aneks i - drumski saobracaj

5/26/2018 Aneks I - Drumski Saobracaj

1/135

Program Evropske unije za region Balkana

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Biva Jugoslovenska Republika Makedonijai Srbija i Crna Gora

Rukovodilac projekta Delegacije EK: Enrico Maglia

GMPTS Voa projekta: Antonello PucciGMPTS zamenik voe projekta: r Vlastimir Deovid

Roberto Liuzza, Rukovodilac projekta (PM)

Stefano Pellecchia, Ekspert za transport i pomodnik rukovoioca projekta

Naa Stanojevid, Koordinator projekta

Konzorcijum Konsultanata na projektu Italferr/IIPP/NEA/WBGlavni eksperti:Piter Hilferink, Transportni moelar / Saobradajni inenjer

Dick Tensen, Ekonomista/ Finansijski analitiarAlessandro De Angelis, Ekspert za intermodalni transport

Paolo Orsini, Inenjer rumskog saobradaja

Ekspertski tim za transportni model: Arnaud Burgess, Sean Newton, Pier Luigi Fini, Yuko Kawabata,

Kristiana Chakarova, Piter Hilferink, mr Goran Vorotovid,mr Vlaimir Momilovid, Ivan Ivkovid

Ekspertski tim za drumski transport: Paolo Orsini, Vlaimir Cvijovid, r Gradimir DanonEkspertski tim za elezniki transport: Pietro Moretti, Luca Franceschini, r Neboja Bojovid,

Milo Milenkovid, Dragana MavanskiEkspertski tim za transport na

unutranjim plovnim putevima: Roberto Zanetti, S. Meijer, dr Zoran Radmilovid, Saa Jovanovid,Violeta Vasid, mr Danijela Pjevevid

Ekspertski tim za vazuni transport: Jochen Starke, r Sloboan Gvozenovid, mr Olja okorilo Ekspertski tim za

intermodalni transport: Alessandro De Angelis, r Branislav BokovidEkspertski tim

za zatitu ivotne sreine: Andre Van Kuijk, dr Sneana Belanovid, mr Nevena Vasiljevid,mrIvana Bjedov, dr Ratko Kaovid, Dragana Borota

Transportni ekonomisti: Geert Smit, Boris Nikolid

lanovi Koorinacionog obora Projekta:Tatjana Mirkovid/Dejan Lasica, MI

Biljana Vuksanovid, JPPSLjiljana Gorid, JPS

aneta Ostojid-Barjaktarevid, PlovputMarija Petrovid, DCV

Oktobar 2009.g.

Generalni Master plan saobraaja u SrbijiZavrni izvetaj Aneks I

Projekat realizuje Italferr S.p.A. u saradnji sa IIPP, NEA i Witteveen+Bos

Projekat finansira EU, a realizacijom

rukovodi Delegacija EK


2/135

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji05SER01/04/016

Zavrni izvetaj Aneks I: Drumski saobraaj Oktobar 2009

strana 3

Naslovna strana izvetaja

Naziv projekta:

Broj projekta:

Generalni Master plan saobradaja u Srbiji

05SER01/04/016Zemlje: Republika Srbija

Korisnici

OrganizacijaMinistarstvo za

infrastrukturuJP Putevi Srbije

Direktorat civilnog

vazduhoplovstva

Plovput Beograd,

Direkcija za

oravanje i razvojunutranjih plovnih

puteva

JP eleznice Srbije

ImeTatjana Mirkovid/Dejan Lasica

Biljana

VuksanovidMarija Petrovid aneta Ostojid

BarjaktarevidLjiljana Gorid

Adresa

Nemanjina 22-26

11000 Beograd, Srbija

Bul. Kralja

Aleksandra 282,

11000 Beograd,Srbija

Omladinskih brigada

1, 11070 Beograd,

Srbija

Francuska 9 11000

Beograd, Srbija

Nemanjina 6, 11000

Beograd, Srbija

Telefon +381.11.3616613 +381.11.3040642 +381.11.3117482 +381.11.3029801 +381.11.3615857

Faks +381.11.3619710 +381.11.3040614 +381.11.3117518 +381.11.3029808 +381.11.3616841

[email protected]

[email protected]

biljana.vuksanovic@

putevi-srbije.rs

[email protected] [email protected] [email protected]

Konsultant EK

Organizacija Voa tima Italferr IIPP NEA Witteveen+Bos

Ime Antonello Pucci Roberto Liuzza Naa Stanojevid

V. Lisinskog 12a,

11000 Beograd

+381.11.2088041+381.11.3291373

[email protected]

Geert Smit Ir. E. Teunissen

AdresaStrahinjida Bana 49,

11000 Belgrade

Via Marsala 53,

00185 Rome, Italy

Bredewater 26

NL-2715 CAZoetermeer

Leeuwenbrug nr. 8

7411 TJ DeventerThe Netherlands

Telefon

Faks

+381 64 07 680

+39.06.49752452

+39.06.49752564

City Net

+31 79 3222397

+31 79 3222382

31-570-697511

31-570-697123

Svetlana LuidUzun Mirkova 10/1,

11000 Belgrade

+381 11 2623895

svetlana.lucic@nadlan

u.comE-mail [email protected] [email protected] [email protected]

Datum izvetaja : 20. oktobar 2009.g.Autori izvetaja: Projektni tim

Za konsultanta

Voa tima

Antonello PucciPotpis

Za Delegaciju EK Rukovodilac projekta

Enrico Maglia

Potpis ___________________________
mailto:[email protected]:[email protected]


3/135



strana 4

Skraenice

AADT PGDS Proseni godinji dnevni saobraajA&ET U/I V Ulazno i izlazno vreme

AON SiN Sve ili nitaBCP GP Granini prelazCBA ATK Analiza trokova i dobitiCIF CIF Cena, osiguranje i prevoz

Co PGS Putnici gradskog saobraajaCSD CSD Usisni bager sa frezerom - refulerDG TREN DG TREN Generalna direkcija za saobraaj i energetikuDTD DTD Hidrografski sistem Dunav-Tisa-Dunav

EC EK Evropska komisija

EAR EAR Evropska agencija za rekonstrukciju

EIA PUS Procena uticaja na ivotnu sredinuEU EU Evropska unijaFIDIC FIDIC Meunarodna inenjerska federacijaGC GT Generalizovani trokovi

GDP BDP Bruto domai proizvodGIS GIS Geografski informacioni sistem

GTC GTT Generalizovani transportni trokoviGTMS GMPS RS Generalni master plan za saobraaj Republike SrbijeHGV TTV Teko teretno voziloIPR PIS Prava intelektualne svojine

IRI IRI Meunarodni indeks ravnosti kolovozaIVTT VPV Vreme putovanja u vozilu

IWW UPP Unutranji plovni puteviJV ZU Zajedniko ulaganje Italferr/IIPP/NEA/Witteveen+BosLoS NU Nivo usluge

MIP VGIP Viegodinji indikativni programMoI MI RS Ministarstvo infrastrukture Republike SrbijeMPME MPME Multiple Path Matrix Estimation

MS PPV Podela po vidovima

Nco PVGS Putnici u vangradskom saobraajuNSTR Nomenklatura statistikih trgovinskih registracijaNUTS NTJS Nomenclature teritorijalnih jedinica za statistiku

OD I-C Nastanak - OdrediteOF FZ Faktor zauzetostiPD DP Direktor projekta

PERS JP PS Javno preduzee Putevi SrbijePESR JP S Javno preduzee eleznice SrbijePC KP Koordinator projektaPIU JIP Jedinica za implementaciju projekata

pkms -km ovek-kilometarPLOVPUT PLOVPUT Direktorat za unutranje plovne puteve

REBIS REBIS Regionalna studija o infrastrukturi na BalkanuRSD RSD Srpski dinar

SCP Study area Crossing Point

SEETO SEETO Transportna opservatorija jugoistone EvropeSC KO Koordinacioni odborTEN TEN Transevropska mreaTL VT Voa timaToRs PZ Projektni zadatakTSHD TSHD Plovni usisni bager

TT VT Vreme transfera

VOT VV Vrednost vremena

VOC OTV Operativni trokovi vozilaWT V Vreme ekanja


4/135



strana 5

Sadraj

1 Uvod ............................................................................................................................................... 7

2 Istorijat ............................................................................................................................................ 9

3 Putna mrea Srbije........................................................................................................................ 11

3.1 Uvod ........................................................................................................................................ 11

3.2 Upravljanje putnom mreom Srbije........................................................................................ 20

3.2.1 Pravni okvir .................................................................................................................... 20

3.3 Karakteristike putne mree Srbije........................................................................................... 26

3.4 Stanje putne mree Srbije........................................................................................................ 31

3.5 Odravanje putnemree.......................................................................................................... 34

3.6 Vozni park ............................................................................................................................... 36

3.7 Saobraaj na putnoj mrei Srbije............................................................................................. 37

3.7.1 irina saobraajnih traka................................................................................................. 38

3.7.2 Minimalni radijus horizontalnih krivina ......................................................................... 40

3.7.3 Maksimalni poduni nagib............................................................................................. 42

3.8 Kapacitet putne mree Srbije................................................................................................... 50

3.9 Bezbednost na putnoj mrei.................................................................................................... 53

3.10 Drumski saobraaj vizija za 2015 ......................................................................................... 56

4 SWOT Analiza ............................................................................................................................. 57

5 Putna mrea i generalni master plan............................................................................................. 60

5.1 Uvod ........................................................................................................................................ 60

5.2 Generalni plan projektaModel putne mree........................................................................ 61

5.2.1 Stanje modela putne mree............................................................................................. 645.2.2 Trokovi odravanja modela putne mree...................................................................... 66

5.2.3 Protok saobraaja na modelu putne mree..................................................................... 70

5.2.4 Kapacitet modela putne mree........................................................................................ 72

6 Razvojni projekti .......................................................................................................................... 77

6.1 Projekti minimalnih ulaganja .................................................................................................. 77

6.2 Razvojni projekti puteva.......................................................................................................... 81


5/135



strana 6

7 Master plan ................................................................................................................................. 121

7.1 Uvod ...................................................................................................................................... 121

7.2 Razvojni projekti ................................................................................................................... 122

7.3 Potranja za saobraajem i kapacitet na putnoj mrei Srbije do 2027.................................. 125

7.4 Projekti predloeni na mrei puteva do 2027........................................................................ 129

7.5 Jedinini investicioni i trokovi odravanja......................................................................... 134

8 Zakljuci i preporuke.................................................................................................................. 135


6/135



strana 7

1 Uvod

Generalni master plan saobraaja u Srbiji ima opti cilj da da doprinos proirenim, unapreenim ibezbednijim saobraajnim mreama, koje e privui nove investicije u siromanije regione, unaprediti

kvalitet ivota u regionu, promovisati trgovinu i doprineti poboljanju odnosa sa susednim zemljama.Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraajna mreaSrbije kao harmonizovani deo Regionalne (ZapadniBalkan ili Jugoistona Evropa) glavne mree i Trans-Evropske saobraajne mree (TEN-T).Svrha jeda se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraaja kao alat zaprojektovanje i implementaciju saobraajnih ema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.

GMTS mora da bude ekonomski i tehniki opravdan, praktian i opiran. Mora da saini programinvesticija koji e se odvijatiu kontinuitetu u periodu do 2027.

U tom cilju, oekuje se postizanje sledeih rezultata:

1.fazaIzrada modela saobraaja:

Baze podataka koje se mogu aurirati sa:

Matricama izvorcilj , klasama vozila, vrstama robaza sve vidove; Definisanim kapacitetima deonicaza sve vidove Podacima o trokovima transporta pripremljenim za unoenje u HDM-4 ili

definisanje operativnih trokova za ne-drumske vidove Trokovima redovnog i periodinog odravanja za sve vidove;

Model multimodalnog saobraaja koji kasnije moe aurirati Ministarstvo za infrastrukturu kojiukljuuje pod-vidove i sadri:

Model potranje za prognoziranje izvor cilj matrice kroz rast drutvenih iekonomskih vatijabli;

Model izbora vida saobraaja;

Model ponude za opis razliitih scenarija infrastrukture; Model za dobijanje ukupnog toka saobraaja na multimodalnoj mrei.

2.fazaIzrada master plana:

Koherentni paket projekata za investiranje. Treba eksplicitno navesti tehnike, politike idruge rizike. Najvea panja treba biti data projektima sa ponuenom dinamikom realizacijepre 2017. Za period od 2017. do 2027., projekti se mogu predstaviti u jednostavnijemformatu;

Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godinaprograma;

Planpodrke za praenje plana realizacije rezultata GMTS-a.

Ovaj izvetaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izvetaju, u vezi saputnom mreom u Republici Srbiji.

Konsultant je izvrio opirne analize karakteristika i stanja postojee putne mree, kao i karakteristikesaobraaja na putnoj mreiu Republici Srbiji.


7/135



strana 8

Zakon o Javnim putevima definie u skladu sa znaajem njihove uloge u povezivanju sledeekategorije javnih puteva:

Dravni put I reda

Dravni put II redaOptinski puteviUlice

U maju 2009. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju dravnihputeva.

U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada e izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva nabazi gore spomenutih kriterijuma.

Uzevi u obzir da nova kategorizacijaputeva jo uvek nije usvojena, Konsultant je pripremio modelsaobraaja putne mree koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj vaeojkategorizaciji puteva.

Konsultant je pripremio podatke o putnoj mrei nabazi raspoloivih podataka iz baze podatakaputeva Javnog preduzea "Putevi Srbije", brojanja saobraaja i drugih izvora koji su zadueni zaodreene tipove podataka.

U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio jepretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.


8/135



strana 9

2 Istorijat

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mreomputeva. Gustina mree puteva u Srbiji izraunatapo povrini istanovnitvu nije mnogo ispod nivoa

razvijenih zemalja1

. Relativna duina puteva u Srbija (gustina mree) je izmeu odgovarajuihvrednosti Austrije i Velike Britanije. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoniBeograda i Nia.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantanvid transporta sa ueem od80% u ukupnom teretnom t.j. oko 74% u ukupnom putnikom transportu. Meunarodni drumskitransport u Republici Srbiji, zapravo pristup meunarodnom tritu transporta se uglavnom izvodireimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Ovo dodatno utie na konkurentnost naihprevoznika na meunarodnom tritutransporta u sluajukada postoje bitne administrativne i fizikeprepreke (jo uvek postoji neodgovarajui vizni reim za profesionalne vozae, zadravanja nagraninim prelazima itd.)2.

Integracija transportne mree Srbije sa glavnom regionalnom mreom se smatra kljunim ciljem

politike3

za ekonomski i drutveni razvoj zemlje.Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb(Beograd Budimpeta) Xc, (Ni Sofija), i X (Ni BJRM), i formira deo SEETO4 regionalneglavne mree, koje zajedno predstavljaju najznaajnije drumske i eleznike rute u Srbiji. NaKoridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km eleznikihpruga.

Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta5, a plan investicija i aktivnosti se trenutno pripremauz podrku EU. Ministarstvo za infrastrukturu, pratei raniju podrku Evropske agencije zarekonstrukciju (EAR), definisaloje odrivu strategiju transporta.

iri ciljevi ove strategije su sledei:

Integrisati transportnu mreu u Srbiji u Trans-Evropsku mreu;Osigurati efikasno korienje svakog vida da bi se stavio naglasak na njegove komparativne

prednosti;Unaprediti kvalitet usluga transportnog sistema;

Uveati bezbednost i sigurnostu saobraaju;Jaati trite transporta i njegovupostepenu deregulaciju;Smanjiti uticaj sektora saobraaja na ivotnusredinu u skladu sa osnovama odrivog razvoja;Uspostaviti stabilno finansiranja za sektor saobraaja; iPriprema detaljnog Generalnog master plana

6u skladu sa trenutnom i projektovanom obimom

saobraaja za svaki od vidova saobraaja.

1Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006.2Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji, 20082015, Beograd, 27decembar, 20073Vlada Srbije, (2007).4SEETOSaobraajna observatorija za jugoistinu Evropu5Minisarstvo za infrastrukturu Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog saobraaja u Republici Srbiji,20082015", (2007).6Za izradu studije sredstva obezbeuje EU


9/135



strana 10

Strategija identifikuje stanje sektora saobraaja, iznosi koncept razvoja infrastrukture i transporta,definie ciljeve i zadatke razvoja sistema saobraaja i Akcionog plana realizacije, imajui u vidupotrebu za odrivim razvojem saobraaja u Republici Srbiji. Ova strategija je orijentisana na cilj ibazirana je na viziji za 2015. uzimajui u obzir socijalni razvoj, odreivanje pristupa Evropskoj uniji,

odrivi razvoj transpornog sistema i stabilnih institucija. Jedna od funkcija Generalnog master planatrebalo bi da bude prevazilaenje trenutnog nedostatka koordinacije izmeu razliitih vidovatransporta.


10/135



strana 11

3 Putna mrea Srbije

3.1 Uvod

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom neseljenosti i veoma dobro razvijenomputnom mreom. Gustina mree puteva u Srbiji izraunata premapovrini istanovnitvu nije mnogoispod nivoa razvijenih zemalja.

Slika 3.1-1: Razvijenost putne mree u Republici Srbiji

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan nain transporta, sa ueem

of 80% u ukupnom transportu tereta, t.j oko 74% u ukupnom transportu putnika.Saobraajna putna mrea Srbije je u procesu harmonizacije sa standardima EU. Srbija razvijasaobraajnu putnu mreu uskladu sa potranjom za meunarodnim tranzitom i u skladu sa lokalnompotranjom za transportom. Unapreenje saobraajne putne mreestavlja akcenat na bezbednost naputevima i unapreenje upravljanja drumskim transportom.

Ukupna duina putne mree u Srbiji prema podacima Javnoog preduzea Putevi Srbije je 40.845km. Putna mrea u Srbijipredstavlja veliku imovinu zemlje. Sastoji se od 38.600 km u CentralnojSrbiji i ukljuujuje 15.500 km primarnih i sekundarnih puteva (i oko 634 km autoputeva i poluautoputeva), zajedno sa vie od23.000 kilometara tercijarnih, ili lokalnih, puteva.

Putna mrea Republike Srbije se sastoji iz:

- 5.525 km dravnih puteva I reda

- 11.540 km dravnih puteva II reda

- 23.780 km lokalnih puteva

Na mrei postoji:

- 498 km autoputeva sa putarinom

- 136 km polu autoputeva sa putarinom


11/135



strana 12

Slika 3.1-2: Glavna i regionalna putna mrea Srbije

(Izvor: JP Putevi Srbije)


12/135



strana 13

Slika 3.1-3:Putna mrea Srbije

(Izvor: JPPutevi Srbije)

Na nivou celokupne putne mree, dve petine deonica ima kolovoze od tucanika i zemlje.

U Republici Srbiji, 32% puteva I i II reda imaju vie od20 godina, i samo 14% njih ima manje od 10godina .

Opti uvid u kvalitet postojee putne mree moe se dobiti putem distribucije putnih deonica pokategoriji i tipu putne povrine.Poznato je:

Skoro svi dravni putevi I reda imaju moderni kolovoz;Znaajnu duinu puteva II reda (13,5%) ine deonice sa tucanikom (makadamom) i

pranjaviputevi;Vie od pola ukupne duine lokalne putne mree ne odgovara potrebama modernog saobraaja.

Glavna putna mrea takoe ima 2 638 mostova (sa ukupnom povrinom od oko 800.000 m2) i 78tunela (ukupne duine10 053 m).

Neamortizovana vrednost svih mostova je procenjena na milijardu dolara. Mostovi se razlikuju ustarosti, obliku i tipu izgradnje. Napravljeni su od drveta, kamena, betona, prednapregnutog betona,elika. Statiki sistemi, rasponi i duine kreu se od 5m do 2212 metara, to je duina mosta naDunavu kod Beke.Republika Srbija ima 11 velikih mostova, zapravo 7 mostova na Dunavu i 5mostova na Savi.Zbog nedovoljnog investiranja u duem vremenskom periodu u odravanje irekonstrukciju mostova sadanje stanje mostova nije zadovoljavajue.

Upravljanje dravnom putnom mreom (17.065 km) je pod nadlenou Javnog preduzeaPuteviSrbije koje predstavlja 40,1% ukupne putne mree Republike Srbije. Skoro svi putevi iz ovekategorije imaju moderno asfaltirani kolovoz ali u razliitom stanju, kako je prikazano kasnije.Procenjuje se da je ukupna vrednost puteva oko 13 milijardi dolara

7.

Drugi deo mree ine optinski ili lokalni putevi(23.780 km), koji nisu ukljueni u analizu. Optinskiput i ulina mreaje u nadlenosti lokalnih organa 8.

Putna mrea u Republici Srbiji je deo pan-evropskog koridora. Deset pan-evropskih transportnihkoridoraje definisano na drugoj pan-evropskoj konferenciji o transportu na Kritu u martu 1994. kao

7

Procena sa zvaninog vebsajta Vlade Srbije. 8Videti izvetaj Politika tercijarne putne mree


13/135



strana 14

rute u Centralnoj i Istonoj Evropi koje su zahtevale veliko ulaganje tokom sledeih deset do petnaestgodina. Dopune su napravljene na treoj konferenciji u Helsinkiju 1997.godine.

Ovi koridori za razvoj se razlikuju od Trans-Evropskih saobraajnih mrea koje ukljuuju sve glavneuspostavljene rute u EU iako postoje predlozi da se napravi kombinacija ova dva s istema poto suveina ukljuenih zemalja sadalanice EU.

Pan-evropski koridori u regionu ine kimu intraregionalne mree kao to je prikazano na Slici 3.1-4.

Slika 3.1-4: Jugoistonipan-evropski koridori


Vie od dve hiljade kilometara (2.150 km) glavne putne mree u Srbiji je deo sistema evropskihputeva (E-putevi). Na teritoriji Republike Srbije postoji oko 792 km puteva Koridora X i njegovihgrana X-b i X-c.

U okviru projekta REBIS, dat je pregled strateketransportne mreena Balkanu, obavljeni razgovorio njima sa nacionalnim vlastima u ovim zemljama i napravljene analize u svetlu najskorij ih politikihdogaajau regionu. Na kraju jepredloena je "glavna mrea" za region koja uzima strateke mree EUkao osnovu.

Ova studija je takoe definisala projekte na glavnoj mrei, pogodne za meunarodne finansiranje.


14/135



strana 15

Sekretarijat za posmatranje saobraaja u Jugoistonoj Evropi(SEETO)je regionalna saobraajnaorganizacija osnovana memorandumom o razumevanju za razvoj glavne regionalne transportne mree(MoU) koji je potpisan 11. juna 2004. od strane vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bivejugoslovenske republike Makedonije, Crne Gore i Srbije i Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu i

Evropske komisije.

Cilj SEETOje da promovie saradnju na razvoju glavne i pomone infrastrukture multimodalneglavne regionalne transportne mree u jugoistonoj Evropi i da promovie i unapredi lokalnekapacitete za impelementaciju investicionih programa, upravljanja i skupljanja i analize podataka oglavnoj regionalnoj transportnoj mrei.

Misija SEETOje da omogui programiranje i sprovoenjeMoU odredbi koje bi trebalo da unaprede imodernizuju glavnu regionalnu transportnu mreuza socijalni i ekonomski razvoj. SEETO mandattakoe ukljuuje saradnju i razmenu sveobuhvatnih informacija sa relevantnim meunarodnimagencijama i finansijskim institucijama aktivnim u regionu Jugoistone Evrope i relevantnimsekretarijatima pan-evropskih koridora kako bi se postigla maksimalna kompatibilnost izmeustrategija razvoja.

Glavni cilj SEETOje da podriNadzorni komitet u implementaciji MoU koji promoviesaradnju urazvoju jugoistonog regionalnog saobraaja.

Konkretni SEETOciljevi su:

- Prikupljanje podataka o glavnoj regionalnoj transportnoj mrei i odravanje i auriranjeinformacionih sistema koji koriste oni koji donose odluke i ostali ukljueni u razvoj glavneregionalne transportne mree;

- Priprema i redovno petogodinje auriranje dugoronog plana za razvoj glavne regionalnetransportne mree i implementaciju projekata i prioriteta na glavnoj regionalnoj transportnojmrei;

- Obezbeivanje pomoi za jaanje kapaciteta regionalnog planiranja u saobraaju;- Obezbeivanje platforme za efikasno korienje sredstava i know-how iz javnih i privatnih

izvora.


15/135



strana 16

Slika 3.1-5: Jugoistoni pan-evropski koridori

Koridori

Koridor V B (272 km):Rupa (Slovenaka granica)Zagreb (Hvatska)Gorican (Maarska granica)

Koridor V C (534 km): Udvar (Maarska granica) Osijek (Hvatska) Sarajevo (Bosna iHercegovina)Opuzen (Hvatska)Ploe(Hvatska)

Koridor VIII (725 km): Tirane/ Durres/ Vlore (Albanija) Skopje (Biva jugoslovenska republikaMakedonija)Devebair (Bugarska granica)

Koridor X (1 016 km): Bregana (Slovenaka granica) Zagreb (Hvatska) Beograd (Srbija) Skopje (Biva jugoslovenska Republika Makedonija)Bogorodica (Grka granica)

Koridor X A (60 km):Donji Macelj (Slovenaka granica)Zagreb (Hvatska)

Koridor X B (185 km):Horgo(Maarska granica) Novi Beograd (Srbija)

Koridor X C (110 km):Ni(Srbija)Gradina (Bugarska granica)

Koridor X D (117 km): Veles (Biva jugoslovenska republika Makedonija) Meditlija (Grkagranica)


16/135



strana 17

Rute

Ukupna duina putne mree koja pripada glavnoj mrei u Republici Srbiji je 1505 km.

Tabela 3.1-1: Evropske rute kroz Republiku Srbiju

DeonicaDuina[km]

Obilaznica Beograda 47,4

Koridor XHvatska granica - Batrovci - Beograd

(E-70/M-1) 514

Beograd - Ni - Leskovac - Bujanovacgranica BJRM (E-75/M1)

Koridor Xb Maarska granicaBeograd E-75 185

Koridor Xc Ni Bugarska granica (E-80) 110

Ruta 3 BiH granicaUice M-5 54

Ruta 4 Rumunska granica-Beograd-aak-Uice-Crnogorska granica E-70 414

Ruta 5 Bugarska granica - Vrka uka - Zajear - Parain E-761 107

Ruta 6 Crnogorska granica - Ribarii - Kosovo - Pritina 25

Ruta 7 Ni - Prokuplje - MerdareKosovska granica M-25 96

Ruta 1 (703km):Bosiljevo (Hvatska)Split (Hvatska)Ploe (Hvatska)Neum (Bosna i

Hercegovina)Dubrovnik (Hvatska)Bar (Crna Gora)Ruta 2 A (236 km):Okuani (Hvatska)Banja Luka (Bosna i Hercegovina)Lasva (Bosna iHercegovina)

Ruta 2 B (395 km):Sarajevo (Bosna i Hercegovina)Podgorica (Crna Gora)Vore (Albanija)

Ruta 2 C (136 km):Fier (Albanija)Kakevile (Grka granica)

Ruta 3 (185 km):Sarajevo (Bosna i Hercegovina)Uice (Srbija)

Ruta 4 (590 km): Vatin (Rumunska granica)Beograd (Srbija)Bar (Crna Gora)

Ruta 5 (107 km):Parain (Srbija)Vrka uka (Bugarska granica)

Ruta 6 (259 km):Ribarevina (Crna Gora)Ribarii(Srbija)Pritina (Kosovo pod UNSCR

1244/99)Skopje (Biva jugoslovenska republika Makedonija)Ruta 7 (345 km):Lezhe (Albanija)Pritina (Kosovo (pod UNSCR 1244/99))Doljevac (Srbija)


17/135



strana 18

Slika 3.1-6: Osnovna mrea



18/135



strana 19

U isto vreme Koridor X je deo glavne regionalne mreedefinisane u okviru SEETO koja je u vezi sabuduimSporazumom o saobraaju izmeu EU i drugih uesnika iz jugoistone Evrope.

Slika 3.1-7: Koridor X u Republici Srbiji

(Izvor: Institut za puteve, Beograd)


19/135



strana 20

3.2 Upravljanje putnom mreom Srbije

Upravljanje nacionalnim putem je aktivnost od opteg interesa.Upravljanje javnim putem ukljuuje:korienje javnog puta (organizovanje i kontrolisanje naplate naknade za upotrebu javnog puta,

izvrnu vlast i slino), zatitu javnog puta, korienje investitorskog autoriteta na projektima izgradnjei rehabilitacije javnih puteva, organizaciji i izvravanju profesionalnih zadataka koji su vezani zaizgradnju, rehabilitaciju, odravanje i zatitu javnih puteva, dodeljivanja odravanja javnog puta ,nadgledanje izgradnje, rehabilitacije, odravanja i zatite javnog puta, planove za izgradnju,rehabilitaciju, odravanje i zatitu javnog puta, i uvanje podataka o javnim putevima i srodnimtehnikimpodacima u vezi sa saobraajem.Upravljanje nacionalnim putem pored pomenutog, takoeukljuuje kontrolu i /organizaciju saobraaja i brojanje saobraaja na nacionalnim putevima.

3.2.1 Pravni okvir

Zakon o javnim putevima

Zakon o javnim putevima regulie pravni status javnih puteva, stanja i metoda upravljanja, zatite iodravanja javnih puteva, izvora i metoda finansiranja javnih puteva, posebnih uslova za razvoj irehabilitaciju javnih puteva i inspektorata 9.

Za potrebe Zakona10

definie se da:

Put predstavlja bilo koju izgraenuili izdvojenupovrinukoja moe da se koristikao asfaltirana povrinaod strane svih ili posebnih uesnika u saobraaju pod uslovima navedenim u zakonu ili drugim propisima.

Javni put je put koji ispunjava kriterijume za kategorizaciju od strane relevantnih nadlenih organa.Nacionalni put je javni put koji povezuje:

Teritoriju drave sa evropskom putnom mreom, odnosno deo je evropske putne mree,Teritoriju drave sa teritorijama susednih zemalja,Celokupnu teritoriju drave,

Privredno znaajna naselja na teritoriji drave iPodruje dva ili vie okruga ili podruje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje, usluaju da nije izgraen obilazni put pored naselja.

Autoput je nacionalni put namenjen iskljuivo motorizovanom saobraaju sa fiziki izdvojenimkolovozom u svakom pravcu, nivelisanim raskrsnicama i punom kontrolom pristupa sa minimalno dvesaobraajne trake i jednom zaustavnom trakom u svakom pravcu i odgovarajuom saobraajnomsignalizacijom.

Optinski put je javni put kojisaobraajno povezuje teritoriju optine, odnosno grada kao i teritorijuoptine, odnosno grada sa mreom dravnih puteva.

U skladu sa znaajem njihove uloge u povezivanju javni putevi se dele na sledee kategorije:11:

1. dravne puteve I reda (saobraajno povezuju teritoriju drave sa mreom evropskih puteva,odnosno deo su mree evropskih puteva, teritoriju drave sa teritorijom susednih drava,celokupnu teritoriju drave, kao i privredno znaajna naselja na teritoriji drave);

2. dravne puteve II reda (saobraajno povezuju podruje dva ili vie okruga ili podrujeokruga);

3. optinske puteve (saobraajno povezuju teritoriju optine, odnosnograda, kao i teritorijuoptine, odnosno grada sa mreom dravnih puteva) i

4. ulice (saobraajno povezuju delove naselja).

9

lan 1 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.10lan 2 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006

11lan 5 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.


20/135



strana 21

Finansiranje javnih puteva

Izgradnja, rehabilitacija, odravanje i zatita javnog puta ukljuujui optinski put finansira se iz:12:

1. naknada za upotrebu javnog puta

2. naknada za odravanje puta u visini od 10 % od akcize na derivate nafte3. kredita4. ulaganja domaihi stranih lica5. budeta Republike Srbije i6. drugih izvora u skladu sa zakonom.

Odravanje javnih puteva13

Odravanje javnih puteva, u skladu sa zakonom podrazumeva radove koji omoguavaju neometano ibezbedno odvijanje saobraaja i bezbedno korienje puta. Upravlja javnog puta obezbeujeneometano i bezbedno odvijanje saobraaja i bezbedno korienje puta pri odvijanju radova.Odravanje javnih puteva ukljuuje operacije redovnog, periodinog i interventnog odravanja:

Redovno odravanjena javnom putu ukljuuje sledee:pregled, utvrivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;mestimino popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;ienje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljinogpojasa;ureenje bankina;ureenje i ouvanje kosina nasipa, useka i zaseka;ienje i ureenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;popravka putnih objekata;

postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraajne signalizacije;ienje saobraajne signalizacije;postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za

zatitu puta, saobra_aja i okoline;ienje opreme puta i objekata i opreme za zatitu puta,saobrasaja i okoline;koenje trave i ureivanje zelenih povrina na putu i zemljinompojasu;ienje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraajnih povrina autobuskih stajalita,parkiralita, bankina i rigola.

12lan 16 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.13

lan 57 Zakona o javnimputevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.


21/135



strana 22

Radovi na periodinom odravanjujavnog puta obuhvataju: ojaanje kolovozne konstrukcije,rehabilitaciju i pojaano odravanje.

Radovi na ojaanju kolovozne konstrukcije jesu naroito:

postavljanje ljunanog, odnosno tucanikog zastora na neasfaltiranim putevima;obrada povrine kolovoznog zastora ili zaptivanje;nanoenje novog asfaltnog sloja po celoj irini kolovoza odreene nosivosti;korekcija oblika postojeeg zastora ili kolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naroito:

selektivno obnavljanje, zamena i pojaanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena poprenihnagiba kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;

zamena sloenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, leita, oteenihsekundarnih elemenata i dotrajalih peakih staza na mostovima, nadvonjacima,podvonjacima i vijaduktima;obnavljanje antikorozivne zatite elinih konstrukcija mostova, nadvonjaka, podvonjaka ivijadukata;

zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;

postavljanje nove saobraajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi na pojaanom odravanju javnog puta (poboljanje javnog puta), jesu naroito:

ublaavanje pojedinih uzdunih nagiba i ispravka pojedinih krivina;proirenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraim delovimaputa;

proirenje raskrsnica u nivou;

zamena drenanih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;saniranje klizita i odrona;sanacija i izrada potpornih, oblonih i portalnih zidova;zamena ili izrada drenanog sistema za odvodnjavanje podzemnihvoda sa javnog puta i putnog objekta;

postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zatitu puta, saobraaja i okoline najavnom putu, odnosno njegovom delu.

Interventno odravanje javnih puteva ukljuuje aktivnosti koje su posledica prirodne katastrofa ivanrednih okolnosti i izvodi se kako bi se osigurala mobilnost puteva i bezbedno obavljanjesaobraaja.

Drugi zakoni i propisi

Postoje drugi zakoni i propisi u vezi sa razvojem i upravljanjem putne mree kao to su:

Zakon o bezbednosti saobraajana putevimaZakon o osnovama bezbednosti saobraajaZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaajaZakon o javnim nabavkama

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o zatiti ivotne sredineZakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinuZakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Zakonski propisi koji se tiu projektovanja, izgradnje i odravanja lokalne putne mree nisu naprihvatljivom nivou.Postoje odreeni standardi koji reguliu pitanje lokalnih puteva i oni se tiu
http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakoninflat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakoninflat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakoninflat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakonojavnimnabavkamalat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/Zakon_o_planiranju_i_izgradnji_lat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/Zakon_o_planiranju_i_izgradnji_lat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakonojavnimnabavkamalat.pdfhttp://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakoninflat.pdf


22/135



strana 23

uglavnom projektovanja lokalnih puteva. Od 2000.godine jedini novi standardi su oni koji definiuhorizontalnu i vertikalnu putnu signalizaciju.

3.2.2 Javno preduzeePutevi Srbije

Prema Zakonu o javnim putevima14, Javno preduzee Putevi Srbije je osnovano radi upravljanjadravnim putevima15.Zadatke od glavnog nacionalnog znaaja postavlja JP"Putevi Srbije" u oblastizatite, dalje izgradnje i unapreenja putne mree u Republici Srbiji.

Osnovne obaveze JP "Putevi Srbije" date su u Zakonu o putevima, i u najkraem to su: odravanje,zatita, izgradnja i rekonstrukcija dravnih puteva prvog i drugog reda koje se vri na osnovuprograma radova koje donosi JP "Putevi Srbije", uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

Prioritetna obaveza je odravanje puteva. JP "Putevi Srbije" je duno da obezbedi trajno, neprekidno ikvalitetno odravanje i zatitu dravnih puteva prvog i drugog reda i da omogui bezbedno inesmetano odvijanje saobraaja na njima.

Izrada tehnike dokumentacije, izgradnja i rekonstrukcija dravnog puta prvog i drugog reda,njegovog dela ili putnog objekta ustupaju se putem javnog nadmetanja.Vrlo znaajna obaveza JP"Putevi Srbije" je da organizuje i kontrolie naplatu putarine (posebne naknade za korienjeautoputa).JP "Putevi Srbije" sprovodi propise iz oblasti puteva, organizuje i kontrolie poslove naplate, posebnenaknade za upotrebu puta, njegovog dela i objekta na njemu, tako to:

daje uslove i saglasnosti za prikljuenje prilaznog puta na dravni put prvog i drugog reda;vodi evidenciju o stanju na dravnim putevima prvog i drugog reda i tehnikih podataka ikatastara za puteve;

daje saglasnost za postavljanje vodova i instalacija u trupu dravnog puta prvog i drugog

reda,zemljinom pojasu i zatitnom pojasu;izdaje dozvole za vanredni prevoz;izdaje saglasnosti za postavljanje objekata i postrojenja u zatitnom pojasu pored dravnih

puteva prvog i drugog reda.

Organi u Javnom preduzeu su sledei:

Upravni odbor Upravni Odbor je upravni organ u Preduzeu.Vlada Republike Srbijepostavlja i razreavaPredsednika i lanove Upravnog odbora. Generalni Direktor

Nadzorni odbor Nadzorni odbor se sastoji od tri lana koja su angaovana naetvorogodinji period.Vlada Republike Srbije postavlja i razreava Predsednika ilanove Upravnog odbora.

Preduzee se sastoji od organizacionih segmenata u kojima se izvode kao deo funkcionisanjapreduzea kao celine pojedini segmenti poslovanja:

Kabinet U Kabinetu Generalnog direktora odvijaju se poslovne aktivnosti kao to suupravljanje, revizija, odnosi sa javnou, kontrola nad zora, administrativno-tehniki idrugi poslovi poslovodstva vezani za delatnost preduzea i njegovo poslovanje.Usastavu kabineta Generalnog direktora nalaze se sledea odeljenja: odeljenje za odnosesa javnou i odeljenje kvaliteta

14

Slubeni glasnik Republike Srbije br. 101-0515http://www.putevi-srbije.rs, Odluka o osnivanju JP za upravljanje nacionalnim putevima


23/135



strana 24

Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj,u skladu sa definisanim sadrajem poslova Sektora u okviru JP "Putevi Srbije", obavljaposlove: tehnike pripreme, stratekog planiranja, studija, istraivanja, razvoja,projektovanja, planske dokumentacije, bezbednosti saobraaja, zatite ivotne sredine,

pripreme i evidencije, kao i administrativno tehnike poslove vezane za delatnostSektora; takoe, uestvuje i daje podrku realizaciji projekata koji se finansiraju odstrane meunarodnih finansijskih institucija i evropskih fondova.Sektor za investicije U Sektoru za investicije iz delatnosti preduzea, obavljaju seposlovi pripreme, realizacije, nadzora i upravljanja projektima, odravanja mostova, kaoi administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

Slika 3.2.2-1: Javno preduzee Putevi Srbije - organizacija


Sektor za odravanje javnih puteva I i II reda U Sektoru za odravanje javnih puteva I iII reda, iz delatnosti preduzea, obavljaju se poslovi nadzora na odravanju, zatite ikontrole puteva i putnog zemljita, praenja sanacija klizita, kao i admi nisrativnotehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora .


24/135



strana 25

Sektor za upravljako informacione sisteme u saobraaju U Sektoru za upravljakoinformacione sisteme u saobraaju, obavljaju se poslovi razvoja i implementacije ITS ielektronskih sistema za naplatu putarine, odravanja objekata i mainskih ureaja,elektroodravanja, kao i administrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost

sektora.Sektor za naplate putarine U Sektoru naplate putarine obavljaju se poslovi naplateputarine, video nadzora, analitike i kontrole, prevoza i zatite novca i objekata, kao iadministrativno tehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora. Sektor za pravne, kadrovske i opte poslove - U Sektoru za pravne, kadrovske i opteposlove iz delatnosti preduzea, obavljaju se poslovi zastupanja i normativne delatnosti,naknade tete, poslovi javnih nabavki vee i male vrednosti, disciplinski i prekrajnipostupak, imovinski poslovi i eksproprijacija, kadrovski poslovi i radni odnosi, posloviosiguranja imovine i lica, opti poslovi i poslovi pisarnice i arhive, kao i admi nistrativnotehniki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora .Sektor za ekonomsko finansijske i komercijalne poslove Sektor za ekonomsko-

finansijske i komercijalne poslove u skladu sa definisanim sadrajem poslova Sektora uokviru JP Putevi Srbije, obavlja: knjigovodstvene poslove, poslove plana i razvoja,investicione poslove, poslove finansijske operative i komercijalne poslove, kao iadministrativno tehnike poslove vezane za delatnost Sektora.

Prioritetni cilj rada JP "Putevi Srbije" je odravanje i obnova postojee mree puteva, ciljodravanja je da se:

sprei ubrzano propadanje putevaouva ranije uloeni kapital pobolja stanje putne mree.

Kroz poboljanje stanja putne mree smanjuju se trokovi transporta i izvoza, ime se poveava

konkurentnost robe na meunarodnom tritu i podstie domaa privreda. Izgradnja puteva, sa ciljem:

Kvalitetnog i efikasnog meusobnog povezivanja privrednih podruja, kao i okruga i pokrajinaunutar republike;

Efikasnijeg povezivanja teritorije i centara Republike Srbije sa okruenjem, pre svega sasusednim zemljama;

Saobraajne i ekonomske valorizacije geografskog, meunarodnog i saobraajnog poloajaRepublike Srbije u okruenju;

Ukljuivanja u sistem brzih saobraajnica evropskog znaaja, namenje nih prvenstvenotranzitnom i turistikom saobraaju, pre svega na pravcu Sever - Jug. stimulisanje inostranihsaobraajnih tokova da koriste glavne pravce putne mree Srbije.

Poveanje raspoloivih resursa za puteve pre svega kroz povraaj sredstava naknada izmaloprodajne cene goriva za motorna vozila i dizel gorivo.


25/135



strana 26

3.3 Karakter istike putne mree Srbije

Konsultant je u cilju da sveobuhvatno i kvalitetno analizira problem i u odsustvu ostalih izvora

podataka, koristio podatke iz strune literature i objavljenih studija iz ove oblasti kao i podatke izpostojee baze podataka JP PuteviSrbije koji su bili dostupni za vreme priprema ove studije.Takoe,Konsultant je koristio neobraene podatke dostupne u "Projektu rehabilitacije saobraaja -Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" JP Putevi Srbije. Ovi podaci u vreme pripremeovog izvetaja jouvek nisubili obraeni i formatirani u odgovarajuem formatu GIS i baze podataka.Tako da je konsultant obradio dostupne sirove izmerene podatke kako bi se predstavile karakteristikeglavne i regionalne putne mree u Republici Srbiji.

Geometrijske karakteristike putne mree Srbije

Putna mrea se nalazi na nadmorskim visinama od 30 m (Negotin) do 1,700 m (Golija). Procenjuje seda se 40% duine putne mree nalazi na visinama od preko 600 metara. Asfaltirani kolovozi dravnihputeva I i II reda bili su izgraeni za vreme perioda od 1962. do 1985., gde su mnoge rute zadralestare trase tako da je asfalt stavljan na postojei tucanik. Za vreme istog perioda izgraene su najbitnije

rute, posle projektovanja, tako da su takve deonice dobile bolje elemente vertikalne i horizontalnetrase. Geometrijske karakteristike putne mree Srbije znaajno varirajuod uskih puteva sa 2 trake uveini krajeva do puteva sa 4 trake i autoputeva na glavnim pravcima. Generalno, putevi imajudovoljno kapaciteta da izdre sadanje i procenjeno kratkorono i srednjerono poveanje saobraaja.

Tabela 3.3-1: Putna mrea u Republici Srbiji u2007.16

Dravni putevi I reda Dravniputevi

II reda

Lokalni

puteviUkupno

AutoputeviPolu-

autoputeviOstali Ukupno

498 km 136 km 4.891 km 5.525 km 11.540 km 23.780 km 40.845 km

Konsultant je bio u prilici da analizira sirove podatke iz nove baze podataka o putevima napravljene zaJP Putevi Srbije

17.

U sledeim tabelama su prikazani rezultati analize, u vezi sa irinom saobraajne trake, maksimalnimpodunim nagibom puta i minimalnim radijusom horizontalnih krivina na vezama glavne i regionalneputne mree.

Svi ovi podaci su klasifikovani u vezi sa relacijama izmeu specifinih karakteristika i vrednostiprojektovane brzine .

to se tie saobraajne trakeprema tehnikim standardima za brzinu60 km/h irina saobraajne trakeiznosi 3,0m, za 80 km/h iznosi 3,25m, iznosi 100 km/h = 3,50m, iznosi 120km/h =3,75.

16http://www.putevi-srbije.rs17"Projektu rehabilitacije saobraaja - Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" J, JV CPV Nievelt.


26/135



strana 27

Analizirana ukupna duina veza je vea od 14 000 km putne mree, a irine saobraajnih traka supredstavljene u sledeoj tabeli (Tab 3.3-2):

Tabela 3.3-2: irina saobraajnih traka na putnoj mrei Srbije

irinasaobraajne

trake

< 3.0 3.0 < 3.25 3.25 < 3.5 3.50 < 3.75 3.75m Ukupno

Broj deonica 452 269 295 227 329 1572

% od svih

deonica28,75 17,11 18,77 14,44 20,93 100

Duina [km] 5.785,076 2.722,684 2.612,798 1.472,554 1.544,3156 14.137,43

% od ukupne

duine40,92 19,26 18,48 10,42 10,92 100

Na sledeim slikama predstavljeni su rezultati merenjairinesaobraajnih traka, klasifikovani premaukupnoj duini mree i ukupnom broju veza.

Slika 3.3-1: irina saobraajnih traka na putnoj mrei Srbije


27/135



strana 28

Slika 3.3-2: irina saobraajnih traka na putnoj mrei Srbije

Sledea tabela pokazuje rezultate izmerenih vrednosti podunih nagibana 1,447 veza na oko 12 000km ispitane putne mree.

Tabela. 3.3-3: Poduni nagibi na putnoj mrei Srbije

Nagib 0 - 2 % 2 - 4 % 4 - 6 % 6 - 8 % 8 % Ukupno

Veza 632 347 183 132 153 1447

% veze 43,68 23,98 12,65 9,12 10,57 100

Duina[km] 3.849,61 2.461,82 1.560,54 1.637,20 2.485,21 11.994,38

% duine 32,10 20,52 13,01 13,65 20,72 100

Rezultati izmerenih podunih nagiba du veza klasifikovaniprema ukupnoj duini mree i ukupnombroju veza su predstavljeni na sledeim slikama(slika 3.3.-3. i slika 3.3-4):


28/135



strana 29

Slika 3.3-3: Maksimalni poduni nagibi na putnoj mrei Srbije

Slika 3.3-4: Maksimalni poduni nagib na putnoj mrei Srbije

Za odreivanje minimalnog radijusa horizontalnih krivinana vie od 12 300 kmputne mree ispitanoje 1.463 veze.

U sledeoj tabeli (Tabela 3.3-4) izmerene vrednosti minimalnog radijusa horizontalne krivine suklasifikovane na bazi odnosa izmeu brzine i traenogradijusa.


29/135



strana 30

Tabela 3.3-4: Poduni nagibi na putnoj mrei Srbije

Radijus [m] 45 46 - 120 121 -250 251 - 450 450 Ukupno

Veze 606 326 145 135 251 1,463

% veze 41,42 22,28 9,91 9,23 17,16 100

Duina[km] 6.641,34 2.414,17 1.007,00 821,05 1.418,20 12.301,76

% duine veze 53,99 19,62 8,19 6,67 11,53 100

Rezultati merenih radijusa horizontalnih krivina za prouavane veze, klasifikovani prema ukupnojduinimree i ukupnom brojem veza prikazani su na donjim slikama (Slika 3.3-5 i Slika 3.3-6):

Slika 3.3-5: Minimalni radijus horizontalne krivine na putnoj mrei Srbije

Slika 3.3-6: Minimalni radijus horizontalne krivine na putnoj mrei Srbije


30/135



strana 31

3.4 Stanje putne mree Srbije

Inventarpodataka o stanju na putnoj mrei treba rutinski i redovno aurirati kako bi se odredilo stanjekolovoza i utvrdilo da li je nivo pogoranja takav da je potrebna korektivna akcija. Sakupljeni podacie omoguitida se prate trendovi promena stanju kolovoza. etiri glavna tipa redovnog ocenjivanjasu:

Vizuelni pregled stanja

Brza kontrola puta monitorom

Deflektograf

SCRIM tester

Stanje puta ili segmenta puta moe se izmeriti pomou nekoliko indikatora.Najee korieniindikatori ukljuujuhrapavost i oteenje ukupnepovrinekolovoza:

Hrapavost je veliina odstupanja od savreno ravne povrine i meri se u metrima po km duine.Hrapavost prikazuje mnogo defekata koji uzrokuju propadanje puteva kao to su udarne rupe na putu ipukotine. Hrapavost je takoe jedan od indikatorastanja koje korisnici puteva najvie cenekorisnikmoe da oseti hrapavost puta. Uz to, hrapavost utie na trokove korisnika puta potovievrednostihrapavosti prave vie tete vozilima koja koriste put. Vea hrapavost takoe produava vremeputovanja poto korisnici puta usporavaju kako bi smanjili nelagodnost koju proizvodi hrapavost ioteenje njihovih vozila. Ovo ini hrapavost dobrim indikatorom za menadere sistema puteva potoje usko povezana sa percepcijama koje korisnik ima o stanju puta.

Drugi indikator stanja koji daje dobru sliku putne povrine je ukupna povrina pukotina. Ovajindikator se prikazuje kao procenat i predstavlja odnos zbirapovrina puta koje imaju velike pukotine,poprene i podune pukotine. Ovaj indikator je takoe koristan menaderu puta jer pukotine obinodovode do ozbiljijih problema kao to suudarne rupe na putu, infiltracija vode i lomljenje ivica..

Sredinom 90-ih, kao to je ilustrovano u Tabeli3.4-1,vie od pola glavnih i regionalnih puteva putnemree Srbije bilo je u loem ili veoma loem stanju, sa oteenjem veeg dela povrine. Ekstrapolacijapropadanja kolovoza18ukazuje na to da je 50% magistralnih puteva (ukljuujui autoputeve) i 60%regionalnih puteva u tom trenutkubilo u loem i veoma loem stanju.

Tabela 3.4-1: Stanje putne mree u Republici Srbiji sredinom 90-ih19

Stanje

Autoputevi

Polu-autoputeviGlavni ili magistralni putevi Regionalni putevi Svi zajedno

Km % Km % Km % Km %

Dobro 232 42,34 1.272 0,03 2.100 21,75 3.604 24,86

Pristojno 177 32,30 783 18,22 1.874 19,41 2.834 19,54

Loe 139 25,36 1.040 24,20 2.537 26,28 3.716 25,63

Veoma loe 0 0,00 1.202 27,97 3.144 32,56 4.346 29,97

Ukupno 548 100,00 4.297 100,00 9.655 100,00 14.500 100,00

18"Traffic Base of Srbija - Special Investigation of Roads", for the Roads Directorate of Srbija, July 2001.

19Booz Allen Hamilton: Technical Assistance to Srbija Road Directorate, Phases 2 and 3 Final Report, July 2005. pp 2-3.


31/135



strana 32

Stanje puteva je poelo da se poboljava posle 2001. kada su intezivni radovi na rehabilitaciji putevapoeli da dobijaju meunarodnupomo. Planje bio da se ukljue delovi pan-evropskog Koridora X,vitalni putni koridor koji povezuje Srbiju sa susedima Hrvatskom, BJR Makedonijom, Maarskom iBugarskom. Od 2000.godine do 2006. oko 3,000 km putne mree je rehabilitovano i rekonstruisano.Detalji su dati u Tabeli 3.4.-2

20.

Tabela 3.4-2: Rehabilitacija i rekonstrukcija glavnih puteva u Srbiji 2001-200521

Godina Km Troak hiljade EUR TroakEUR po km

2001 (2) 300 80 266.666

2002 (2) 800 225 281.250

2003 (2) 1000 340 340.000

2004+2005 (1) Obnavljanje 416 112.750

2004+2005 (1) Rehabilitacija 444 185.000

UKUPNO 2.960

Na bazi Tabele 3.4.-2 mogu se dati sledee primedbe:

Ukljueni su radovi na putevima, tunelima, klizitimai drugim objektimaIzvori: (1) Podaci o napredovanju i projekcija lotova koji se finansiraju iz EIB i EBRD PERS, 2005;

(2) Poslovni izvetaj Ministarstva za transport i telekomunikacije, 2001-2003;

Oko 416 km puteva van odravanjabilo je obnovljeno u 2004. kao i 2005. sa trokom od 46,9 milEUR( 112,750 EUR po km, finansirano pomou kredita koji je dao EBRD). U istom dvogodinjemperiodu , rehabilitacija je zavrena na 444km po ceni od 82 miliona EUR (185,000 po km, finansirano

uglavnom pomou kredita koji je dao EIB ). Drugi deo putne mree eka da bude rehabilitovansledeih godina u zavisnosti od finansijskih resursa koje e PERS za to imati.

Stanje infrastrukture u Srbiji uticalo je na njeno rangiranje u meunarodnim poreenjima kvalitetainfrastrukture koja otkrivaju da je ona ocenjena mnogo loije od ostalih u regionu. Izvetaj "GlobalCompetitiveness Report 2008-2009", koji jednom godinje izdaje Svetski ekonomski forum,predstavlja rangiranja koja su rezultat ispitivanja korisnika o kvalitetu infrastrukture u 134 zemlje.Rangiranje ukazuje da je infrastruktura ta koja utie na loiju konkurentnost Srbije u pogledumogunosti poslovanja i investiranja u poreenju sa ostalima u regionu.Srbija je rangirana na 83.mestu od 134 zemalja po ukupnom kvalitetu infrastrukture gde su jedino BJR Makedonija (89

.), Bosna

i Hercegovina (107.) i Albanija (108.) dali gore rezultate to se tie zemalja jugoistone Evrope.22. Upublikaciji Doing Business 2009 Svetske Banke/IFC, Srbija je rangirana na 94.mestu od 181 zemlje,to je pad sa 91.mesta od 181 zemlje u izdanju iz 2008.

U 200523

, program, finansiran od strane Svetske Banke je otpoet sa ciljem da skuplja informacije ostanju na putevima za veideo mree. Ova inicijativa e obezbediti PERS-u od sredine 2009. aurneinformacije o stanju na putevima.Postoji mogunost da rezultati prethodno spomenutog rangiranjabudu bolji ukoliko budu objavljeni rezultati trenutnog stanja putne mree.

Konani izvetaj pomenutog projekta jo uvek nije prikazan.U ovom izvetaju Konsultant je koristiosamo sirove podatke vezane za hrapavost kolovoza u trenutku merenja (2008).

20Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006, Projekat finansira EU a vodi Evropska agencija za rekonstrukciju21Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006, Projekat finansira EU a vodi Evropska agencija za rekonstrukciju22Svetski ekonomskiforum (2008), The Global Competitiveness Report 2008-2009.23"Projektu rehabilitacije saobraaja - Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" J, JV CPV Nievelt.


32/135



strana 33

Tabela 3.4-3: Prosena distribucija ravnosti - hrapavosti na putnoj mrei Srbije(2008)

IRI 12

km 230 2.158 2.541 2.186 1.666 1.187 779 495 312 205 141 85 151

*Tabela je pripremljena na bazi podataka iz Studije Projektu rehabilitacije saobraaja - Konsultantske usluge

za bazu podataka o putevima JP Putevi Srbije.

Konsultant je na bazi raspoloivih podataka o hrapavosti procenio status putne mree A kako sledi.Zaindikator hrapavosti, opseg vrednosti poinje od oko 2 i nema teorijsku granicu.Kolovoz koji je tekizgraen sa visoko kvalitetnim materijalima, opremom u dobrom stanju i dobrim tehnikama izgradnjetreba da ima hrapavost od oko 2 metra po km. Iako ne postoje teorijske granice za vrednost hrapavosti,postoji praktina granica za put sa hrapavou od 8 IRI-a (m/km) koji nije mogue prei osim sasmanjenom brzinom. Za puteve koji imaju prosenu hrapavost u opsegu oko 3 obino se smatra da suu dobrom stanju. Iako je na neki nain to subjektivno i menja se od korisnika do korisnika, za veinu

korisnika prosena hrapavost od 5 IRI-a je granica do koje se moe smatrati da je put u pristojnomstanju. Granica tolerancije je 6 IRI-a, a put na kome je IRI preko 8 nije mogue koristitibez ozbiljnogsmanjenja brzine.

Tabela 3.4-4: Stanje putne mree u Republici Srbiji u 200824

Stanje Putna mrea Srbije

Dobro (IRI


33/135



strana 34

3.5 Odravanje putne mree

Kretanje ljudi i roba irom sveta prevashodno zavisi od mree puteva. Uspenost veine, ako ne i svih,poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema. Problem je toput, a

najpre kolovoz puta, jednom napravljen ne traje zauvek. Posle odreenog vremena na njemu e sepojavite znaci habanja.

Ovi znaci ukljuujupojavu pukotina, kolotraga i uglaavanjapovrine puta. Povrinaputa se degradiranpr. zbog klime, starosti kolovoza, i saobraaja. U jednom momentu dolazi se do take u kojoj jehabanje toliko da su celovitost kolovoza, a stoga i nivo usluge koju on prua smanjeni. Da bi se nivousluge puta odravao na zahtevanom nivou potrebno je svake godine odreena vrsta odravanja kakobi se obnovila svojstva puta i produio njegov vek.

Aktivnosti odravanja mogu da se klasifikuju uprema operativnoj frekvenciji na:

Redovno odravanje;Periodino odravanje;

Interventno odravanje.Redovno odravanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi esto npr.jednom ili vie putagodinje. Ove aktivnosti se obavljaju se na puti i oko puta i obino malog obima i relativnojednostavne. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. kontrola vegetacije nabankinama i nagibima. Druge aktivnosti je tee planirati unapred npr.krpljenje udarnih rupa na putu.Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM4) este aktivnosti odravanjanazvane odravanjem koje se stalno ponavlja. Termin redovno odravanje se koristi samo za onetipove odravanja koji se stalno ponavljaju, a koji ne zavise od saobraaja npr.odravanjezemljitaoko puta i drenanog sistema.

Periodino odravanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno, t.j. svakih nekoliko godina.One su uglavnom vee po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je vie opreme i strune radnesnage nego redovnom odravanju.

Interventno odravanjeobuhvata hitne popravke, potrebne usled tete nastale usled poplave, klizanjazemljita, padanjem drvea, itd.Aktivnosti odravanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltiranikolovoz; oblast oko puta; drenanisistemi i opremaza kontrolu saobraaja.

Sledee prednosti se pripusuju odravanju puteva25:

Smanjenje brzine propadanja kolovoza;

Smanjeni trokovi korienja vozila;Kontinuirano obezbeivanje otvorenosti putevaza saobraaj;Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.

Prva gore opisana prednost npr. smanjenje stope propadanja kolovoza, vezuje se za utedu u direktnimtrokovima.Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim odravanjem puteva imajukao rezultat utedu indirektnih trokova.

Bez odgovarajueg odravanja, putevi propadaju i vek puteva je smanjen.Princip je jednostavan:nedostatak redovnog odravanja puteva uveava pritisak na periodino odravanje,a ukoliko je i ovodrugo zanemareno, trokovi rehabilitacije su znatno uveani. Iz perspektive celog ivotnog vekaodravanje puteva je dobra investicija sa znaajnimpovraajem investicija.

PERSje odgovorna za dravne puteve sa odravanjem puteva kao glavnom obavezom.PERS je duanda obezbedi stalno, kontinuirano i kvalitetno odravanje i zatitu glavnih i regionalnih puteva kao i daomogui bezbedan i neometan saobraaj

PERS e vritiodravanje putevaputem:

25Robinson, Danielson, Snaith; Road Maintenance ManagementConcepts and Systems (1998)


34/135



strana 35

Harmonizacije i unapreenjazakonskihpropisa i tehnikih standardaEfikasnog i racionalnog planiranja izvravanja radova na odravanju puteva u skladu saobezbeenim finansijskim resursimaUnapreenja upravljanjai planiranja radova na odravanju puteva

Saradnje sa svim odgovornim institucijama, nadlenim organima i uesnicima u saobraajuSmanjenja negativnih uticaja radova na odravanju puta i eksploatacije puta na ivotnusredinu u skladu sa Politikom o ivotnoj sredini Javnog preduzeaPutevi SrbijeUnapreenja bezbednosti saobraaja u skladu sa Politikom o bezbednosti saobraaja javnogPreduzea Putevi SrbijeNabavke roba, radova i usluga na principima trinog poslovanja, spreavanja monopolskogponaanja, kao i omoguavanja tenderskih proceduraPrimene otrih kazni za loe izvoenje ugovorenih obavezaUnapreenja principa javnosti rada koji omoguujeueesvih strana u procesu upravljanja

puteva kroz efikasnu i dvostranu razmenu informacija

Efikasnog nadgledanja i poreenjapostignutih rezultata

Stalne obuke i obrazovanja profesionalnog osoblja

U oceni postignutih ciljeva, PERS e koristiti sledee indikatore implementirane politike:

Broj uestvovanja u zapoetim inicijativama na harmonizaciji propisa i tehnikih standarda nagodinjem nivouBroj kilometra puta sa obnovljenim kolovozom na godinjem nivouBroj rehabilitovanih struktura na godinjem nivouBroj realizovanih projekata bezbednosti u saobraaju na godinjem nivouBroj realizovanih projekata gde su ukljueni procena uticaja na ivotnu sredinu, mere zatitei monitoring ivotne sredine na godinjem nivouBroj realizovanih projekata izvedenih u saradnji sa drugim ovlaenim institucijama na

godinjem nivouBroj uestvovanjau projektima koje su inicirale druge institucije na godinjem nivou.


35/135



strana 36

3.6 Vozni park

U Srbiji postoji oko 1,7 miliona drumskih vozila (2007.), uglavnom putnika vozila (gruba procenaoko 86%). Broj komercijalnih vozila (kamioni, specijalni kamioni i drumski traktori) dostie 135 000

i broj autobusa je oko 9,000.

Tabela 3.6-1: Registrovana motorna vozila u Srbiji26

* 2006 .poljoprivredna vuna vozila i njihove prikolice bile su iskljuene iz drumskih vozila.

Vozni park je star. Prosena starost voznog parka je 15 godina i sa vie od40% izmeu 16 i 20godina starosti27. Dalje, evidentan je zastoj u odravanju voznog parka tako da su emisija, zagaenje iefikasnost energije znaajno degradirali i trokovi odravanja su visoki. Samo mali procenat vozila

ispunjava trenutne tehnike standarde EU. Ovaj problem se takoe oslikava u mogunosti dobijanjavozakihdozvola na teritoriji EU.

Tabela 3.6-2: Nova registrovana vozila u Srbiji

Tip

2006 2007

Republika Srbija Republika Srbija

UkupnoCentralna

SrbijaVojvodina Ukupno

CentralnaSrbija

Vojvodina

Motocikli 931 682 249 2.073 1.411 662

Automobili 25.530 19.411 6.119 32.684 25.988 6.696

Specijalna

vozila80 78 2 88 77 11

Autobusi ituristikiautobusi

170 127 43 292 214 78

Kamioni 4.505 3.471 1.034 6.441 5.152 1.289

Specijalnikamioni

441 367 74 404 275 129

Radna vozila 35 30 5 38 24 14

Drumskavuna vozila*

250 105 145 567 250 317

Prikolice ipoluprikolice

675 486 189 1.482 1.010 472

Ukupno 32.617 24.757 7.860 44.069 34.401 9.668

26Automobilska industrija Srbije, registrovana vozila u Srbiji27Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006.

Tip

2006 2007

Republika Srbija Republika Srbija

UkupnoCentralna

SrbijaVojvodina Ukupno

Centralna

SrbijaVojvodina

Motocikli 20.380 12.012 8.368 24.897 17.225 7.672

Automobili 1.511.837 1.078.796 433.041 1.476.642 1.123.173 353.469

Specijalna vozila 15.109 14.875 234 14.574 14.379 195

Autobusi i turistiki autobusi 9.312 7.051 2.261 8.887 7.003 1.884

Kamioni 126.045 85.588 40.457 129.877 96.396 33.481

Specijalni kamioni 27.498 23.796 3.702 25.802 22.503 3.299

Radna vozila 1.864 1.382 482 1.582 1.330 252

Drumska vuna vozila* 128.017 5.865 122.152 7.263. 6.039 1.224

Prikolice i poluprikolice 103.859 17.024 86.835 26.389 18.790 7.599

Ukupno 1.943.921 1.246.389 697.532 1.715.913 1.306.838 409.075


36/135



strana 37

Situacija u vezi sa voznim parkom u Srbiji ne moe se izmeniti za kratko veme.Broj novihregistrovanih vozila raste u poslednjih nekoliko godina, ali je nedovoljan (videti tabelu) za promenunepovoljne prosene starosti voznog parka.

3.7 Saobraaj na putnoj mrei Srbije

Uzimajui u obzir nivo detaljnosti i obim podataka dostupnih u vreme izrade ove studije kao iinjenicu da je za razvoj ovog modela saobraaja putne mree korieno vie od 87% glavne putnemree i 11% regionalne putne mree, Konsultant je za potrebe ove studije koristio je podatke okarakteristikama putne mree iz dostupnih ranije uraenih studija sa predpostavkom da se veinakarakteristika deonica putne mree nije u meuvremenu znaajnopromenjena.

Za period do 2005. podaci se odnose na glavnu putnu mreu koja je kategorisana u evropske puteve(E-putevi), ostale glavne puteve i gradske deonice glavnih puteva

28. Za period od 2006.-2007.

analizirani su podaci o protoku saobraaja vezani za kompletnu glavnu i regionalnu putnu mreu uRepublici Srbiji.

Sveukupno rangiranje nivoa kvaliteta usluge glavne putne mree u Srbiji, prikazano u Studiji,ogranieno je na one elemente koje je bilo mogue odrediti na bazi raspoloivih podataka o nivouputne mree, naravno prihvatajui posledice koje mogu nastati usled nedostatka relevantnih ipouzdanih informacija.

Glavna mrea je podeljena radi analizena funkcionale podgrupe ili mree29:

APutna mrea: 134 deonice sa ukupnom duinom od oko 1 316 km ili blizu 29% ukupne glavne putnemree. Ova mrea ukljuuje najbitnije veze E puteva i sigurno e biti deo budue mree dravnihputeva I reda ;

BPutna mrea: 299 deonica sa ukupnom duinom od oko3 190 km ili blizu 70% ukupne glavne putnemree. Ova mrea ukljuuje manje bitne veze budue mree dravnih puteva Ireda.Druge veze ulazeubuduu mreu dravnih puteva II reda;

CPutna mrea: 7 gradskih deonica sa ukupnom duinom od oko 54 km ili oko 1% ukupne glavneputne mree.

Slika 3.7-1: Funkcionalne podgrupe putne mree (Kosovo i Metohija nisu ukljueni)

28Maletin, M., Tubi, V., Opta analiza ponude i potranje u saobraaju na primarnim nacionalnim seoskim putevima u Republici Srbiji29Maletin, M., Tubi, V., Opta analiza ponude i potranje u saobraaju na primarnim nacionalnim seoskim putevima u Republici Srbiji


37/135



strana 38

3.7.1 irina saobraajnih traka

Distribucija deonica glavne putne mreeprema irini polovine kolovoza za puteve sa dve saobraajnetrake , i irini saobraajne trake na deonicama sa vie od dve saobraajne trake je prikazana podeljenana dve podgrupe mreeA i B u skladu sa prethodnim poglavljem na tabelama 3.7.1-1 i 3.7.1-2 porelativnom ueu u ukupnoj duini i vozilo x kilometar (protok saobraaja)

Tabela 3.7.1- 1: Kategorizacija puteva u A-Mrei u Republici Srbiji

Mrea Airina saobraajne trake+ ivina traka(m)

3,75

Duina (km) 0 115 175 417 609

% duine 0 8,71 13,30 31,70 46,30

prosenaAADT 0 3.803 5.713 6.773 9.840

Vozxkm/godina(*)

0 159 365 1.031 2.188

% Vozxkm/godina 0 4,25 9,75 27,55 58,45

(*)protok saobraaja(vozilo x kilometar) na 1.000.000 vozila x km-godina

Tabela 3.7.1-2: Kategorizacija puteva u B-Mrei u Republici Srbiji

Mrea Birina saobraajne trake + ivina traka(m)

3.75

Duina (km) 778 980 493 658 281% duine 24,30 30,71 15,45 20,63 8,80

prosenaAADT 1.991 3.350 4.272 4.649 4.735

Vozxkm/godina(*)

565 180 km/h, dok je proseniAADT skoro jednakna obe mree za irine saobraajne trake 3,003,50 m (60 80 km/h). Na deonicama MreeA nepostoje saobraajne trake sa irinama< 3,00m.

Analize transportnog rada (vozilo x kilometar godinje) pokazuju znaajne koncentracije nadeonicama A mree sa saobraajnim trakama irine >3,75m, dok se otprilike ista koliinatransportnog rada ostvari na deonicama B Mreesa saobraajnom trakom irine


38/135



strana 39

Slika 3.7.1-1: ProseanAADT i vozilo x kilometar na putnim mreama A i B po irinisaobraajne trake(pola irine kolovoza)

Distribucija deonica na obe mreepo irini saobraajne trake prikazana je na Slici3.7.1-1.Na A mrei78% duinesa 86% vozilo x kilometar (protok saobraaja)ima irine koje su prema referentnoj brzini>80km/h.

Slika 3.7.1-2: Distribucija deonica na mreamaA i B po irini saobraajne trake(pola irinekolovoza), sa ueem u duini i protoku saobraaja(vozilo x kilometar)


39/135



strana 40

Isti uslov, na Mrei B zadavoljavaju deonice koje ine29.4% ukupne duine38% vozilo x kilometar(protok saobraaja) MreeB. To jasno otkriva bitne razlike u karakteristikama mree A i B u vezi sasaobraajnim trakama irine 3.00m (60 m/h).

3.7.2 Minimalni radijus horizontalnih krivina

Distribucija deonica na glavnim putnim mreama u Srbiji po minimalnom radijusu horizontalnekrivine na deonici je prikazana na tabeli 3.7.2-1.i tabeli 3.7.2-2 po relativnom ueu u ukupnoj duiniputa Mree A i vozilo x kilometar (protok saobraaja)za mree A i B.

Tabela 3.7.2-1: Kategorizacija puteva na A Mrei u Republici Srbiji u vezi sa minimalnimradijusom horizontalnih krivina

Mrea AMinimalni radijus horizontalne krivine na deonici (m)

450

Duina (km) 136 298 103 337 442% duine 10,31 22,65 7,85 25,60 33,59

Prosean AADT 4.721 5.844 6.521 7.464 10.598

Vozxkm/godina(*)

234 636 246 918 1710

% Vozxkm/godina 3,25 16,98 6,57 24,52 45,68

(*)protok saobraaja(vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god.

Tabela 3.7.2-2: Kategorizacija puteva na B -Mrei u Republici Srbiji u vezi sa minimalnimradijusom horizontalnih krivina

Mrea BMinimalni radijus horizontalne krivine na deonici (m)

450

Duina (km) 1534 854 536 151 116

% duine 48,09 26,75 16,80 4,72 3,65

Prosean AADT 2960 3604 4302 4734 5975

Vozxkm/godina(*)

1657 1123 842 260 254

% Vozxkm/godina 40,08 27,15 20,35 6,29 6,14

.(*)protok saobraaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Predpostavljajui da ne postoji opta veza izmeu radijusa horizontalne krivine i refe rentnebrzine, grafika prezentacija njihove distribucije na slici 3.7.2-1, ilustruje znaajane razlikeizmeu A-Mree i B-mree. Prosena vrednost AADT je vea na deonicamabA-mree za svevrednosti minimalnog radijusa horizontalne krivine. Pravi uvid u odnose daje distribucija vozilox kolometar gde je koncentracija na A-mrei na deonicama sa radijusomR>250m (>80km/h).Na B mrei najvei deo vozilo x kilometar(protok saobraja ) je koncentrisan na deonicama saminimalnim radijusom


40/135



strana 41

Slika 3.7.2-1: Prosean AADT i transportno vozilo x kilometar na putnoj mrei A i B pominimalnom radijusu horizontalne krivine na deonici

Distribucija deonica na obe mree po minimalnoj vrednosti radijusa horizontalne krivineilustrovana je na slici 3.7.2-2. Na A-mrei 59.2% duine sa70.2% vozilo x kilometar A-mree,ima radijus horizontalne krivine u skladu sa referentnom brzinom >80 km/h.

Slika 3.7.2-2: Distribucija deonica u putnim mreama A i B prema vrednosti minimalnogradijusa horizontalne krivine na deonici sa ueem po duini i vozilox kilometar

Isto stanje B-mree ispunjava deonice koje ine samo8,4% duine mrea sa12.4% vozilo x kilometarMree B. Za vrednost od R=120m (60 km/h) evidentna je bitna razlika u karakteristikama A i Bmree.Mrea Bima znaajno gore karakteristike, jer74,8% duinesa 67,2% vozilo x kilometar imadeonice sa minimalnim radijusom


41/135



strana 42

3.7.3 Maksimalni poduni nagib

Distribucija Glavne putne mree u Republici Srbiji po maksimalnim vrednostima podunih nagiba(mreeA i B) ilustrovana je (tabele 3.7.3-1. i 3.7.3.2.) po ueu u ukupnoj duini i vozilox kilometar(transportni rad).

Tabela 3.7.3-1: Distribucija deonica iz mreeA u vezi sa vrednostima maksimalnog podunognagiba sa ueem u duini i vozilo x kilometar

Mrea AMaksimalan poduni nagib na deonici(%)

8

Duina (km) 497 449 233 127 11

% duine 37,75 34,09 17,73 9,62 0,82

ProseanAADT 8727 7794 8280 3363 9840

Vozxkm/godina(*)

1582 1276 705 155 24

% Vozxkm/godina 42,27 34,10 18,84 4,15 0,65

(*)protok saobraaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Tabela3.7.3.-2: Distribucija deonica iz mrea B u vezi sa vrednostima maksimalnog podunognagiba sa ueem u duini i vozilo x kilometar

Mrea BMaksimalan poduni nagib na deonici(%)

8

Duina (km) 1.094 791 596 613 96% duine 34,27 24,78 18,69 19,23 3,02

ProseanAADT 4.313 3.840 3.556 2.019 2.258

Vozxkm/godina(*)

1721 1108 773 452 79

% Vozxkm/godina 41,36 26,80 18,71 10,94 1,92

(*) transportni rad (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Grafiko predstavljanje distribucije (Slika 3.7.3-1) ilustruje razlike izmeu A-mree i B-mree.Prosene vrednosti AADT su znaajno vee na deonicama A mree u svim klasama vrednostimaksimalnih podunih nagiba na deonici sa specifinom pojavom visoke vrednosti na jednoj deonicisa maksimalnom vrednou podunog nagiba8%. Na B-mrei prosena vrednostAADT je relativno

jednobrazna sa opadajuim vrednostima rastue maksimalne vrednosti podunog nagiba.


42/135



strana 43

Slika 3.7.3-1: Prosean AADT i vozilo x kilometar na putnoj mrei A i B povrednostimaksimalnog podunog nagiba na deonicama

Analiza transportnog rada, jasno pokazuje (slika 3.7.3-2) znaajnu koncentraciju vozilox kilometar nadeonicama obe putne mree sa maksimalnim vrednostima podunih nagiba manjih od6%.

Slika 3.7.2: Distribucija deonica putne mree A i B po vrednostima maksimalnog podunog nagibana deonicama sa ueem u duini i vozilo x kilometar


43/135



strana 44

Distribucija deonica obe putne mree po maksimalnim vrednostima podunih nagiba na deoniciilustrovana je na slici 7.3-2. Na A-mrei 71.8% duine sa 76.4% vozilo x kilometar mree A imamaksimalan poduni nagib


44/135



strana 45

Oigledno je da (Slika 3.7.33) meunarodni tranzitni saobraaj nije nako 2000. godine vraen nadeonice autoputa (586 km), i kao posledica AADT u 2005. je nii od istih vrednosti za 1990. (crnekolone). Deonice glavnog puta sa dve saobraajne trake ukazuju na smanjene oscilacije jer suuglavnom orijentisane na lokalni saobraaj u Srbiji, to objanjava da uprkos znaajnom padu u

protoku saobraaja na deonicama Ni Bugarska i Leskovac BJRM, prosean AADT za2005.godinu je otprilike isti za 1990.(sive kolone)

Slika 3.7.34: Distribucija indikatora AADT na putevima sa dve saobraajne trake30

Period od 2001.do 2005. je karakteristian po relativno stabilnim spoljanjim i unutranjim uslovimarazvoja Srbije. Uzimajui to u obzir, bilo je realno oekivati da e se stopa rasta potranje zasaobraajem stabilizovati oko relativno konstantne vrednosti bez velikih odstupanja. Kao to jepokazano na Slici A3- 2 takva oekivanja su se ostvarila u periodu 2001. 2003. na celoj mrei , ali uperiodu 2003. - 2005. relativni odnosi su bili poremeeni.

Za 2006. god i 2007.god. korieni su podaci iz brojanja saobraaja na dravnoj putnoj mreiRepublike Srbije, dobijeni od PERS.

Na sledeim slikamaprikazane su mape sa pozicijamabrojaa saobraaja na putnoj mrei Srbije(Slika3.7.3-5), i vrednostima AADT na vezama (3.7.3-6) .

30General Master Plan for Transport in Srbija Present Movements of Traffic, November 2008


45/135



strana 46

Slika 3.7.3-5: Pozicija automatskih brojaa saobraaja na putnoj mrei u Republici Srbiji u

2006.godini



46/135



strana 47

Slika 3.7.3-6:Mapa distribucije protoka saobraaja(AADT)na putnoj mrei u Republici Srbiji u

2006.godini



47/135



strana 48

Tabela 3.7.33:Distribucija protoka saobraaja (AADT) na glavnim putevima u 2006. i 2007.

Godinji proseni dnevni saobraaj

AADT (Vozilo/ dan)

MAGISTRALNI PUTEVI

2006 2007

Brojdeonica

Duina Brojdeonica

Duina() (%) () (%)

< 500 2 10,2 0,22% 1 0,6 0,01%

501 -1 000 16 233,7 4,97% 17 254,1 5,41%

1 001 - 2 000 34 428,1 9,11% 29 308,5 6,57%

2 001 - 3 000 81 848,4 18,06% 71 750,3 15,97%

3 001 - 4 000 59 723 15,39% 71 909,4 19,36%

4 001 - 5 000 34 350,2 7,45% 32 326,5 6,95%

5 001 - 6 000 54 601,3 12,80% 40 492,2 10,48%

6 001 - 7 000 34 346 7,36% 30 292,8 6,23%

7 001 - 8 000 25 229,9 4,89% 29 296,5 6,31%

8 001 - 9 000 15 147,9 3,15% 15 134,9 2,87%

9 001 - 10 000 15 132,4 2,82% 22 201,4 4,29%

10 00112 000 11 123,8 2,63% 16 127,4 2,71%

12 001 - 15 000 16 175,8 3,74% 17 168,8 3,59%

15 001 - 20 000 18 98,5 2,10% 21 157,1 3,34%

20 001 - 30 000 8 59,7 1,27% 8 59,9 1,28%

30 001 - 50 000 2 16,4 0,35% 2 12,2 0,26%

50 001 - 100 000 1 2,9 0,06% 2 12,5 0,27%

> 100 000 2 6,6 0,14% 2 6,6 0,14%

Ukupno: 427 4 534,8 96,52% 425 4 511,7 96,04%

Gradske deonice: 103 163,7 3,48% 105 186,2 3,96%

Neizgraene deonice: 8 8

Ukupno: 538 4.698,5 100,00% 538 4.697,9 100,00%

Deonice koje se preklapaju: 27 151,6 27 151,6

(Izvor: Studija konsultanta)

Na bazi podataka kontinuiranog brojanja saobraaja na 118 pozicija na mrei dravnih puteva mogueje odrediti promene prosenog godinjdg dnevnog saobraaja (AADT) i vozila x kilometar godinje(protok saobraaja). Prosean godinji dnevni saobraaj (AADT) na Glavnoj putnoj mrei RepublikeSrbije u 2006. je na nivou od 6.730 vozila /dnevno/ u dva smera i u 2007. je na nivou od 7290 vozila/dnevno/ dva smera.


48/135



strana 49

Slika 3.7.37: Distribucija protoka saobraaja(AADT) po deonici glavne putne mree u periodu2006.2007. godine

Na osnovu predstavljenih analiza rezultata mogue je zakljuiti da u poreenju sa prethodnimperiodom postoji poveanje tranje i da postoji trend rasta saobraaja na putnoj mrei Republike

Srbije. Prethodna istraivanjaukazuju da trend potranje za saobraajem nije bio kontinuiran, a da uperiodu posle 2000. ima blagi porast, tako da bi u sledeim periodima mogao dostii nivo rasta izprethodnog perioda zavisno od privlaenja saobraajna sa susednih koridora i rasta interne potranje31.

31General Master Plan for Transport in Srbija Present Movements of Traffic, November 2008


49/135



strana 50

3.8 Kapacitet putne mree Srbije

U nedostatku pouzdanih podataka u vezi sa kapacitetom puta na putnoj mrei Srbije, Konsultant jekoristio relevantne studije i radove u ovoj oblasti

32.

Izraunavanjekapaciteta saobraajnica je napravljena u skladu sa HCM procedurom na opemnivoukoristei dostupne podatke za deonice putne mree.Osnovno poreenje potranje za saobraajem isnabdevanja zasnovano je na definisanju koeficijenta raspoloivog kapaciteta na nivou referentnogprotoka tj.. 30.-60.

najvei protok po satu (Q30

Q60

). Za ove analize napravljene su sledeepretpostavke:

- Na svim deonicama vangradskeputne mree primenjuje se isti faktorn-sat,

t.j. Q = 0,12 x AADT (vozilo/sat/dva pravca)- Pretpostavlja se isti protok u oba smera (50% -50%) po referentnom satu na deonicama sa

podeljenim kolovozom (autoputevi)- Deonice koje prolaze kroz gradska podrujasu iskljuene iz kalkulacija.

Distribucija deonica glavnih putnih mrea u Srbiji na bazi koeficijenata korienih kapaciteta (Q/C) nadeonici je ilustrovana u tabelama 3.8-1 i 3.8-2 po relativnom ueu u ukupnoj duini i vozilo xkilometar za obe mree.

Tabela 3.8-1: Distribucija deonica MreeA u vezi sa (Q/C) na deonici sa ueem u duini ivozilo x kilometar

Mrea A Odnos (Q/C)

0.90

Duina (km) 1.057 208 41 10

% duine 80,34 15,84 3,09 0,73

ProseanAADT 7.346 9.434 8.368 18.924

Vozxkm/godina(*)

2.834 718 124 116

% Vozxkm/godina 75,73 19,17 3,32 1,78

(*)protok saobraaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

32Maletin, M., Tubi, V., General analysis of transportation demand and supply on primary state rural roads network in thRepublic of

aneks i - drumski saobracaj

Documents