saobracaj i infrastruktura

Strategija prostornog razvojaleve obale Dunava u Beogradu

Prof. dr Milica Bajić-Brković

Ass mr Biserka Mitrović

Milan Stajić M-2008/266

Upoznavanje sa strateškim planovimarazvoja Beograda

SAOBRAĆAJ I INFRASTRUKTURA

IZVORI



• Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;

• Regionalni prostorni plan Beograda;

• Strategija razvoja grada Beograda;

• GUP Beograda;

STRATEGIJA PROSTORNOG RAZVOJA SRBIJE



Strategija prostornog razvoja Republike

Srbije u pogledu saobraćaja i infrastrukture,

kako se u njenom uvodu kaže, definiše novi

pristup u njihovom upravljanju. U tom

pogledu, kao jedan od glavnih prostornih

potencijala Srbije jeste saobraćajno –geostrateški položaj. Reka Dunav u tome

ima veoma značajnu ulogu, ona predstavlja

jednu od osnovnih razvojnih osovina integracije. Konstatuje se loše stanje drumskog i železničkog saobraćaja, koje se

odnosi i na teritoriju leve obale Dunava,

kao i nedovoljno iskorišćenje plovnih puteva u odnosu na kapacitete koje

poseduju.

Strategija kao glavne probleme saobraćajne

infrastrukture , a koji su u vezi sa yadatom

lokacijom – levom obalom Dunava u

Beogradu, uočava nedovršenu obilaznicu oko Beograda i neizgrađene mostove. U

pogledu plovnih puteva konstatuje se da se

domaći saobraćaj još uvek nije povezao sa Rajnskim i Dunavskim sistemom, kao i

privatizacija luka čime se otvara

mogućnost gubitka geostrateškog položaja

Srbije na Dunavu.

U pogledu infrasturkture, uočava se visoka uvozna zavisnost u strukturi energetske

potrošnje; vodnovodna infrasturktura se

između ostalog suočava i sa nedovoljnom

zaštitom i sporim razvojem vodoizvorišta, koji su prisutni i na teritoriji leve obale

Dunava; dok je sa druge strane i pored svih

problema , telekomunikaciona infrastruktura na zavidnom nivou razvoja.U načelu, Strategija PRRS poštujući politiku

održivosti - ekonomske, ekološke i

socijalne; na pomenute prostorne

karakteristike, u pogledu saobraćaja i

infrastrukture, između ostalih predlaže i

sledeće elemente razvoja:

• unapređenje saobraćajne dostupnosti;

• razvoj intermodularnog i multimodularnog

vodnog saobraćaja;

• razvoj luka za mala plovila – marina;...

REGIONALNI PROSTORNI PLAN BEOGRADA



Regionalni prostorni plan Beograda

predstavlja “jedan od osnovnih

instrumenata u implementaciji ideje

održivog razvoja” i kao jedan od svojih

osnovnih strateških zadataka navodi

“uspostavljanje efikasne i održive saobraćajne infrastrukture.” U tom smislu

Regionalni PPB sagledava reku Dunav kao

okosnicu evropskog Dunavskog pojasa, ali

se takodje uočava i posotjeća opasnost

degradacije obale Dunava. Izmedju ostalih

operativnih zadataka koji je se navode u

RPPB-a, stoji i umanjenje značaja

administrativnih granica na Dunavu, iz čega

se može uvideti (lično zapažanje) slaba.

dostupnost i loša komunikacija preko

teritorije leve obale Dunava u Beogradu.

Poput SPRRS, Prostorni plan Beograda

takodje konstatuje lošu zaštićenost zona vodoizvorišta, kao i lošu zaštitu rečnih ostrva i njihovu neiskorišćenost. U

pogledu karaktera saobraćajne

infrastrukture uvidja se “neadekvatna ponuda učestalosti, pouzdanosti i redovnosti – kvaliteta javnog gradskog saobraćaja,” naročito na vezama sa rubnim

zonama poput leve obale Dunava.

Konstatuje se “zastarelost tehničkih elemenata” železničkog saobraćaja kao i

njihova mala propusna moć i brzina. Kao

opasnost po okolinu evidentiraju se tokovi kretanja opasnih materija, izmedju kojih se

nalaze i drumski Zrenjaninski i Pančevački put, železnička pruga ka Pančevu i plovni put Dunava od Pančeva ka Beogradu.

STRATEGIJA RAZVOJA BEOGRADA



Strategija razvoja grada Beograda, čiji je

osnovni zadatak “suočavanje isa

problemima uredjenja i razvoja grada” kao i

“optimalno iskorišćenje resursa;” saobraćaj

sagledava kao jedan od najvećih problema

sa kojima se grad suočava.

Kao glavni indikatori tog problema navode

se “nepostojanje visokokapacitetnog javnog prevoza, fizički problemi u putnoj mreži, nepostojanje kapitalnih objekata (mostova, obilaznica), problemi sa parkiranjem...” Naročito se daje pažnja

problemu obilaznice i njene izgradnje.

Ono što sprečava razvoj grada u pogledu

saobraćajne infrastrukture jesu njegov

dosadašnji monocentrični razvoj, mešanje lokalnog sa tranzitnim i teretnim saobraćajem, nedostatak kapaciteta javnog saobraćaja, zapostavljen rečni putnički i teretni saobraćaj, povezanost prigradskih opština se uglavnom oslanja na drumski saobraćaj. Prema Srategiji

razvoja Beograda, budući saobraćaj treba

da “doprinosi ekološkoj optimizaciji grada”

i da bude “podrška razvoju turizma”.

U pogledu stanja tehničke infrastrukture,

strategija razvoja Beograda konstatuje

nedovoljnu razvijenost, nepotpunu i nedovoljnu modernizaciju i tehnološku opremljenost tehničke infrastrukture,

postojanje uskih grla.

GENERALNI PLAN BEOGRADA



Generalni urbanistički plan Beograda 2021.

kao glavne probleme razvoja Beograda u

pogledu saobraćajne infrastrukture uočava

iste one kao i Strategija razvoja grada

(monocentrični razvoj, mešanje lokalnog sa

tranzitnim i teretnim saobraćajem,

nedostatak kapaciteta javnog saobraćaja...).

Medjutim, GUP predočava i neke novine u

odnosu na SRB-a poput uticaja saobraćaja na okolinu, aspekat bezbednosti saobraćaja i saobraćajne infrastrukture...Poseban osvrt se daje na nedovoljno korišćenje i nepostojanje uslova za ekološke vidove saobraćaaj (biciklizam,

pešačenje..)

U pogledu železničkog saobraćaja,

Pančevački most ne odgovara potrebnim i projektovanim kapacitetima sa jednim

kolosekom. GUP takodje prepoznaje značaj vodoizvorišta na levoj obali Dunava i

zagovara njihovu zaštitu i integraciju u BVS

(Beogradski vodovodni sistem). Problem otpadnih voda pogadja i levu obalu Dunava

(teritorije Krnjace i Ovce) gde se veliki deo

otpadnih voda izliva preko postrojenja za prečišćavanje “Krnjača” u Dunav. Kišne

vode se u Bantskom sistemu (leva obala

Dunava) odvode na dva načina: “sistemom

kanala u lokalne meliracione kanale i

kišnom kanalizacijom do crpne stanice

“Reva”, odakle se voda potiskuje u Dunav.”

Kanalizacija je po separacionom sistemu.

A zbog niskih kota terena na levoj obali

Dunava, celokupna teritorija je izložena

“visokom nivou podzemnih voda.”

U pogledu energetskog snadbevanja

Banatski region se snadbeva el. energijom preko TC “Pančevo 2” na koju je preko dva

dalekovoda priključena TC “Beograd 7.”

Konstatuje se nepostojanje gasovoda preko Pančevačkog mosta koje je od

strateškog značaja , kao i to da u naselju Ovca nije uvedena eksploatacija prirodnog gasa a što je u direktnoj vezi sa pomenutim

gasovodom. Postojanje privredne zone oko Pančevačkog puta i komercijalne zone oko Zrenjaninskog puta bitni su aspekti

daljeg razvoja pomenutih saobraćajnica.

Sistem kanalske mreže oko jezera Veliko Blato je u lošem stanju i potrebna je njena

revitalizacija.

saobracaj i infrastruktura

Documents