Sveta Sofija

Prof. dr. Marina Mihaljevic

Samir Mavric 07-515/08

1. Istorija Svete Sofije

Sveta Sofija stoji na mestu nekadasnje bazilike koju je sagradio Konstantin II 360. godine,30

godina nakon sto je Vizantija postala centar Rimskog Carstva. Jedan od prvih zadataka

Junistijana jeste bila izgradnja Svete Sofije. S obzirom da je on bio pobednik, i vodeci se time,

zeleo je izgraditi hram koji ce biti olicenje njegovog trijumfa i mesto koje ce prosto biti izvor

energije. Ova bazilika je stradala u pozaru 404. godine a obnovio ju je Teodosije II 415. godine

da bi kasnije do temelja izgorela u pobuni Nika 532. godine. Sadasnja struktura,potpuno otporna

na vatru sagradjena je 532-537. godine od strane cara Justinijana,iz dizajna svojih imperijalnih

arhitekata Isidora iz Mileta i Antemija iz Tralesa. Hiljade radnika je bilo unajmljeno da rade na

gradilistima,kamenolomima i ciglanama,da bi se sto pre sagradilo ovo velicanstveno zdanje koje

ce slaviti Justinijanovu pobedu. Na mestu gde je sadasnja Sveta Sofija, postojala je bazilika

arhitekte Rufinusa koja je spaljena do temelja u pobuni Nika, godine 532., osim na severu spolja.

Poduhvat kao sto je izgradnja Svete Sofije nije bio nimalo jednostavan a ni naivan.

Kako stoji danas.Sveta Sofija nije vise bila ona gradjevina koja je bila posvecena 27.decembra

537. godine. Kupola Svete Sofije,impresivan tehnicki podvig za to vreme,cesto se misli da

simbolizuje beskonacnost kosmosa,oznacenu kao svetu dusu,kojoj je crkva bila I posvecena.Bilo

je potrebno pet godina da se kupola rekonstruise nakon urusavanja prilikom zemljotresa 557.

godine.Nova kupola,znatno visa poduprta sa cetrdeset rebara,delimicno je obnovljena posle

zemljotresa 859. i 989. godine. Cetrdeset prozora koji stoje na osnovi kupole izmedju rebara

stvaraju utisak da kupola lebdi nad glavnim brodom crkve.Opljackana tokom cetvrtog Krstaskog

rata 1204. godine,crkva je obnovljena od strane Andronikosa II,za vreme Paleologan vladavine.

Nakon pobede osmanlija 1453. godine, crkva je pretvorena u dzamiju, a spolja su sagradjena

cetiri minareta, i to prvo dva, onda malo kasnije druga dva. Verovatno zbog politickih uticaja i

izrazavanja moci. Mozaici u enterijeru su prekreceni i premalterisani. Postojali su i na podovima,

koji su samo prekriveni, i oni jos uvek postoje.

1934. godine Aya Sophya postaje muzej i jedno od najposecenijih turistickih mesta na svetu.

2. Konstruktivni sistem i arhitektura

Konstruktivni sistem Svete Sofije je veoma smeo i jednostavan.Za osnovu je postavljen

pravougaonik dimenzija 71 sa 77m Slika1.Unutra cetiri ogromna stupca,na severu i jugu,dizu se

u uglovima kvadrata.Na visini od 32 m od zemlje izvijaju se cetiri ogromna luka,na istoku i

zapadu su slobodnostojeci, a oni na severu i jugu ugradjeni u bocne zidove glavnog broda i jedva

primetni iznutra ali snazno istureni spolja. Zidovi kroz celu svoju debljinu zidani su od opeka

postavljenih u malterske spojnice od 7cm, isprepletane sa slojevima pescanika postavljenih na

pocetku svodova.

Lukovi su povezani sa 4 pandantifa. Od vrha lukova i 4 pandantifa dize se glavna

kupola.Zanimljivo je da su samo 8 glavnih stupaca gradjeni od blokova tesanika dok su zidovi

gradjeni od opeke. Ogromni stupci koji nose lukove glavnog kvadranta i pomocni stupci na

istoku i zapadu potisnuti su u stranu u bocne brodove i galerije.Jednostavni ritam kolonada i

prozorskih otvora obrazuje pratnju prostornom projektu.Petoclane arcade su sa bokova glavnog

broda,nadvisene sedmolucnim u galerijskoj zoni. Na delovima centralnog prostora dize se osam

stubova, koji obrazuju konstruktivni kostur. Izmedju njih arkade sa stubovima u dve etaze

(galerije) razgranicavaju sredisnji prostor od bocnih prostora i zavrsavaju se kruznim svodovima.

Stubovi na bocnim stranama kvadrata poredjani su tacno po unutrasnjoj liniji stubova. Parovi

stupaca koji razdvajaju bocne prostore odredjuju usmerenje prema sredisnjem delu, od kojeg su

opticki odvojeni arkadama sa stubovima.

Glavna kupola je ljuska izdeljena na cetrdeset rebara i cetrdeset zakrivljenih opni (Slika3). Spolja

kupolu podupire cetrdeset gusto rasporedjenih rebara kojima su uokvireni mali prozori.Stupci na

severu i jugu dizu se iznad krovova bocnih brodova da se sucele sa bocnim potiscima istocnog i

zapadnog luka,a posredno I sa glavne kupole.Kupola se blago oslanja na sistem polukupola i

konhi koje se nalaze dijagonalno od glavne kupole.Ovo je genijalno zamisljen sistem prenosenja

opterecenja.

Izgradjena je od jednog reda opeke i obrazuje tanku opnu koja ne opterecuje dodatno

pandantife.Upotreba pandantifa omogucila je prelazak iz cetvrtaste osnovu u kruznu i ovo je bila

revolucionarna novina u izgradnji koja ce kasnije omoguciti da se sagrade velicanstvena

zdanja.Prelazak iz cetvorougaone osnove u u kruznu izvodilo se I pomocu trompi, sto je primer

crkve Svetog Luke u Dafni.

3.Materijalizacija i dekoracija

Dragoceni materijali,neverovatno profilisani cine ovo impoznatno delo jos velicanstvenijim.

Stubovi i grede ove velicanstvene gradjevine su zapravo spolie koje su donosene iz egejskih

zemalja kao i dalekih atlantskih obala Francuske (Rim, Efes, Cizikus). Totalno je neosporivo da

su upotrebljeni najskupoceniji, najfiniji i najatraktivniji materijali kako bi se dostigla

brilijantnost. Prekrasne kapitele, vence i ogromne ploce za poplocanje su izvodile mermerne

radionice sa prokonezijskih ostrva. Njena prostrana unutrasnjost ukrasena je mermernim plocama

i stubovima od tamnozelenog mermera sa velikim belim zilama-i u prizemlju i u galerijskim

arkadama (Slika2).Crvenkasti porfirni stubovi stoje u bocnim konhama koje utvrdjuju apsidu i

ulaz.Stupci i zidovi u glavnom brodu pokriveni su mermernim plocama u tri zone:

Zelene mermerne table sa bocnim sivo-zuckastim plocama sa purpurnim

zilama.

Iznad,porfirne table ogradjene tamnoplavim mermerom sa zutim zilama.

Treci niz ponavlja prvi niz.

Table su bile secene po debljini a delovi su sastavljeni zajedno tako da su zile obrazovale

simetricnu saru duz centralnih osa.Kapiteli su ispunjeni liscem i grancicama od blistavog

mermera koje se isticu nasuprot duboke senke pozadine. Bele sedefne loze su umetnute u crni

mermer.Srebro,zlato I mozaik su sjedinjeni u ovom bogatstvu senki i boja.

Kupole i polukupole su sjajile u mozaicima.Nekoliko fragmenata je preostalo:

Zlatne lozice na plavkasto-zelenom polju

Purpurni krstovi na zlatnoj ili srebrnoj pozadini

Volumeni se slazu jedan iznad drugog i pogled se pruza suptilno ka predhoru, odatle ka istocnoj

polukupoli i, na kraju ka kupoli. U sav ovaj pregrst lepo isprofilisanog i veoma skupog dekora,

veliku paznju privlace i mozaici koji imaju svoje predstave. Prva kupola je bila prekrivena

jednostavnim zlatnim mozaikom,dok je nova kupola iz 563. godine nosila ogromni krst.Prozori

su bili popunjeni staklenim oknima, verovatno obojenim od velelepnih i mnogobrojnih mozaika

koji su nekada krasili crkvu Svete Mudrosti danas je sacuvano samo nekolicina . Jedan od

glavnih sinonima za brilijantnost i rojalstvo ove gradjevine jesu zlatne lampe koje su stajale

izmedju stubova, a druge su se dizale od greda pregrade oltarskog dela.

Ovo je jedan od najbolje sacuvanih mozaika,nalazni se iznad ulaza (Slika4). Ovo je tipican

mozaik iz desetog veka.Prikazuje Mariju sa Isusom Hristom u svom krilu dok joj prilaze dva

imperatora.Na njenoj levoj strain se nalazi car Justinijan sa modelom Svete Sofije.Na desnoj

strani je Konstantin sa modelom gradskih zidova.

Nakon pretvaranja Svete Sofije u dzamiju dodati su medaljoni sa harfovima koji danas stoje u

istoimenom muzeju.

4.Zakljucak

Bez obzira da li je Sveta Sofija crkva,dzamija ili muzej jedno je sigurno tesko je nadiviti se ovoj

impozantnoj i velicanstvenoj gradjevini koja odoleva vremenu i tihi je svedok jedne neverovatne

proslosti. Velicina crkve, smelost konstrukcije i sve ostalo bogatstvo koje se moze primetiti, salju

veoma jasnu poruku.

Slika1.

Slika 2.

Slika 3.

Slika 4.

Ostaci druge crkve koja je spaljena 532. god.

Danasnji izgled unutrasnjosti , mesto za molitvu (mihrab).

Religiozni kontrast. (danasnji izgled)

Mermerna vrata smestena u juznoj galeriji.

Literatura:

http://www.hagia-sophia.net/ http://www.hagiasophia.com/ http://www.focusmm.com/civilization/hagia/welcome.htm http://www.znanje.org/i/i19/99iv03/99iv0301/index.html http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/VIZANTIJSKA-

UMETNOST73841.php

Mosaics of Hagia Sophia - Natalia B. Teteriatnikov RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA ARHITEKTURA – Ricard Krauthajmer i

Slobodan Curcic