADNE AZIJE.POSTOJE RAZLIČITE PODELE PŠENICE I TO PREMA NAČINU POSTANKA: NA PRIMITIVNE ISELEKCIONISANE, PREMA MESTU POSTANKA NA DOMAĆE I INOSTRANE, A PREMAPRODUKTIVNOSTI NA : SLABO, SREDNJE I VISOKO PRODUKTIVNE. PREMA DOBU SETVENA OZIME I JARE. OZIME SE SEJU U JESEN. PREMA STRUKTURI DELE SE NA TVRDE I MEKE.NA TRŽIŠTU SE POJAVLJUJU DVA TIPA PŠENICE:- MERKANTILNA (ZA PROIZVODNJU BRAŠNA, I DRUGIH MLINSKIH PROIZVODA) I- SEMENSKA.NAJVEĆI PROIZVOĐAČI PŠENICE SU. SAD, KANADA, ARGENTINA, FRANCUSKA ITALIJA.KUKURUZVODI POREKLO IZ CENTRALNE AMERIKE. DANAS SE SVE VIŠE UZGAJAJU VISOKORODNEILI HIBRIDNE VRSTE KUKURUZA.UGLAVNOM SE KORISTI KAO STOČNA HRANA.NA TRŽIŠTU SE JAVLJAJU DVE OSNOVNE VRSTE KUKURUZA:- MERKANTILNI ILI OBIČNI I- SEMENSKI.PREMA OBLIKU ZRNA I SVOJSTVU ZRNA RAZLIKUJU SE :ZUBAN, TVRDUNAC, ŠEĆERAC,KOKIČAR, MEKUNAC, A PO BOJI BELI I ŽUTI.NAJVEĆI PROIZVOĐAČI KUKURUZA SU: SAD, BRAZIL, KINA, ITALIJA FRANCUSKA.HRANLJIVE VRSTE ŽITARICAOSNOVNI HEMIJSKI SASTOJCI ZRNA ŽITARICA SU ORGANSKE MATERIJE, VODA IMINERALNE MATERIJE. OD ORGANSKIH MATERIJA NAJVIŠE SU ZASTUPLJENI UGLJENIHIDRATI U VIDU AKROBA, CELULOZE I ŠEĆERA SA SADRŽAJEM KOJI IZNOSI 56-80%.SADRŽAJ BELANČEVINA JE 8-16%, MASTI 2-8%, VODE 5-16% I MINERALNIH MATERIJA 2-4%.ŽITARICE SADRŽE I MALO ENZIMA I VITAMINA A, B, C, D, E.ENDOSPERM ILI JEZGRO ZRNA SAČINJAVAJU SKROB I BELANČEVINE GLIJADIN I

GLUTENIN KOJI SU NERASTVORLJIVI U VODI. BELANČEVINA IMA MANJE NEGO SKROBAALI SU PO BIOLOŠKOJ I HRANLJIVOJ VREDNOSTI NAJVAŽNIJI SASTOJCI ŽITARICA. UKONTAKTU SA VODOM GLIJADIN I GLUTENIN BUBRE GRADEĆI ŽITNI LEPAK –GLUTEN. ODKVALITETA GLUTENA ZAVISI KVALITET MLINSKIH PROIZVODA I TESTA. IZNADENDOSPERME NALAZI SE AEURONSKI SLOJ SASTAVLJEN OD BELANČEVINA55RASTVORLJIVIH U VODI, ALBUMINA I GLOBULINA I NEŠTO VITAMINA. OVE BELANČEVINESLUŽE KAO HRANA KVASCIMA U TOKU PRIPREME TESTA.ULJA (MASTI) I VITAMINI NALAZE SE U KLICI, DOK SE SPOLJAŠNJI DEO ZRNA SASTOJI ODCELULOZE, I MINERALNIH MATERIJA (FOSFORA, SUMPORA, MAGNEZIJUMA, KALCIJUMA,GVOŽĐA, JODA, CINKA)SKLADIŠTENJE ŽITARICAPROCES DOZREVANJA ZRNA SE ODVIJA I JOŠ OKO 6 NEDELJA JER SE U ZRNU ŽITARICA UZPRISUSTVO KISEONIKA ODVIJA SLOŽEN BIOHEMIJSKI PROCES DISANJA ŽITA.SKLADIŠTENJE ŽITARICA SE VRŠI U SILOSIMA. USLOVI SKLADIŠTENJA SEPRILAGOĐAVAJU VRSTI ŽITARICE. OPTIMALNI USLOVI ZA ČUVANJE ŽITA U SILOSU SU.- VLAGA MANJE OD 14%,- TEMPERATURA U SKLADIŠTU 10 STEPENI,- RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA 70%. TOKOM SKLADIŠTENJA ŽITARICE GUBE 1-5% NAMASI ZBOG SUŠENJA, RAZLAGANJA UGLJENIH HIDRATA...MLINSKI PROIZVODIMEHANIČKA PRERADA ŽITARICA U BRAŠNO VRŠI SE MLEVENJEM. MLINSKI PROIZVODIOD PŠENICE SU: BRAŠNO, PREKRUPA, KRUPICA, KLICE, KRMNO BRAŠNO I POSIJE,STERILISANO BRAŠNO, I KRUPICA ZA BRZU PRIPREMU.PROCES DOBIJANJA BRAŠNA SE ODVIJA KROZ NEKOLIKO FAZA:- PRIPREMA ŽITARICA- MLEVENJE- OPLEMENJAVANJE BRAŠNA- PAKOVANJE I ODLEŽAVANJE BRAŠNA.PRIPREMA ŽITARICA ZA MLEVENJU SATOJI SE U ČIŠĆENJU (ZEMLJA, PESAK, URODICA,METALNI DELOVI PRAŠINA). OVAJ PROCES ČIŠĆENJA MOŽE BITI MOKRI ILI SUVI.NAKON ČIŠĆENJA ŽITARICE SE KONDICIONIRAJU TOPLOTOM I VLAGOM I NA TAJ NAČINSE VRŠI PRIPREMA ZA EKONOMIČNIJE I LAKŠE MLEVENJE.MLEVENJE ŽITARICA SE ODVIJA NA DVA NAČINA.-NISKOM MELJAVOM I-VISOKOM MELJAVOMNISKOM MALJAVOM SE CELO ZRNO USITNJAVA I BRAŠNO SADRŽI SVE DELOVE ZRNA.VISOKA MELJAVOM ZRNO SE POSTEPENO MELJE PROSEJAVA I KLASIRA TE SE DOBIJAVIŠE TIPOVA BRAŠNA. NAJKVALITETNIJE BRAŠNO SE DOBIJA PRVIM I DRUGIMIZMELJAVANJEM, OSTATAK SU MEKINJE.BRAŠNO DOBIJENO NISKOM MELJAVOM IMA VEĆU BIOLOŠKU VREDNOST DOK BRAŠNODOBIJENO VISOKOM MELJAVOM JE SVETLIJE BOJE SASTAVLJENO PRETEŽNO OD SKROBAI BELANČEVINA.NEMOGUĆE JE ODVOJITI JEZGRO (ENDOSPERM) OD OMOTAČA I ZATO SE MLEVENJEMDOBIJA BRAŠNO SA MANJOM ILI VEĆOM KOLIČINOM OMOTAČA. PREMA KOLIČINIOMOTAČA I GRANULACIJI ČESTICA RAZLIKUJE SE BRAŠNO PREMA KVALITETU.KVALITET BRAŠNA SE OZNAČAVA TIPOVIMA TIP BRAŠNA SE DOBIJA KADA SEPROCENAT PEPELA (MINERALNIH MATERIJA) U ODNOSU NA SUVO BRAŠNO POMNOŽI SAHILJADU.PREKRUPA –PROIZVOD PREKRUPLJAVANJA BEZ PROSEJAVANJA NALAZI SE U PROMETUKAO „GRAHAM“ BRAŠNO ODNOSNO TIP 1800. OVO BRAŠNO SADRŽI SVE SASTOJKEBRAŠNA I NAJVIŠE SE UPOTREBLJAVA U DIJETALNOJ ISHRANI.U PROMETU MLINSKI PROIZVODI MORAJU IMATI ATEST O KVALITETU KOJI OBUHVATA:- SADRŽAJ VODE I PEPELA- STEPEN KISELOSTI- OZNAKU TIPA BRAŠNA

- KVALITET56-DATUM PROIZVODNJE.PAKOVANJE, ODLEŽAVANJE I ČUVANJE MLINSKIH PROIZVODAPRE UPOTREBE, MLINSKI PROIZVODI TREBA IZVESNO VREME DA ODLEŽE. ZA TO VREMENASTAJE ZRENJE POVEĆAVA SE SPOSOBNOST BUBRENJA BELANČEVINA I POD UTICAJEMENZIMA VRŠI SE DELIMIČNO RAZLAGANJE SKROBA I STVARANJE POVOLJNE HRANLJIVEPODLOGE ZA AKTIVNOST PEKARSKOG KVASCA.BRAŠNO MOŽE DA SE ČUVA DO GODINU DANA NA TEMPERATURI OD 10 STEPENI I PRIVLAŽNOSTI 75%. ONO BRZO APSORBUJE MIRISE PA GA NE TREBA USKLADIŠTITI SAROBOM KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS.VOĆE I POVRĆESVEŽE VOĆE I POVRĆE IGRAJU NEZAMENLJIVU ULOGU U PRAVILNOJ ISHRANI ČOVEKA.VOĆEM SE SMATRAJU SAZRELI PLODOVI VOĆARSKIH I NEKIH VRTLARSKIH KULTURA(LUBENICE, DINJE, JAGODE) NAMENJENE ZA ISHRANU ILI INDUSTRIJSKU PRERADU.POD SVEŽIM POVRĆEM SE PODRAZUMEVAJU RAZNI DELOVI VRTLARSKIH KULTURA(KORENI, LISTOVI, STABLJIKE ILI CVETOVI) NAMENJENI ISHRANI ILI INDUSTRIJSKOJPRERADIVOĆE I POVRĆE SADRŽE:- VODU,- UGLJENI HIDRATI,- MINERALNE MATERIJE,- VITAMINISADRŽAJ VODE U VOĆU I POVRĆU SE KREĆE OD 70-90% A ŠEĆERA 1,5-25% OD ŠEĆERA. UVOĆU I POVRĆU SE NALAZE GLUKOZA , FRUKTOZA KOJE PODLEŽU RAZNIMFERMENTACIONIM PROCESIMA A POD UTICAJEM GLJIVICA ONE PREVIRU U ETILALKOHOLI UGLJEN DIOKSID A POD UTICAJEM MLEČNIH BAKTERIJA U MLEČNUKISELINU. PORED OVIH ŠEĆERA, VOĆE I POVRĆE SADRŠE I SAHAROZU.SA TEHNOLOŠKOG GLEDIŠTA HEMIJSKI SASTAV VOĆA I POVRĆA SE NAJEDNOSTAVNIJEISKAZUJE I NAJBRŽE ODREĐUJE KAO SADRŽAJ SUVE MATERIJE. SA OVOG GLEDIŠTAKVALITETNIJE SU ONE VRSTE VOĆA I POVRĆA KOJE IMAJU VEĆU KOLIČINU SUVIHMATERIJA. U SUVOJ MATERIJI VOĆA I POVRĆA PREOVLAĐUJU UGLJENI HIDRATI (ŠEĆER).OSIM OVOGA VAŽNI SASTOJCI SU ORGANSKE: KISELINE, PEKTINSKE, TANINSKE,MINERALNE, AROMATIČNE, I BOJENE MATERIJE, VITAMINI, ENZIMI.KISELOST VOĆA I POVRĆA POTIČE OD ORGANSKIH KISELINA I NJIHOVIH KISELIH SOLI.VOĆE KOJE SADRŽI VIŠE KISELINE LAKŠE SE KONZERVIŠE.ORGANSKE KISELINE SA ŠEĆEROM I AROMATIČNIM MATERIJAMA DAJU VOĆU PRIJATANMIRIS.PEKTINSKE MATERIJE SE U VOĆU I POVRĆU NALAZE OKO 0.5%, I TO U RASTVORLJIVOM INERASTVORLJIVOM OBLIKU. PROTOPEKTIN JE NERASTVORLJIVI OBLIK I NALAZI SE UZIDOVIMA ĆELIJA ZAJEDNO SA CELULOZOM. ZA VREME USKLADIŠTENJA I ZRENJA VOĆAPROTOPEKTIN PRELAZI U PEKTIN ZBOG ČEGA VOĆE OMEKŠA. PEKTIN KUVANJEMZAJEDNO SA ŠEĆEROM I KISELINAMA OBRAZUJE ŽELE (DOBRO ZA PRAVLJENJE DŽEMA).MINERALNE MATERIJE U SVEŽEM VOĆU I POVRĆU SE NALAZE OD 0,3 DO 0,8%. NAJVIŠEIMA KALIJUMA, GVOŽĐA, MANGANA, NATRIJUMA, FOSFORA SUMPORA, BAKRA, JODAFLUORA I ...57VOĆE I POVRĆE SU BOGAT IZVOR VITAMINA C, A, B1, B2, B6. SADRŽAJ VITAMINA JE VEĆIU VOĆU A MINERALNIH MATERIJA U POVRĆU.PODELA VOĆAPREMA GRAĐI PLODA, IZGLEDU POREKLU I KARAKTERISTIKAMA VOĆE SE RAZVRSTAVANA:- JABUČASTO VOĆE (JABUKE, KRUŠKE, DUNJE, MUŠMULE)- KOŠTIČAVO VOĆE (TREŠNJE, VIŠNJE, KAJSIJE, BRESKVE, ŠLJIVE)- JAGODASTO I BOBIČASTO VOĆE (JAGODE, KUPINE, MALINE, RIBIZLE, BOROVNICE,GROŽĐE)

-J UŽNO VOĆE (LIMUN, POMARANDŽA, MANDARINA, GREJPFRUT, BANANA, ANANASSMOKVA, URMA...)- JEZGRASTO VOĆE (ORAH, BADEM, LEŠNIK, KESTEN)U VOĆE SE UBRAJAJU I DINJE I LUBENICE.PREMA SADRŽAJU HRANLJIVIH MATERIJA VOĆE SE DELI U DVE GRUPE:-VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM VODE (TREŠNJE, JAGODE, ŠLJIVE, GROŽĐE...,-VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM MASTI (ORAH, LEŠNIK BADEMPODELA POVRĆAPREMA DELU BILJKE KOJA SE UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU POVRĆE I NA OSNOVUBIOLOŠKE I KOMERCIJALNE VREDNOSTI POVRĆE SE DELI NA:- GLAVIČASTO I LISNATO POVRĆE (KUPUS, KELJ, KARFIOL, KELERABA, SPANAĆ, SALATA,PERŠUN....)- KORENI I KRTOLE (KROMPIR, MRKVA, CVEKLA, ROTKVA, LUKOVI)- PLODOVI (PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN, PAPRIKA, TIKVICE , KRASTAVAC..)- MAHUNARKE-LEGUMINOZE (GRAŠAK, BORANIJA, PASULJ, SOČIVO, SOJA )POVRĆE IMA VELIKU ENERGETSKU VREDNOST ZAHVALJUJUĆI VELIKOJ KOLIČINISKROBA, I BELANČEVINA A U IZVESNIM SLUČAJEVIMA I MASTI.PROIZVODI OD VOĆA I POVRĆADA BI SE VOĆE I POVRĆE DUŽE OČUVALO RAZNIM POSTUPCIMA SE SE VRŠIKONZERVISANJE.PRIPREMA SIROVINE SE VRŠI KROZ: ODABIRANJE, SORTIRANJE, PRANJE, LJUŠTENJE,SEČENJE I KONZERVISANJE.VOĆE I POVRĆE SE MOŽE KONZERVISATI : SUŠENJEM, SMRZAVANJEM, STERILIZACIJOM,HEMIJSKIM KONZERVANSIMA (KONZERVANSIMA).OD VOĆA SE PRAVE PROIZVODI I POLUPROIZVODI.VOĆNI POLUPROIZVODI SU:- PULPA -HEMIJSKI KONZERVISAN PROIZVOD KOJI SADRŽI CELE ILI DELOVE VOĆA,- KAŠA SE DOBIJA PASIRANJEM SVEŽIH PLODOVA ILI OD PULPE KONZERVISANEHEMIJSKIM SREDSTVIMA.- SIROVI VOĆNI SOK SE DOBIJA CEĐENJEM SVEŽIH ILI SMRZNUTIH PLODOVA ILIPREDHODNO KONZERVISANE PULPE.- POLUPROIZVODI SE KONZERVIŠU MRAVLJOM ILI SUMPORASTOM KISELINOM.PREDNOST KONZERVISANJA SUMPORASTOM KISELINOM JE U TOME ŠTO SE ONA TOKOMPRERADE IZ POLU PROIZVODA U GOTOV PROIZVOD IZGUBI.POVRĆE SE PRERAĐUJE U VIŠE VRSTA NEGO VOĆE:- BRZO SMRZNUTO,58- STERILISANO TOPLOTOM,- BIOLOŠKI KONZERVISANO (KISELI KUPUS),- SUŠENO,- MARINIRANO POVRĆE,- UMACI OD POVRĆA,- SOKOVI,- KONCENTRATI OD POVRĆA.ALKOHOLNA PIĆAALKOHOLNA PIĆA SU PROIZVODI KOJI SADRŽE ETIL ALKOHOL (ETINOL), I KOJA SE MOGUKONZUMIRATI.NA OSNOVU SIROVINSKOG SASTAVA I PROCESA PROIZVODNJE ALKOHOLA PIĆA SE DELE:- VINA- PIVA- PRIRODNE RAKIJE- ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA- LIKERIVINASIROVINA ZA DOBIJANJE VINA JE GROŽĐE. VINO JE PROIZVOD ALKOHOLNEFERMENTACIJE ŠIRE ILI KLJUKA.

NAKON BRANJA GROŽĐE VRŠI SE MULJANJE DA BI SE BOBICE GROŽĐA OSLOBODILESOKA. ODVAJANJE TEČNOG DELA KLJUKA OD ČVRSTIH SASTOJAKA: KOŽICE, SEMENKIPETELJKI . TEČNOST KOJA SE DOBIJA CEĐENJEM KLJUKA NAZIVA SE ŠIRA ILI SAMOTOK,A ONA KOJA SE DOBIJA PRESOVANJEM ČVRSTIH SASTOJAKA (KOMINE) NAZIVA SEPREŠEVINA ILI CEĐENA ŠIRA.DOBIJENA ŠIRA SE STERILIŠE SUMPORISANJEM RADI UNIŠTENJA DIVLJIH KVASACA, APROCES FERMENTACIJE (VRENJA) OBAVLJA SE KULTIVISANIM KVASCEM. PRE VRENJAPREMA ZAKONU O VINU DOZVOLJAVA SE POPRAVKA SADRŽAJA ŠEĆERA U ŠIRI DOKOLIČINE KOLIKO GA TA SORTA PRIRODNO MOŽE MAKSIMALNO DA IMA.ZA POVEĆANJE KISELOSTI MOGU SE KORISTITI KISELINE KOJE SU PRIRODNI SASTOJCIGROŽĐA I ŠIRE A TO SU VINSKA I JABUČNA KISELINA.KISELOST ŠIRE SE MOŽE UMANJITI DODAVANJEM HEMIJSKI ČISTOG KREČNJAKA.PROSEČAN HEMIJSKI SASTAV ŠIRE JE: 77% VODA, 20% ŠEĆERA, 3% OSTALIH MATERIJAKISELINE, BOJE, TANINA, ETERIČNIH ULJA, VITAMINA. DODAVANJEM KULTIVISANOGKVASCA NASTAJE PROCES ALKOHOLNE FERMENTACIJE SLOŽEN BIO-HEMIJSKI PROCESPRETVARANJA ŠEĆERA U ETANOL I UGLJEN DIOKSID. FERMANTACIJA SE MOŽE IZVODITIPO HLADNOM I TOPLOM POSTUPKU. KVALITETNIJA SU VINA KOJA SE DOBIJAJU PRIHLADNOJ FERMENTACIJI NA TEMPERATURI 10-15 STEPENI OD TOPLE FERMENTACIJE NATEMPERATURI DO 30 STEPENI. AKTIVNOST KVASCA PRESTAJE NA TEMPERATURI OD 38-40STEPENI.NAKON ZAVRŠENE FERMENTACIJE NEOPHODNO JE DA VINO ODLEŽI IZVESNO VREME INA TAJ NAČIN SE U ISTOM ODVIJAJU SLOŽENI BIOHEMJISKE PROMENE. PROMENE NAVINU SE PRATE HEMIJSKIM ANALIZAMA.VRSTE VINAOBIČNO SE VINA RAZVRSTAVAJU PREMA: BOJI, SORTI, GEOGRAFSKOM POREKLUORGANOLEPTIČKIM SVOJSTVIMA PRIMENJENOJ TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE.PREMA TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE VINA SE DELE:- OBIČNA VINA,- PENUŠAVA VINA,59- SPECIJALNA VINA.PODELA VINA PREMA BOJI- BELA,- CRNA I- RUŽIČASTA.BELA VINA SE PROIZVODE OD BELOG GROŽĐA . PRILIKOM PROIZVODNJE BELIH VINAŠIRA SE ODVAJA OD ČVRSTIH DELOVA (KOMINE) PRE FERMENTACIJE.CRNA VINA SE PROIZVODE OD GROŽĐA CRNIH SORTI A CRVENA BOJA SE NALAZI UPOKOŽICI A IZUZETNO I U MESU. PRI PROIZVODNJI CRNOG VINA KOMINA SE ODVAJAPOSLE FERMENTACIJE KLJUKA. ZA CRNA VINA JE VAŽNO DA IMAJU ŠTO VIŠE BOJENIHMATERIJA (ANTOCIJANA) A I UMERENU KOLIČINU TANINSKIH MATERIJA KOJE VINU DAJUSPECIFIČAN UKUS.AKO VINO IMA VEĆU KOLIČINU TANINA ONO JE OPORO.RUŽIČASTA VINA (OPOLI) PROIZVODI SE OD CRNIH SORTI GROŽĐA KOJE NISU BOGATEBOJENIM MATERIJAMA. BOJA ZAVISI OD DUŽINE DODIRA ŠIRE SA ČVRSTIM SASTOJCIMA.SASVIM SVETLO RUŽIČASTO VINO DOBIJA SE ODVAJANJA ŠIRE OD KLJUKENEPOSREDNO POSLE MULJANJA I DALJIM POSTUPKOM KAO KAD SE DOBIJA BELO VINO.JAČE OBOJENA RUŽICA SE DOBIJA DUŽIM DRŽANJEM ŠIRE SA ČVRSTIM DELOVIMAKOMINE 12, 24 ILI 48 SATI.PENUŠAVA VINAPENUŠAVA VINA SADRŽE UGLJEN DIOKSID KOJI PRI OTVARANJU BOCE OBRAZUJE PENU.PRIRODNIM PENUŠAVIM VINIMA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE GOTOVOM VINU DODAJEŠEĆER I VINSKI KVASAC KOJI IZAZIVAJU NAKNADNO VRENJE. OVAJ PROCES SE ODVIJA UBOCI.VEŠTAČKA PENUŠAVA VINA SE DOBIJAJU UBRIZGAVANJEM UGLJEN DIOKSIDA POD

PRITISKOM U SLATKO VINO.SPECIJALNA VINA KARAKTERIŠE VISOK PROCENAT ALKOHOLA 15-22%.PRIRODNA DEZERTNA VINA SE SPRAVLJAJU OD PREZRELOG ILI DELIMIČNOPROSUŠENOG GROŽĐA –SUVARKA. KOD OVE VRSTE VINA SE NE DOZVOLJAVAZAVRŠETAK ALKOHOLNE FERMENTACIJE VEĆ SE PRI KRAJU VRENJA DODAJE VINSKIDESTILAT JAČINE 60-80% ALKOHOLASTONA VINA SE DOBIJAJU MEŠANJEM IZ JEDNOG ILI RAZNIH VINOGRADSKIH REONA.VINA SE DELE I PREMA KOLIČINI NEPREVRELOG ŠEĆERA: SUVA, POLU SUVA,POLUSLATKA, SLATKA. I PREMA KOLIČINI ALKOHOLA MOGU SE PODELITI NA: ISPOD 10VOL%, SREDNJE JAKA 10-12VOL.% , JAKA 12-14VOL% I VRLO JAKA VIŠE OD 14VOL%.PIVOPIVO JE SLABO ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA OD JEČMENOG SLADA, NESLADOVANIHŽITARICA, HMELJA , VODE I DODATKA KVASCA.U PROIZVODNJI PIVA JE DOZVOLJENO DA SE DO 30% OD UKUPNE KOLIČINE JEČMA SLADZAMENI DRUGIM ŽITARICAMA: KUKURUZOM, PIRINČEM.KVALITETNI PIVARSKI JEČAM TREBA DA SADRŽI 60-70% SKROBA, 10-11% BELANČEVINA,2-3& MASTI, 4-5% CELULOZE, 2-3:% PEPELA I 13-14% VLAGE.U TOKU PROIZVODNJE PIVA ISTOM SE DODAJE HMELJ-SAMO ŽENSKI CVETOVI KOJI PIVUDAJU AROMU. U KVALITETU PIVA IGRA ULOGU I KVALITET VODE U KOJOJ NE SME DABUDE KREČNJAKA JER NEGATIVNO UTIČE NA RAZLAGANJE SKROBA I ŠEĆERA IRAZMNOŽAVANJE KVASCA U TOKU VRENJA.OSNOVNE FAZE U PROIZVODNJI PIVA SU:60- PROIZVODNJA SLADA- DOBIJANJE SLADOVINE- GLAVNO I NAKNADNO VRENJE- DOZREVANJE PIVA- FILTRACIJA I PAKOVANJE PIVA.1. PROIZVODNJA SLADAGLAVNI SASTOJAK JEČMA JE SKROB KOJI SE NALAZI U ĆELIJAMA I NE MOŽE SERASTVORITI U VODI. VRŠI SE (MOČENJE) JEČMA U VODI DO 7 DANA DA BI SE IZAZVALONJEGOVO KLIJANJE. PROCES KLIJANJA SE ZAUSTAVLJA U SUŠARAMA DA BI SE DOBIOPOLU PROIZVOD-SLAD.U PROIZVODNJI SVETLOG PIVA SLAD SE SUŠI NA TEMERATURI OD 70-80 STEPENI A UPROIZVODNJI CRNOG PIVA NA TEMPERATURI OD 100 STEPENI.2 .PROIZVODNJA SLADOVINE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SLAD DROBI I MEŠA SA TOPLOMVODOM PRI ČEMU SE ¾ NJEGOVE SADRŽINE RASTVARA U VODI DELOVANJEM ENZIMA.3. GLAVNO VRENJE- POSLE ODVAJANJA NERASTOPLJIVIH MATERIJA SLADOVINA SEZAJEDNO SA DODATKOM HMELJA KUVA OK 2 SATA. NAKON OVOGA ODVIJA SE GLAVNOALKOHOLNO VRENJE UZ DODATAK KULTIVISANOG PIVSKOG KVASCA I TRAJE OD 9 DO 12DANA PRI ČEMU ŠEĆER PREVIRE U ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID.4.NAKNADNO VRENJE- PO ZAVRŠETKU GLAVNOG VRENJA VRŠI SE NAKNADNO VRENJE UTRAJANJU TRI MESECA NA TEMPERATURI OD 1 DO 2 STEPENA. ODLEŽAVANJEM PIVODOZREVA I POBOLJŠAVA UKUS.MNOGE FABRIKE PIVA UZ POMOĆ ODREĐENIH TEHNOLOGIJA UBRZAVAJU VREMEPROIZVODNJE NA ŠTETU KVALITETA ALI I POVEĆANJA PROFITA.OSNOVNI SASTOJCI PIVA SU:- VODA,- EKSTRAKT (GLUKOZA, MALTOZA, MALO SKROBA, BELANČEVINE, VITAMINI NAJVIŠE B1I B2),- ALKOHOL OBIČNO 3-4VOL%- UGLJENI HIDRATI.NA PAKOVANJU PIVA MORA DA STOJI IME PROIZVOĐAČA, SADRŽAJ I % EKSTRAKTA,ALKOHOL, ZAPREMINA, DATUM PUNJENJA.ČUVA SE U TAMNIM PROSTORIJAMA NA TEMPERATURI DO 10 STEPENI.PRIRODNA RAKIJA

JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM (PEČENJEM) PREVRELE KOMINE ILIKLJUKA OD VOĆA ILI GROŽĐA.U PRIRODNE RAKIJE SE UBRAJAJU RAZNE VOĆNE RAKIJE OD ŠLJIVE, KRUŠKE ,KAJSIJE,VIŠNJE, GROŽĐA.ŠLJIVOVICANAJPOZNATIJA NAŠA RAKIJA JE ŠLJIVOVICA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRERLEKOMINE ŠLJIVE. SADRŽI 25-45 VOL% ALKOHOLA. MEKA RAKIJA SADRŽI 25 VOL%ALKOHOLA A PREPEČENICA SE DOBIJA NAKNADNOM DESTILACIJOM MEKE RAKIJE INAJMANJE SADRŽI 40VOL% ALKOHOLA.VINJAK JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA DESTILACIJOM VINA.SPECIJALNE PRIRODNE RAKIJE SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE RAKIJI DODAJU RAZNI DELOVIBILJAKA ILI PLODOVI.TRAVARICA JE PRIRODNA RAKIJA KOJOJ SE DODAJU RAZNE LEKOVITE I AROMATIČNETRAVE.61MASTIKA JE PRIRODNA RAKIJA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINEŠLJIVE ILI GROŽĐA UZ DODATAK PLODA BILJKE ANIS.ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆAU ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA SE UBRAJAJU ONA KOJA SE DOBIJAJU OD RAFINISANOGALKOHOLA ILI OD SIROVINA KAO ŠTO SU. JEČAM, RAŽ, KUKURUZ, ŠEĆERNA TRSKA,PIRINAČ, KROMPIR, PŠENICA.VISKI SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA I TO PRVENSTVENOJEČMA-JEČMENOG SLADA.PRE VRENJA VRŠI SE RAZLAGANJE SKROBA U ŠEĆER, DOBIJANJE SLADA KOJI SE ZATIMSUŠI SUŠARAMA UZ OTVORENU VATRU KOJA SE LOŽI TRESETOM I NA TAJ NAČIN SEDOBIJA SPECIFIČAN MIRIS I UKUS.KONJAK SE DOBIJA DESTILACIJOM ODABRANIH BELIH VINA. DESTILAT OBAVEZNOODLEŽI U HRASTOVIM BURADIMA RADI SAZREVANJA. STAROST SE OBELEŽAVAZVEZDICAMA TAKO DA SVAKA ZVEZDICA OBELEŽAVA JEDNU GODINU.RUM SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE MELASE KOJA JE OSTATAK PRI PROIZVODNJIŠEĆERA IZ ŠEĆERNE TRSKEDŽIN SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA PRVENSTVENO: JEČMA,RAŽI OVSA UZ DODATAK KLEKE ILI DRUGIH AROMATIČNIH BILJNIH DELOVA.VOTKA SE DOBIJA OD RAFINISANOG ALKOHOLA PROIZVEDENOG PRVENSTVENO ODKROMPIRA ZATIM ŽITARICA I SLIČNIH SIROVINA.TEKILA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM SOKA JEDNE VRSTE AGAVE.LIKERISU JAKA ALKOHOLNA PIĆA KOJA SE DOBIJAJU MEŠANJEM RAFINISANOG ALKOHOLA ILIPRIRODNE RAKIJE SA VODOM, ŠEĆEROM, VOĆNIM SOKOVIMA, ČOKOLADOM, JAJIMA,MLEKOM, ILI DRUGIM DODACIMA.KAFA, ČAJ, KAKAO I DUVANSREDSTVA ZA UŽIVANJE I STIMULANSI SU KAFA, ČAJ, KAKAO, I DUVAN. I AKO SENAVEDENI PROIZVODI SMATRAJU SREDSTVIMA ZA UŽIVANJE KONZUMIRANJEM ISTIH UVEĆIM KOLIČINAMA NEGATIVNO UTIČE NA ČOVEČIJI ORGANIZAM. NA PRIMER ONISADRŽE ALKALOIDE: KAFA KOFEIN, ČAJ TEIN, KAKAO, TEOBROMIN I DUVAN NIKOTIN.KAFAJE SEMENKA PLOD DRVETA KAVOVCA KOJI USPEVA U PODRUČJU TROPSKIH KLIMA.KAFA VODI POREKLO IZ ETIOPIJE. NAJVEĆI PROIZVOĐAČ KAFE JE BRAZIL.NAJBOLJA KAFA SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA ČIJA NADMORSKA VISINA JE 600-1200METARA. BERE SE DVA DO TRI PUTA GODIŠNJE.PLODIVI KAVOVCA SU CRVENO MRKE BOJE I U JEDNOJ SEMENCI SE NALAZE DVA ZRNA.SEMENKE SE ODVAJAJU OD MESNATOG SPOLJNOG DELA MOKRIM POSTUPKOM TAKO ŠTOSE UBRANA KAFA NAKVASI I PROPUŠTA KROZ IGLIČASTE VALJKE KOJI SKIDAJU NAJVEĆIMESNATI DEO A OSTATAK SE SKIDA POTAPANJEM U VODU TAKO DA DOLAZI DOFERMENTACIJE I ZRNO DOBIJA KARAKTERISTIČNU AROMU. FERMENTISANA KAFA SESUŠI I DORAĐUJE SKIDANJEM OPNE , POLIRANJEM I SORTIRANJEM.

SIROVA KAFA SADRŽI 30-40% CELULOZE, 13% ULJA,12% SKROBNIH MATERIJA, 13-15%BELANČEVINA 10% VODE, 4% MINERALNIH MATERIJA 07-2% KOFEINA I 0,1% ETERIČNIHULJA.PRE UPOTREBE SE PRŽI OD 200 DO 250 STEPENI.62ČAJČAJ JE PRERAĐEN LIST BILJKE ČAJEVCA. NAJVIŠE SE GAJI U INDIJI, KINI, ŠRI LANKI,IRANU, TURSKOJ...NAJVEĆI SVETSKI PROIZVOĐAČ ČAJA JE INDIJA.NAJBOLJI ČAJ SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA KOJE SE NALAZE NA VISINI OD 1000 DO 2000METARA USTVARI ŠTO JE VISINA VEĆA I KVALITET ČAJA JE BOLJI. DRVO ČAJEVCA MOŽENARASTI I DO 18 METARA ALI SE VRŠI PODREZIVANJE TAKO DA MU VISINA NE PRELAZI50 CM.PREMA NAČINU PRERADE TJ PROCESU FERMENTACIJA RAZLIKUJEMO. CRNI I ZELENI ČAJ.CRNI ČAJ SE DOBIJA OD UBRANOG LIŠĆA KOJE SE ODMAH SUŠI PRI ČEMU GUBI 50%VLAGE. OVAKO DOBIJENO UVELO LIŠĆE MAŠINSKI SE UVIJA ZATIM RAZASTIRE UTANKOM SLOJU PRI ČEMU NASTAJE FERMENTACIJA KOJA TRAJE OKO 3 SATA.FERMENTISANO LIŠĆE DOBIJA KARAKTERISTIČNU CRVENKASTO-SMEĐU BOJU IKARAKTERISTIČNU AROMU.ZELENI ČAJ SE DOBIJA NA SLIČAN NAČIN KAO I CRNI STIM ŠTO NEMA FERMENTACIJENEGO SE LIŠĆE PARI, UVIJA I SUŠI. OVAKO PRIPREMLJENO LIŠĆE OSTAJE ZELENO I SAVIŠE TANINA I TEINA.KAKAOKAKAO JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD KAKAO-ZRNA KOJE SE NALAZI U PLODUDRVETA KAKAOVCA. UZGAJANJE KAKAOVCA ZAHTEVA DOSTA VLAGE I TOPLOTE PA SEUZGAJA U TROPSKIM KARAJEVIMA. NAJVIŠE GA IMA U AFRICI (GANA I NIGERIJA) KAO I UEKVADORU KOLUMBIJI, FILIPINIMA, ŠRI LANKI.PLOD KAKAOVCA IMA 50-70 ZRNA- SEMENKI. POSLE SAZREVANJA PLODA SEMENKE SEVADE IZ UNUTRAŠNJOSTI I IZLAŽU PROCESU FERMENTACIJE. U TOKU FERMENTACIJENASTAJE SLOŽEN BIOHEMISKI PROCES U ZRNU KOJI U MNOGOME UTIČE NA AROMU,BOJU I DRUGA SVOJSTVA KAKAO ZRNA. ZRNO DOBIJA AROMU I CRVENKASTO SMEĐUBOJU. ZRNO SE SUŠI, SORTIRA IU PAKUJE.KAKAO ZRNO SADRŽI DOSTA HRANLJIVIH MATERIJA.- MASNOĆE 50%,- BELANČEVINA 14%,- SKROBA 11%.KAKAO ZRNO SE PRERAĐUJE PRŽENEJM NA TEMPERATURI OD 140 STEPENI PRI ČEMUZRNO DOBIJA SPECIFIČNU AROMU. OHLAĐENA ZRNA SE MELJU. PRESOVANJEM KAKAOMASE DOBIJA SE KAKAO MASLAC KOJI JE SVETLO ŽUTE BOJE. UPOTREBLJAVA SE UPROIZVODNJI ČOKOLADE, U MEDICINI ZA LEKOVE I U KOZMETICI.DUVANDUVAN JE OSUŠENO, FERMENTISANO I ZA UPOTREBU PRIPREMLJENO LIŠĆE. DUVAN VODIPOREKLO IZ SREDNJE I JUŽNE AMERIKE. TO JEDNOGODIŠNJA ZELJASTA BILJKA ČIJILISTOVI SE BERU KAD SE NA STABLJICI POJAVE ŽUTE PEGE. LIŠĆE SAZREVA POSTEPENO ITO OD DONJIH KA GORNJIM LISTOVIMA. NAJBOLJI DUVAN SE DOBIJA SA SREDNJEG DELASTABLJIKE. OBRANO LIŠĆE SE KLASIRA PREMA VELIČINI I NIŽE RADI SUŠENJA. U FAZISUŠENJA SE RAZGRAĐUJU ONE MATERIJE KOJE BI MOGLE NEGATIVNO DA UTIČU NAKVALITET DUVANA.POSLE SUŠENJA SE OBAVLJA FAZA FERMENTACIJE GDE DUVAN SAZREVA I DOBIJAODGOVARAJUĆU BOJU ELASTIČNOST, SAVITLJIVOST I SAGORLJIVOST. RANIJE SEFERMENTACIJA OBAVLJALA PRIRODNIM PUTEM I TRAJALA JE DVE GODINE. DANAS SEOBAVLJA U SPECIJALNIM KOMORAMA NA TEMPERATURI OD 30 DO 50 STEPENI UZRELATIVNU VLAŽNOST OD 76-80 STEPENI I U TRAJANJU OD 14 DO 18 DANA.FERMENTISANI DUVAN SE MORA ČUVATI U POSEBNIM SKLADIŠTIMA NA TEMPERATURINIŽOJ OD 12 STEPENI.63

CIGARETESU NAJVAŽNIJI PROIZVOD DUVANA I IZRADA SE SASTOJI IZ 4 FAZE:- PRIPREMA DUVANAVLAŽENJE LISTA, SORTIRANJE PO KVALITETU, I MEŠANJE- REZANJE, A MOŽE DA SE VRŠI I AROMATIZACIJA DUVANA- IZRADA CIGARETA I- PAKOVANJE.CIGARESE PRAVE OD DUVANA KOJI SE NE REŽE VEĆ SE KORISTE CELI LISTOVI. SASTOJE SE ODTRI DELA:UNUTRAŠNJEG, KOJI JE IZRAĐEN OD KVALITETNIJEG DUVANA, OVOJNOG LISTA IPOKRIVNOG LISTA. U ZAVISNOSTI OD POKRIVNOG LISTA CIGARE SE DELE NA SVETLE,SREDNJE SVETLE I TAMNE.SPOREDNI PROIZVODI DUVANA SU NIKOTIN I PREPARATI NA BAZI NIKOTINA, KOJI SLUŽEZA ZAŠTITU BILJA, DUVAN ZA ŽVAKANJE I DUVAN ZA ŠMRKANJE.64

PITANJA:1. POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA2 .FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU3. METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA I OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA4. PREDNOSTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE RUDA NAD PODZEMNOMEKPLOATACIJOM5. KOJI FAKTORI UTIČU NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE U DRUŠTVU6. NAVESTI I OBJASNITI OBLIKE ENERGIJE7. OBJASNITI NAČINE DOBIJANJA ELEKTRIČNE ENERGIJE8.NASTANAK I VRSTE UGLJA9. KOJI PARAMETRI DEFINIŠU KVALITET UGLJA10. ŠTA JE GORNJA, A ŠTA DONJA TOPLOTNA MOĆ GORIVA?11. PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA12. OBJANITI KAKO SE VRŠI KOKSOVANJE UGLJA13. OBJASNITI KAKO SE DOBIJA GENERATORSKI GAS14. KAKO SE DOBIJA ACETILEN?15.P OREKLO NAFTE I FAZE EKSPLOATACIJE ISTE16. OBJASNITI FRAKCIONU DESTILACIJU NAFTE17. ŠTA JE OKTANSKI BROJ GORIVA?18. ČEMU SLUŽE MAZIVA?19. ŠTA JE PRIRODNI ZEMNI GAS I OBJASNITI NJEGOVE KARAKTERISTIKE20. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU PRIRODNOG ZEMNOG GASA I TEČNOG NAFTNOGGASA21. NAVESTI ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE22. KAKO SE KORISTI SUNČEVA ENERGIJA I ENERGIJA VETRA U PROIZVODNJIELEKTRIČNE STRUJE?23. ŠTA JE BIO GAS I IZ ČEGA SE DOBIJA?24 .IZ ČEGA SE DOBIJA BIODIZEL GORIVO?25. IZ ČEGA SVE SE DOBIJA ELEKTRIČNA ENERGIJA?26. NAVESTI RUDE GVOŽĐA I OBJASNITI DOBIJANJE BELOG I SIVOG LIVENOGGVOŽĐA U VISOKOJ PEĆI27. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA28. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI29. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U ELEKTROLUČNIM PEĆIMA30. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U KONVERTORIMA31. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA I NJEGOVU PRIMENU32. ZAŠTO SE VRŠI LEGIRANJE I NAVESTI LEGURE BAKRA33. KOJE SU RUDE CINKA, NAČIN DOBIJANJA I PRIMENE34. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA OLOVO, NAČIN DOBIJANJA I NJEGOVA PRIMENA35. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA ALUMINIJUM, NAČIN DOBIJANJA I PRIMENA36. ŠTA JE GLINA I KAKO SE DELI PREMA ČISTOĆI?37. ŠTA SE DODAJE GLINI DA BI KERAMIČKI PROIZVODI BILI KVALITETNIJI?38. NAVESTI NEPOROZNE I POROZNE PROIZVODE OD GLINE39. NAVESTI I OBJASNITI PROIZVODNJU GRAĐEVINSKIH VEZIVA40. OBJASNITI PROIZVODNJU CEMENTA,NJEGOVU PRIMENU I NAČIN ČUVANJA41. NAVESTI VRSTE OPEKE I NAČIN DOBIJANJA42. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA STAKLA43. NAVESTI I OBJASNITI KOJE VRSTE STAKLA POSTOJE44. KOJA JEDINJENJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA?45. NAVESTI PROIZVODE MEHANIČKE PRERADE DRVETA6546. NAVESTI PROIZVODE HEMIJSKE PRERADE DRVETA47. OBJASNITI PROIZVODNJU PAPIRA48. NAVESTI VRSTE PAPIRA49. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE VODE U GRADSKOM VODOVODU50. NAČINI KORIŠĆENJA VODE U INDUSTRIJI

51. KAKO SE VRŠI PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA?52. NAVESTI ADITIVE KOJI POBOLJŠAVAJU KVALITET PROIZVODNJE PLASTIČNEMASE53. NA KOJE NAČINE SE IZRAĐUJU PREDMETI OD PLASTIČNE MASE?54. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA PRIRODNOG I VEŠTAČKOG KAUČUKA55. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA I ČUVANJA GUME56. ŠTA SU UGLJENI HIDRATI KOJE SU NJIHOVE VRSTE?57. NABROJATI I OBJASNITI VITAMINE58. OBJASNITI FIZIČKE METODE KONZERVISANJA HRANE59. SASTAV I VRSTE MLEKA60. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA61. NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MLEČNIH PROIZVODA62. PODELA I PROIZVODI RIBA63. SASTAV I PROIZVODI JAJA64. MLEVENJE PŠENICE65. PODELA VOĆA66. PODELA POVRĆA67. POLUPROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA68. VRSTE I DOBIJANJE VINA69. DOBIJANJE PIVA70. VRSTE PRIRODNIH RAKIJA I NAČIN PROIZVODNJE71. VRSTE ŽESTOKIH ALKOHOLNIH PIĆA72. PROIZVODNJA I PRERADA KAFE73. PROIZVODNJA I PRERADA ČAJA74. PROIZVODNJA I PRERADA KAKAOA75. PROIZVODNJA I PRERADA DUVANA