Ivan Negri{orac

ISTRAGA JE U TOKU,ZAR NE?

114 Ivan Negri{orac

IVAN NEGRI[ORAC (Trstenik, 1956) zavr{io je studijekwi`evnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i ma-gistrirao na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Radio je kaolektor na Mi~igenskom univerzitetu u En Arboru (SAD), kaodramaturg na Radio Novom Sadu, asistent na Filozofskom fa-kultetu u Ni{u i Novom Sadu, te kao sekretar Matice srpske.

Do sada je objavio sedam pesni~kih zbirki, preko stotinu kri-ti~kih tekstova, eseja i rasprava, jednu kriti~ku studiju, zatim“scenski roman" An|eli umiru, kao i dve radio drame, Frediumire (1987) i Kuc-kuc (1989), koje su snimqene u okviru dramskogprograma Radio Novog Sada.

LICA:

OTAC

MAJKA

SIN

PODSTANAR

SUSED

KAFEYIKA

KOMANDOS

Soba sa oskudnim name{tajem. Naspram gledali{ta su vrata,koja predstavqaju ulaz u ku}u, te prozor, ispod koga se nalazisofa. Na zidu s leve strane vidi se kredenac, te vrata koja vode ukuhiwu i u preostali deo stana. Vrata na desnom zidu vode uneveliki stan u kome `ivi Podstanar. Do vrata je sme{tena jo{jedna soba, a ponad we, na zidu, visi veliko ogledalo. Nasred sobenalazi se trpezarijski sto sa ~etiri stolice. Na stolu vaza sacve}em i heklanim podlo{kom ispod we.

Istraga je u toku, zar ne? 115

Ivan NEGRI[ORAC

ISTRAGA JE U TOKU, ZAR NE?

I ^IN

U sobi nikoga nema. Ulazi Otac, vidno umoran, jer dolazi s posla. ^uje sezujawe muhe.

OTAC: (Seda za sto, posmatra muhu koja mili stolom, poku{avada je uhvati)@eno dolazi ovamo!

MAJKA: (Ulazi s belom krpom u ruci)[ta je {ta galami{?

OTAC: (Pokazuje rukom na sto)[ta je ovo?

MAJKA: Kako {ta je? Pa sto.

OTAC: Kakav sto?

MAJKA: Pa na{ sto, trpezarijski?

OTAC: I jo{? Kakav jo{?

MAJKA: Bog s tobom, ~ove~e, pita{ kakav nam je sto? Drven, na~etiri noge, pravougaon. Eto kakav je!

OTAC: I jo{?

MAJKA: Ma {ta je s tobom, jesi li poludeo? [ta si se navrzao nataj sto?!

SIN: (Ulazi, veselo)Zdravo, matori! [ta radite?

MAJKA: Zdravo, sine!

OTAC: Pitam, kakav je jo{ ovaj sto?

SIN: (Prilazi im, pogleda u sto, potom u oca, a ona u majku)[ta mu je?

MAKA: Ne znam, ne{to ga uhvatilo!

SIN: ]ale, {ta je s tobom?

OTAC: Ti se ne me{aj! Pitam te `eno, kakav je ovo sto?

MAJKA: Otkud ja znam kakav? Vaqda ~amov? Ili bukov, vrag bi gaznao!

SIN: Nije, kevo, to ti je ~ista hrastovina. Hrast, }ale hrast!Najboqe drvo!

116 Ivan Negri{orac

OTAC: Ti se, mali, ne me{aj! A ti se, `eno ne pravi luda! Negomi reci {ta ima na tom stolu?

MAJKA: Jesi li ti }orav? Zar ti ne vidi{ {ta ima na stolu papita{ mene?

OTAC: Ne zanovetoj ve} odgovaraj! [ta ima na stolu?

MAJKA: Pa ima ime, vaza, cve}e!

OTAC: Ima li jo{ {ta?

SIN: Ima, }ale! Ima vode u vazi!

OTAC: (Povi{enim tonom)Rekoh li ti da se ne me{a{?

SIN: Dobro, dobro, {ta galami{?!

OTAC: Dakle, ima li jo{ ~ega na stolu?

SIN: ([apu}e Majci)Ima, kevo, ima pra{ine. Vidi koliki je sloj!(Prevla~i prstom po stolu)

MAJKA: Pa dobro, malo popadala pra{ina, pa {ta? Sad }u ja to daobri{em!(Prevla~i krpom po stolu)

OTAC: Ostavi to, ne diraj! I odgovori mi na pitawe: ima li ~egana ovom stolu?

MAJKA: Nema, nema ni~ega!

OTAC: E, to sam hteo da ~ujem! Zna~i, nema ni~ega!

MAJKA: Nema.

OTAC: Zna~i, ovaj sto je prazan, je li tako?

MAJKA: Jeste, prazan je.

Ti{ina vlada nekoliko trenutaka. ^uje se zuj muhe.

OTAC: (Drekne iz sve snage)A za{to? Za{to je prazan, sunce ti bogovo?!

MAJKA: (Odsko~i upla{eno)Ma {ta ti je, ~ove~e! [ta vi~e{ tu, ~u}e te kom{iije!

OTAC: (Besno ska~e sa stolice)Kakve kom{ije, grom te spalio! Pitam za{to ni~eg nemana stolu?

SIN: ]ale ti si na~isto odlepio!

Istraga je u toku, zar ne? 117

PODSTANAR: (Otvara vrata i proviruje oprezno)Ej, kom{ije, ti{e malo, ako boga znate! Ne mogu od vas daspavam!

SIN; (Prilazi vratima, izguruje prido{licu)Dobro, dobro, ne pani~i odmah! Mala ku}na rasprava,ni{ta posebno!

PODSTANAR: (Izlazi, ~uje se s druge strane vrata)To mala ku}na rasprava! Znam ja kako }e se to zavr{iti!

MAKA: A {ta bi ti da bude na stolu?

OTAC: (Drekne)Supa, sunce ti kalajisano! Ho}u supu na stolu kad se ku}iumoran vratim s posla! Je li jasno?!

MAJKA: Ne vi~i, pustahijo!

OTAC: Pitam, je li jasno?

MAJKA: Jeste, jasno je!

OTAC: Pa gde je supa?

MAJKA: Eno je u kujni, na {poretu!

OTAC: Pa {to ne donosi{, |avoli te glodali?!

MAJKA: (Izlazi)Evo, evo, sad }e supa! Izela te supa! [ta samo vi~e{ ~imu|e{ u ku}u?!

Za trenutak vlada ti{ina. ^uje se muha. Otac opet poku{ava da jeuhvati.

SIN: (Prilazi stolu, seda, licem u lice s ocem)Pa, dobro, }ale, zar ti je cela ova predstava poslu`ilasamo zato da zatra`i{ tawir supe?!

OTAC: Sine, gledaj i u~i!

SIN: [ta da gledam i u~im?

OTAC: (Ponovo poku{ava da ulovi muhu)Gledaj kako se `ena u~i pameti!

SIN: ]ale, o ~emu ti govori{?

OTAC: Govorim o onom {to ti nikada sam ne}e{ shvatiti! Zatogledaj i u~i, dok jo{ ima vremena!

118 Ivan Negri{orac

SIN: Ne samo da si sme{an, ve} si i primitivan. I, uz toglupav!

OTAC: (Gleda u {aku da li je uhvatio muhu. Ona mu se izmigoqiizme|u prstiju. On odmahne rukom i prestaje da lovi)Budalo, balava!

MAJKA: (Ulazi s loncem u rukama)Ma {ta ti vre|a{ dete, u{tvo jedna! Sad }u ti sasutivrelu supu za vrat!

OTAC: (Naglo se trgne)Hajde, hajde, spusti tu supu na sto!

MAJKA: (Ne{to pomirqivije)Bog s tobom, ~ove~e samo se izdire{ po ku}i!(Spu{ta posudu na sto a krpu na naslon stolice)Nemoj zlu krv da unosi{ u porodicu, nesre}e jedna!(Izlazi iz sobe)

OTAC: A ti, nemoj da te jo{ jedno ~ujem da mi preti{! Po~upa}uti kosu!

MAJKA: (Zastaje na vratima)Svraka ti je mozak popila, vidim ja!

SIN: Pa dobro, }ale, zar svaki problem mora{ re{avati ga-lamom i sva|om! Zar ne ume{ lepo?

OTAC: S kim to lepo? S tom `enetinom koja, kad do|em s posla,nije u stawu da me do~eka s toplom supom na stolu? Zar stakvom ve{ticom lepo?

SIN: ^ove~e, ta `ena nije tvoja slu`avka!

OTAC: U tome i jeste problem. Da je slu`avka odavno bih ja wu{utnuo iz ku}e! Ali ako nije slu`avka, to ne zna~i dasupa ne mo`e biti na stolu!

SIN: Tu `enu si ti izabrao za svoju suprugu! Ta `ena je mojamajka!

OTAC: Pa {ta, to ne zna~i da supa...

SIN: (Iznervirano)Jebala te supa! Ne mo`e{ ti sa svojom suprugom i mojommajkom postupati kao sa robiwom!

OTAC: Ej, balowa, ti opet ~a~ka{ me~ku?!

Istraga je u toku, zar ne? 119

MAJKA: (Ulazi nose}i tawire i pribor za jelo)Dobro, dobro, prestanite! Treba na miru da se ru~a!(Re|a tawire po st opu)Sine, sre}o moja, donesi, molim te, hleba! Majka zabo-ravila.

SIN: (Izlazi)Evo, sad }u!

MAJKA: (Seda za sto i gleda Oca u lice)Slu{aj me ti, matori! Ne}u da te jo{ jedan jedini put~ujem da si viknuo na dete! Je li ti jasno?

OTAC: (Po~iwe da sipa supu u tawir)Ma {ta ti tu pri~a{?

MAJKA: To {to si skot prema meni, to nek’ ti Bog sudi! Alibude{ li dete maltretirao, ja }u ti presuditi!

OTAC: (Zavr{ava sa sipawem)Ti }e{ nekome presuditi?!(Podsme{qivo)

MAJKA: Ne nekome nego tebi! I odrobija}u te sa zadovoqstvom!

OTAC: (Sr~e supu)Ne lupetaj tu!

SIN: (Ulazi)^uj wega, “ne lupetaj”! Ti, }ale, stvarno ne ume{ darazgovara{ k’o ~ovek!

MAJKA: (Sipa sinu supu)Ma pusti ga, sine! Sedi da jedemo!

OTAC: Vidim ja da se vas dvoje lako udru`ite protiv mene!

SIN: Naravno, ni{ta lak{e od toga. I s mamom i sa mnompostupa{ kao da smo ti najve}i zlikovci! Uostalom,(Po~iwe da sr~e)ne znam ima{ li ti ijednog pravog prijateqa?

MAJKA: (Sipa sebi u tawir)Kakvog prijateqa? Takav ~ovek mo`e imati samo pravogneprijateqa!

OTAC: (Lupa {akom o sto)Dosta vi{e! Ne}u da mi tu ~antrate dok ru~am, sunce vambogovo!

120 Ivan Negri{orac

MAJKA: ]uti sine! Ovakvima odgovara samo ku}a u kojoj nikoni{ta ne govori! Da se pretvori{ u kamen stanac, ni{tadrugo!

]utke sr~u supu, zatim sipaju drugo jelo, i tako|e bez ijedne re~i,nastavqaju obed.

PODSTANAR: (Proviruje na vrata)Dobar dan, kom{ije. Jeste li malo smirili strasti?

OTAC: (Odla`e ka{iku, gleda ga neprijateqski)Pre svega, nismo ni nikakve kom{ije nego si ti na{podstanar! A ja, moja `ena i moj sin smo tvoji stanodavci!Jasno!

PODSTANAR: (Izaziva~ki)E, to }emo tek da vidimo?

OTAC: Ma {ta imamo da gledamo? Zna se ko je ko i {ta je {ta![ta tu treba da se gleda?!

MAJKA: (Podstanaru, qutito)Mogao bi ti malo da pripazi{ na svoj re~nik, zna{!

PODSTANAR: A {to kom{inice?

MAJKA: Zna{ ti {to! I ne zovi me kom{inice, ina~e }u ti japokazati tvoga Boga!

PODSTANAR: Nemojte Boga dirati, ako Boga znate!

MAJKA: Nemoj ni ti nama(Imitira ga)“Jeste li malo smirili strasti?” Jer ako te ja smirimbi}e{ zauvek smiren!

PODSTANAR: (Prilazi ogledalu, ~e{qa se)Pa dobro, da vas ne izazivam! Ali vide}emo mi jo{ {ta}emo i kako }emo. Nemojte se iznenaditi ako stvari krenukako niste o~ekivali!

OTAC: Ne brini ti o tome! Nego po|i za tim tvojim {vercer-skim, lopovskim poslovima i ostavi nas na miru!

PODSTANAR: Kom{ija, {ta vi to govorite? Kakvi {vercerski ilopovski poslovi? Ne bavim se ja time, to me samoopawkavaju oni koji me mrze i pri`eqkuju moju propast!

Istraga je u toku, zar ne? 121

OTAC: Kako da ne! La`u oni, la`u, majku im lopovsku!

PODSTANAR: Pa jeste, la`u. Ja, brate, idem na neke va`ne razgovore!

OTAC: (Vidno iznerviran)Nemoj me zvati “brate”, sunce ti kalajisano!

PODSTANAR: Va`i, kom{ija, {ta se odmah quti{?

OTAC: (Sa oba dlana lupa po stolu i ska~e na noge)Ma jesam li ti rekao da me ne zove{ kom{ijom, majku liti {vercersku! Sad }u ti glavu smqeckati ko {qivu!

SIN: (Ska~e i hvata oca za ramena)Stani, }ale, smiri se! Pusti ga!

PODSTANAR: (Hitro be`i ka izlazu)Uh, al’ ste vi nervozni! Sve ludak do ludaka!

MAJKA: Mar{, pseto bezobrazno! Uvukao nam se u ku}u, ne mo`e{ga izbaciti, a sad jo{ i ujeda!

PODSTANAR: (Izlazi, pevu{e}i)Je – di – te – gov – na, tra – la – la – la!

OTAC: (Otrgne se iz zagrqaja svoga sina)\ubre bezobrazno!(Zgrabi no` sa stola i hitne ga prema Podstanaru, no`se zabija u vrata)

SIN: (Ponovo hvata Oca)Smiri se, za ime Boga! Kako vas dvoje lako gubite `ivce!On vas za ~as isprovocira i navu~e na tanak led!

OTAC: (I daqe iznerviran)Ma {ta tu lupeta{? Kakav led pomiwe{ usred leta!

SIN: Figurativno, }ale! To ja figurativno govorim?

OTAC: Mani se ti figura! Budi, bre ~ovek! A ne k’o ona gwida!

SIN: Recite vi meni za{to vas on toliko nervira?

MAJKA: Kako za{to? Zato {to ho}e da uzme ono {to nije wegovo!

SIN: Otkuk vam ideja da on ho}e bilo {ta da uzme?

OTAC: (Nervozno)^uj ti ovoga! On kao da `ivi na nekoj drugoj planeti!

MAJKA: Bo`e, sine kako to govori{? Kao da ne vidi{ {ta ovajlopov smera?

SIN: Pa, pravo da ka`em, ni ne vidim!

122 Ivan Negri{orac

MAJKA: Hade, razmisli i sam! Ima{ li ti, sine, u ovoj ku}i svojusobu?

SIN: Pa, zna{ i sama da nemam!

MAJKA: Eto, vidi{, ti `ivi{ u ku}i svoga dede, a nema{ svojusobu. A on u toj istoj ku}i ima svoju sobu.! I to ne samosobu ve} ~itav stan!

SIN: Pa dobro, ima. Ali on je ovde podstanar!

MAJKA: Kakav crni podstanar? Ne pamtim kad je posledwi putplatio kiriju!

SIN: Pa {to ne pla}a?

MAJKA: [to ne pla}a? [to je ugursuz, eto za{to!

OTAC: (Besno)Lopov, lopov je on! Gde si ti video da lopov nekom ne{todaje. Lopov samo uzima. Krade i peqe{i gde god mo`e!

SIN: A {to vi sa wim lepo ne porazgovarate? Objasnite mu damora da pla}a za taj stan! Ako ne}e da pla}a, neka se seli!

OTAC: (Krajwe iznerviran)^uj ti na{eg sina! Otkrio, juno{a, toplu vodu! Ja ovovi{e ne mogu da slu{am!(Demonstrativno izlazi iz sobe)

MAJKA: Sine moj, nismo mi hteli da te gwavimo ovom na{ommukom. Ali zna{ li ti samo koliko smo ga puta opomi-wali, molili, kumili, pa i pretili! I nikom ni{ta!

SIN: A {ta on ka`e?

Za~uje se boja`qivo kucawe na vratima.

MAJKA: Ma ni{ta, samo se uvija i migoqi!(Imitira ga, previja se, klawa i trqa ruke)Te ho}e on da plati, eto ~im bude zaradio neke pare,vide}e ve} sutra, mo`da i danas, ali, eto, nema, {ta on tumo`e, nema i nema, vidimo li mi kako se te{ko `ivi? Isve tako!

Ponovo se ~uje kucawe.

PODSTANAR: (Proviruje na ulazna vrata)Ej, kom{ije, jeste li jo{ quti?

Istraga je u toku, zar ne? 123

MAJKA (Sinu)Eto opet ugursuza! Dosadan je k’o stenica!

PODSTANAR: Kom{ije moje drage, samo da pro|em do svoga stana! Da neidem naokolo! Zaboravio sam ne{to jako va`no!

MAJKA: (Obra}a se Sinu)Ja ne mogu vi{e ni da ga ~ujem ni da ga vidim. Odvratan je.(Okre}e se na drugu stranu)

SIN: (Podstanaru)Ma pro|i, brate, uzmi {ta ti treba! Ali samo da te ne{topitam!

PODSTANAR: (Provla~i se kroz sobu)Va`i, kom{ija, va`i! Samo ne{to iz sobice da uzmem!Jako, jako je va`no!

SIN: Reci mi, je li istina da...

PODSTANAR: (Izlazi iz sobe, ~uje se iz susedne prostorije)Evo, sad }u ja! Ne}u vam smetati! Samo u stan~i} da...

MAJKA: ^uje{ li ga? Qigavko jedan!

SIN: Pa dobro, mama, ~ovek je malo zapla{en! ^uje{ li kako mudrhti glas!

PODSTANAR: (Vra}a se, ne{to gura u yep)Eto, uzeo sam i sve je u redu! Idem ja sada, ne}u vamsmetati!

SIN: ^ekaj, ~eka, ho}u ne{to da te pitam!

PODSTANAR: Izvini, kom{o, `urim! Moram hitno na neke va`nerazgovore!

SIN: Ma samo jedno pitawe!

PODSTANAR: Ne mogu, ~ovek me ve} ~eka!(U yepu mu zazvoni mobilni telefon)Eto, vidi{! Sigurno me on zove!

SIN: (Zaprepa{}eno)A {ta? Ti ima{ mobilni?

124 Ivan Negri{orac

PODSTANAR: [ta }e{, kom{o, morao sam zbog posla!(Vadi telefon iz yepa i izlazi iz sobe razgovaraju}i)Alo, da! Jeste, ja sam! Evo me, kre}em! Da, da!(^uje se iz hodnika)Ako ne mo`e, po~nite bez mene! Ja uskoro sti`em!

SIN: (Za~u|en)Pa vidi{ li ti ovoga?! On, Bog te tvoj, ima mobilni!

MAJKA: Dobro jutro, sine moj! Jesi li, najzad, ukapirao o ~emu seradi?

SIN: Zna~i on pla}a mobilni, a tebi, kevo, ne pla}a sobu!

MAJKA: Ako i mobilni pla}a? Ne bi me ~udilo da je takav lopovna{ao neku burgiju kojom vrti takmo gde niko ne mo`e!

SIN: E tu ne mo`e niko da se izvu~e! Ne plati{ li telefon,oni te odmah iskqu~e!

MAJKA: Nisam ja sigurna!

SIN: Pa to mi ne ide u glavu! ^ovek pla}a mobilni, a kirijune}e da plati! Neverovatno!

MAJKA: Nije neverovatno, to je wegov stil `ivota! Lopov! [ta bidrugo lopov moga da uradi?!

SIN: A, reci mi, koliko ti on otprilike duguje? Koliko dugove} ne pla}a stan?

MAJKA: Pa to sam Bog zna!

SIN: Pa mora{ i ti znati! Mesec, dva?(Majka odmahuje glavom)Pet? Vi{e? Deset? Jo{ vi{e?

MAJKA: Pa tako, ~ini mi se ne{to vi{e od deset!

SIN: Deset mesece nije platio kiriju? Neverovatno! A pla}amobilni!

MAJKA: [ta pri~a{? Kakvih desec meseci?! Deset godina, dragimoj! Deset godina!

SIN: (Zaprepa{}en)Molim? Deset godina!

MAJKA: No, {ta ti misli{?

SIN: Deset godina nije platio stan? Pa je li to mogu}e?

Istraga je u toku, zar ne? 125

MAJKA: Nije mogu}e, ali u na{oj ku}i se de{ava ba{ ono {to nijemogu}e!

SIN: Ma, kevo, jesi li sigurna? Mislim to za tih deset godina?

MAJKA: Pa, evo, da sra~unamo! Se}a{ li se ti na{eg starogpodstanara, onog dedice? Bio si mali, ali sigurno gapamti{! ^esto te je cupkao na kolenima i pevao tinekakve ~udne pesmice!

SIN: Je li to onaj dedica {to mi je uvek davao poneki orah,jabuku ili lizalicu? On je stanovao u na{oj ku}i, zar ne?

MAJKA: Jeste, to je taj! Dobar neki ~ovek! Lepo smo se slagali!

SIN: I? [ta je s tim dedicom?

MAJKA: E, taj je dedica bio jedno po{teno ~eqade! On je odnekuddo{ao u grad, mi se sa`alili, pa ga primili kod nas!Te{ko je zara|ivao, ali po{teno! Stalno je svojojporodici slao novaca. Mu~no je `iveo, nema {ta!

SIN: I?

MAJKA: Dedice je pre petnaestak godina doveo jednog tek izraslogde~aka i re~e da mu je to sin! Ka`e: on je ve} ostario,pritisle ga godine, pa ne mo`e vi{e da radi. Nego }eubudu}e poslove obavqati taj wegov sin, vredno i okretnomom~e! Eto, on moli da ga primimo pod svoj krov, kao {tosmo i wega, starca, primili! I da, ako nam nije te{ko,malo pripazimo na wega!

SIN: I? Taj de~ak, to je ovaj na{ ugursuz, zar ne?

MAJKA: Tako je sine, moj! Mom~e je jedno 4-5 godine radio isteposlove kao i otac mu, a onda se sve promenilo. Po~eo jeda se bavi mutnim poslovima, promenio je i pona{awe,postao la`qiv i lukav! E od tog doba one ne pla}a kiriju!

SIN: A vi? [ta ste vi ~inili?

MAJKA: U po~etku smo ga upozoravali da to nije lepo, da sramotisvoga oca, da mora izvr{avati obaveze, ali se on stalnoizvla~io. K’o jeguqa, ne mo`e{ ga uhvatiti ni za glavu niza rep! Samo ti sklizne niz {aku!

SIN: A {ta vam ka`e?

126 Ivan Negri{orac

MAJKA: [ta ka`e? Ne ka`e ni{ta!(Imitira Podstanara klawaju}u se i trqaju}i {ake)Nema, otkud mu, ne zara|uje ni{ta, poslovi slabo idu, iwemu duguju, niko ni{ta ne pla}a – eto {ta ka`e!

SIN: I to je sve?

MAJKA: Godinama se tako pravdao. A onda je u jednom trenutkuokrenuo drugi list. Po~eo je da nas zafrkava! Sve kaolepo i uqudno, a vidi{ da pravi sprdwu s nama. Mora bitida ga je neko podu~io tako da postupi. Ne bi se on sam togasetio, ne bi!

SIN: Pa dobro, mama, kako ja o tome ni{ta ne znam? Dodu{e,vi|ao sam da se vi sa wim stalno ne{to prepirete, ali~inilo mi se je sve to bez nekog ozbiqnog razloga. Pravoda ti ka`em, izgledalo je kao da vas on nervira i da gaprosto mrzite!

MAJKA: Vala ga i mrzimo, sine moj! Krv nam pije tolike godine!

Za~uje se zvono na ulaznim vratima.

SIN: Ko je sad? Da nije opet ovaj, {to ti ka`e{ ugursuz?

MAJKA:: E, veruj mi, kad vidim onu wegovu budalastu facu i kadpo~ne da se za~ikava, do|e mi da ga zadavim! Golim rukamabih mu {iju zavrnula!

Ponovo zvono.

SIN: (Ustaje i kre}e prema vratima)Opet zvoni? Ako je on, onda – {to veli{ – opet pravineku sprdwu s nama.

MAJKA: Ma {to mu pre deset godina ne presudih, ve} bih gaodrobijala!

Sin otvara vrata, ulazi sused.

SUSED: Dobar dan! Dobar Dan, kom{inice! Kako ste?

SIN: Dobar dan.

MAJKA: Dobar dan. Ne znam ni sama kako sam, dragi moj kom{ija!A za{to pitate?

SUSED: Kako za{to pitam? Pa takav je red! To se uvek pita!

MAJKA: Ma {ta mi ka`ete?! Kakav je to red? ^iji red? Ko to uvekpita?

Istraga je u toku, zar ne? 127

SUSED: To va`i za sve lepo vaspitane qude. Onaj ko je uqudanuvek }e vam re}i: “Dobar dan, kako ste?”

MAJKA: Vidi, Boga ti! A {ta ja treba da ka`em?

SUSED: Vi }ete re}i: “Dobar dan. Dobro sam, a vi?”

MAJKA: Ne, Boga mi, to ja ne}u re}i!

SUSED: A za{to ne, moli}u fino?

MAJKA: Zato {to nisam dobro. I {to me uop{te ne zanima kakoste vi!

SUSED: Nema veze, to se pita zbog reda. Pa ni mene ne zanima kakoste vi, a opet vas lepo pitam. Takav je obi~aj!

MAJKA: Ba{ me briga za va{ obi~aj! Na va{e pitawe odgovori}u:“Hvala na pitawu, nisam dobro!” I ni{ta vi{e!

SUSED: Ne, tako se ne odgovara. To je neu~tivo!

MAJKA: Ti }e{ mi re}i?

SIN: Polako, mama, ne `esti se!

SUSED: A {to vam je te{ko da dodate “A vi?” Ili: “A kako stevi?”

MAJKA: Nije mi te{ko, {to }e mi biti te{ko? Nego ne}u, ne}u date pitam! Ne interesuje me, pa to ti je!

SUSED: Jao, {to ste vi neuqudni kom{inice!

MAJKA: A ti si uqudan {to zabada{ nos u tu|e stvari? [ta tebebriga kako sam ja?

SUSED: Pa nije me briga. a vas to pitam onako, zbog reda!

MAJKA: Eto, i sam priznaje{ da te nije briga za ono {to mepita{. [to me onda pita{?

SUSED: Kom{inice, pa to je red! To su obi~aji!

MAJKA: Ma kakvi obi~aji, glavowo jedan!(Sinu joj neka ideja, govori za sebe)Razbuca~u ti ja sistem!(Susedu)Hajde, pitaj me!

SUSED: [ta da vas pitam?

MAJKA: Pa to {to te interesuje! Pitaj me kako sam?

SUSED Pa, kom{inice, kako ste?

128 Ivan Negri{orac

MAJKA: (Izgovara brzo i karikaturalno)O, kom{o, hvala na pitawu! Nisam dobro. Ako malo boqerazmislim, sasvim sam lo{e! A ne pitaj me za{to samlo{e! Odmah }u ti re}i. Ne{to me bubrezi {trecaju,kanda mi se pokrenuli oni moji kamen~i}i. A `u~ me idaqe mu~i te mu~i. Stalno je u nekim zapaqewima. Alisve to nije ni{ta. Nego odem ti ja pre dva dana kod lekara,a on mi veli: “Imam dve stvari da vam saop{tim: jedna jedobra a druga lo{a. [ta }ete prvo?” Ja, rekoh, daj prvolo{u vest! A on }e meni: “E pa, lo{a vest je da smohistolo{kom analizom utvrdili da imate rak na debelomcrevu”. Uh, prese~e me ne{to posred srca, obli me ladanznoj, ali ipak ponadah se u onu drugu vest. Bi}e ipakdobro. Rekoh: “Lepi moj doktore, a koja je dobra vest? A on}e, veselnik, ko iz topa: ”A dobra vest je da mi je upravostigao poziv za specijalisti~ki boravak u Nema~koj!"

SUSED: (Zaprepa{}eno)^ekajte, pobogu!

MAJKA: (Nastavqa nepokolebqivo)Ali to sa rakom i nije ono najgore. Nego po|em ja da vadimkrv, kad tamo, mic po mic, kao ne{to im sumwivo, po~nuda pretra`uju i, molim vas, znate {ta mi na|u?

SUSED: (Iznerviran)Ne znam i ne zanima me!

MAJKA: Na|u mi, brate, da bolujem od leukemije!

SUSED: (Vi~e)Dosta vi{e, ne}u da vas slu{am!

MAJKA: Kako? Ne}e{ da ~uje{ kako mi nema spasa? Kako umirem?To ne}e{ da ~uje{?

SUSED: (I daqe vi~e)Ne}u, ne}u ni{ta da ~ujem!

MAJKA: (Drekne)A za{to me onda pita{ kako sam, u{tvo jedna u~tiva?[ta ho}e{ od mene? [ta bi ti godilo da ~uje{?

OTAC: (Ulazi u sobu)[ta je sad bilo? Otkud opet galama u ku}i?

SUSED: Dobar dan, kom{ija! Kako ste?

Istraga je u toku, zar ne? 129

MAJKA: Opet ovaj “kako ste”!

OTAC: Ah, kako sam? Nikako brate! Onaj ugursuz od Podstanarame iznervirao da bih isko~io iz sopstvene ko`e! Si{enam krv na slam~ice! A jo{ me steglo ne{to u le|ima, pane pu{ta! [ta }e{, vaqda su pritisle godine?

SUSED: (Za sebe)Bo`e, al’, su ovi neotesani!

OTAC: [ta re~e?

SUSED: Ni{ta, kom{o, ni{ta! Ja bih da krenem, imam neka posla!

OTAC: ^ekaj, kud `uri{? Reci ti meni {to si ti navratio kodnas?

MAJKA: Do{ao je da nas pita kako smo i da nam ka`e da ga uop{tene zanima kako smo.

SUSED: Navratio sam do vas, onako, kom{ijski.

OTAC: (Nervozno)Hajde, ne prenema`i se nego kazuj!

SUSED: Ma ni{ta, ka`em vam, ni{ta va`no!

OTAC: (Na ivici strpqewa)Ne zavitlavaj se sa mnom, ako ti je `ivot mio! Kazuj {taima{!

SUSED: Pa, eto, hteo sam ne{to da se posavetujemo! Da poraz-govaramo kao prave kom{ije!

OTAC: Pa hajde, po~ni!

SUSED: (Snishodqivo)Da sednemo, a? Da na miru porazgovaramo o svemu?

OTAC: Sedi, brate! @eno, daj rakije i dve ~a{e!

SUSED: O ne, hvala, kom{ija! Ne mogu rakiju!

OTAC: Ho}e{ kafu? Vino? Pivo" Ka`i, za {ta si?

SUSED: Ja sam, dragi moj kom{o, za to da sve mirno razre{imo!

OTAC: [ta da razre{imo? O ~emu ti govori{? Pitam te {ta}e{ da popije{?

SUSED: Pa dobro, mo`e kava!

OTAC: @eno, skuvaj ~oveku kafu! A mi sad, na miru, da porazgo-varamo! Ka`i ti blago meni, {ta te mu~i?

130 Ivan Negri{orac

Majka ulazi u kuhiwu.

SUSED: Pa, kako da ti ka`em, moj mili kom{o, tu smo, jedno uzdrugo, Bog zna koliko dugo, {tono ka`u – odvajkada!

OTAC: Pa jeste.

SUSED: O~evi na{i rodi{e se ovde, dedovi na{i rodi{e se ovde,pradedovi i ~ukundedovi, svi na{i preci behu zajedno i`ivqahu u miru i slozi! Je li tako?

OTAC: Tako je, brate! Neka tako i ostane!

SUSED: To i ja ka`em: neka tako ostane! Ali ne{to se, izgleda,mewa? Neki su novi vetrovi po~eli da duvaju! Bog znaodakle dolaze i kuda smeraju! Ko ih izaziva, ko vrtlo`inebeske struje i {aqe ih na nas, |avo }e ga znati!

OTAC: Ma ~ekaj, o ~emu ti pri~a{? Kakvi vetrovi, kakvenebeske struje?

SUSED: Ne znam, prijane moj slatki, ne znam! I sam sam potpunozbuwen!

OTAC: Pa ~ime si ti to zbuwen?

SUSED: Ne znam ni sam! Ose}am da se ne{to de{ava, ne{to semewa i treba, vaqda, i mi tome da damo svoj doprinos!Neki su novi vetrovi...

OTAC: (Nervozno)Mani ti vetrove! Nego, reci ti meni, ima li izme|u nasdvojice, izme|u na{ih familija kakvih nepre~i{}enihra~una?

SUSED: Bo`e sa~uvaj!

OTAC: Jesam li ti ja {togod na`ao u~inio?

SUSED: Ma jok, brate!(Dodaje vi{e za sebe)Dodu{e, ponekad si malo grub i neotesan, ali nije to takostra{no!

OTAC: Je li moja `ena nekome {togod ru`no o vama rekla?

SUSED: Nije, brate, nikada! Ni mi, vala! Ni o woj ni o bilo komeod va{ih!

OTAC: A da nije ovaj moj sin – malo je, brate, mekan i razma`en –da on nije u~inio {ta nevaqalo?

Istraga je u toku, zar ne? 131

Majka ulazi, stavqa kafe na sto i seda.

SUSED: Ma kakvi, kom{o moj dragi! @iveli smo k’o bra}a. Sve jedobro, boqe ne mo`e biti!

OTAC: E pa, ra~unam, ako je tako, neka tako i ostane!

SUSED: Pa nek; ostane!(Oprezno dodaje)Ako bude moglo!

OTAC: Ma mo}i }e, moj kom{o, samo ako mi ostanemo qudi kao{to jesmo?

SUSED: Jeste, vala! Mada ovi, mislim, ti {to rovare, ne pitajumnogo pravdu i po{tewe. Ko zna {ta nam sve predstoji?Pomiwe se nekakva istraga!

OTAC: [to si, kom{o, tako ustra{en? Ma {ta da se desi, miostajemo to {to jesmo! Prema tome, dabome: sve }e bitikako teba!

SUSED: Daj bo`e!(^uje se zvono na ulaznim vratima)Ko je sad pa to?(Ustaje)Kom{ija, mogu li ja nekuda iza}i? Na druga vrata?

OTAC: Ne mo`e{, brate! Tu se ulazi kod onog ugursuza!

SUSED: (Nervozno se muva po sobi, zagleda kuda bi iza{ao)Imate, vaqda, neki zadwi izlaz? Mislim, za slu~ajopasnosti? Mora biti da ste ne{to predvideli?

Ponovo se za~uje zvono.

OTAC: Ma kakav zadwi izlaz! Kakva opasnost! @eno, deder,pogledaj ko je to?

MAJKA: (Ustaje)Dobro, sad }u ja!

SIN: A {to ste se vi, kom{ija, uzmuvali? Da se niste nekogaupla{ili?

SUSED: Ja se nekoga upla{io? Koje{ta!

SIN: Pa sedite onda, popijte kafu do kraja! To je verovatnoonaj ugursuz! On stalno ulazi i izlazi!

132 Ivan Negri{orac

MAJKA: (Otvara vrata, razgovara s nekim, potom ulaziKafeyika, kojoj je te{ko odrediti pol)Gospodin tra`i tebe!

SUSED: (Iznena|en i vidno uznemiren)Mene? Kako mene? Pa ja sam u prolazu, ja upravo odlazim!

MAJKA: Ma ne vas, nego moga mu`a!

KAFEYIKA: (Obra}a se Susedu neprijatnim, metalnim glasom)A otkud vi ovde?

SUSED: Samo {to sam u{ao, evo ni kafu nisam popio! Ali ja, evo,ve} kre}em, moram da idem!

KAFEYIKA: Vi dobro znate da ovde ne bi trebalo da zalazite, zar ne?

SUSED: (Pokorno)Pa da, naravno! Kako da ne!

OTAC: [ta vi to govorite? Gde ne bi trebalo da zalazi?

SUSED: (Zbuweno)Pa da, nema smisla! Evo, kafu nisam ni ispio do kraja!

OTAC: (Gura ga da sedne)Ma sedi, ~ove~e, popij to na miru!

SUSED: (Na ivici o~ajawa)Ma nije mi do kafe! Ja idem, ja odlazim!

KAFEYIKA: Idite kuda god ho}ete! Ali vi dobro znate da niste smeliovde da navra}ate! To je sve {to imam da vam ka`em.Uostalom, bi}e jo{ razgovora!

SIN: Bo`e, kakva je ovo rasprava?

MAJKA: (Iznervirano)A da to gopsodin, mo`da, u na{oj ro|enoj ku}i, ne pretina{im gostima?

SUSED: Kom{inice, nemojte tako! Nisam ja va{ gost! Ja sam samonavratio!

OTAC: Nije {ija nego vrat!

MAJKA: Pa, vaqda, vi imate pravo da navratite kod koga ho}ete?Ne}e vam niko odre|ivati s kim }ete kafu da pijete?

KAFEYIKA: To }emo tak videti {ta }e se odre|ivati a {ta ne}e. Neprejudiciramo stvari!

Istraga je u toku, zar ne? 133

SUSED: (O~ajno)Ali, molim vas, pogledajte i sami! Ja kafu nisam nipopio! Ma nisam je, takore}i, ni pipnuo!

KAFEYIKA: Idite, sad! Ali jo{ }emo mi o svemu razgovarati!

SUSED: (Odlazi unatra{ke, klawaju}i se)Dovi|ewa, dovi|ewa. qubim ruke!

MAJKA: E poqubi |avola u ruku, dabogda! [ta mu se klawa{?

Kafeyika zagleda sobu, otvara vrata, virne u susedni stan.

SIN: Kevo, {ta je ovo? Ja ovde ni{ta ne razumem!

MAJKA: Je li, ~ove~e? Kakav je ovo glavati gospodin?

OTAC: Ma nije to nikakav gospodin!

MAJKA: Vidim ja da nije gospodin! Ali ko je on?

OTAC: Nije on!

MAJKA: Kako nije on? A ko je on ako nije on?

OTAC: On je, u stvari, ona!

MAJKA: Molim? To ~udo je `ensko?

SIN: Vidi{, kevo, to da li si `ensko ili mu{ko, to je danassasvim privatna stvar. Strogo intimna. Takve stvari nisuza javnost!

MAJKA: Neverovatno! Pogledaj samo kako je debela, pa defor-misana, pa ru`na? Gospode Bo`e, samo joj metla fali pada poleti!

SIN: A jesi li joj glas ~ula? Wen glas zve~i k’o pocinkovanilim!

MAJKA: Je li ti, nakazo!

Kafeyika, ne obra}aju}i pa`wu na prisutne, nastavqa sa inspekcijomstambenog prostora.

OTAC: @eno, bre, pazi na re~i!

MAJKA: A {to? Zar ovo nije nakaza?

OTAC: Pa dobro, malo se ugojila! Sad je u godinama kad se svelepi za wu!

MAJKA: [ta u godinama? Zar misli{ da je ikada bila lep{a?

OTAC: [ta ja znam. To je wena stvar!

134 Ivan Negri{orac

SIN: A otkud ti, }ale wu zna{?

OTAC: Iz kafane. Pre nekoliko godina je preuzela kafanu, ipravo da ti ka`em, nije bila lo{a. Daje nam pi}e naveresiju.

MAJKA: Ja od we ni orah iz ruke ne bih uzela!

SIN: ]uti, kevo, boqe {to je takva! Kad je }ale u kafani,sigurna si da se ne kurva!

OTAC: Mar{ ti, majmune jedan! Tako za oca da govori{?

MAJKA: Bogami, ovako `ensko mora pi{toqem da hvata mu{karca!Nema joj druge!

OTAC: Ma pusti je! Ka`em ti, nije ona tako lo{a!

MAJKA: (Prilazi Kafeyiki)Ej, gospoja! Ili gospodine, {ta li si! Ima neki koji tvrdeda si ti `ensko! Je li to istina?

KAFEYIKA: Molim? Meni ne{to ka`e{?

MAJKA: Tebi, tebi, kome bi drugome?!

KAFEYIKA: (Zuri u wu nekoliko trenutaka, a onda drekne)Mar{ u kujnu!

MAJKA: (Ustuknu korak-dva)Molim?

KAFEYIKA: ^ula si, smesta bri{i u kujnu! Jesi li oprala sudove, jesili spremila ve~eru? Mar{ na posao!

OTAC: Hajde, `eno, kreni!

MAJKA: (Ocu, iznena|eno)Ma zar i ti...?

OTAC: Hajde, bez rasprave! Na posao!

Majka odlazi gun|aju}i.

KAFEYIKA: I malog! Skloni i malog! Treba ne{to da razgovaramo!

SIN: ([apu}e mu)Slu{aj, }ale, sa ovakvom nakazom od `ene slobodno temogu ostaviti nasamo. Dr`i se i ne popu{taj po cenu`ivota!(Teatralno)Zbogom, o~e! Da se oprostimo!(Ho}e da ga zagrli)

Istraga je u toku, zar ne? 135

OTAC: (Odguruje ga od sebe i izvodi napoqe)Hajde, hajde, ne {ega~i se!

KAFEYIKA: E tako, sad na miru mo`emo porazgovarati!

OTAC: Pre svega, da sednemo! Kao qudi! Jesi li za neko pi}e!

KAFEYIKA: Ne, nikakvo pi}e! Se{}emo, ali ne za pregovara~ki sto.Nisam ja do{la da mi pregovaramo!

OTAC: Ne znam za{to si do{la, ali sedi, opusti se i ose}aj sekao u svojoj ku}i!

KAFEYIKA: Ka`e{, kao u svojoj ku}i?! To si rekao?

OTAC: Pa to se tako ka`e! “Ose}aj se kao u svojoj ku}i” – tozna~i...

KFEYIKA: Mani se ti tuma~ewa! To mene ni malo ne zanima! Nego dami pre|emo na stvar!

OTAC: Da pre|emo!

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)Elem, sastali smo se pre nekog vremena i ve}ali {ta namvaqa ubudu}e ~initi.

OTAC: Ko je ve}ao?

KFEYIKA: ^u}e{. I zakqu~ili smo nekoliko stvari koje }e pre-sudno delovati na budu}i razvoj u celini.

OTAC: U celini? Kako u celini?

KAFEYIKA: Da, ba{ tako. Mislim da to otvara veliku perpsektivu zasve nas. Ni{ta vi{e ne}e biti kao {to je bilo!

OTAC: Tako zna~i.

KAFEYIKA: Tako. Na`alost, prime}ene su mnoge negativne pojave kojeu najkra}em roku moraju biti uklowene. Neke od tihpojava, pa ~ak wihov ve}i deo, ti~u se tebe li~no!

OTAC: Mene li~no.

KAFEYIKA: Tebe, tebe! Nemoj se ~uditi!

OTAC: Pa {ta je to, za ime Boga!

KAFEYIKA: Zna{ ti i sam! Uzmimo, na primer, tvoje pona{awe u mojojkafani!

OTAC: Pa {ta s tim?

136 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: Jesmo li mi, odavno jo{, omogu}ili na{oj klijenteli dakoristi odlo`eno pla}awe?

OTAC: Jeset, davali ste na veresiju! Pa {ta?

KAFEYIKA: A koliko si ti koristio tu sjajnu marketin{ku ponudu?Reci, koliko?

OTAC: Pa, tu i tamo!

KAFEYIKA: Ne tu i tamo nego slovima i brojem dva puta za posledwetri godine!

OTAC: Pa?

KAFEYIKA: [ta, “pa”, kako “pa”? Pa je li to u redu?

OTAC: Slu{aj ti mene! Jesam li ja tebi sve uredno pla}ao? Ugotovom?

KAFEYIKA: Jesi!

OTAC: Pa {ta ona ho}e{?

KAFEYIKA: Ali za{to da ne koristi{ mogu}nost odlo`enog pla-}awa? Mi smo to izvrsno smislili! I to samo za na{estalne mu{terije!

OTAC: To meni ne treba!

KAFEYIKA: Kako ti ne treba? Kad si ti, recimo, ~astio celu kafanu?Jesi li ikada muzi~arima platio za blistav nastup? Da lisi ikada doveo prijateqe na ve~eru? A o specijalnimuslugama na{eg `enskog osobqa i da ne govorimo!

OTAC: Ama ni{ta mi od toga ne treba. [ta }e mi?

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)E, to ne mo`e tako. Sve to predstavqa ponudu na{eugledne ku}e i to se mora koristiti! Izvoli, poslu`i se,ubele`i}emo te u kwigu i na kraju meseca naplatiti! Eto,to je posao! A ne, popije{ jedno pivo ili ~a{u vina, aonda ruku vi{e ne uvla~i{ u yep!

OTAC: Pa ne}e{ mi vaqda odre|ivati {ta }u ja piti? I na {ta}u tro{iti svoje novce?

KAFEYIKA: Eto, vidi{ li kakako si staromodan! Ti si, dragi moj,~ovek sasvim prevazi|enih shvatawa! Pa nije re~ o tomeda neko treba da ti odre|uje {ta }e{ piti i na {ta }e{tro{iti novac!(Trqa vr{ak nosa)

Istraga je u toku, zar ne? 137

Ti treba sam da shvati{ {ta se od tebe u zajednicio~ekuje! I sam da preduzme{ korake koji koriste za-jednici! A ne ovako, da moramo da te opomiwemo i, ne dajBo`e, prisiqavamo na ono {to je tvoja sveta du`nost!

OTAC: (Izazovno)Ma koga }ete vi da prisiqavate?!

KAFEYIKA: Ja to samo tako ka`em. Ne daj Bo`e! Ali da zna{, svi smoveoma, veoma nezadovoqni tvojim pona{awem!

OTAC: Ko to “mi”? Da ~ujem?

KAFEYIKA: (Uzima {oqicu kafe, sr~e)A ti, kao, ne zna{ ko?

OTAC: Ne znam, reci!

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)Svi! Svi smo tobom nezadovoqni! I pekar, koji ka`e dakod wega uzima{ samo dve vekne hleba dnevno, a nikadnikakva peciva, nikakve kola~e ni {trudle nisi tra`io!

OTAC: Pa {ta? Moja `ena sama prvi poga~ice s ~varcima, ikiflice s makom, pa pitu s vi{wama...

KAFEYIKA: Mani se ti uzaludnih obja{wavawa! Ne}e ti to pomo}i!Mesar ka`e da je tvoja potro{wa mesa skandalozno mala.Neki put uzme{ junetinu za supu, krmenadle, {kembi}e,yigerwa~u i takve sitnice. A kad si kupio biftek, {unkuili kulen? Ili ne{to tako delikatesno?

OTAC: Pa {ta }e mi? Ja u svom dvori{tu imam koko{arnik! Samgajim `ivinu, imam jaja i pile}eg mesa! Odgajim i ponekupatku! Ujesen zakoqem sviwu, u zamrziva~ ostavim mesa,pa bogami napravim {unke i kobasice! Meni je takolep{e!

KAFEYIKA: (Ponovo srkne kafu)Ostavi se ti tvojih pri~a! Ne batrgaj se, yabe tro{i{snagu! Piqar svedo~i da kod wega tvoja `ena pazarijednom – dvaput nedeqno! Pa to je nedopustivo, ~ove~ebo`ji!

OTAC: Ali ja imam svoju ba{tu! I mladi luk, i krompir, isalatu, rotkvice, spana}, gra{ak, boraniju. Imam sve {tomi treba!

138 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: Ama nikoga se ne ti~e {ta ti ima{ u ba{ti! Ali ti uprodavnici mora{ da kupi{ ono {to se od tebe o~ekuje!(Trqa vr{ak nosa)[ta misli{ kako bi to izgledalo kad bismo svi po~eli danegujemo vo}e i povr}e u svojim dvori{tima! Paprodavnice bi propale!

OTAC: [ta se to mene ti~e! Moja je ba{ta i u woj }u sejati {tami je voqa!

KAFEYIKA: E to ne}e mo}i?

OTAC: E bogami ho}e!

KAFEYIKA: Ja ti ka`em da ne}e!

OTAC: A ja ti ka`em da se nosi{ u tri...

KAFEYIKA: Molim?

OTAC: Ne moram ni da dovr{im, je li? Zna{ ti i sama kud trebada se nosi{!

KAFEYIKA: Ovo je skandal!

OTAC: Ovo je moja ku}a i mar{ napoqe!

MAJKA: (Uzrujana ulazi u sobu)Pa {ta je sad? [ta se de{ava?

KAFEYIKA: (Ocu)Ti mene izbacuje{ napoqe?!

OTAC: (Prete}i polazi prema woj i prstom pokazuje na vrata)Mar{!

MAJKA: ^ula si! Mar{ napoqe, nakazo jedna!

KAFEYIKA: Upomo}! Ubi}e me!

ZAMRA^EWE

Istraga je u toku, zar ne? 139

II ^IN

KAFEYIKA: Upomo}! Ubi}e me!

Vrata se hitro otvaraju, Komandos upada s oru`jem na gotovs.

KOMANDOS: Stoj! Da se niko nije mrdnuo!

OTAC: Qudi, {ta je sad ovo?

KOMADOS: (Dr`e}i oru`je na gotovs)Pitam vas: sta se ovde dogadza?

MAJKA: (Obra}a se Ocu)Ko je sad pa ovaj?

OTAC: Pojma nemam!

MAJKA: Bo`e, ala mu je lice flekavo!

KOMANDOS: Tisina tamo! Da niko nije pisnuo!

KAFEYIKA: Ja }utim! Ja se ne bunim, gospodine! Molim da se to ima uvidu!

MAJKA: (Obra}a se Komadosu)Ma {ta ti ho}e{? Upada{ nam u ku}u kao kakav lopov ijo{ vi~e{ i nare|uje{!

KOMANDOS: Cut!

MAJKA: [ta “cut”! Ti meni “cut” u mojoj ro|enoj ku}i! Sklawaj tupu{~etinu!(Koraknu odlu~no s namerom da dohvati pru`enu cev)

KOMANDOS: (Povla~i se tri koraka unazad)Stoj, da se nisi makla! Pucacu!

MAJKA: Ma pucaj, bedo lopovska! Pucaj, ako sme{!

Natr~ava na Komandosa koji je kundakom udara u trbuh, a onda i za vrat.Majka pada u nesvest.

KOMANDOS: Tako, sad ce biti mir!

OTAC: (Istupi nekoliko koraka)Ma {ta mi to uradi sa `enom, majku ti banditsku!

KOMANDOS: Stoj! Stoj, pucacu!

OTAC: Ma jesi li ti pri sebi, bedo vojni~ka! @enu si mi udario!

KOMANDOS: Stoj! Stani uza zid! Odmah! Inace, pucam!

140 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: Evo, gospodine, ja sam ve} stala uza zid!

OTAC: ^ekaj da vidim je li mi `iva `ena! Mo`da si joj vratskrhao, sunce ti bogovo!

KOMANDOS: Odstupi! Brojim do tri! Jedan, dva...(Otac se povla~i do zida)tri! Tako.

Sin ulazi u sobu.

SIN: [ta je ovo? Kakva je to galama?(Videv{i Majku na podu, zgrane se)Majko, maj~ice!(Potr~i prema woj)

KOMANDOS: Stoj! I za tebe vazi! Uza zid!

SIN: (Kle~e pored Majke)Ali to je moja majka! [ta ste joj u~inili? Je li `iva?

KOMANDOS: Ziva, ziva, nego sta! Uza zid! Nece biti milosti ako nepostupite po naredzewu! Uza zid!

SIN: (Povla~i se prema zidu)]ale, {ta se ovo de{ava?

OTAC: Pojma nemam!

SIN: Pa ko je ovaj razbojnik?

KOMANDOS: Ne vredzaj tamo! Inace cu ti sasuti rafal u trbuh!

SIN: (Ocu, tiho)Pogledaj {to mu je faca flekava! Mora da ima nekogqivi~no oboqewe!

OTAC: Kanda mu je obraz bu|av!

SIN: (Komandosu)Dobro ho}ete li nam kona~no re}i ko ste vi i {tatra`ite u na{oj ku}i?

KOMANDOS: Jezik za zubima! Da vise ne cujem ni jednu jedinu rec!

KAFEYIKA: Mladi}u, smirite se, zaboga! Zar ne vidite da gospodinmisli sasvim ozbiqno!

KOMANDOS: (Vadi mobilni telefon i nekog naziva)Alo! Da, stigao sam na ciq! Ovde je pravo osiwe gnezdo,ali sve ih drzim na nisanu! Docek je bio krajwe neprija-teqski! Naoruzani pojedinci pokusali su sa pruzawemaktivnog otpora!

OTAC: La`e{, bando bu|ava!

Istraga je u toku, zar ne? 141

KOMANDOS: (Ocu)Stoj, ne mrdaj! Stani uza zid!(Ponovo govori u slu{alicu)Eto, culi ste! Ponovo je pokusano sa aktivnim otporom!Okruzewe je sasvim neprijateqsko i nije lakokontrolisati situaciju!(Pauza)Svakako!(Pauza)Nasa poruka bice sasvim jasna! Budite bez brige! Zavr-savam! Gotovo!

SIN: I?Ho}ete li nam najzad objasniti {ta se ovo de{ava?

KOMANDOS: Hocu, sa zadovoqstvom cu objasniti! Dakle, da znate: vaseponasawe se vise nece tolerisati! Ovo je posledwaopomena!

SIN: Kakvo pona{awe? [ta s nama nije u redu?

KOMANDOS: Znate vi dobro! Uostalom, pitajte svoga oca! On najboqezna sta je sve ucinio! Ali da znate: gotovo je satolerisawem vase samovoqe!

SIN: Kakve samovoqe? U ~emu je stvar?

KOMANDOS: Dosta vise! Ne pravite se ludi! Ovo vam je posledwaopomena i posledwa sansa! I da znate: mi cemo se vratiti!Sigurno cemo se vratiti!

SIN: Ali za{to?

KOMANDOS: Tisina! A sad se svi okrenite prema zidu!(Oni se okre}u)Tako! Ti, debeli, gledaj na sat! Hocu da se tri minutaniko s mesta ne pomakne! Jasno?

KAFEYIKA: Jasno!

KOMANDOS: (Izlazi iz sobe, na vratima dovikuje)U redu pocni sa odbrojavawem!

Nekoliko trenutaka vlada potpuna ti{ina.

SIN: Dobro, }ale, ko je ovaj?

OTAC: Pa ka`em ti da pojma nemam! Nikad ga u `ivotu nisamvideo!

KAFEYIKA: Ti{ina vas dvojica!

142 Ivan Negri{orac

OTAC: Ma {ta ti galami{, gwido jedna!

KAFEYIKA: Bez vre|awa, molim! Gospodin mi je nalo`io da brinem ovama!

OTAC: Niko ti nije rekao da mo`e{ da nas u}utkuje{! I zatogledaj na sat i jezik za zubima!

KAFEYIKA: Dobro, dobro, samo ti izigravaj buntovnika! Obi}e ti seto o glavu!

SIN: (Osvr}e se)Boga mu, }ale, keva se jo{ ne mi~e! Ja moram da pogledam{ta je s wom!

KAFEYIKA: Ne mrdaj! Gospodin je rekao da ne mrdnete s mesta!

SIN: Ma {ta si se ti razgalamio?!

OTAC: Nije “razgalamio”, sine moj! Treba “razgalamila”! Na{stra`ar je, za~udo `ensko!

SIN: Ah, da! Zaboravih tu tu`nu ~iwenicu!

KAFEYIKA: Bez komentara, molim!

SIN: (Ocu)Stvarno sam ostao bez komentara! Te{ko je utuviti uglavu da je ovo ~udo `enskog roda!

KAFEYIKA: Moja polna pripadnost se vas ni malo ne ti~e!

SIN: (Sasvim se okre}e od zida, ali se ne mi~e s mesta)Pa normalno da nas se ne ti~e! Zar ima budala na svetukoje se to ti~e?

OTAC: Bogami, sinko, nisam siguran da je iko, ikada, igde dirnuou wenu `enstvenost!

SIN: (Odmahnu rukom)@enstvenost? Pih!

KAFEYIKA: Samo vi lajte! Zapamti}u vam ja ovo!

SIN: (Posmatra majku)Mama! ^ue{ li me?

OTAC: (Pogleda u Sina, pa se i on sasvim okrene)Ne mi~e se?

SIN: Ne.

OTAC: Onaj divqak ju je gadno opau~io!

Istraga je u toku, zar ne? 143

SIN: (Kre}e prema majci)Ma ja moram da pogledam {ta je s wom!

KAFEYIKA: Stoj, ne mi~i se! Prijavi}u te kad onaj gospodin ponovodo|e!

SIN: (Okre}e se Kafeyiki)Ej, luda glavo, moram da vidim {ta mi je s mamom!

KAFEYIKA: Ne dozvoqavam! Mora{ sa~ekati da istekne i tre}iminut!

SIN: Zna{ {ta, debela? Nosi se ti u tri ...(Odmahne rukom i po|e prema majci)Ma ne}u da poganim jezik!

KAFEYIKA: Pobuna, zna~i pobuna! Znala sam ja: svi ste vi divqaci,obi~ni divqaci!

SIN: (Prilazi majci, klekne pored we, dodiruje joj lice ilagano prstima trqa slepoo~nice)Mama, mamice! Probudi se!

OTAC: (Prilazi)Di{e li?

SIN: (Podi`e glavu)Di{e, `iva je! Donesi vode u nekom lon~etu!

OTAC: (Okre}e se prema kuhiwskim vratima)Ubi}u nekoga zbog ovoga! Ho}u, ~asti mi!

KAFEYIKA: Gotovo je, istekla su tri minuta!

OTAC: (Izlaze}i)Umukni, nakazo!

KAFEYIKA: Dobro, dobro, samo ti vre|aj!(Trqa vr{ak nosa)Podvu}i }emo mi crtu ispod svega, pa }e ra~un pokazatikolika su ~ija dugovawa!(Izlaze}i pripreti prstom)Vide}emo se mi jo{!

SIN: (Drmusa majku)Mama, otvori o~i, molim te!

OTAC: (Donosi lon~e)Evo vode, poprskaj joj ~elo!

144 Ivan Negri{orac

SIN: (Kvasi joj slepoo~nice)Mamice, razbudi se!

OTAC: (Stoji iznad glave Majci)Di{e li jo{?

SIN: Di{e, di{e! Mama!(Lagano je pqeska po obrazxima, ona otvara o~i)Evo, progledala je! Mama, ~uje{ li me?

MAJKA: (Najednom razbu|ena, ne vidi Oca)[ta vi~e{, dete? ^ujem te, naravno da te ~ujem!

SIN: Kako se ose}a{?

MAJKA: Dobro je, ne{to me samo glava boli! Tu, u zatiqku! A {topita{?

SIN: Pa, eto, onaj te idiot udario ba{ vojni~ki!

MAJKA: Zna~i, opet me je tukao! Vrati}u mu ja sve to jednoga dana!Vrati}u, pa kud puklo da puklo!

SIN: Kome }e{ da vrati{, mama?

MAJKA: Pa wemu, tvom ocu! Zanemo}a}e on, pa{}e u postequ! Aonda }e videti svoga Boga!

OTAC: O ~emu ti pri~a{, luda glavo?!

MAJKA: (Okre}e glavu prema wemu, tek sad ga prime}uje)Zna{ ti dobro o ~emu!

OTAC: Kanda ti se mozak pomerio! Ne zna{ o ~emu govori{?

MAJKA: Znam, znam! A zna{ i ti!

SIN: Kevo, nije ti }ale ni{ta uradio! Nego onaj ludi vojnik,se}a{ ga se?

MAJKA: Kakav vojnik? [ta mi je uradio?

OTAC: Udario te kundakom u trbuh pa za vrat! Eto {ta je uradio!

Zvono na vratima.

SIN: Ko je sad to?

MAJKA: ^ekaj da ustanem! Ja }u pogledati!

SIN: Lezi tu i ne mradaj! ]ale, daj da prenesemo mamu ukuhiwu!

Nose je u susednu prostoriju, ona se buni. Potom se vra}aju.

Istraga je u toku, zar ne? 145

OTAC: Idi ti, pogledaj ko je!

Sin otvara vrata, ulazi Sused.

SUSED: Dobar dan, drage moje kom{ije!

OTAC: (Pravi se da ga ne vidi, govori za sebe)Opet ovaj smrad!

SUSED: Kom{o moj dragi, {ta se to desilo?

OTAC: (Najzad ga udostoji pa`we)A {ta bi trebalo da se desi?

SUSED: ^ujem da su bili! Zar je ve} po~ela istraga? [ta suhteli?

OTAC: Ma ko? O ~emu ti govori{?

SUSED: Kom{o moj dragi, preda mnom bar ni{ta ne morateskrivati!

SIN: Ma ni{ta mi ne skrivamo!

SUSED: Pa, onda, recite! Podelite svoju muku sa mnom! Mo`davam mogu pomo}i!

OTAC: Nema tu nikakve tajne! Prosta stvar! Uleteo nam u ku}unekakav manijak, obu~en u maskirnu uniformu, dr`ao nasneko vreme na ni{anu, ne{to vikao i pretio, a ondanestao kao dim! Eto, to je sve!

SUSED: Ne}e biti da je sve tako prosto i naivno! Ne}e biti!

OTAC: Nema druge, mora da je taj tip utekao iz ludnice! Ve} }e gauhvatiti i odvesti tamo gde mu je mesto!

SUSED: Ne}e biti, moj dobri kom{o! Drugi su to vetrovi!

OTAC: Ma {ta ti stalno s tim vetrovima, smrade jedan!

SUSED: [ta se odmah qutite? Samo poku{avam da razumem {ta sede{ava! I hteo bih da vam pomognem!

OTAC: Nemoj, du{e ti, nemoj mi pomagati! Dovoqno je da mi neodma`e{, a pomagati vala ne mora{!

SIN: ^ekaj, stari, polako! A za{to vi, kom{o, ka`ete da nekinovi vetrovi duvaju? Kakvi vetrovi? Na {ta vi mislite?

146 Ivan Negri{orac

SUSED: Ne znam ni ja {ta se to de{ava! Svi slutimo da }e uskoropostati mogu}e i ono {to je ranije izgledalo sasvimnemogu}e! Svet se mewa! Druga~ije je nego {to je nekadbilo! Osim toga...

SIN: [ta?

SUSED: Osim toga stalno se pri~a o nekakvoj istrazi!

SIN: O kakvoj istrazi!

SUSED: Ne znam.

SIN: Ali kakve to veze ima s nama?

SUSED: Nikad ne zna{ kakve to veze mo`e imati!

OTAC: Ma pro}i }e sve to! Kao {to je i do sada prolazilo!

SUSED: Pro}i }e, znamo mi to! Ali {ta }e se s nama u tomprola`ewu desiti, to je pravo pitawe, dragi moj?

SIN: Pa jeste! Mo`e bidi dobro, a mo`e i zlo!

SUSED: Bojim se da dobro ne mo`e biti! Samo zlo!

SIN: Ne preterujte, kom{ija!

SUSED: Slu{ajte, mladi}u! Mi smo mali, sitni i nemo}ni! Nasniko ni{ta ne}e pitati! Ali ako nas ne}e pitati, to nezna~i da ne}emo biti odgovorni za svoju sudbinu! Zatopamet u glavu!

OTAC: Ma koje{ta! [ta mi ko mo`e?! Imam ku}u i ovo malooku}nice, imam svoj posao, porodicu, ne{to sitne ne-kretnine i to je sve! Kome bih ja mogao smetati?

SUSED: Nikad se ne zna ~iji ste trn u oku, dragi moj kom{ija!

OTAC: Sve }e to pro}i! Dune vetar, podigne pra{inu, {to{ta senapra{i, ali sve ostane na svom mestu!

SUSED: Ne}e tako biti! Drugo je ovo!

Za~uje se zvono.

SUSED: Kuku meni, {ta }u sad?

OTAC: [ta si se, jado, upla{io?

SUSED: Kako {ta? Pa kud }u sad da iza|em? Opet }e me uhvatiti!

Sin otvara vrata, ulazi Podstanar.

PODSTANAR: Dobar dan, kom{ije!

Istraga je u toku, zar ne? 147

SUSED: (S vidnim olak{awem)Dobar dan!

OTAC: Ja sam tebi rekao da mi nismo nikakve kom{ije! I zato neizazivaj jer }e{ lo{e pro}i!

PODSTANAR: A vi mi pretite?(Susedu)Kom{ija, jeste li ~uli da mi je pretio?

SUSED: Ni{ta ja nisam ~uo! Ko vam je pretio?

PODSTANAR: A tako zna~i! Pravite se ludi!

SUSED: Koje{ta, za{to bih se ja pravio lud!

OTAC: (Podstanaru)Hajde, hajde, dosta si trabuwao! ^isti se odavde!

PODSTANAR: (Prete}i)Brzo }emo mi videti ko }e se odavde ~istiti!

OTAC: (Po|e prema wemu prete}i)Ma gubi mi se s o~iju, majku li ti qigavu! Zgromi}u te!

PODSTANAR: (Be`i prema vratima svoga stana)Evo, evo ga, opet mi preti!

OTAC: Mar{, pseto jedno!

Podstanar izlazi, zatim proviri na vrata.

PODSTANAR: I da zna{, vrati}u se ja brzo! Ali }emo malo druga~ijerazgovarati!

OTAC: Ku{!

Podstanar hitro zatvara vrata.

SIN: ]ale, {to ga ti toliko psuje{?

OTAC: Takve tipove nikada ne mo`e{ dovoqno napsovati!

SIN: Ma i on je ~ovek! I on ima du{u!

OTAC: ^ovek moda jeste, ali du{u zasigurno nema! Deset godina`ivi ovde a ne pla}a ni stan, ni grejawe, ni struju, nivodu, ba{ ni{ta – to mo`e samo bezdu{an ~ovek!

SIN: (Odlazi u kuhiwu)Odoh ja da pripazim na mamu!

SUSED: Ma je li mogu}e, kom{o, da on ba{ ni{ta ne pla}a? I todeset godina?

OTAC: Mogu}e je! Nego {ta nego mogu}e! A uz to ne}e ni danapusti stan koji je okupirao!

148 Ivan Negri{orac

SUSED: O Jezus Marija, zar i tako ne~ega ima?!

Zvoni telefon.

OTAC: (Di`e slu{alicu)Alo! Da!(Pauza)Jeste ja sam! Ko? Aha, opet ti? Pa {ta ho}e{?(Pauza)O ~emu? O ~emu mi imamo da razgovaramo?(Pauza)Ma oka~i ti to ma~ku o rep! I nemoj da te vi{e zateknemu blizini moje ku}e jer }u te `ivog odrati!(Tresne slu{alicu)

SUSED: Al’ ste vi, gospon kom{ija, preki i o{tri! Ko vas je takonaqutio?

OTAC: Zamisli opet se javqa ona beda od Kafeyike! Ma samo{to mi je oti{la iz ku}e, a ve} ima neke nove predloge,pomiwe neke pregovore i razgovore. Ja mislim da je svetna~isto poludeo!

SUSED: Kom{o, ne `uri sa zakqu~cima! I ne odbijajte pregovore!Pogotovo nemojte qutiti Kafeyiku!

OTAC: Ma za{to da je ne qutim? I ona mi je neka sila!

SUSED: Bogami i jeste! Koliko sam uspeo da saznam, od we ba{ idolaze neki novi vetrovi koji sada duvaju!

OTAC: Ti samo o tim vetrovima!

SUSED: Ka`em vam, ne qutite Kafeyiku! Postala je mo}na, jakomo}na!

OTAC: Ma ko? Ona debele nakaza? Nemoj da je uhvatim, prikoqemi pretopim u ~varke!

SUSED: Ha, ha, gospon kom{o, vi ste ba{ neki {aqivyija! Alinemoje mnogo pretiti, mo`e vam se sve to jednom vratiti!Pri~a se da }e ona voditi istragu!

SIN: (Ulazi)]ale, mama se sasvim pridigla! Idi malo kod we, izgledada ho}e ne{to da razgovarate!

Otac izlazi.

SUSED: A {ta je sa va{om gospo|om majkom, ako smem pitati?

Istraga je u toku, zar ne? 149

SIN: Ne{to nije dobro, pa je prilegla! Nego jeste li videli viovog na{eg podstanara?

SUSED: Da, ~udna neka osoba!

SIN: Znate, ja sam poku{ao s wim da porazgovaram. Ali on vamje kao jeguqa ne mo`ete ga uhvatiti, samo sklizne nizprste!

SUSED: Da, problem je to!

SIN: Neobi~an ~ovek! On, koliko vidim, `ivi veoma lepo,prili~no je bogat, ima dobra kola, ~esto izlazi, putuje posvetu, nosi mobilni telefon. Pravi poslovni ~ovek, a nepla}a nam stan, struju, grejawe i vodu! ^udno!

Telefon zvoni.

SUSED: Bogami ~udno!

SIN: (Di`e slu{licu)Alo! Da! Jeste!(Pauza)Slu{ajte, svaka je pomo} dobrodo{la! Ja se sla`em,potpuno se sla`em!(Pauza)Da, mislim da ni otac ne bi imao ni{ta protiv! Naravno,ako je va{a ponuda dobronamerna!(Pauza)Molim? Ka`ete, da ne sumwam u to! Ako je tako, ondado|ite da porazgovaramo!(Pauza)U redu! Dovi}ewa!

SUSED: A ko je, moli}u fino, to bio?

SIN: Ma ona debela Kafeyika! Ho}e opet ne{to da razgo-varamo!

SUSED: E pa ja, onda, idem! Imam neka posla!

Kre}e prema izlazu. Tada se za~uje zvono na vratima. Sin otvara vrata,ulazi Kafeyika sa ko`nom torbom o ramenu.

SIN: Pa otkud vi tako brzo? Odakle ste malopre zvali?

KAFEYIKA: Odnekuda iz daleka. A ipak sasvim blizu. Mi smo,mladi}u, i nepojamno daleko i neverovatno blizu!

SIN: Ko to mi?

150 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: (Okre}e se Susedu, trqa vr{ak nosa)A ti opet ovde?

SUSED: (Nervozno)Ah, eto, opet sam u prolazu! Ali vi ste obave{teni da }udo}i. zar ne? Ja, dodu{e, nisam dobio dozvolu, ali...

KAFEYIKA: Nemoj sad o tome!

SUSED: (Pomirqivo)Pa dobro, ja ionako ve} kre}em!

KAFEYIKA: Neka, neka, samo ti ostani! Treba}e{ nam!(Okre}e se Sinu)A Otac ti nije tu?

SIN: Tu je, brine o majci!

KAFEYIKA: A Podstanar? Je li on tu?

SIN: Mislim da jeste! A za{to?

KAFEYIKA: Zovi Oca! Odmah!(Sin odlazi do vrata, otvara ih)O~e, do|i ovamo! Imamo goste!

OTAC: (Ulazi, videv{i go{}u, vidno se razjari)Sunce ti bogovo, {ta sam ti ja rekao?! E sad }u ti {ijuzavrnuti!

KAFEYIKA: Stoj! Da se nisi makao!(Otac zastane)Ako misli{ da smo sami i da mo`e{ da radi{ {ta tipadne napamet, vara{ se! Nas osmatraju, da ne ka`em ba{da nas dr`e na ni{anu, pa je boqe da ne pravi{ nikakvegluposti! Svaki sumwivi gest mogao bi po vas kobnozavr{iti! Ne {ali se glavom!

OTAC: (Okre}e se Sinu)O ~emu ova gadura pri~a?

SIN: ]ale, oladi! Boqe da u miru porazgovaramo nego da budebelaja!

OTAC: Ma o ~emu da porazgovaramo? Kakvog bi to bilo belaja?

KAFEYIKA: Ne pravi se lud! Ima mnogo toga o ~emu treba raz-govarati!

OTAC: (Okre}e se Sinu)Opet ova! Ma ko je wu poslao ovamo?

Istraga je u toku, zar ne? 151

SIN: (Tiho govori Ocu)O tome i ja razmi{qam }ale! Ali moramo je pustiti dagovori, pa }emo ne{to vaqda saznati!

OTAC: (Tiho)Ni{ta mi se ovo ne dopada!

SIN: (Tiho)Ni meni!

OTAC: (Tiho, ali qutito)Ma razjuri}u ja bandu! I gotovo!

SIN: (Umiruju}i ga)Polako, smiri se! Da ~ujemo {ta ho}e!

KAFEYIKA: (Susedu)A {ta si se ti u}utao? Reci mi: je li ovde sve tako lepo iidili~no da se nema o ~emu razgovarati?

SUSED: Ma nije, naravno da nije! Mnogo je ovde problema!

SIN: (Ukqu~uju}i se u razgovor)Pa dobro, ho}ete li nam ve} jednom re}i koji su toproblemi?

KAFEYIKA: Sve vi to i sami znate! Uzmi, na primer, samo va{egjadnog Podstanara!

OTAC: I? [ta je sa tim bednikom?

KAFEYIKA: Eto, vidite kako vi o wemu govorite! On je za vas bednik!

OTAC: A {ta je drugo? Mo`da jo{ nikogovi}, ni{tarija, niko ini{ta, nula, u{tva, lezilebovi}, mo`da huqa, nakaza,monstrum, ~udovi{te, odqud, manijak, mo`da probisvet,suklata, govnara, jajara, secikesa, la`ov~ina, tr~ila`a...?Ho}e{ li jo{ da re|am?

KAFEYIKA: Bogami, ovo su ozbiqne stvari!

OTAC: Ho}e{ jo{? Bludnik, razvratnik, gre{nik, pokvarewak,nevaqalac, ne~ovek i ra{~ovek, r|a, lupe`, bestija,vucibatina, propalica, li~inar, vetrogowa, vetropir,alamuwa, mlati{uma, protuva, bitanga, hoh{tapler,varalica, smutqivac, bezo~nik, podvalyija, spletkar...Sve je on to! Ho}e{ li jo{?

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)Ne treba hvala, i ovo je dovoqno. Problem je mnogoozbiqniji nego {to smo mi i pretpostavqali!

152 Ivan Negri{orac

SIN: I? [ta nameravate da u~inite?

KAFEYIKA: [ta? Sprove{}emo istragu i re{iti problem? I toodmah!

SIN: E ba{ lepo od vas! Mislite da }ete uspeti da ga nateratena pla}awe?

KAFEYIKA: Svako }e platiti ono {to treba da plati!

SIN: Kako mislite svako? Pa nema du`nika osim wega!

KAFEYIKA: (Vadi iz torbe svesku i olovku, obra}a se Susedu)

Ti, uzmi pero u desnicu ruku, pa zapisuj ovu stra{nu muku!Da se sudi ~ija je krivica, pa da zlotvor crna bude lica!

SIN: Mili Bo`e, ~uda velikoga, |e ja videh junaka dobroga! On}e pravo, po Bogu da sudi, da u sporu ostanemo qudi!

OTAC: [ta vi to bulaznite?

SIN: Ne bulaznimo, }ale, nego se pesni~ki nadme}emo!

OTAC: (Tiho, Sinu)

Nemoj ti da se zdru`uje{ s tom fuwarom! Ne zna{ ti {taona smera!

KAFEYIKA: (Susedu)

Dakle, pi{i: “Zapisnik sa istrage vo|ene povodom slu-~aja vre|ewa i maltretirawa jadnog Podstanaraizlo`enog agresivnom pona{awu svojih kom{ija.”

OTAC: ^ekaj, stani! [ta to govori{?

KFEYIKA: Moram napraviti zapisnik! I moramo opisati predmetistrage!

OTAC: A predmet istrage je to {to onu bitangu maltretirajunekakve kom{ije, je li tako?

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)Slu{ajte, takva prijava je nama zvani~no upu}ena! Misada treba o svemu da porazgovaramo, da sa~inimo za-pisnik, a nadle`ni }e na osnovu prikupqenih dokazadoneti presudu. To je sve!

Istraga je u toku, zar ne? 153

OTAC: Ama kakvo maltretirawe Podstanara, kakvi bakra~i!Problem je {to on ve} vi{e od deset godina ne pla}a zato {to `ivi pod ovim krovom! Ja ga, brate, izdr`avam kaoda mi je sin! I ve} mi ga je dosta, prekipelo mi je!

KAFEYIKA: To {to je tebi prekipelo, to u ovom trenutku nijepredmet na{e istrage! Takvu prijavu nismo dobili!

OTAC: Pa evo, ja vam podnosim takvu prijavu! Prijavqujemo onufuwaru, onog giliptera, onog kriminalca da nam je zaseona grba~u i da nam ve} vi{e od deset godina si{e krv! Onje, brate, avet i pijavica! I molim vas, ma {ta molimzahteva da nas oslobodite ove bede ili }u mu ja golimrukama presuduti!

KAFEYIKA: Polako, bez pretwi!

OTAC: (Demonstrativno izlazi iz sobe)[ta polako?! Ja to vi{e ne}u da slu{am! Imam pametnijaposla!

KAFEYIKA: Upozoravam vas da ovakvo pona{awe ne}emo tolerisati!

SIN: Pa dobro, ho}emo li najzad zapo~eti raspravu o uzrokuovoga spora! A uzrok je {to Podstanar ne izvr{ava svojefinansijske obaveze!

KAFEYIKA: Tokom istrage uze}emo u obzir i takve tvrdwe. Ali zasada razmatramo iskqu~ivo prijavu koja nam je dostav-qena!

SIN: A ko vam je tu prijavu dostavio?

KAFEYIKA: To, uop{te, nije va`no! Va`no je utvrditi ~iwenice.

SIN: A kome podnosite dokumentaciju? Ko su sudije?

KAFEYIKA: ^u}e se!

SIN: A protiv koga je prijava?

KAFEYIKA: Protiv po~inilaca ovog nedela.

SIN: Kakvog nedela?

KAFEYIKA: Sazna}ete!

SIN: A ko je osumwi~en?

KAFEYIKA: To }emo tek utvrditi.

SIN: Ne mo`ete vi naknadno utvr|ivati ko je osumwi~en.

KAFEYIKA: Mo`emo.

154 Ivan Negri{orac

SIN: Optu`nicu mo`ete podi}i samo ako postoji neko osum-wi~en, a vi u istra`nom postupku utvr|ujete je liosumwi~eni kriv ili nije. Mo`ete optu`nicu ipro{iriti, i to je u redu. Ali ne mo`ete zapo~etiistragu bez sumwe u nekoga! Druga~ije ne mo`e!

KAFEYIKA: E vide}e{ da mo`e!

SIN: Pa dobro, jesmo li mi osumwi~eni?

KAFEYIKA: Ne znam ja! Ja samo radim svoj istra`ni posao!

SIN: Slu{ajte, pa to je protivno svakoj pravnoj logici! Toganema u zakonima!

Otac swe vra}a u sobu.

KAFEYIKA: Pa {ta? Ne}emo se mi dr`ati zakona kao pijan plota!Uostalom, na{i pravnici }e na kraju svemu dati savr{enuformu, budite u to sigurni!

SIN: Ne sumwam! Samo kako o~ekujete od nas da u~estvujemo uovoj raspravi, a da ne znamo ni ko je tu`ilac, ni ko jeosumwi~en, ni ko je sudija, ni ko je svedok?

KAFEYIKA: Mora}ete! Hteli – ne hteli, mora}ete!

OTAC: Ma ko }e morati, sunce ti kalajisano! Nemoj da te zadavimko i onog gmizavca!

KAFEYIKA: (Susedu, tiho)Ni{ta se ne boj! Sve je pripremqeno! A ti svaku wegovupretwu i psovku zapi{i od re~i do re~i!

SIN: ]ale, smiri se! Pusti da na miru ispitam o ~emu se ovderadi!(Obra}a se Kafeyiki)Za{to bi smo morali?

KAFEYIKA: Zato {to vas ne}emo pustiti da iza|ete iz ku}e dok sve tone obavimo!

OTAC: Molim?! E sad }u je zadaviti! Smo`di}u je kao gwilukru{ku!

SIN: A ko nas to ne}e pustiti?

Istraga je u toku, zar ne? 155

KAFEYIKA: Vojska, vojska je svuda oko nas. A od vas se o~ekuje dasara|ujete u skladu sa uputstvima koja dobijate! Nemamrdawa!

OTAC: Kakva vojska, otkud vojska! [ta ova nakaza govori!

Prilazi vratima, poku{ava da ih otvori, ali ne mo`e. Spoqa se ~ujeglas Komandosa.

KOMANDOS: Ne pokusavaj! Nema izlaza!

KAFEYIKA: (Susedu)Bele`i{ li ti ove uvrede?

SUSED: Da, da, ne brinite!

OTAC: (Vra}a se)Vrata su zakqu~ana. Kuda }emo sad?

Prilazi prozoru, otvara ga, tamo zati~e iscereno lice Komandosa saisturenom pu{~anom cevi.

KOMANDOS: Odbij!

OTAC: (Brzo zatvara okno)Qudi moji, {ta je ovo? [ta se to de{ava?

KAFEYIKA: Ni{ta, ni{ta se ne de{ava! Samo sprovodimo istragu!

OTAC: Kakvu istragu? Pa zar smo mi lopovi da nas hapsite, suncevam `arko?!

KAFEYIKA: Ako ne mo`e druga~ije, mora}e tako! Nego da mi nasta-vimo s radom! Zapisni~aru, pozovi `rtvu da dâ svoj iskaz!

Sused izlazi.

OTAC: Pa ne}e{, vaqda, tog giliptera... Pa zar on da...

SIN: (Prilazi Ocu)]ale, idi ti do keve, vidi {ta je s wom! Sedi malo uz wu,molim te!

OTAC: (Nevoqno pristaje)Ama vidi{ li ti {ta ova radi? Kakvo je ovo vremenastalo!(Izlazi)

SIN: (Obra}a se Kafeyiki)Znate {ta, hajde da neke stvari malo razjasnimo! Recitemi {ta vi u stvari ovom istragom ho}ete da postignete? Skakvim ciqem radite sve ovo?

156 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: S kakvim ciqem? Mi samo `elimo da se ovde uvede red!Da prestane nasiqe i da se po{tuju qudska prava! To jesve!

Ulaze Sused i Podstanar.

SIN: Oko toga nema nikakvih problema! I ja bih da se uvede redi da se po{tuju qudska prava! Pa hajde, onda, dasara|ujemo! Za{to stalno name}ete razgovor u kome se bezikakvog razloga sukobqavamo?

KAFEYIKA: Pa pitaj svog oca! Nego da mi nastavimo s radom! Za-pisni~aru, reci `rtvi da pristupi saslu{awu!

SUSED: Pristupi!

PODSTANAR: Pristupio sam!

SUSED: Pristupio je!

SIN: Oprostite, molim vas, za{to o Podstanaru stalno go-vorite kao o `rtvi? Pa on upravo najvi{e ugro`ava red!On kr{i qudska prava!

KAFEYIKA: O ~emu vi to govorite?

SIN: Govorim vam da je ovaj ~ovek uzurpirao tu|u svojinu. Onwu koristi i odbija da za to pla}a nadoknadu. Ovaj ~ovekugro`ava pravo raspolagawa privatnom svojinom. To jeosnovni uzrok svih nesporazuma.

KAFEYIKA: (Susedu)Ni{ta jo{ nemojte bele`iti!(Sinu)To {to vi govorite tek treba da ispitamo i razmotrimo.Predmet na{e istrage u ovom trenutku je ne{to sasvimdrugo. Dakle, nastavqamo sa radom! Molim `rtvu da levuruku stavi preko grudi, {aku na srce, a desnu da savije ipodigne uvis!(Pokazuje)Evo ovako! Ponavqate za mnom re~i zakletve: “Kunem seda }u govoriti istinu i samo istinu, tako mi Bogpomogao!”

PODSTANAR: (Name{ta ruke, onda se prene)^ekajte, polako! Za{to to da ka`em?

KAFEYIKA: Takav je red! To se uvek govori pre svedo~ewa!

SUSED: Da, da, takav je red!

Istraga je u toku, zar ne? 157

PODSTANAR: (Spu{ta ruke, povija se, trqa {ake)Ali ja to... kako da ka`em... ja to... To se protivi mojimnajdubqim ube|ewima!

KAFEYIKA: (Spu{ta ruke, trqa vr{ak nosa)A je li? Pa nisam to znala! Da ste mi to rekli, mogli smoda izbegnemo formalnosti!

SIN: Ula`em prigovor! Neka Podstanar objasni {ta u zaklet-vi ima {to se protivi wegovim ube|ewima!

KAFEYIKA: Prigovor se odbija! A vi ne ometajte vo|ewe istrage! Viniste nikakav advokat i nemate prava da se upli}ete u ovosaslu{awe!

SIN: U redu, hteo sam samo da pomognem! Znate, svima }e bitiveoma ~udno da je svedok optu`be odbio da polo`izakletvu! I da ste vi to mirno prihvatili!

KAFEYIKA: Slu{aj, sinko, nemoj ti o tome brinuti! Ni{ta od ovogane}e u}i u zapisnik, a usmena tvoja svedo~ewa mo`e{oka~iti ma~ku o rep!

SIN: Zna~i, tako?

KAFEYIKA: Tako, dragi moj! Ali u znak mojih simpatija za tebe li~no,u~ini}u ti: pita}u svedoka za{to ne}e da se zakune!Dakle, reci mi {ta je u zakletvi protivno va{imube|ewima?

SUSED: Kako ste rekli, gospon?

KAFEYIKA: Ma ne pi{i ni{ta, rekla sam ti ve}! A vi, nevina `rtvo,odgovorite!

PODSTANAR: Ja, kako da ka`em, ne mogu da se zakunem jer... ja, naime, neverujem u Boga!

KAFEYIKA: Ne verujete u Boga?

PODSTANAR: (Govori odlu~no, trqa {ake)Da, ja ne verujem u Boga. Ja sam ~ovek modernih shvatawa,imam dobar posao, kola, lepu zaradu. Imam i mobilnitelefon! Ne mogu ja verovati u Boga!

KAFEYIKA: Pa jeste, ne mo`ete! A, uostalom, ko danas veruje u Boga?

PODSTANAR: Ma, naravno, to je prevazi|ena stvar!

158 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: Mo`da ste mogli da ka`ete bar prvi deo zakletve? I dane pomiwemo Boga! [ta mislite o tome?

PODSTANAR: (Povija se, odmahuje rukama)Ne, verujte, to se toliko protivi mojim uverewima, momna~inu `ivota. Mislim, sav taj folklor, to prenemagawe!Ja to, jednostavno, ne mogu!

SIN: Naravno da ne mo`e! Te{ko je govoriti istinu!

KAFEYIKA: Ne me{ajte se tamo! Nego da mi pre|emo na stvar! Za-pisni~aru, bele`i! Dakle, recite nam `rtvo, da li ste ikako bili maltretirani u ovoj ku}i?

PODSTANAR: (Povija se i trqa {ake)O, ~asni sude, to je duga, duga pri~a. Ja sam toliko mu~en iponi`avan da sam hiqadu puta sebi rekao da meni ovdesre}e nema! Ovde vladaju samo nasiqe, bol i patwa! Irekao sam: ako nam Bog ne po{aqe neki spas, ko znaodakle, iz neke druge zemqe, s neke druge planete, ako sneba ne do|e spasewe, nema `ivota ovde, u ovoj ku}i!

SIN: Pa {to ne ode{ nekuda?

KAFEYIKA: Ti{ina tamo! A vi, nastavite! Recite nam kako ste svebili maltretirani?

PODSTANAR: Na razne na~ine, ~asni sude! Pre svega da ka`em da je mojekretawe bilo ograni~avano brutalnom primenom sile.Kad god je trebalo da pro|em kroz ovu ku}u, meni su prednosem zatvarana vrata i pretili su mi fizi~komlikvidacijom. Stoga sam naj~e{}e bio primoran dakoristim zadwi ulaz u ku}u i da zaobilaznim putemizlazim na ulicu.

SIN: (Ironi~no)Stra{no!

PODSTANAR: Osim toga, oni su se prema meni pona{ali kao da ne`ivimo pod istim krovom.

SIN: ^uj sad ovo!

PODSTANAR: Niko od mojih poslovnih prijateqa nije mogao ovamo dado|e. Nikad mi, recimo, nisu dozvolili da u ovoj sobi i japrimam svoje goste!

SIN: Vidi, boga ti, sjajna ideja!

Istraga je u toku, zar ne? 159

PODSTANAR: Ne treba, vaqda ni napomiwati da su mi zabrawivali dakoristim telefon! O porukama me nisu obave{tavali, kadnekog nazovem odmah vi~u na mene i prekidaju mi vezu!Morao sam zato da nabavim mobilni telefon, a vi znatekoliko to ko{ta, zar ne?

SIN: Pa {ta ho}e{? Da ti i mobilni pla}amo?

PODSTANAR: A zamislite: nikad ba{ nikad me nisu pozvali na nedeqniru~ak! @ivimo zajedno ve} petnaestak godina, kom{ijesmo, a ne zovu me na ru~ak! Sramota!

SIN: Ba{ sramota! Kako ti je tako ne{to palo napamet!

PODSTANAR: Ozbiqan problem je, ~asni sude, to {to meni iz stananestaju stvari. Ja ih uve~e ostavim na svoje mesto, kadsutradan nema ih nigde. Jednostavno, nestalo! A posle tuistu stvar na|em kod mojih dragih kom{ija!

SIN: (Iznervirano)La`e{, lopove jedan! Navedi jednu jedinu tvoju stvar kojusi na{ao u na{em stanu!

PODSTANAR: (Najednom se qutnu)^asni sude, ja ne mogu da dajem izjavu pod ovakvimpritiscima! Ja ne}u da trpim uvrede!

SIN: ^asni sude, vi imate posla sa ordinarnim la`ovom!

KAFEYIKA: Molim vas, smirite se! Pustite nevinu `rtvu da dâ svojuizjavu! Nastavite molim vas!

PODSTANAR: ^asni sude, sve {to sam pomenuo predstavqa, ipak sitanproblem. Znate, meni jesu pretili likvidacijom, ali ja sene pla{im! Ipak, priznajem da sam se ozbiqno upla{iokad su mi zapretili da }e mi decu ubiti, a `enu silovati!

SIN: La`e{, gwido!

KAFEYIKA: Ne me{aj se tamo! Zapisni~aru upi{i ovu intervenciju!

SIN: Ali ovo je ~ista la`! On uop{te nema ni `enu ni decu!

PODSTANAR: Ko nema? Ja? Ja imam tri `ene i osmoro dece! [ta timisli{ ko sam ja?

160 Ivan Negri{orac

SIN: Ne znam ko si, ali nikakvu `enu i nikakvu decu ja ovdenisam vi|ao. A pogotovo niko nije pretio da }e nauditinekome za koga ni ne zna da postoji! Ti si obi~an la`ov!

PODSTANAR: Eto, ~asni sude, s wima se ne mo`e `iveti! [to godka`ete, odmah vas nazovu lopovom i la`ovom! Takav je tosvet!

SIN: Pa {to ne ode{ od nas? [to si se zalepio kao pijavica?

KAFEYIKA: Mir, mir! Nevina `rtvo, imate li jo{ {ta da dodate?

PODSTANAR: Ni{ta vi{e ~asni sude, sem jedne molbe, razdvojte nas,ako Boga znate! Neka oni `ive u svom stanu, ja u svome, pada zavlada mir! Da zazidamo ova vrata, da meni probijemoizlaz na ulicu i da se mirno razi|emo!

SIN: Pazi, boga mu! Mudar si ti! Da odvoji{ deo tu|e ku}e!Kako ne bi!

KAFEYIKA: Dobro, nevina `rtvo, zahvaqujem se na saradwi! Recitemi ho}e li neko iz va{e porodice da dâ izjavu?

PODSTANAR: (Nervozno)Ne, ne, ne treba! Oni mogu samo da ponove ono {to sam jave} rekao!

KAFEYIKA: Pa ni to ne bi bilo lo{e za ovu istragu. Neka pristupineko od wih!

PODSTANAR: Na`alost, ne mo`e niko!

KAFEYIKA: A za{to?

PODSTANAR: Pa, kako da ka`em, nisu kod ku}e. Iza{li su! Doprodavnice. Treba ne{to da kupe!

KAFEYIKA: Sa~eka}emo ih mi!

PODSTANAR: A ne}e se oni skoro vratiti. Znate, kad moja `ene krene ukupovinu, ona povede svu decu, ponese dovoqno hrane, vodei novca, pa ode Bog zna gde i ostane po nedequ – dve dana!Prevr}e prodavnice, butike, robne ku}e, pijacu, cuwa gdegod mo`e! I sva{ta na|e! ^udo od `ene!

SIN: (Za sebe)^udo, nema {ta! Samo to ~udo niko nikada video nije?

KAFEYIKA: Zna~i, ne znate kad }e se ona vratiti?

PODSTANAR: Rekla je da }e se vratiti brzo, ali ne}e! Ne}e se ona skorovratiti! Ko zna gde je sada?

Istraga je u toku, zar ne? 161

Ulazi Otac.

OTAC: Sine, mami ne{to nije dobro! Glava je boli i mu~i jevrtoglavica!

SIN: Evo, sad }u ja! Nego, reci ti meni, jesi li ti znao da ovajPodstanar ima neku `enu i dete?

OTAC: (S prezrewem)On? Koja bi se jadnica za wega vezala?

SIN: Ovaj tvrdi da postoje ne jedna ve} tri takve jadnice! Ibuquk dece!

OTAC: Neka ih, vala, nek su `ivi i zdravi!

SIN: A jesi li ikada video te `ene i tu decu?

OTAC: Boga mi, nikada!

SIN: A jesi li ti pretio Podstanaru da }e{ mu silovati `enui ubiti decu?

OTAC: Jesi li ti pri sebi? [ta trabuwa{?

SIN: Trbuwam ono {to je ovaj la`ov izjavio u istra`nompostupku!

OTAC: Molim?

SIN: Da, da, ova gwida je izjavila da ga mi progawamo imaltretiramo! I da smo pretili silovawem `ena iubistvom dece?

OTAC: (Gleda s nevericom)O sunce ti `arko!(Kre}e prema Podstanaru)E sad }u ti ja presuditi! Ni govno od tebe ostati ne}e!

PODSTANAR: Upomo}! Ubi}e me! Upomo}!

KAFEYIKA: Stra`a, akcija!

KOMANDOS: (Upada kroz prozor s oru`jem na gotovs)Stoj! Da se niko nije mrdnuo!

ZAMRA^EWE

162 Ivan Negri{orac

III ^IN

KOMANDOS: Tisina! Sada ja govorim! Dosao sam da vam saopstim da stepropustili posledwu priliku da sami razresitesituaciju! Nase strpqewe je sasvim iscrpqeno!

SIN: Ali u ~emu je problem? I {ta se, u stvari, od naso~ekivalo?

KOMANDOS: Ne pravi se lud!

SIN: [ta ho}ete? Razgovori su tek zapo~eli! Istraga je u toku,zar ne?

KOMANDOS: Tisina, kazem! Ja ovde govorim! Vasa nesposobnost darazresite problem je vise nego ocigledna! Vi nemateprava da zavaravate ceo svet laznim obecawima!

OTAC: Kakva obe}awa? Kome smo mi {ta obe}ali? O ~emu ti,bu|avi, govori{?

KOMANDOS: Momci, vi ste zarobqeni i ja vas na to vise necuupozoravati! Ukoliko neko hoce rec, neka digne dvaprsta! Ukoliko progovori bez dizawa ruke, dobice metaku celo! Jasno!

Svi }ute.

KOMANDOS: Pitam – je li jasno?

Sin podi`e dva prsta.

KOMADOS: Izvoli!

SIN: Jasno je!

KOMANDOS: E tako! Vidis kako umete da budete dobri! Samo treba daosetite cvrstu ruku! Dakle, razumeli ste naredzewe: mipreuzimamo situaciju u svoje ruke!

Sin podi`e dva prsta; Otac se neprimetno pomi~e prema kredencu.

KOMANDOS: Izvoli!

SIN: Ali za{to to ~inite? Istraga jo{ nije dovr{ena!

KOMANDOS: Istragu cemo mi dovrsiti. Sve se odvija nedopustivosporo i aqkavo! Ako citav slucaj mi ne preuzmemo u svojeruke, sve ce propasti! Nasiqe ce se nastaviti, sukobiintenzivirati, krsewe qudskih prava produziti, recju

Istraga je u toku, zar ne? 163

zavladace potpuni teror i anarhija! Samo efikasnostnasih formacija predstavqa garanciju mira i poretka!

Otac se sasvim primakao kredencu, Sin podi`e dva prsta.

KOMANDOS: Izvoli!

SIN: Imao bih jedan predlog!

KOMANDOS: A to je?

Otac iza svojih le|a lagano otvara fioku.

SIN: Ja ne znam koje probleme vi imate na umu...

KOMANDOS: Znas ti, znas!

SIN: ... ali ako mislite na probleme sa Podstanarom, ja vaspitam: za{to nam u po~etku ne biste pomogli da seuspostavi me|usobno poverewe i da se precizno imenujusve sporne stvari. Pa da sklopima nekakav dogovor, a viposle brinite o wegovom sprovo|ewu!

Otac ne{to neprimetno vadi iz fioke i dr`i to za le|ima, Podstanariz svog ugla vidi {ta se de{ava, pa zbuweno gleda ~as Oca ~as Komandosa.

KOMANDOS: Predlog se kategoricki odbija!

SIN: Za{to

KOMANDOS: Zato sto nam ne odgovara! U ovoj ku}i samo mi cemozavoditi red. Nema razgovora, nema pregovora, nema dvo-vlasca!

PODSTANAR: (Pokazuje rukom i vi~e)Gospon, pazite! On ima...

KOMANDOS: (Hitro upire u wega pu{ku)Jezik za zubima! Sta sam ja naredio?

PODSTANAR: Ali on...

KOMANDOS: Bez komentara!

Otac upire pi{toq u Komandosa.

PODSTANAR: (Razo~arano)Sad je kasno!

OTAC: Ruke u vis! Baci pu{ku!

KOMANDOS: Sta, ti se usudzujes?

OTAC: Baci pu{ku! Brojim do tri!

164 Ivan Negri{orac

KOMANDOS: A sta ako ne bacim!

OTAC: Dobi}e{ metak u glavu! Jedan... dva...

Komandos spu{ta pu{ku kod svojih nogu.

OTAC: Gurni je nogom! Ovamo prema meni!

KOMANDOS: (U~ini kako mu je re~eno)Platices ti za ovu drskost! Platices!

OTAC: A sad, bu|avi, po|i lagano prema vratima! Ruke gore! Ibez sumwivih pokreta, ina~e pucam! Tako! Sad otvorivrata! Ne mo`e? Javi se tvojima i reci da te puste!

KOMANDOS: Hej, momci, oslobodite ulaz! Hocu da izadzem!(^eka nekoliko trenutaka, ~uje se otkqu~avawe vrata,vrata se otvaraju)Srescemo se mi jos!

OTAC: Ne preti, flekavi, jer bih te metkom u glavu mogaorazre{iti obaveza da mi se osveti{! A sad se gubi! I date vi{e ne vidim u mojoj ku}i!

KOMANDOS: Videces me ti, videces!

Otvara vrata i izlazi. Otac se okre}e prema prisutnima.

OTAC: A sad ko ho}e da zbri{e odavde, neka bri{e! I to smesta!

KAFEYIKA: Gospodo, ja `urim! ^ekaju me veliki poslovi! Zbogom!(Odlazi do vrata, izlaze}i dobacije)I da znate da ste grdno, grdno pogre{ili!

OTAC: ^istac, nakazo!

SUSED: (Odlazi do vata, izlazi)Kom{o moj dragi, nek vam Bog bude na pomo}i!

OTAC: (Zatvara vrata)Hajde, hajde! Samo ti idi!

Za to vreme Podstanar se bez re~i, neopa`en, iskrade u svoj stan.

SIN: I tako ostadosmo sami!

OTAC: Sine moj, sami smo ja~i!

SIN: Pa {ta namerava{?

OTAC: Vala da se potu~emo! Pru`i}emo im `estok otpor!

SIN: ]ale, jesi li ti pri sebi? Pa oko ku}e ih ima Bog znakoliko! O naoru`awu i da ne govorimo!

Istraga je u toku, zar ne? 165

OTAC: [ta je, da se nisi utrtao?

SIN: Ma nije re~ o strahu! Re~ je o tome da nema nikakvogsmisla voditi rat ~iji se ishod unapred zna!

OTAC: [ta se zna?

SIN: Zna se da }e nas slistiti kao muve!

OTAC: Pa {ta onda? Mi }emo skupo prodati svoju ko`u!

SIN: Za{to bismo bilo {ta prodavali? Za{to ne poku{amo dase dogovorimo?

OTAC: S onom budalom da se dogovori{? Probaj, jadan ne bio!

SIN: Da probam?

OTAC: Probaj! Eto pregovaraj, a ja }u s majkom da pripremimodbranu!

SIN: Va`i!

Sin uzima krpu sa stolice, prilazi prozoru, otvara ga, a onda dugo ma{ebelom kuhiwskom krpom. Zatim se lagano uspravqa na prozoru.

SIN: Eheej, vojsko! ^ujete li me! Eheej! Nemojte da ginemoludo! Do|ite da se nagodimo!

KOMANDOS: (Preko mikrofona)Sta je bando? Hocete nagodbu? Evo vam mojih uslova!

Za~uje se pucawa, a potom ~itav rafal. Sin se baca pod prozor.

MAJKA: (Utr~ava u sobu)Joj, {ta je sad ovo? Ko to puca, za ime Boga?

OTAC: Isti onaj majmun koji te je klepio za vrat!

MAJKA: Pa {ta ho}e? [to puca?

OTAC: Mani se praznih razgovora! Nego da se mi spremimo zabitku! Pomozi mi da kredenac odguram do vrata

Guraju kredenac tako da zapre~e ulazna vrata.

SIN: (Vi~e kroz prozor)Ne pucajte, zaboga, pogodi}ete nekoga!

KOMANDOS: (Preko mikrofona)To i ho}emo! Samo promolite noseve!

SIN: Dajte da se dogovorimo, ako Boga znate!

KOMANDOS: Hocete li dogovor? Predajte se, eto dogovora!

166 Ivan Negri{orac

OTAC: Gubi{ vreme, sinko! Daj da se zabarikadiramo, pa kudpuklo da puklo!

SIN: (Ocu)Pu}i }e po na{im tikvama!

OTAC: Ja~i su oni, ali ni mi nismo bez snage!

SIN: (Zatvara prozor)Oni su sasvim poludeli! Re{ili su da nas uni{te! Da gati, }ale, nisi onako iznenadio i vojni~ki ponizio, ne bion sad bio tako jarosan!

OTAC: Ti stalno ne{to kombinuje{! A stvari su prili~nojednostavne: on je re{io da nas utu~e u korenu! To je sve!

MAKA: A za{to? Koji mu je |avo?

OTAC: Samo |avo to zna!

MAJKA: Glava mi puca, a oni navalili da ispaquju rafale.Prokleti bili!

OTAC: Da vidimo s kakvim oru`jem raspola`emo! Evo, ja imampi{toq!(Uzima pu{ku sa poda)Ti `eno, uzmi ovu pu{ku!(Daje joj)Ume{ li da puca{?

MAJKA: Ma umem, kako ne bih umela?!

OTAC: A ti sine, na|i u kujni neku sataru, oklagiju ili burgiju!Ne}emo mi pokleknuti pred razbojnicima!

SIN: U redu, }ale, bori}emo se! Ali da prvo izvidimo mo`e lise i{ta posti}i pregovorima!(Izlazi na zadwa vrata)Sad }u se vratiti!

OTAC: Ovaj na{ k’o da je neki lacman! Samo bi ne{topregovarao i razgovarao! Nego, reci ti meni, koliko miimamo hrane u rezervama! Mo`e li se koliko danaizdr`ati pod opsadom?

MAJKA: Ima, Bogami, dosta rezerve. Pun je zamrziva~!

OTAC: Odli~no! A je l’ tebe jo{ boli glava?

MAJKA: Boli, ali izdr`a}u! Boli me, i muti mi se pred o~ima, iquqa mi se tlo pod nogama! E jeste ono neka baraba!

Istraga je u toku, zar ne? 167

OTAC: Hrabar neki momak: prebio `enu kundakom!

MAJKA: Nema {ta! Junak bez straha i mane!

Ulaze Sin i Podstanar, o~igledno nastavqaju razgovor.

SIN: Razume{ li? To je u zajedni~kom interesu!

PODSTANAR: Jeste, sla`em se. Samo da li }e oni na to pristati?

SIN: Va`no je da im mi poka`emo {ta ho}emo! A oni }e, vaqda,shvatiti da je to jedina {ansa za mir!

PODSTANAR: Dobro, ali da se onda dogovorimo! Da se vi{e ne pravipitawe o mom stanu!

SIN: ^ekaj, polako, nemoj sad o tome! To }emo raspravitikasnije, kad se smiri situacija!

PODSTANAR: Nemoj kasnije, kasnije ne}emo ni{ta raspraviti! Negosada da ugovorimo: va{ stan vama, moj stan meni, pa da sezna gde je ~ije. Tako mo`e!

SIN: Tako ne}e mo}i! Ti zna{ da tu ima mnogo stvari kojemoramo tek da pretresemo! Sada za tako ne{to nemamovremena! Mi, uprkos na{im razlikama, moramo pokazati`equ da problem zajedni~ki re{avamo! To je za sadadovoqno! Vi{e ni ne mo`e!

PODSTANAR: Mora, mora vi{e! Zajedni~kim nastupom moramo pokazatida imamo formulu za re{ewe na{ih problema! Samo takomo`emo!

SIN: Bojim se da tako ne}e mo}i!

PODSTANAR: Pa ne}e!

SIN: Ako ti insistira{...

PODSTANAR: Insistiram!

SIN: ... onda ne vredi da bilo {ta najavqujemo. Nego da jo{malo razmislimo o svemu, mo`da }e nam ne{to kasnijepasti na pamet!

PODSTANAR: (Klima glavom, polazi prema vratima)Dobro da razmislimo!(Izlazi)

OTAC: [ta je? Ovaj i daqe peva staru pesmu?

SIN: Peva, ne prestaje!

168 Ivan Negri{orac

OTAC: Majku li mu lopovsku! Ne}e se taj smiriti dok ga budak nezakopa!

Sin odlazi do telefona i okre}e neke brojeve.

SIN: Alo, kom{ija! Jeste, ja sam.(Pauza)^ekajte ~ove~e, nemojte prekidati vezu! Samo ne{to davas pitam.(Pauza)Ali ko vam je to naredio?(Kratka pauza)Komandos!(Pauza)Ma {ta ka`ete? Koristi}e va{e dvori{te za napade nanas?(Pauza)Pa dobro, {ta vi tu mo`ete? Razumemo mi vas(Pauza)Ma nemojte plakati, kom{ija(Pauza)Naravno! Hvala vam lepo! Dovi|ewa!

OTAC: Ma nema, sine, ni{ta od toga! Nego da utvrdimo odbranu!Na svu sre}u imam dosta pi{toqske municije. @eno, tizna{ da napuni{ pi{toq?

MAJKA: (Zauzela je polo`aj kod prozora, pa osmatra)Znam. Nego koliko vidim, oni su nas opkolili sa svihstrana!

SIN: (Oklevaju}i)Slu{aj, }ale, da se dogovorimo sa onom gwidom, pa da mudamo jednu sobu! Neka ga, neka ostane, vidi{ li da mu nemo`emo ni{ta! Sa svima se on ne{to dogovorio, sa svimaima neke mutne sporazume! Da mu damo sobu, ali da ne damoceo stan!

OTAC: Jesi li ti normalan? Ti svoju dedovinu kr~mi{ kao da sije stekao za kockarskim stolom!

SIN: ]ale, ako ne}e{ da izgubimo jednu sobu, izgubi}emo sve!

OTAC: Ne}u ni{ta da izgubimo! To je na{e i na{e }e ostati!

SIN: ]ale, ne luduj! Vidi{ li da je sve protiv nas?

OTAC: Ako treba da poginem, poginu}u! Ali se predati ne}u!

Istraga je u toku, zar ne? 169

SIN: I? Ho}e{ li time sa~uvati dedovinu?

OTAC: Ja im se `iv ne}u dati u ruke!

^uje se ponovo rafaqna pucwava.

KOMANDOS: (Preko mikrofona)Ovo vam je odgovor na vasu kukavicku ponudu! Jedinoprihvatamo vasu predaju! Culi ste: od vas ocekujemo da sepredate!

SIN: ]ale, ~uo si ga! Daj da spasavamo {to se spasti mo`e!

OTAC: Ja se ne predajem!

SIN: (Odlu~no)Slu{aj, ja odoh do one gwide! Ho}u da ~ujem kakav je wegovposledwi predlog!

Izlazi iz sobe.

OTAC: E moja `eno, do{lo nam je vreme umreti!

MAJKA: Ako je do{lo, bar da umremo ~asno!

OTAC: Ko }e to primetiti? Ko }e to opevati? Niko ni za {ta nehaje!

MAJKA: A {ta bi ti? Da ti se aplaudira za slavnu smrt?

OTAC: Ne lupetaj `eno!

SIN: (Ulazi u sobu)Ovoga nema u stanu!

OTAC: Pa gde je?

SIN: Nemam pojma. Izgleda da je nekuda oti{ao!

OTAC: (Trgne se)Odli~no! Jesi li zakqu~ao vrata? Jesi li zatvorio sveprozore?

SIN: Jesam.

OTAC: Nekako sam sigurniji kad wega nema!

MAJKA: Od wega mo`e{ samo dobiti no` u le|a!

OTAC: (Trqa ruke)Izvrsno! Ne}e se gwida vi{e vratiti, ja ti ka`em!

MAJKA: E vala ne `alim ni da poginem, samo kad sam i taj dando~ekala da wega nema u ku}i, a mi mu ne damo da se vrati!E ba{ mi je merak!

ITAC: Onda, `eno, branimo na{u ku}u?

170 Ivan Negri{orac

MAJKA: Branimo, nego {ta!

OTAC: Celu?

MAJKA: Celu, mili moj! Celu!

KOMANDOS: (Megafonom)Eheej, vi tamo! Bando!

OTAC: [ta ho}e ova jajara?

SIN: Ne{to nas zovu! Mo`da ipak ho}e pregovore!(Prilazi prozoru, otvara ga i vi~e)[ta ho}ete?

KOMANDOS: Dobio sam vasu poruku! I razumeo je!

SIN: Kakvu poruku?

KOMANDOS: Samo da znate vas zlocin ce biti kazwen! Surovo kazwen!

SIN: Kakav zlo~in?

KOMANDOS: Ako ste mislili da ce svi ti qudi postradati od gladi izedzi, prevarili ste se!

SIN: Kakvi qudi? O ~emu vi govorite!

KOMANDOS: Sve smo ih smestili kako treba! Imace pristojan smestajdok se ne vrate svojoj kuci! I dok vas ne stigne zasluzenakazna!

SIN: O kakvih qudima govorite?

KOMANDOS: Pravis se lud, je li? E pa dobices ti svoje! Momci, paqba!

^uje se plotun, fijukawe kur{uma.

SIN: (Ocu i Majci)Lezite! Ovi su potpuno poludeli! O kakvim qudimagovore?

OTAC: Pojma nemam!

Istraga je u toku, zar ne? 171

SIN: Ni{ta mi ovde nije jasno! Treba da ispa{tamo nekakvukrivicu, a niko nije u stawu da nam objasni u ~emu je takrivica!

OTAC: Kriv si, sine moj, {to si `iv!

SIN: Nema druge, do{la su posledwa vremena!

OTAC: Posledwa vremena, ali ne za sve! Samo za nas!

SIN: Ali za{to? Za{to?

Zvoni telefon, Sin puzi do aparata, podi`e slu{alicu.

OTAC: Ko je to sad?

SIN: Alo!(Kratka pauza)Da ja sam.(Pauza)A to ste vi? E ba{ mi je drago {to se javqate! Voleo bihda, pre svega, porazgovaramo!(Pauza)A {ta smo to mi napravili?(Pauza)Ma naravno da ne znam! Kako bih znao!(Pauza)Znam samo da pomiwu neke qude, ali ko su oni i {ta suu~inili pojma nemam!(Pauza)U redu, sla`em se, to zaista nije za telefonske razgovore!Evo, do|ite do nas! Naravno, ako vas vojnici puste!(Pauza)U redu, ~ekamo vas!

OTAC: Ko je to?

SIN: Kafeyika! I ona pomiwe neke qude. Ali ja ni{ta nisamrazumeo.

OTAC: Kakvi qudi, sunce im bogovo?

SIN: Sad }e ona do}i. Vaqda }e nam sve objasniti?

MAJKA: Zar opet ta nakaza od `ene!

SIN: Samo ti, mama, miruj i ne me{aj se! Pusti mene darazgovaram! Mo`da }emo se jo{ nekako izvu}i?!

OTAC: Uh, ti si mi neka sila!

172 Ivan Negri{orac

SIN: Nisam ja nikakva sila! Jedino {to umem mirno dasaslu{am sagovornika i da o problemu razmislim i swegove ta~ke gledi{ta!

OTAC: Mani se tih tvojih ta~aka i gledi{ta! Vidim ja da si tispreman da kr~mi{ svoju dedovinu!

SIN: ]ale, ne pri~aj gluposti!

Zvono na vratima.

KAFEYIKA: (^uje se glas s one strane vrata)Otvarajte!

SIN: (Prilazi vratima, dovikuje)Polako, ostanite tu gde ste! Do}i }u sad po vas!(Izlazi na druga vrata)

OTAC: @eno, ovaj mali mi je sumwiv!

NAJKA: Bo`e, {ta pri~a{! Tvoja krv, a ti sumwa{?!

OTAC: Mnogo ne{to voli da sara|uje s neprijateqima, mnogo!

MAJKA: Neiskusno dete! Ne zna on kakav smrad ume da bude ~ovek!

OTAC: A ti zna{?

MAJKA: Kako ne bih znala? Ceo vek provedoh s tobom!

OTAC: Ume{ da ujede{, nema {ta!

MAJKA: [ta misli{, kako sam pre`ivela sve ove godine?

Ulaze Kafeyika i Sin.

OTAC: Ja `eno odoh u kuhiwu. Ne mogu ovu kafeyijsku nakazuo~ima da vidim!

MAJKA: Idem i ja!

Izlaze.

KAFEYIKA: (Trqa vr{ak nosa)Ne, ne to je apsolutno neshvatqivo! Toliki svet isteratina ulicu, li{iti ga krova nad glavom, tople posteqe,hleba i vode – to je u`asan, u`asan zlo~in!

SIN: Ali ho}ete li mi ve} jednom re}i: koga smo to miisterali?

KAFEYIKA: Kako koga? [ta se pravih neve{t? Tolike `ene i tolikadeca, a ti se pita{ koga ste isterali?

SIN: Ko su, molim vas, ti qudi?

Istraga je u toku, zar ne? 173

KAFEYIKA: Zna{ ti boqe od mene ko su ti qudi? To je cela porodicanesretnog va{eg kom{ije!

SIN: Susedova `ena i deca? Pa {to bismo ih mi terali izwihove ku}e?

KAFEYIKA: Nemoj sad opet po~iwati tu pri~u! ^iwenica je da tolikosveta sada ~ami na ulici! ^iwenica je da ste ih viizbacili!

SIN: Ali kako }emo ih mi izbaciti? Pa i sami znate da nismoni mrdnuli iz svoje ku}e?

KAFEYIKA: Opet se ti pravi{ lud! [to biste i mrdali iz ove ku}ekad je delite sa svojim kom{ijom?

SIN: ^ekajte, pa vi ne mislite na Suseda ve} na Podstanara?Na wega mislite?

KAFEYIKA: Pa naravno. Zna{ ti dobro na koga ja mislim!

SIN: Pa {to ne ka`ete?! Jeste, istina je da je on napustio ku}u,ali nije bilo nikakve prisile!

KAFEYIKA: To ti pri~aj nekom drugom! Prognanici svedo~e sasvimdruga~ije!

SIN: ^ekajte, koliko je to ukupno qudi?

KAFEYIKA: Najmawe dvadesetak!

SIN: (Drekne)Dvadesetak osoba? Pa, izvinite, a gde su oni do sada`iveli?

KAFEYIKA: Kako gde? Pa ovde, u svojoj ku}i!

SIN: (Odlu~no)Vi stalno zaboravqate da niko, pa ni ti fantomski qudinemaju ovde svoju ku}u! Moj otac je jedini vlasnik ove ku}ei o tome ima uredne tapije! Niko nikakve druge papire nemo`e imati!

KAFEYIKA: Manite se vi papira i tapija! Qudi su va`ni, qudi odkrvi i mesa!

SIN: Sla`em se, ali vi morate jasno i glasno re}i da su svepretenzije na na{u ku}u sasvim neosnovane! To je obi~norazbojni{tvo!

KAFEYIKA: Ne}e{ mi, vaqda, re}i da je tih dvadesetak nemo}nih ijadnih bi}a obi~na izmi{qotina?

174 Ivan Negri{orac

SIN: Oni sigurno nisu izmi{qotina ako ste ih videli svojimo~ima. Ali je tvrdwa da su oni isterani iz ove ku}e ~istaizmi{qotina!

KAFEYIKA: Pa ti si neverovatan! Sad }e{ tvrditi da oni nisu ni`iveli u ovoj ku}i!

SIN: Naravno da nisu!

KAFEYIKA: Ha-ha-ha, pa ti si genije! Da ~ujem {ta }e{ sad re}i! Ba{sam znati`eqna!

SIN: Razlog ~isto logi~ki: Podstanar na raspolagawu imajednosoban stan! Ako mislite da dvadesetak qudi mo`e dase smeti u jednosoban stan, onda bi oni morali da `ivekao ribqe jato!

KAFEYIKA: Ne}u ja da ulazim u to kako oni `ive! To je wihova stvar!

SIN: Razlog empirijski, prvi: Ako dvadesetak qudi `ivizajedno sa nama pod istim krovom, mi bismo svakakomorali primetiti te qude! Vaqda bismo ih sreli kadkrenu u {etwu ili kad neko ponese |ubre do kontejnera!Ne mogu oni ostati neprimetni!

KAFEYIKA: Ni nisu neprimetni!

SIN: Navedite mi, molim vas, jednu jedinu osobu koja je te qudevidela u ovoj ku}i!

KAFEYIKA: Ho}ete nekog svedoka? Ni{ta lak{e od toga. Ima}ete ih!

SIN: Da ih vidim!

KAFEYIKA: Vide}ete ih, ne brini! Lako }emo mi wih na}i!

SIN: Idemo daqe! Razlog empirijski, drugi: Ako dvadesetakqudi `ivi zajedno sa nama pod istim krovom, mi bismosvakako morali primetiti neke tragove wihovog po-stojawa! Uo~ili bismo da Podstanar nosi pet – {estvekni hleba, videli bismo da de~je majice i ga}ice vise nau`etu za su{ewe ve{a!

KAFEYIKA: Slu{am te i ~udim se! O kakvim to trivijalnostima ibedasto}ama ti govori{!

SIN: Govorim o fantomima! I nudim proveru! Po|imo u stankoji koristi na{ Podstanar, pa ako na|emo ikakve dokazeo postojawu tako velike porodice, ja }u povu}i sve {tosam rekao!

KAFEYIKA: I {ta bi ta provera dokazala?

Istraga je u toku, zar ne? 175

SIN: Dokazala bi da ovde ne `ivi tih dvadesetak qudi o kojimagovorite!

KAFEYIKA: Zna{ {ta? Sve je to glupo da glupqe ne mo`e biti! Alineka ti bude! Da vidimo taj stan!

Izlaze iz sobe. Odmah potom za~uje se pucwava, a u sobu utr~avaju Otaci Majka. Kroz prozor, zajedno sa razbijenim staklom, ule}e komad cigleoko koje je uvijena nekakva hartija. Otac s revolverom prilazi prozoru inekoliko puta puca. Majka uzima ciglu, skida hartiju i ~ita ono {to jena woj napisano. Paqba utihwuje.

MAJKA: Matori, ~uj ovo!

OTAC: [ta je? Ne{to nam poru~uju!

MAJKA: (^ita)„Bando razbojni~ka! Predajte se, ako vam je `ivot mio! Viste okoreli zlikovci koji znate samo za nasiqe, strah itrepet!"

OTAC: Pazi, majku mu!

MAJKA: „Ali mi vas ne mrzimo! Samo ho}emo da vas nau~imocivilizovanom `ivotu u qubavi i slozi. Ali to nijemogu}e ukoliko vi pru`ate otpor na{im ~asnim na-merama. Predajte se i postanite qudi! Slu{ajte nas da biod vas najzad ne{to bilo! Ako ne}ete `ivi i pokorni usveop{tu qubav i slogu, mi }emo vas mrtve tome privesti!Birajte, dakle, dok jo{ mo`ete! @ivot ili smrt,odlu~ite sami!"

OTAC: (Prilazi Majci)^ekaj, oni ne pi{u ni{ta o tome da ho}e da u|u u na{uku}u! O tome ne pi{u!

MAJKA: Pa to se, vaqda podrazumeva!

OTAC: I ne pi{u da u na{oj ro|enoj ku}i ho}e da rade {ta impadne napamet!

MAJKA: Ni o tome ne pi{u!

OTAC: Pa kakva je razlika izme|u smrti i `ivota pod tu|om~izmom?

MAJKA: [to se mene ti~e, nema razlike!

OTAC: Ja to isto ka`em!

MAJKA: Sla`emo se, dakle.

176 Ivan Negri{orac

(Trgne se)

Ali da zna{! Ja nikada, nikada ne}u zaboraviti da sam ceo`ivot provela pod tvojom ~izmom!

OTAC: Uh, `eno! Kakva su ti to pore|ewa? Pa nisam ja tu|inac!

MAKA: A u ~emu je razlika?

OTAC: Kako u ~emu? Tu|e je tu|e, a tvoje je tvoje!(Prilazi prozoru)

Nego idi vidi da li je provrela voda za kafu!(Osmatra)

Ne}e nas oni vi{e napadati. Ne smeju jajare!

Majka izlazi. Otac gleda neko vreme kroz prozor. Zatim i on odlazi ukuhiwu. Istovreme ulaze Kafeyika i Sin.

KAFEYIKA: (Razgovara mobilnim telefonom)

Ali, ka`em vam, prestanite s pucwavom! Znate da samzvani~no do{la u mirovnu misiju!(Pauza)

Ne znam, te{ko je to re}i! Pregovori su vrlo tvrdi, alinadam se da }e oni shvatiti da nemaju izbora.(Pauza)

Da, da, svakako. U redu. Dovi|ewa.(Stavqa mobilni telefon u yep)

SIN: Da nastavimo! Dakle, ja ne nalazim nikakve dokaze da suti qudi ikada ovde boravili!

KAFEYIKA: U redu, nema dokaza da oni jesu bili u tom stanu. Ali tone dokazuje nepobitno da oni tamo nisu bili. Mo`da su,jednostavno, bri`qivo sakrili sve dokaze svoga boravka!

SIN: Ali za{to bi oni skrivali te dokaze, pa...

KAFEYIKA: Ne}u vi{e o tome da razgovaram! Ti qudi su nesumqiveizbeglice, oni ka`u da su izbegli odavde, iz ove ku}e, i toje onda tako! Nema vi{e razgovora jeste – nije, mo`e – nemo`e! [lus!

SIN: U tom slu~aju vi svaku la` mo`ete proglasiti istinitom~iwenicom!

Istraga je u toku, zar ne? 177

KAFEYIKA: Mo`emo, pa {ta? Dosta vi{e naglabawa! Budimo kon-kretniji: ja sam ovde do{la da vi priznate sve svojegre{ke i da potpi{ete predaju. Nemamo vremena za praznepri~e!

SIN: Ali {ta }e vama na{a predaja? Kakva vam je korist odtoga?

KAFEYIKA: Ni o tome ne}u da raspravqam! Jednostavno, postupitekako vam je re~eno!

SIN: Tako, dakle!

KAFEYIKA: Tako i nikako druk~ije!

SIN: E pa, u tom slu~aju, morate razgovarati sa mojim Ocem. Onje doma}in u ovoj ku}i.

KAFEYIKA: Sa onim matorim idiotom? [ali{ se?

SIN: Ne {alim se! Ja ne mogu ni{ta da odlu~im! On jenajstariji u na{oj ku}i.

KAFEYIKA: Kakve veze ima ko je najstariji? Za{to ti wega uop{teslu{a{?

SIN: On je moj otac! Jo{ uvek `iv i pri svesti, on vodi ra~unao na{oj porodici! Tu ulogu je preuzeo od svog oca. Takav jered!

KAFEYIKA: Ma o ~emu ti govori{? Kakav to bedni konzervativac iztebe progovara?

SIN: Reda mora da bude! Mora se znati ko je ko!

KAFEYIKA: Slu{aj, mladi}u, {ta }u ti re}i! Ti si ono {to odlu~i{da bude{! Ono {to sam natovari{ na svoja ple}a! MakniOca u stranu i preuzmi brigu o svim poslovima! Tako }e{postati najstariji ~lan porodice!

SIN: Kako mislite da maknem Oca u stranu?

KAFEYIKA: Lepo, u~ini ono {to mora{! Strpaj ga u ku}ni pritvor,proglasi ga ludim i smesti u sanatorijum, daj mu lekovekoji }e izmeniti wegovu svest! U~ini {to god ho}e{!Mo`e{ ga i ubiti, niko ti ne}e zameriti!

SIN: Da ga ubijem? Kako to, za ime Boga?

178 Ivan Negri{orac

KAFEYIKA: Kako? Pita{ kako? Pa mo`e{ ga zagu{iti jastukom naspavawu! Mo`e{ mu dati iwekciju otrova! Mo`e{ doda-cima u hrani izazvati sr~ani udar! Mo`e{ ispalitimetak u srce ili prerezati `ilu kukavicu! Mo`e{pustiti plin u wegovu spava}u sobu! Mo`e{ to u~initina bezbroj na~ina! Uostalom, ti si pametan i okretanmomak! Ne sumwam da bi i sam otkrio {ta treba, samo kadbi odlu~io da to stvarno uradi{!

SIN: Vi mislite da treba da ubijem svoga oca?

KAFEYIKA: Ni{ta ja ne mislim! Ja ti samo ka`em {ta mo`e{ dau~ini{! Tvoje je da odabere{!

SIN: A jeste li vi ubili svoga oca? Jeste li ikoga, ikada,svojom rukom ubili?

KAFEYIKA: Kakva su to pitawa? [ta ti, mali, umi{qa{?

SIN: Za{to meni savetujete da u~inim ono {to sami ne bisteu~inili?

KAFEYIKA: Otkud ti zna{ da ne bih?

SIN: A zar biste?

KAFEYIKA: Ej, mali, daleko si ti odlutao! Niko od tebe ni{ta netra`i! Ni{ta ne mora{ da u~ini{! Ali pitaj sopstvenusavest da li je to uzdr`avawe od akcije ono {to istinski`eli{?

SIN: (Hvata se za ~elo, kao da trpi te{ku glavoboqu)Nemojte vi{e, molim vas! Ostavite me! @eqan samti{ine!

KAFEYIKA: Samo se ti vadi na glavoboqu! Ostavi Oca nek odlu~uje osvemu, pa }e{ videti {ta }e vas sna}i!

SIN: A {ta }e nas to sna}i?

KAFEYIKA: Ne zna{?

SIN: Ne znam!

KAFEYIKA: Ni ne sluti{’

SIN: Ne slutim!

KAFEYIKA: Va{a }e ku}a biti sravwena sa zemqom! Ovde }e ni}itrava! Burjan, ~kaq i dra~a!

Istraga je u toku, zar ne? 179

SIN: Zna~i ili da po~inim zlo~in i pristanem napredaju ilida nepokoreni izginemo na svom ku}nom pragu i da nasproguta mrak?

KAFEYIKA: Ne bih ja to tako rekao! Mo`ete da birate izme|u `ivotai smrti! To je va{ izbo: `ivot ili smrt! Saradwa ilipropast – to je sve!

SIN: Mo`ete li mi ostaviti vremena da razmislim?

KAFEYIKA: Ako mi odmah ne odgovori{, bojim se da }e za koji minutbiti kasno. Tako je to, moj sinko!

SIN: Moram da razgovaram sa Majkom i Ocem! Moramo zajednoda odlu~imo!

KAFEYIKA: (Vadi mobilni telefon, pritiska broj~anik)U redu, samo vi ve}ajte! Ja vi{e nemam vremena! Alo! Da,ja sam! Pregovori su upravo zavr{eni!(Pauza)Bojim se da ovde nema ni razuma ni hrabrosti! Nema se sakim dogovarati!(Pauza)U redu, ja izlazim! Kre}em prema zadwem izlazu!Naredite va{ima da ne pucaju!(Pauza)A tako zna~i! Dogovoreno! Zdravo!(Prekida veazu, okre}e se Sinu)E pa zbogom, mladi}u!(Odlazi do vrata, okre}e se)A `ao mi te je! Ali {ta ja tu mogu!(Izlazi)

Mukla ti{ina. Sin nervozno {eta sobom. Iznenada se oglasi rafal.Otac i Majka utr~avaju u sobu.

MAJKA: Zlikovci ba{ ne odustaju!

OTAC: Zauzmite polo`aje! @eno, pucaj samo u krajwoj nu`di! Ja}u ih pi{toqem zaustaviti!

MAJKA: U redu, komandire!

OTAC: (Pru`a Sinu no`)A ti, sine, uzmi ovo se~ivo! Ukqu~i se ukoliko po~nemoborbu prsa u prsa! Jasno?

180 Ivan Negri{orac

Sin nemo uzima no`, zagledan u prazninu.

OTAC: (Glasnije)Pitam je li jasno?

SIN: (Blago se prene)Ne vi~i! [to si se razgalamio?

OTAC: A {to si se ti pokuwio? Glavu gore! Ispra{i}emo mibandu!

SIN: ]ale, ne pri~aj koje{ta!

OTAC: [ta je? Koleba{ se, dvoumi{? Zar ti je ona nakaza sasvimpamet pomutila?

MAJKA: Hajde, sine, probudi se! Ne kloni duhom!

SIN: Ali vi ne shvatate! Oni su odlu~ni da nas potpunoistrebe! Oni ne prezaju da uni{te sve ovo za {ta smo mispremni `ivot da damo! Oni jedva ~ekaju da se mi`rtvujemo za ovu na{u sirotiwu koja nama zna~i sve, awima ni{ta! Sve ovo oni bez po muke mogu da sravne sazemqom!

OTAC: Ne kukumav~i! Ne {iri defetizam! U~inili bi oni to dase ne pla{e vlastitih `rtava! Nemaju oni kura`i da sepogledamo o~i u o~i!

SIN: Nema to veze! Uni{ti}e nas!

OTAC: Ne boj se! Ne}e smeti da udare na nas! Malo nam prete,pucaju i galame, ali udariti prsa u prsa – to ne smeju!

SIN: Svejedno, na}i }e na~ina da nas sasvim uni{te!

Ponovo se ~uje rafal.

KOMANDOS: (Megafonom)Hej, bando! Predajte se! Nemate sansi da se izvucete!

OTAC: (Vi~e kroz prozor)Do|i po nas, bu|ava vojni~ino!

KOMANDOS: E pa, evo me! Dolazim!(^uje se minobaca~ka paqba, pa fijuk projektila, potomeksplozija)Je li ti dosta? Hoce{ li me jos?

Istraga je u toku, zar ne? 181

OTAC: (Izazovno)Ho}u, ho}u, gwido! Evo ti malo i od mene!(Ispaquje nekoliko metaka)

KOMANDOS: Momci, spremni?! Pali!(Ponovo se za~uje paqba i fijuk projektila)Hahaha! Rokaj! Raspameti!(Sna`na eksplozija)

OTAC: Slabo ti je to, majkovi}u. Mo`e{ li ti boqe? Ili su tisoldati bedni k’o i ti?

KOMANDOS: Evo, bando! Stize provijant! Najescete se prasine imaltera! Pali!(Paqba, fijuk projektila)Bi}e i repete! Ne zuri!

Sna`na eksplozija luqa zidove, Sin puzi do stola i zavla~i se ispodwega.

OTAC: Kurvini sinovi, {to se ne poka`ete?! Udarite prsa uprsa ako smete!

KOMANDOS: Cekaj, ne zuri! Ne umawuj nam zadovoqstvo!

MAJKA: (Mu`u)\ubrad, pa oni u ovome u`ivaju!

KOMANDOS: Eheej, bando! Gledaj malo dvoriste! Vidi kokosiwac!

OTAC: @eno, pazi da ne udare otuda!

Majka izviruje kroz prozor, ~uje se paqba, pa fijuk projektila.

MAJKA: Dr`i se, sad }e da quqne!

Za~uje se eksplozija u blizini ku}e, zatim silno kokodakawe.

MAJKA: (Izviruje kroz prozor)Majku im lopovsku, uni{ti{e koko{iwac!

KOMANDOS: Sta bi, bando! Pa gde vam je kokosiwac! Kakva je torusevina tamo?

OTAC: Jajara jedna, pobi tolike koko{ke!

KOMANDOS: Bando, nema vise kokosiwca! Nema kokosaka, nema jaja!Gotovo je!

MAJKA: (Mu`u)Nema veze! Sagradi}emo mi novi koko{wac! I koko{ke}emo zapatiti!

182 Ivan Negri{orac

Paqba, fijuk projektila.

OTAC: Lezi!

Sna`na eksplozija, zidovi se quqaju.

KOMANDOS: Sta ima novo, bando? Pa zar to vise nema spajza! Ama gdeje nestao spajz?

OTAC: Ova fukara uni{tila ostavu!

KOMANDOS: Gle, gle, ala lete sunke i kobasice! Hahaha! Gde vam jepekmez, pobogu? Ko je to rasuo brasno? Sta radite tamo,jeste li pijani? Sto unistavate svoje skladiste?

OTAC: Jajaro, kukavice! Do|i, ako sme{, da se nas dvojica potu-~emo!

KOMANDOS: Polako, ne zuri! Boqe razmisli hoces li sutra imati stada jedes?!

OTAC: Serem ti se na taktiku!

KOMADOS: Ne vici tamo! Sad upravo biram nove ciqeve za nasuakciju! Mozes i ti da biras: hoces li kuhiwu ili terasu?

MAJKA: (Mu`u)Pa ne}e vaqa kuhiwu? U~ini ne{to, ako Boga zna{! Tamonam je fri`ider, {tedwak, zavrziva~! Tamo je servis zaru~avawe!(Paqba, fijuk projektila)Kako }emo `eniti sina ako nam uni{te servis?(Sna`ana eksplozija, ru{i se ~itav zid prema kuhiwi)

KOMANDOS: Eheej, bando! Je li vam lepo? Hocete li me jos?

Otac sedi oborene glave. Majka o~ajno gleda ~as u ru{evine ~as u supruga.Sin se izvla~i iz skrovi{ta, prilazi telefonu, okre}e broj~anik.

SIN: Alo, ja sam!(Pauza)Ovde je pakao! Sve }e sru{iti! Ovde ni{ta ne}e ostati!(Pauza)Da, da, zbog toga zovem! Evo, ja prihvatam! Prihvatam sveva{e uslove!

Istraga je u toku, zar ne? 183

OTAC: (Podi`e glavu, razo~aran i bez snage)E znao sam da }e{ nas jednom izdati! Znao sam! Uvek teujedu usta koja si iz ruke hranio!

MAJKA: (Pomirqivo)Ne quti se, matori! Nek se bar na{e dete spase! I neksa~uva ovo malo ku}e!

SIN: Da, da samo nemojte vi{e ru{iti ku}u, ako Boga znate!Ostavite ne{to da se mo`e `iveti!(Pauza)Kako?(Pauza)Ne razumem! Kako ne}ete primirje? Ali za{to?(Pauza, za to vrme ~uje se paqba, pa fijuk projektila)Kako zakasnio? Zbog ~ega zakasnio?(Fijuk projektila)Pa ne mo`ete...

Sna`na eksplozija, zavlada potpuni mrak. Majka pali sve}u.

SIN: (Nakon kratke pauze, u mraku, poku{ava da nastavi raz-govor)Alo, alo! Da li me ~ujete?(Pauza)Alo!(Roditeqima)Veze su prekinute!

KOMANDOS: (Megafonom)Eheej, bando! Kako vam se dopada bez struje i telefona?Hocete li me jos?

SIN: (Vi~e kroz prozor)Prestanite, ako Boga znate! Za{to sve ovo uni{tavate?

KOMANDOS: Pitam, hocete li me jos?

SIN: Prestanite, molim Vas!

OTAC: (Sa`aqivo, ne`no)Ne poni`avaj se, sine moj! Ne poni`avaj!

KOMANDOS: Ne cujem vas nesto! Evo me opet! Drzi gace!

Eksplozija u blizini ku}e.

184 Ivan Negri{orac

OTAC: [ta je sad ovo? Nije granata!

KOMANDOS: Bando, je li to eksplozija u gasnoj stanici? Sta cete sad?Gas se siri svuda po kuci!

SIN: Majko, o~e, izgleda da su pustili gas u ku}u!

MAJKA: Evo ga, oseti se miris!

SIN: Be`imo odavde! Za nekoliko trenutaka pretvori}emo se upravu gasnu bombu! Hajde, ustajte!

OTAC: Ne, Boga mi, ja ostajem! Ne idem iz svoje ku}e!

SIN: Ali, pobogu, spasavajmo `ive glave!

OTAC: Sine moj, do|i da se pozdravimo! Zbogom! I da zna{:ostavqam ti u amanet da podigne{ novu ku}u! Ve}u ilep{u!

Grle se i qube.

MAJKA: (Grli Sina, govori nari~u}i)O moje jedino! ^uvaj se, sre}o! ^uvaj se, pa pripovedaj {taje ovde bilo!

OTAC: Hajde, kre}i! Brzo, nema vremena za razgovore!

Sin izlazi.

KOMANDOS: Bando, evo me! Sad cu vas razresiti svih muka!(Paqba, fijuk projektila)Evooooo mee!

Sna`na eksplozija ru{i preostale kulise. Dok se pra{ina i dim sle`u,javqa se prigu{ena svetlost i, u sveop{topj ti{ina koja zavlada, za~ujese zujawe muhe, ispo~etka tiho, a onda sve glasnije. Sin, koji je iza{ao izsobe, ponovo se pojavquje na sceni: on, u potpunoj ti{ini, lagano leti i,obasjan belim zracima, pewe se sve vi{e, dok ispod wega ostaje prigu{enavi{ebojna svetlost. Preko razglasa se ~uje wegov tih, ali mo}ni glaskoji, pra}en zujawem muhe, recituje.

GLAS: Ima li te, Bo`e? Ima li i~ega izvan moje ko`e, izvantrbuha i ruha ponad kojih zuji, serine seje weno veli-~anstvo – Muha? Ima li i~ega {to stubo~ke stoji, {touspravne ki~me minute i vekove broji, a sne`nih sevisina na boji? Ima li te, Bo`e? Pitam se, vreo, dok jadise mno`e, a izme| ~eki}a i nakovwa u`arene misli seglo`e. Gde sam? I da li mi i gde ima? No}u me osvajaledena plima, a dawu pr`i sun~ana, tigaw, paklena klima!Ni tamo ni ovamo, ni zemqi ni nebu, a ni{ta me vi{e ne

Istraga je u toku, zar ne? 185

pribli`i Tvome svetom hlebu! Gledam: po telu tro{nomstoluje kraqica – Muha! Na glavi joj nevidqiva krunasuha, a po licu mi pquje, u oku se koti mati sviju buha!Re{eta me praznina slepa i gluha! Oprosti zbog o~ajaplaha, zbog gordosti gnevne i crnoga straha! Oprosti {tonikud iz ove ko`e! Ima li te, ima li, moj Bo`e?

Svetlo se lagano prigu{uje.

KOMANDOS: (Pojavquje se na vratima pozori{ne sale)Stoj! Da se niko nije mrdnuo!

ZAMRA^EWE

186 Ivan Negri{orac