Seminarski radStrategijska kontrola na bazi merila performansiMilena Milanovi

MEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

POAREVAC

SEMINARSKI RADTema: STRATEGIJSKA KONTROLA NA BAZI MERILA PERFORMANSIPredmet: Savremeni strategijski menadment

Profesor

Student

Prof. dr Slobodan Stamenkovi

Milena Milanovi

Asistent

Broj indeksa

MR. Radica Pavlovi

M 005/12

Poarevac, januar 2013Sadraj

3I Uvod

41. Pojam i elementi strategijske kontrole

42. Vrste kontrole

63. Izvori finansijskih informacija za strategijski menadment

64. Strategijska kontrola na osnovu merila performansi

74.1. Jednostavni pokazatelji operativnih odluka

104.2. Sloeni pokazatelji operativnih odluka

134.3. Trina merila performansi

154.4. Investiciona merila performansi

175. Studija sluaja Imlek AD Beograd

195.1.Pokazatelji likvidnosti kompanije ImlekAD

215.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) kompanije Imlek AD

235.3. Pokazatelji rentabiliteta kompanije Imlek AD

255.4. Trini pokazatelji kompanije Imlek

27II Zakljuak

33III Literatura

I Uvod

Proces strategijskog menadmenta obuhvata faze koje se odnose na: analizu sredine, usmeravanje organizacije (misija i ciljevi), formulisanje strategije i njenu implementaciju. Posebna faza u procesu strategijskog menadenta je strategijska kontrola.

Koristei instrumentarij kontrole, menaderi mogu uoiti poremeaje u poslovnim aktivnostima i prepoznati uzroke koji onemoguuju efektivnost i efikasnost organizacije u ostvarenju poslovnih odluka.

Podstrategijskom kontrolom podrazumeva se sistematska provera kontrolnih taaka kao i modikacija strategije organizacije koja je u skladu sa tom proverom. Strategijski planovi sadre i potrebu kontrolisanja sprovoenja strategije. Budui da kontrola pojednostavljuje uporedjivanje postavljenih i ostvarenih ciljeva, ona takoe prua priliku za uenje, koje predstavlja osnovu organizacijskih promena. Takoe, strategijska kontrola ne prua samo informacije o stepenu uspenosti organizacije,ve i o promenljivom okruenju.

Poeci korienja tehnika finansijske analize vezuju se za 30-te godine ovog veka, a koincidiraju sa Velikom ekonomskom krizom (1929.-1933.). Problemi odranja likvidnosti i kapitala, koji su se manifestovali kroz masovna bankrotstva preduzea, bili su neposredan povod za pokuaje dubljeg analitickog sagledavanja aktivnosti preduzea. Ideja je bila da se kroz sagledavanje i analitiku interpretaciju informacija o ostvarenim aktivnostima i rezultatima preduzea blagovremeno uoe i koriguju eventualne slabosti i neusklaenosti u tekuem poslovanju i tako izbegnu eventualni finansijski problemi. Od tog vremena, tehnike finansijske analize su veoma usavrene i danas su nezaobilazan instrument finansijskog upravljanja. U sutini, analiza prolih poslovnih dogadaja je sraunata na ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem poslovnim ivotom preduzea i na pribavljanje svih obavetenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na odravanje i razvoj preduzea u budunosti.

U narednom izlaganju bie obrazloena strategijska kontrola na osnovu merila performansi kompanije Imlek AD Beograd.1. Pojam i elementi strategijske kontrole

U irem smislu kontrola predstavlja svaki proces u kojem osoba, grupa ili organizacija odreuje ili namerno utie na ponaanje pojedinaca, grupe ili organizacije (Tannenbaum, 1988). U uem smislu sistem kontrole predstavlja formalne i neformalne mehanizme koji pomau menaderima efikasno i efektivno iskoriavanje resursa radi ostvarivanja organizacijskih ciljeva (Anthony i Govindarajan, 2001).

U organizaciji kontrolni mehanizam ne nastaje odjednom, ve se razvija vremenom. Promene u kontrolnim mehanizmima su najee inkrementalne (npr. eliminacijajedne procedure ili uvoenje nove). Nove promene kontrole uvode se planski, ali esto imaju neplanirane posledice. Kontrola podrazumeva praenje i poreenje onog to je planirano sa onim to je ostvareno. Na osnovu toga, pravi se komparacija i utvruje da lipostoji neko odstupanje i devijacija u odnosu na ono to je planirano. Kontrola treba da omogui proveru da li aktivnosti koje se sprovode, sprovode napravi nain.

Svrha kontrole je otklanjanje odstupanja pre zavretka sekvence planiranih akcija. Iz ovoga sledi da je svrha kontrole zapravo da preduzee to pre doe do povratnih informacija i to pre otkrije odstupanja. to kasnije preduzee uvidi greku, utoliko e imati vee gubitke.

Kontrola se vri na baziinformacija. U preduzeu mora dapostojifeedback, t.j. mora da postoji povratna informacija o deavanjima u preduzeu.

Elementi sistema kontrole su:

1. definisanje standarda i metoda merenja rezultata

2. merenje rezultata

3. poreenje stvarnih rezultata sa prethodno definisanim standardima

4. preduzimanje odgovarajuih korektivnih akcija.

Kontrola nije in, ve proces koji prolazi kroz odreene faze. Prema Mokleru,prva faza kontrole je definisanje standarda i odreivanje metoda za merenje. Standardi kontrole su ciljevi ili planske odluke kojima preduzee tei. Ciljevi predstavljaju vezu izmeuplaniranja i kontrole. Kontrola govori u kom stepenu su ciljevi ostvareni. Iz toga proizilazi da ne moemo imati kontrolu bez standarda, a ulogu standarda imaju ciljevi ili planske odluke. Poto kontrola podrazumeva da se definiu standardi i metode za merenje tih standarda odnosno ciljeva. Definiu se ciljevi koji su merljivi. Na primer, cilj je poveanje trinog uea za odreeni procenat, a odgovarajue merilo za taj cilj e biti stopa trinog uea. Kada se definiu odreeni ciljevi, tj. standardi kontrole i metode za merenje ciljeva prelazi se na drugu fazu, a to je samo merenje. Ovde se konkretno meri ta je ostvareno. Kada se zadaci izmere, ide se na sledeu loginu fazu, a to je poredjenje onoga to jeplanirano i onoga to je izmereno. Ukoliko postoje odstupanja ili devijacija preduzimaju se korektivne akcije

2. Vrste kontrolePostoje dva kriterijuma za podelu kontrole:

1. kontrola po nainu i vremenu izvoenja

2. kontrola premakriterijumuposlovnefunkcije. Vrste kontrole prema nainu i vremenu izvoenja su:

1. Ex ante

2. Kibernetska

3. Binarna kontrola (da-ne kontrola)

4. Ex pos kontrola.Ex ante kontrola je kontrola unapred, to jest pre nego to se ostvare neke posledice ili rezultati. Kibernetska kontrola se drugaije naziva kontrola pomou povratne sprege. Kibernetska kontrola se deava u toku samog kontrolisanja. Ona ima za cilj da to je mogue pre, iliblagovremeno dobiju povratne informacije o tome kakvi su inputi i da li postoje neka odstupanja u procesu. to se pre dobiju povratne informacije, pre e se iskorigovati devijacije.

Binarna kontrola se drugaije naziva da ne kontrola. Kod binarne kontrole postoje samo dva mogua ishoda. Binarna kontrola se deava u toku samog procesa i ona kae da postoje dve mogunosti: nastaviti sa proizvodnjom dalje, ili zaustaviti proces.

Ex post je kontrola unazad. Ex post kontrola se obavlja na kraju operacije prelaska iz inputa u autput, tako to e se autputi porediti sa onim to je planirali.

Vrste kontrole prema kriterijumu poslovne funkcije:

1. finansijska kontrola

2. kontrola proizvodnje

3. kontrola kvaliteta

Finansijska kontrola se vri na bazi finansijskih izvetaja. Kontrola proizvodnje ima za cilj da kontrolie proizvodne procese. Za svaku kontrolu se definiu standardi i merila.

Jedan dobar sistem kontrole sadri sve vidove kotrole. Dobar sistem kontrole treba dabude efektivan i efikasan. To podrazumeva potovanje sledeih principa sistema kontrole: pouzdanost informacija, objektivnost i sveobuhvatnost, ekonomska opravdanost, fleksibilnost, primenljivost i pravovremena kontrola.

Kontrola seobavlja na bazi pouzdanih informacija. Nepouzde informacije usistemu kontrole iniciraju akcije koje,umesto da reavaju problem, pojaavaju njegovo dejstvo. Ocena pouzdanosti informacija je jedanod najvanijih poslova koje menader sa odgovarajuom nadlenou obavlja uprocesu kontrole. U obavljanju kontrole tajming je kritian. Informacije se moraju prikupiti, klasifikovati i oceniti navreme kako bi preduzete akcije dovele do otklanjanja odstupanja. Zakasnelo reagovanje,obino, imakontraproduktivno dejstvo. Kontrola mora bitisveobuhvatna. Informacije koje se koristeu sistemu kontrole moraju biti razumljive i moraju motivisatina ostvarenje. Ukoliko je sistem kontrolebez subjektivnih elemenata, vea je verovatnoa da e donosioci odluka reagovati na informacije koje dobijaju.

Fokus kontrole je na parametrima koji imaju strategijski znaaj. Sistem kontrole mora biti usmeren na oneoblasti kod kojihsu odstupanjaod standarda najverovatnije i/ili gdeodstupanja od standarda najverovatnija i/iligde odstupanja izazivaju najvee negativne efekte. Takoe, sistem kontrolemora bitiusmeren na one akcijekoje najefikasnije otklanjaju odstupanja.Trokovi primene sistema kontrole morajubiti manji ilinajvie jednaki koristima koje sistem kontrole donosi. Kontrola mora bitiekonomski opravdana. Najbolji nain da se minimiziraju nepotrebni trokovi usistemu kontrole je definisanje minimalnog nivoa praenja aktivnosti koje utiu na ostvarenje eljenog cilja. Kontrolamora biti usklaena sa karakteristikama organizacije.Svi standardi za ocenu rezultata moraju biti realni. Kontrola mora biti uklaenasa poslovnim procesom.

Najmanjedva razloga uslovljavaju usklaivanje sistema kontrole saposlovnim procesom. Neki od razloga su:

Svaka aktivnost utie nakarakteristian nain na (ne)uspeh celog procesa

Kontrolu nad informacijama imaju svi relevantni donosioci odluka

kontrola morabitifleksibilna - fleksibilnopostavljenakontrola omoguava,ne samobrzo reagovanje na promene, ve ipromenu standarda kontrole.

Kontrola morabiti primenjiva - kontrola,pored indikacije odstupanja odstandarda, mora bitiu stanju da predloi odgovarajuu korektivnu akciju. Odgovarajue infomacije moraju biti dateu takvom obliku da iniciraju nedvosmislene akcije.

Kontrola mora bitiprihvaena - sistem kontrole je prihvaen od lanova preduzea ukoliko je u skladu sa njihovim ciljevima. Primarniinteres menaderskog vrha jesistem kontrole koji ufokus stavlja finansijske rezultate ibudet.

3. Izvori finansijskih informacija za strategijski menadmentUspean menadment nije mogu bez eksperata koji poseduje znanja u finansijskom menadmentu, poslovnim finansijama, berzanskom poslovanju i drugo. Interni izvori informacija o finansijama preduzea nalaze se u:

1. Bilansu stanja

2. Bilansu uspeha

3. Izvetaju o kretanju kapitala

Kao eksterni izvori informacija o finansijama relevantnih za strategijski menadment su:

1. Javno publikovani izvetaji (statistika, instituti, banke)

2. Izvetaji brokerskih firmi

3. Izvetaji rejting agencija (Moddys Rating dugorone hartije od vrednosti rangirane su po kvalitetu: najkvalitetnije imaju rejting Aaa, zatim, Aa, A, Baa, Ba, B, Caa, Ca, C. Kratkorone hartije od vrednosti rangirane su po kvalitetu Prime 1, Prime 2, Prime 3 i Not Prime).

4. Trini indeksi (Indeksi svetskih trita: Dow Jones 30, Nikkei 225, FTSE 100, CAC 40 i indeksi celog trita: S&P 500, TOPIX i drugi).

5. Finansijska tampa (Finansial Times i slini).

4. Strategijska kontrola na osnovu merila performansiPojedinane pozicije osnovnih raunovodstvenih izvetaja predstavljaju samo apsolutne brojeve. Na primer, EBIT od 10/miliona din. je dobra performansa za restoran ali nije dobra performansa za naftnu rafineriju. Iz tog razloga se apsolutni pokazatelji stavljaju u odnos kako bi se dobili racio pokazatelji performansi.

1. Razlikuju se dve vrste performansi i to:

2. Poredjenje performansi jednog preduzea u vremenu - trend performansi

3. Poredjenje performansi jednog preduzea sa drugima - relativna atraktivnost preduzea.

U teoriji i praksi menadmenta, kao nezaobilazan deo za potrebe strategijske kontrole finansijske pozicije i uspenosti preduzea koriste se razliiti finansijski pokazatelji. Racio analiza obuhvata metode obrauna i interpretacije finansijskih pokazatelja, a zasniva se na korienju podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea. Racio analiza obuhvata veliki broj pokazatelja koji se odnose na: likvidnost, sigurnost ili solventnost, upravljanje ili aktivnost, i rentabilnost tj. profitabilnost preduzea.

Postoje dva aspekta gledanja na kontrolu na bazi merila performansi preduzea i to su:

1. sa aspekta finansijskog zdravlja preduzea

2. sa aspekta vrednosti preduzea.

Za ocenu finansijskog zdravlja preduzea koriste se tzv. operativni pokazatelji i to su:

1. Pokazatelji likvidnosti2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti)3. Pokazatelji finansijske strukture4. Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti).4.1. Jednostavni pokazatelji operativnih odluka

4.1.1. Pokazatelji likvidnosti

Likvidnost po definiciji predstavlja statian koncept, mada stalne promene kratkoronih obaveza preduzea i gotovine stvaraju iluziju dinaminosti. Racio analiza likvidnosti treba da prui informacionu osnovu za odgovor na pitanje: Da li preduzee raspolae sa dovoljno gotovine i utrivih sredstava da odgovori obavezama koje dospevaju? Pri tome se pod utrivim sredstvima obino podrazumevaju delovi obrtne imovine preduzea (potraivanja i zalihe), koji se u normalnim okolnostima relativno lako i brzo mogu konvertovati u gotovinu po vaecoj trinoj ceni. Za testiranje tekue likvidnosti preduzea se koriste 2 karakteristina odnosa pozicija bilansa stanja, iz kojih se izvode dva pokazatelja: racio opte likvidnosti i racio reducirane likvidnosti.

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da ukau na sposobnost kompanije da servisira dospele obaveze plaanja, uz odravanje potrebne strkture sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvaniji su sledei pokazatelji:

Pokazatelj opte (tekue) likvidnosti = Normala ili standard za ovaj pokazatelj je 2:1, ali u tumaenju treba biti oprezan. Ovde je

potrebno ispitati strukturu obrtnih sredstava i utvrivanje koeficijenata obrta pojedinanih

obrtnih sredstava (zalihe, potraivanja i gotovina).

Pokazatelj reducirane likvidnosti = Ovaj pokazatelj se naziva Acid test. Ako firma ima odnos 1:1 naelno se smatra da je

stanje njegove tekue likvidnosti relativno zadovoljavajue.

Neto obrtna imovina = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze

U kontekstu pokazatelja likvidnosti vrlo cesto se isticu neto obrtna sredstva (fond). Neto obrtna sredstva (fond) se utvrduju kao razlika obrtne imovine i kratkoronih obaveza, a predstavljaju deo obrtne imovine finansiran iz dugoronih izvora. Neto obrtna sredstva nisu realna bilansna pozicija vec predstavljaju finansijsku konstrukciju dobijenu modifikacijom podataka sadranih u bilansu stanja. Mada nisu klasian racio, neto obrtna sredstva tangiraju odnos izmedu obrtne imovine i kratkoronih obaveza i kao takva se koriste za ocenu likvidnosti. Preduzee koje ima vei iznos neto obrtnih sredstava obezbeuje i vei stepen likvidnosti. Ovaj pokazatelj je posebno znaajan za kratkorone poverioce, koji ga prate i analiziraju jer je on indikator kratkorone likvidnosti i sposobnosti vraanja dugova. Neto obrtna sredsta omoguavaju zaduivanje kompanije na kratak rok. Banka, koja moe biti kratkoroni poverilac na ovaj nain eli da oceni mogui stepen rizika sa kojim ulae sredstva.

4.1.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti)

Finansijski pokazatelji aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovi pokazatelji obuhvataju odnose izmeu prihoda i trokova iz bilansa uspeha dovodei ih u vezu sa odgovarajuim pozicijama iz bilansa stanja. Pokazuju odnos izmeu prihoda

trokova, sa jedne i ulaganja u neke kategorije aktive, sa druge strane. Tipian pokazatelj je koeficijent obrta zaliha (Inventory turnover).

Koeficijent obrta kupaca = Prosean saldo kupaca = Prosean period naplate potraivanja = Koeficijent obrta kupaca treba analizirati u kontekstu kreditnih uslova odobrenih kupcima. Ako uobiajeni kreditni period iznosi 30 dana, prosean period naplate treba da bude oko 30 dana. Dui period znai nezadovoljavajuu naplatu potraivanja od kupaca u toku godine. Ovi instrumetni slue za utvrivanje likvidnosti kompanije.

Koeficijent obrta obrtnih sredstava = Prosena obrtna sredstva = Kao standard za poreenje koristi se prosena vrednost za granu u kojoj firma posluje. Nedovoljan koeficijent obrta uzima se kao pokazatelj predimenzioniranosti stalnih sredstava koja se nedovoljno efikasno koriste.

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava =Koeficijent obrta poslovnih sredstava predstavlja uopteni indikator poslovne aktivnosti preduzea.

4.1.3. Pokazatelji finansijske strukture

Ukupna sredstva u aktivi finansiraju se iz obaveza ili sopstvenog kapitala. Struktura pasive moe biti komponovana na razliite naine kako bi odgovarala individualnim potrebama kompanije i njenoj strukturi aktive. Odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja (obaveza) naziva se finansijskom strukturom. Indikatori ili pokazatelji finansijske strukture su stoga nezaobilazno sredstvo kojim se menader slui da bi procenio finansijski poloaj kompanije.

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja =

= Ovaj pokazatelj je razliit od kompanije do kompanije i ne postoji neka unapred data normala ili standard. Stoga ga treba porediti sa prethodnom istorijom kompanije kada je re o ueu pozajmljenih izvora ,kao i sa prosekom u grani u kojoj firma posluje.

Odnos dugoroonih obaveza i sopstvenog kapitala = Ovim pokazateljem se izraava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokuavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.

4.1.4. Pokazatelji rentabilnosti (uspenosti)

Poslovni dobitak , kao razlika poslovnih prihoda i rashoda, predstavlja prirast koji je ostvaren na angaovana poslovna sredstva koja su koriena za obavljanje delatnosti. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha omoguila je da svaki prihod se predstavlja kao poveanje aktive. Ako su sredstva i izvori efikasno korieni preduzee ostvaruje dobitak, u protivnom ostvaruje gubitak. Pokazatelji rentabilnosti su relativni odnosi dve pozicije gde je u brojiocu dobitak , a u imeniocu neka forma sredstava kompanije. Na ovaj nain dobijamo nekoliko bitnih pokazatelja rentabilnosti:

Stopa prinosa na poslovna sredstva (Return on assets, ROA) = Prosena poslovna aktiva = Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE) =

= S obzirom da su stope prinosa izuzetno znaajne za analizu, razvijen je sistem koji omoguava sagledavanje relacija izmeu stopa prinosa i drugih finansijsih pokazatelja. Ovaj sistem pokazatelja koji se esto koristi u praksi naziva se DuPont sistem analize.

4.2. Sloeni pokazatelji operativnih odluka

4.2.1. Du Pont sistem analize

DuPont sistem analize je poznat u praksi finasijskog menadmenta. Ovaj sistem analize je korien u kompaniji Du Pont posle Prvog svestsko rata, da bi kasnije bio nadograivan i usavravan u poslovnoj praksi velikog broja amerikih kompanija. Radi se o jednom posebnom sistemu analize u kojem se ocene o preduzeu donose na osnovu utvrivanja povezanosti izmeu finansijskih koeficijenata. U Du Pont sistemu analize svi racio brojevi se posmatraju kao sastavni delovi jedne celine. Ovaj sistem analize poinje od stope prinosa na sopstveni kapital (return on equity, ROE), kao jednim optim pokazateljom rentabilnosti (uspenosti) poslovanja preduzea.

Ovaj sistem analize koriste menaderi kao okvir za analizu, kontrolu i reviziju bilansa preduzea i definisanje buduih finansijskih ciljeva preduzea. Ovde se izdvajaju dva pokazatelja profitabilnosti: prinos na uloena sredstva (return on investment, ROI) i prinos na neto imovinu (return on equity, ROE). DuPont formula za izraunavanje pokazatelja ROI je sledea:

ROI = Stopa neto prinosa x Obrt ukupnih sredstavaROI = x = Drugi korak u DuPont sistemu je iskoriavanje modifikovane DuPont formule za izraunavanje prinosa na neto imovinu (ROE) koristei proizvod pokazatelja ROI i multiplikatora neto imovine:

ROE = ROI x multiplikator neto imovine

Multiplikator neto imovine predstavlja pokazatelj odnosa ukupnih sredstava (aktive) i neto imovine (akcionarski kapital).

Slika br.1: DuPont sistem analize

Pokazatelji ROE i ROI zavise od sledeih komponenata:

profita prema prodaji (stopa neto profita)

efikasnosti korienja sredstava preduzea (obrt ukupnih sredstava)

korienja leverage komponenti (multiplikator neto imovine).

4.2.2. Prelomna taka rentabiliteta BEP

Analiza prelomne take predstavlja kotrolu stepena korienja kapaciteta. Moe se izraziti:

vrednosno taka preseka ukupnih prihoda i ukupnih trokova

u fizikim jedinicama proizvodnje stepen korienja kapaciteta u kojem se prihodi i trokovi izjednaavaju.

Ova tehnika se koristi u tri vane vrste strategijskog menadment odluivanja:

1. pri odreivanju koja vrednost prodaje mora biti da bi se ostvarila rentabilnost u poslovanju

2. kao okvir za izuavanje efekata ekspanzije u obimu poslovanja preduzea

3. kada preduzee razmilja o projektima modernizacije i automatizacije, gde se ulaganja u opremu poveavaju da bi se snizili varijabilni trokovi.

Ukazuje na kom obimu proizvodnje se iz zone gubitka ulazi u zonu dobitka (mrtva taka rentabiliteta).

Izraunavanje prelomne take u fizikim jedninicama moe se prikazati na sledei nain:

Prelomna taka (BEP) = Pod fiksnim trokovima se podrazumevaju ulaganje u opremu, fabriku, plate, kamate i dr. Pod varijabilnim trokovima podrazumevamo trokove koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje.

Prelomna taka vrednosno u novcu se izraunava na sledei nain:Prelomna taka (BEP) =Menadement preduzea moe odreivati eljeni profit i nivo proizvodnje i prodaje koji eli ostvariti za taj nivo profita. Prelomna taaka + Profit = (vrednosno) P poeljan ili programirani profit

Prelomna taka + Profit = U menaderskom odluivanju prelomna taka ima ogranienja u iroj upotrebi:

ukoliko preduzee proizvodi vie razliitih proizvoda, proizvodni miks je potrebno svesti na jedan uslovni proizvod pomou ekvivalentnih brojeva

polazi se od pretpostavke da je obim proizvodnje jednak obimu prodaje to u praksi nije sluaj.

4.2.3. Z score analiza

U domenu ispitivanja leverida uputno je spomenuti vrednost Altmanovog Z-score

modela za predvianje bankrotstva kompanije. Model je zbir pokazatelja koji se ponderiu i na taj nain predviaju bankrotstvo kompanije.

Altman je sproveo istraivanje odnosa finansijskih pokazatelja i verovatnosti za steaj, ijim je istraivanjem nastao model nazvan Altman Z-score. Z score je sintetiki pokazatelj koji predvia steaj preduzea u roku od jedne ili dve godine. Razvijen je na osnovu amerike privrede prouavanjem podataka 66 proizvodnih preduzea. Model Z score je prikazan u sledeem izlaganju:

Z = 0,717X1 + 0,847X2 + 3,107X3 + 0,420X4 + 0,998X5X1 = X2 = X3 = X4 = X5 = Tumaenje rezultata Z - score modela:

Z < 1,20 - verovatnoa bankrota je velika (crna zona),

Z > 2,90 - niska verovatnoa bankrota (bela zona),

1.20 < Z < 2,90 - siva zona (anse za bankrot su 50%).4.3. Trina merila performansi

Pokazatelji trine vrednosti su pokazatelji kojima se koriste investitori prilikom ulaganja

ogranienih novanih sredstava. U ove pokazatelje se ubrajaju: neto dobitak po akciji, odnos trine cene i dobitka po akciji, pokazatelj plaanja dividende, dividendna stopa i knjigovodstvena vrednost po akciji.

Neto dobitak po akciji (earnings per share, EPS) izraunava se kao relativni odnos neto

dobitka ostvarenog u toku poslovne godine i broja emitovanih obinih akcija, kao to je

prikazano:

Neto dobitak po akciji = On pokazuje koji deo dobitka se moe raspodeliti akcionarima u vidu dividendi ili delom akumulirati, to zavisi od veliine ostvarenog dobitka i politike raspodele. Broj obinih akcija je zapravo, broj emitovanih i prodatih akcija, onih koje su u rukama vlasnika.

Ovaj pokazatelj meri uspenost poslovanja preduzea i veoma je znaajan indikator u

strategijskoj analizi.

Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji (price-earnings ratio, P/E) dobija se

primenom sledee formule:

Odnos trine cene i neto dobitka po akciji = Ovo je vaan indikator za budue ulagae kapitala i ako je on vei to znai da akcionari imaju velika oekivanja od ovog preduzea. Vei P/E ukazuje na budui rast neto dobitka, to znai da ulagai imaju poverenje u preduzee i da je strategija preduzea uspena. Trina vrednost akcija se moe dobiti ako se poznaje vrednost ovog pokazatelja i dobitka po akciji. Ako je dobitak po akciji 20 novanih jedinica, a P/E 4, tada se oekivana trina cena akcija te kompanije u budunosti kree oko 20 x 4 = 80 novanih jedinica.

Pokazatelj plaanja dividende (dividend payout ratio) dobija se kao odnos sledeih

veliina:

Pokazatelj plaanja dividende = Raspodela neto dobitka na dividendu i zadrani dobitak deo je politike raspodele koja se

razlikuje od preduzea do preduzea. Na primer, brzorastua preduzea ceo dobitak usmeravaju u preduzee (Microsoft), dok stabilne firme kao General Electric veliki deo dobitka daju akcionarima u vidu dividendi (oko 30%).

Knjigovodstvena vrednost po akciji se dobija deljenjem sopstvenog kapitala sa brojem emitovanih obinih akcija:Knjigovodstvena vrednost po akciji =Ako bi dolo do likvidacije preduzea, kada se podmire svi poverioci, obinim akcionarima bi ostale akcije u vrednosti ovog pokazatelja. Ovaj pokazatelj se koristi kod odreivanja likvidacione vrednosti firme, koja predstavlja stvarni iznos koji e primiti obini akcionari firme ako doe do likvidacije. Ako se zanemare trokovi postupka steaja ovo bi mogla da bude minimalna vrednost po akciji.

Trina vrednost po akciji se dobija kada se trina cena pomnoi sa ukupnim brojem

akcija u prometu na finansijskom tritu:

Trina vrednost firme (trina kapitalizacija) = Broj emitovanih akcija u prometu x

Trina cena po akciji

Trina merila ne mere imanentnu (unutranju) vrednost preduzea. Dodata ekonomska vrednost se moe dobiti iz razlike izmeu poslovnog dobitka i troka kapitala.

Dodata ekonomska vrednost je merilo koje je razvila amerika konsultantska firma Stern Stewart, predstavlja modifikaciju ekonomskog profita. Merilo EVA se zasniva na podacima iz finansijskih izvetaja koji slue kao polazna osnova programu.Dodata ekonomska vrednost (EVA) = Poslovni dobitak Troak kapitala

Poslovni dobitak = Prinos na investirani kapital x Investirani kapital

Troak kapitala = Cena kapitala x Investirani kapital

EVA = (Prinos na investirani kapital Cena kapitala) x Investirani kapital

Vrednost je stvorena ako je poslovni dobitak vei od trokova kapitala. Kompanija poveava imovinu akcionara jedino ako EVA ima pozitivnu vrednost. Menaderi su stimulisani da ostvaruju to vee iznose EVA.

Gotovinski prinos na ulaganja (CFROI) = Vrednost je stvorena ako je CFROI vei od CC (cost of capital) tj. troka kapitala.

Drugi ugao: vrednost preduzea

4.4. Investiciona merila performansi

Kod utvrivanja opravdanosti realizacije investicionih projekata potrebno je ui u analizu i merenje efekata koji se dobijaju od investicionih projekata. Merenje efekata vri se izraunavanjem odreenih pokazatelja ili kriterijuma kojima se izraavaju efekti

investicionog projekta. Kada preduzee na raspolaganju ima nekoliko projekata sa kojima moe da doprinese ostvarivanju menaderskih ciljeva, prednost e dati onim projektima koji pokazuju najbolje rezultate u okviru ekonomsko-finansijske analize investicionih projekata.

Sutina investicije: podnoenje rtve u sadanjosti (ili odricanje od potronje) da bi se ostvarili pozitivni efekti u budunosti. Efekti treba da premae rtvu u sadanjosti.

Dve grupe investicionih pokazatelja:

1. Statiki (ne uvaavaju vremensku vrednost novca)

2. Dinamiki (uvaavaju vremensku vrednost novca.4.4.1. Statiki investicioni pokazatelji

Statika ocena investicija donosi se na osnovu pokazatelja koji su zasnovani na parametrima jedne reprezentativne godine, odnosno godine normalnog korienja kapaciteta.

Stopa prinosa (rate of return) =Rok povraaja (payback period) = 4.4.2. Dinamiki investicioni pokazatelji

Dinamiki pokazatelji su sloeniji pokazatelji koji na razliite naine obuhvataju

ulaganja i efekte od investicija pomou diskontnog rauna i tako omoguavaju da se znatno realnije analiziraju razliiti aspekti jednog investicionog projekta i oceni opravdanost njegove realizacije.

Vreme ulaganja i efekata je razliito. Rentabilitet projekta se izraunava u trenutku ulaganja (t=0) tako da se budua ulaganja i budui efekti moraju prevrednovati na sadanju vrednost da bi bili uporedivi.

Koncept vremenske vrednosti novca: Jedan dinar danas vredi vie nego jedan dinar kroz godinu dana. Logika je ta da su vredniji raniji efekti i ulaganja od kasnijih efekata i ulaganja.

Dinamiki pokazatelji investiranja su:

Neto sadanja vrednost (NPV),

Interna stopa rentabilnosti (IRR),

Indeks profitabilnosti (PI),

Diskontovano vreme povraaja (DPBP).

Kod pokretanja novih investicija kljuno je za menadere da koriste vie od jedne metode za procenu investicionog projekta. Uzimanje samo jedne metode moglo bi dovesti do izbora onog investicionog projekta koji nee biti efikasan i pri tome nee stvoriti novoostvarenu

vrednost za preduzee.

NPV koristi diskontovanje neto vrednosti na poetak investiranja i pri tome se izraunava ukupna vrednost investicije na inicijalnu godinu ulaganja. Ukoliko je rezultat neto sadanje vrednosti vei od 0 znai da je investicija opravdana. Upotrebu ovog pokazatelja

ograniava realna injenica da su iznosi investicionih sredstava najee ogranieni. Jo jedan od nedostataka ovog pokazatelja je izbor realne diskontne stope koja ima uticaj na sam rezultat ovog pokazatelja.

NETO SADANJA VREDNOST (NSV NPV NET PRESENT VALUE)

Razlika izmeu priliva i odliva gotovine u vremenu eksploatacije investicije koja je diskontovana na sadanju vrednost pomou diskontnog faktora

Ako je NNT neto novani tok preduzea j u periodu t

n - ekonomski vek investicije

d - diskontna stopa

Metod interne stope rentabilnosti (IRR) polazi od zavisnosti izmeu sadanje vrednosti

investicija i kamatne stope kao diskontnog faktora. IRR moe se

definisati kao diskontna stopa kojom se neto sadanja

vrednost svodi na nulu (Brigham i Ehrhardt, 2008)

Indeks profitabilnosti projekta je odnos sadanje vrednosti buduih priliva novca i poetnog troka. Stavlja se u odnos NSV sa inicijalnim trokom investicija. Jedan od temelja ekonomske analize je rentabilnost koja stavlja u odnos dobit sa uloenim sredstvima i bolje je da se uz manje ulaganja ostvare vei efekti. Kada je PI jedan ili vei, investicijski predlog je

prihvatljiv.

DPBP govori o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi poetno novano ulaganje. To je razmera poetnog ulaganja i godinjih novanih primanja u razdoblju povraaja (Van Horne, 1993). Kod ovoga pokazatelja rauna se diskontna vrednost neto rezultata i odreuje se period gde se izjednaavaju ulaganja sa prihodima nastalim iz projekata. Moe se tumaiti kao period tokom kojeg je potrebno prikupljati pozitivne neto prihode kako bi se zbir negativnih neto prihoda sveo na nulu, a sve se to posmatra kroz diskontni faktor. To razdoblje ne sme biti due od ekonomskog veka projekta, odnosno uloena investicija mora se vratiti najkasnije do kraja ekonomskog veka projekta.

5. Studija sluaja Imlek AD Beograd

Industija mleka i mlenih proizvoda Imlek AD Beograd je akcionarsko drutvo osnovano 1976. godine. Privatizacija kompanije je izvrena 2003. godine i kontrolni paket akcija poseduje Danube Foods Group BV, Holandija. Osnovna delatnost privrednog drutva je proizvodnja mleka i mlenih proizvoda. Akcije Drutva se kotiraju na Beogradskoj Berzi od 2004. godine. Dana 31.12.2011. godine Imlek je imao 857 zaposlenih.

Tabela br.1: Bilans stanja aktiva kompanije Imlek Beograd

AKTIVA20112010

Tekua sredstva (gotovina,potraivanja,

zalihe)

9545439 10301826

Stalna sredstva (nekretnine, postrojenja i

oprema, nemater. sredstva, dugoroni

plasmani)

6885373 7394561

Ukupna sredstva:16449737 9790138

Tabela br.2: Bilans stanja pasiva kompanije Imlek AD Beograd

PASIVA20112010

Tekue obaveze46810405219390

Dugorone obaveze17763662724009

Akcijski kapital 9992331 9790138

Ukupna pasiva1644973717733537

Tabela br.3: Bilansa uspeh kompanije Imlek AD Beograd

Prihodi20112010

Poslovni prihodi1939827818198197

-Prihodi od prodaje1898234518193229

-Prihodi od aktiviranja uinaka i robe4633242609

-Poveanje vrednosti zaliha uinaka2188180

-Smanjenje vrednosti zaliha uinaka069744

-Ostali poslovni prihodi14538332133

Poslovni rashodi 1662173815478863

Nabavna vrednost prodate robe 57311 292040

Trokovi materijala1131991210369510

Trokovi zarada, naknada zarada I ostali lini rashodi12863631465941

Trokovi amortizacije I rezervisanja 932044788095

Ostali poslovni rashodi3026108 2563277

Finansijski prihodi1005286616666

Finansijski rashodi 996984970371

Ostali prihodi195128279543

Ostali rashodi8576551367408

Dobitak pre oporezivanja21169151277764

Porez na dobitak133943140801

Neto dobitak19465221155535

5.1.Pokazatelji likvidnosti kompanije ImlekAD Tabela br. 4: Koeficijenti opte i rigorozne likvidnosti u hiljadama dinara Opis20112010

Tekua (obrtna) sredstva a

Kratkorone obaveze b

I Opti racio likvidnosti a/b2,041,97

Likvidna sredstva c52603955690042

II Rigorozni racio likvidnosti c/d 1,121,09

Mada americka bankarska praksa na bazi pravila finansiranja 2:1 tradicionalno preporucuje kao poeljnu visinu ROL = 2, ta preporuka se ne moe smatrati opte vaecim pravilom. Razloge za to treba traiti u heterogenosti obrtne imovine sa aspekta konvertibilnosti u gotovinu. Stoga se u literaturi kao test validnosti utvrdenog ROL preporucuje dodatna analiza:

strukture obrtne imovine,

koeficijenata obrta i perioda konverzije u gotovinu potraivanja i zaliha,

strukture kratkorocnih obaveza sa aspekta rocnosti.U sluaju kompanije Imlek u 2011. godini je situacija takva da implicira gotovo idealnu poziciju kompanije sa aspekta likvidnosti. U 2010. godini je situacija bila slina, tj. nije dolo do promena u ovom apektu.

Sa aspekta rigoroznije likvidnosti, u preduzeu Imlek na osnovu stavki moemo utvrditi da je likvidnost na zavidnom nivou i da se pribliava idealnoj situaciji. Jedan dinar kratkoronih sredstava pokriven je sa 1,12 dinara likvidnih sredstava. Kada uporedimo sa 2010. godinom moemo zakljuiti da je reducirana likvinost na gotovo istom nivou, s tim to je 2011. godina sa tog aspekta jo uspenija.

Vrednost neto imovine preduzea dobijamo iz stavki Bilansa stanja i ta vrednost nam govori o iznosu kapitala koju kompanija poseduje na kraju obraunskog perioda. U sluaju kompanije Imlek,vrednost neto imovine preduzea smo dobili na sledei nain:

Neto imovina preduzea = Ukupna aktiva Obaveze

Neto imovina preduzea = Ukupna aktiva AOP 024 (Dugorona rezervisanja i obaveze AOP 111 + Odloene poreske obaveze AOP 123)

Neto imovina preduzea = 16449737 (6457406 + 0) = 9992331 (2011. godina)

Neto imovina preduzea = 17733537 (7943399 + 0) = 9790138 (2010. godina)

Promena u procentima = x 100= 102,06Kada uporedimo tekuu sa prethodnom godinom, dobijamo rezultat neznatnog poveanja neto imovine preduzea od 2,06%. Stabilan i relativan rast neto imovine preduzea (sopstvenog kapitala) pokazuje vlasnicima da je strategijska politika efikasna i da treba nastaviti tim putem. Isto tako, i kreditorima je bitno praenje ove stavke zato to se iz sopstvenog kapitala izdvaja hipoteka, kolateral po osnovu uzimanja zajmova i to predstavlja garant stabilnog poslovanja i naplate dugova. Poveanje knjigovodstvene vrednosti preduzea (neto imovine) nam govori i o poveanju profitabilnosti.

Neto obrtna imovina = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze

2011 = 6885373 4681040 = 2204333

2010 = 7394561 5219390 = 2175171

Promena = x 100 = 101,34

S obzirom na poveanje neto obrtne imovine 2011. godine u odnosu na 2010. godinu za 1,34% moemo zakljuiti da je likvidnost Imlek a perspektivna. Mora se dodati da se ovaj pokazatelj ne moe izolovano posmatrati od prethodnih zato to su oni reprezentativniji za merenje likvidnosti poslovanja preduzea.

5.2. Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti) kompanije Imlek AD

Tabela br. 5: Koeficijent obrta zaliha i Proseno vreme trajanja obrta u hiljadama din Opis20112010

Trokovi prodatih proizvoda a1640292015548637

Proseno stanje zaliha b 16060851390626

Proseno vreme trajanja obrta 365/c 35,6832,65

Koeficijent obrta zaliha c(a/b)10,2311,18

Koeficijent obrta zaliha od 10, odnosno 11 znai da se zalihe obrnu 10 odnosno 11 puta u toku godine.Prema indikatoru prosenog vremena trajanja jednog obrta, prosena starost zaliha je 35 odnosno 32 dana. To je vreme koje je potrebno da proe od nabavke materijala do konane prodaje gotovih proizvoda u kompaniji Imlek.Imajui u vidu da koeficijent obrta zaliha i proseno vreme trajanja obrta zadravaju priblino jednake vrednosti, moe se zakljuiti da je Imlek veoma stabilna kompanija po pitanju korienja zaliha i da efikasno zadrava trino uee u posmatranim godinama.

Tabela br. 6: Koeficijent obrta potraivanja od kupaca i naplata potraivanja u danima

Opis2011

Prihodi od prodaje a

Proseno stanje kupaca b3447699,5

Koeficijent obrta kupaca c(a/b)5,51

Naplata potraivanja u danima

Dobijeni rezultat pokazuje da se prosena potraivanja od kupaca naplauju 5,51 puta godinje ili da od svakih 5,51 din. ostvarenih prihoda od prodaje 1 din. ostaje vezan u potraivanjima od kupaca (apsolutno). Jasno je da rast ovog koeficijenta znaci bolju likvidnost i bolje tekuce finansijsko stanje (manja ulaganja u potraivanja).

S obzirom da kompanija Imlek ima izvesnu docnju kupaca i preko 360 dana kao i veliki iznos potraivanja od kupaca u nedospelim potraivanjima smatramo ovaj pokazatelj trenutnim, ali i realnim s obzirom na kreditnu uslovljenost kupaca koja u proseku iznosi ak 180 dana.

Tabela br. 7: Koeficijent obrta obrtnih sredstava u hiljadama dinaraOpis2011

Poslovni prihod19392878

Prosena obrtna sredstva7139967

Koeficijent obrta obrtnih sredstava2,72

Tabela br. 8: Racio obrta poslovne imovine u hiljadama dinara

Opis2011

Prihodi od prodaje a18982345

Poslovna imovina (prosena) b17091637

Racio obrta poslovne imovine a/b1,11

Racio obrta dobavljaa ne moemo dobiti jer se iznos u brojiocu mora dobiti indirektno iz podataka iz raunovodstva. Treba ga analizirati u kontekstu kreditnih uslova koje dobavljai odobravaju konkrentoj kompaniji.

to se obrta poslovne imovine tie na jedan dinar poslovnih prihoda se ostvari 1,11 dinara poslovnih prihoda to je dobar pokazatelj.Tabela br. 9: Racio obrta sopstvenog kapitala u hiljadama dinaraOpis2011

Prihodi od prodaje a18982345

Sopstveni kapital (proseni) b5177848,5

Racio obrta ukupne imovine a/b3,67

Kao standard za poreenje koristi se prosena vrednost za granu u kojoj firma posluje. Nedovoljan koeficijent obrta uzima se kao pokazatelj predimenzioniranosti stalnih sredstava koja se nedovoljno efikasno koriste.

Opti zakljuak za kompaniju Imlek je da su pokazatelji aktivnosti visoki ,da relativno ne postoje problemi sa naplativou potraivanja to bi moglo da ugrozi i likvidnost oba preduzea. Ali tek poreenjem sa granskim podacima kao i drugim refentnim kompanijama moemo rei koliko su ovi podaci zaista povoljni ili nepovoljni. S obzirom na injenicu da je Imlek vodea kompanija na tritu proizvodnje mleka i mlenih proizvoda smatramo da su podaci pouzdani bez sagledavanja granskih podataka.Tabela br. 10: Racia dugovi kapital u hiljadama dinaraOpis20112010

Ukupne obaveze a62974667909028

Ukupni izvori b1644973717733537

Odnos pozajmljenih prema

ukupnim izvorima finansiranja a/b

0,380,44

Dugoroni dugovi a6454067943399

Sopstveni izvori b99923319790138

Odnos dugoronog duga i

sopstvenih izvora a/b0,060,81

Poslovni dobitak a21169151277764

Rashodi kamata b206478199461

Koeficijent pokria na ime rashoda kamata a/b10,256,41

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja je pokazatelj koji je razliit od kompanije do kompanije i ne postoji neka unapred data normala ili standard. Stoga ga treba porediti sa prethodnom istorijom kompanije kada je re o ueu pozajmljenih izvora , kao i sa prosekom u grani u kojoj firma posluje.

Odnos dugoronog duga i sopstvenih izvora je pokazatelj kojim se izraava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokuavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala. Nije dolo do znaajne promene ova dva pokazatelja u posmatranim godinama u kompaniji Imlek. Na svaki dinar sopstvenih ulaganja Imlek je angaovao 0,06 dinara dugoronog duga u 2011. godini.

Svaki dinar rashoda kamata pokriven je sa 10,25 dinara poslovnog dobitka to je loiji pokazatelj strukture finansiranja kompanije u 2011. godini. Kada uporedimo sa 2010. godinom, pokazatelj je u pozitivnom trendu to je negativan pokazatelj.

5.3. Pokazatelji rentabiliteta kompanije Imlek AD

Tabela br. 11:Stopa poslovnog dobitka U hiljadama dinara

Opis20112010

Poslovni dobitak a27711402719334

Prihod od prodaje b1898234518193229

Stopa poslovnog dobitka a/b*10015,0015,00

Pokazatelj nam govori o tome da je kompanija Imlek ostvarila na svakih 100 dinara prihoda od prodaje 15 dinara poslovnog dobitka i 2011. i 2010. godine.

Tabela br. 12: Stopa neto dobitka U hiljadama dinara

Opis20112010

Neto dobitak a19465221155535

Prihod od prodaje b1898234518193229

Stopa neto dobitka a/b10,006,35

Stopa neto dobitka pokazuje porast u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu.

Tabela br. 13: Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva ROA U hiljadama dinara

Opis20112010

Poslovni dobitak a27711402719334

Prosena ukupna poslovna sredstva b1709163717028984,5

ROA a/b*10016,2115,97

Ovaj stopa pokazuje profitabilnost preduzea. Kada se uporede 2011. i 2010. godina dolazi se do zakljuka da je stopa prinosa gotovo jednaka. To znai da je na ulozenih 100 dinara poslovnih sredstava ostvareno 16,21 odnosno 15,97 dinara prinosa.

Tabela br. 14:Stopa prinosa na sopstveni kapital ROE U hiljadama dinara

Opis20112010

Neto dobitak a19465221155535

Proseni sopstveni kapital b9891234,59563732,5

ROE a/b*100

19,6812,08

Stopa prinosa na sopstveni kapital pokazuje rast 2011. godine u odnosu na 2010. godinu to nam govori o maksimiziranju stope poslovnog dobitka i maksimiziranju koeficijenta obrta aktive. Poveanje stope prinosa na sopstveni kapital je dokaz poveanja profitabilnosti i uspenosti kompanije Imlek.

Dobra prinosna snaga i finansijska sigurnost preduzea su svakako dugoroni interesi redovnih akcionara i svih potencijalnih investitora. Ali oni imaju i kratkorone interese u smislu oekivanja dividendi. to znai da oekuju i isplatu dividendi. Pokazatelji koji se bave

ovim pitanjem su pokazatelji trine vrednosti kompanije. Ovi pokazatelji za nau kompaniju prikazani su u sledeim tabelama.

5.4. Trini pokazatelji kompanije Imlek

Tabela br.15:Dobitak po akciji U hiljadama dinara

Opis20112010

Neto dobit a19465221155535

Redovne akcije u prometu prosene b88895449054413

Dobitak po akciji (a / b)219128

On pokazuje koji deo dobitka se moe raspodeliti akcionarima u vidu dividendi ili delom akumulirati, to zavisi od veliine ostvarenog dobitka i politike raspodele. Ovaj pokazatelj meri uspenost poslovanja preduzea i veoma je znaajan indikator u investicionoj analizi za potencijalne investitore. Dobitak po akciji se poveao 2011.godine u odnosu na 2010. godinu to nam govori o pozitivnom stanju u kompaniji i znaajnom pokazatelju za investiture i investicionu politiku kompanije.

Tabela br.16: Odnos trine cene i dobitka po akciji P/E U hiljadama dinara

Opis20112010

Trina cena akcija a24001900

Neto dobitak po akciji b219128

P/E (a / b)10,9514,84

Poeljno je da ovaj odnos ima to veu vrednost, jer je i poverenje akcionara u kompaniju vee. U tom sluaju i potencijalni investitori predviaju da e preduzee imati i koristititi mogunosti rasta i razvoja i skloniji su kupovini takvih akcija to opet dovodi do rasta njihovih cena akcija i posledino i rasta ovog racia.

Tabela br.17: Knjigovodstvena vrednost po akciji U hiljadama dinara

Opis20112010

Sopstveni kapital a99923319790138

Broj emitovanih obinih akcija b90716289071628

Knjigovodstvena vrednost po akciji c=a/b1,101,08

Ako bi dolo do likvidacije preduzea, kada se podmire svi poverioci, obinim akcionarima

bi ostale akcije u vrednosti ovog pokazatelja. Ovaj pokazatelj se koristi kod odreivanja

likvidacione vrednosti firme, koja predstavlja stvarni iznos koji e primiti obini akciori

firme ako doe do njene likvidacije. Ako se zanemare trokovi postupka steaja ovo bi

mogla da bude minimalna vrednost po akciji. Ona je u kompaniji Imlek gotovo jednaka za dve posmatrane godine.Tabela br.18: Trina vrednost - trina kapitalizacija U hiljadama dinara

Opis20112010

Broj emitovanih akcija a90839459083945

Trina cena po akciji b24001900

Trina vrednost po akciji c=a/b3784,984781,02

Tabela br.19: Odnos trine i knjigovodstvene cene akcija P/B U hiljadama dinara

Opis20112010

Trina cena po akciji a24001900

Knjigovodstvena cena akcija b3784,984781,02

P/B c=a/b0,630,40

P/B (Price/Book value) predstavlja kolinik trine cene akcija i njene knjigovodstvene cene. Vrednost racio pokazatelja P/B moe biti vea, manja ili jednaka 1. Ukoliko je P/B nii od 1 (knjigovodstvena cena je via od trine cene) to onda govori da je vrednost akcija potcenjena i da se neto deava to je od fundamentalnog znaaja za kompaniju. Ukoliko je, sa druge strane, vrednost racia P/B znaajno via od 1, moemo govoriti o precenjenoj trinoj vrednosti akcije, to je takoe znaajan pokazatelj za investitora jer govori da treba potraiti dodatne razloge zbog kojih trite tako visoko vrednuje kompaniju. Ako nema racionalnih objanjenja, investitor moe oekivati da na tritu doe do korekcije trine cene akcija na nie. Sa aspekta investitora u akcije odreene kompanije, najpovoljnija je situacija kada je vrednost ovog racio pokazatelja nia od 1 (ukoliko nema veih poslovnih problema u kompaniji), jednaka 1 ili neto iznad 1 jer to esto moe da znai da postoji odreeni prostor za rast trine vrednosti akcije kao to je sluaj u kompaniji Imlek.

II Zakljuak

Realizacijom ovako postavljenog zadataka, doli smo do odgovarajuih saznanja o strukturi imovine i kapitala, o nainu finansiranja sredstava, o ostvarenim rezultatima, dugoronoj i kratkoronoj stabilnosti, rastu imovine i o drugim informacijama koje determiniu njihov finansijski i prinosni poloaj u ispitivanom period kompanije Imlek.

Ove informacije podjednako su znaajne i za menadment odnosno sa aspekta upravljanja poslovanjem i razvojem preduzea a i za sve eksterne korisnike. Jer, za menadment preduzea osnovni zadatak analize je da prepozna sve dobre performance preduzea kako bi se te prednosti iskoristile ali i da uoi sve slabosti i kritine take sa ciljem njihovog prevazilaenja.Za eksterne korisnike analiza je signalizator koja daje smernice pri donoenju odluka. Pri

tome tu prvenstveno mislimo na potencijalne investitore i kreditore. Za njih je osnovno pitanje da li treba ulagati i investirati i koliki je rizik takvih ulaganja. Akcionari kao vlasnici kapitala su takoe zainteresovani za dobar finansijski i prinosni poloaj. Racio analiza koju smo izvrili dala nam je odgovore na pitanja u vezi likvidnosti, profitabilnosti kompanije. Pored toga, sagledali smo poloaj preduzea sa aspekta investicione i trine pozicije kompanije.

III Literatura

1. Krsti dr.J.Instrumenti finansijskog raunovodstvenog izvetavanja,Ekonomski

fakultet, Ni, 2002

2. uriin D., Janoevi S., Kalianin , Menadment i strategija, Ekonomski fakultet,Beograd, 2010

3. Mai, B., Strategijski menadment, Beograd, Univerzitet Singidunum,20094. Kneevi,G., Ekonomsko finansijska analiza (interni materijal), Beograd, Univerzitet

5. Monharam S.P, How to earnings management, Columbia University

6. Stevanovi dr.N., Malini dr.D.,Tajne bilansa-menaderski pristup, specijalno izdanje

asopisa Ekonomika preduzea,Beograd,2009

7. http://www.investopedia.com/terms/r/returnonequity.asp8. www.imlek.rs9. http://www.financeformulas.net/Return_on_Investment.html10. http://www.ekof.bg.ac.rs/11. http://www.belex.rs/

EMBED Equation.3

http://www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/files/nastava/Novi%20Studijski%20Programi/IV%20godina/PoslovneFinansije/Pred avanja/II%20Racio%20analiza%202011.pdf

uriin D., Janoevi S., Kalianin , Menadment i strategija, Ekonomski fakultet,Beograd, 2010

Milisavljevi, M., Strategija i efikasnost preduzea, Beograd, 2007

Kneevi,G., Ekonomsko finansijska analiza (interni materijal), Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 20-32

Krsti dr.J.Instrumenti finansijskog raunovodstvenog izvetavanja,Ekonomski fakultet, Ni, 2002

Stevanovi dr.N., Malini dr.D.,Tajne bilansa-menaderski pristup, specijalno izdanje asopisa Ekonomika preduzea,Beograd,2009

Mai, B., Strategijski menadment, Beograd, Univerzitet Singidunum,2009

Rangiranje investicionih projekata korienjem Viktor metode, Adis Puka, Visoka kola za raunarstvo i poslovnih komunikacije Empirica, Brko, Bosna i Hercegovina

Likvidna sredstva se dobijaju kada se od obrtnih sredstava oduzmu zalihe.

Ovaj podatak se ne moe direktno videti iz bilansa uspeha (jedino iz pogonskog knjigovodstva,za ta nemamo mogunost)

pa se ovaj trosak moe aproksimirati na sledei nain: poslovni rashodi - poveanje vrednostu zaliha uinaka+smanjenje

vrednosti zaliha uinaka

Prosena ukupna poslovna sredstva = poslovna sredstva na pocetku+poslovna sredstva na kraju godine/2

Proseni sopstveni kapital = sopstveni kapital na poetku+sopstveni kapital na kraju godine/2

Internet izvor: http://www.ekapija.com/website/sr/page/217567

33

_1421740646.unknown