nemanja nikolic seminarski

Iz predmeta: Arhitektura raunaraSEMINARSKI RADVisoka tehnoloka kola strukovnih studija AranelovacProfesor: ore Mazinjanin

Student: Nemanja NikoliAranelovac, maj 2014.

FSFV - Informatika i Informatika sa osnovama statistike

Izvravanje instrukcija i programaProcesor radi na principu uzmi analiziraj-izvri i taj ciklus se najee realizuje u 6 koraka:

*2014Programi predstavljaju nizove instrukcija.

Programiranje procesora opte namene vri se sa manje ogranienja nego programiranje procesora ija je arhitektura zasnovana na steku.

Adresu instr. upii u MAR Instrukciju upii u PRMInstrukciju upii u RNObezbedi direktan Prelazak na sl. instrukcijuAdresni deo upii u MARPodatak upii u PRMPodatak upii u akumulator


Pomone memorijeuvaju programe i podatkePomona memorija sadri programe i podatke koji se ne koriste aktivno u odreenom trenutku. Za razliku od unutranje memorije, njen sadraj je stalan, jer se ne gubi prestankom elektrinog napajanja. Spoljanja memorija je dosta sporija od unutranje, ali ima i vei kapacitet. ine je razliite vrste memorijskih MEDIJUMA (magnetni diskovi, optiki diskovi,...) na kojima se smetaju podaci i ureaji (jedinice magnetnih diskova, jedinice magnetnih traka,...) koji upisuju podatke na medijum ili itaju podatke sa medijuma i komuniciraju sa procesorom.Efikasnost upotrebe raunarskog sistema u velikoj meri zavisi i od naina organizacije podataka na spoljanjoj memoriji.

*2014


Magnetni disk*2014Magnetni disk je vrsta memorije s velikim kapacitetom i relativno kratkim vremenom pristupa podacima. Na magnetnim diskovima podaci se smetaju na jednu ili vie krutih, aluminijskih krunih ploa prekrivenih metalnim oksidom. Krune ploe se nazivaju diskovima. Diskovi, esto puta grupisani u paket diskova, su meusobno odvojeni razmakom da bi dozvolili pristup glavi za itanje/pisanje podataka. Paket diskova Logika organizacija diska


Magnetni diskDiskovi se postavljaju na zajedniku osovinu i svi se okreu istom brzinom. Uobiajena brzina iznosi 3600 okreta u minuti. Uz tu brzinu potrebna je najvie 1/60 sekunde za puni okret pojedine takaste pozicije. Staze istog broja na svim susednim diskovima se nazivaju cilindrom diska. Kao to je povrina diska podeljena na staze, tako je i staza podeljena na podruja nazvana sektorima. Broj sektora je odreen vrstom i formatom diska. Svi sektori na jednom disku su jednake veliine. Tipini disk ima po stazi 17 sektora i 512 bajta podataka po sektoru. Radijalnim pomicanjem iznad povrine rotirajueg diska glava za magnetsko snimanje (pisanje) i reprodukciju (itanje) brzo prisupa pojedinom sektoru. Zato se magnetni diskovi nazivaju memorijama s neposrednim pristupom. *2014


RAID tehnologijaRAID (redudantni niz nezavisnih diskova) je tehnologija skladitenja koja kombinuje vie komponenti diskova u logiku jedinicu radi redudantnosti podataka i poboljanja performansi. Podaci se distribuiu preko diskova na jedan od nekoliko naina, koji se odnose na RAID nivoe, u zavisnosti od specifinog nivoa redudantnosti i eljenih performansi.

RAID se danas koristi kao umbrella izraz za eme raunara koji skladite podatake koji mogu biti podeljeni i ponovljeni izmeu vie fizikih diskova. RAID je primer virtualizacije skladita i nizu se moe pristupiti pomou operativnog sistema kao da je jedan disk. Razliite eme ili arhitekture se nazivaju pomou rei RAID za kojom slede brojevi (npr. RAID 0, RAID 1). Svaka ema obezbeuje razliiti balans izmeu kljunih delova: pouzdanost i rastoloivost, performanse i kapacitet. RAID nivoi iznad RAID 0 obezbeuju zatitu od nepopravljive (sektor) greke u itanju, kao i od kvara celog diska. *2014


RAID tehnologija (nivoi)*2014


U/I procesori i uredjaji*2014Postoje dve vrste U/I procesora:

- Multipleksni- SelektorskiU/I

ure

aji

poseduju vel

i

k

i

broj osobi

na

koje

i

h

ine razli

itim

o

d

CPU-a ili m

e

m

o

rij

e

. Ov

a razlik

a j

e

p

r

e

svega rezultat m

e

hani

ke pri

r

ode U/

I ure

aja (to

i

n

i

da oni

budu m

a

nje pouzdani

i

znat

no spori

j

i

u odnosu na

el

ekt

r

onske ure

aje) i

raznovrsnost

i

u na

inim

a njihove realizacije. U/I ureajima se upravlja pomou naredbi i oni imaju adrese koje se koriste u naredbama za direktan U/I i za memorijski mapiran U/I.


Sistem prekidaSistem prekida procesora omoguava prekid izvrenja tekueg programa i prelaz na drugi program-program za opsluivanje prekida. Prekid se odvija na sledei nain:

Na kraju izvrenja svake instrukcije procesor ispituje da li postoji signal zahteva za prekid Ako signal zahteva za prekid postoji i ako je prekid dozvoljen (vidi RMP-registar maske prekida) prekida se izvravanje tekueg programa i prelazi se na program za opsluivanje prekida. Posle zavretka ovog programa za opsluivanje prekida procesor nastavlja izvravanje tekueg programa

*2014


Sistem prekida*2014Postoje tri mogua izvora/uzroka da doe do prekida. Saglasno tome, sve vrste prekida ukupno dele se u tri kategorije:

a) hardverski prekidi, b) softverski prekidi i c) izuzeci.


Preklapanje i paralelno izvravanje instrukcija Paralelizam Paralelizam je izvravanje dve ili vie aktivnosti u isto vreme. Moe se ostvariti: 1. na nivou instrukcije i 2. na nivou procesora.

11


nemanja nikolic seminarski

Documents