FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT U KRUŠEVCU

PREDMET :

EKOLOŠKI MENADŽMENT

S e m i n a r s k i r a d

BEZBEDNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM

:

Student: Predmetni nastavnikJovic Dejan 146/ 2009 Prof. dr Zorana Milosavljević

Kruševac, 2010. godina

Sadržaj

Uvod................................................................................................................31.Medicinski otpad..........................................................................................4 1.1 Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom.......................5 1.2. Definicija medicinskog otpada........................................................6

1.3. Opasan medicinski otpad................................................................61.4. Infektivni medicinski otpad.............................................................61.5. Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora....................................71.6. Neopasan medicinski otpad.............................................................81.7. Bazelska konvencija........................................................................81.8. Situacija u pogledu upravljanja medicinskim otpadom..................81.9. Stanje na deponijama.......................................................................9

2. Procena rizika.............................................................................................93. Rukovanje medicinskim otpadom..............................................................94. Razvrstavanje medicinskog otpada..........................................................105. Prikupljanje i skladištenje medicinskog otpada.......................................10

5.1. Opšti principi skladištenja..............................................................116. Stavovi o upravljanju otpadom...............................................................11Zaključak.......................................................................................................13Literatura.......................................................................................................14

2

Uvod

Poslednjih godina sve češće se pominje reč ekologija samo kada se govori o zagađivanju i zaštiti životne sredine. Na žalost, i u javnim medijima ne uočava se razlika između ovih pojmova, što je veoma pogrešno. Ekologija je biološka disciplina koja proučava prirodne odnose između organizama i organizama i životne sredine ( žive i nežive ).

Medicinski otpad je sav otpad proizveden tokom pružanja zdravstvene zaštite.Opasni medicinski otpad je 75% -90% komunalni otpad ( sličan otpadu iz domaćinstva) a 10-25% je opasni medicinski otpad ( infektivni, radioaktivni, toksični ).Postupci u medicini tokom kojih se stvara otpad su dijagnostika, lečenje, rehabilitacija, prevencija bolesti, razna istraživanja.Medicinski otpad je opasan zbog mogućnosti štetnog delovanja pojedinih supstanci koje mogu da prouzrokuju štetu i opasnosti sa velikim posledicama.

Najviše su izloženi opasnosti medicinske sestre i doktori, bolesnici, pomoćno bolničko osoblje, osoblje koje skuplja i odlaže otpad kao i posetioci medicinskih ustanova što ustvari znači da opasnost postoji po celu populaciju.Mogući uticaji otpada na zdravlje ljudi su pojava žutice ( A, B, C ), infekcije organa za varenje, infekcije organa za disanje, infekcije krvotoka, kožne infekcije, infekcije oka, trovanja,   posledice zbog delovanja radioaktivnih supstanci ( rak ) itd.Izvore medicinskog otpada čine bolnice, klinike, laboratorije, istraživački centri, stacionari, mrtvačnice, centri za lečenje i istraživanja na životinjama, lekarske i stomatološke ambulante, kozmetički saloni.Dobre mere zaštite na radu i bezbednost radnika podrazumevaju odgovarajuću obuku, zaštitnu odeću i opremu, efikasnu zdravstvenu zaštitu: medicinski nadzor, ličnu higijenu ( pranje toplom vodom i sapunom, dezinfekcionim sredstvima).

3

1. MEDICINSKI OTPAD

Postoji više definicija medicinskog otpada koje se smatraju prihvatljivim prilikomkategorizacije i razvrstvanja medicinskog otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama.

Medicinski otpad se definiše kao: „sav otpad, opasan ili neopasan, koji se generiše pri pružanju zdravstvenih usluga (dijagnostika, prevencija, lečenje i istraživanja u oblasti humane i veterinarske medicine)".Medicinski otpad jednom rečju nastaje prilikom postavljanja dijagnoza, lečenja ili pružanja medicinske nege, kao i prilikom istraživanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama naučne, terapijske, dijagnostiške ili slične medicinske delatnosti. Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad koji nastaje prilikom pružanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama ili van njih (kućna nega), u domovima za smeštaj starih lica ili u ustanovama u kojima se pruža medicinska nega u bilo kom obliku.

Prema zakonu o otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, Republika Srbija, 2008. godina), otpad se definiše kao svaka materija ili predmet sadržan u Evropskom katalogu otpada koju vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.Otpad koji potiče iz zdravstvenih ustanova samo jednim delom je medicinski otpad koji se dalje može razsvrstati u više različitih kategorija.Prema predlogu zakona o otpadu komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstva (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Komunalni otpad je veoma zastupljena kategorija otpada koja takođe potiče iz zdravstvenih ustanova i ustanova socijalne zaštite (ustanova za smeštaj obolelih ili starih lica, kao i otpad koji potiče iz drugih oblika smeštaja obolelih osoba), kao i iz domaćinstava pacijenata (otpad koji nastaje pri kućnom lečenju). Komunalni otpad se često u literaturi naziva „otpadom iz crnih kesa”.U ostali medicinski otpad spada: „zeleni otpad” koji nastaje prilikom održavanja zelenih površina u krugu zdravstvenih ustanova, kao i otpad koji nastaje prilikom izgradnje i/ili rušenja građevinskih objekata koji pripadaju zdravstvenim ustanovama. Profesionalcima u zdravstvenom sektoru, nadležnim za upravljanje medicinskim otpadom, neophodna su znanja i veštine za smanjenje stvaranja količine medicinskog otpada, njegovo razvrstavanje, prikupljanje, skladištenje, transport, preradu i privremeno ili konačno odlaganje, kao i odgovarajuća stručna uputstva i preporuke u vezi sa primenom adekvatnih metoda i tehnika za upravljanje otpadom.

Važan delokrug rada profesionalaca zaduženih za rukovanje i zbrinjavanje medicinskog otpada je i procena rizika i obezbeđenje mera prevencije u cilju zaštite zaposlenih pre svega u zdravstvenom sektoru i korisnika zdravstvenih usluga, kao i zaštita životne sredine.

1.1. Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom

4

Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su:• Uspostavljanje procesa razvrstavanja/razdvajanja otpada, u kome se otpad razdvaja prema različitim načinima prerade i odlaganja i usmerava u pravcu različitih „tokova”;• Smanjivanje proizvodnje i količine medicinskog otpada;• Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;• Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji način u okviru različitih tokova otpada;• Priprema ili sanacija neuređenih privremenih ili trajnih skladišta otpada;• Vođenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom;• Praćenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom otpada;• Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada plana upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu socijalne zaštite i sl.);• Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godišnjem nivou;• Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeležavanja, pakovanja, odlaganja i tretmana medicinskog otpada;• Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom;• Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom;• Multidisciplinarna saradnja u cilju uređivanja sistema upravljanja medicinskim otpadom, kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na teritoriji administrativnog okruga.

S obzirom na to da većina zdravstvenih radnika upravljanje medicinskim otpadom smatra često ne tako važnom i sporednom aktivnošću, primena i praćenje energičnih mera u razvrstavanju i zbrinjavanju medicinskog otpada predstavlja ozbiljan test upravljačkih veština.Za dobru praksu upravljanja otpadom od ključnog je značaja da zdravstveni radnici i saradnici tačno znaju šta se od njih očekuje u vezi sa razvrstavanjem otpada, da budu motivisani i propisno obučeni za navedene aktivnosti, kao i da imaju adekvatnu saradnju sa upravom zdravstvene ustanove po pomenutim pitanjima. Pripreme i obuka za uvođenje dobre prakse u upravljanju medicinskim otpadom treba da budu dovoljno energične kako bi proizvele kako promene u stavovima i ponašanju samih zaposlenih, tako i promene u preradi i odlaganju medicinskog otpada.

Mehanizmi praćenja i kontrole aktivnosti u domenu upravljanja medicinskim otpadom u svakoj ustanovi koja generiše medicinski otpad su zasnovani na saradnji, multidisciplinarnosti i partnerskim odnosima u cilju uspostavljanja upravljanja medicinskim otpadom kako proizvođača medicinskog otpada, tako i lokalne samouprave, ekološkog sektora i svih subjekata upravljanja otpadom.

1.2. Definicija medicinskog otpada

5

Prema Zakonu o medicinskom otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom, 2008)medicinski otpad je heterogena mešavina klasičnog smeća (komunalnog otpada),infektivnog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, ambalaže, kao i radioaktivnog i opasnog hemijskog otpada. Tо је otpad koji se potpuno ili delimično sastoji od ljudskih ili životinjskih tkiva, krvi i drugih telesnih tečnosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata, briseva, tupfera, gaza, zavoja, igala, skalpela i drugih oštrih instrumenata. Medicinski otpad je i bilo koji drugi otpad koji potiče od medicinske, stomatološke, veterinarske (otpad nastao prilikom pružanja veterinarskih pregleda ili tretmana), farmaceutske ili slične prakse, istraživanja, tretmana, zaštite ili uzimanja krvi za transfuzije, a može inficirati osobu koja sa njim dođe u kontakt.

U osnovi, postoje sledeća dva tipa medicinskog otpada:• Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada i sličan je otpadu koji se stvara u domaćinstvima)• Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i najmanje ima jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u kojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan).

1.3. Opasan medicinski otpad

Otpad iz ustanova u kojima se pruža zdravstvena zaštita obavezno se razvrstava na mestu stvaranja na opasan i neopasan medicinski otpad.Opasan medicinski otpad uključuje infektivni, patološki, hemijski, toksični ili farmaceutski otpad, kao i citotoksične lekove, oštre predmete i instrumente za jednokratnu upotrebu i drugi opasan otpad.

Sastav otpada može biti poznat ili se može utvrditi na sledeći način:1. poznavanjem procesa ili aktivnosti koje dovode do nastanka te vrste otpada, i/ili2. hemijskom ili mikrobiološkom analizom datog otpada i/ili3. pomoću podataka sa pakovanja datog otpada tj. sa deklaracije o osnovnim karakteristikama sastava materijala, koje je isporučilac sredstava/prodavac u obavezi da dostavi kupcu tj. zdravstvenoj ustanovi.

1.4. Infektivni medicinski otpad

Prilikom procene da li određeni otpad treba da bude klasifikovan kao infektivni medicinski otpad, potrebno je imati u vidu sledeće aspekte:

a. Zaštitu zdravstvenih radnika i zaposlenih na poslovima u pružanju zdravstvene zaštite u vezi sa rukovanjem otpadom;b. Moguće klasifikovanje otpada kao „opasnog otpada”, „radioaktivnog otpada” ili otpada druge kategorije;c. Poštovanje zakonskih propisa koji se odnose na transport opasnih materijad. Proces odlučivanja stručnjaka koji učestvuje u prućanju zdravstvene usluge istvaranju otpada, o načinima odlaganja otpada;

6

Postoji potreba da se, u svakom pojedinačnom slučaju, procena vrši u određenim okvirima koji omogućavaju doslednost u praksi. Ovo se može postići definisanjem i primenom Politike upravljanja otpadom u datoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj se tačno definiše:

• Šta se može proglasiti „visoko infektivnim”, „infektivnim” i „neinfektivnim” bez potrebe za posredovanjem drugih autoriteta, bez obraćanja upravi zdravstvene ustanove ili stručnjacima specijalizovanim za pojedine grane medicine, u kojima se stvaraju različite kategorije opasnog medicinskog otpada;• Okolnosti u kojima se otpad stvara.

U formulisanju Politike upravljanja otpadom, uprava zdravstvene ustanove mora da uzme u obzir lokalne specifičnosti ustanove, kao i profesionalne preporuke specijalista kliničkih i preventivnih grana medicine, profesionalaca zaduženih za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, kao i stručnjaka za bezbednost na radu.

1.5. Radioaktivni otpad iz zdravstvenog sektora

Nivo zagađenja radioaktivnošću u uvezenoj hrani, lekovima, pomoćnim medicinskim sredstvima, predmetima koji se nalaze u opštoj upotrebi i drugoj robi ne sme da bude viši nego što je dozvoljeni nivo kontaminacije radioaktivnošću za slične predmete u domaćinstvu.

Radioaktivni otpad se klasifikuje prema:• Metodi i mestu nastanka (u nuklearnom zapaljivom ciklusu, industriji, naučnim istraživačkim laboratorijama, medicini itd.)• Fizičkim osobinama (čvrst, tečan, gasovit, zapaljiv, nezapaljiv, stišljiv i nestišljiv)•Hemijsko-biološkim osobinama (organski, neorganski, toksičan, agresivan, eksplozivan, isparljiv itd.)• Količinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni.

Pravna lica i korisnici čijim poslovnim delatnostima nastaje radioaktivni otpad, obavezni su da sakupljaju, obeležavaju i čuvaju radioaktivni otpad dok ga ne prepuste zvanično ovlašćenom pravnom licu.

Korisnici koji proizvode, tj. sakupljaju, čuvaju, prerađuju, skladište ili odlažu radioaktivni otpad treba da obezbede proces rada kojim se količina radioaktivnog otpada smanjuje na najmanju moguću meru, te su dužni da vode zapisnike o svakoj količini proizvedenog, sakupljenog, čuvanog, skladištenog ili odloženog radioaktivnog otpada.1.6. Neopasan medicinski otpad

Neopasan medicinski otpad koji potiče iz zdravstvenih ustanova obično podrazumeva otpad koji ne predstavlja posebnu opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja, ali koji poseduje i reaktivna svojstva, što znači da nije inertan (drvo, papir).

7

1.7. Bazelska konvencija

Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (1989) je jedan od najvažnijih međunarodno prihvaćenih pravnih akata u oblasti upravljanja opasnim otpadom, koji je u našoj zemlji na snazi od 1999. godine i koji, između ostalog, reguliše i prekogranično kretanje i odlaganje medicinskog otpada (kao vrste opasnog otpada). Sporazum je potpisalo preko 100 zemalja, koje su prihvatile princip da je jedini legitimni transport opasnog otpada, izvoz iz zemalja koje nemaju postrojenja ili stručni kadara za pouzdano odlaganje otpada, u zemlje koje imaju i postrojenja i stručni kadar.

1.8. Situacija u pogledu upravljanja medicinskim otpadom

Medicinski otpad u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji se stvara u neravnomernim količinama, u zavisnosti od tipa ustanove, broja kreveta, vrste oboljenja i stanja koje se zbrinjavaju, kao i vrsta usluga koje se u zdravstvenim ustanovama pružaju.

Pojedine kategorije medicinskog otpada mogu biti značajna pretnja zdravlju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.Pored zdravstvenih rizika koji su posledica direktnog kontakta, medicinski otpad može imati nepovratne indirektne zdravstvene efekte putem kontaminacije vodenih tokova i zemljišta tokom tretmana i konačnog odlaganja ili zagađivanjem vazduha .Dokazano je da ne postoji metod tretmana otpada ili odlaganja koji u potpunosti eliminiše sve rizike koje medicinski otpad nosi u sebi za populaciju ili životnu sredinu.

Pojedine zdravstvene ustanove koriste metod spaljivanja celokupnog otpada u postojećim sopstvenim spalionicama, kao osnovni i jedini metod zbrinjavanja medicinskog otpada. Pomenute spalionice najčešće rade na temperaturama koje nisu adekvatne za bezbedno spaljivanje medicinskog otpada, pa postoji tendencija njihove dodatne kontrole kvaliteta rada i zatvaranja. Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi nadzor nad radom pomenutih bolničkih spalionica.Samo u određenom broju zdravstvenih ustanova u Srbiji se obavlja sterilizacija infektivnog medicinskog otpada, i to najčešće u autoklavima koji su vrlo stari, ali koji se redovno kontrolišu i održavaju. Ovakvu praksu imaju instituti i zavodi za javno zdravlje, kao i pojedine mikrobiološke laboratorije. Nakon sterilizacije, oštri predmeti se odlažu u obične kontejnere za komunalni otpad.Upotrebljene igle i špricevi, tupferi od vate, zavojni materijali i druge kategorije uglavnom infektivnog otpada se u pojedinim zdravstvenim ustanovama ne razdvajaju niti sterilišu već se mešaju se sa komunalnim otpadom. Sav medicinski otpad se zatim odnosi na gradsku deponiju.

1.9. Stanje na deponijama

Na deponijama u Srbiji se ne obavlja razdvajanje medicinskog od komunalog otpada.Postojeća praksa mešanja medicinskog otpada sa komunalnim otpadom na deponijama sa neodgovarajućim sistemom rada, može takođe dovesti do brzog širenja infektivnih

8

bolesti, prenosom mikroorganizama putem vazduha (tako što mikroorganizmi dospevaju u vazduh kroz emisije izazvane tinjanjem zapaljenog otpada).

Širenje infekcija preko direktnog kontakta zaposlenih na deponijama i drugih posetilaca koji nisu svesni rizika, a sakupljaju i odnose otpad sa deponija, kao i preko životinja i ptica koje po deponiji lutaju u potrazi za hranom, takođe je jedan od prepoznatih puteva širenja infekcija.

Većina deponija u Republici Srbiji nisu sanitarne deponije i na njima se još uvek ne zakopava svakodnevno otpad, niti se dodatno tretira. Ovakva praksa je prisutna na sanitarnim deponijama. Mnoge deponije nemaju uređen pristup, a na njima takođe često dolazi i do nekontrolisanog sagorevanja odloženog otpada.

2. PROCENA RIZIKA

Procena rizika predstavlja kombinaciju različitih odluka i analiza koje se dobijaju korišćenjem metode procene rizika s ciljem postizanja bezbednosti u radu. U ovaj proces su uključeni ekonomski, zakonski, politički, zdravstveni i socijalni aspekti. Rizik predstavlja verovatnoću da dođe do opterećenja izazvanog nesrećnim slučajevima koji mogu da dovedu do povrede, bolesti ili ekološke štete.

Procena rizika koja se odnosi na opasne aktivnosti predstavlja proces kojim se rizik određuje na osnovu verovatnoće da dođe do nesrećnog slučaja i potencijalnih rizika po život i zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu. Osnovni elementi procene rizika su verovatnoća i posledice.

Upravljanje rizikom znači preduzimanje preventivnih mera i procedura, pripremu za incident i za reagovanje na njega, kao i poboljšavanje sadašnje situacije s ciljem smanjivanja rizika i stvaranja uslova pod kojima je rizik prihvatljiv.

3. RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOMPo obavljenoj identifikaciji određene kategorije otpada i obavljenoj proceni rizika,neophodno je sa otpadom postupati na ispravan i bezbedan način.

U skladu sa tim, potrebno je obezbediti neophodnu obuku i ličnu zaštitnu opremu zasva lica koja neposredno rukuju medicinskim otpadom, kako bi im se omogućilo daobave svoj posao bezbedno i odgovorno.

4. RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA

Efikasno upravljanje medicinskim otpadom se zasniva na ključnoj aktivnosti koju čine razvrstavanje (segregacija) i obeležavanje otpada. Odgovarajuće rukovanje, obrada i odlaganje otpada prema kategoriji otpada smanjuje troškove i pomaže očuvanju i zaštiti javnog zdravlja.

9

Razdvajanje uvek mora da bude odgovornost proizvođača ili stvaraoca otpada. Razdvajanje medicinskog otpada treba obaviti što je moguće bliže mestu njegovog nastanka.Najpogodniji način razdvajanja medicinskog otpada na različite kategorije je razvrstavanje otpada u plastične vreće ili posude različite boje.

Uopšteno govoreći, hladne boje kao što su crna, zelena i plava dodeljene su kategorijama otpada koje nisu opasne: na primer, komunalni otpad, otpad koji može da se reciklira itd. Opasan otpad obično se označava toplim bojama kao što su žuta, i crvena: na primer, infektivni otpad (žuta boja), opasan otpad (crvena boja) i slično.

5. PRIKUPLJANJE I SKLADIŠTENJE MEDICINSKOGOTPADA

Medicinski otpad, ma gde nastao, treba odložiti čim je to moguće. Medicinsko osoblje koje odlaže otpad treba da proveri da li su kese za infektivni medicinski otpad adekvatno postavljene na svim mestima u zdravstvenoj ustanovi gde se stvara infektivni otpad.

Takođe, zadatak zdravstvenih radnika je i da odrede mesta gde se stvara otpad sastavljen uglavnom od oštrih predmeta, što je naročito važno zbog postavljanja kutija za prikupljanje ove kategorije medicinskog otpada. Uloga zdravstvenih radnika je i u proveri da li su po obavljenom prikupljanju infektivnog medicinskog otpada kese čvrsto zatvorene i da li se u okiru njihovih službi ili odeljenja kese pune do tri četvrtine njihove zapremine.

Žute kese sa prikupljenim infektivnim medicinskim otpadom zatvaraju se vezivanjem vrata (vrha) kese. Kese ne smeju da se zatvaraju spajalicama. Ukoliko je moguće i ukoliko je neka od žutih kesa poluprazna, ista se mora zatvoriti i može se ubaciti u drugu žutu kesu, koja je slično i malo punjena (poluprazna).Veoma važan parametar kvaliteta prikupljanja infektivnog medicinskog otpada je i to što se nikada ne sme dozvoliti da se otpad nagomilava na mestu nastanka.

Infektivni medicinski otpad mora da se skuplja svakodnevno (ili koliko god često je potrebno) i svakodnevno se mora odnositi na privremeno mesto skladištenja u datoj zdravstvenoj ustanovi, gde ostaje do dana predaje Centralnom mestu tretmana (ukoliko ne postoji drugačiji dogovor u datoj zdravstvenoj ustanovi).

5.1. Opšti principi skladištenja

Po obavljenom razdvajanju medicinskog otpada, kategorija infektivnog medicinskog otpada mora se čuvati u skladištima koja zadovoljvaju sledeće kriterijume:

• Uslovi skladištenja u za to određenim prostorima unutar zdravstvene ustanove su strogi i bezbedni;

10

• Skladište omogućava bezbedno čuvanje kontejnera namenjenih isključivo za prikupljanje infektivnog medicinskog otpada. Svi čisti neupotrebljavani kontejneri moraju biti odvojeni od korišćenih/punih kontejnera;• Skladište omogućava jasno razdvajanje različitih kategorija otpada koje treba odlagati na različite načine (u slučaju skladištenja otpada u stanovima pacijenata, treba obezbediti odvajanje medicinskog otpada od otpada koji potiče iz domaćinstva, jer su načini odlaganja različiti);• Lokacija skladištenja otpada je poseno određena u za to namenjenim i ograđenim prostorima, u bezbednoj sredini bez mogućnosti potencijalnog širenja agresivnih mirisa;• Svako skladište poseduje uputstva o bezbednosti (na primer, proceduru u slučaju izlivanja i mere predostrožnosti zbog prisustva krvi i telesnih tečnosti);• Svako skladište je odgovarajućih dimenzija tako da obezbeđuje dovoljno prostora za čuvanje kontejnera u slučajevima stvaranja povećane količine infektivnog medicinskog otpada ili u slučajevima kašnjenja u odnošenju otpada na druge destinacije.

6. STAVOVI O UPRAVLJANJU OTPADOM

Promena stepena informisanosti, znanja, veština i stavova o rukovanju medicinskim otpadom je preduslov za kvaliteno rukovanje i zbrinjavanje medicinskog otpada.Unapređenje odgovarajućeg rukovanja i odlaganja medicinskog otpada je put očuvanja i unapređenja javnog zdravlja i svaki član zajednice ima pravo da bude obavešten o mogućim opasnostima za zdravlje.

Ciljevi javnog obrazovanja o medicinskom otpadu su sledeći:1. Sprečiti izlaganje medicinskom otpadu i izlaganje opasnostima po zdravlje.2. Stvoriti svest i podstaći odgovornost među pacijentima i posetiocima zdravstvenih ustanova u vezi sa higijenom i upravljanjem medicinskim otpadom.3. Obavestiti javnost o rizicima vezanim sa medicinskim otpadom, fokusirajući se na ljude koji žive u neposrednoj blizini, ili posećuju zdravstvene ustanove, porodice pacijenata koji se leče kod kuće, i skupljače otpada na deponijama otpada.

Veoma važan cilj informisanja o medicinskom otpadu je motivisanje medicinskog osoblja da usvoji dobar praktični pristup upravljanju otpadom. Zaposlene treba ohrabriti i podstaknuti da slede dobru praksu u upravljanju otpadom na taj način što će ona biti prikazivana u pozitivnom svetlu i kao doprinos kvalitetnijem i bezbednijem radnom okruženju.Pozitivni i negativni stavovi u odnosu na dobru praksu upravljanja otpadom uvek su pod snažnim uticajem onih ljudi koji se nalaze na rukovodećim položajima i koji definišu politiku upravljanja otpadom jedne zdravstvene ustanove, odnosno koji odlučuju o raspodeli resursa.Prema tome, treba istaći da zaposlenima na svim nivoima treba upućivati isključivo koncizne i relevantne informacije koje se odnose na upravljanjemedicinskim otpadom.

Pokazalo se da je dobra praksa, za sve zdravstvene ustanove koje proizvode više od 500 kg opasnog otpada godišnje, da postave najmanje jedno lice odgovorno za upravljanje otpadom. Lice odgovorno za upravljanje otpadom imaće sveukupnu

11

odgovornost za procedure upravljanja otpadom i podnosiće izveštaje upravi svoje zdravstvene ustanove o svim pitanjima koja se tiču upravljanja otpadom.

Zaključak

Bolnice i druge medicinske ustanove moraju plaćati sigurno zbrinjavanje otpada koji stvaraju.Važno je da se otpad kategorizuje, jer se tada količina opasnog otpada smanjuje, a sav otpad koji je zakonom predviđen reciklira.Otpad se odlaže na gradske sanitarne deponije. Pri tome se moraju primeniti mere kontrole tako da pri odlaganju ne dođe do mogućeg zagađenja vode i da se otpad izoluje od kontakta sa ljudima i životinjama. Otpad se mora zakopati, tj. najpre se razastre pa preko njega ide sloj zemlje.

Veoma je bitan i estetski utisak pri odlaganju medicinskog otpada jer nepažljivo odložen medicinski otpad oko medicinskih ustanova nailazi na dodatnu osudu od strane javnosti.U načelu, pri zbrinjavanju određene kategorije medicinskog otpada, mora se voditi računa o kulturnim i običajnim zahtevima date sredine.

12

Materijali se mogu ponovo iskoristiti samo ako su napravljeni za ponovnu upotrebu.Reciklirati se mogu :papir i karton, staklo, metalna ambalaža,plastični omoti.Razvrstavanje treba da vrši proizvođač otpada.

U većini medicinskih ustanova postoje problemi racionalizacija službi,deficit osoblja, mala lična primanja, rad u neadekvatnim uslovima i treba pronalaziti mogućnosti za rešavanje tih problema. Tačno je da imamo male plate,loše uslove rada, ali neka nam naša savest bude vodilja,da ispunjavamo odgovorno radne obaveze prema životnoj sredini,jer životna sredina ne sme da se posmatra odvojeno od našeg življenja,zato što je životna sredina izgrađena od raznih medija u kojima se aktivno odvijaju i naši i tuđi životi.

Literatura

[1] Mr Milena Grubor, dipl. biol. ekolog, načelnik za ekologiju KCS, Predavanje: Bezbedno upravljanje medicinskim otpadom

[2] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, 2008.

[3] Dr Slobodan Tošović, Priručnik- Plan upravljanja medicinskim otpadom, 2009.

13