odbojkaska tehnika

2007

-

DESKRIPCIJA ELEMENATA ODBOJKAKE TEHNIKEU modernoj odbojci razlikuju se 5 osnovnih elemenata odbojkake tehnike,a to su:Odigravanje lopte prstimaOdigravanje lopte ekiemServisSmeBlok

ODIGRAVANJE LOPTE PRSTIMAOvo je element koji se koristi u situacijama dodavanja lopte na mreu i prijema servisa (prvi dodir), najee u situaciji dizanja (drugi dodir) i u situaciji napada (trei dodir) bez i sa skokom sve dok se ne usvoji tehnika smea i onda kada akcija smea nije mogua (prenisko-predaleko dignuta lopta za sme).Uglavnom postoje 4 raznovrsne tehnike ovog elementa, a to su:Odigravanje lopte prstima prema napredOdigravanje lopte prstima skretanjem pravcaOdigravanje lopte prstima preko glaveOdigravanje lopte prstima u skoku

Programski

sadraj teme

Broj asova u nedeljnom ciklusu i redni broj realizacije

Redni broj u godinjem planu rada

Metodiko didaktike operacije

Vebe eksplozivne snage i agilnosti

Uvodne vebe za odigravanje lopte prstima

- osnovni poloaj tela, ruku i aka pri odigravanju lopte "prstima"-

Tehnika odigravanja prstima

Primena tehnike u igri.

2

1. 2.

17.

18.

Pripremljenost sprava i rekvizita

Raznovrsne lopte: gumene, plastine i odbojkake. Vie vebdskih klupa.

Uvoenje uenika u rad : Odbojkaka mrea. lasti, obrui.

Klupe postavljene uzdu na dijagonali terena, rastojanja do 2m:

U koloni: lagano vijugavo tranje oko klupa, tako da se prilikom promene pravca polazi nogom u pracu kretanja;

- sunoni skokovi preko klupe uzdu, lagano tranje do poetnog mesta sa nekoliko zaustavljanja u osnovnom poloaju tela i ruku;

- jednononi naskoci i saskoci sa klupe;

U pauzama vebe rastezanja na klupi.

Specifina priprema:

1. Iz seda na klupi u raskoranom poloaju nogu: veba sebi podbacuje loptu i doekuje je u gnazdu, a zatim,posle podbacivanja, jednom odigra prstima. Iste vebe prelaskom sa klupe u uanj;

2. Ista veba, ali sa podbacivanjem od saigraa;

Tehnike vebe frontalno-grupni rad:

- Pojedinano sa podbacivanjem lopte; u paru; na 2. asu u trojkama sa dva lope:

1.Vebe za kranijalni deo tela (ake, ruke i ramena) pri odigravanju lopte prstima;

2.Vebe za kaudalni deo tela (noge) pri odigravanju lopte prstima;

3.Vebe za ispoljavanje tehnike odigravanja lopte prstima u celini;

Na 2. asu:

Prethodne vebe ponoviti na lastiu i mrei;

Igra preko lastia (postavljnog uzdu sale) i odbojkake mree u trojkama sa tri kontakta prstima;

TEMATSKA PRIPREMA NASTAVNIKA

Tematski sadraj: CIKLUS IZ ODBOJKE

Razred: VII i srednja kola

Broj asova :16 (novembar, decembar)

ODIGRAVANJE LOPTE PRSTIMA PREMA NAPREDOvaj elemenat se moe analizirati kroz tri faze:I faza - dolazak pod loptu (poetna faza)II faza - postavljanje ruku pod loptu (pripremna faza)III faza - odbijanje (osnovna faza)

I fazaRadi pravilnog dolaska pod loptu neophodna je pravilna pozicija odbojkakog stava.Ta pozicija zahteva:lagano savijene noge u kolenima (radi optimalne startne brzine)stopala paralelna u smeru kretanja i u irini ramena (radi neophodne ravnotee pre,za vreme i nakon kretanja)teite tela na prednjem delu stopala ( visoka spremnost za kretanje)lagano savijene ruke u laktovima,dlanovima otvorenim prema napred i u visini pojasa (spremne za pomo u kretanju,kao i spremost za blagovremeno postavljanje ruku radi gornjeg i donjeg odbijanja)Izuzetno je vano da se igrai u istoj poziciji lagano, savijenih nogu u kolenima,u kojoj se i kreu zaustave i odbiju loptu.

II faza

Nakon blagovremenog dolaska pod loptu i zaustavljanja sledi faza postavljanja ruku pod loptu.Ta faza uvek ima isti zahtev, a to je dodir ruku i lopte koji se uvek odvija iznad ela podignute glave i uvek u projekciji telo lopta.Najea greka kod poetnika je kontakt sa loptom u visini grudi usled nedovoljno snage u rukama.ake su optimalno rairenih prstiju.Raspored prsiju kod prijema treba biti u obliku polulopte gde najvea teina i pritisak lopte padaju na prva dva unutranja jagodina lanka prstiju.Gotovo svu teinu lopte prilikom kontakta nose palac-kaiprst-srednji prst,dok dva unutranjajagodina lanka 4. i 5. zatvaraju loptu bono kako ne bi pobegla od eljenog smera.Znai,neophodan je kontakt svih deset prstiju gde svaki ima svoju funkciju kod trenutnog odbijanja lopte.

III fazaU situaciji pravilnog postavljanja ruku i aka pod loptu dolazi i akcija odbijanja.Lopta se odbija istovremenim simetrinim potiskom obema rukama iz lakta i kolena obe noge.Iz pozicije lagano savijenih nogu u kolenima i ruku u laktovima laganim polvnim pokretom pruanja odreuje se trajektorija leta lopte prema gore i napredNeposredno pred pruanje dolazi do kratke amortizacijske faze na brzinu dolazee lopte.Nakon toga , u deliu sekunde prelazi se na novo kretanje eksplozivne ekstenzije stopala, kolena, kukova, lakta, ake sa istovremenim prebacivanjem teita tela na prednji deo stopala.Ponekad mali poskok ili pola koraka napred osigurava naviku praenja telom izvedene tehnike.Za postizanje racionalnosti i optimalne sile potiska prema napred gore kljuna je pozicija jednog stopala ispred jer je time osiguran pokret kroz celo telo.

ODIGRAVANJE LOPTE EKIEM

Odigravanje ekiem je element igre koji se koristi u situacijama dodavanja lopte na mreu, a najee u kompleksnijim situacijama prijema servisa i u jo vie oteavajuim situacijama odbrane nakon snanih napada protivnika.Kao i kod tehnike odigravanja prstima i kod tehnike odigravanja ekiem razlikujemo etiri tehnike:odigravanje lopte ekiem prema napredodigravanje lopte ekiem skretanjem pravcaodigravanje lopte ekiem preko glaveodigravanje lopte ekiem povaljkom i poluupijaem

Programski

sadraj teme




Vebe eksplozivne snage i agilnosti

Uvodne vebe za odigravanje lopte "ekiem"-

osnovni poloaj

tela, ruku i aka

pri odigravanju lopte "ekiem"-

Tehnika odigravanja "ekiem"

Primena tehnike u igri

2

3. 4.

19.

20.

Uvoenje uenika u rad:

vedske klupe postavljene na bonim linijama odbojkakog terena:

- vebe skokova sa prethodnih asova; u pauzi vebe rastezanja;

Specifina priprema:

- Vebe na klupama sa prethodnih asova, ali se lopta doekuje na podlakticama, a zatim, posle podbacivanja, odbija ekiem;

- Iste vebe posle prelaska sa klupe u uanj;

- Ista veba, ali sa podbacivanjem od saigraa;

- Iste vebe u kombinaciji sa odigravanjem prstima (jednom prstima, drugi put ekiem);

Tehnike vebe frontalno-grupni rad:

Pojedinano sa podbacivanjem lopte, u paru i na 4. asu u trojkama sa dve lopte i u kombinaciji sa odigravanjem prstima i ekiem.

1. Vebe za kranijalni deo tela (ake, ruke i ramena) pri odigravanju lopte "ekiem";

2. Vebe za kaudalni deo tela (noge) pri odigravanju lopte "ekiem" ;

3. Vebe za ispoljavanje tehnike odigravanja lopte "ekiem" u celini;

Na 4. asu:

- Prethodne vebe ponoviti na lastiu i mrei;

- U trojkama igra preko lastia postavljnog uzdu sale i odbojkake mree sa tri kontakta ekiem i prstima;

ODIGRAVANJE LOPTE EKIEM PREMA NAPREDAnaliza tehnike ovog elementa zasniva se na tri faze:1.faza-dolazak pod loptu (poetna faza)2.faza-postavljanje podlaktica pod loptu (pripremna faza)3.faza-odbijanje (osnovna faza)

I. Faza

Treba razmotriti kretanje igraa prema lopti pre nego to je odbije.To kretanje bie posledica procene trajektorije leta lopte koja dolazi u vrlo kratkom vremenu.S ciljem postizanja optimalne startne brzine neophodna je pravilna pozicija odbojkakog stava.Ta pozicija zahteva:lagano savijene noge u kolenima (radi optimalne startne brzine),stopala paralelna u smeru kretanja i u irini ramena (radi neophodne ravnotee pre,za vreme i nakon kretanja),teite tela na prednjem delu stopala (visoka spremnost za kretanje),lagano savijene ruke u laktovima,dlanovima otvorenim prema napred i u visini pojasa (spremne za pomo u kretanju, kao i spremnost za pravilno postavljanje ruku pred gornje ili donje odbijanje).

Samo kretanje na krau udaljenost (u odbojci preteno 2-3 koraka) zavisi znaajno o prvom koraku koji mora imati svojstvo ubrzanja.Taj korak mora biti neto krai da omogui padajuu poziciju tela prema napred, to se postie potiskivanjem kukova ispred stopala (problem posebno imaju poetnici, jer ostavljanjem kukova unazad teite tela je na petama i uvek "kasni").Samo kretanje moe se izvoditi preteno dokorakom,ali na veu udaljenost prikladnije je kretanje obinim ubrzanim korakom.Dakle,bitan je ritam rada nogu. Igra se moe kretati u dva koraka obinim korakom (leva-desna - naskok ili desna-leva-naskok) u iskoranu poziciju, a ee se kree tehnikom dokoraka.

U situacijama kada lopta pada blie igrau kree se samo jednim korakom,odnosno izvodi se naskok u iskoranu poziciju.Tim naskokom istovremeno obema stopalima u iskoranu poziciju osim pravovremenog dolaska na loptu,postie se i znaajna ravnotea neophodna za kontrolu i odbijanje lopte u visoko zahtevnoj preciznosti.Kao i kod odigravanja lopte prstima, i tu je vano da se igrai u istoj poiciji lagano savijenih nogu u kolenima ,u kojoj se i kreu, zaustave i odbiju loptu. Najvea je greka je odijanje lopte u niskom odbojkakom stavu dolaskom iz visokog odbojkakog stava jer gube na pravovremenosti akcije i smanjuju ravnoteu sputanjem-podizanjem tela.

II. Faza

Iz pozicije lagano savijenih ruku u laktovima koji su ispred tela i neto izvan irine ramena neposredno pred kontakt s loptom dolazi do spajanja pruenih ruku u laktovima (nikako pre spojiti ruke).Sledi ekstra rotacija ramena koja okree unutranji (iri i ravniji) deo podlaktice prema gore i dovodi je u poziciju optimalnog odskoka lopte prilikom odbijanja. Istovremeno igra jednom akom obuhvata drugu tako da su palevi obe ake pripijeni jedan uz drugi (zbog stabilne poluge aka-lakat-rame). ake se potiskuju prema dole i nazad zbog ire i ravnije povrine unutranjeg dela podlaktica koje nastojimo spojiti u laktovima.

Takva pozicija "mekeg dela" podlaktice u kontaktu sa loptom osigurava trajektoriju "ulaska" lopte odgovarajuu trajektoriju "izlaza lopte" i sigurno je usmerava u eljenom pravcu (najee prema mrei u zoni dizanja).Neobino su vane spojene podlaktice ispred tela (za duinu podlaktica) i u visini izmeu pojasa i ramena. Postavljanjem pruenih ruku za duinu podlaktica ispred tela osigurava se mogunost amortizacijske faze (laganim povlaenjem ruku prema dole i nazad) u situacijama dolaska bre i snane lopte kao i mogunost kratke zamane faze (od nazad dole prema napred gore) u situacijama dolaska sporije i manje snane lopte prema igrau. Meutim, postavljanje pruenih ruku u visini izmeu pojasa i ramena omoguuje optimalnu kontrolu lopte i trajektorije njenog leta centralnim vidom, a mesto odskoka lopte od podlaktice perifernim vidom (odskok lopte preteno se izvosi donjom polovinom podlaktica).

esto poetnik dri podlaktice prenisko (ispod pojasa) to ga prisiljava da odbije loptu samo zamahom ruku ili je mesto odskoka lopte samo tvrdi deo ake koju kod pravilnog izvoenja tehnike treba iskljuiti.S druge strane, dranje podlaktica preblizu telu limitira amortizacijsku fazu (nema prostora za pokret prema nazad i dole) kao i neregulisanu kretnju podlaktica prema napred i gore. U oba sluaja sledi pogrean nain odbijanja i esto lopta pobegne ili u protivniko polje ili izvan terena to dovodi do gubitka poena.Znai,kljuna pozicija za pravilnu tehniku odbijanja jeste dranje pruenih podlaktica u visini izmeu ramena i pojasa i ispred tela za duinu podlaktica.

III. Faza

Igra je u iskoranoj poziciji paralelnih stopala i optimalno postavljenih podlaktica spreman na akciju samog prijema, tj. odbijanja lopte. Igra treba razumeti na koji se nain izvodi odbijanje lopte precizno u eljenom smeru. Lopta mora biti odbijena preteno potiskom iz nogu. Znai iz pozicije lagano savijenih nogu u kolenima dolazi do opruanja koje odreuje trajektoriju leta lopte napred-gore, a samo kratkom kontrakcijom ruku pridodaje se tom celovitom pokretu.Ve je ranije objanjeno da ako se sluajno desi obratno,tj. ako preteno potiskom lopte iz ramenog pojasa (veliki zamah kojim esto ruke dosegnu i visinu iznad ramena) odbijamo loptu, ista e "odleteti" u nepredvidivom smeru (najee publiku).Ponovimo da je kljuni uslov uspenog i preciznog odigravanja ekiem, potisak iz nogu i pokret kroz telo to zahteva iskoranu poziciju stopala i pruanja nogu iz skonog i kolenog zgoba gde se osigurava vea sila i vea amplituda pokreta.

esto se igra ne stigne postaviti u projekciju leta lopte, pa ona dolazi neto ulevo ili udesno od igraa. U tim situacijama (puno ih treba vebati) postavljamo levo ili desno rame neto ispred, a pruene podlaktice neto malo ulevo ili udesno od tela. Takvim nainom odbijanja stvara se mogunost vee amplitude akcije podlaktica (slobodan je prostor uz telo), paralelno postavljenim s natkolenicom iskorane noge (npr. levo rame-levo stopalo ispred podlaktice neto udesno od tela paralelne s levom natkolenicom iskorane noge).Neophodno je dati puno vebi u situaciji gde se pozicija podlaktica menja pri odbijanju lopte bono od tela. Isto tako, vana je obostranost akcije gde treba podjednako nauiti i jednu i drugu stranu akcije (i levo i desno od tela).Kako su situacije dolazee lopte razliite, tako je i neophodna raznovrsnost tehnike donjeg podlaktinog odbijanja.

U lakim situacijama,kada je dolazea lopta laganom brzinom prebaena od protivnika (freeball) i manje brzine protivnikog servisa, koristi se prethodno opisana tehnika, tj. prekorana tehnika (jednim ili drugim ramenom ispred i pozicijom podlaktica neto uz telo).Meutim, kod teih situacija, kada lopta dolazi veom brzinom od protivnika iz akcije snanog servisa ili smea, koristi se zakon tehnike "ispada" brzim iskorakom u stranu dolazee lopte (stopalo iskorane noge okomito je na kretanje tela radi zaustavljajueg efekta, a unutranji deo stopala pruene noge klizi po podu zbog usporavajueg efekta).Telo mora biti postavljeno u projekciju leta dolazee lopte.Time je stvorena mogunost amortizacije brze lopte.Osim toga, na taj nain se spreava klizanje lopte preko ruku kada se nalaze bono od tela.Taj pokret iskreta tela pomae da lopta sklizne niz podlaktice i padne na tlo.Nakon vebanja obe tehnike,zavisno od situacije, poetnika treba nauiti da ne oekuje loptu samo sa jedne (bolje) strane tela jer na taj nain limitira svoj potencijal tehnike donjeg podlaktinog odbijanja.

SERVIS

Servis je element koji oznaava poetak igre i izvodi se izvan terena, a ne u samoj situaciji igre. Isto tako, po novim pravilima igre, nakon sudijinog znaka igra koji servira ima 8 sekundi vremena za njegovo izvoenje. Okolnosti oko izvoenja servisa mogu prevariti i trenere i igrae jer bez obzira na nesituacijski karakter i bez obzira na "dosta vremena" za izvoenje, akcija servisa ima visoke zahteve posebno u savremenoj vrhunskoj odbojci.Bez obzira to u razdoblju male odbojke kao i korienju obinog donjeg servisa i lelujavog tenis servisa akcija servisa nema visoke zahteve, igrae ve u toj fazi treba uiti pravilnoj strategiji servisa. Treba upoznati igrae sa osnovnim zakonitostima akcije servisa.

Govorei o servisu i njegovoj uspenosti kao i raznovrsnosti taktike uvek treba podvui da je akciji servisa osnovni cilj oteati protivniku precizan prijem.S realizacijom tog cilja olakae se pravodobnost vlastitog bloka i odbrane,a sa time i znaajno omoguiti nastavak akcije.To omoguuje uspene akcije protivnapada i postizanje tzv. break-poena koji se znatno tee postie.Jedna od osnovnih zakonitosti servisa od samoga poetka jeste to manje pogreiti u njegovom izvoenju.Sigurno je opravdanije s manjim brojem greaka oteati protivniki prijem nego to uiniti sa veim brojem greaka.Mentalitet agresivnosti pri izvoenju servisa u situaciji kada je igra nakon dosta greaka postigao poen (as) sigurno ne doprinosi veoj uspenosti, a ni pozitivnom mentalitetu ekipe. Takvi sluajevi dogaaju se kod izrazito egoistinih igraa koji ne pokazuju neophodnu odgovornost prema saigraima.

Izuzetno je vano da kod mladog igraa razvijati tzv. oseaj situacije. To znai da isti mora pravilno prepoznati situaciju kada je opravdan rizik akcije servisa ili kada nije opravdano pogreiti. Znati prepoznati situacije omoguava igrau da svoj visoki potencijal iskoristi za uspeh cele ekipe. Pogrena konstatacija mnogih trenera i igraa je da se bez visokog rizika servisa ne moe pobediti protivnik. Meutim, manje riskantnom akcijom servisa jo uvek postoji ansa uspenog bloka-odbrane i postizanja poena iz protivnapada. Dakle, nain servisa neophodno je prilagoditi tehnikoj pripremljenosti i fizikom razvoju pojedinih igraa.

Predhodna iskustva pokazuju sledee:laki i sigurniji servis kod protivnika stvara 50% nepreciznog prijema,agresivniji (rizini) servis protivnik u nizu situacija odlino prima,akciju servisa protivnik neprecizno prima dok njihovi smeeri iz tih situacija uspeno realizuju akciju napada.Bitno je da i trener i igrai prepoznaju te situacije i adekvatno odgovore na svaku posebno.

Najvanije je kod uenja servisa mladog igraa nauiti usvojiti raznovrsnost tipa servisa ne dajui ni u jednom trenutku protivniku unapred spoznaju o tome gde, kada i kakav e servis izvesti. To znai menjati ritam servisa s osnovne linije:dugi servis s osnovne linije,kratki servis s izmicanjem od osnovne linije (3-5m),bri i nii servis u zonu konflikta (meuprostor protivnikih igraa),servis vie i sporije trajektorije leta lopte,servis lelujave trajektorije leta lopte koja naglo propada na kraju terena,precizni taktiki servis na pojedinog protivnikog igraa,brzi lelujavi servis bez previe gaanja ueg prostora u protivnikom polju (naglasak na lelujavi efekat).

Raznovrsnost tipa servisa s malo greaka dovodi do optimalne efikasnosti servisa za vreme utakmice. Verovatno postoje pravila kada iz psiholokih razloga nije dobro pogreiti servis:protivnik u krizi; trai time-out,isti server ponavlja greku iz prethodne rotacije,uzastopne greke dvaju igraa pri izvoenju servisa,vlastita ekipa u krizi kada je potrebno smanjiti broj greaka,vlastita ekipa u rotaciji izvodi uspenu odbranu,slabija postava protivnikog napada u trenutku servisa.Neophodno je iz svega zakljuiti da igra koji servira treba prepoznati ("itati") kojim tokom ide utakmica i na temelju tih spoznaja adekvatno primeniti optimalnu strategiju servisa.

Donji (kolski) servis

Programski

sadraj teme




Agilnost,

osnovni stav, eksplozivna snaga

Ponavljanje vebi odigravanja prstima i ekiemu trojkama

Tehnika

donjeg kolskog servisa

Primena tehnike u igri (situaciono)

2

5. 6.

21.

22.


Klupe ispred linije 3m odbojkakog terena

Vrste vebaa su iza zadnej linije odbojkakog terena:

Igrai se lagano kreu prema klupama i, posle nekoliko koraka, zauzimaju osnovni stav, zatim sledi dalje kretanje prema klupama i jednononim odrazom sa klupa sunoni doskok i odskok (markirati blok);

Vebe rastezanja na klupama;

Specifina priprema:

- Ponoviti vebe odigravanja prstima i ekiem u trojkama sa dve lopte (vebe izvoditi tako da je igra koji odbija loptu licem ka mrei- lastiu, a igrai sa loptom bono prema mrei).Igra koji odbija loptu naizmenino odigrava prstima , a zatim ekiem . Saigrai mu najpre podbacuju loptu, a zatim dodaju prstima;

Tehnike vebe (frontalno-grupni rad):

U parovima ili trojkama sa dve lopte bez mree,

1. Osnovni poloaj tela, ruke i ake pri izvoenju donjeg servisa;

2. Vebe za udarac po lopti pri izvoenju donjeg servisa;

3. Vebe za kaudalni deo tela (noge) pri izvoenju donjeg servisa;

- U trojkama preko mree (jedan igra bez lopte na jednoj stani i dva sa

loptom sa druge stran).

1. Vebe za ispoljavanje tehnike donjeg servisa u celini (udaljenost od mree 3m,) ;

Diferencirano:

2.Vebe za ispoljavanje tehnike donjeg servisa u celini

(6m i iza osnovne linije)

Napomena: lopta se vraa prebacivanjem preko mree,odbijanjem prstima ili ekiem.

- Na pola odbojkakog terena, ili lastia uzdu sale, trojke:

Igra preko mree u tri kontakta prstima i "ekiem", s tim to nadigravanje poinje donjim servisom sa 3m.

Donji (kolski) servis

Taj element se koristi u situacijama poetnog udarca, odnosno uvoda u igru. Njegov osnovni cilj nije postizanje direktnog poena (asa), ve se njegovom pravilnom izvedbom omoguuje uenje drugih elemenata igre. Na taj se nain omoguuje due trajanje faze igre bez estih i brzih prekida. Izostanak takvih faza igre demotivie poetnika, pa se gubi interes za taj sport.Putanja lopte koja ide odozgo u paraboli prema gore preko mree noje velike brzine i omoguava nastavak igre preko elemenata koji svojom evolucijom u vrhunskoj odbojci postaju prioritetni elementi vrhunske kvalitete, a to su prijem-dizanje-sme.

Dakle zadaci donjeg (kolskog) servisa su:drastino smanjenje direktnih poena i direktnih greaka iz tog elementa (nije sluaj u vrhunskoj odbojci),prijem servisa je olakan i vei je procenat odigranih lopti,vei procenat dobijenih poena iz igre,vie igre, vie napada, vie odbrane, a samim time i vea atraktivnost,vea preciznost odnosno razvijanje individualnog taktikog miljenja.Taj element mora biti dosta siguran i visoke motivacije jer je on ne samo pretea razvoji igre, ve i automatizaciji pravilne osnovne tehnike podlaktinog odbijanja koja e se brzo prilagoditi sve snanijim i kompleksnijim akcijama servisa.

Element se analizira kroz sledee kljune faze pokreta:faza - dranje lopte (poetna faza),faza - izbaaj lopte i zamah udarne ruke (pripremna faza),faza - udarac lopte (osnovna faza).

I. fazaIskoranim stavom levim stopalom lagano savijenih kolena igra dri loptu u levoj ruci i u visini pojasa ispred za duinu podlaktice i udesno od tela (u projekciji zamaha udarne ruke). Udarna ruka je savijena u laktu i u laganom zaruenju pored desne strane tela.II. fazaMali izbaaj lopte (20-30cm) vertikalno u vis ili isputanje lopte iz dlana leve ruke. Istovremeno sa izbaajem lopte iz leve ruke izvodi se zamah pruene udarne ruke prema gore i napred. Prebacivanjem teita tela na prednje stopalo (leva noga) omoguava se pravilan dolazak udarne ruke u optimalnu poziciju za udarac.

III. fazaAkcija udarca po lopti se izvodi korenom ake udarne ruke po zadnjoj i donjoj strani lopte to omoguava usmeravanje lopte u blagom luku parabole preko mree. U trenutku udarca udarna ruka mora biti paralelna s natkolenicom iskorane noge. U toj akciji udarca dolazi do pruanja nogu i kljunog pokreta za udarac, a to je pokret kroz telo (amplituda pokreta ruku uz telo od stopala zadnje noge preko kuka do iskoranog stopala omoguava i silu i preciznost pokreta). Nakon izvodenog servisa igra brzo ulazi u teren u zonu odbrane i spremno oekuje nastavak akcije odbrane od eventualnog protivnikog napada.

Gornji tenis lelujavi servis

Programski

sadraj teme




Usmeravanje vertikalnog odskoka

Ponavljnje vebi odbijanja i donjeg servisa

Tehnika

"lelujavog" servisa-

- osnovni poloaj tela, ruku i aka pri izvoenju "lelujavog" servisa.


2

7. 8.

23.

24.


- Iste vebe kao na prethodnom asu;

Na 8. asu umesto klupe obru ( postavljen uz mreu): sunoni doskok u obru, odskok i doskok.

Nekoliko vebi istezanja.

Specifina priprema:

U parovima.

Diferencirano:

1. Igra sa loptom, odbijajui loptu iznad glave, kree se

ka svom paru. (ili podbacuju sebi loptu- uenici sa jo nesavladanom

tehnikom odbijanja) i dodaje mu loptu prstima, koji ponavlja istu vebu;

2. Na sredini izmeu parova je obru. Kao prethodna veba,

ali se igra posle odbijanja u kretanju zadrava u obruu i

odbija loptu bez pomeranja (za uenike sa dobro savladanom

tehnikom odbijanja);

Tehnike vebe:

Pojedinano, u paru sa jednom loptom , ili u trojkama sa dve lopte:

1. Vebe za udarac po lopti pri izvoenju "lelujavog" servisa;

2. Vebe za kaudalni deo tela (noge) pri izvoenju "lelujavog" servisa;

3. Vebe za ispoljavanje tehnike "lelujavog" servisa u celini (udaljenost od mree 3m );

Diferencirano:

- sa 6m i iza osnovne linije za naprednije;

- Igra preko mree ili lastia 3:3 na pola terena u tri kontakta prstima i "ekiem", s tim to nadigravanje poinje "lelujavim" servisom .

Gornji tenis lelujavi servisTaj servis se ne koristi samo u situacijama poetnog udarca, ve i udarca kojim se eli agresivno oteati preciznost prijema servisa, a ponekad je svrha ak i postizanje direktnog poena (asa).Pravilnim izvoenjem tog elementa pokuava se stvoriti visoka mogunost pravovremene akcije blok-odbrana, a samim tim i mogunost akcije protivnapada i izbegavanje direktnoga gubitka poena. Naime, nakon promena pravila igre gde je svaka akcija poen, gubitak poena je mogu odmah nakon greke servisa, greke bloka, greke odbrane ili greke protivnapada, to je po starim pravilima (do 1999) bila samo promena servisa.

U ovom kolskom razdoblju se ovaj servis ui iz sledeih razloga:servis je po sudaru ruke s loptom identian obinom donjem servisu,servis ima zaustavljajui efekt u trenutku udarca (nema prateeg pokreta kao kod servisa sa rotacijom),servis nema veliku brzinu leta lopte to omoguava laku, reaktivnu mogunost igraa u prijemu servisa.Jedina oteavajua komponenta tog servisa u odnosu na protivniki prijem je nepoznata parabola kretanja dolazee lopte (trajektorija leta lopte ima cik-cak smer). gubitkom brzine lopte iznenada "propada" ispred, iza ili bono od igraa u prijemu servisa. Ta oteana karakteristika lelujavog servisa razvija kod primaa ono to je kasnije kljuno kod prijema kompleksnijih servisa - optimalnu procenu trajektorije leta lopte.

Prelaz lopte preko mree dolazi iz vie pozicije udarca te je sam pad lopte strmiji i bri to predstavlja oteavajuu okolnost za igraa u prijemu servisa. Fizikim razvojem igraa (tj. veom snagom takvog udarca) i istovremenim razvojem tehnike i raznovrsnosti lelujavog servisa (posebno s vee udaljenosti od osnovne linije 5 do 8m) taj elemenat postaje agresivni i taktiki element preko kojeg se dolazi do reih ali kljunih break-poena. To je posebno izraeno kod enskih ekipa.Lelujavi servis analizira se kroz tri kljune faze:I.faza - dranje lopte (poetna faza),II.faza - izbaaj lopte i zamah udarne ruke (pripremna faza),III.faza - udarac lopte (osnovna faza).

I. fazaPostoje dve pozicije dranja lopte:lagani iskorani stav levom nogom lagano savijenih kolena koji ima prednost u kasnijoj akciji u mirnoj i stabilnoj poziciji izbaaja i udarca lopte,lagani iskorani stav desnom nogom koji ima prednost u kasnijoj akciji brzog iskoraka levom nogom napred, te se veom inercijom tela omoguava udarac veom silom po lopti.To je neophodno kod navedenog uzrasta uenika s obzirom na stepen fizikog razvoja (nedostatak snage ramenog pojasa).Kod obe pozicije lopta se dri u levoj ruci u visini ispred udarnog ramena i ispred tela za duinu podlaktice.

Kako postoje razliite pozicije nogu, tako postoje i dve razliite pozicije udarne ruke prilikom dranja lopte u poetnoj fazi akcije samog servisa:1.dlan udarne ruke vrsto rairenih ruku "poklapa" loptu koja je u levoj ruci (prednost je mogunost maksimalnog zamaha udarnom rukom savijenom u laktu u smeru nazad-gore. Na taj nain se dobija vee ubrzanje - tzv. bi ubrzanja povratnog pokreta prema lopti i mogunost vee sile udarca po lopti),2.dlan udarne ruke vrsto rairenih prstiju ve je podignut iznad visine ramena i okrenut prema napred to omoguava maksimalni dohvat u trenutku udarca po lopti.U toj poziciji nakon sudijinog znaka neophodno je racionalno iskoristiti 8 sekundi doputenih za izvoenje servisa. To znai da igra u servisu prvo pogleda protivniki teren s namerom utvrivanja take pogaanja, a nakon toga se sav pogled usmerava na loptu i njen pravilan izbaaj. Najee igrai u urbi preskau to pravilo i na taj nain ine greke.

II. fazaIzbaaj lopte mora uvek biti u projekciji ramena udarne ruke. To je izuzetno vano radi mogunosti pokreta kroz telo i vee sile udarca, aradi pravilnog usmerenja lopte nakon pravolinijskog zamaha udarne ruke.Visina vertikalnog izbaaja lopte ide postupnim prateim pokretom izbaajne ruke, nikako trzajem jer se gubi preciznost i daje nepotrebna rotacija lopti. Visina mora biti prilagoena udarcu po lopti u najvioj taki (kontakt maksimalno pruene ruke i lopte u mrtvoj taki).Neophodno je izbegavati previsok ili prenizak izbaaj lopte jer dovodi do udarca po lopti u njenoj silazeoj putanji to je najee posledica greke servisa. Dakle,nepravilan izbaaj u najvie sluajeva dovodi do nepravilne tehnike servisa a samim tim uzrokuje greku poena.Istovremeno sa izbaajem lopte zamah ruke usmeren je prema nazad-gore. Ruka se savija u laktu koji mora biti iznad visine ramena. Ta pozicija lakta omoguava veliko ubrzanje ruke iz tog zgloba ime se dobija maksimalno pruanje ruke prema gore-napred. Visinom lakta ispod ramena gube se obe prioritetne mogunosti pri udarca po lopti.

III. fazaNakon istovremenog izbaaja lopte i zamaha ruke u optimalnu poziciju poinje faza udarca na sledei nain:maksimalnim ubrzanjem pokreta udarne ruke iz pozicije savijene ruke u laktu u poziciju maksimalnog pruanja lopta se udara korenom ake. Pozicija ake vrsto rairenih prstiju i neto povijena nazad omoguava udarac tano u centar lopte. Tako se izbegava bilo kakva rotacija lopte i eventualna fleksija runog zgloba.u trenutku udarca dolazi do zaustavljajueg pokreta ruke (lagani trzaj prema nazad) koji doprinosi jo veoj lelujavosti putanji lopte. Da bi se postigli to jai "sudar" s loptom i visoko izraena sila kontakta najvreg dela dlana i lopte, dlan mora biti "tvrd" i lagano povijen unazad. Tu kljunu ulogu ima ubrzanje zamaha ruke poev od poetnog do zavrnog akta istog zamaha.

Donji i lelujavi servis

Programski

sadraj teme




Ponavljanje osnovnog stava. Sunoni skokovi pored mree.

Ponavljanje nauene tehnike

Tehnika smeiranja


2

9. 10.

25.

26.


1. Lagano tranje po terenu i , posle nekoliko koraka, zauzimanje osnovnog

stava ;

2. U koloni: lagano tranje prema mrei sa bone linije, sunoni skokovi sa

markiranjem bloka uz pomeranje ulevo ili udesno du mree;

Nekoliko vebi rastezanja.

Specifina priprema:

U trojkama: jedan igra sa jedne starne mree i dva sa loptama sa druge

strane:

1. Igrai sa loptom izvode serviranje sa 3m naizmenino donjim i

lelujavim servisom. Igrai sa druge strane odigravaju naizmenino prstima pa ekiem;

2. Diferencirano:

Uenici sa slabije savladanom tehnikom izvode prethodnu vebu bez

mree;

Tehnike vebe- frontalno-grupni rad

- U paru sa podbacivanjem lopte bez mree i na nioj mrei:

1. Vebe za udarac po lopti za izvoenje smea bez mree;

2. Vebe za udarac po lopti za izvoenje smea na mrei, ali bez skoka;

3. Vebe za uenje pravilnog zaleta i odskoka;

Diferencirano:

- Vebe za izvoenje tehnike smea u celini sa podbacivanjem i dodavanjem od saigraa;

- Igra 3:3 na polovini terena ( ili na lastiu koji je postavljen du sale):

1.Igra preko mree u tri kontakta prstima i "ekiem", s tim to

nadigravanje poinje "lelujavim" servisom;

2. Za naprednije koristiti smeiramje;

SME

Sme je elemenat napada koji se koristi u zavrnim akcijama postizanja poena kako u fazi igre nakon prijema servisa (od 14 do 18 poena), tako i u fazi igre nakon odbrane (od 4 do 6 poena). Dobri napadai omoguavaju pobede jer je jedino kvaliteta tog elementa prisutna u realizaciji kako u fazi igre nakon prijema servisa tako i u fazi igre nakon odbrane (nakon akcije servisa).U poetnom razdoblju kolske odbojke akcija napada moe se izvoditi brzim agresivnim prebacivanjem lopte preko mree niom putanjom odigravanjem lopte prstima u skoku u nezatienu zonu protivnikog terena. To se posebno dogaa u periodu kada mladi igrai jo nisu uili sme, ali i u situacijama kada sme nije mogue izvesti (ako je lopta dignuta prenisko i daleko od mree).

Isto tako u tom razdoblju moe se koristiti akcija napada putem "kuvane" lopte koja je u kasnijoj igrakoj fazi jedno od jaih oruja napada kod vrhunskih smeera. Napadi "kuvanom" loptom realizuju se najee kada je lopta dignuta uz samu mreu. Akcijom maksimalnog pruanja ruke i "finim prebacivanjem lopte" potiskom iz runog zgloba i unutranjim jagodinim delom svih pet prstiju lopta se kraom putanjom prebacuje u zonu od 3m ili duom putanjom u zadnji (nezatieni) deo protivnikog terena.Trea opcija napada u tom kolskom razdoblju, odnosno najvanija jeste akcija smea. Osnovni je zadatak smeera udarac po lopti tako da je protivnik nije u mogunosti zadratu u igri i nastaviti igru. Za postizanje poena igra koji smeira precizno dignutu loptu treba je udariti u to vioj taki iznad mree. Ta najvia taka daje smeeru veu mogunost slanja lopte u vei deo protivnikog terena.

Uenje smea naroito je vano ve od samog poetka igranja odbojke i to radi sledeih razloga:uspenom akcijom tog elementa napada postie se 60-70% poena,element ima pozitivan transfer i na uenje skok-servisa koji u doba od esnaeste godine na dalje postaje jedan od vanih uslova vrhunske kvalitetne odbojkake ekipe,sme je element s najveim motivacionim efektom kod mladih igraa,brzim uenjem i savladavanjem tehnike smea kod mladih igraa postie se i visoki stepen animacije. Na taj e nain zavoleti odbojku i igrati je i nakon igrake karijere.znati smeirati znai nauiti jedan od najkompleksnijih elemenata igre koji trai izuzetan visok nivo koordinacije igraa,sme zahteva visok stepen odlunosti i pozitivne agresivnosti.

Na taj nain omoguava se igrau da napada snano, raznovrsno i u najodlunijim trenucima utakmice.Dakle, postizanje visoke sigurnosti i samopouzdanja dolazi od spoznaje da igra poseduje veliki repertoar tehnike smea.Za sam poetak uenja smea neophodno je ustanoviti da je baza za dalje uenje smea - visoko dignuta lopta. Analiza tog elementa sprovodi se kroz tri kljune faze:I.faza - zalet (poetna faza),II.faza - odraz i zamah udarne ruke (pripremna faza),III.faza - udarac po lopti i izmah udarne ruke (osnovna faza).

I. fazaFaza zaleta deli se u etiri podfaze:a)predstartna fazaTu podfazu karakterie brzo premetanje u trenutku neposredno pred akciju dizanja lopte i postavljanje u mirnu i stabilnu poziciju neposredno pre zaleta. Ako smo u takvoj zaustavljajuoj poziciji, ona nam olakava izbor pravilnog zaleta. S leve strane mree ta pozicija je neto izvan bone linije terena udaljenosti 3,5 do 4 m od mree odakle se kree u zalet za sme (zona 4), a s desne starne mree ta je pozicija unutar-bono u terenu na udaljenosti od 3 do 3,5m od mree (zona2).

b)ritam zaletaKao druga podfaza - ritam zaleta je neophodan za uspeh pravilnog zaleta i na ubrzavajui karakter. Znai, iskorak levom nogom mora omoguiti poziciju kukova neto ispred kolena iskorane noge. S tim se postie visoka startna brzina prema napred i postupno se postie visok stepen horizontalne brzine prema mrei. Istovremenim iskorakom leve noge i padom tela prema napred postie se optimalno ubrzanje.

c)smer zaletaS leve strane mree iz zone 4 smer zaleta ima poluboni karakter gde telo i mrea zatvaraju ugao od 45 stepeni. To omoguava:bolju procenu trajektorije leta dignute lopte,pri odrazu osigurava otvaranje tela prema lopti stvarajui tzv."nategnuti luk" (udarna ruka-levo rame) za optimalni udarac kroz telo.S desne strane mree iz zone 2 smer zaleta je okomit prema mrei. Telo-mrea zatvaraju ugao od 90 stepeni. Time se postie bolja procena leta dignute lopte, bolja percepcija protivnikog terena i znatno vea mogunost smeiranja paralele.U oba ova sluaja prve faze zaleta,ruke pomau kretanju kao kod tranja.

d)poslednji korak-naskok

Nakon ubrzanog iskoraka levom nogom izvodi se najdui korak-naskok naizmenino desna-leva (kod desnorukih) u to kraem vremenu. To je najbra i najeksplozivnija akcija zaleta koja u svojoj zaustavljajuoj podfazi pretvara horizontalnu brzinu u maksimalno vertikalnu.Naskok se moe izvoditi i istovremeno sa oba stopala, ali e u tom sluaju nedostajati optimalna pozisija "nategnutog luka" koji omoguava optimalnu ravnoteu u vazduhu.Kod poslednjeg koraka-naskoka kljuna su dva elementa:u trenutku naskoka levo stopalo je neto ispred i rotirano malo prema unutra (bitno za zaustavljajuu komponentu)istovremeno sa takvim postavljanjem stopala a neposredno pred sam odraz dolazi do maksimalnog zamaha ruku uz telo to vie nazad.S veim zamahom ruku poveava se potisak istih prema napred i gore. Na taj nain se postie i vei skok i bre postavljanje udarne ruke za pravilan udarac.

II. fazaU trenutku odraza obe ruke pruene u laktu istovremeno zamahom uz telo iz poloaja zaruenje idu u poloaj uzruenja neto vie iznad ramena. U tom trenutku leva ruka fiksira zamiljenu taku sudara desne ruke s loptom koja se u tom trenutku povija u laktu. Pozicija tog lakta mora biti iznad visine ramena (u visini uha) radi postizanja maksimalnog dohvata lopte u trenutku udarca.U toj poslednjoj fazi odraza, postoje dve pozicije lakta savijene (udarne) ruke:po ruskoj koli pozicija lakta je iza tela radi vee amplitude pokreta,a s time i veeg ubrzanja ruke prema lopti,prema evropskoj koli pozicija lakta malo je ispred tela radi veeg maksimalnog dohvata lopte pri udarcu.Pri uenju smea neophodno je dopustiti poetniku njegovu preferiranu poziciju lakta savijene udarne ruke neposredno pre akcije smea.

III. fazaNakon zavrene akcije fiksiranja dignute lopte levom rukom istu naglo sputamo prema dole i napred uz telo. Na taj nain poveava se obrtajni trenutak pokreta desne strane tela i brzo pruanje desne ruke prema napred i gore. Nakon svih tih preduslova sledi akcija udarca po lopti. Taj udarac po lopti mora biti akom lagano otvorenih prstiju jer vea povrina u kontaktu sa loptom omoguava veu preciznost udarca.Zavrna faza udarca po gornjoj i zadnjoj strani izvodi se "poklapanjem" (pomicanjem ake iz runog zgloba prema napred i dole). Ta zavrna faza iz runog zgloba treba omoguiti ugao sputanja lopte oko 45 stepeni u odnosu na protivniki teren s ciljem pogaanja vee povrine zadnjeg dela terena. Strmije sputanje lopte u protivniki teren esto dovodi do neopravdane greke smea u mreu kao i eventualnog bloka protivnika u glavu smeera.

Nakon udarca po lopti, dok je telo jo u vazduhu, izuzetno je vano da izmah udarne ruke ide sputajui se uz telo prema dole paralelno sa mreom jer time spreavamo mogunost "pecanja" u mreu.Nakon akcije smea vaan je pravilan doskok. Prizemljenje tela na tlo mora biti mekano na prednji deo stopala s laganim amortizirajuim pokretom savijanja nogu u kolenima. Doskok se izvodi po mogunosti sunono, a ako nije mogue tada se nastoji izvesti naizmenino levom pa desnom nogom ili obrnuto.Mlade odbojkae treba u poetnom razdoblju uiti udariti loptu to je mogue vie, bez nekorisnog strmog zabijanja, gaajui zadnji deo terena (6-9m). Tako e smeer biti uspeniji jer takvim smeom duge dijegonale moe se postii:da lopta padne na tlo protivnikog terena pored bloka,preko bloka i kroz blok,da se lopta od protivnikog bloka odbije tako da je protivnika odbrana nije u mogunosti odbraniti,da se odbije od protivnikog bloka tako da se u blagom luku vraa u vlastiti teren ime se stvara mogunost organizacije ponovnog napada.

B l o k

Agilnost, vertikalni odraz

Pona-vljanje nauene tehnike

Tehnika

blokiranja


2

11. 12.

27.

28.


1.Lagano tranje po celoj sali, zaustavljanje, osnovni stav i brza promena

pravca;

2. Lagano tranje prema mrei i sa jenononim odskokom sa klupe (paralelno

sa mreom na 3m), sunoni doskok i odskok (markiranje bloka);


Specifina priprema:

Trojke sa dve lopte:

Igrai sa loptom su uz mreu, ili lasti, leima okrenuti, trei igra je na

razdaljini oko 5m.

1. Igra sa loptom naizmenino serviraju donjim i lelujavim servisom (za

naprednije),a trei igra odbija nazmenino prstima i ekiem;

2. Prvi gra sa loptom se lagano kree i, pri tom, odbijaj a loptu iznad glave. Kada bude naspram treeg igraa (bez lopte) na oko 4 m, lagano smeira bez skoka. Trei igra odbija loptu ekiem i , dalje ,odbijajui loptu prstima, odlazi na suprotnu stranu. Drugi igra sa loptom ponavlja istu vebu.

Tehnike vebe

- Licem prema mrei - frontalno (nia mrea)

1. Osnovni poloaj tela, ruku i aka pri izvoenju blokiranja;

2. Vebe za uenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak,

ukrteni korak i tranje pored mree);

3. Vebe za kontakt aka i lopte;

4. Vebe za ispoljavanje tehnike jedinanog bloka;

- Grupno - diferencirano

1.Vebe za ispoljavanje grupnog bloka (za naprednije).

a) dvojni blok;

b) trojni blok;

- Igra preko mree, ili lastia 3:3 u tri kontakta uz primenu svih nauenih elemenata;

Programski

sadraj teme




BLOKTaj elemanat se koristi u situacijama kada igra u skoku to blie mrei s pruenjem ruku irom otvorenih dlanova to vie preko mree nastoji zaustaviti loptu iz protivnikog smea i odbiti je natrag strmo prema dole u protivniko polje.Blok je jedini element gde pravila igre doputaju akciju u protivnikom terenu tj. prelaz ruku preko mree to blie taki iz koje je loptu udario protivniki smeer. Ruke su usmerene prema protivnikom terenu da bi se poveala mogunost promene bloka iz odbrambene akcije u napadaku akciju. Na taj nain omoguava se postizanje poena.Takve situacije bloka izvode se u vrhunskoj odbojci u visokom broju akcija dok je u mlaim kategorijama taj broj znatno manji.

Akcije bloka u kolskoj odbojci (5 i 6 razred osnovne kole) mogu biti korisne tek suprotstavljajui se nekim snanim i visokim smeerima koji mogu visokom i precizno dignutom loptom agresivno napasti.Kako u evoluciji odbojkake igre sve vie dominiraju "brzina i visina igre" takve situacije su sve ee.Zato od prvih koraka uenja akcije bloka postaju konstantna potreba. Ve od samog poetka uenja tog kompleksnog elementa treba insistirati na osnovnoj tehnici. Znai i mlai i iskusniji igrai moraju izvesti akciju bloka samo onda kada je to neophodno, a izbei istu situaciju kada se protivniki napad moe lagano odbraniti bez skoka u blok (prilikom prebacivanja lopte obema rukama u skoku ili bez skoka protivnika).

Analiza tehnike individualnog blokaBlok se analizira kroz tri kljune faze:I.faza - startna pozicija (poetna faza)II.faza - dolazak u poziciju skoka i timing skoka (pripremna faza),III.faza - akcija blokiranja (osnovna faza).

Faza

Preduslovi za realizaciju optimalne startne pozicije igraa koji blokira su:lagano savijene noge u kolenima (radi optimalne spremnosti za pravovremeni skok iz mesta ili bonog zaleta i skoka)stopala su paralelna u irini ramena i okomito ka na mreu, 20-30cm udaljene od mree (radi neophodne kontrole lopte i ravnotee u skoku-doskoku)teite tela je prednjem delu delu stopala (radi visokok tonusa muskulature nogu u cilju poveane raktivnosti)lagano savijene ruke u laktovima gde su ake-dlanovi neto iznad visine ramena, raireni i vrsto istegnutih prstiju (radi spremnosti na brzo pruanje ruku i skoka u blok iz mesta ili spremne za pomo u bonom kretanju-zaletu u skok u blok); u zavrnoj akciji to osigurava mirnu,vrstu i iroku povrinu obeju aka od koji se lopta odbija (a ne obrnuto).

II. fazaPre izvoenja skoka u blok igra se treba postaviti tako da njegovo telo bude u "projekciji zaleta protivnikog smeera". Takvo obrazloenje najjednostavnije je za poetnike kako bi usvojili tu mogunost, tj. taj zahtev i odgovor na optimalno zaustavljanje najjaeg-pravolinijskog udarca protivnika.U trenutku pravilnog izbora mesta za odraz ("u projekciji zaleta protivnikog smeera") sledi skok licem okrenutim prema mrei (bolje se vidi napada) koji se moe izvesti malim naskokom (skok poveava brzinu pokreta) ili zibom u kolenima. Istovremeno sa opruanjem nogu sledi i akcija pruanja ruku uvis i napred. Ne sme se dogoditi da se ruke pruaju najpre uvis pa prema napred jer se time gubi stabilnost i pravilnost akcije. U toj poziciji ruku ake rairenih i vrsto istegnutih prstiju u irini ramena tek to su prele visinu gornje ivice mree "napadaju" protivniki prostor a dlanove usmeravaju prema dole.

Izbor vremena skoka (timing skoka) izuzetno je vaan za uspenost akcije. To vreme mora biti neto kasnije u odnosu na akciju protivnikog napadaa iz sledeih razloga:20-30 cm je vei skok nakon zaleta smeera,kasniji skok u blok do poslednjeg trenutka dri protivnikog smeera u neizvesnosti tako da mu ne daje do znanja zatvoreni prostor, na taj nain onemoguava mu raniju odluku o smeru udarca,prerani skok u blok predstavlja pasivnu prepreku od koje se lopta odbija onako kako protivniki smeer eli;nema adekvatne dinamike akcije za loptom.

III. fazaU toj poziciji dolazi do bone mobilnosti runog zgloba u cilju bonog skretanja dlanova prema centru protivnikog polja. Na taj nain osigurava se odskok lopte prema sredini protivnikog polja, a ne prema van to je najea greka igraa koji blokira (blok-aut). Da bi se ista akcija jo vie uvrstila u trenutku kontakta dlanova sa loptom korisno je i poeljno izviti potisak ramena prema napred.U situaciji akcije bloka na desnoj strani mree (zona 2) neophodna je bona mobilnost runog zgloba ulevo.U situaciji akcije bloka na levoj strani mree (zona 4) neophodna je bona mobilnost runog zgloba udesno.U situacijama kada se akcija bloka izvodi u zonama 2 i 4 bonu mobilnost runog zgloba prati i lagana rotacija celog tela prema sredini terena.

U trenutku silazee faze vaan je uslov ravnotee i vertikalno usmerenje skok-doskok izbegavajui bilo koji skok u dalj, dodir mree ili prelaz stopalom u protivniko polje. Isto tako, u toj fazi doskoka vaan je pogled za loptom (ako je prola pored, preko, od bloka odbijena u vlastito polje) i u trenutku mekanoga doskoka na prednji deo stopala lagano amortizirajuih savijenih nogu u kolenima (bez traume kontakt sudar-telo-tlo i evntualnih problema s ozledama skonog,kolenog zgloba,kuka). U trenutku doskoka bloker se odmah telom telom okree prema sredini terena u cilju vee spremnosti prelaza u eventualnu, neposrednu, sledeu akciju (akciju odbrane, dizanja, izvlaenja iz mree za akciju protivnapada).

Osnovi taktike igre

Programski

sadraj teme




Eksplozivna snaga, promena pravca

Ponavljanje nauenih elemenata tehnike

Osnovi taktike i pravila igre

2

13. 14.

29.

30.


Poligon: grupe po 4-5 uenika: rekviziti postavljeni du bonih linija

odbojkakog terena sa spoljne strane (2 vedske klupe, 6 obrua):

1.mesto - nagazni korak, jednononi odskok sa klupe i sunoni doskok.(po jednom na prvoj polovini klupe, na sredini i na drugoj polovini klupe);

2.mesto - jednonononi poskoci iz obrua u obru, koji su cik-cak

postavljeni;

3. mesto - bono preme klupi: sunoni naskok sa jedne strane i saskok sa druge starne du klupe;

4. mesto - lagano tranje sa zaustavljanjem u osnovnom stavu;

Specifina priprema:

U trojkama sa dve lopte:

1. Sve prethodne vebe uz primenu odbijanja prstima;

2. Sve prethodne vebe uz primenu odbijanja ekiem;

3. Vebe smeiranja bez mree i preko mree;

4. Vebe serviranja;

Taktike vebe

Demonstracija sa jednom ekipom , druga sa zadnje linije servira:

1. Vebe za uenje elemenata odbojkake igre faza igre I

2. Upoznavanje sa osnovim pravilima

3. Igra sa akcentom na fazu igre I

Programski

sadraj teme




Eksplozivna snaga , osnovni stav

Ponavljanje nauenih elemenata tehnike

Osnovi taktike i pravila igre

2

15. 16.

31.

32.


Individualno i u talasima:

1. Lagano tranje po celoj sali, zaustavljanje u osnonom stavu i brza

promena pravca;

2. Lagano tranje prema mrei i sa jenononim odskokom, sunoni

doskok i odskok opruenim telom (markiranje bloka) uz mreu;


Specifina priprema

U paru , jedan igra sa jedne starne i drugi sa druge strane mree:

1. Dodavanje prstima preko mree to blie mrei (za slabije sa podbacivanjem);

2. Jedan igra servira naizmenio donjim i lelujavimservisom, drugi odgrava ekiem iznad glave, a zatim prebacuje loptu prstima (za slabije samo jedno odbijanje);

Taktike vebe

1. Vebe za uenje elemenata odbojkake igre faza igre II;

2. Igra sa akcentom na fazu igre II;

3. Takmienje izmeu ekipa unutar odeljenja (formiranih na nivou

savladane tehnike);

Pedagoke i didaktiko-metodike intervencije:

Prikaz zadatka savremenim tehnikim sredstvima oiglednost;

Ukazivanje na dobro izvedene vebe od strane uenika pohvale;

Ukazivanje na karakteristine greke;

Ocena postignutog nivoa znanja.

odbojkaska tehnika

Documents