Udruženje za saobraćaj

april 2017.

BILTEN

2

Aktuelno................................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacijeVestiPropisi objavljeni u prethodnom periodu

Privredna aktivnost u delatnosti saobraćaja...................................................................................................Saobraćaj u brojkamaPrivredna društva i preduzetniciZaposlenost i zarade Relativni značaj delatnosti – bruto dodata vrednostUkupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganjaRazmena usluga - transport

Globalni trendovi .................................................................................................................................................

Makroekonomsko okruženje...............................................................................................................................

Aktivnosti Udruženja za saobraćaj.....................................................................................................................Pregled inicijativaRadne grupeOstale aktivnosti

Podrška privredi...................................................................................................................................................ATA karnet – vaš pasoš za robu – štedi vreme i novacBespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicimaNajbrži put do inopartneraEdukacijaDualno obrazovanje

Metodološke napomene.....................................................................................................................................Udruženje za saobraćaj.......................................................................................................................................Kontakt..................................................................................................................................................................

3

6

14

16

18

21

242526

U ovom broju

3

Aktuelno

Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije

Sednica Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice održana je 10. februara 2017. godine i na istoj su predloženi članovi Komisije za međumesni prevoz Privredne komore Srbije koje imenuje Upravni odbor PKS.

Sednica Odbora Udruženja za saobraćaj održana je 14. februara 2017. godine i na istoj su donete odluke o gašenju Grupacije za špediciju, logistiku i saobraćajne agente, obrazovanju Grupacije za brodske agente i Grupacije za špediciju i logistiku, zatim o obrazovanju Odbora Grupacije za špediciju i logistiku, Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice i Odbora Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćaju. Takođe je doneta i odluka o obrazovanju Saveta za CITY LOGISTIKU grada Beograda.

Konstitutivna sednica Odbora Grupacije za špediciju i logistiku održana je 20. februara 2017. godine. Tom prilikom verifikovana je odluka o obrazovanju Odbora Grupacije u skladu sa članom 3. Poslovnika o radu Grupacije udruženja Privredne komore Srbije, a zatim izabrani predsednik i zamenik predsednika Odbora Grupacije i definisan program rada za 2017. godinu.

Konstitutivna sednica Grupacije za brodske agente održana je 23. februara 2017. godine, na kojoj su izabrani predsednik i zamenik predsednika Grupacije i definisan program rada za 2017. godinu.

Konstitutivna sednica Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice održana 28. februara 2017. godine. Tom prilikom verifikovana je odluka o obrazovanju Odbora Grupacije, izabran predsednik i zamenik predsednika Odbora Grupacije, usvojen obrazac za davanje prigovora za nove redove vožnje u međumesnom prevozu za 2017. godinu i ponovo otvoreno pitanje čl. 179. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, kao i pitanje sive ekonomije u drumskom putničkom saobraćaju.

Konstitutivna sednica Odbora Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćaju održana je 9. marta 2017. godine na kojoj je verifikovana odluka o obrazovanju Odbora Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćaju u skladu sa članom 3. Poslovnika o radu Grupacije udruženja Privredne komore Srbije i izabrani su predsednik i zamenik predsednika Odbora Grupacije.

Sednica Grupacije za rečno brodarstvo održana je 1. marta 2017. godine i tom prilikom izneta je Inicijativa za pojednostavlјenje graničnih i carinskih formalnosti i formalnosti u radu državnih organa prilikom obavlјanja ulazno--izlaznih revizija na rekama Dunav, Sava i Tisa.

Sednica Grupacije za luke i pristaništa održana je 21. marta 2017. godine sa cilјem predstavlјanja novog Poslovnika o radu Grupacije udruženja, zatim utvrđivanjem minimalnih tarifa i uslova poslovanja, definisanjem poslovnog reda u lukama i uzansi, efikasnijem funkcionisanju Grupacije i PKS u skladu sa novim uslovima funkcio nisanja komorskog sistema.

4

Učešće u Poslovnom savetu, privrednom forumu i bilateralnim razgovorima privrednika u organizaciji Privredne komore Srbije i Belorusko trgovinsko industrijske komore 18. aprila 2017. godine sa prezentacijom o ATA karnetima.

Održan je zajednički sastanak svih prevoznika u drumskom putničkom saobraćaju 19. aprila 2017. godine u Vrnjačkoj Banji u skladu sa odredbama Opštih uslova prevoza u međumesnom drumskom prevozu putnika.

Sednica Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice održana je 20. aprila 2017. godine u Vrnjačkoj Banji na kojoj je diskutovano o primeni Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i poketanju inicijative za usaglašavanje međunarodnih linija.

Konstitutivna sednica Saveta za City logistiku grada Beograda PKS-PK Beograda je održana 27. aprila 2017. godine na kojoj su izabrani predsednik i zamenik predsednika Grupacije i definisan program rada za 2017. godinu.

Vesti

Sprovođenje postupka usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu za 2017. godinu u skladu sa čl. 66 Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

U skladu sa Odlukom o obrazovanju radne grupe za praćenje realizacije Ugovora o vršenju usluge izrade Dalјinara sačinjen je Izveštaj o izradi ažurirane verzije Dalјinara za međumesni saobraćaj –Verzija 5.0.

Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015), čija primena počinje 12. februara 2017. godine, nije propisana obaveza izdavanja i vođenja putnih naloga za teretna vozila kojim se obavlјa prevoz tereta u drumskom saobraćaju. Oni prevoznici koji odluče da, zbog povezivanja i praćenja procesa rada svojih vozila i vozača, nastave sa vođenjem putnih naloga, slobodni su da sadržaj putnog naloga, pa i njegov naziv, promene i prilagode svojim potrebama.

Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015), čija je primena počela istog dana kao i primena Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, dakle, 12. februara 2017. godine, propisana je obaveza izdavanja i vođenja putnog naloga za autobuse i putnička vozila kojima se obavlјa javni prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

Od 25. marta 2017. godine stupile su na snagu izmene i dopune Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju od 23. marta 2011 . godine. U skladu sa ovim izmenama i dopunama predviđeno je obavlјanјe tranzitnog prevoza bez dozvola za srpske i ruske prevoznike.

Kazahstan je postao deo ATA sistema, od 1. aprila 2017. godine.

Od 25. aprila 2017. godine, počinje primena obavezne prethodne najave pošilјaka po TIR karnetu. S tim u vezi, svi prevoznici su u obavezi da pre dolaska vozila na carinsko područje Republike Turske podnesu prethodnu najavu pošilјke po TIR karnetu.

5

Propisi objavljeni u prethodnom periodu

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 68/2015) - primena od 12. februara 2017. godine.

Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 68/2015) - primena od 12. februara 2017. godine.

Zakon o upravlјanju aerodromima (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 104/2016) - primena od 1. januara 2017. godine.

Zakon o transportu opasne robe (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 104/2016) - primena od 1. januara 2017. godine.

Pravilnik o putnom listu za međunarodni vanlinijski prevoz putnika (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 19/2017).

Pravilnik o sadržini obrasca reda vožnje, sadržini i načinu vođenja registra i načinu overe reda vožnje u međumesnom prevozu (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 19/2017).

Dopuna opštih uslova prevoza u međumesnom drumskom prevozu putnika (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 8/2017).

Pravilnik o načinu, programu i postupku sprovođenja ispita o profesionalnoj osposoblјenosti, obrascu sertifikata o profesionalnoj osposoblјenosti, postupku izdavanja sertifikata o profesionalnoj osposoblјenosti, kao i načinu vođenja evidencije o održanim ispitima i izdatim i oduzetim sertifikatima o profesionalnoj osposoblјenosti (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 17/2017).

Pravilnik o evidenciji radnog vremena člana posade vozila (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 13/2017).

Pravilnik o izgledu i sadržini obrasca zahteva za izdavanje i produženje roka važenja licence za prevoz, obrascima licence za prevoz i izvoda licence za prevoz i načinu stavlјanja na uvid javnosti informacije o izdatim i oduzetim licencama za prevoz (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 11/2017).

Pravilnik o tehničkim i tehničko - eksploatacionim uslovima koje mora ispunjavati teretno vozilo ili skup vozila kojim se obavlјa prevoz tereta u drumskom saobraćaju i o obrascima potvrda o ispunjavanju ovih uslova (‘’Sl. glasnik RS’’, broj 14/2017).

Pravilnik o obrascima upisnika brodova i plovila u gradnji i pomoćnih knjiga, obrascima dokumenata koji čine registar trajnog zapisa o brodu, kao i obrascima predloga za privremeni upis i ispis pomorskog broda iz Međunarodnog upisnika pomorskih brodova („Sl. glasnik RS“, broj 28/2017).

Pravilnik o podacima o brodu i otpadu koje je domaći brod dužan da preda nadležnom organu države luke ( „Sl. glasnik RS“, broj 16/2017).

Uredba o načinu postepenog isklјučivanja iz plovidbe tankera bez dvostruke oplate („Sl. glasnik RS“, broj 5/2017).

6

Privredna aktivnost u delatnosti saobraćaja

Saobraćaj u brojkama

Železnički saobraćaj

Prema objavljenim podacima RZS, a na osnovu podataka „Železnice Srbije“ a.d, „Srbija Voz“ a.d, „Srbija Kargo“ a.d, i „Infrastruktura Železnice Srbije“ a.d, na dan 31.12.2015. godine, eksploataciona dužina pruga iznosila je 3.766 km (3.471 km jednokolosečne, 295 km dvokolosečne), od čega je 1.279 km elektrificirano. Od svega 313 železničkih stanica, 258 su mešovite, 34 putničke, 17 teretne i 4 ranžirne. Prevozna sredstva činili su: 311 lokomotiva, 817 putničkih kola i 8.486 teretnih kola.

Tokom 2015. godine, prevezeno je 6.258 hiljada putnika, od čega 5.908 hiljada u unutrašnjem saobraćaju, a 350 hiljada u međunarodnom saobraćaju. Obim rada izražen u milionima putničkih kilometara iznosio je 508,7. S druge strane, prevezeno je 11.887 hiljada tona robe, od čega 3.890 hiljada tona u unutrašnjem saobraćaju, a 7.997 hiljada tona u međunarodnom saobraćaju. Obim rada izražen u milionima tonskih kilometara iznosio je 3.249,4.

Ukupan transportni rad železnice karakteriše 23.651 hiljada lokomotivskih kilometara, a od toga 93,8 odsto voznih kilometara, 6,1 odsto sporednih lokomotivskih kilometara i 0,1 odsto pri zaprezi i potiskivanju.

Prevoz putnika, po vrsti prevoza, 2015.

Prevoz putnika, po vrsti prevoza, 2015.

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

32,7%18,8%

21,1%

27,4%

67,3%

Međunarodni prevoz izvoz Međunarodni prevoz uvoz Međunarodni prevoz tranzit

međunarodni prevoz

unutrašnjiprevoz

94,4%

2,7%

2,7%0,1%

0,1%5,6%

Prevoz putnika, po vrsti prevoza, 2015.

Međunarodni prevoz otputovali Međunarodni prevoz prispeli

Međunarodni prevoz u tranzitu Međunarodni prevoz malogranični

međunarodni prevoz

unutrašnjiprevoz

94,4%

2,7%

2,7%0,1%

0,1%5,6%

Prevoz putnika, po vrsti prevoza, 2015.

Međunarodni prevoz otputovali Međunarodni prevoz prispeli

Međunarodni prevoz u tranzitu Međunarodni prevoz malogranični

međunarodni prevoz

unutrašnjiprevoz

7

Vodni saobraćaj

Unutrašnji plovni putevi i luke

U 2015. godini, prema podacima RZS, na unutrašnjim plovnim putevima prevezeno je 1.443.000 tona robe, što bi u odnosu na prevezenih 2.010.000 tona bio pad za oko 40%. Ipak, ako se kao podatak uzme transportni rad, koji kalkuliše i dužinu trasnporta, 2015. godine je zabeležen rast za nešto preko 13 odsto (858 mln. tkm 2015. u odnosu na 758 mln. tkm 2016. godine). Ovo se objašnjava dužim relacijama transporta u 2015. godini i dužim periodom niskog vodostaja.

959 kmmeđunarodnihplovnih puteva

• 588 km Dunav• 207 km Sava• 164 km Tisa

Oko 550 km zadomaći saobraćaj(kanalski sistemDunav-Tisa-Dunav,Tamiš, Begej)

Na dunavu:Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Beočin, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Prahovo

Na savi: Sremska Mitrovica, Šabac

Na Tisi: Senta

12 luka i pristaništa

Broj pristajanja putničkih brodova u 2015. godini

8

Drumski saobraćaj Prema objavljenim podacima RZS, a na osnovu podataka JP „Putevi Srbije“, od ukupno 44.995 km puteva, 29.240 km čine opštinski putevi, 10.951 km državni putevi drugog reda, a 4.804 km državni putevi prvog reda. Najviše korišćena kolovozna podloga je asfalt (66,3 odsto), pri čemu državni putevi I i II reda imaju uglavnom samo ovu vrstu podloge. Od ukupne dužine putne mreže u 2015. godini, 66,6 odsto se odnosno na savremeni kolovoz. Auto-puteva sa dve kolovozne trake ima 693 km.

Registrovana drumska motorna i priključna vozila u 2015. godini:• mopeda 24.845• motocikala 39.396• putničkih automobila 1.834.890• autobusa 9.482• teretnih vozila 139.886• radnih vozila 7.052• vučnih 14.388• priključnih vozila 38.551

Javni međumesni linijski prevoz putnikaPrema evidenciji Udruženja za saobraćaj PKS:• Broj prevoznika – 168 za tekući registracioni period 2016-2017. godine• Broj autobuskih stanica i stajališta – 127 autobuskih stanica i preko 5.200 stajališta• Broj polazaka – oko 10.200 • Broj redova vožnje / linija – 2.715

Međunarodni drumski prevoz putnikaPrema evidenciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture:• Broj prevoznika koji poseduju uverenje za linijski i vanlinijski međunarodni prevoz putnika - Ukupno 334 sa uverenjima za linijski i vanlinijski

prevoz• Broj linijskih dozvola (broj redovnih međunarodnih linija) – 505 izdatih dozvola za međunarodni linijski prevoz putnika• Broj prevoznika u linijskom – 104 prevoznika koji obavljaju međunarodni linijski prevoz putnika (poseduju dozvole) • Broj vanlinijskih dozvola – Ukupno razmenjeno 9.240 dozvola sa svim zemljama sa kojima se vanlinijski prevoz obavlja u režimu dozvola

Međunarodni drumski prevoz stvariPrema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture:• oko 1.300 transportnih kompanija• preko 11.000 teretnih vozila• 280.000 pojedinačnih i 270 godišnjih dozvola različitih vrsta za međunarodni prevoz stvari• 1810 CEMT dozvola

Prema evidenciji PKS Udruženje za saobraćaj, TIR odeljenja, tokom 2015.g izdato je 19.686 TIR karneta, dok je u prvih 7 meseci 2016. godine izdato 10.229 TIR karneta.

9

Saobraćajne nezgode Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u 2016. godini, broj saobraćajnih nezgoda na putevima iznosio je 551 sa poginulim licima, a 13.831 sa povređenim licima. Na evidenciji nastradalih lica u 2016. godini, nalazi se: 606 poginulih, 3.356 teže povređenih i 17.250 lakše povređenih.

Vazdušni saobraćaj

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije:• 2 međunarodna aerodroma –Aerodrom A.D. ‘’ Nikola Tesla’’ Beograd i JP ‘’Aerodrom Niš’’• 22 aerodroma sa dozvolom za korišćenje• 5 aerodroma sa saglasnošću za korišćenje• 10 letilišta sa dozvolom za korišćenje• 3 heliodroma sa saglasnošću za korišćenje• 5 registrovanih operatera za pružanje usluge javnog avio prevoza• 10 registrovanih operatera za pružanje usluga iz vazduha• 2 registrovana operatera za nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovima

Prema podacima aerodroma „Nikola Tesla“, u 2016. godini ukupno je prevezeno 4,92 miliona putnika (gotovo 1,4 miliona putnika više nego tri godine ranije), a ukupno je obavljeno 58.633 poletanja i sletanja. Robni transport porastao je za 7 odsto.

Prema podacima RZS, u 2015. godini: - ukupno je otpremljeno 29.698 aviona (93,4 odsto u redovnom saobraćaju i 6,6 odsto u vanrednom), od čega je 29.203 otpremljeno sa

beogradskog aerodroma, a 495 sa niškog; - ukupan broj putnika iznosio je 4,81 miliona, od toga 4,78 miliona sa beogradskog aerodroma, a 36,1 hiljada sa niškog aerodroma;

Promet aviona domaćih i stranih kompanija, na beogradskom i niškom aerodromu, 2015. godine

Aerodromiputnici roba, u tonama pošta, u tonama

otputovali prispeli tranzitni otputovali prispeli tranzitni otpremljena prispela

Aerodrom Beograd 2.388.089 2.385.928 2.485 7.570 5.492 134 746 1.024

Aerodrom Niš 18.364 17.769 - 548 3 - - -

Izvor: RZS

Privredna društva i preduzetnici

Prema procenama RZS, u 2015. godini, u delatnosti saobraćaja poslovalo je 5.196 privrednih društava, što čini 5,6 odsto ukupnog broja privrednih društava u Republici Srbiji. Od toga, najveći je broj registrovanih privrednih društava u oblasti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta (68,2 odsto), a 30,2 odsto u oblasti skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju. U sektoru saobraćaja i skladištenja u 2015. godini bilo je registrovano 28.004 preduzetnika.

Mikro i mala preduzeća čine 97,1 odsto registrovanih privrednih društava, a najveći promet u 2015. godini ostvarila su velika (37,4 odsto) i mala (25,6 odsto) privredna društva. Od ukupnog broja zaposlenih u delatnosti saobraćaja i skladištenja, 55,9 odsto zaposleno je u velikim preduzećima, a 16,3 odsto u malim preduzećima. S druge strane, 61,1 odsto zaposlenih angažovano je u delatnosti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta a 35,8 odsto u delatnosti skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju.

10

Struktura privrednih društava, zaposlenih i ostvarenog prometa u delatnosti saobraćaja

2015. godina

Ukupno

Veličina privrednog društva

Mikro

(≤9)

Malo

(10-49)

Srednje

(50-249)

Veliko

(250+)

(struktura, u %)

Privredna društva 5.196 84,9 12,2 2,3 0,6

Zaposlenost 78.421 12,6 16,3 15,1 55,9

Ostvareni promet (u mlrd RSD) 524,6 13,1 25,6 24,0 37,4

Izvor: RZS i APR, preračun Službe za podršku razvoju, PKS na osnovu objavljenih finansijskih izveštaja. Napomena: Sektor Saobraćaj i skladištenje obuhvata i delatnost poštanskih usluga, koja nije obuhvaćena u ovoj tabeli.

Zaposlenost i zarade

U 2016. godini bilo je registrovano 96.893 zaposlenih u delatnosti saobraćaja (bez poštanskih usluga), što je za 4,1 odsto manje u odnosu na broj registrovanih zaposlenih u 2015. godini. Povećanje registrovane zaposlenosti u odnosu na period januar-decembar 2015. godine zabeleženo je u oblasti skladištenja i pratećih delatnosti u saobraćaju (za 14,6 odsto), dok je pad zabeležen u oblasti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta (-10,9 odsto), vazdušnog saobraćaja (-8,1 odsto) i vodenog saobraćaja (-1,5 odsto). Najviše zaposlenih registrovano je u kopnenom saobraćaju i cevovodnom transportu (66,3 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaj i skladištenje) i na poslovima skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju (31,2 odsto). U ukupnoj registrovanoj zaposlenosti u Republici Srbiji u 2016. godini, zaposleni u delatnosti saobraćaja (bez poštanskih aktivnosti) činili su 5,0 odsto.

Registrovana zaposlenost u Republici Srbiji

Broj zaposlenih Učešće (u %)

2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.

Republika Srbija 1.845.494 1.896.295 1.920.679 - - -

Saobraćaj i skladištenje (sektor) 117.756 117.083 113.161 100,0 100,0 100,0

Kopneni saobraćaj i cevovodni transport (1) 75.394 72.096 64.247 64,0 61,6 56,8

Vodeni saobraćaj (2) 1.052 959 944 0,9 0,8 0,8

Vazdušni saobraćaj (3) 1.674 1.562 1.435 1,4 1,3 1,3

Skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju (4) 22.986 26.409 30.268 19,5 22,6 26,7

Ukupno (1+2+3+4) 101.106 101.025 96.893 85,9 86,3 85,6

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS. Napomena: Sektor Saobraćaj i skladištenje obuhvata i delatnost poštanske usluge, koja nije prikazana u tabeli.

Prosečna bruto zarada u Republici Srbiji, isplaćena u 2016. godini iznosi 63.474 dinara i nominalno je veća za 3,8 odsto (realno za 2,6 odsto) u odnosu na 2015. godinu, dok je prosečna neto zarada od 46.079 dinara, nominalno veća za 3,7 odsto (realno za 2,5 odsto). U periodu januar-mart 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, prosečna bruto zarada u iznosu 62.588 dinara nominalno je veća za 4,3 odsto, a realno za 1,2 odsto. Nominalna neto zarada u prva tri meseca 2017. godine iznosi 45.435 dinara.

11

U periodu januar-mart 2017. godine, prosečne bruto zarade u sektoru saobraćaj i skladištenje bile su na nivou republičkog proseka. Najveća je vrednost isplaćenih bruto zarada u delatnosti vazdušni saobraćaj, koja je u prva tri meseca 2017. godine bila 3,4 puta veća u odnosu na prosek u Republici Srbiji. Bruto zarade isplaćene u delatnosti skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju bile su za 36,9 odsto iznad republičkog proseka, dok su isplaćene zarade u delatnostima kopnenog i vodenog saobraćaja bile ispod republičkog proseka.

Prosečne bruto i neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji

Bruto zarade (u RSD) Neto zarade (u RSD)

I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017. I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017.

Republika Srbija 61.145 63.474 62.588 44.432 46.097 45.435

Saobraćaj i skladištenje 63.683 65.330 65.596 46.392 47.697 47.871

Kopneni saobraćaj i cevovodni transport 53.884 54.103 55.504 38.887 39.218 40.106

Vodeni saobraćaj 61.395 61.563 59.458 44.232 44.619 42.925

Vazdušni saobraćaj 152.003 197.334 213.582 113.637 150.607 162.649

Skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju 87.446 81.910 85.727 64.904 60.315 63.001

Izvor: RZS. Napomena: Sektor Saobraćaj i skladištenje obuhvata i delatnost poštanske usluge, koja nije prikazana u tabeli.

Relativni značaj delatnosti – bruto dodata vrednost

U strukturi bruto dodate vrednosti 2015. godine (BDV), prema podacima RZS, sektor saobraćaj i skladištenje učestvuje 5,4 odsto. Najveća bruto dodata vrednost u 2015. godini je zabeležena u oblasti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta od 108,0 mlrd dinara (894,2 mln evra), kao i u oblasti skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju od 45,3 mlrd dinara (374,9 mln evra). U oblasti vodenog saobraćaja registrovana je bruto dodata vrednost od 2,0 mlrd dinara (16,7 mln evra), a vazdušnog saobraćaja od 2,3 mlrd dinara (19,0 mln evra). Učešće sektora saobraćaj i skladištenje u domaćem BDP iznosi 4,4 odsto.

Bruto dodata vrednost (BDV) po delatnostima

2015. godinaUčešće u BDV, u % Stope realnog rasta

(2014. godina = 100, %)u ukupnom u sektoru

Bruto dodata vrednost, ukupno 100,0 - 0,7

Saobraćaj i skladištenje 5,4 100,0 1,6

Kopneni saobraćaj i cevovodni transport 3,2 60,1 3,2

Vodeni saobraćaj 0,1 1,1 10,2

Vazdušni saobraćaj 0,1 1,3 12,8

Skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju 1,4 25,2 -0,7

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS. Napomena: Sektor Saobraćaj i skladištenje obuhvata i delatnost poštanske usluge, koja nije prikazana u tabeli.

12

Ukupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganja

Prema podacima RZS, ostvarene investicije u osnovne fondove bile su za 5,4 odsto veće u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je međugodi šnji rast realizovanih novih investicija u osnovne fondove bio veći i iznosi 6,2 odsto u 2015. godini. Više od dve trećine (67,3 odsto) isplaćenih sredstava za investicije u osnovne fondove potiče iz sopstvenih sredstava. Najveće učešće u ostvarenim investicijama u osnovne fondove registrovano je u sektoru prerađivačke industrije (21,2 odsto), sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (11,9 odsto), dok se u sektoru usluga izdvajaju investicije u sektor stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (11,2 odsto), informisanje i komunikacija (10,4 odsto) i sektor trgovine (8,5 odsto).

Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove u delatnosti saobraćaj i skladištenje (bez poštanskih aktivnosti) su 2015. godine iznosile 31,5 mlrd dinara (260,6 mln evra), od čega je 63,8 odsto realizovano u delatnosti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta (20,0 mlrd dinara, odnosno 166,3 mln evra), 18,7 odsto u oblasti skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju (5,9 mlrd dinara, odnosno 48,8 mln evra), dok je 16,6 odsto realizovano oblasti vazdušnog saobraćaja (5,2 mlrd dinara, odnosno, 43,2 mln evra). U strukturi ovih investicija, najveće je učešće investicija realizovanih u domaću i uvoznu opremu (63,3 odsto), zgrade i ostale građevine (34,4 odsto) a preostalih 2,2 odsto u ostale investicije (intelektualnu svojinu – istraživanje i razvoj, softvere, baze podataka i ostalo).

Ostvareni međugodišnji rast neto priliva SDI u 2016. godini od 3,2 odsto najvećim delom je bio usmeren u izvozno orijentisane razmenljive sektore domaće privrede. Tokom 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,9 mlrd evra, dok prema aktuelnim projekcijama NBS, očekuje se da neto SDI u 2017. godini bude 1,6 mlrd evra. Najveći priliv SDI je registrovan u prerađivačkoj industriji, pri čemu je tokom 2016. godine više od trećine usmereno u proizvodnju metala i metalnih proizvoda, dok je 16,3 odsto registrovano u proizvodnji motornih vozila i prikolica, a 12,0 odsto u industriju prehrambenih proizvoda, pića i duvana. Posmatrano prema geografskom rasporedu investicija i zemljama porekla kapitala, najveći priliv SDI registrovan iz zemalja EU(28) (63,0 odsto u 2016. godini), uz rastuće učešće priliva sa Bliskog Istoka i sa azijskog kontinenta.

Tokom 2016. godine u sektoru saobraćaj i skladištenje (izuzev poštanske delatnosti) ostvaren je neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 71,8 mln evra, što je za 9,1 odsto više u odnosu na 2015. godinu. U drugom kvartalu 2016. godine zabeležene su najveće investicione aktivnosti nerezidenata, posebno u okviru vazdušnog saobraćaja (53,6 mln evra). U strukturi ostvarenog neto priliva SDI 2016. godine (izuzev poštanske delatnosti), najveće je učešće SDI u vazdušnom saobraćaju 75,2 odsto, zatim u delatnosti skladištenja i pratećih aktivnosti u saobraćaju (14,3 odsto, odnosno 10,3 mln evra) i delatnosti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta od 10,5 odsto (7,5 mln evra).

Struktura ostvarenih investicija u osnovne fondove u 2015. godini

Neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, kvartalni podaci, 2014-2016. (u mln evra)

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.

Izvor: NBS.Napomena: Prema prikazu delatnosti SDI u skladu sa BPM6 (korišćenjem „Priručnik za izradu platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije br. 6 MMF-a“) navedenom privrednom granom obuhvaćan je sektor Saobraćaj i skladištenje, odnosno, sedeće delatnosti: kopneni saobraćaj i cevovodni transport, vodeni saobraćaj, skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju. Delatnost poštanske usluge nije prikazana na grafikonu.

63,3% Oprema

34,4% Zgrade iostale građevine2,2% Ostalo

-18,9

-9,2

28,6

-10,4

25,8

-4,2

49,0

-4,8

0,4

61,0

6,0 4,4

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

I II III IV I II III IV I II III IV

2014. 2015. 2016.

13

Razmena usluga - Transport

Prema podacima NBS, prihodi od izvoza transportnih usluga u prva tri meseca 2017. godine iznose 269,6 mln evra, što predstavlja rast od 6,9 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost uvoza iznosi 267,7 mln evra, što je rast od 9,9 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.

Delatnost usluga transporta poslednjih godina sve više dobija na značaju, pri čemu je prosečan godišnji rast izvoza u periodu 2013-2016. godine iznosio 8,4 odsto. Prihodi od izvoza su, prema podacima NBS, u 2016. godini je premašili milijardu evra, uz učešće od 22,5 odsto u ukupnom izvozu usluga Republike Srbije. U odnosu na 2015. godinu ostvaren je rast izvoza od 2,9 odsto. U strukturi izvoza transportnih usluga najveći deo prihoda ostvaren je od prevoza robe (521,8 mln evra ili 50,3 odsto prihoda od izvoza transportnih usluga) kao i od prevoza putnika (280,0 mln evra ili 27,0 odsto) i ostalih transportnih delatnosti (228,0 mln evra ili 21,9 odsto). U istom periodu, uvoz je, prema podacima NBS, iznosio 962,5 mln evra (26,1 odsto ukupnog uvoza usluga), uz međugodišnji rast od 0,5 odsto. Prosečan godišnji rast uvoza transportnih usluga periodu 2013-2016. godine iznosi 4,8 odsto. U strukturi uvoza transportnih usluga najveće je učešće vrednosti uvoza od prevoza robe (503,0 mln evra ili 52,0 odsto vrednosti uvoza transportnih usluga) i od ostalih transportnih delatnosti (325,0 mln evra ili 33,5 odsto). Najveći suficit ostvaren je u uslugama prevoza putnika (145,5 mln evra)i prevoza robe (18,8 mln evra).

Spoljnotrgovinska razmena transportnih uslugau periodu 2013-2016. godine (vrednost, u mln evra)

Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS

807,7880,7

1.000,4 1.029,5

836,1890,7

957,5 962,5

-28,4 -10,0

42,9 67,1

-200

0

200

400

600

800

1.000

1.200

2013. 2014. 2015. 2016.

Izvoz Uvoz Bilans usluga transporta

14

Globalni trendovi

Prema izveštaju Svetske trgovinske organizacije (eng. World Trade Statistical Review 2016), u 2015. godini je sektor saobraćaja zabeležio pad od 10%, s obzirom na to da su stope kontejnerskog transporta robe značajno pale usled manje tražnje, posebno u zemljama u razvoju. Globalni transport robe avio saobraćajem je usporio, naročito u Evropi i Aziji zbog slabije trgovinske aktivnosti. S druge strane, pad cene nafte na svetskom tržištu je uticao na pojeftinjenje troškova putovanja, što je doprinelo porastu putnika u avio transportu (rast od 6,5 odsto procenata što predstavlja rekord u poslednjih deset godina).

Više od polovine svetskog izvoza saobraćajnih usluga koji je u 2015. godini iznosio 875 mlrd dolara, odnosi se na transport tereta. U odnosu na ukupan saobraćaj, morski transport tereta čini 30 odsto, a zatim slede kopneni (drumski, železnički i rečni) i vazdušni sa 15 odsto i 6 odsto, respektivno. S druge strane, putnički vazdušni saobraćaj ima učešće od 21,4 odsto u odnosu na ukupan transportni sektor.

U okviru izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD, dat je izgled saobraćajnog sektora u narednom dugoročnom periodu. Navodi se da se i pored tehničko-tehnoloških inovacija u saobraćaju očekuje dalji porast emisije CO2, prvenstveno usled rasta drumskog saobraćaja, posebno u transportu robe i putnika u regionima gde nedostaje železnička infrastruktura. Broj prevezenih putnika u avio saobraćaju nastavlja da raste kako se povećava urbanizacija i kako gradovi postaju dostupniji ovim vidom prevoza. Procena je da bi u narednih 15 godina stope rasta u ovom segmentu mogle da rastu 3-6% na godišnjem nivou. Porast putničkog saobraćaja će biti najznačajniji na azijskom kontinentu, imajući u vidu demografske trendove i porast kupovne moći stanovništva, kao i relativno nisku cenu nafte. Najdinamičniji rast prometa putnika na aerodromima beleže gradovi Persijskog zaliva, kao što su Dubai i Doha.

MSCI indeks evropskog saobraćaja

MSCI svetski indeks saobraćaja

MS indeks svetske saobraćajne infrastrukture

Izvor: Bloomberg L.P.

Izvor: Bloomberg L.P.

Izvor: Bloomberg L.P.

15

Motorizovana mobilnost u gradovima bi trebalo da raste, po sličnim osnovama kao i avio saobraćaj, s tim što se samo u razvijenim zemljama očekuje blag pad usled razvijenosti javne transportne infrastrukture. Porast potreba stanovništva za ličnim automobilima, naročito u zemljama u razvoju će pozitivno uticati na auto industriju, a takođe i na lokalni porast tražnje za energentima (gorivo). Usled širenja urbanih područja očekuje se i veće ulaganje u javni prevoz.

Dow Jones indeks sektora saobraćaja

Izvor: Bloomberg L.P.

16

Makroekonomsko okruženje

Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokazateljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proizvoda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godini iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. godine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period januar-februar 2016. godine).

U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.

Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa siste mom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje rezultate

105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0

04.05

.2016

. 18

.05.20

16.

01.06

.2016

. 15

.06.20

16.

29.06

.2016

. 13

.07.20

16.

27.07

.2016

. 10

.08.20

16.

24.08

.2016

. 07

.09.20

16.

21.09

.2016

. 05

.10.20

16.

19.10

.2016

. 02

.11.20

16.

17.11

.2016

. 01

.12.20

16.

15.12

.2016

. 29

.12.20

16.

16.01

.2017

. 30

.01.20

17.

13.02

.2017

. 01

.03.20

17.

15.03

.2017

. 29

.03.20

17.

12.04

.2017

. 28

.04.20

17.

EUR / RSD USD / RSD

Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije

Realni rast BDP (%)

Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)

Izvor: NBS.

Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

0,8

2,8 3,03,5

2015. 2016. 2017p 2018p

-4,7-4,0 -3,9 -3,7

2015. 2016. 2017p 2018p

17

što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kursa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih inve sti tora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.

U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.

U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji rezultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.

Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.

* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.

BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)

Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.

2007.5,9

---

-18,66,5

18,1-1,929,9

8,6

2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9

19,2-6,670,4

3,7

2015.0,80,5

-1,55,6

-4,71,9

17,7-3,774,6

5,4

2017e3,01,41,65,7

-3,92,4

--1,772,8

4,5

2016.2,80,82,35,0

-4,01,2

15,3-1,472,9

5,5

2018p3,52,22,65,7

-3,73,0

--1,369,6

4,3

Odabrani makroekonomski indikatori

Inflacija, prosek perioda

Neto SDI, u mlrd EUR

Izvor: NBS.

Izvor: NBS.

7,8 7,8

2,91,9

1,2

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

0,8

1,3 1,2

1,8 1,9

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

18

Aktivnosti Udruženja za saobraćaj

Pregled inicijativa

Upravni odbor Privredne komore Srbije je 1. februara 2017. godine doneo Dopunu opštih uslova prevoza u međumesnom drumskom prevozu putnika, ako bi se rokovi usklađivanja predloga redova vožnje prilagodili Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

U skladu sa čl. 48. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju sačinjen je Nacrt opštih uslova poslovanja autobuskih stanica i upućen Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Komisiji za zaštitu konkurencije na mišlјenje. (status: u toku)

U skladu sa čl. 50. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju sačinjen je Nacrt akta o kategorizaciji autobuskih stanica i upućen Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na saglasnost i Komisiji za zaštitu konkurencije na mišlјenje. (status: u toku)

U skladu sa čl. 58. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju sačinjen je Nacrt opštih uslova međumesnog prevoza i upućen Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na mišlјenje. (status: u toku)

Ponovlјena inicijativa 28. februara 2017. godine od strane Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za brisanje člana 179. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, br. 68/2015), u cilјu rešavanja problema ovog člana Zakona. (status: u toku)

Od strane Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice 28. februara 2017. godine, upućena inicijativa Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za doslednu primenu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, u delu koji reguliše da se javni prevoz putnika ne može obavlјati putničkim vozilom, uvažavajući činjenicu da su odredbe Zakona u ovoj materiji u potpunosti usaglašene sa evropskom regulativom i domaćim propisa koji se odnose na ovu oblast. (status: u toku)

Od strane Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice, 20. aprila 2017. godine, upućena inicijativa Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za izmenu člana 67. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015) kako bi se onemogućila izmena registrovanog reda vožnje u smislu smanjenja broja autobuskih stanica ili autobuskih stajališta, kao i promene naziva linije zbog smanjenja broja autobuskih stanica, odnosno autobuskih stajališta, za redove vožnje čija je registracija kraća od jedne godine.

Od strane Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice 20. aprila 2017. godine, upućena inicijativa Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se usaglašavanje novih redova vožnje za međunarodni linijski prevoz putnika za 2015. i 2016. godinu sprovede kao jedinstven postupak. (status: u toku)

19

Predlog za odlaganje roka za plaćanje dugovanog poreza, plaćanje dugovanog poreza bez davanja sredstava obezbeđenja naplate i neobračunavanje kamate iz člana 76. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, upućen Ministarstvu finansija 17.03.2017. u vezi sa problemima koji su posledica obustave plovidbe zbog pojave ledostaja i ledohoda u januaru i februaru ove godine. (status: u toku)

Inicijativa za pojednostavlјenje procedura koje sprovode državni organi prilikom ulazno-izlaznih revizija, graničnih i carinskih formalnosti na rekama Dunavu, Savi i Tisi upućena 18. marta 2017. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu finansija i Ministarstvu polјoprivrede i zaštite životne sredine. (status: u toku)

Komisija za međumesni prevoz Privredne komore Srbije je u periodu od 29. marta do 7. aprila obavila aktivnosti koje su u vezi sa usaglašavanjem međumesnih redova vožnje za 2017. godinu - analiza predloženih redova vožnje i prigovora i izrada Izveštaja o radu u skladu sa Opštim uslovima prevoza u međumesnom drumskom prevozu putnika.

Učešće u izradi Strategije transporta opasne robe za period 2017-2022. godine.

U periodu 8-12. aprila 2017. godine održana je pilot radionica za obuku profesionalnih vozača za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposoblјenosti u okviru Projekta ‘’SEED’’, pod pokrovitelјstvom IRU i Erasmus+ uz stručno nadgledanje partnera iz Franscuske-Promotrans. Obuka je uspešno realizovana, a u statusu gosta su bili prisutni i predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja.

Inicijativa za izradu standarda kvalifikacija i učešće u izradi programa nastave za obrazovni profil ‘’Vozač motornog vozila’’ i ‘’Tehničar logistike’’.

Radne grupe

• Radna grupa za praćenje pregovora o pristupanju EU (Poglavlјa o slobodnom kretanju roba, saobraćajnoj infrastrukturi i transportu).

• Radna grupa za transport opasne robe kao stručno-konsultativno telo u cilјu pripremanja usklađenih tekstova tehničkih priloga uz ADR/RID/ADN sa poslednjim izmenama i dopunama ovih priloga usvojenih od strane UNECE i OTIF i daje stručno mišlјenje prilikom usaglašavanja stavova delegacije Republike Srbije u odnosu na izmene i dopune tehničkih priloga uz ADR/RID/ADN kao i prilikom pripreme predloga osnova za zaklјučivanje bilateralnih sporazuma iz pododelјka 1.5 ADR/RID/ADN.

• Radna grupa za energetiku, transport i infrastrukturu Komorskog Investicionog Foruma (KIF).

• Radna grupa za izradu Zakona o izmenama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i podzakonskih akata.

• Radna grupa za izradu podzakonskih propisa u skladu sa Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju.

• Radna Grupa za izradu Opštih uslova poslovanja autobuskih stanica i Akta o kategorizaciji.

• Komisija za donošenje izmena i dopuna Dalјinara.

• Komisija za međumesni prevoz Privredne komore Srbije.

20

• Komisija za kategorizaciju autobuskih stanica.

• Stručni tim za prevoz putnika i robe u drumskom, vodnom i železničkom saobraćaju obrazovanog od strane MGSI.

• Radna grupa za olakšavanje transporta u okviru ‘’DG MOVE’’ Evropske komisije i Sekreterijata za transport jugoistočne Evrope-SEETO.

• Komisija za sprovođenje ispita o profesionalnoj osposoblјenosti za lica odgovorna za prevoz tereta u drumskom saobraćaju.

Ostale aktivnosti

Učešće na sastanku Mešovite komisije za međunarodni prevoz putnika i stvari u drumskom saobraćaju između delegacija Republike Srbije i Kralјevine Belgije, 23-24. februara 2017. godine.

Učešće na sastanku Mešovite komisije za međunarodni prevoz putnika i stvari u drumskom saobraćaju između delegacija Republike Srbije i Republike Turske, 8-9. marta 2017. godine.

Učešće na sastanku Mešovite komisije za međunarodni prevoz putnika i stvari u drumskom saobraćaju između delegacija Republike Srbije i Republike Francuske, 28-29. marta 2017. godine.

Učešće na sastanku Mešovite komisije za međunarodni prevoz putnika i stvari u drumskom saobraćaju između delegacija Republike Srbije i Kralјevine Španije, 29-30. marta 2017. godine.

Učešće na sastanku Mešovite komisije za međunarodni prevoz putnika i stvari u drumskom saobraćaju između delegacija Republike Srbije i Republike Polјske, 24-25. aprila 2017. godine.

21

Podrškaprivredi

Ata karnet – vaš pasoš za robu – štedi vreme i novac

Želite da: osvojite nove kupce i tržišta u inostranstvu, učestvujete na međunarodnim sajmovima i izložbama, na sportskim takmičenjima, prikažete Vaše uzorke, obavite posao sa Vašom profesionalnom opremom, izložite umetnička dela, učestvujete na međunarodnim muzičkim festivalima?...

Potreban Vam je brz i jednostavan prelazak granice, bez plaćanja carine ili davanja posebnih garancija – to Vam omogućuje ATA KARNET!

Šta je ATA Karnet ? ATA Karnet je jednostavan međunarodni carinski dokument koji se koristi za privremeni uvoza roba u stranu zemlju s rokom važenja do godinu dana.

Prednosti ATA Karneta: jedna isprava za sve carinske transakcije (privremeni izvoz, uvoz, tranzit), važi godinu dana, širok spektar roba, vrednost robe neograničena, nema polaganja depozita i garancija, ušteda vremena i novca, sve se dobija na jednom mestu (PKS), jednostavnija procedura na carini.

Vrsta robe za koju se najčešće koristi ATA karnet: Snimateljska oprema, scenografija, alati, merni instrumenti, uzorci obuće i odeće, sportska oprema, muzički instrumenti, životinje, narodna nošnja, umetnička dela, sajamski i muzejski eksponati, medicinska oprema…

Pod ATA karnetom se ne sme izvoziti/uvoziti potrošna i kvarljiva roba, roba namenjena preradi, obradi ili popravci.

Broj izdatih ATA karneta u SrbijiVrednost privremeno izvezene robe

(u RSD) (u USD)

2016. godine 4.186 4.327.428.909 41.609.894

2015. godine 3.722 4.264.888.423 41.008.542

2014. godine 3.311 3.526.996.747 33.913.430

• PKS po broju izdatih ATA karneta zauzima trenutno desto mesto u svetu od 77 članica ATA sistema.• Od ulaska u ATA sistem 2004. godine, ATA karnet je koristilo preko 5.000 pravnih i 3.500 fizičkih lica.

Kako doći do ATA karneta? ONLINE APLIKACIJA ZA ATA KARNETE na komorskom sajtu: www.pks.rs ATA karnet izdaje: Privredna komora Srbije, ATA odeljenje Ul. Krunska 26,11000 Beograd Tel/faks. 011/3304-533, 3231-016 Kontakt: e-mail: ata@pks.rs

22

Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.

Najbrži put do inopartnera

Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.

Edukacija

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija

23

Dualno obrazovanje

Dualno obrazovanje u logistici

Potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Privredne komore Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Saveznog ministarstva za Evropu, integraciju i spoljne poslove Republike Austrije i Privredne komore Austrije, 9. februara 2016. i zvanično je potvrđena podrška Republike Austrije u razvoju elemenata dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju u Republici Srbiji.

U okviru projekta, školovanje za obrazovni profil u oblasti poslova logistike i špedicije ustanovljeno je kao jedno od zanimanja potrebnih kompanijama koje posluju u datim oblastima kako bi se nadomestio nedostatak kompetentnog kadra. Uz aktivno učešće predstavnika privrede kreiran je potpuno novi obrazovni profil u trajanju od četiri godine koji će omogućiti sticanje znanja i veština koje odgovaraju savremenim opisima poslova logističara i špeditera.

Novi obrazovni profil naći će se u obrazovnom sistemu od septembra meseca 2017.godine u saradnji sa Saobraćajno-tehničkom školom u Zemunu i kompanijama Milšped, Schenker, Lagrmax, Cargo partner, Gebruder Weiss i Quehenberger koji su otvorili svoja vrata za školovanje 30 đaka koji uče kroz rad.

Sa realizacijom praktične nastave u kompanijama započeće se od drugog razreda kada će učenici u kompanijama boraviti jedanput nedeljno, a u trećem i četvrtom razredu dva puta nedeljno. Svakom učeniku će biti dodeljen instruktor od strane kompanije zadužen za realizaciju nastavnog plana i programa praktične nastave čime će učenicima biti omogućeno da u realnom radnom okruženju steknu sva znanja i veštine koje odgovaraju savremenim zahtevima tržišta.

Za dodatne informacije o dualnom obrazovanju kontaktirajte Centar za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije na mejl: obrazovanje@pks.rs.

24

Metodološke napomene

Delatnosti obuhvaćene u okviru aktivnosti PKS Udruženja za saobraćaj, prema KD(2010), obuhvataju sledeće oblasti delatnosti: Kopneni saobraćaj i cevovodni transport, Vodeni saobraćaj, Vazdušni saobraćaj, Skladištenje i prateće aktivnosti u saobraćaju.

Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republičkog zavoda za statistiku, pravna lica prema veličini razvrstana su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavljene su na osnovu završnih računa pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.

Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).

Korišćene skraćenice

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carina (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka (ECB), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).

Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:

Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: analitika@pks.rs.

BDP BDV SDI KD(2010) SMTK

ARS EUR USD ØPDV

Bruto domaći proizvodBruto dodata vrednostStrane direktne investicijeKlasifikacija delatnostiStandardna međunarodna trgovinska klasifikacija

Anketa o radnoj snaziEvroAmerički dolarProsek periodaPorez na dodatu vrednost

EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.

2011.101,9502

73,3382

2013.113,1369

85,1730

2015.120,7328108,8543

2012.113,1277

88,1169

2014.117,3060

88,5408

2016.123,1179111,2903

Q1 2017.123,8771116,1761

25

Udruženje za saobraćaj

Udruženje za saobraćaj Privredne komore Srbije sprovodi svoje aktivnosti u okviru sledećih šifara delatnosti:4910-Železnički prevoz putnika, dalјinski i regionalni4920-Železnički prevoz tereta4932-Taksi prevoz4939-Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju4941-Drumski prevoz tereta5020-Pomorski i priobalni prevoz tereta5040-Prevoz tereta u unutrašnjim plovnim putevima5110-Vazdušni prevoz putnika5210-Skladištenje5221-Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju5223-Uslužne delatnosti u vazdušnom saobraćaju5224-Manipulacija teretom5229-Ostale prateće delatnosti u saobraćaju

Trenutno u Udruženju postoje i aktivni su:Odbor Udruženja za saobraćajOdbor Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske staniceOdbor Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćajuOdbor Grupacije za špediciju i logistiku Grupacije za rečno brodarstvoGrupacije za luke i pristaništaGrupacije za brodske agenteGrupacija za vazdušni saobraćajGrupacija za železnički saobraćaj

Javna ovlašćenja• Izdavanje i garantovanje po TIR karnetima – po ovlašćenju Uprave carina Republike Srbije i IRU• Izdavanje i garantovanje po ATA karnetima-po ovlašćenju Uprave Carina Republike Srbije i WCF/ICC; Svetski odbor za ATA karnete (WATAC)• Izdavanje i razduživanje kontejnerskih kontrolnika• Utvrđivanje i primena Opštih uslova prevoza u međumesnom drumskom prevozu putnika, • Utvrđivanje i primena Dalјinara za međumesni saobraćaj i održavanje i ažuriranje aplikacije Dalјinara • Utvrđivanje i primena Opštih uslova poslovanja autobuskih stanica• Izdavanje FIATA dokumenta i obrazaca (FBL, FCR)

U okviru Udruženja je i Centar za stručno osposoblјavanje u transportu u okviru koga se može sprovoditi 35 vrsta obuka, a ovom prilikom izdvajamo sledeće:• Organizator prevoza u drumskom saobraćaju • Vreme upravlјanja i odmora članova posade u drumskom saobraćaju i korišćenje digitalnih tahografa• Bezbedan utovar i obezbeđenja tereta • Osposoblјenost vozača u prevozu opasnih roba • Savetnik za bezbednost u transportu opasnih roba • Jednodnevne obuke za osvežavanja znanja vozača • Obuka za korisnike transportnih usluga

26

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

IRU FIATA ICC UNECE (Transport)

ITF TIR i ATA EFIP

Aktivnosti u međunarodnim organizacijama:• Međunarodna unija drumskog transporta IRU (Generalna skupština, Finansijska komisija, skupštine Odbora za putnički i Odbora za teretni

saobraćaj, radna grupa za transport opasnih roba)• WP.30 UNECE – Radna grupa za carinska pitanja u oblasti transporta• Radna grupa za jugoistočnu Evropu IRU Akademije• Radna grupa za liberalizaciju trgovine uslugama CEFTA (u okviru DIHK projekta)• Svetski odbor ATA karneta (WATAC)• Balkanski transportni forum (BTF)• Mešovite komisije za drumski saobraćaj• Međunarodni transportni forum (bivši ECMT)• FIATA• Evropska federacija rečnih luka EFIP- European Federation of Inland Ports• TFWG u okviru SEETO (ZB6)

Projekti finansirani od strane EU fondova: • Easyconnecting (unapređenje intermodalnog transporta) • SEED (South East Europe harmonized qualification of professional drivers) –harmonizacija propisa u oblasti obuke i licenciranja profesionalnih

vozača i unapređenje obuke

Privredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd

Udruženje za saobraćajMilica Dubljević, sekretar

www.pks.rsE: bis@pks.rs

E: saobracaj@pks.rs

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: (+381 11) 33 04 535

Kontakt

REGISTRIBAZE PODATAKA

IT PLATFORME

POSLOVNE INFORMACIJE

IPROVERITE

BONITET

OBUKE I

USAVRŠAVANJA

IZVOZNO UVOZNA

I OSTALA

DOKUMENTA

SERTIFIKATI LICENCE

STANDARDI

POVEZIVANJE LOKALNO

REGIONALNOMEĐUNARODNO

POTVRDE, UVERENJA

IMIŠLJENJA

MEDIJACIJA POSREDOVANJE

ISTRAŽIVANJAI

POKAZATELJITRŽIŠTA

DIGITALNE“e-USLUGE”

PKS USLUGE