77

DA SE U NA[IM DU[AMA PREPOZNA WEGOV LIK...

...Va`no je to kakav je Sveti Sava bio crkveni velikodostojnik, kakav je to bio diplomata i politi~ar, kakav je to bio prosvetiteq. Svake godine slu{amo o tome u {kolama, na svetosavskim proslavama, u crkvenim propo-vedima i u medijima, ali mislim da je va`nije od svega toga danas pitawe: KAKAV JE SVETI SAVA BIO KAO ^OVEK? Od svega {to je Sveti Sava nas u~io, od svega {to nam je u nasle|e ostavio, najva`nije je to kakvi qudi mo`emo da budemo. Bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle, u ova te{ka i zla vre-mena, ~esto je ponavqao nama Srbima: Budimo qudi! Prvi koji nas je tome u~io bio je Sveti Sava. Svetosavac je i danas onaj koji misli o tome {ta je nama Sveti Sava ostavio u nasle|e. On kao prosvetiteq, nama kao narodu. On kao ~ovek, svakome od nas, kao deci. Ako ta pitawa budemo re{ili, onda }emo lako biti dobri u odnosima sa drugima. A onda, tek onda i samo onda, svi }emo mi u~initi dobro i za sebe, i za druge, za svoju porodicu, svoje dru{tvo, svoj narod i svoju veru. SVETOSAVQE JE KULTURA, KULTURA ^OVE^NOSTI jer je Sveti Sava bio najboqi ~ovek od svih nas Srba koji smo se ikada rodili. To je i KULTURA zdravqa, DUHOVNOG ZDRAVQA. Sveti Sava je na sebi pokazao {ta zna~i biti celovit i duhovno zdrav ~ovek. Iz wegovog duhovnog zdravqa poteklo je sve dobro koje mi danas imamo. A, ni{ta Sveti Sava nije izmislio sam. Od rane mladosti dr`ao se najboqih uzora. ^inio je to kako bi wegova vera bila ista ona vera najve}ih qudi koje je svet ikada upoznao. To je vera Hristova, Pravoslavna, ona koju su sa~uvali qudi naj~istije du{e, veliki duhovnici hri{}anskog Istoka - mislim na predele Egipta, Sirije, Palestine, Male Azije i Svete Gore, mesta gde je vera u Hrista bila naj~istija i najtrezvenija. Oni su bili uzor Svetog Save. ... Sva je ta mesta za `ivota Sveti Sava uspeo da obi|e. Na jedno od wih se jo{ u ranoj mladosti uputio, da tamo i ostane. I, postao je i sam duhovnik, veliki svetogorski duhovnik. Postao je duhovnik ne samo mladima i mawima od sebe, ve} je to bio i svom starijem bratu, pa ~ak i svome ocu. Uspeo je to da postane slu`e}i svima. Samo se tako, velikim duhovnikom u Hristu i postaje. ... Sveti Sava je do{ao u dodir sa jednom svemo}nom silom, koju mi zovemo: Bo`ija blagodat. Ona je i wemu dala putokaz - kako da se sjedini sa

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 27. JANUAR 2019, GODINA 20, BR. 20

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78

Bogom i sa ~itavim svetom. Sabrao je i orga-nizovao ~itav jedan narod, ~ine}i ga slavnim, svetorodnim narodom. Ova toplina koju i da-nas ovde ose}amo kada mislimo i govorimo o tome - wegov je dar nama, wegovom rodu, a to ne bi mogao da u~ini da nije pre toga sabrao i organizovao sebe. On je sabrao i organizovao svoju du{u, ponovo je na{ao sebe i stekao je slobodu, a wegova je sloboda bila ni{ta drugo do dar Bo`anske Qubavi. Ali, vera Svetog

Save, ta ~ista vera, nije zavisila samo od Bo`ije qubavi, jer je ona svima jed-nako data. Bila je potrebna wegova jaka voqa da stane na svoje noge i o~isti se od svega. Bio je potreban wegov veliki trud da o~uva taj dar i da ga raz-vija do blistawa, da nama svetli do danas. Velika je to marqivost i odgovor-nost koju je Sveti Sava nau~io od svetih otaca i duhovnika i nama ostavio u nasle|e. To je ono {to zovemo Svetosavqe. Onoliko koliko toga nalazimo u sebi, znajte, toliko smo i samo toliko mi istinski svetosavci i istinski Hristovi vernici. Sveti Sava je postigao to da bude ~ovek skromnosti, ~ovek krotosti i mira, ~ovek dobrodu{nosti, duboke pa`we i velikog smirewa. A, KO SMO MI DANAS, WEGOVA DECA? Da pustimo druge, a da gledamo u sebe. Mo`emo li se nazvati zdravim qudima, mo`emo li se smatrati qudima od stava, qudima od vere, istinitim svetosavcima? To treba da bude i danas na{a jedina briga. Izvor svake na{e duhovne bolesti i odro|enosti nalazi se u tome {to smo kao qudi sebi~ni. To je ~inilac koji nas izdvaja i odseca od drugih, od sveta, od bli`wih, od prirode i, najzad, od samih sebe. ... Veliki duhovni poreme}aj koji razara du{e svih nas jeste pohlepa. ... Ne budimo pohlepna deca pohlepnih roditeqa. Budimo skromna duhovna deca Svetog Save. ... Sveti Sava je na{ veliki u~iteq i u skromnosti. ... To je bio wegov unutra{wi stav: kada imam dovoqno, imam dovoqno kada procenim da je dosta. A, to zavisi od veli~ine i snage skromnosti. ... Ona se ogledala u tome {to je stalno bio spreman na davawe, deqewe i milostiwu. Bio je jedan od onih koji su `iveli za druge, jer davawe je obele`je qubavi. ... Danas, mnogi od nas pate od duhovnog poreme}aja koji se mo`e opi-sati kao: odavawe negativnostima - negativno mi{qewe, te{ke re~i, lo{a i sramna dela. Mi mo`emo prirodno da budemo potreseni kada vidimo da smo izgubili svoju duhovnu orijentaciju. Ali, nezdrava negativnost se ja-vqa kada `alimo za zadovoqstvima koja smo propustili. Ona nastaje kada su nas li{ili ne~ega ~emu je na{e srce privr`eno. Tada postajemo quti i ozloje|eni. Mnogi odrasli qudi provode `ivot u prigovarawu, `aqewu i jadikovawu, iz dana u dan. Ali, to nikada ne biva zato {to mi stvarno ̀ ivimo te{ko, ve} zato {to nam je sklonost takva da sve negativno gledamo. UVEK JE, PREMA SVEMU, MOGU]E ZAUZETI BOQI STAV, SA VI[E VERE I NADE. Onaj koji se bude prepu{tao i rastao u tim te{kim, ostra{}enim stavovima, vrlo brzo }e postati jetka, pakosna i ogor~ena osoba. Neka nas sve Sveti Sava sa~uva od toga i neka nas vodi putem vere, koja mo`e da nas spase

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

80

U NEDEQI 35. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 27.(14) Sveti Sava, Prvi Arhiepiskop srpski - Savindan28.(15) Prepodobni Pavle; Prepodobni Gavrilo Lesnovski29.(16) ^asne verige Svetog apostola Petra; Prep. Romilo Ravani~ki30.(17) Prepodobni Antonije Veliki31.(18) Sveti Atanasije Veliki; Sveti Maksim Arhiepiskop srpski01.(19) Prepodobni Makarije Egipatski; Sveti Marko Efeski02.(20) Prepodobni Jevtimije Veliki

QUDI GOVORE O... NA[EM ZABORAVU SVETOG SAVE

Sava ne `ivi u Srbiji, i to je jako va`no da sagledamo. Povremeno ga dozovemo u crk-vi. Ima wegovih zamena, sentimentalnih goblena i slika s wegovim likom, likova na de~ijim priredbama, ali on nije ovde. Da je ovde, svi bismo se stideli da radimo ovo {to radimo. ... Sava jeste deo na{eg duhovnog i kulturnog identiteta, ali `ivimo kao da nije. Zaboravili smo li~nost Svetog Save i ~iwenice o wegovom `ivotu. On je spajao najsavremenije i najtradicionalnije, bavio se o~uvawem nasle|a, ali je uvo-dio i najnoviju nauku, najnovije zakonodavstvo, dovodio je najboqe umetnike, vodio je diplomatiju na savremen na~in i uspevao je da pove`e Istok i Zapad, putovao je, a gde god je oti{ao - napravio je diplomatsku pripremu srpske budu}nosti. Politika kakvu je on postavio, zasnovana na moralnosti, sad je nezamisliva. Sad je popularan stav: nije bitna moralnost, va`na je efikas-nost. Nije istina, pravi putokaz nam je on ostavio. Sveti Sava je neophodan za nastavak na{e budu}nosti. Onog trenut-ka kad se vrati u Srbiju, mi }emo znati kako se na pravi na~in funkcioni{e izme|u Istoka i Zapada, kako se prave mostovi izme|u Istoka i Zapada, kako se postaje taj most. ... Mi moramo da vratimo taj vrednosni sistem. Da bude-mo boqi, a ne da se samo pravdamo za{to postajemo sve gori i gori. U ovom narodu }e zavist da nam se obije o glavu, zavist prema bogatom ~oveku, prema ovome i onome. Mi se hranimo na zavisti, na likovawu nad tu|om nesre}om, zatim na strahu: mo`e da bude gore. To nije zdravo, to je bedno. Nama zaista treba da se vrati slika do koje su nas Sava i Simeon doveli. Vrlo je bitno da ispitamo koren i da ispitamo {ta vaqa, a {ta ne vaqa. Ali, mi to ne radimo. Mi kidamo sve {to imamo iza sebe. SAVA JE SILA, ~udo od energije, on je obavezuju}a pojava, a ne sentimentalni goblen...

O. Nenad Ili}, paroh amsterdamski

79

od svake negativnosti. On nije mislio negativno. Bio je ~ovek blagodu{nosti i dobre voqe. Takav je postao ZATO [TO SE OTVORIO KA BOGU i zato {to se osvestio. ... Iznad negativnosti u sebi izdigao se tako {to je opra{tao onima koji su ga vre|ali, bio je mi-lostiv prema onima koji su ga uznemiravali. ... Jo{ jedna na{a te{ka duhovna bolest jeste gnev, onaj bes u du{i koji usmeravamo prema qudima, ono kada ose}amo i pamtimo, dr`imo se tog ose}aja poni`enosti, uvre|enosti, omalova`enosti. Sveti Sava je znao uzrok tom ose}awu. To nikada nije ne{to {to je neko drugi ura-dio ili rekao, ve} samo na{e visoko mi{qewe o sebi. Ako se prepu{tamo qutwi i agresiji prema drugima, izgubi}emo stabilnost du{e i kontrolu nad sobom, znao je Sveti Sava. Gnevni qudi su stalno uznemireni svojim mislima, nikada ne mogu da spavaju mirno. Molimo se da nam Sveti Sava poka`e kako da iza|emo na put mira i pitomosti jer je on na tom putu celog svog `ivota ostao. Sveti Sava je bio ~ovek krotosti i dubokog mira. SNAGA KROTO-STI sti~e se kada ~ovek dobrovoqno prihvati sve {to mu se dogodi, ~ak i ono {to ne o~ekuje i ne `eli, sva razo~arawa i poni`ewa. Kada zauzme prema wima pravilan stav, krotak ~ovek ne dopu{ta sebi da se ozlojedi nikakvim povodom, ~inilo mu se ne{to pravednim ili nepravednim. I Sveti Sava je dolazio u isku{ewa da se quti, ali je uzrok tih napada tra`io u sebi, nikada u ne~emu {to su drugi uradili ili rekli. Nije on postao krotak zato {to su mu okolnosti bile povoqne, zato {to su se drugi dobro ophodili prema wemu. ON JE TAJ BEDEM IZGRADIO SAM U SVOJOJ DU[I. Taj na~in `ivota kakav je Sveti Sava vodio tra`i svakodnevne napore u savladavawu sebe, u mislima, u re~ima i u delima. ... Kada su qudi sujetni, koncentrisani su na povr{ne i prolazne stvari. ... Sveti Sava je bio ~ovek poniznosti i smrewa. Najva`niji i najte`e dostupan poduhvat u duhovnom `ivotu jeste da smirimo svoju sujetu i svoju nadmenost. Opasnosti i lukavstva sujete su nesagledivi. Da bi se izbavio iz wenih zamki, Sveti Sava je morao da be`i od prazne slave jo{ od detiwstva, od `eqe za po~astima, za ugledom, za popularno{}u. ... Sve {to je u wemu dobro, smatrao je za dar od Boga, koristio je osnovni LEK PROTIV NAD-MENOSTI, a to je molitva, tra`ewe podr{ke, pomo}i i za{tite od Boga. ... Sa Bogom nikada ne}emo ostati sami, a gde je Bog, tu je i na{ otac - Sveti Sava. Ako smo uz wega, onda smo sa Bogom. A, ako je Bog sa nama, kako pi{e u Svetom pismu - ko }e protiv nas? Ko }e Srbe nadja~ati i ko ih je nadja~ao kada su se dr`ali puta Svetog Save, kroz celu svoju pro{lost? Kad god smo bili na tragu Svetog Save - bili smo veliki. Kad smo sa tog puta odstupali - padali smo. Ne govorim o putevima politike i ovozemaqske mo}i, mislim na puteve qudskosti. ... Sebi ka`em koliko i vama: vratimo se wegovom uzoru, onoliko koliko smo od wega odstupili. Niko od nas ne}e biti arhiepiskop, veliki dr`avnik ili diplomata kakav je on bio, ali - neka se u na{im du{ama prepozna ne{to od wegovog lika. Prof. dr Ivica @ivkovi}