Univerzitet u Niu Graevinsko arhitektonski fakultet Ni

Neusklaenost planskih dokumenata i realizovanog stanja

na lokaciji Trga Ujedinjenih nacija u Niu

Studenti: Profesor: mr Biserka Mitrovi, doc. Sandra Lazi R 151/10 Asistent: mr Jelena Velev Ana Mani R 156/10

Januar, 2012

2

Sadraj:

1.0. Uvod3

2.0. Postojee stanje.4

3.0. Polazne osnove..5

3.1. Generalni urbanistiki plan iz 1995. godine...................................5

3.2. Regulacioni plan kompleksa Trga Ujedinjenih nacija u Niu...........6

3.3. Generalni urbanistiki plan iz 2010. godine...................................7

3.4. Glavni cilj plana............................................................................8

4.0. Razlike izmeu planskih dokumenata i realizovanog stanja.....................8

4.1. Komparativna analiza planova.....................................................8

5.0. Zakljuak....9

6.0. Literatura.10

3

1.0. Uvod

Urbano planiranje je tehniki i politiki proces koji se bavi kontrolom korienja

zemljita i dizajna u urbanom okruenju, ukljuujui i transportnu mreu, da vodi i obezbedi siguran razvoj naselja i zajednice, i sve to pomou istraivanja, analize, stratekog razmiljanja, urbanog dizajna, javne rasprave itd.

Urbanistiko planiranje bavi se fizikim, socijalnim i ekonomskim razvojem urbanih ili gradskih podruja. Profesije poput arhitekture, pejzane arhitekture i urbanistikog dizajna se bave razvitkom u manjem merilu, ali s vie detalja. Regionalno planiranje se bavi jo veom okolinom, ali na manje detaljnom nivou.

Gradsko planiranje je kroz istoriju poteklo iz arhitekture i civilnog inenjerstva, te je

primenilo visoko racionalni pristup u reavanju gradskih problema putem fizikog dizajna. Ipak su brojne opsene kritike modernistikog gradskog planiranja, koje su zamah dobile u 1960-ima, pomogle proiriti podruje urbanistikog planiranja kako bi ukljuile planiranje ekonomskog razvoja, socijalno planiranje zajednice i planiranje okoline.

Uspeno urbanistiko planiranje uzima u obzir karakter "kue" i "oseaja mesta",

lokalni identitet, potovanje prirodne, umetnike i istorijske batine, razumevanje "urbanog zrna" ili "gradskog prizora", peake i ostale naine kretanja, korisnosti i prirodne opasnosti, poput poplavnih zona. Prema nekima najrairenije cenjeni elementi uspenog urbanistikog dizajna jesu srednjovekovna piazza i arkade nalik onima iz italijanskih gradova Siene i Bologne.1

Kada govorimo o urbanistikom planiranju moemo rei da ono predstavlja skup delatnosti koje se zajedniki bave fizikim planiranjem naselja, u prvom redu gradova, prouavanjem njihove strukture i njihovog razvitka. Sa druge strane, urbanizam prouava razvitak gradova, njihovu fiziku i socijalnu strukturu; to je delatnost izrade urbanistikih planova. Na obe teorije imaju uticaj drugi zakoni i nauke kao i drutveni interesi.

Cilj rada je analiza planova i njihova komparativna analiza, kao i sagledavanje neregularnosti i neslaganja u izradi planova vieg reda, u odnosu na planove nieg reda i realizovanog stanja.

Predmet ovog rada je da se kroz analizu Generalnih urbanistikih planova iz 1995. i 2010. godine i Regulacionog plana Trga Ujedinjenih nacija u Niu i postojeeg stanja na samoj lokaciji, predstavi jedan od problema, a to je meusobna neusaglaenost ovih planskih dokumenata, kao i njihova neusaglaenost sa realizovanim stanjem na lokaciji.

U ovoj analizi primenjivanje su sledee metode:

1. Analiza GUP-a iz 1995. godine i postojeeg stanja 2. Komparativna analiza GUP-a iz 1995. i 2010. godine 3. Komparativna analiza GUP-ova i plana regulacije

1 http://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanisti%C4%8Dko_planiranje

4

4. Analiza postojeeg stanja i uporeivanje sa planskim dokumentima 5. Sinteza utvrenih injenica i donoenje odgovarajuih zakljuaka

2.0. Postojee stanje

Slika 1. Postojee stanje trga Ujedinjene nacije2

Na lokaciji Trga Ujedinjenih nacija je prethodnih 30 godina ureenje esto menjano. esto ove promene nisu raene u skladu sa postojeim urbanistikim planovima, kao ni sa detaljnim planovima regulacije. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih je na ovoj lokaciji bilo uglavnom zelenilo, sa privremenim objektima po obodu lokacije. Kasnije su ovi objekti dobili i trajnu dozvolu, a ovaj deo trga postaje centar naselja. Krajem devedesetih godina poinje se sa ozbiljnijim ureivanjem zelenih povrina, ovaj deo trga prolazi kroz razne transformacije. U poslednjih 5 godina u izgradnji je Crkva Cara Konstantina, i ureenje ispred crkve, kao i deo parka pored Osnovne kole Sveti Sava. U tom delu je igraena velika fontana, i preko nje Most ljubavi. Na lokaciji ima dosta zelenih povrina, dovoljno prostora za odmor, okupljanje i rekreaciju. Trg ima sadraja i za decu i odrasle, kao i za mlade. U objektima na obodu lokacije ima dosta kafia i drugih drutvenih sadraja, to dodatno poveava frekvenciju peakog saobraaja.

2 http://gis.ni.rs/

5

Jedna od loih strana ureenja ovog trga je nedostatak prostora za parkiranje. U blizini trga je i pijaca Krive Livade, kao i trni centar Zona 3, pa je pored frekvencije peakog, poveana frekvencija motornog saobraaja, te je neophodan vei parking prostor. Jo jedan od problema na ovoj lokaciji je i blizina kafia verskom objektu. Ovaj problem bi se mogao reiti boljom zvunom izolacijom u vidu visokog zelenila. Postojee stanje trga se samo delimino poklapa sa planovima. U nekima od njih su problemi parkiranja i buke u blizini crkve reeni, ali nisu realizovani.

3.0. Polazne osnove

3.1. Generalni urbanistiki plan iz 1995. godine

Generalni urbanistiki plan Nia usvojen je 25.05.1995. godine3. Ovaj plan zamenio je Generalni urbanistiki plan Nia i Nike banje Ni 2000. ije je podruje obuhvatalo Ni sa 24 naselja ukupne povrine od 17 548 ha, planski horizont bila je 2000. godina, a oekivani broj stanovnika do kraja planskog perioda bio je oko 350 000 stanovnika. 4

Prethodni vaei GUP Nia iz 1995. godine zahvata povrinu od 15 036 ha, u kojoj se

nalazi grad Ni, Nika Banja, 11 prigradskih i 7 seoskih naselja.

Slika 2. GUP iz 1995. godine

3 Slubeni list grada Nia, br. 13/95 4 Odrivi razvoj grada Nia, prilog za izradu strategije

6

Generalni urbanistiki plan Nia 1995-2010. imao je tri ciklusa izmena i dopuna:

prve izmene i dopun GUP-a Nia usvojene su 27.08.2001. godine

druge izmene GUP-a Nia za lokaciju u ul. Majakovskog u Niu usvojene su 08.07.2004. godine

tree izmene i dopune GUP-a Nia usvojene su 29.06.2007. godine

Prema Generalnom urbanistikom planu iz 1995. godine, na lokaciji Trga Ujedinjenih nacija, predvieno je parkovsko zelenilo, sa ureenim centrom naselja, i prostorom za rekreaciju. Na lokaciji, u prostoru namenjenom za ureenje centra naselja, izgraeni su privremeni objekti spratnosti P i P+1. Objekti imaju privremenu dozvolu, na 5 godina, a izgraeni su ubrzo nakon izrade ovog plana. Osim ovih objekata i ureenih povrina na obodu lokacije, nema drugih naznaka da se tu nalazi centar naselja.

3.2. Regulacioni plan kompleksa Trga Ujedinjenih nacija u Niu iz

1998. godine

Prema ovom planu, pored postojeih objekata na lokaciji, predviena je i izgradnja crkve, kao i novi prostori za okupljanje, u neposrednoj blizini crkve. Ovde se javlja problem zbog buke u prostoru oko verskih objekata.

Na lokaciji se prema planu predvia i vieetano parkiranje, na istonoj strani lokacije, to u velikoj meri reava problem parkiranja u ovoj oblasti. Parking prostor ne bi mnogo uticao na estetski izgled lokacije, kao ni na funkciju trga, takoe ne bi ni zauzimao mnogo prostora, ali ovaj plan nije realizovan. U tom periodu je izraeno dosta planova koji ukljuuju ovakvu vrstu parkiranja, ali ni jedan od njih nije realizovan.

Prema planu, privremeni objekti su zadrani, kao i parkovsko zelenilo i prostori za

rekreaciju. U ovom planu privremeni objekti se tretiraju kao postojei objekti. Kao funkcije ovog prostora navode se funkcija reonskog centra, gradskog parka i poploane povrine gradskog parka, to je u skladu sa stvarnom funkcijom trga.

7

Slika 3. - Regulacioni plan iz 1998. godine

Na slici 3. se u okviru prostorne zone obeleene brojem 1, planom predvia viespratna garaa, dok prostorna zona 2 predstavlja ostale sadraje parka, ukljuujui parkovsko zelenilo, verski objekat, reonski centar, kao i prostore za rekreaciju i okupljanje.

3.3. Generalni urbanistiki plan iz 2010. godine

Prema novom Generalnom urbanistikom planu iz 2010. godine, lokacija Trga

Ujedinjenih nacija predstavlja parkovsko zelenilo sa verskim objektom u centralnom delu. Na ovom planu na toj lokaciji ne postoji centar naselja, kao ni objekti na obodu lokacije. Takoe ne postoje ni prostori za sport i rekreaciju.

Prema Generalnom urbanistikom planu Nia od 2010. do 2025. godine u delu o

usklaivanju vaee urbanistike dokumentacije sa odredbama GUP-a, primenjivae se i dalje urbanistiki planovi i akti koji nisu u suprotnosti sa reenjima iz generalnog urbanistikog plana. Takoe, ukoliko se u vaeim planovima ustanovi da su urbanistiki parametri nii od urbanistikih parametara datih u GUP-u, primenjivae se urbanistiki parametri iz GUP-a. Za prostore u okviru GUP-a, za koje nema vaeih urbanistikih planova, primenjivae se urbanistiki parametri iz GUP-a.

8

Slika 4. GUP iz 2010. godine

3.4. Glavni cilj plana

Glavni cilj ovog plana je da rei problem koji je nastao pri izradi Regulacionog plana kompleksa Trga Ujedinjenih nacija iz 1998. godine. Problem je postojanje ugostiteljskih objekata sa privremenom dozvolom, u blizini verskog objekta5. Ovde je, zbog velike koncentracije kafia i prostora za okupljanje, pogotovo u veernjim asovima, poveana buka, kao i frekvencija peakog saobraaja. Ovim planom se zadrava postojei verski objekat, kao i parkovsko zelenilo, sada sa mnogo manjom frekvencijom peakog saobraaja. Centar naselja se takoe izmeta, to u veoj meri menja namenu ovog trga.

4.0. Razlike izmeu planskih dokumenata i realizovanog

stanja

4.1. Komparativna analiza planova

U novom delu Nia, na tadanjem Bulevaru Lenjina, bio je planiran reonski Drutveno-snabdevaki centar koji je trebalo da ima funkcije uprave, banku, potu, robnu kuu, hotel, podzemnu garau i dr. Zbog nestabilnih politikih okolnosti ovaj projekat nije realizovan.

5 Crkva Svetog Cara Konstantina, u izgradnji od 1999. godine

9

Trg Ujedinjenih nacija, kasnije Trg Svetog Save, se zbog politike transformie u ledinu. Kasnije se organizuje konkurs u cilju ureenja ovog prostora kao reonskog rekreativnog centra. Krajem 1991. godine poinje oiviavanje parkovskog prostora sitnim trgovinama i tako, novi svojinski odnosi usmeravaju urbani razvoj ovog prostora. Par godina kasnije se raspisuje konkurs za konano oblikovno reenja trga; na taj nain se pretvara u sitne privatne posede. Ova novonastala situacija postaje pravno verifikovana i prihvaena.

Na prostoru ranijeg Trga Ujedinjenih nacija bio je planiran Reonski rekreativni centar

naselja Krive livade-Krivi vir. U meuvremenu, na tom prostoru, izgraen je vei broj privremenih trgovinskih objekata po obodu trga, a 1999. godine se kree sa izgradnjom pravoslavnog hrama u sredini zelene povrine ovog trga, te on poprima jo jedno obeleje.

Za lokaciju Trga Ujedinjenih nacija postoji i Plan detaljne regulacije iz 1998.godine

koji nije u skladu sa novim Generalnim urbanistikim planom, kao ni sa Generalnim urbanistikim planom iz 1995. godine. Postoje i neregularnosti u realizaciji trga prema planovima.

Prema novom Generalnom urbanistikom planu iz 2010. godine, lokacija Trga

Ujedinjenih nacija predstavlja parkovsko zelenilo sa verskim objektom u centralnom delu. Na ovom planu na toj lokaciji ne postoji centar naselja, kao ni objekti na obodu lokacije. Takoe ne postoje ni prostori za sport i rekreaciju.

5.0. Zakljuak Generalni urbanistiki planovi predstavljaju opte planove prema kojima treba

graditi, i neretko se ne poklapaju sa stvarnim stanjem na terenu. Problem je u tome to se ovi planovi esto izrauju i menjaju, a ureivanje prostora i izgradnja se vri ree. Slian problem se javlja i u izradi planova detaljne regulacije, gde se ne realizuju planovi u potpunosti, niti potuju planovi vieg reda pri njihovoj izradi.

Ovakav problem postoji i u realizaciji planova lokacije Trga Ujedinjenih nacija, gde su

planovi realizovani delimino. Preuzeti su delovi nekoliko plana, a ni jedan nije u potpunosti realizovan. Ovo prouzrokuje neuklapanje sadraja na lokaciji, i ove greke se teko mogu ispraviti. Takoe bi trebalo usvojiti i neke delove reenja, koji su manje ekonomini, ali predstavljaju dobra reenja.

Neusklaenost stanja na terenu i postojeih planova, Generalnih urbanistikih

planova i Planova detaljne regulacije, se uglavnom reava izmenama postojeih planova, to se deava esto.

10

6.0. Literatura http://www.zurbnis.rs/ http://www.ni.rs/gup-mmx.html http://www.rapp.gov.rs/index.php?jezik=s http://www.strategijanis.info/glavni-projekti.htm http://www.ni.rs/uploads/file/Okvir_Strategija.pdf http://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanisti%C4%8Dko_planiranje http://gis.ni.rs/