milos nikolic - atentat

Download Milos Nikolic - Atentat

Post on 21-Nov-2015

54 views

Category:

Documents

9 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

drama

TRANSCRIPT

  • Milo Nikoli

    Atentat

    Komedija u bezobrazno vezanom stihu

    Lica: JEDAN KAPETAN JEDNA KAPETANICA JEDAN UA JEDAN VEITI STUDENT JEDAN STOLAR JEDAN STOLARSKI POMONIK JEDAN KRALJ JEDNA KUVARICA JEDAN SLEPAC JEDAN AUTANT KRALJEV JEDAN STRAAR

    VREME: sreom, prolo

    (Nekadanji ljivik, sad poseen, da bi se pripremilo jedno idilino mesto u prirodi, za kralja. Stolar i njegov pomonik prepravljaju jedan stari klozet, kuvarica za koritom pere ve, nekakav slepac sedi mirno po strani. Ulazi kapetan sa prljavim stolnjakom, ubaci ga u korito. Kuvarica gadljivo izvue jedan kraj.) KUVARICA: Znaju da zasvinje, zaseru a ne i da operu! KAPETAN (kratko): Glavu u korito! POMONIK STOLARA: Opa! Ovaj je bez glave! KAPETAN (strogo): Jesam te ta pito? POMONIK (pokae ekser): Kaem za klin! Nije na va raun. KAPETAN (kao kuvarici): Volim one to se "zaborave". Mnoge takve ve sam prevaspito! (Ulaze Ua i nekakav veiti student. Kapetan ih gleda prezrivo. Naroito studenta koji posmatra poseen ljivik sa previe nostalgije. Kuvarica guna dok mulja ve.) KUVARICA: Glavu u korito! U prljavu vodu, ce, prakljau! S isparenjem kunim se pomiri i peri, ispiraj, cedi i prostiri! (sklanja glavu van korita da uzme malo "istog" vazduha) Al ista voda tu pere svearske stolnjake, arav to se pod mladu stere, plahtu za mrtvake prekrivae, prostirae za slavu i proslavu,

  • i areno barjae i dravnu zastavu! (cedi jedan arav, prostire ga na trik okaen sa strane) O, peri, peri! Nemoj prestajati! to vi zaserete drugi e oprati! (kapetan se nakaljava, pravi seda nita nije uo) STOLAR (pomoniku): Nemoj da ti proBije na drugu stranu taj ekser! Jer, ako zapara samo malo guz naeg vladara stradae i dupe kapetanu! KAPETAN (pogleda ih besno): Ne priaj! Poso nastavite! SLEPAC: Slepcu udelite. KAPETAN (slepcu): Bar od tebe sam se nado neem lepom. SLEPAC: Udelite slepom! (Smejulji se. Student prilazi Ui) STUDENT: Ovo uasava! UA: Mete? STUDENT: Kad prirodu neko ulepava! (Pokazuje) Tu je bio ljivik... desno nunik stari, a tu sasvim napred, tu je lipa bila ukratko.. idila... A gledajte kako sada stoje stvari! udo kako nesrenik na vlasti ume askom sve da upropasti... UA: Mislite na nunik? Moda ste u pravu... STUDENT: Mislim na dravu! Prepunu poltrona, ifti, ulizica Umaenih lica, debelih guzica... Ostaje nam samo jo san o slobodi kada pomislimo ko je danas vodi! Ostaje nam samo mala nada ona da e jednom tvrdo da zagrizu... UA: Odoste daleko... STUDENT: Vi ste od poltrona? UA: Ja? Ovaj... ni blizu... STUDENT: Pomislih to... Doi e im glave sve ono to sad od nas prave! Kad se jednom ova zemlja opismeni kad na raanj natakne sve bire nee vie moi nekanjeni nepismeni na vlast da privire! Kad se ova zemlja jednom opismeni kad istrese svu gamad iz koe pismeni e biti zatieni od budala to se sada mnoe!

  • Kad se ova zemlja opismeni kad odbaci stare, proste stvari taj e ljivik da se zazeleni i nunik e opet biti onaj stari... UA: I sve to... zbog nunika il, moda, ljivika? STUDENT: Sve je zbog vazduha! Zbog istog vazduha... Ne pravite se neveti, ja pravog namiriem. UA: Za politiku, znate, nemam sluha ali... volim slobodno da diem! (Kapetan se od Stolara gde se zamajavao pribliava njima STUDENT: Pazite! Evo kapetana... efa niih, sluge viih dounika. I zapamtite... kad se jednog dana... UA: "... Ova zemlja najzad opismeni" I onda ono: vinovnika, inovnika... i takoe: vlast... vlast... (Smeje se. Kapetan prilazi Ui) KAPETAN: A vama se ukaza posebna ast! UA: Meni? KAPETAN: Ve od sutra ivot moe da vam se promeni. UA: Boe! Meni? KAPETAN: Vi ste danas nita... UA: Ja? KAPETAN: Da. Niko i nita! Sutra ste ve neto ali, ako veto tj. neveto i veto zadrite taj izraz nevinog derita. UA: Kako? Ali... KAPETAN: Vas su izabrali! Izmeu tolikih vama u med sekira je pala. UA: Meni? KAPETAN: Ne ponavljajte to Ja i Meni ko kakva budala! Kada sluaj hoe ivot da izmeni ne pita se zato to pade ba meni ve se srea zgrabi dok ka vama leti inae e je drugi oteti! Zapamtite ove rei, nisu glupe. (Stolar dri dasku i testeru, treba da see, a ne zna gde.) STOLAR: Kapetane! KAPETAN: Da? STOLAR (naivno): A koliko na kralj ima dupe? (Kapetan ostavlja uitelja, prilazi stolarima, uitelj kaska za njim)

  • POMONIK (da zabauri): Daska je lepa, borova, glatka, bez vorova... UA: Ja... (Kapetan ga ne gleda. Obraa se pomoniku) KAPETAN: ta ovaj ree?! POMONIK (poslovno): Ne zna gde da see! Ne sme premalo, ni preveliko, ni preblizu, a ni predaleko. to e rei, da bi seko mora da zna tano koliko, ako razumete... KAPETAN (stolaru): Jesi li ve rezo dasku za klozete? STOLAR: Rezo sam ih u svome ivotu i za pojca kao i za protu za krojaa, saraa, trojaa, za velikog i malog seraa! Za pravoslavce i za katolike pravio sam prokote, nunike za neverne, i odane veri ali uvek, precizno, po meri! POMONIK (struno): Ako je rupa mnogo manja telo dobro ne prianja pa naulji ono mesto koje seda na na presto, dok prevelik otvor ini vonj nesnosnim u kabini... STOLAR (nauno): Ne moe da se zanemari ne samo obim datog kruga ve! Ni jedna injenica druga odnosno, u stvari, sa naeg gledita jo je vaniji razmak od kruga do ivice sedita jer tu i jedan santimetar menja udaljenost sedenja. KAPETAN (sluen): Sve je znatno delikatno! Ako ne zna pravu meru zapeatio si karijeru! Al, kako izvesti da se guz na pravo mesto smesti? (Huke, nervozan) Skupo ima da me staje prikinji li kralj na jaje! Sto me sveca ne sakupe prikinji li na kralj dupe! O, koliko neprilika zbog nunika!

  • O, male su muke sveta prema muci zbog klozeta! Boe, nek se nebesa pomere ti mi otkri te kraljevske mere! Boe sluaj rei prijateljske otkri meni te mere kraljevske! Boe skloni nebo tri frtalja pa mi otkri guzne mere kralja! KUVARICA: Antihristi! Ruljo nevernika! Prizivate boga zbog nunika! Ne za duu, milost, pokajanje molite se za rupu, za sranje! Gnev boiji kad se s neba stuti zaklon nek vam ta rupa priuti! Za te rei kazni ih Usude: klozet nek im vena kua bude! STOLAR: Da, lepo reeno... Uz jednu opasku: (kapetanu) Gde da seem dasku? Kapetane, morate mi rei: Tu, i Tako! Ja u tako sei! POMONIK (gladi dasku): Daska je lepa, borova, glatka, bez vorova... STOLAR (kapetanu) Radiu ta mi naredite, il secite sami! KAPETAN (za sebe): Ako pak mera ne bude prava... ode mi glava, s njom i karijera... (Klekne, prekrsti ruke Nebu) Skloni, boe, nebo tri frtalja pa mi otkri guzne mere kralja! KUVARICA (krsti se) Sine boji, duo ista ne sluaj ih! Skloni, boe, Hrista! Skloni boe angele s nebesi da ne uju sve ove jeresi! O, ue bog rei moje suzne kaznie vas za te mere guzne! (nebu) Spasitelju, u sva zvona zvoni ovo mi se u srce zabolo... STUDENT (kuvarici): To to pria... to je: duplo golo! Bog je vea hulja nego oni! STOLAR (insistira): Kapetane, s poslom ne bih da oteem. Recite mi, gde, kako da reem?! KAPETAN (izbezumljen): Kralj je mrav... ne! Debeo, nizak, usto visok... i vitak, u stvari... Donjim delom.. isti ko kralj stari, dupetom mu... ini mi se... blizak...

  • Ali ipak ne znam... kolko bi mu santimetara bilo... u obimu... (Izgubljen) Nek propadnem, nek izgubim glavu... Dupeta mu ne znam meru pravu... STOLAR: Da, uasno... Al je ovo pree: Kapetane, gde da se zasee? KAPETAN (predaje se ve): Dajem konja... ne, konja i prase onom ko me iz ovoga spase! (Gleda sve, svi ute) Pomozite! U sosu sam lepom... SLEPAC (kao nezainteresovano): Udelite slepom... KAPETAN: O! Spaste me od ovog stvorenja! SLEPAC: Udelite slepom... malo poverenja... oveku skromnom, bez velikih htenja, koji nikad nije traio ordenja il kakva priznanja, koji, sem potenja ima jednu lenu zbirku ponienja... e tom je oveku... sam prst provienja... KAPETAN: Spasite me, od ovog stvorenja! SLEPAC (nastavi) ....Pokazao da tamo... (pokazuje tapom) u nenom hladu smre lino kraljev autant ba hre... (Svi se pogledaju Lakne kapetanu. Menja ve raspoloenje) KAPETAN: Slepe, ti me spase! (Stolaru) Zaboravismo oveka... ba vala! Idi uzmi meru! (Stolar ode. Kapetan potape slepca) Pa... hvala! POMONIK: A konj onaj? Prase? kapetan: Konj i prase? Zna se: konj e jo da pase... POMONIK I KUVARICA: A prase? A prase? KAPETAN: A prase u... za se! KUVARICA: O, al ima re tvrdu, i veru! KAPETAN: Pst! Il u svima sad da uzmem meru! (Okrene im lea, etka. Ua, na rastojanju za njim. Nema smelosti da mu se obrati. Pomonik i kuvarica nastave svoj posao, Student stoji kraj njih) STUDENT: Tu je bio ljivik... Iza drvoreda maline, kupine, i jagode rane. Lipe su nad stazom nadnosile grane, a gledajte kako sada sve izgleda! SLEPAC: Sumorno prilino! STUDENT: Bee idilino... Sa polegle, malo zautele trave skupljali smo zrele ljive plave a s jeseni, uslovi kada bi se stekli ljivku mirisavku dan i no smo pekli. Tu je bio kazan, iz kazana tekla tanka curka to je divno grlo pekla.

  • Al, protiv prirode, ko da se zarekli pa su redom, ljivu... po ljivu posekli... (Pokazuje) A ovde smo... nas dvoje, na travi provodili dane, u ljubavi. Kriom js, s jutra, dolazila k meni pa smo tu leali, nemi, zagrljeni i da ne naie majka joj sa ocem i otac sa kocem sav svoj ivot bih joj obeao lino. KUVARICA: Zbilja, idilino! STUDENT: A gledajte kako stoje stvari sada! Tu sve redom truli, kopni i propada! KUVARICA: Mislite na ljivik?... Moda ste u pravu... STUDENT: Mislim na dravu! Punu raznog taloga i blata, odljuenih poslanika, delegata! Zar ne oseate zadah raspadanja to se iri po celoj dravi? Trule ljudi i dravna zdanja, teki zadah polako nas davi! POMONIK: Odoste daleko! STUDENT: Da, to sam ve uo... Ve je neko reko. No, nita ne mari! Rei u vam kako stoje stvari: kad se ova zemlja jednom opameti, kada spozna, odnosno kad shvati kakve su joj dabine, nameti nikome se vie nee dati! Kad se opameti jednom zemlja ova rasterae pogrene sa vlasti i izmenie