TIMOVI I TIMSKI RAD

TIMOVI I TIMSKI RAD

NAZIV FAKULTETA

Seminarski rad iz menadmenta

Timovi i timski rad

Student:

Profesor: SADRAJUVOD................................................................................ 1Timovi u organizacijama... 2Elementi tima.. 4Vrste timova 7Konflikti u timu10Zakljuak...........................................................................13Literatura...........................................................................14UVOD Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajednikog radnog ili poslovnog procesa koje povezuju odredjeni ciljevi i interesi lanova, zajednika misija i zadaci. Tim je specifina vrsta vetaki organizovane i strukturisane male grupe koja ima zajednike ciljeve i interese.Uinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog rada.Timovi se raspoznaju prema svojim karakteristinim obelejima.Tim se moe analizirati sa tri aspekta:njegove strukture,dinamike i razvoja.Formiranjem timova treba da se obezbede tehniki uslovi funkcionisanja organizacije i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba lanova tima.

Koncept timskog rada nije nov. Timovi nas okruuju hiljadama godina. Plemenska drutva su bili timovi i akciji individualci radei zajedno za dostignua zajednikih ciljeva za bolje dobro. Ali nekako je to postalo individualno, a ne timski zato to je to postalo apstrakcija mnogih organizacija. Do danas mnoge organizacije kreu se u krugu individualnih odgovornosti individualnih kompenzacija, individualnih uloga i poslovnih etika, a radne grupe su voene od odgovornih nadzornika za nadgledanje uloga individualaca koji ine ove grupe. Vreme je zapitati se gde lee pretpostavke u osnivanju ovakve prakse. Svet je isuvie sloen, a nae organizacije razliite da nastave sa prvobitnim individualnim nego sa grupnim eksponentima, niti moemo raspustiti po svaku cenu unutranje takmienje individualizma kao praksu veine organizacione stope.Timovi u organizacijama Mnoge su prednosti uvoenja timova u organizacije. Timovi mogu olakati irenje preduzea I omoguiti bri protok informacija to dovodi do poveanja produktivnosti. Sposobnosti lanova tima intenzivno se I stalno razvijaju, a on ih ima prilike pokazati I dokazati. U timu je uloga voe svedena na minimum. Veina menadera na tim gleda kao na veslae u osmercu. Da bi ostvarili cilj svi moraju biti kao jedan.Niko ne sme veslati jae ili slabije, bre ili sporije od ostalih da ne ugrozi uspeh celine.Timski rad se ne stvara automatski, i nije rezultat nametanja jednog voe. To je rezultat zajednikog rada, prepoznavajui vanost timskog rada, radei timski i svesno otkrivajui uzorke zajednikog rada koje lanovi shvataju kao stimulativnim i zadovoljavajuim. lanovi tima moraju meusobno razgovarati o tome kako timski raditi i pratiti njihov grupni rad. Ono se naziva kolektivna samokontrola iskrenost i zrelost koja nije ire pronaena u kulturi naih timskih radova.

Iskustvo i praksa timskog rada doprinose smanjivanju hijerarhijskih odnosa u preduzeu, afirmisanju uloge i znanja pojedinca. Prisustvo sinergije u timskom radu znai da objedinjeni resursi u okviru tima daju vee i kvalitetnije performanse rezultata u odnosu na pojedinane radove i rezultate. Za dobro shvatanje strukture neophodna je analiza uloga i meuljudskih odnosa ili sistema rangiranja lanova grupe. Za postojanje i formiranje tima prvenstveno su bitni ciljevi zbog kojih je grupa i nastala. Svaki tim ima svoje karakteristike: sloenost tima, intenzitet interpersonalnih odnosa, uticaj tima na celokupnu organizaciju, formalnost lanova tima, trajanje tima, indentitet Elementi tima

Osnovni elementi tima su: svrha i ciljevi, vetina i sposobnost lanova, pristup i zajedniki radni jezik, odgovornosti. Tim sainjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i vetina. Prve su - tehnika znanja koja se temelje na obrazovanju i struci. Slede vetine reavanja problema I donoenje odluka, zatim socijalne vetine ( sluanje, verbalni i neverbalni govor, reavanje sukoba i tome slino).Timski rad dakle predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj saradnji i kompetentnosti razliitih strunjaka. Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni. Zadaci pojedinaca u timu moraju biti poznati, jasno postavljeni i povezani.Timovi bi trebali imati zajedniki cilj koji lanovi jedino zajednikim radom i kombinacijom znanja i sposobnosti iz razliitih oblasti mogu postii.Povratna informacija o zajednikim uspesima ili neuspesima, podstie na motivaciju za zajednikim radom. Timovi su temelj uenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suoenja koja se reavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz razliitih perspektiva. Radei timski moemo takoe imati pozitivnu motivaciju efekata. Kad lanovi tima imaju zajedniku viziju i pravilnim odnosom sa njihovim partnerima, oni uglavnom dobijaju bre, ispravnije se razvijaju, imaju veu koncentraciju u njihovom poslovnom ambijentu i uivaju u raznolikosti i interesantnom poslovnom iskustvom. Sa timom takoe moe biti vie povoljnih prilika za samoupravljanje i uspeno voenje bez obraanja efu i nepotrebno unutarnje takmienje je esto smenjeno.

U formiranju tima, moe biti korisno imati na umu da uspeni timovi obino imaju:

Dodela obaveza da se jasno definiu ciljevi

Meusobna zavisnost kao integralni timski nacrt.

Snana odluka prouzrokuje obavezu. Ova odluka obino se prouzrokuje kao na izazov odgovor od rukovodilaca, potroaa ili dobavljaa. Ipak, tim mora razumeti vanost odluke. Kombinacija odluke i pravog tima je znaajna. Metodologija koja olakava uenje. Isuvie esto timovi nerade dovoljno ili propadaju zato to nemaju metode za reavanje problema, analizu uzorka, procenu napretka i podelu informacija. Kombinacija pravih vetina i sposobnosti. lanovi tima se esto rasporeuju na njihovim poloajima u organizaciji zbog njihovih linih ili politikih zasluga.

Meusobna odgovornost kao jezgro vrednosti. lanovi tima se moraju pridravati zajednikih odgovornosti. Izvravanje radnih ciljeva moraju biti od sporazumnih razloga. Poverenje od poetka. Poverenje mora biti od poetka i trajati sve vreme. Ako mi prvo ne verujemo drugima i nama niko nee verovati. Podrka organizacionoj strukturi. Da bi timovi uspeli drutvena struktura mora se modifikovati tako da smanji unutranja takmienja pojedinaca i karijeriste, da ljudi zapostave line elje zbog zatite timskih ciljeva. Stimulans preobimnog dananjeg sistema. Izazov tima za napornu objektivnost koja moe ili ne moe biti dostupna u sadanjem sistemu moe biti timska izgradnja, energija i visoka motivacija, pod uslovom da se neuspeh ne kanjava. Raznolikost razmiljanja. Heterogena grupa, moe doneti razliito razliito miljenja za reenje problema. Rad tima je najuspeniji kada pojedini lanovi sarauju sa jedinstvenim stavom za reavanje problema. Brzi poetci. Efektivni timovi postavljaju radije krae nego due rokove. ista vrednost i pravila u ranom poslovanju. Svakoj grupi drutvenog sistema potrebna je granica za postavljanje reda grupnih napora. Uspeni timovi poinju definisanje postavki o prigovorima ili podeli vrednosti uzimajui u obzir prisutnost, izazov, lojalnost, elje, podelu informacija, uloga itd. Vreme znaajno provedeno kao tim. Dijalog je u timu potreba. Kvantitet i kvalitet uenja u usavravanju koje se deava u timu dovodi se u vezu direktno sa vremenom koje lanovi tima provode zajedno. Regularnost, struktura, potena raspodela. Povoljna struktura dijaloga je lagano poreenje konkurenata, grupe koja je angaovana za realnost i sprovoenje raspodele.Vrste timova

Veliina tima takoe igra vanu ulogu . Timovi najee imaju 3 do 20 lanova. U tom smislu razlikujemo male timove (2-4 ) i velike timove (12+) . Mali timovi su sloniji, lanovi tima prisniji, vie se trude da budu u dobrim odnosima. Veliki broj lanova moe dovesti do formiranja podgrupa i lake dolazi do konflikta.U svakom timu postoji potreba za razliitim timskim ulogama. Skladan broj svih timskih uloga daje idealan tim, tj. tim koji ima izgleda za uspeh. Svaki lan u skladu sa svojim osobinanama i sklonostima , preuzee i po nekoliko uloga u timu. Efikasnost tima zavisi od lanova tima, koji moraju biti orjentisani na posao . Razvitak tima je dinamian proces. Veina timova se nalazi u neprestanom stanju promena. Prva faza u razvoju tima je formiranje. lanovi se meusobno upoznaju i pokuavaju zbliiti. Zajedniko delovanje jo nije zapoeto. Razliita znanja se ne prepliu i tim jo uvek deluje razjedinjeno. Druga faza je orjentiranje. Nakon upoznavanja i privikavanja na zajedniki rad grupa poinje postepeno poprimati obeleja tima.Trea faza je izrastanje.Tim se sreuje i uvruje u skladnu celinu. etvrta faza je faza razvijenog tima. Zajedniki ciljevi postaju ciljevi svakog lana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklaen je rad svakog sa svakim a celi tim je okrenut zajednikom cilju. lanovi tima odiu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.Na ivot i rad svake grupe, a posebno tima utiu grupne norme. Norme su poelji i prikladni oblici svakodnevnog ponaanja u grupi. Norme su interna pravila, navike i obiaji koji vae za sve lanove. Mogu se usvajati formalnim nainom kroz propisana pravila, ali najee su nepisane I potuju se spontano. Znaajne su za tim jer odreuju granice prihvatljivog ponaanja. S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne moe biti svejedno kakve su one. Razlikuju se etiri grupe uslova koje je opravdano smatramo izvorima kohezivnosti. To su:

(1) motivi, tj. motivacijska baza lanova grupe;

(2) karakteristike grupe kao to su ciljevi grupe, nain djelovanja, ugled i dr.;

(3) oekivanja lanova i procena da se lanstvom ta oekivanja ostvaruju;

(4) uporeivanje zadovoljstva i koristi koje se postiu u grupi s procenom mogue koristi od lanstva u drugim slinim grupama.

Kohezija tima redovno e biti u skladu s nainom na koji ga doivljavaju njegovi lanovi. Ako ih privlai timski rad i osobe koje su u njega ukljuene, osjeaju li privrenost grupi i njenim ciljevima, i ako doivljavaju grupu "svojom", stepen kohezije e biti visok.

Rezultat timske kohezivnosti moemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Poznato je da je moral vei u visoko kohezivnim timovima zbog poveane komunikacije meu lanovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog sudelovanja lanova u odluivanju i aktivnostima. Dakle, visoka kohezivnost pozitivno utie na zadovoljstvo i moral lanova tima.I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu, skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji znaajno mogu da poremete odnose meu lanovima tima a samim tim i da ugroze konani ishod projekta na kome tim radi.Konflikti u timu

U timskom radu mogu se javiti viestruki problemi poev od loeg odabira lanova tima i rukovodioca tima, loih meuljudskih odnosa, loe komunikacije znai, od mnogih internih i eksternih faktora.Pojava konflikata vezana je za osobinu grupe. Uestalost konflikata je u obrnutoj srazmeri sa kohezivnou i dinaminou. Konflikti su simptomi koji upozoravaju da je dolo do naruenosti stanja grupne ravnotee i da je u grupnom ponaanju dolo do odstupanja od grupnih pravila i normi(morala). Ukoliko konflikti u timu proistiu iz sukoba linosti oni mogu dovesti do neslaganja, nepoverenja i netrpeljivosti izmeu lanova tima.Konflikti pomau da se problemi sagledaju sa svih strana, da se ralane sva mogua reenja i na kraju primene ona bolja. Nakon pozitivnog reenja nekad se osea porast uzajamnog razumevanja i otvorenosti meu lanovima. Popravljaju se meuljudski odnosi, raste poverenje i timska kohezija. Krajnji uinak pozitivnog reenja konflikta je poveanje timske kreativnosti, jaanje organizacijske stabilnosti, bre uoavanje i reavanje problema, podsticanje promena umesto stagnacije i profiliranje identiteta grupe i pojedinca. Negativni uticaji konflikta e biti jo oigledniji. Pojava negativnih emocija - ljutnja, agresivnost, nekooperativnost, bezvoljnost, nezadovoljstvo - i njihovo prevladavanje u timskom okruenju ubrzo e blokirati svako uspeno delovanje. Karakteristino je brzo opadanje grupne i individualne motivacije, slabljenje unutranje povezanosti, onemoguavanje delotvorne komunikacije, izostajanje spremnosti na saradnju, rast animoziteta, nezadovoljstvo.Postoje vie tehnika u reavanju konflikata. Neke od njih su:-snaga: kada konflikt postoji u organizaciji menader moe prisiliti jednu od strana da prihvati izvesna reenja;-povlaenje: gde pojedinci usvajaju reenje konflikta povlaei se - konflikt se time smanjuje ali uzrok ostaje;-zaglaivanje: koristi se kada se eli izbei otra konfrontacija i skanda;-posredovanje i arbitriranje: gde spoljni i neutralni delovi ulaze u situaciju da pomognu u reavanju konflikta; -komromis: nijedna strana ne dobija ono to eli;-konfrotacija: direkno sueljavanje miljenja u pronalaenju najboljeg reenja;-izglaivanje: akcenat na minimizaciji razliitih stavova;-glasanje: koje moe biti javno i tajno;-dogovaranje: sadri fazu utvivanja osnovnih interesa sukobljenih strana;-pregovori: obuhvataju strategije koje se najee koriste u pregovaranju kao to su:obeanje,pretnje, blefiranje, ustupci.

Najei konflikti meu grupama (u preduzeu) su: hijerarhijski konflikti, funkcionalni, zbog strunog i rukovodeeg osoblja, konflikti formalne i neformalne strukture.Konstruktivni konflikti dovode do novih oblika rada, porasta kreativnih reenja i produktivnisti,do oseaja zadovoljstva i samopouzdanja.Destruktivni konflikti izazivaju oseaj trajnog nezadovoljstva, frustracije i stanja psihofizikog stresa kod pojedinca koji dovode do ozbiljnih poremeaja u funkcionisanju. Osnovni izvori individualnih otpora su: navike, sigurnost, ekonomski faktori, strah od nepoznatog, selektivno primanje informacija...Idealno reenje problema se karakterie otvorenom i poverljivom razmenom stavova. Da bi se reio konflikt treba odrediti njegov koren tj. uzrok i prirodu tog uzroka.Najei izvor meuljudskih sukobaje loa komunikacija. Ukljuivanjem medijatora ili menadera sa nekog vieg nivoa je jedan od naina da se prevaziu sukobi i da se pobolja komunikacija meu lanovima grupe.

ZakljuakTimski rad predstavlja zajedniko reavanje nekog sloenog problema. On je izuzetno znaajan za uspean razvoj bilo koje organizacije, pa tako i preduzea. On ukazuje da je veoma velika korist koju imaju preduzea od ovakvog naina organizovanja rada. Povezivanje individualaca u celine nalazimo jo u prvobitnim drutvima, tako da to nije nov pojam. U timskom radu ciljevi tima se postavljaju ispred individualnih ciljeva. Komunikacija izmeu individualaca je znatno razvijenija nego kod klasinog naina organizacije rada, to stvara odreenu dozu povjerenja i iskrenosti. Izmeu ostalog, i ova injenica u znatnoj meri doprinosi uspenom radu.LITERATURA1. Rot, N. (1983): Psihologija grupa. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd2. Gruji, R. (2008): Timski rad kao klju uspeha izvodi

http://www.psihologija.autentik.net/posao_timski_rad.php3. http://www.maturski.com/citaonica/57-ekonomija/127-uspesi-uz-timski-rad.html?tmpl=component&print=1&page=4. Strinulovi N. (07.09.2007): Timski rad - izvodi http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender-6 Rot, N. (1983): Psihologija grupa. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Str: 87.

Rot, N. (1983): Psihologija grupa. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd str:165

Gruji, R. (2008): Timski rad kao klju uspeha izvodi:http://www.psihologija.autentik.net/posao_timski_rad.php

Strinulovi N. (07.09.2007): Timski rad - izvodi http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender-6

Gruji, R. (2008): Timski rad kao klju uspeha izvodi:http://www.psihologija.autentik.net/posao_timski_rad.php

Strinulovi N. (07.09.2007): Timski rad - izvodi http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender-6

http://www.maturski.com/citaonica/57-ekonomija/127-uspesi-uz-timski-rad.html?tmpl=component&print=1&page=

Rot, N. (1983): Psihologija grupa. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Str: 200.

http://www.maturski.com/citaonica/57-ekonomija/127-uspesi-uz-timski-rad.html?tmpl=component&print=1&page=