Mnogi delovi tela kod oveka su obrasli dlakama. U

toku vremena odlake i same otpadaju. Tako na pr. Sa glave zdravog oveka proseno dvevno otpadne 70 dlaka. Kada se ovom dodaju i dlake sa drugih delova tela velika je verovatnona da se na MKD nau tragovi dlake. Ovako nastali tragovi dlaka svojim svojstvima mogu ukazivati na linost ostavioca traga. Tragovi dlaka se nalaze paljivim pretraivanjem uz jako osvetljenje uz upotrebu lupe.

Dlake ne treba uzimati rukom jer se sa ruke na dlaku

prenosi znoj, koji se mea sa izluevinama na dlaci i time onemoguuje utvrivanje krvne grupe ostavioca. Ispitivanjem tragova dlake moe se odgovoriti na sl. pitanja: - da li se radi o dlaci ili vlaknu (biljno ili vetako), - da li je dlaka ljudska ili ivotinjska, - od koje vrste ivotinje potie, - da li je dlaka mukarca ili ene, - da li je dlaka spontano odpala ili je iupana, preseena, otkinuta, - da li je dlaka povreena i kakve su povrede, - da li je dlaka izmenjena (farbana ili frizirana), - da li dalaka potie od osumnjienog lica.

Na svakoj dlaci se razlikuju koren, stablo i vrh.

Koren i stablo dlake imaju tri sloja: spoljni, srednji i sr. Kod ispitivanja ovek-ivotinja znaajnu ulogi ima sr. Sr poinje od korena dalje je jae ili slabije izraena. Kod potpuno izraslih dlaka sr poinje dosta visoko. Ona moe da bude kontinuirana ili isprekidana. Veliki broj ivotinja ima kontinuiranu dok ovek,majmun i konj imaju isprekidanu sr. Prenik sri moe biti isprekidan du dlake. Prenik takoe moe biti stalni ili promenljiv. Kod ispitivanja dlake veliki znaaj ima tzv. Modularni indeks koji predstavlja odnos izmeu prenika sri i prenika dlake, a merenja se vre tamo gde su dlake najdeblje.

Na osnovu ovog indeksa dlake se mogu podeliti u dve

grupe: - dlake ija sr prelazi o,3 mikrona (ivotinjska dlaka) -dlake sa uskom sri (ispod 0,3) ljudima ili nekim vrstama majmuna. Za utvrivanje od koje vrste ivotinje potie dlaka vetak treba da raspolae zbirkom dlaka od raznih vrsta ivotinja. Na pitanje da li je muka ili enska dlaka moe se odgovoriti na osnovu nekih osobina dlake koje zavise od modnih navika (duina dlake,vetaka boja, friziranje). Ovaj nain nije toliko pouzdan.

Odreivanje sa kod dela tela potie dlaka vri se na

osnovu duine, oblika i debljine. Tako se smatra da dlake sa glave ne mogu biti deblje od 0,08mm, a dlake brijnog dela tela ne mogu biti tanje od 0,08mm. Dugake i zdrave dlake su uglavnom svuda iste debljine ili na vrhu gde se suavaju. U isto vreme kratke dlake sa brade,brkova,nozdrva, obrva i sl. su najdeblje na sredini,a suavaju se prema korenu i vrhu. Za odreivanje dela tela sa koga potie dlaka koristi se i podatak o modularnom indeksu.

Dalke sa oveijeg tela mogu poticati sa raznih delova tela kao npr: -kosa, -dlake na trupu, -dlake na udovima, -trepavice, -brkovi, -brada, -dlake na donem delu trbuha, -stidne dlake, -dlake ispod pazuha.

Da li je dlaka farbana, moe se utvrditi posmatranjem

dela dlake u blizini korena. Poznato je da dlaka raste tako da nie iz koe, to znai da e se uz koren, ubrzo posle bojanja pojavti deo dlake u prirodnoj boji. Ako je boja kojom je farbana dlaka znatno razliita od njene prirodne boje, razlika se moe uoiti upotrebom lupe ili mikroskopa. Upotrebom ultra-ljubiaste svetlosti ili infra-crvenom mikrofotografijom razlike u boji prirodnog i farbanog dela tela mogu se pojaati. U sluaju da je boja slina, ili je obojena cela dlaka fakt farbanja i vrsta boje se mogu utvrditi spektrometrijskom analizom.

Kada je re o identifikaciji lica na osnovu tragova dlake ,

moe se rei da su uinjeni mnogi pokuaji razrade odgovarajuih metoda.U tom smeru se ispituju, pre svega morfoloke osobine dlake kao to su : - duina, - srednji prenik, - odlik preseka, - pohabanost vrhova i - boja. Pored toga, ispituju se supstance nataloene na dlakama, koje mogu predstavljati aero-zagaenje, ali i izluevine koe,preut.parazite,razne deformacije kao posledice tretmana kose toplotom ili hemikalijama.

Ove supstancije mogu doprineti suenju kruga

osumnjienih, ali ne mogu biti dovoljan dokaz za identitet. Najnovija istraivanja idu za tim da se iskoriste

hemijska svojtva dlake da bi se u spektralnu analizu sastava dlake, jer se polo od pretpostavke da se u dlakama deponuju vikovi nekih elemenatarnih materija koje ovek unosi hranom ili udisanjem.

1. 2. 3. 4.

Mikroskopirane, neutronska aktivaciona analiza (NAA), genetski markeri, DNK.

Kosa sadri 30 hemijskih elemenata: H, O, C, P, Mg... NAA odreuje mikrokoliine hemijskih

elemenata u dlaci. Rezultati se teko tumae, zbog razlika prouzrokovanih ishranom, zdravljem, higijenom... Analiza zahteva veliku koliinu dlaka poznatog porekla, kako bi se otkrile razlike u mikrokoliinama prisutnih hemijskih elemenata. Retko se koristi.

Prisustvo nekih genetskih markera u dlaci identifikuje osobu. Sastojci dlake poseduju krvne grupe AB0 sistem

- ogranien uspeh. elije spoljane kore korena dlake poseduju razliite izoenzime - poetak rasta dlake.

Markeri za odreivane pola - iz elija kore korena dlake i folikularnog tkiva prilepljenog za isupanu dlaku, mogu se odrediti fragmenti DNK sa redosledom baza karakteristinim za X i Y hromozome. Polimerazna lanana reakcija (PCL) koristi markere iz korena dlake ili folikularnog tkiva prilepljenog za isupanu dlaku i umnoava ih. Mitohondrijalna DNK analizira malu koliinu DNK ili degradiranu (osuena ili odvajena od okolnog tkiva).