Elektromagnetni talasi - Sofija Nikolic

Download Elektromagnetni talasi - Sofija Nikolic

Post on 27-Jun-2015

1.663 views

Category:

Science

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Uvod o EM talasima, i malo o spektru. Nista opsirno, samo osnove..sa dosta animacija koje se nadam se vide kada se skine prezentacija.Enjoy!

TRANSCRIPT

<ul><li> 1. Elektromagnetni talasi Sofija Nikoli III-8 </li></ul> <p> 2. Talasi se po svojoj prirodi dele na : - mehanike talase i - elektromagnetne talase. Elektromagnetni talasi su talasi koji se po nainu nastajanja, prostiranju i po nekim osnovnim svojstvima sutinski razlikuju od mehanikih talasa. Proces irenja promenljivog elektromagnetnog polja kroz prostor naziva se elektomagnetni talas. Ako se u nekoj taki prostora stvori promenljivo magnetno polje ono ce u susednoj taki indukovati vrtlono elektrino polje koje je takoe promenljivo. Onda e ono indukovati vrtlono magnetno polje, a ono vrtlono elektrino polje, itd. 3. Mnogi naunici su prouavali elektromagnetiku. Ersted je otkrio da magnetna igla (kompas) skree sa pravca sever-jug, ako se u njenoj blizini nalazi provodnik kroz koji protie elektrina struja. 4. I Amper i Faradej na osnovu mnogobrojnih eksperimenata, uspevaju da shvate zakonitosti elektromagnetnih pojava i dolaze do saznanja da nema elektrine struje bez magnetnog polja, niti pak,magnetnog polja bez elektrine struje. Te dve pojave su delovi jedne jedinstvene elektromagnetne pojave. 5. Ipak, postojanje elektromagnetnih talasa je prevideo kotski fiziar XIX veka, James Clark Maxwell na osnovu svoje elektromagnetne teorije koju je zasnovao na osnovu saznjanja svojih prethodnika. Kada se magnetno polje menja u toku vremena, ono uzrokuje postojanje elektrinog polja. -nije neophodno da se u magnetnom polju nalazi provodnik ve on samo omoguava manifestaciju tog elektrinog polja. Maksvelova teorija: Oko promenjljivog magnetnog polja postoji vrtlono elektrno polje. I obrnut proces je mogu. Prema njegovoj teoriji, emitovanje elektromagnetnih talasa nastaje pri ubrzanom kretanju elektriciteta. 6. Poremeaj elektromagnetih talasa su promene elektrinog ili magnetnog polja. Kod mehanikog talasa osciluju estice, a kod elektromagnetnih talasa osciluju elektrino i magnetno polje. U svakoj taki prostora kroz koju prolazi EM talas, postoji istovremeno oba polja, iji su vektori intenziteta uzajmno normalni, to dovodi do toga da su elektromagnetni talasi transverzalni. Mogu da se prostiru i kroz vakuum. Progresivni su odnosno prenose energiju. 7. Izvor EM talasa je snop naelektrisanih estica(ili samo jedne) koji se kree promenjljivom brzinom u provodniku ili izvan provodnika. Ako naelektrisane estice neprestano osciluju, nastaje neprekidni EM talas. Kada naelektrisane estice imaju ubrzanje ili usporenje tada se emituje elektromagnetni impuls. 8. Elektromagnetne oscilacije i talase moemo dobiti pomou zatvorenog oscilatornog kola. Kod njega skoro celokupno elektrino polje je skoncentrisano meu ploama kondenzatora, a magnetno unutar zavojnice to ograniava njihove energije. Ovako dobijeni talas je suvie kratkog domena za praktine svrhe. Za dobijanje talasa veeg domena koristi se otvoreno oscilatorno kolo. 9. Hajnrih Herc, nemaki fiziar, koristio je poseban ureaj za dobijanje elektromagnetnih talasa, nazvan Hercov oscilator. To je otvoreno oscilatorno kolo. Kapacitivnost (C) i induktivnost (L) sistema imaju male vrednosti pa je frekvencija velika zbog Hercovi ogledi bili su polazite u zasnivanju principa rada i konstrukcije radio i televizijskih otpremnih i prijemnih stanica(prijemnika). 10. Brzina elektromagnetnih talasa zavisi i od elektrinih i magnetnih svojstava sredine kroz koju se ire. u vakuumu u supstancijalnoj sredini 11. Brzina elektromagnetnog talasa jednaka je proizvodu njegove talasne duine i frekvencije. Talasna duina Frekvencija Brzina prostiranja elektromagnetnog talasa 12. Skup svih vrsta elektromagnetnog zraenja poreani po talasnoj duini ili frekvenciji predstavlja spektar elektromagnetnih talasa. 13. Mikrotalasi se koriste u radarskoj tehnici za otkrivanje i praenje objekata. 14. Optika svetlost obuhvata infracrvenu, vidljivu svetlost i ultraljubiasto zraenje. Vidljiva svetlost je talasne duine od 360-780 nm. Infracrvenu svetlost emituju zagrejana tela. Ima znaajnu primenu i fizikalnoj terapiji u medicini. Efekat staklenika, jedan od najveih ekolokih problema dananjice, uzrokovan je infracrvenim zracima. Ultraljubiasto zraenje se absorbuje u gornjim slojevima Zemljine povrine. Opasno je po oveka. Slian efekat kao i infracrveni zraci. Rendgensko zraenje funkcionie po principu naletanja brzih elektrona na metalnu elektrodu. Koristi se u medicini (x-raaaays) Gama zraenje su slini rendgenskim ali imaju mnogo veu energiju, prodorniji su i dosta opasni. Gama estice su fotoni koji nastaju prilikom gama raspada. 15. EM talasi https://www.youtube.com/watch?v=9VpDO2iYpRU https://www.youtube.com/watch?v=LyRcmXId-a8 Sve o EM spektru. https://www.youtube.com/watch?v=2dRr-fnPCwM Nobel prize https://www.youtube.com/playlist?list=PL09E558656CA5DF76 </p>