saobracaj 2

CITY LOGISTIKApojam, ciljevi, zadaci,

ograničenja

Prof. dr Slobodan Zečević

Predavanje 1: City logistika – pojam, ciljevi, zadaci, ograničenja 2

CITY LOGISTIKA - pojam

CITY + LOGISTIKAgrad, naselje, naseljeno mesto planiranje, projektovanje,

upravljanje, kontrola, analiza

• granice grada,• veličina grada,• prostorni koncept,• funkcije, struktura

• poručivanje,

• pakovanje,• zalihe,• tansport,• skladištenje


CITY LOGISTIKA - pojam City (eng.) potiče od latinske reči civitas

visoko organizovana zajednica - reč korišćena za opisivanje gradova-država Antičke Grčke.

Merriam Webster rečnik definiše grad kao: mesto stanovanja; mesto veće od sela ili

naselja: veliki, istaknut ili važan centar populacije sa različitim delatnostima, manje nezavisan u proizvodnji hrane, i obično zavisan od proizvodnje i trgovine za udovoljenje želja njegovih stanovnika.


CITY LOGISTIKA - pojam Logistika podrazumeva planiranje,

projektovanje, upravljanje, realizaciju, kontrolu i analizu robnih tokova i obuhvata poručivanje, pakovanje, transport, skladištenje i zalihe.

U urbanim sredinama javljaju se tokovi različitih roba, materijala i tereta: trgovačka roba, gotovi proizvodi, poluproizvodi, sirovine,

građevinski materijali, razne vrste tereta (selidbene stvari, novac itd.), prazne tovarne jedinice (palete, kontejneri, sanduci itd.), povratni materijali, materijali za reciklažu, sekundarne sirovine, otpadni materijali, KEP – kurir, ekspres, paketne pošiljke itd.


CITY LOGISTIKA - pojam Kada je u pitanju upotreba pojma CITY

LOGISTIKE mogu se postaviti dva pitanja:

Da li se nešto što ne pripada city logistici naziva tako?

Da li se nešto što sigurno pripada city logistici skoro uopšte ne podrazumeva pod tim pojmom?


DEFINICIJA CITY LOGISTIKE

POJAM

CITY LOGISTIKA

prostorne granice

primenjena rešenja

vidovi saobraćaja i kategorije vozila

zadaci i ciljevi

obuhvatnost tokova i usluga

pojmovi roba, teret, materijal termin

DEFINICIJE autor 1 autor 2

autor n


Prostorne granice Da li city logistika predstavlja logistiku naseljenog mesta,

grada, aglomeracije ili regiona? City logistika se uglavnom usmerava na centralne, najčešće

istorijske delove grada: Velika gustina izgrađenosti sa koncentracijom različitih

aktivnosti: trgovina, stanovanje, administracija, industrija ... Ulična mreža je gusta, ulice često veoma uske, jednosmerne i

namenjene samo za određenu vrstu saobraćaja Prostorne mogućnosti ulica otežavaju funkcionisanje urbanih

sadržaja lociranih u centru, a posebno njihovu podršku – logistiku snabdevanja. Iz ovih razloga prvenstveno su se rešavali problemi u centralnim, istorijskim delovima grada.

Rešenja city logistike su rešenja celokupnog gradskog prostora, a posebni slučajevi zalaze i u rešenja regionalnog prostora.


Obuhvatnost tokova Većina dosadašnjih istraživanja city logistike se bavila samo

određenim tokovima, kao što su: transport sirovina, snabdevanje veletrgovina i maloprodajnih objekata gotovim proizvodima, transport KEP pošiljki, transport građevinskog materijala, selidbeni transport i kućne isporuke realizovane robnim vozilima.

Retki su autori koji su se bavili svim aktivnostima i tokovima roba i materijala koji počinju, završavaju se ili tranzitiraju kroz grad (tokovi snabdevanja, tranzitni tokovi, tokovi izvlačenja otpada, sekundarnih sirovina i povratnih materijala, uslužni tokovi, komercijalni tokovi itd.).

Nerazmatranje svih tokova i aktivnosti stvara teškoće gradskim vlastima da odrede prave mere u cilju njihove efikasnosti i podsticanja vitalnosti grada.


Vidovi saobraćaja i vrsta vozila Urbani teretni transport često je definisan kao transport

robe široke potrošnje teretnim (neputničkim) vozilom i uglavnom se ograničava na drumski vid saobraćaja.

Većina podataka o urbanom teretnom transportu uglavnom se odnosi na vozila nosivosti preko 3,5 t.

U realizaciji teretnih tokova koriste se i: laki kamioni, kombi vozila, putnička vozila kupaca (od trgovine do kuće), vozila prodavca (isporuka robe automobilom, motorom ili biciklom – u Liježu u Belgiji, oko 30 % isporuka realizuje vlasnik objekta), putnička ili kombi vozila uslužnog preduzeća (transport opreme za održavanje fotokopir aparata, kompjutera, oprema vodoinstalatera, električara, dekoratera itd.), a deo tokova realizuje pešak (od prodajnog objekta do kuće – kupac, između prodajnih objekata – zaposleno osoblje).


Vidovi saobraćaja i vrsta vozila U saobraćajnoj statistici, transport robe putničkim

automobilom obično se ne uključuje u teretni transport. Evidentiranje ovih vožnji kao teretnih moglo bi da dovede do dupliranja podataka u statistici. Robne isporuke pojedinaca automobilom u Francuskoj

iznose oko 30 kg na distanci preko 10 km svake nedelje. Transport opreme putničkim vozilom za različite uslužne

operacije takođe se u statistici vodi kao putničko kretanje. Robe koje se prevoze u ovim vožnjama imaju drugačiji karakter od roba u drugim teretnim vožnjama, ne prati ih tovarni list, ali su deo uslužnih aktivnosti.


Vidovi saobraćaja i vrsta vozila Neidentifikovanje cilja kretanja kombi ili

putničkog vozila rezultuje time da se sva ova kretanja tretiraju na sličan način. Tako se na primer, restrikcije kretanja

putničkih automobila odnose na sva vozila ukoliko se ne identifikuje cilj vožnje. Na ovaj način može se prouzrokovati neefikasnost i ometanje robnih i uslužnih tokova.

Tokove city logistike podržavaju svi vidovi i tehnologije transporta i oblici prenosa robe, materijala, tereta.


Zadaci i ciljevi city logistike Po nekim autorima, cilj city logistike jeste efikasnije

odvijanje sveukupnog saobraćaja u gradu smanjenjem broja teretnih vozila što dovodi do: smanjenja zagušenja ulične mreže i vremena putovanja, veće bezbednosti ...

Drugi autori akcenat stavljaju na ekonomiju i energetsku potrošnju, treći na ekologiju i kvalitet života u gradu itd.

Nesuglasice oko zadatka i cilja city logistike posledica su njene kompleksnosti, velikog broja učesnika i njihovih različitih, najčešće konfliktnih ciljeva.

Postavka ciljeva city logistike u domenu optimizacije najpre samo transportnog dela, a onda i samo drumskog dela transporta u suprotnosti je sa osnovnim pojmovima o LOGISTICI i njenim principima .


Primenjena rešenja Često se city logistika identifikuje sa

koncepcijskim rešenjima: koncentracija, kooperacija, konsolidacija, ITS (Intelligent Transport Systems), eko-drumska vozila itd.

Kod nekih nemačkih autora se pod pojmom City Logistik podrazumeva partnerstvo, odnosno kooperacija između špeditera koji obavljaju distribuciju robe u gradu.

Česti su primeri da se pojam city logistike identifikuje samo sa jednim segmentom rešenja ili jednim delom logistike.

Ako bi se takva tumačenja prihvatila onda bi bilo bezbroj definicija city logistike.


Termin U studijama, projektima i naučnim

radovima koji su se bavili analizom tokova robe, tereta i materijala na području grada, pored pojma city logistika koriste se i pojmovi kao što su: urbani teretni transport, urbani transport, urbana logistika, i sl.


Pojmovi roba, teret, materijal Pored robe namenjene tržištu u gradu, odnosno

urbanim sredinama, prisutni su i tokovi raznih vrsta materijala, ali i tokovi koji nisu samo tokovi materijala i stvari, već bi se mogli opisati kao tokovi tereta.

Pored robe pojavljuju se tokovi: prospektnog materijala, bilbord materijala, opreme za sportska takmičenja, pozorišnih kulisa, muzejskih eksponata, životinja za eksperimentalna istraživanja itd.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE City logistika je proces totalne optimizacije

logističkih i transportnih aktivnosti pojedinačnih kompanija uz podršku naprednih informacionih sistema u urbanom prostoru uzimajući u obzir saobraćajno okruženje, gužvu i energetsku potrošnju u okviru tržišne ekonomije. (Taniguchi)

City logistika je na ekonomskim i ekološkim ciljevima uređeno planiranje, upravljanje i kontrola logističkih procesa u poslovno objedinjenom logističkom sistemu. Zadatak city logistike je kooperativna proizvodnja logističke usluge pri snabdevanju i izvlačenju robe i materijala iz jednog grada ili naseljenog mesta. (Isermann)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE City logistika je preduzetničko organizovanje

teretnih vožnji sa ciljem da se optimizira iskorišćenje i minimizira broj vožnji u teretnom saobraćaju u naseljenim mestima. (Nemačko društvo za logistiku i Nemačko društvo za saobraćaj)

City logistika podrazumeva sve operativne i dispozitivne aktivnosti koje se prema potrebi usaglašavaju po vrsti i količini, vremenu, prostoru i okruženju u uspešnoj realizaciji tokova snabdevanja i izvlačenja robe i materijala na području jednog grada. (Wittenbrink)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE City logistika ... ne znači ništa drugo nego

povezivanje, povezivanje i još jednom povezivanje. (Ewers)

Povezivanje tokova: unutar jedne branše (obuća i odeća, bela tehnika,

prehrambena roba itd.) između različitih grupacija roba snabdevanja i povratnih tokova ambalaže itd.

City logistika podrazumeva da transport robe mora biti geografski centralizovan, sa velikim količinama robe u pojedinim otpremama i sa velikim iskorišćenjem transportnih kapaciteta.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE Urbani teretni transport podrazumeva transport i

terminalne operacije vezane za kretanje robe i materijala i predstavlja smetnju za ljude u urbanim sredinama. Uključuje kretanje robe i materijala u neki prostor i iz njega, kroz prostor, kao i unutar prostora svim vidovima saobraćaja, uključujući cevni transport benzina, vode i otpada, sakupljanje i transport pošte i materija za reciklažu, uslužna kretanja, pa čak i neke lične vožnje koje sadrže bitna robna kretanja (šoping vožnje). (Ogden)


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE City logistika je organizacija urbanih teretnih

aktivnosti uporediva sa procedurama rutiranja vozila za ekspres i paketne usluge: isporuka robe za određene delove u unutrašnjosti grada je koordinisana i realizuje se manjim, specijalnim i ekološki prihvatljivijim city kamionima umesto loše iskorišćenih teških kamiona. Drugi aspekt je implementacija skladišnih objekata sa prodajom u unutrašnjosti gradova.

City logistika je organizacija teretnog transporta u cilju optimizacije iskorišćenja vozila i minimiziranja vožnji u prenaseljenim delovima grada. Cilj je postizanje sinergije konsolidacijom.


DEFINICIJE CITY LOGISTIKE City logistika obuhvata sve strategije,

tehnologije i sva rešenja logistike koja daju podršku svim učesnicima i funkcijama urbanog prostora bez obzira na njihovu veličinu i broj, prostor i granice, a u skladu sa njihovim pojedinačnim i opštim interesima i ciljevima. (Zečević)


PROBLEMI CITY LOGISTIKE Povećanje stanovništva u gradovima; Povećanje funkcija i strukture grada; Trend porasta drumskog transporta; Neplanska izgradnja i širenje grada; Nedostatak logističkog razmišljanja u razvoju grada; Separatno rešavanje logističkih zadataka u privrednim

sistemima grada; Nedovoljna posvećenost ekološkim standardima; Promene u strukturi tokova robe – manje količine,

frekventnije isporuke, povećanje asortimana, itd.; Neusklađenost primene savremenih tehnologija u

privrednim i logističkim sistemima;


PROBLEMI CITY LOGISTIKE Jedan stanovnik godišnje ima potrebu za 1 tonom robe

široke potrošnje; Gužva na uličnoj mreži koja je često posledica loše

rešenog tranzitnog i putničkog saobraćajem; Nedostatak pretovarnih i parking mesta za robna

vozila; Manje i frekventnije isporuke generišu veći saobraćaj; Nedostatak kooperacije i razmene informacija između

svih učesnika u urbanom saobraćajnom planiranju; Ograničenja u istorijskim centrima sa uzanim ulicama i

drugim smetnjama; Urbani teretni transport se izostavlja u lokalnom i

saobraćajnom planiranju;


PROBLEMI CITY LOGISTIKE Značajni negativni uticaji teretnog transporta na

okruženje (aero zagađenje, buka, vibracije, bezbednost, itd.);

Nedostatak vanuličnih utovarno-istovarnih mesta; Nepovoljni uslovi za istovar robe (nepovoljno mesto u

odnosu na objekat, presecanje sa intenzivnim pešačkim tokovima, razna ograničenja, itd.);

Neadekvatna ulična signalizacija; Transportno tržište je veoma fragmentisano; Nepovoljan uticaj “vremenskih prozora” i raspodele

vremena isporuke; Zahtevi šireg planiranja; Različite regulacije;


PROBLEMI CITY LOGISTIKE Profit transportnog sektora je često u koliziji sa

rešenjima city logistike; Direktiva radnog vremena (radnici u objektu i vozači), Transport opasnih roba u centru grada; Dotrajalost transportne i saobraćajne infrastrukture; Nepoštovanje ograničenja pristupa i parkiranja; Neadekvatna razmena podataka, informacioni sistemi; Loše saobraćajne veze sa lukom, aerodromom, itd. Nema praćenja parametara city logistike; Neefikasna distribucija i nedostatak kooperacije u

distribuciji; Povećani zahtevi za e – trgovinu.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA Godišnja generisana količina roba i tereta u

Parizu je oko 31,5 miliona tona, odnosno 15 t po stanovniku.

Preko 80 % drumskog teretnog saobraćaja u Evropi realizuje se na distancama do 80 km.

Istraživanja koja je sproveo Iveco u devet evropskih zemalja pokazala su da oko 48 % vozila kruži unutar gradova i city centara, a oko 32 % vozila kruži u suburbanim područjima.

U Italiji se krajnje destinacije za preko 70 % transportovanog tereta nalaze unutar regiona izvorišta. Preko 50 % robe se transportuje na distancama do 50 km, a 25 % unutar samog grada.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA U realizaciji robnih tokova dominantno

učešće ima drumski transport, preko 80% robnog rada. Ovu činjenicu potvrđuje i raspodela teretnih tokova u dopremi i otpremi prema vidu saobraćaja u Briselu: drumski – doprema 79 %, otprema 94 %; železnički – doprema 4 %, otprema 2 %; vodni – doprema 16 %, otprema 2 %; vazdušni – doprema 1 %, otprema 2 %.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA U ukupnom saobraćaju u urbanim

sredinama Evrope, teretni transport (kamioni preko 3,5 t) čini oko 10 % (Nemačka – oko 5 %, Engleska – do 15 %), a u Japanu oko 35 % i ima trend rasta.

Prema nekim istraživanjima, do 2030. godine očekuje se porast teretnog saobraćaja koji, kada se izrazi u pređenim kilometrima, iznosi oko 40 %.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA Troškovi distribucije koji čine oko 40 % ukupnih

troškova kombinovanog transporta „od vrata do vrata“. Značaj ovih troškova u budućnosti će rasti s obzirom na trend smanjenja zaliha, manjih, a češćih isporuka.

Oko 85 % isporučene robe realizuje se sa 5 % pokretanja drumskih teretnih vozila, a preostalih 15 % isporuke sa 95 % pokretanja.

U Đenovi u Italiji, veličina isporuke u 40 % slučajeva manja je od 15 kg, a ukupna dužina koju pređu teretna vozila u toku jednog dana u Vaasi u Finskoj iznosi 51 281 km, odnosno 0,9 km po stanovniku.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA U Bremenu, gradu sa oko 500 000 stanovnika, za

saobraćaj se dnevno troši preko 500 t goriva što izaziva listu emisija aero zagađenja: CO – 34, NOx – 18, CH – 8 i čestice 0,16.

Jedna trećina stanovnika Ciriha živi u prostoru sa bukom koja je na granici zakonom dozvoljenog nivoa.

Sa stanovišta emisije štetnih gasova, jedno teretno vozilo je kao 20 putničkih , a sa stanovišta emisije buke kao 10 – 20 putničkih vozila.

Smanjenje teretnog drumskog transporta za 4 % ima isti efekat na smanjenje buke u gradu kao i smanjenje saobraćaja putničkih automobila za 50 %.


KARAKTERISTIKE CITY LOGISTIKE NEKIH GRADOVA Zbog nemogućnosti prilaza i nepropisnog

postavljanja vozila prilikom istovara zaustavlja se od 10 do 20 putničkih automobila.

Godišnji zastoji na ulicama SAD-a zbog istovara robe stvaraju gubitak od dve milijarde sati i 16 miliona $.

Pretovar i dekonsolidacija tereta u terminalima na obodu grada značajno povećavaju troškove isporuke (1/3 ukupnih troškova). Ekonomska neefikasnost pretovarnih mesta ograničava i primenu intermodalnog železničko-drumskog transporta.


CILJEVI I ZADACI CITY LOGISTIKE Efikasan robni transport je osnovni zahtev za

opstanak grada u globalnoj ekonomskoj konkurenciji.

Ulazak jednog dostavnog vozila za trgovinu u gradskoj četvrti izaziva manje problema od pokretanja 100 putničkih automobila radi nabavke robe u tržnim centrima na periferiji grada.

Cilj i zadatak city logistike jeste da globalno optimizira logistički sistem unutar urbanog područja, poštujući sve sličnosti i razlike pojedinih učesnika, kao i troškove i dobiti kako javnog tako i privatnog sektora.


UČESNICI URBANOG TERETNOG TRANSPORTA

POŠILJAOCI, PRIMAOCI

proizvođači, veletrgovci, maloprodaja

STANOVNICI KUPCI

PREVOZNICI transportna preduzeća,

špediteri

UPRAVA državna, gradska


Pošiljaoci i primaoci robe Oni šalju ili primaju robu i generalno zahtevaju od

prevoznika da maksimizira nivo usluge, što uključuje troškove, vreme sakupljanja, odnosno isporuke, pouzdanost transporta, kao i informisanost.

Zahtev za sakupljanje, odnosno isporuku robe unutar definisanog vremenskog intervala je sve značajniji.

Istraživanja u Japanu su pokazala da se 45 % sakupljanja, odnosno 52 % isporuka zahteva u određenom vremenskom intervalu.

Da bi se zadovoljila vremenska komponenta zahteva za transportom robe, dolazi do opadanja količine robe pri jednoj isporuci, što dalje ima za posledicu povećanje frekvencije isporuka, odnosno rast broja vozilokilometara.


Prevoznici Cilj prevoznika je minimiziranje troškova

sakupljanja, odnosno isporuke robe za klijente, uz maksimiziranje dobiti.

Klijentima se nudi sve veći nivo usluge, posebno kada je u pitanju pouzdanost transporta.

Problem prevoznika su zakrčene ulice, odnosno saobraćajne gužve što prouzrokuje loše iskorišćenje vozila sa manjom količinom robe i vozila često čekaju u blizini lokacije klijenta kako bi se roba isporučila u dogovoreno vreme.


Stanovnici Za ljude koji žive, rade i kupuju u gradu su

kamioni koji ulaze u lokalne ulice da bi dopremili neophodnu robu nepoželjni.

Ova grupa učesnika urbanog teretnog transporta teži minimizaciji saobraćajne gužve, buke, aerozagađenja i saobraćajnih nezgoda blizu mesta stanovanja, rada i kupovine.

Unutar komercijalnih zona urbanog prostora, trgovci na malo žele da prime robu u pogodno vreme, međutim ovo je često u koliziji sa željom stanovnika za mirom i bezbednim uslovima na lokalnim ulicama.


Uprava Cilj gradske administracije je ekonomski

razvoj grada i povećanje mogućnosti zaposlenja. Sa druge strane, teži se smanjenju saobraćajne gužve, poboljšanju uslova životnog okruženja i povećanju bezbednosti kretanja.

Gradska uprava treba da odigra glavnu ulogu u rešavanju konflikta između ostalih učesnika u urbanom teretnom transportu, ona treba da koordinira i priprema city logističke inicijative.


KONFLIKT CILJEVA Zajednički cilj svih učesnici urbanog teretnog transporta

jeste atraktivan grad po svim kriterijumima – ekonomskim, socijalnim, saobraćajnim, ekološkim, kulturnim i dr.

Međutim, pojedinačni ciljevi nalaze se u konfliktu i uvođenje promene, koja je posmatrano sa strane jedne grupe pozitivna, kod ostalih može izazvati niz negativnih efekata. Poboljšanje efikasnosti, na primer, može biti u konfliktu sa ciljevima zaštite okoline.

Ovi konflikti u mnogome zavise od izbora koncepta rešenja i postupaka njegovog sprovođenja.

Opasnost pri definisanju i uvođenju koncepta city logistike javlja se i u oblasti raspodele troškova i dobiti. Naime, čak kada su ciljevi u potpunosti zadovoljeni, to nije garancija da su troškovi i dobiti podeljeni podjednako između pojedinih interesnih grupa (osećaj „gubitnika” i „dobitnika”).

saobracaj 2

Documents