Tehniki fakultet u akuSEMINARSKI RAD

iz

MENADMENTA KVALITETOM

Tema: Smisao kategorije kvalitet

grupa: Sanja Petrovi 37/2007 predmetni nastavnik:

Tanja Petrovi 47/2007 dr. Ljubia Papi

Ljiljana Deli 123/2007

Marina Jevremovi 33/2007

Marko ekerevac 21/2006

u aku, 2010/2011.SADRAJ:

1. Uvod

2. Definicije kategorije kvalitet

3. Osobine proizvoda

4. Zakljuak

5. Literatura1. UVODKvalitet predstavlja filozofsku kategoriju. Smatra se da je kategoriju kvalitet prvi istraivao Aristotel jo u III veku pre Nove ere. On je smisao kvaliteta prouavao: kao aspekt razlike sutine, kao karakteristiku stanja sutine, kao svojstvo (osobinu) stvari.

U savremenoj literaturi iz oblasti kvaliteta postoji niz definicija, vezanih za pojam kvaliteta, koje su prikazane na slikama 1 i 2. Meunarodni standard serije ISO 9000:2000 daje jednu od mogu ih definicija: Kvalitet predstavlja nivo do kog skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve. Akademija za kvalitet Ruske Federacije formulisala je konceptualnu definiciju kvaliteta, u skladu sa kojom: kvalitet predstavlja jednu od glavnih kategorija koje odreuju nain ivota, socijalnu i ekonomsku osnovu za uspean razvoj oveka i drutva.U radovima akademika A. V. Glichova, prvog predsednika Akademije za kvalitet Ruske Federacije, pronalazi se sutina kvaliteta ivota, prema kojoj ovaj sistem obuhvata i elemente kao to su: moralno-etiko i duhovno stanje drutva. Uzrono-posledina veza svih elemenata kvaliteta ivota, u optimalnom iznosu, prikazana je na slici 3. Njihov nivo, zajedno sa dinamikom promene, daje predstavu o kvalitetu naina ivota.2. DEFINICIJE KATEGORIJE KVALITET

Slika 1. ta je kvalitet? Pogled Armanda V. Feigenbauma,

Philipa B. Crosbyja i W. Edwardsa Deminga

Slika 2. ta je kvalitet? Pogled Josepha M. Jurana,

Genichi Taguchija i japanski pogled3. OSOBINE PROIZVODAMeu specijalistima za kvalitet postoji veliki broj definicija ove kategorije. Jo 1968 godine bilo je dato vie od 100 raznolikih tumaenja kvaliteta i od tada se njihov broj nije smanjio. Ova raznolikost, u prvom redu, je povezana sa vieaspektnou kategorije kvalitet. Tako, u skladu sa tom vieaspektnou. Veliki renik stranih rei i izraza, autora Ivana Klajna i Milana ipke definie kvalitet kao: svojstvo, osobinu, kakvou, vrednost, pozitivne odlike, vrlinu.

Slika 3.Osnovni elementi dostojnog naina ivota u savremenom drutvuPrema brojnoj literaturi postoji osam aspekata kvaliteta:

rezultati,

osobine,

pouzdanost,

usaglaenost,

postojanost,

upotrebljivost,

estetski izgled i

opaeni kvalitet.

Od mnotva aspekata kvaliteta, za rukovodnu strukturu preduzea su od najvee vanosti dva aspekta:

osobine proizvoda i

odsustvo nedostataka kod proizvoda.Osobine proizvoda predstavljaju jedan od moguih aspekata kvaliteta. U oima korisnika, to su bolje osobine proizvoda - to je vii kvalitet. Za rukovodnu strukturu preduzea je vano da osobine proizvoda utiu na prodaju. U vezi s tim - vii kvalitet je obino skuplji.Odsustvo nedostataka kod proizvoda je drugi mogui aspekt kvaliteta. U oima korisnika, to je manje nedostataka to je vii kvalitet. Za rukovodnu strukturu preduzea je vano da nedostaci proizvoda poveavaju trokove. U vezi s tim - vii kvalitet obino znai nie trokove. Svaka potreba se iskazuje nizom zahteva koji uestvuju u formiranju shvatanja o usklaenosti potreba sa ciljevima korisnika. Na taj nain, stepen ostvarenja ciljeva korisnika predstavlja ocenu valjanosti proizvoda, tj. oznaava granicu kvaliteta proizvoda. Drugim reima, zahtevi za kvalitet (slika 4) se mogu definisati u vidu iskazivanja odreenih potreba korisnika ili njihovog prevoenja u skup kvantitativno ili kvalitativno utvrenih karakteristika proizvoda u cilju njihovog ostvarivanja ili provere. Pri tome, proizvod predstavlja rezultat procesa (vie procesa) ili neke delatnosti. On moe biti materijalni ili nematerijalni (usluga).

Slika 4. Glavni uopteni zahtevi korisnikaPostavlja se pitanje: kako posti i zahtevani nivo kvaliteta proizvoda? Pri traenju odgovora mogu a su dva prilaza, korektivni i preventivni: korektivni prilaz, kao reakcija na pojavu greaka kod proizvoda, koja se preduzima za vreme ili posle pojave neeljenog dogaaja i

preventivni prilaz, kao preventivno spre!avanje pojave uzroka greaka kod proizvoda koje se preduzima pre pojave neeljenog dogaaja.Korektivno otklanjanje neeljenog dogaaja je tipino za preduze a koja se uglavnom oslanjaju na brzo otkrivanje i otklanjanje greaka. Ovaj nain je tipian za preduze a koja vre provere i ispitivanja u razliitim fazama procesa, pri emu se svaki pogrean proizvod odbacuje ili se vri njegova dorada. Ovo je veoma skup nain za obezbeenje kvaliteta zato to se problem nikad potpuno ne reava, nego se samo prepoznaje i ine se kratkorone korekcije a zatim se neeljeni dogaaj ponovo pojavljuje. Jedini nain da se, u sluaju korektivnog prilaza, povisi kvalitet u toku trajanja procesa je postojanje veeg broja nivoa kontrole, to zahteva vie osoblja i vie trokove.Preventivno spreavanje neeljenog dogaaja je najbolji nain da se obezbedi kvalitet preventivnim prilazom. Ukoliko se sledi ovaj prilaz, sniavaju se trokovi obezbeenja kvaliteta, tede se vreme i resursi. Na ovaj nain se pronalaze glavni uzroci problema. U preventivnom smislu, svaka alba korisnika je dobrodola kao mogu nost da se pronae ta je loe kod proizvoda, ta je uzrok takve pojave i kako spreiti njeno ponavljanje. Greke su indikatori koji pomau da se izdvoje slaba mesta u procesu rada. Kada se proces rada jednom unapredi, rezultati e svaki put biti zadovoljavajui.Drutveni aspekt kvaliteta odnosi se na kvalitet ivljenja svih graana u smislu da proizvod i usluge budu takvi da obezbeuju zatitu zdravlja ljudi, zatitu ivotne sredine, zatitu prava korisnika proizvoda i usluga, odgovornosti za proizvode i usluge, kao i racionalno korienje prirodnih resursa. Poslovni aspekt kvaliteta odnosi se na povienje kvaliteta poslovnih procesa, odnosno povienje efikasnosti njihovog odvijanja (snienje trokova poslovanja, povienje produktivnosti i profita, dugoroni opstanak preduzea na otvorenim tritima). Marketinki aspekt kvaliteta odnosi se na kvalitet proizvoda i usluga, odnosno na zadovoljstvo korisnik i takmienje sa konkurencijom.Svi ovi aspekti su meusobno zavisni i ostvaruju se uz angaovanje svih zaposlenih u preduzeu.4. ZAKLJUAKEvidentno je da se svetsko trite nalazi u novom ekonomskom dobu. To doba namee poslodavcima irom sveta prihvaanje izazova, odgovornosti i voenja. Nabrojeno podrazumeva jednostavnu injenicu da se treba usmeriti na uspostavljanje i rukovoenje poslovnim sistemima na nain da nema defektnih proizvoda. Danas mnoga preduzea imaju proizvode izvrsnog kvalitete srazumnim cenama. Usprkos tom menjaju svoj pristup na nain da odravanjem kvaliteta stvara se situacija za usposavljanje velikih prednosti u proizvodnji. Naime, sve se vie i vie ciljevi smanjivanja pogreaka zamjenjuju se ciljevima unapreenja zadovoljstva kupaca.

Neophodno je kreirati svrhu poboljanja proizvoda i usluge sciljem da se postane konkurentan, zadri u poslu i osigura posao. Prema tome, rukovodstvo bi trebalo da sa se zaloiti da se raspoloivi izvori usmere dugorono, kako bi se moglo ustanoviti da je posao izvren kvalitetno. Takav pristup je suprotan tenji da se ostvari brz povratak uloenog nakon uspostavljanja programa kvaliteta. Valja naglasiti da unapreenje kvalitete zahteva vreme da bi se postigao uinak. Zbog toga je instruktivno japansko iskustvo, u okviru kojeg prevladava neverovatna strpljivost i predanost radu u postizanju zacrtanih ciljeva.S'obzirom na veoma raireni stav da je implementacija sistema upravljanja kvaliteta prema ISO standardima pomodarstvo i hir pojedinaca u poduzeu, trebalo bi se podsetiti na (1) decenije razvoja sistema upravljanja kvalitetom u SAD, Evropi i Japanu i (2) razliitosti izmeu pojedinih sistema ili kako bi pojedini autori definisali kao protokolom sistema upravljanja kvalitetom.

Prema tome, radi se o ozbiljnim sadrajima koji nisu besplatni i koji zahtevaju strunjake posebno kolovane za uee u obrazovanju, uvoenju i odravanju sistema kvaliteta.

Kod nas izraena je posledica duboko usaene elje da se u kratkom vremenu postignu fantastii rezultati. Sluajnou je to i mogue. Meutim, ipak se svima naime ee deava vreme nego sluajnost nepredvidlivog fantastino pozitivnog dogaaja, koji naravno u svojoj kratkoi trajanja ne postoji na konzistentnosti i unapreenju kvaliteta. Dakle, kvalitetu se treba pristupiti strateki, odnosno dugorono i s'potovanjem, jer iskustvo ukazuje na enormne koristi.

U zakljunom razmatranju, shodno predhodnoj prii slika govori vie od mnogih rei.

Slika 5. Kontrola kvaliteta podrana standardom ISO 90015. LITERATURA

[1] Lj. Papi, Strukturiranje funkcije kvaliteta, Prijevor, decembar 2006, Srbija, 1-11str.