kriminalisticka tehnika skripta 18

8/10/2019 Kriminalisticka Tehnika Skripta 18

1/18

1.POJAM I PREDMET KRIMINALISTIKE TEHNIKEKriminalistika tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi nauno-tehnikim aspektima pronalaenja, obrade i tumae

(vetaenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem spreavanja kriminaliteta, rasvetljavadogaaja, otkrivanja krivinih dela i uinioca kao i obezbeenja dokaza. Kriminalistika tehnika (umenost, vetina) je deo kriminaliskoja izuava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehnikih nauka u cilju pronalaenja, obezbeivanja, fiksirai tumaenja kriminalistiki i krivinoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivinog dela, razjanjavanja bitnih okolnosti vanihrasvetljenje krivinog dela, registraciju i identifikaciju unioca i drugih lica i stvari. Ona takoe razvija i primenjuje tehnike metodsredstva spreavanja krivinih dela. Predmet tehnike se sastoji iz tri grupe poslova, i to su: 1. pronalaenje mogunosti za primenu naumetoda i njihovo prilagoavanje reavanju problema vezanih za tragove i predmete krivinih dela. 2. primena naunih metodaregistraciju i identifikaciju lica, leeva, ivotinja i stvari 3. korienje nauno tehnikih metoda za otkrivanje fiksiranje i tumaematerijalnih dokaza kao i spreavanje vrenja krivinih dela

2..ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINALISTIKE TEHNIKEKriminalistika predstavlja mladu nauku koja se pojavljuje 1898. god a prvi ju je nagovestio austrijski kriminalist Gros. U njoj

izdvajaju 4 faze: 1. etika faza - sve je preputeno sluaju kao to su zaseda, hapenja i sl. Samo zaticanje na mestu dogaaja je oznaavto lice krivim 2. religijska ili mistina faza - uinilac krivinog dela se preputa "Boijem sudu". Odreivanje krivice se obavlj

podvrgavanjem istog da npr. hvata uareni predmet pa se konstatuje da li se isti opekao ili ne. U sluaju da se opekao smatran je kriviobrnuto. 3. zakonska faza - gde se strogo primenjuje tada vaei propisi. Glavni dokaz je priznanje osumnjienog. U toj fazi kriminalistitehnika imala je zadatak pripremanja zaseda, pa pripremanje sredstava ili izmiljanju sprava za muenje i njihovu primenu. Tzv. Inkvizi4. faza slobodnog sudijskog uverenja - sud nije vezan posebnim formalnim pravilima ve slobodno ocenjuje svako lice pojedinaIzjednaeni su materijalni i lini dokazi.

3.PODELA KRIMINALISTIKE TEHNIKENajadekvatnija podela jeste: 1.kriminalistika fotografija ( opti i posebni deo) Opti je vezan za klasinu fotografiju i zahemij

obradu. Posebni deo obuhvata kriminalistiko tehniki aspekt fotografije u koju spadaju: uviajna, istrana, registraciona fotogra fija 2.registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleenja podataka kojima se trajno zadravaju podaci o nekom licu,leustvari. Identifikacija podrazumeva utvrivanje posebnih obeleja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaenjeusavravanjem i primenom najpodesnijih nauno-tehnikih metoda za registraciju lica, stvari i dogaaja u ci lju identifikacije lica, stvarasvetljavanja dogaaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalistiku identifikaciju i kriminalistiku registraciju, pri eje registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije. 3.operativna tehnika je vezana za kriminoloko tehniku obradu lica mesta odnouviaja. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaenjem, usavravanjem i primenom najpodesnijih nauno tehnimetoda, postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktikom postupanju, sa ciljem da se omogui to uspenije pribavljamaterijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivinih dela. 4.istrana tehnika predstavlja ispitivanje materijatragova radi pripreme za vetaenje. U zavisnostigde se ispitivanje obavlja moe biti laboratorijsko i terensko. 5.trasologija je nauktragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa dogaajem koji se obrauje. 6.kriminalistiko tehnikavetae

predstavljaju primenu naunihmetoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za dogaaj

4.METODE KRIMINALISTIKE TEHNIKEMetode kriminalistike tehnike, najveim delom, potiu iz prirodnih i tehnikih nauka i prilagoene su specifinim zahtevi

kriminalistike. Meutim, njihovo preuzimanje se ne vri mehaniki, nego tek poto budu temeljno prouene, usavrene i modifikovatako da praktino prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. Postoji podela na: 1. OPTE (spada dijalektiki metod tretira stalno kretanje i promene u procesu odravanja predmeta i pojava) 2. POSEBNE ( posmatrnje, opisivanje, merenje, uporeivatragova i pronaenih uzoraka, eksperiment) - Posmatranje predstavlja vizuelno uoavanje predmeta i tragova. To je faza " sa rukamdepovima" - Opisivanje zahteva verno uoavanje predmeta i tragova i njihov meusobni odnos. - Merenje predstavlja beleenje rastojai predmeta. - Eksperiment je vetaenje (vatrenog oruja i sl.) 3. SPECIJALNE - kriminalistiki metod ( fotografski, balistiki i metvetaenja rukopisa i potpisa) - matematiki metod - metod formalizacije - metod modeliranja - fiziki i hemijski metod -bioloki meBez obzira koji se metod koristi, on mora biti nauno osnovan, kako bi se rezultati istraivanja mogli koristiti za dobijanje materijalndokaza

5.POJAM KRIMINALISTIKO-TEHNIKE REGISTRACIJEKriminalisticka registracija podrazumeva sistematsko prikupljanje i sredjivanje podataka koji se odnose na odreena li

nepoznate leeve i stvari, radi mogunosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delimnesrenim sluajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa.

6.KRIMINALISTIKA REGISTRACIJA KROZ ISTORIJUU razvoju metoda registracije i identifikacije postoji nekoliko faza: Registacija i identifikacija sakaenjem Ovaj metod sad

obeleja surovog kanjavanja odreene klase zloinaca to je zavisilo od vrste kriv.dela. Tako je lopovu odsecana ruka, nekima jezik, nsl. Ova metoda je imala dosta nedostataka: 1. nije davala dobre rezultate identifikacije jer se deavali sluajevi sakaena kao poslednesrenog sluaja, pa su se ta lica izjednaavala sa izvriocima kriv.dela. 2. takva lica su postajala inval idi i potencijalni kriminalci Ometoda primenjivana je u Srbiji za vreme Duanovog zakonika. Registracija i identifikacija igosanjem Ovaj nain potie jo iz starog vali je dugo zadran u upotrebi. U Kini se zadrao sve do 1905 godine a u Rusiji 1863. U Rimu je lopovima vrelim gvoem utiskivaslovo f na pleima kao znak da su izvrili krau. U Engleskoj dlan, u Kini lice, a u Rusiji elo. Ovaj nain se ponovo javlja u upotrtokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robijae tetoviranjem, tako to su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Ometoda je veoma nehumana jer za ivota obeleava osobu a ne prua joj mogunost rehabilitacije. Parada identifikacije Ona se sasto

dobrom pamenju iskusnih policijskih slubenika. Uveo ju je u upotrebu jedan francuski slubenik koji je imao izvanredno pamenje.


2/18

je obilazei zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevajui od straara da nabroje njihove osobine. On je pamtio u gnjihove likove to mu je omoguavalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhapeni. Kasnije, zbog velikog broja kriminalaca taj slubenVidokeli) poeo je da sainjava beleke to predstavlja zaetak modernog registrovanja na osnovu linog opisa. Ova metoda se koridanas kada je prilikom suoavanja potrebno da svedok prepozna osumnjienog. Antropoloka identifikacija Je metod bertionae. Ometod se bazira na odreenim naunim osnovama. U praksi ovu metodu je uveo Alfons Bertion. Metoda se zasniva na merenjiodreenih delova kostura. Naune postave ove metode bile su: - kostur oveka od 20 godine pa na dalje je nepromenljiv - odnos dimen

pojedinih kostiju kod svakog oveka je potpuno individualan jer ne postoje dva oveka u svetu kod kojih je kostur istih dimenzija. Toodnosilo na osobe starije od 20 godina. Ova metoda je uvedena u Francuskoj 1883. god a bila je prihvaena svuda u svetu. Pojavdaktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi.

7.METODE KRIMINALISTIKE REGISTRACIJE

Kriminalisticka registracija omogucava prikupljanje podataka od znacaja za utvrdjivanje identiteta lica, stvri i dogadjaja u crazjasnjenja krivicnog dela. Najcesce metode su: -licni opis obuhvata pol, starost, visinu, razvijenost, oblik lica,cello, nos,usi,zub

osobene znake. -registraciona fotografija (sinjaleticka) podrazumeva tri poze: anfas, desni profil i levi poluprofil daktiloskopija

8. PAPILAROSKOPIJA (ISTORIJSKI RAZVOJ, POJAM I PODELA)

Razvoj identifikacije na osnovu crteza papilarnih linija vezan je za period sredine I kraja XIX veka I radove engleskih istraziva

Najzasluzniji za razvoj papilarnih linija imali su Vilijam Hersel, Galton I Edvard Henri.Podstaknut njihovim saznanjem Ivan Vucetic

usavrsio sistem identifikacije pomocu palpiranih linija. On je svoju prvu identifikaciju na osnovu palpiranih linija izvrsio 1892, a na osn

postignutih rezultata od 1894 njegova metoda je priznata I pocela da se koristi u zemljama Juzne Amerike, zatim I u Evropi. P

papilarskopijom se podrazumeva sveukupnost kriminalistickih metoda registracije I identifikacije osoba na osnovu crteza papilarnih lin

bez obzira na kom delu tela se nalaze. Papilaroskopija se deli na tri osnovne grupe: 1.Daktiloskopija -metoda proucavanja crteza papilar

linija prstiju 2.Hejroskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija dlanova 3.Pedoskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih li

tabana

9. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAPILARNIH LINIJA

Osobine crtea papilarnih linija su: 1.nepromenljivost koja znai da papilarne linije koje se formiraju u utrobi majke nakomeseca zaetka ostaju nepromenjene kroz itav ivot, a nakon smrti sve do raspadanja koe. U sluaju povreivanja a nakon reg enerapapilarne linije dobijaju prvobitan oblik 2.individualnost papilarnih linija na prstima, dlanu i tabanima poseduju svoje individualn

neponovljive karakteristike. Nema na svetu dve osobe koje poseduju identine crtee papilarnih linija, pa ni kod jednojajani h blizanaOva karakteristika omoguava bezuslovno tanu identifikaciju lica kao i otkrivanje unilaca krivinih dela. 3.grupisanje koje se ogledrelativno malom broju grupisanih papilarnih linija i omoguava brzu identifikaciju lica jer se neki oblici papilarnih linija ponavljaju veeg broja ljudi 4.prenosivost- preslikavanje crtea papilarnih linija i mogunost najpogodnije krim.identifikacije lica. Tu prenosivomoguava povrisnki sloj koe na kome se nalaze pore kroz koje se lui znoj i stvara vlanost koja omoguava preslikavanje p apilarlinija na povrinu predmeta koji se dodiruju.

10 DAKTILOSKOPIJA

Daktiloskopijom se vrsi registracija I identifikacija lica I leseva na osnovu crteza papilarnih linija na prstima. Daktiloskopija

deli na: 1.optu daktiloskopiju i 2.monodaktiloskopiju Dekadaktiloskopija se sastoji od uzimanja otisaka svih prstiju leve i desne ruke. Ose moe upotrebiti samo u sluaju kada se kod osobe koju treba identifikovati mogu uzeti otisci svih 10 prstiju. Monodaktilosko

predstavlja zbirku za identifikaciju na osnovu pojedinanih tragova papilarnih linija. Ova zbirka se sastoji iz dva dela i to: 1. zbipojedinanih otisaka prstiju od poznatih lica 2. zbirka pojedinanih tragova papilarnih linija prstiju nepoznatih lica iji su tragovi naefiksirani na licu mesta nekog dogaaja. Kod oba naina uzimanja otisaka prstiju tehnika rada je ista

11.POSTUPAK DAKTILOSKOPIRANJA LICA I LEEVAPostupak daktiloskopije se mora izvrsiti po tacno odredjenim pravilima I uz primenu odredjenog pribra. Sam postupak se sas

od nekoliko faza: -pripremanje lica za daktiloskopiju -izbora I pripreme pribora za daktiloskopiju i - daktiloskporanje lica Postupak:

mesta gde se vri daktiloskopiranje zavisi koja e se tehnika tada primeniti. Kada su uslovi pogodni sto za daktiloskopiranje se podetako da je visina na kojoj lei fi jednaka visini od poda do lica koje se daktiloskopira. Lice koje obavlja daktiloskopiranje postavdaktiloskopirano lice sa svoje desne strane, uzima palac desne ruke lica i boji prst koji se jednom ivicom prisloni na plou sa bojopritiskom valjka ka drugoj ivici. Tako se obojeni prst prenosi na fi. Daktiloskopiranje se vri od palca desne ruke redom do malog prst

zatim od palca leve ruke do malog prsta. Kada se daktiloskopiranje zavri boja sa prstiju se skida benzinom ili organskim rastvaraem

12.OPTA DAKTILOSKOPIJAOpsta daktiloskpija se bavi uzimanjem I klasifikacijom otisaka svih deset prstiju od odredjenih kategorija lica I neidentifikova

leseva u cilju utvrdjivanja identiteta. Registrovanje po ovom sistemu regulisano je Pravilnikom o kriv.tehnikoj registraciji i identifikalica i leeva koju donosi MUP RS. Tim pravilnikom regulisano je koja se lica smeju i moraju registrovati za optu daktiloskopsku zbirkkoje vrste fieva i obrazaca popunjavaju. Ovom nainu registrovanja podleu: -lica koja se nalaze u pritvoru, na izdravanju kazndomovima i zatvorima kao i domovima za maloletna i mlaa punoletna lica -maloletni uinioci krivinih dela u vaspitno popravndomovima za maloletnike -lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvrila neka od kriv.dela za koja se goni po slubenoj dunosti -privedena u Mup zbog nepoznatog identiteta ili sumnje u istinitost datih podataka o identitetu -lica koja zbog svojih fizikih i psihinedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu.

13.DAKTILOSKOPSKI FI


3/18

Daktiloskopski karton je veliine 18,5 h 13 cm. Prva strana sadri osnovne podatke lica kao i podatke svih 10 prstiju pojedinaa takoe i daktiloskopsku formulu. Druga strana sadri podatke o vremenu daktiloskopiranja, mesto i osnov identifikacije lica kojaobavila radnje kao i mesto za eventualno ponavljanje uzimanja prethodno loe uzetih otisaka.

14.KONTROLNIK

Kontrolni karton je veliine 18,5 h 13 cm a ima zadatak kontrole utvrenog identiteta.Prva strana sadri opte podatke, otidesnog kaiprsta, daktiloskopsku formu kao i potpise lica koje je daktiloskopirano i lica koja se obavljala radnju. Druga strana sadfotografiju, lini opis, otiske ostala 4 prsta obe ruke (bez palca).

15.OBRAZAC AZBUNOG INDEKSAObrazac azbunog indeksa je veliine 14 h 10,5 cm. Ovaj obrazac omoguava brzu kontrolu svih registrovanih lica na osno

prezimena i imena. Prva strana sadri ime i prezime kao i ostale podatke lica, mesto za kontrolni otisak a to je otisak kaiprsta desne ruU sluaju da lice nema kaiprst uzima se otisak palca desne ruke i tako redom.

16.DAKTILOSKOPSKA KLASIFIKACIJA OTISAKA PAPILARNIHLINIJA

Ova klasifikacija se sastoji iz dva dela i to: 1. osnovna dekadaktiloskopska klasifikacija 2. potklasifikacija Osnov

dekadaktiloskopka klasifikacija ima dve karakteristike: 1. crtei papilarnih linija pokazuju razliitost jedino u centralnom delu dokperiferni delovi u vidu blago zakrivljenih linija. 2. svi crtei bez obzira na raznovrsnost oblika mogu se svrstati u tri osnovne grupe. - liu obliku lukova - linije u obliku petlji - linije u obliku krugova Papilarne linije u obliku lukova polaze sa jedne strane i pruaju se pre

jagodice do druge strane prsta, s tim to su linije izvijene prema vrhu prsta i podseaju na luk. Papilarne linije u vidu petlji poinjujednoj strani crtea nastavljaju se prema centru gde ine zaokret i vraaju se prema mestu odakle su krenule. Na mesto zaokreta linije imdve vrste petlji i to leve i desne. Kod levih petlji otvor petlje je okrenut prema levoj strani. Desne petlje su suprotne levim i kod njih

otvor petlje na desnoj strani. Papilarne linije u vidu kruga u centru imaju krug ili neki slian oblik a papilarne linije leve i desne zongornjeg i donjeg dela jagodice prstiju se dodiruju stvarajui levu i desnu deltu. U sluajevima kada su crtei papilarnih linij a zna

oteeni oni se ne mogu klasifikovati ali takvi otisci sadre dosta karakteristika na osnovu kojih se moe izvriti identifikacija

17.VUETIEV SISTEM DAKTILOSKOPSKE KLASIFIKACIJEVucetic je otiske prstiju u osnovnoj klasifikaciji podelio u 4 glavne i 3 pomocne grupe Crtei papilarnih linija imaju odree

oznake i to: 1 - oznaava lukove 2 - leve petlje 3 - desne petlje 4 - krugovi h - oteeni crtei pap.linija h1 - sloeni crtei pap.linijaamputiran prst Podgrupe pri potklasifikaciji petljanih uzoraka su: od 2 - 6 je oznaka 1 od 7 - 10 je oznaka 2 od 11- 14 je oznaka 3 vie od

je oznaka 4 Kod krunih otisaka koristi se metod praenja pap.linija. Postoje dva sluaja: 1. kada je desna delta iznad leve delte, povlasimetrala iz desne delte. Ako je broj petlji vei od oznaka je 5, a ako je do 3 oznaka je 6. 2. kada je desna delta ispod leve, povlaihorizontala iz desne delte. Ako je broj petlji manji od 3 oznaka je 6, a ako je vei od 3 oznaka je 7.

18.DAKTILOSKOPSKA FORMULA

Ivan Vueti je formirao daktiloskopsku formulu u vidu razlomka. Brojilac sadri navedene oznake pap.linija za desnu ruku imeniocu se upisuju oznake crtea pap.linija leve ruke. Beleenje redosleda je od palca do malog prsta. U cilju lakeg pretraivanja poosnovne klasifikacije uvedena je i pomona klasifikacija ili potklasifikacija. Pomenuemo sledee potklasifikacije: 1. dekada ktiloskop

potklasifikacija 2. potklasifikacija po sistemu brojanja pap.linija 3. potklasifikacija po sistemu praenja pap.linija Dekadaktiloskopspotklasifikaciji podleu crtei pap.linija u vidu petlji i krugova, jer su luni crtei pap.linija veoma retki. Potklasifikacija ne obuhvata pai mali prst ve samo 3 prsta obe ruke. Kod potklasifikacije glavna uloga pripada kvantitativnim karakteristikama crtea kao i meusobn

poloaju pap.linija. Potklasifikacija po sistemu brojanja pap.linija se primenjuje na 3 srednja prsta i mali prst desne ruke ako su crpap.linija u vidu petlji. Potklasifikacija po sistemu praenja obuhvata samo krune otiske koji imaju 2 delte koje nastaju na mestravanja pap.linija. Ova metoda zahteva praenje donjeg kraka leve delte u odnosu na donji krak desne delte. Kada su papilarne linijobliku petlji koristi se metod brojanja.

19.ULAGANJE DEKADAKTILOSKOPSKIH FIEVAKada se izvrsi klasifikacija otisaka papilarnih linija prstiju pristupa se ulaganju fisea u dekadaktiloskopsku zbirku na taj nacin st

slazu prema velicini broja osnovne i podklasifikacione grupe. Fisei se ulazu u specijalne ormare a na fiokama je naznacen prvi i posled

broj fieva koji se vode u njoj. Opsta daktiloskopska zbirka se koristi za: identifikaciju uopste, ident.nepoznatih leseva, ident.lica koja z

fizickih i psihickih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu, u okolnostima za ident.NN izvrsilaca kriv.dela na osn

tragova otisaka prstiju nadjenih na mestu izvrsenje kriv.dela.

20.ISTRANA DAKTILOSKOPIJA - MONODAKTILOSKOPIJATo je grana daktiloskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih a identifikovanih nepoznatih uinilaca krivinih d

na osnovu pojedinanih tragova papilarnih linija prstiju koje su uinioci ostavili na licu mesta dogaaja. Kako je identifikacija lica pomdekadaktiloskopske zbirke veoma oteana, formirana je zbirka gde se nalaze otisci samo po jednog prsta i nazvana monodaktiloskopMonodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dva dela i to: 1. zbirke uzetih otisaka prstiju poznatih lica 2. zbirke tragova papilarnih linija prs

naenih na licu mesta koja potiu od nepoznatih uinioca. Tehnika uzimanja otisaka prstiju u monodaktiloskopiji ista je kao i daktiloskopiranja u dekadaktiloskopiji uz korienje identinog pribora. Monodaktiloskopska registracija obuhvata punoletna i malolelica za koja postoje osnovane sumnje da su izvrili neka od sledeih krivinih dela: kraa, teka kraa, razbojnika kraa, razbojnitsilovanje, iznude i ucene, prevare, nedozvoljene trgovine orujem i municijom, ubistva, terorizma....

21.OBRAZAC ISTRANE DAKTILOSKOPIJE


4/18

U istranoj daktiloskopiji koriste se posebni obrasci na kojima se otisci prstiju uzimaju pojedinano na kartonima (fievima) ksu veliine 10,5 h 7,5 cm, tako da se svaki prst daktiloskopira na poseban fi, uz upisivanje monodaktiloskopske folije i gen eracije lOtisak prsta uzima se 2 puta, prvo dodirom a zatim valjanjem prsta. Pored 10 monokartona daktiloskopirano lice se evidentira

kontrolniku koji sadri line podatke daktiloskopiranog lica i kontrolni otisak prsta

22.OPTA I DOPUNSKA KLASIFIKACIJA U MONODAKTILOSKOPIJIMonodaktiloskopska identifikacija se zasniva na iistim likovima crteza papilarnih linija (lucni, petljani i kruzni otisci papilar

linija). Razlika je sto se ne oznacavaju rapskim vec rimskim brojevima. -lucni otisci-jedinice, oznacavaju se I -leve petlje-dvo

oznacavaju se II -desne petlje-trojke ozn se III -kruzni otisci-cetvorke ozn se IV Pomocne grupe X1-slozeni crtezi papilarnih linija,

osteceni iamputirani prsti ne postoje kao takvi u monodaktiloskopiji, vec se svrstavaju na sledeci nacin: -kada otisak sadrzi 3 i vise d(x1) on se svrstava u glavnu grupu IV, podgrupa 15 -kada je prva flange prsta ostecena da se ne moze odrediti kojoj grupi pripada (

otisak se svrstava u glavnu grupu IV podgrupa 16 -kada je prst amputiran (0) ne formira se mono karton, vec se u kontrolniku upisuje kaje prst amputiran ako je poznat. Monodaktiloskpijska podklasifikacija se vrsi u dva stepena. Prvo se vrsi klasifikacija crteza papilar

linija kod svih grupa na osnovu kvalitativne ocene centralnog dela otiska, pa se po ovom principu lucni ostisci dele na sest, petljani na tr

kruzni na sesnaest podgrupa. U drugom stepenu klasifikacije petljani i kruzni uzorci se razvrstavaju po metodu brojanja papilarnih linija.

23.MONODAKTILOSKOPSKAFORMULAMonodaktiloskopska formula svaki otisak na posebnom daktiloskopskom fiu, to znai da za jedno lice postoji de

pojedinanih daktiloskopskih fieva. Svaki pojedinani otisak prsta ima svoju formulu. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dve cela) jedne, u kojoj se registruju otisci papilarnih linija poznatih uinilaca k.dela; i b) druge, u kojoj se registruju tragovi papilarnih linnepoznatih uinilaca k.dela. Pronadjeni trag papilarnih linija sa mesta proverava se kroz svih deset kartona otisaka prstiju poznuinilaca k.dela. Da bi dokazali da je otisak prsta uzet od poznat lica identian sa odredjenim tragom papilarnih linija sa mesta izvrek.dela, vri se daktiloskopsko vetaenje.Potrebno je pronai najmanje 12 identinih individualnih karakteristika na oba otiska.

24.ULAGANJE MONODAKTILOSKOPSKIH FIEVANakon klasifikacije otisaka papilarnih linija prstiju pristupa se ulaganju fiseva u monodaktiloskopsku zbirku prema klasifikacioformuli prsta, prvo prema osnovnoj klasifikacionoj grupi, zatim prema podgrupi, a kod petljanih i kruznih uzoraka razvrstavanje se

prema broju papilarnih linija izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg terminusa. Ako postoji veci broj monofiseva sa istom formulom onda se

ulaze prema redosledu prsta od koga potice otisak.

25.HEJROSKOPIJA

Hejroskopija je grana papilaroskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih uinilaca krivinih dela i identifikacpoznatih uinilaca krivinih dela na osnovu crtea papilarnih linija dlanova. Papilarne linije na dlanovima ruku su potpuno identipapilarnim linijama koje se nalaze na prstima. One su nepromeljive, individualne, prenosive i mogu se klasifikovati. Hejroskopira

predstavlja preslikavanje papilarnih linija na odgovarajue kartone. Hejroskopija se koristi u istrazi.

26.PEDOSKOPIJA

To je metoda identifikacije ucinilaca krivicnih dela na osnovu proucavanja tragova papilarnih linija tabana. Kao na prstim

dlanovima, i na tabanima se nalaze papilarne linije koje su sa njima veoma sline. One se veoma retko uzimaju jer se najeena licu mne nalaze tragovi papilarnih linija tabana. U nekim zemljama postoji registrovanje novoroenadi uzimanjem otisaka tabana u cmogunosti zamene.

27.POROSKOPIJA

Poroskopija predstavlja pomocnu metodu istrazne daktiloskopije koja proucava pore koje se nalaze na papilarnim linijama u c

identifikacije ucinilaca kriv. dela. Pore su levkastog oblika i kroz njih se luci znoj, koji u dodiru sa vazduhom isparava, a pri kontaktu

predmetima ostavi otisak papilarnih linija prsta, dlana ili tabana. Kao i papilarne linije, pore se odlikuju nepromnelj ivoscu, kako po form

velicini tako i po polozaju i kolicini. Pore se boje uocavaju na otiscima koji su izazvani hemijskim metodama, u odnosu na otiscima koji

fiksirani zaprasivanjem. Za poroskopsko uporedjivanje je potrebno fotografsko uvecanje od najmanje deset puta, a za vestacenje cak

cetrdeset puta. Postupak poroskopskog uporedjivanja traje suvise dugo. Poroskopija se primenjuje samo kao dopunska metoda

identifikaciji nepoznatih izvrsilaca k.d.

28.BOROSKOPIJABoroskopiju sacinjavalju duguljasta udubljenja u kozi koji u obliku linija presecaju papilarne linije. Pored individualnosti b

poseduju i karakteristiku postojanosti.

29.IDENTIFIKACIONE KARAKTERISTIKE U PAPILAROSKOPIJI

Identifikacione karakteristike (minucije) su anatomska obelezja papilarnih linija, na osnovu kojih se proucavaju i uporedjuju ot

papilarnih linija prstiju, dlanova i tabana u cilju otkrivanja identiteta lica od koga potice otisak. Municije se mogu svesti na tri osno

oblika: 1) pocetak ili kraj papilarne linije-pocetkom se smatra svaki visi kraj papilarne linije, dok se zavrsetkom smatra svaki nizi kraj

racvanje ili spajanje papilarnih linija racvanje je msto gde se papilarna linja razdvaja u vidu racve, i 3) izuzetni oblici-razni oziljcposekotine.

30AUTOMATSKA OBRADA CRTEA PAPILARNIH LINIJA

31.POJAM I OBELEJA KRIMINALISTIKE IDENTIFIKACIJE


5/18

Re identifikacija oznaava utvrivanje istovetnosti. Istovetnost kao pojam definie se kao potpuna podudarnost, odn. podudarnu tako velikom broju osobina da je nemogue nai jo jedan objekat koji ih poseduje. Svaki ovek poseduje niz obeleja koja karakteristina za njega i po kojima se razlikuje od svih ostalih ljudi, to znai da mogu da poslue za utvrivanje istovetn osti oidentiteta. Ta obeleja se dele u tri grupe: - fizika (anatomska), - faktika (stiu se faktom roenja datum i mesto roenja, ime roditenacionalnost i sl.), -pravna (stiu se putem pravnih propisa ime i prezime, dravljanstvo, mesto boravka i sl.). Identifikacija je postuutvrivanja koji neponovljiv skup pravnih i faktikih obeleja pripada datom objektu, kome objektu pripada dati skup pravnih i faktiobeleja, ili od kog objekta i sa kakvim skupom pravnih i faktikih obeleja potie dati trag. Identifikacija lica, leeva ili stvari i

posebno veliki znaaj u radu OUP-a i kriminalistici uopte, a takoe i u radu pravosudnih organa, jer je utvrivanje istovetnosti oidentiteta preduslov za pokretanje postupka

32.PRAKTINA PRIMENA KRIMINALISTIKE IDENTIFIKACIJE

U praksi kriminalisticka identifikacija obuhvata tri oblasti: - identifikacija lica - identifikacija leseva i - identifikacija stvatragova Registracija i identifikacija lica pored pravnih i faktikih obeleja koristi i ona koja su najmanje podlona promenama i koja sadnajvie individualnih karakteristika linosti. Za ovu identifikaciju potrebno je da se na licu mesta pronae trag odgovarajue osobe da b

pretragom kroz baze podataka utvrdila podudarnost izmeu naenog traga i obeleja iz evidencije. Identifikacija se moe sprovesdirektnim putem preko obeleja koja nisu unapred evidentirana ve se uzimaju neposredno od svake osumnjiene osobe pa se uporeujuspornim obelejima koje su u vidu tragova naena na mestu dogaaja

33.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU CRTEA PAPILARNIH LINIJAPostupak identifikacije lica na osnovu crteza pap.linija vrsi se na dva nacina: -Prvi se primenjuje kada je osoba ciji se ident

utvrdjuje dostupna, lica koja nisu u stanju da daju podatke o sebi, ili lica koja su lisena slobode. Ovom metodom se se moze izvr

identifikacija i neidentifikovanih lica. Postupak identifikacije se odvija tako sto se lice ili les prvo daktiloskopira, zatim se odredj

daktiloskopska formula, posle cega se proverava njihov identitet kroz daktiloskopsku zbirku. Ovaj metod identifikacije se odnosi samo

identifikaciju na osnovu papilarnih linija prstiju i dlanova, jer se za tragove papilarnih linija tabana ne vodi zbirka. - Drugi metod

primenjuje kada nema osumnjicene osobe, vec se raspolaze samo sa tragovima papilarnih linija nadjenih na mestu krim. dogadjaja. U oslucajevima identifikacija se vrsi proverom kroz monodaktiloskopske i hejroskopske zbirk papilarnih linija. Bilo da se radi o prvom

drugom nacinu identifikacije, postupak mora proci fazu uporedjivanje tragova papilarnih linija sa otiscima papilarnih linija ili iz zb

otisaka papilarnih linija, prstiju ili dlanova.

34.VETAENJE CRTEA PAPILARNIH LINIJAOvo vetaenje podrazumeva poreenje fiksiranog traga i uzetog otiska do detalja. Ako se samo proverava identitet pr

daktiloksopske zbirke, rezultati dobijeni pozitivnom proverom ne daju se u vidu vetaenja ve samo kao izvetaj. Kod ovog vetaenajvei smisao ima tvrdnja da se crtei pap.linija traga i odgovarajueg otiska meusobno podudaraju u detaljima koji se smatraju bitnim

procenu te podudarnosti. Detalji na tragu ili otisci predstavljaju individualna obeleja i oni se uporeuju pri papilaroskopskom vetaenjnazivaju se munucije ( sitnice). Na vrhu svake papile nalazi se otvor znojnog kanala u vidu pore. Kada ne postoji dovoljan b

individualnih karakteristika poloaj i izgled pore tretira se kao individualna karakteristika i ona slui kao identifikaciono obeleje. U prase pri vetaenju pap. linija poreuju trag i otisak koji se mora podudarati 10 do 20 munucija, dok za odluku o podudarnosti traga i otismoraju se uzeti u obzir i ostala obeleja koja karaktetiu crte pap.linija, kao i meusobni poloaj munucija, opte karakteristike crteostalo. Postoje 2 bitna sluaja u vezi sa vetaenjem pap.linija: 1- na fiksiranom tragu pap.linija i otiska na fiu postoji podudarnost u 12vie identifikacionih obeleja 2 - na licu mesta fiksirana je grupa tragova od istog lica ali izmeu bilo kog traga i odgovarajueg otiskafia ne postoji podudarnost u 12 munucija. Kada se utvrdi da fiksirani trag pap.linija i otisak na fiu imaju iste osnovne po dudakarakteristike tada poinje traganje za meusobno podudarnim munucijama. Ako je pronaen dovoljan broj istih munucija na fiksirantragu i fiu sa otiskom pristupa se izradi fotodokumentacije vetaenja. Svaka fotodokumentacija ima istu strogo odreenu formulu. Kse na licu mesta fiksira grupa tragova pap.linija a da poloaj tih tragova nedvosmisleno pokazuje da potiu od istog lica tada se pomodaktiloskopske zbirke fievi sa otiscima koji su podudarni sa tragom. Svako vetaenje ima tano odreenu formu i sastoji se, pofotodokumentacije iz jo tri dela: 1. uvod - u kome podnosilac zahteva za vetaenje navodi osnovne podatke o sluaju 2. nalaz - sedetaljno opisuje na osnovu ega i pomou koje metode je izvrena identifikacija 3. miljenje - koje sadri sva pravna i faktika obelelica iji su tragovi pap.linija fiksirani na licu mesta. Vetaenje bez bilo kog od navedenih delova nema nikakav procesni znaaj

35. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU LINOG OPISAKada se vrsi opisivanje anatomskih obelezja lica potrebno je voditi racuna da precizno budu odredjeni njihov oblik, velicin

boja, a ako ima osobenih znakova i precizan polozaj. Kod ovog metoda bitno je odrediti delove tela koji se opisuju i redosled,osobdelova tela koje se opisuju i izraze koji se mogu upotrebiti prilikom opisivanja. U izradi licnog opisa obuhvaceni su sled

elementi:visina,razvijenost,oblik lica,kosa,celo,oci,nos,usi,zubi,podbradak i osobeni znaci. Identifikacija licnog opisa se koristi

registraciju ucinilaca krivicnih dela, neke kriminalisticke evidencije i identifikaciju koja se vrsi uporedjivanjem fotografija.

36. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU FOTOGRAFIJE

Odredjene kategorije lica se fotografisu kako bi se putem fotografije mogle kasnije identifikovati. Ova fotografija se korist

identifikaciju lica i leseva,za raspisivanje poternice i objave,za traganje za licima za ptrebe policije,ali i za kriminalisticko operativ

evidencije. Identifikacija lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije: -identifikacija uporedjivanjem objekta I lik

identifikacija uporedjivanjem dve fotografije. Prilikom identifikacije lica na osnovu fotografija koriste se odredjeni principi identifikac

kao: -izmedju fotografisanja lica treba da postoji sto manji vremenski razmak, -za vestacenje treba imati veci broj fotografija snimlje

pod razlicitim uglovima, koje prikazuju grimace snimljenog lica, -lice treba da je snimljeno pod istim uglom i u jednakom polozaju glav

prilikom vestacenja treba dati prednost fotografijama u profile na kojima se jasno vidi linija profila, i oblik usne skoljke, - fotogra

moraju imati istu razmeru i -za vestacenje su najbolje sinjalekticke (tropozne) fotografije jer su snimljene pod standardizovanim uslovi


6/18

Pravilna identifikacija lica na osnovu fotografije obavlja se uz upotrebu sledecih metoda: -metoda suceljavanja gde se istovrem

proucavaju obe fotografije radi utvrdjivanja odnosa pojedinih elemenata licnog opisa -metoda superprojekcije koja se sastoji u sto

negativi obe fotografije prenose na dijapozitiv, i uporedjuju se tako sto se dijapozitivi fotografije ili njihovi delovi projektuju jedan pr

drugog, -metoda merenja rastojanja i uglova lica, -metoda paralelnih linija kada se kroz pojedine tacke lica povuku paralelne linije, pa

meri I analizira rastojanje izmedju njih da bi se utrvrdilo da li je na obe slike prikazana ista osoba.

37.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU TRAGOVA ZUBA

Ova vrsta identifikacije se koristi u slucajevima odredjivanja identiteta osumnjicenih osoba, vrsi se u dva slucajeva ispitivanj

kada se obavlja uporedjivanje rentgentskih snimaka zuba neidentifikovanog ljudskog tela sa zubnim kartonima u svrhu identifikacije na

krivicnih dela pozara, eksplozije ili nesreca masovnih katastrofa, - prilikom identifikacije tragova ugriza, sto se desava kod kriv.d

silovanja, i zlostavljanja dece. Zubi su primenjivi u procesu identifikacije zato sto su veom tvrdi i otporni, jer ih ni vatra ne moze unis

Identifikacija pomocu zuba se vrsi uporedjivanjem zuba sa zubnim kartonima. U slucajevima kada kartoni i rentgentski snimci nisu azuidentifikacija postaje komplikovanija, u tim slucajevima foreznicki stomatolozi se koriste svojim znanjem o razvoju zuba, trazeci slicn

izmedju onoga sto je zabelezeno na zubnom kartonu i vilici koju ispituju. Ako ne postoji rentgdentske slike zuba, mogu se upotre

rentgdentske slike citave glave, gde se moze koristiti specificni oblik prednjih sinusa iznad nosa. Npr. starost deteta se moze odrediti

stepenu razvoja njegovih zuba, a kod strijih osoba koreni zuba postaju slabiji. Po nacinu trosenja zuba moze se ukazati na indiciju njego

starosti i nacina ishrane. Materijal i tehnike koje se koriste za izradu plombi, mostava i zubnih proteza moze ukazati gde je zrtva im

lekarsku intervenciju.

38. IDENTIFIKACIJA OSOBA POMOU OKAIdentifikacija pomocu oka se moze obaviti pomocu dve metode: -skeniranjem irisa (duzice) i - skeniranjem mreznjace (retine)

(duzica, zenica) omogucava identifikaciju na osnovu mreze radijalnih linija koja je jedinstvena, vremenski nepromenljiva za svaku oso

Identifikacija na osnovu irisa je pouzdana metoda, jer se izgled irisa ne moze promeniti tokom zivota, osim u slucaju bolesti, hirurs

intervencija ili povreda kada je osteceno samo oko. Iris poseduje oko 250 karakteristika koje se mogu upotrebiti za poredje

Identifikacija mreznjace je takodje pouzdan metod, zbog individualnosti krvnih sudova na dnu oka. Mreznjaca se ne menja tokom cezivota osobe a ne postoji nacin da se ona falsifikuje.

39.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVUGLASAIdentifikacija lica na osnovu glasa se primenjuje u slucajevima koji ukljucuju poruke zabelezene na traci, koje sadrze pret

lazne uzbune, pretnje bombom ili druge kriminalne aktivnosti. U ovim slucajevima se koriste vestine ispitivaca spektrograma glasa, kak

se nepoznati glas povezao sa osumnjicenom osobom. Glas coveka predstavlja sazvucje osnovnih tonova i niza pratecih koje je specific

za svakog coveka. Glas sadrzi tri osnovne karakteristike: jacinu, visinu i boju. Jacina i visina glasa su promenljive, tako se

identifikacionu karakteristiku uzima boja glasa. Identifikacija lica na osnovu glasa moguca je na dva nacina: pomocu prepoznavanja gl

osobe od strane drugih osoba i pomocu tehnickih sredstava. Prvi nacin nije pouzdan ako se prepoznavanje vrsi od strane druge osob

nakon protoka duzeg vremenskog perioda. Metoda identifikacije glasa pomocu tehnickih sredstava se zasniva na upotrebi specijal

uredjaja pomocu kojih se vrsi snimanje i analiziranje glasa. Uredjaji koji sluze za identifikaciju glasa snimljen glas razlazu prema jac

frekvenciji i vremenu trajanja. Ova metoda se jos naziva fonoskopska identifikacija (grcki fon-glas, i skopien-proucavati,gledati). Da b

uspesno izvrsila identifikacija pomocu tehnickih sredstava potrebno je imati snimljen zapis spornog glasa, kao i na istom uredjaju imati

zapis osumnjicene osobe. Nakon obrade snimaka zapisa, snimci se pomocu uredjaja (spektografa, sonografa, akusticnog spektrogra

fonografa, analizatora glasa i sl) razlaze po intenzitetu, frekvenciji i vremenu trajanja u cilju objektivnog uporedjivanja snimljenog glasa

glasom osumnjicene osobe.

40.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU UZDUNIH BRAZDI NA NOKTIMALjudski nokti, i na rukama i na nogama, nose uzduzne brazde koje su manje uocljive sa spoljnoj a vise su uocljivije sa unutras

strane. Na unutrasnjoj strani nokta se formiraju brazde, ciji je raspored individualan za svako lice i omogoucava utvrdjivanje ne sa

inedtiteta lica vec i tacno odredjivanje prsta sa koga potice nokat. Nokti imaju osobinu nepromenljivosti. Za postupak identifika

potrebno je imati deo nokta duzine 2-3mm.

41.IDENTIFIKACIJA LICA POMOU FOTO ROBOTASutina foto-robota sastoji se u sastavljanju lika na osnovu zapaanja oevidaca dogadjaja.Pomou ovog metoda vri

sastavljanje slike jednog lica kombinacijom slika delova drugih osoba, tj. uklapanjem u celinu pomou odgovarajueg aparata, a

kazivanju oevidaca dogadjaja.U svetu se koriste razni sistemi za izradu foto -robota, a kod nas je prisutan kompjuterski sistem sa velikbrojem kombinacija. Drugi nain izrade foto-robota je crtanje izgleda nekog lica od strane angaovanog likovnog umetnika, a po kazivaoevidaca dogadjaja. Formirani lik se stampa i fotografija se koristi u operativne svrhe u cilju prepoznavanja izvrsioca.

42.DNK IDENTIFIKACIJA

Na mestu izvrsenja krivicnog dela mogu se naci razni bioloski tragovi koji poticu od ucinioca. DNK je genetski materijal koj

nalazi u jezgru svake telesne celije i koji daje kodirane poruke koje se razlikuju kod svakog lica sto i predstavlja osnov da krv, sperm

pljuvacka kao i svaki drugi bioloski trag koji potice od coveka i u sebi sadrzi ljudske celije moze da posluzi za ovu vrstu identifikac

Pronadjeni bioloski trag na mestu izvrsenja krivicnog dela omogucava da se iz njega izdvoji molekul DNK i da se odredjenim vestacenj

uporedi sa genetskim materijalom uzetim od osumnjicenog lica.Bitno je da se na licu mesta bioloski tragovi strucno pronalaze i fiksiraj

pravilno transportuju i pakuju do mesta vestacenja. Prisutne su sledece metode vestacenja DNK: polimorfizam duzine restrikcio

fragmenata, lancana reakcija polimeraze i vestacenje mitohondrijalne DNK

DNK analizom mogue je nedvosmisleno utvrditi kome pripada bioloki trag od znaaja za otkrivanje pocinioca krivicnog dela. O

metoda je visoko specifina i osetljiva, a DNK profil je mogue dobiti iz vrlo male koliine biolokog materijala. Bilo koja vrsta biolo


7/18

materijala ljudskog porekla moe posluiti za analizu DNK. Tragovi koji se najee analiziraju jesu: Krvne mrlje; Pljuvaka (opukoriene ae, flae, konzerve, vake, etkice za zube i sl.); Sperma (vaginalni bris, ve, odbaeni kondom, posteljina i sl.); elije kkoje se mogu nai na svim predmetima koje je neka osoba koristila; Iupane dlake. DNK analiza se zasniva na utvrivanju forenziDNK profila (dobijenih iz biolokih tragova) i njihovim poreenjem sa identifikacionim DNK profilima lica za koje se sumnja d aostavila taj trag.

43.IDENTIFIKACIJA NEPOZNATIH LICA I LEEVAIdentifikacija nepoznatih lica se obavlja kada postoje osnovi sumnje da je lice izvrsilo krivicno delo, za koje se goni po sluzbe

duznosti; ako lice uskracuje davanje podataka o sebi, a postoji sumnja da je isprava falsifikovana ili lice o sebi daje lazne podatke; alice zbog fizickih i psihickih nedostataka nije u stanju da o sebi pruzi podatke i u svim slucajevima kada se pronadje nepoznati Postupak identifikacije obuhvata: - uzimanje licnog opisa; - fotografisanje; - uzimanje otisaka pristiju i uporedjivanje kroz postoj

daktiloskopske zbirke; - prepoznavanje lica suocavanjem, ili po fotografiji koja se pokazuje licima koje to lice licno poznajuproveravanjem podataka koje je o sebi dalo lice i - uvid u maticne knjige. Lice koje sprovodi postupak identifikacije sacinjava zapisnik

sluzbenu belesku o sprovedenom postupku. Identifikacija leseva sadrzi vise teskoca u radu zbog brzih promena koje se na lesu desav

Specificnosti kod identifikacije ovog postupka su: - les se fotografise u zatecenom stanju; - potrebno je izvrsiti njegov detaljas spolj

unutrasnji pregled, taj posao obavlja kriminalisticki tehnicar i lekar sudske medicine; - pre ili posle spoljasnjeg pregleda lesa od njega

uzimju otisci pristiju; - pregldea se odeca prema redosledu njenog nosenja, - vrsi se opisivanje spoljnjeg izgleda; - unutrasnji pregled lesa

vrsi na patologiji radi utvrdjivanja unutrasnjih povreda i uzroka smrti, - prikupljena odeca se cisti i detaljno opisuje, - kada su nepozn

lesevi u pitanju, odeca se cuva sve dok se ne obavi identifikacija.

44.ODEA I IZGLED KAO IDENTIFIKACIONA OBELEJAOdeca omogucava dosta saznanja o osobi, ne samo po stanju odece, vec i po materijalu i kroju. Individualnost u koriscenju bo

stilova odeje je izrazenija kod zena. Na spoljni izgled neke osobe zdravlje takodje ima vaznu ulogu, jer teska bolest moze tako izme

coveka da se ne moze prepoznati. Takodje na spoljni izgled uticu i druge okolnosti, npr., siromastvo, alkoholizam, psihicka poremeceno

premorenost i sl., Pojedinci za kojima se traga, namerno nastoje da sakriju identitet pa se prerusavaju, sto je cesce kod kriminalaca i to izvrsenja krivicnog dela, oni se prerusavaju (promena odece, stavljanje naocara, vestackih brkova i brada) i obicno im to uspeva, d

neiskusniji to cine nakon izvrsenog dela i obicno im to ne uspeva.

45.MODELIRANJE LICA KAO NAIN IDENTIFIKACIJEProces modeliranja zapocinje s indikatorima debljine, a za to obicno sluze kratki stapici, koji pricvrsceni za lobanju na me

svake kljucne tacke, pokazuju prosecnu debljinu tkiva. Forenzicari-kipari nakon toga izmedju stapica nanose trake od gline. Nakon sto

postave trake, glinom se puni prostor izmedju nih i pocinje rad na ocima, nosu, ustima, usima, bradi i celjusti tako da ti delovi lica im

karakteristican izgled. U ovoj metodi postoje i neka opsta pravila, npr., sirina nosa jednaka je udaljenosti unutrasnjih uglova ociju, kraj

usta leze tacno ispod unutrasnjih ivica sarenice i pokrivaju spoljnje krajeve ocnjaka, duzina usiju odprilike odgovara duzini nosa, m

stariji ljudi imaju duze usi u odnosu na nos.

46 KOMPJUTERSKA REKONSTRUKCIJA LICA

Kompjuterski programeri ili tehnicari rade u apstraktnijem mediju, indirektno menjajuci podatke i detalje kako bi stvorili uverlj

slicnost. Pocetni podaci se uvek prikupljaju trodimenzionalnim skeniranjem same lobanje. Analizom podataka koji se na taj nacin dobija

kompjuterski program izracunava udaljenost svake tacke na lobanji od ose rotacije i tako stvara digitalni model lobanje. Najveci b

metoda kompjuterskog modeliranja koristi podatke dobijene skeniranjem zivih ljudi pomocu kompjuterske tomografije CT. CT snim

pokazuju i tvrde i meke delove (kosti i tkivo) u tri, a ne samo u dve dimenzije. Lice dobijeno kompjuterskim modeliranjem moze izgle

zivotnije nego kada je izradjeno od gline.

47.IDENTIFLKACIJA NA OSNOVU MIRISA (ODOROLOKA IDENTIFIKACIJA)Za mogucnost odredjivanja nekog mirisa potrebno je njegovo postojanje u vazduhu u dovoljnoj kolicini. Kolicina supstanc

vazduhu zavisi od njenih hemijskih karakteristika, a znacajni fizicki parametri koji uticu na kolicinu supstance u vazduhu su atmosfe

pritisak, temperatura okoline itd. Covek ispusta u vazduh oko 300 mirisnih sastojaka, vecina je sa povrsine tela, u vidu znoja, koji

specifican miris koji predstavlja posledicu ljudskog metabolizma. Smatra se da je 60% ljudskog mirisa nepromenljiva a 40% promenlji

sto zavisi od mnogih faktora, npr., bolest, sastav hrane, konzumiranje alkohola itd. Covek u nosu poseduje oko dva miliona receptorsk

celija, dok se u nosu psa nalazi vise od dvesta miliona mirisnih celija, sto psu omogucava da oseti miris neke supstance u mnogo man

koncentraciji molekula u odnosu na coveka. Utvrdjeno je da je povrsina kojom pas oseca miris velicine 150 do 170 cm, dok je kod cov5 cm. Najvecu primenu odoroloska identifikacija ima kod razjasnjavanja krivicnih dela paljevine i otkrivanje droga i eksploziva.

48.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU TRAGOVA USANA

Identifikacija na osnovu tragova usana predstavlja postupak kojim se utvrdjuju i uporedjuju individualna obelezja na ispitivan

otiscima usana. Trag usana sadrzi grupna i individualna obelezja. Na usnama se nalaze razlicite kose i vertikalne povrsinske brazde k

starenjem posatju sve dublje i izrazenije. Trag usana predstavlja indiciju prisutnosti odredjenog lica na licu mesta. Dokazna vrednost tr

je velika kada se na osnovu analize utvrdi da su tragovi usana nastali u vreme i u vezi sa izvrsenjem krivicnog dela. Za identifikaciju

podobni tragovi nastali statickim dodirom usana sa podlogom. U identifikaciji coveka na osnovu otisaka usana treba uzeti u obzir k

merne karakteristike (duzinu, sirinu i velicinu otvora medju usnama), tako i morfoloske karakteristike (brazde, njihov broj, crtez, dimenz

i medjusobni raspored). Reljefne brazde na usnama se mogu javiti kao: - ravne brazde koje vertikalno prelaze sirinom usana; - ravne braz

koje samo jednim delom prelaze sirinu usana, a zatim nestanu; - brazde koje se na putu racvaju, - ispresecane brazde; - mreza

rasporedjene brazde i - one koje se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa.


8/18


9/18

biljnog porekla kao sto su: tragovi vlakna, polena, semena, poloda D) Tragove predmeta i to: vozila, orudja, oruzja i sl. E) Tragovi dejs

sile u koje spadaju vesanja, tragovi pozara, eksplozija i dr.

56.TRAGOVI LJUDSKOG POREKLA

- Tragovi papilarnih linija - Tragovi ruku - Tragovi stopala - Tragovi zuba - Tragovi kose i dlaka - Tragovi krvi - Tragovi usan

Tragovi noktiju - Tragovi mirisa - Tragovi ljudskih izlucevina - Tragovi ostalih delova covecijeg tela.

57.TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA

Najsigurnije sredstvo na osnovu koga se moze otkriti pocinilac kriv.dela jesu tragovi golih prstiju, dlanova, tabana, jer ucin

ostavljaju tragove svojih papilarnih linija koje su individualne karakteristike lica koje je te tragove ostavilo.Oblast krim.tehnike koja se b

tragovima papilarnih linija je papilaroskopija, koja je najmocnije sredstvo kojim se pronalaze i, fiksiraju, cuvaju identifikuju trag

papilarnih linija. Trag papilarnih linija se razlikuje od otiska papilarnih linija, jer je otisak namerno preslikavanje crteza papilarnih liprstiju, dlanova, ili tabana na neku podlogu, dok trag papilarnih linija nastaje nenamerno dodirivanjem raznih povrsina ucinioca kriv.dela

58.NASTANAK I VRSTE TRAGOVA PAPILARNIH LINIJA

Tragovi papilarnih linija spadaju u tragove ljudskog porekla. Prema mehanizmu nastanka delimo ih na nevidljive ili latentn

vidljive tragove pap. linija. Nevidljivi ili latentni tragovi pap. linija nastaju prenoenjem kapljica znoja, kojima su papil arne linije stapokrivene, na dodirnuti predmet. Mogu biti dinamiki nastaju ako se koa pomera (klizi) po povrini predmeta i statiki nastaju kkoa sa papilarnim linijama doe u kontakt sa odreenim predmetom i ostane u mirovanju izvesno vreme. Metode za izazivanje la tentragova pap. linija dele se na fizike i hemijske. Fizike metode su:uz upotrebu prakova, cijanoakrilata i jodnih para. Ovako izazvtragovi se fiksiraju zapisnikom, razmernom fotografijom i specijalnim daktiloskopskim folijama. Hemijske metode su: ninhidrinska met

i vodeni rastvor srebronitrata. Tragovi izazvani ovim metodama fiksiraju se zapisnikom i razmernom fotografijom. Vidljivi tragovi p

linija prema nainu nastanka dele se na reljefne i obojene. Reljefni tragovi nastaju kada papilarne linije dou u kontakt sa plastinpodlogom (prozorski git, zagrejana okolada, vosak, maslac i sl.). Obojeni tragovi mogu nastati na dva naina: nadslojavanje

odslojavanjem. Nadslojavanjem nastaju kada su papilarne linije pokrivene nekom obojenom supstancijom (krv, mastilo, farba, praina)druge strane kada se istom koom dodirne neka svee obojena povrina ili povrina prekrivena prainom i sl. doi e do prenoenja bsa podloge na kou. Ako je pritisak povoljan, u kontakt sa bojom doi e samo papilarne linije te e se boja preneti samo na njih.

podlozi e odgovarajue povrine ostati bez boje formirajui trag papilarnih linija odslojavanjem. Vidljivi tragovi papilarnih linija fiksirse: zapisnikom, razmernom fotografijom, specijalnim daktiloskopskim folijama, a reljefni se fiksiraju i mulairanjem (mikrosi l pastoKada su pronaeni tragovi adekvatno fiksiran i reprodukovani pristupa se utvrivanju njihove podobnosti za identifikaciju, za tim s

proces eliminacije sa otiscima pap. linija oteenih lica, a nakon toga tragovi preostali za dalji rad porede sesa otiscima ranije registrovauinilaca krivinih dela.

70.TRAGOVI RUKU

Ovi tragovi se mogu nai na licu mesta izvrenja k.d . Razlikuju se dve vrste ovih tragova i to:golih ruku i u rukavicama. Traggolih ruku su interisantni kada nema tragova pap.linija. Tragovi ruku se fiksiraju na klasian nain, tako to se obeleavaju, fotografunose u zapisnik i unose u skicu. Ovi tragovi mogu otkriti duinu prstiju, veliinu ake, raspon izmeu prstiju kao i bore na dlanu.

podaci slue i za eliminaciju uinioca k.d a ne za njegovo otkrivanje. Njima se lako razlikuje pol uinioca i dimenzije ake. Ovi tragovmogu biti dokazni ve samo indicija koja vodi ka uiniocu k.d. Tragovi ruku u rukavicama omoguavaju da se dobiju: podaci o ruci oskoja ostavlja tragove i podaci o rukavicama. Podaci o ruci osobe mogu i da ne daju tane podatke jer lice moe da nosi rukavice kneodgovaraju veliini njegove ake. Izuzetak su hiruke rukavice koje prianjaju za aku i prste. Najee se koriste kone li pletrukavice koje poseduju individualne karakteristike na osnovu kojih se obavlja njihova identifikacija. Pronalaenje, fiksiranje i naidentifikacije rukavica obavlja se na isti naih kao i kod tragova pap.linija

71.TRAGOVI STOPALA

Tragovi stopala spadaju u tragove ljudskog porekla. Delimo ih prema vie kriterijuma: -prema uoljivosti na vidljive i nevidlj-prema broju znaajnih dimenzija na reljefne i povrinske, -prema broju i meusobnom poloaju na pojedinane i grupne, - prema stastopala na tragove bosog stopala, tragove stopala u arapama i tragove stopala u obui. Nevidljivi tragovi stopala se dele na: - tragpapilarnih linija stopala, - tragove znoja sa stopala u arapama, - stopalom naneeni sloj praine na istoj podlozi, - stopalom podignut praine sa pranjave povrine, - sloj estica materijala (guma, on) koji ostaje na vrstoj podlozi, - naelektrisanje gaenih povrina. tragovi stopala pre svega fiksiraju se zapisniki i razmernom fotografijom. Za fiksiranje nekih reljefnih i povrinskih tragova stopala kor

se mulairanje (alabaster gipsom) i specijalne daktiloskopske folije. Prouavanjem tragova stopala na licu mesta moe se doiinformacija o broju uesnika u izvrenju krivinog dela, o polu i uzrastu lica, visini lica, vrsti kretanja (da li je lice stajalo, hodalo ili trao osobenostima hoda i dr. ta se identifikuje na osnovu traga stopala zavisi od toga da li je u pitanju trag bose noge, trag noge u arapi iobui. Identifikaciona obleja bosog stopala mogu biti dvojaka: - obeleja oblika, veliine i osobenih znakova stopala, - crtei papilarlinija i bore. Tragovi stopala u arapama poseduju dve grupe obeleja: obeleja noge i obeleja arape. Tragovi stopala u obuinajbrojniji, a njihova identifikaciona obeleja se dele na obeleja nastala u procesu proizvodnje i popravke i obeleja nastala u toupotrebe.

72.TRAGOVI ZUBA

Tragovi zuba se mogu identifikovati na licu mesta ili na rtvi. Karakteristino je da su ovi tragovi uvek vidljivi i reljefni. Mogukoristiti tragovi koji se ne menjaju ili sporo menjaju oblik. Zakljuujemo da elastina podloga kao to je koa ne moe dugo odrati tragu pravom obliku ve oni tada mogu posluiti samo kao indicije. Prema vrsti podloge tragovi zuba se mogu podeliti u tri vrste: 1. tragoviljudskom telu koji se javljaju kod kriv.dela kada dolazi do fizikog kontakta zrtve i uinioca. 2. tragovi na prehrambenim predmetima, k


10/18

uinilac na licu mesta, neto jede i pri tome otkine zubima komade od cel ine 3. tragovi na tvrdim predmetima koje uinilac po navici ilpotrebi dri u zubima kao to su opuak, mutikla, lula, olovka itd.Kada su tragovi pravilno fiksirani i obezbeeni, omogueno je pravljenje odlivka koji ine negativ a izliveni odlivak je pozitiv zuDobijeni pozitiv omoguava identifikaciju odnosno otkrivanje individualnog obeleja koje karakteriu zube, a to moe biti ned ostanekog zuba ili pak dela zuba. Tragovi zuba mogu se razlikovati i po svojoj prirodi. Sa tog gledita dele se odgriz i ugriz. Odgrizomodvaja komad od celine i tu su izraene samo prednje povrine zuba dok se ugrizom, ugrizeni deo ne odvaja od celine a njime su izraesekue povrine zuba. U praksi se deava, mada ne esto , da se u vezi sa kriv.delom mogu na telu rtve nai i tragovi ivotinjskih zuTragovi, odnosno nain otkrivanja je isti, kao i kod tragova ljudskih zuba. Fiksiranje tragova zuba sadri nekoliko faza: 1. zapisnikonstatovanje naenih tragova 2. fotografisanje tragova razmernom fotografijom 3. livenje tragova 4. konzervisanje i slanje tragovavetaenje Ova identifikacija se moe izvriti samo kada postoji osumnjiena osoba

73 TRAGOVI DLAKA I KOSEPredstavljaju tragove ljudskog porekla koji omoguavaju da se na osnovu njih odredi grupna pripadnost pojedinih obeleja

izvri neposredna identifikacija. Mogu se nai kao dlake koje su same otpale i u vidu nasilno isupanih dlaka. Najee se mogu nai kkrivinih dela ubistva, silovanja i drugih kvivinih dela kod kojih dolazi do otpora rtve. Mogu se nai na licu mesta, posteljini, tepiodei, u stisnutoj aci, ispod noktiju i dr. Pored informacija o ostaviocu, tragovi dlaka, nose i informacije o samom dogaaju. Tragovi dlse trae upotrebom lupe uz jako osvetljenje. Nakon fiksiranja traga, obezbeenje se vri tako to se dlake uzimaju pincetom i stavljajiste epruvete sa tanom oznakom mesta nalaenja. Na svakoj dlaci razlikujemo koren, stablo i vrh. Koren i stablo imaju tri s loja: sposrednji i sr. Na osnovu vrha se utvruje da li je dlaka spontano ispala ili nasilno iupana. Da bi se izvrila DNK identifikacija neopho

je da dlaka sadri koren. Ispitivanjem tragova dlaka moe se utvrditi: da li se radi o dlaci ili vlaknu, da li je ljudska iliivotinjska, sa dela tela potie, da li je nasilno otkinuta ili ne, da li je farbana, da li je dlaka od mukarca ili ene. Mnogi delovi tela kod oveka su obrdlakama. U toku vremena dlake i same otpadaju. Sa glave i drugih delova tela zdravog oveka proseno dnevnootpadne i po 100 dlaZbog toga je verovatnoa da se na licu mesta nau tragovi dlake znatna. Pored dlaka koje su same otpale, u vezi sa izvrenjem krividela, mogu nastati tragovi u vidu nasilno iupanih, prekinutih ili iseenih dlaka. Najee se nalaze kod krivinih dela ubistva, silova

rodoskrvnua, protivprirodnog bluda, ali ih ne treba zanemarivati ni kod drugih krivinih dela. Najee se mogu nai u stisnutoj acispod noktiju lea, na licu mesta, posteljini, tepihu, na telu i veu uinioca ili rtve, na predmetu izvrenja dela i dr. Tragovi dlakeizuzimaju pincetom i stavljaju u istu epruvetu ili istu hartiju.

74.TRAGOVI KRVI

Tragovi krvi su vrsta biolokih tragova koji se mogu nai na mestu samog kriminalnog dogaaja, na odei, obui i telu uiniocrtve, kao i na predmetima krivinog dela. Mogu se pronai u razliitim oblicima ( tragovi slivanja, u vidu kapi, otisaka i b risotkombinovani ). Tragovi krvi se mogu otkriti i kvarc lampom, jer je njihova fluorescencija naj ee razliita od fluorescencije podloKada je neizvesno da li trag potie od krvi, u cilju provere mogu se koristiti hemijske metode ( npr. benzidinski test, luminoloski test). bilo kakvog drugog zahvata tragove krvi treba fotografisati, uneti u skicu i opisati u belekama na osnovu kojih se sastavlja zapisnFotografisanje se vri razmernom fotografijom sa kolor i crno belim filmom uz primenu filtera boje podloge. Nakon fiksiranja pristupobezbeivanju traga. Metod obezbeivanja zavisi od stanja krvi (tena ili suva) i vrste podloge na kojoj se nalazi. Informacije koje dtragovi krvi moraju se ispitati u dva smera i to: 1. sudsko-medicinska ispitivanja koja se obavljaju u specijalizovanim laboratorijama

kriminalistiko ispitivanje sa ciljem utvrivanja odreenih okolnosti (mesto izvrenja kriv.dela, vrsta povrede, poloaj rtve u vrekrvavljenja i sl.) - U sluaju ubistva ako se ne nau tragovi krvi, a moralo je biti praeno krvarenjem onda je to znak da je ubistvo izvrna drugom mestu. - Prilikom povrede arterije krv se raspruje u vidu mnotvo kapljica, a prilikom povrede vena krv tee u potocima. - A

je povreda nainjena na vratu, pored uha dok je ovek stajao krv se sliva prema grudima. - Ako je licu glava zabaena unazad krv se sprema leima. - Ako je lice lealo na leima krv se sliva upravo na kimu, prema potiljku. - Ako je rtva leala na stomaku krv se spreko obraza. - Ako je povreda naneta na bilo kom delu tela oveka u sedeem poloaju krv se sliva i mora nainiti lokvu krvi kod sedamiia.

75.TRAGOVI USANA

Tragovi usana nastaju kontaktom izmedju usana i podloge, oni mogu biti povrsinski i reljefni. Povrsinski nastaju na tvrd

podlogama i mogu biti vidljivi i nevidljivi. Nevidljivi, tj. latentni tragovi nastaju kontaktom izmedju usana i podloge kao p osledica luce

pljuvackih zlezda. Vidljivi nastaju kada su usne zamrljane hranom ili nekom drugom supstancom, npr.namazane ruzom. Tragovi usan

nalaze najcesce na casama, flasama, ljudskoj kozi, delovima odece, opuscima cigareta i dr. Identifikacijom traga usana se utvrdjuj

uporedjuju individualna obelezja na ispitivanim otiscima usana. Ako je trag nastao u momomntu dok su usne mirovale, takav trag

pogodan za identifikaciju, jer omogucava prpoznavanje dermatoglifickih obelezja.

76.TRAGOVI NOKTIJU

Prilikom odredjivanja tragova noktiju treba razlikovati dve vrste tragova i to: - tragovi noktiju na telu zrtve ili ucinoca i - trag

odlomljenih noktiju Tragovi noktiju se mogu naci u vidu ogrebotina na licu, vratu, rukama i sl., a nastaju prilikom napada iucinioc

prilikom odbrane zrtve. U slucaju da se na licu mesta nadje trag odlomljenog nokta, moguce je identifikovati ucinioca ako je osumnjic

prisutan i ako u medjuvremenu nije sekao nokte. Lice se identifikuje tako sto se vrsi uklapanje dela nokta nadjenog na licu mesta sa nokt

osumnjicenog. Tragovi noktiju na kozi coveka mogu biti staticki i dinamicki. Staticki nastaju kada se vrhovi noktiju zariju u kozu b

povlacenja, tada se na kozi javljaju krvni podlivi na mestima gde su nokti bili zariveni. Dinamicni tragovi se javljaju u vidu brazda k

prate rastojanje izmedju noktiju, i manifestuju se u obliku paralelnih pruga.

77.TRAGOVI MIRISA

Predstavljaju specifinu vrsti mikrotragova. Ovi tragovi se obrazuju sve dok postoji njihov izvor i odgovaraji spoljni uslovi za

Pod uticajem vetra, vlage i sl.faktora oni se ire u prostoru. Miris je jai ukoliko smo blizu izvoru mirisa. S obzirom na ov a


11/18


12/18

odredjuje se na osnovu oblika traga, njegove velicine i dr.karakteristika. Po nacinu delovanja orudja se dele na: - seciva a ista mogu

jednostrana, kao sto su noz i sekira i dvostrana kao sto su klesta i makaze, - testere, - busilice, burgije. - bodezi i sila, - orudja za struga

turpija, - orudja za odvalivanje, poluge i cuskije - orudja za kopanje asov, krmp i sl - orudja za udaranje cekic i malj i - klonirani alatisu oni alati koje kriminalci sami izradjuju u kucnoj delatnosti. Alati ostavljaju dve vrste tragova i to: - tragove koji su posledica jednog

tragove koji nastaju visestrukim dodirom alata sa nekom povrsinom. Pojedinacni tragovi nastaju nakon jednog udarca po povrsin

ostavljaju trodimenzionalne tragove u vidu mikroreljefa. Tragovi visestrukog kontakta nastaju kada se na neki materijal deluje testerom.

84. TRAGOVI DEJSTVA SILE NA STAKLO I TRAGOVI STAKLA

Tragove u vezi sa staklom mozemo podeliti na: -tragove dejstva sile na staklo i - tragove stakla. Tragovi dejstva sile na sta

predstavljaju fizicke promene na staklu koje se mogu manifestovati u vidu: - tragova secenja stakla, uglavnom se javljaju kod imovins

delikata, kod provalnih kradja, - tragova lomljenja stakla usled udara se takodje javljaju kod provalnih kradja i - tragova na staklu nasta

od projektila ispaljenih iz vatrenog oruzja, javljaju se u vidu prostrelina. Samo staklo moze biti trag za sebe. Pri lomljenju i prskastaklenih povrsina mikro cestice stakla mogu dospeti u kosu ili delove odece ucninoca kriv.dela.

85. TRAGOVI VATRENOG ORUJATragovi nastali u vezi vatrenog oruzja mogu se podeliti na: - vatreno oruzje kao trag-vrsta oruzja u kojoj projektil dobija kinetic

energiju od gasova koji nastaju sagorevanjem barutnog punjenja u komori i cevi, - projektili kao tragovi i tragovi projektila na osno

projektila ispaljenog iz vatrenog oruzja moze se odrediti da li je projektil ipaljen iz inkriminisanog oruzja i iz koje vrste oruzja, ma

modela i kalibra je taj projektil ispaljen, - caure, su trag koje se javljaju kada je kriv.delo izvrseno iz automatskog ili poluautomats

oruzja. -barutna garez i polusagorele barutne cestice Tragove barutne garei treba traiti svuda gde prolaze barutni gasovi, a to znaitelu ili odei rtve, na predmetima koji su se u momentu ispaljivanja nalazili neposredno ispred usta cevi, a kod automatsko

poluautomatskog i na ruci uinioca. i - tragovi lovackog vatrenog oruzja.

86.TRAGOVI VOZILA

Tragovi saobracajnih nezgoda i nesreca pomazu da se otkrije i razjasni uzrok nastanka. Najprihvatljivija podela je na: - tragokoji ostavljaju tockovi, oni zavise od kog prevoznog sredstva poticu, da li su od motornog, zapreznog vozila ili bicikla. Ovi tragovi se da

dele na povrsinske i reljefne tragove tockova. - tragovi otpalih delova i raznog materijala sa vozila, daju bitne podatke u smislu otkriva

uzroka nastanka saobracajne nezgode, te se pomocu njih moze identifikovati vozilo i lice koje je napustilo mesto dogadjaja. - tragovi

vozilu i u vozilu, razjasnjavaju uzrok saobracajnih nezgoda kao i nekih kriminalnih radnji. i - tragovi vozila na zrtvi, nastaju k

saobracajnih nezgoda kada dolazi do kontakta vozila sa pesacima, biciklistima, tj. kada stradaju lica koja se nalaze u vozilu..

87. TRAGOVI VEANJAKada se le pronae da visi sa omom na vratu postavlja se pitanje da li se radi o samoubistvu veanjem, ili se radi o ubistvu k

se, radi zavoenja istrage, prikazuje kao samoubistvo.Za rasvetljavanje ovog problema krim.tehnika ukazuje na tragove konopca na gretragove na konopcu. Kod samoubistva veanjem, rtve mora prvo da vee konopac za gredu, naini omu, popne se,navue omu i ozategne omu. Poto greda ima odreenu tvrdou na konopcu e nastati dva kratka oiljka od dve gornje ivice grede. Pri tome e vla

biti usmerena jedna prema drugima. Rastojanje izmeu oiljaka e biti jednako irini grede. Kod fingiranja, uiniocu je teko da podigne rtvu do visine ome. Zato prvo natakne omu na vrat rtve, jedan kraj konopca prebaci preko grede i vuenjem konopca po grdie telo uvis, posle ega vezuje konopac za gredu. Na taj nain na konopcu se pojavljuje oiljak duine vie desetina centimetara. Vlakonopca su po celoj duini usmerena prema rtvi, tj. navie. Kako greda ostavlja trag na konopcu tako i konopac klizei po gredi p

pritiskom kida vlakna sa ivice grede i usmerava ih u smeru svog kretanja. To znai da e kod samoveanja, vlakna grede na obetornje ivbiti oborena nanie, a kod ubilakog veanja na ivici blie omi bie usmerena uvis, a na drugoj strani nanie.

88. TRAGOVI IZ OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINEUgrozavanje zivotne sredine se odnosi na njeno zagadjenje i u tom smislu treba analizirati: - zagadjenje vode, moze

kontinuirano ili havarijsko. Kontinuirano je kada se otpadne vode ispustaju u vodotokove bez procesa preciscavanja, dok je havarij

zagadjenje nastaje iznenada, a moze biti rezultat neke diverzije, ili namenim ispusanjem zagadjenih materija u vodi. - zagadjenje vazd

nastaja kao posledica sagorevanja fosilnih goriv ulja i nafte. Vrlo su opasna zagadjenja koja nastaju industrijskim postrojenjima

zagadjenje zemlje se desava upotrebom raznih plesticida koji se koriste za zastitu biljaka.

89. TRAGOVI RAZNIH SUPSTANCI

U tragove ostalih supstanci mozemo svrstati: - tragove zemlje i kamenja, - tragove prasina - tragove krhotina - tragove prljavst- tragove metala i metalne prasine - tragove ulja, masti, voskova i zapaljive tecnosti, - tragove plasticnih masa, guma i sl. materijala. Os

tragovi obuhvataju razlicite vrste materijalnih tragova koji mogu u nekim slucajevima biti predmet fizikohemijskog ispitivanja. Ovde

radi o zdravlju ljudi na koje deluju navedeni tragovi.

93. POJAM, ZNAAJ I OBLICI KRIMINALISTIKE FOTOGRAFIJEKriminalisticka fotografija je skup naucnih dostignuca, metoda i tehnickih sredstava iz oblasti fotografije, koji se u krim. tehn

primenjuju za prikupljanje i ispitivanje materijalnih dokaza u cilju otkrivanja, dokazivanja i razjasnjavanja krivicnih dela. Kriminalistifotografija se primenjuje u registraciji i identifikaciji kako lica, tako i stvari i dogaaja, zatim u operativnom radu i kriminalistikvetaenjima. Zato se deli na registracionu, operativnu i istranu

95. UVIAJNA FOTOGRAFIJAuviajna fotografija - iji je zadatak da potpuno verno i pregledno dokumentuje sva zapaanja uviajne ekipe, kako bi sud mo

stei pravu predstavu o dogaaju i licu mesta. Ovo se obavlja u statikoj fazi uviaja dok izgled lica mesta jo nije izmenjen vrenj


13/18

uviaja. Samo fotografisanje se vri u nekoliko faza i to iri izgled lica mesta sa okolinom, ui izgled lica mesta iz vie pravaca, delovi mesta, pojedini tragovi i predmeti. Da bi se obezbedila mogunost uporeivanja poloaja i merenje veliina pojedinih tragova i predmna fotografiji oni se fotografiu razmernom fotografijom Zadatak ove fotografije je da to vernije zabelei sve bitne injeni ce kojeodnose na kriminalistiki dogaaj.Obrada uviajne fotografije predstavlja svojevrsni materijalni dokaz u vezi sa licem mesta koje se treu procesnoj praksi i ini fotoelaborat istog. Osnovno pravilo fotografisanja pri uviaju jeste da se ono vri od opteg ka pojedinanoFotografisanje lica mesta podeljeno je u dva dela: - fotografisanje ireg izgleda lica mesta - fotografisanje ueg izgleda lica mesta izgled lica mesta predstavlja celokupni izgled lica mesta sa neposrednom okolinom. Ovaj izgled moe biti na otvorenom i zatvo ren

prostoru. Potrebno je da takva fotografija sadri to vei broj markiranih predmeta koji se tiu izvrioca krivinog dela. iri izgled mesta se uvek snima iz vie razliitih pravaca. Za snimanje celokupne panorame izgleda lica mesta koristi se: - linearna panoramfotografija - kruna panoramska fotografija Linearna se koristi kada se iri izgled lica mesta mora obuhvatiti uzdunim pomeranjem isplica mesta. Kruna se koristi u sluajevima kada iri izgled lica mesta nije izduenog oblika ve je u svim pravcima podjednaka dimenz

Taka odakle se obavlja snimanje se nalazi na centru. Ui izgled lica mesta predstavlja mesto na kome je dolo do izvrenja krivinog dili dogaaja koji se fotografie. Fotografisanje ueg izgleda lica mesta mora da bude sistematino i da se na svakoj fotografiji jasno v

predmeti i tragovi krivinog dela i njihove oznake. Poseban nain ovog fotografisanja predstavlja fotografisanje pojedinanihpredmetragova koji imaju zadatak da ukau na znaajne karakteristike predmeta i tragova. Tako se sa sigurnou potvruje da dotini trag

potiu sa odgovarajueg mesta

98. TAJNA FOTOGRAFIJA

tajna fotografija - slui za tajno snimanje dogaaja, lica ili objekata kada se u operativnom radu javi potreba za tim. U za visnod uslova pod kojima se fotografisanje mora izvriti ono moe biti fotografisanje skrivenom kamerom, fotogrfisanje minijaturnkamerom, daljinsko snimanje ili nono snimanje

100. ISTRANA FOTOGRAFIJAIstrazna fotografija Koristi se za ilustrovanje odreenih faza vetaenja kao i za sam postupak vetaenja. Ova fotografija sadr

oblika: 1. makrofotografija 2. mikrofotografija 3. upotreba nevidljivog zraenja 4. fotografisanje pod razliitim uslovima os vetljeMakrofotografija je tehnika snimanja kada se predmet snimanja nalazi izmeu ine i dvostruke ine daljine i kada snimljeni lik posvei od predmeta. Uveanje moe biti 5 do 60 puta. Mikrofotografija predstavlja fotografisanje tragova koji su jedva vidljivi ili golim oknevidljivi, pa se za te potrebe koriste razne vrste mikroskopa koji kao dodatak koriste i foto kamere. Upotreba nevidljivog zraenjkriminalistiko tehnike svrhe razvrstava se u tri vrste i to: - ultraljubiasto - infracrveno - engensko snimanje Direktno dejstvo nevidljivzraenja na fotografsku emulziju koristi se u oblasti infracrvenog i rendgenskog zraenja, dok se primenom ultraljubiastog zraefotografije u vidljivom podruju gde se vidljivo zraenje javlja kao sekundarno. Fotografisanje po razliitim uslovima podrazmeva razlimetode osvetljavanja u istranoj fotografiji koso i upadno osvetljenje - nasvetljavanje prodorno svetlo ili prosvetljavanje kruno sveKoso upadno se koristi za snimanje reljefnih tragova. Koso svetlo se koristi i kada je potrebno izbei refleksiju sa glatkih povrina. Ksvetlo treba da bude pod uglom od 30-35 stepeni dok se upadnim svetlom osvetljava pod uglom od 80-85 stepeni. Prodorno se koristi ka

se predmet koji se snima nalazi izmeu fotoaparata i izvora svetlosti. Osnovni uslov za upotrebu prirodnog svetla jeste da predmet kojfotografie bude providan ili poluprovidan kako bi svetlost bar delimino prolazila kroz njega. Kruno osvetljenje je ono kod kojegsvetlosni izvori rasporeeni u krug oko objekta snimanja. Svetlost pada koso na predmet koji se snima ali kako dolazi sa svih stranapredmet nema senki.

106.ELEKTRONSKA NARUKVICA

Elektronska narukvica je ureaj koji se stavlja na nogu osuenika, u stanu osobe nad kojom se vri nadzor, insta lira se jedinkoja obavetava centar za nadzor o kretanju osobe ili o eventualnom prekraju. Umesto reetaka, elektronska narukvica privrena ozgloba noge 24 sata i instalirani pratei prijemnik podsea ih na to da su krivi za neko krivino delo. Ova jedinica obavetava Centarmonitoring Uprave za izvrenje krivinih sankcija o svakom pokretu koji osueni napravi. Ukoliko osueni kojim sluajem napus ti szatvor, Centar za monitoring odmah obavetava sud, koji ovu vrstu sankcije moe da zamen i pravim zatvorom. Na elektronski nadmogu da raunaju osuenici koji su osueni na kaznu do godinu dana zatvora. Pored toga, uslov je i da u stanu imaju struju i telefonliniju, ali i da redovno plaaju raune kako im te usluge ne bi bile iskljuene. Jedna od prednosti robije kod kue je i ta to, osueni mredovno da ide na posao. Radno vreme osuenika na takozvani kuni zatvor u veini sluajeva je od sedam do 15 asova. Posle radvremena, osueni se vraa kui i provodi ostatak vremena udozvoljenom prostoru. Realno je da e se elektronska narukvica koristiti vie. Ali trebalo bi voditi rauna i o tome da se elektronska narukvica ne koristi samo za one okrivljene koji su poznati javnosti ve iobine ljude. Sistem nadzora elektronske narukvice 1. Aparat za praenje sastoji se od narukvice sline runom satu u koju je ugra

radioodailja i prijemnika koji se spaja na telefonsku liniju 2. Narukvica za nadzor na nozi osuenika 3. Kretanje osuenika policija pputem radiotransmisije 4. Prijemna stanica registruje svaki pokuaj skidanja narukvice ili ometanje njenog rada, pa pejderom i mejlalje izvetaj u MUP Osuenici kojima se izrekne kuni pritvor nose specijalnu elektronsku napravu za nadgledanje i praenje. Sudijeizricati kuni pritvor ili kuni zatvor. Ova kazna e biti izreena samo za laka krivina dela, koja se kanjavanju do godinu da na zatvBoravkom u kunom pritvoru izbegli bi se loi uticaji kojim poinioci lakih krivinih dela ili maloletnici mogu biti izloeni tokboravka u zatvoru.

110. TAJNA PISMA

Predstavljaju svako pismo ija je sadrina nepoznata svima osim onih kojima je namenjena. Tajnim pismom smatra se ono knekim tajnim kanalom stigne do odreenog mesta kao i ono za ije se pisanje koristi ifrovani tekst. Kriminalistika tehnika se botkrivanjem i izazivanjem tekstova pisanim tajnim mastilom koje se pod normalim uslovima ne moe videti. Takvim pisanjem se ekoriste obavetajne i kontraobavetajne slube. Mogu se razlikovati tri vrste tajnih pisama: 1. pisma za koja uopte ne znaju nepoeljna i koja ne prouava krim.tehnika ve druge grane kriminalistike 2. pisma iji je tekst vidljiv ali se u njemu kriju poruke koje moe proi

samo lice kome je pismo namenjeno. To su najprostiji sistemi pisanja koji se zasnivaju na zameni pojedinih slova ciframa ili drug


14/18


15/18

elektrinog luka ili varnice (Voltin luk) koji nastaju na krajevima dveju elektroda nainjenih od ugljenika, pod dejstvom elektrine struElektrode imaju oblik tapia koji su postavljeni jedan iznad drugog. Vrh negativne (gornje) elektroda ima oblik iljka, a vrh poziti(donje) elektrode ima oblik aice u koju se stavlja uzorak za ispitivanje. Proputanjem jednosmerne struje kroz ove elektrode, izmeu ndolazi do jonizacije vazduha i obrazovanja svetlog luka u ijem sreditu se javlja temperatura do 3000o C. Ovako visoka temperatura una uzorak koji se nalazi izmeu dve elektrode tako da on poinje, najpre da isparava a zatim njegovi atomi prelaze u pobueno stanje.taj nain se u jednoj taki, kao izvor svetlosti javljaju atomi vazduha, uglja i ispitivanog uzorka. Dobijena svetlost koju emituju pobuatomi se uz pomo spektrografa, najpre razlae u spektar, a potom tako dobijeni spektri fiksiraju na fotografsku plou koja se koristidirektnu analizu dobijenih spektara. Analiza dobijenih spektara se vri tako to se oni meusobno uporeuju pomou optikog u reaja, komparatora. S obzirom da se na dobijenom spektru osim spektra ispitivanog uzorka, nalaze i spektri vazduha i elekroda (uglja) njiho

eliminaciju vrimo uporeivanjem sa snimkom spektra ureaja bez uzorka. Kvantitativnom analizom dobijenog spektra ispitivanoguzokoja se ogleda u merenju intenzteta svetlosti (irine i zacrnjenosti), koje su karakteristine za pojedine vrste atoma, utvruje se u koj o

meri zastupljeni pojedini hemijski elementi koji ulaze u sastav tog uzorka. Emisiona spektralna analiza ima iroku primenu kod ispitivamikro tragova, pre svega zbog svoje visoke osetljivosti od 10-7 do 10-8 gr, jer je za analizu dovoljno imati uzorak mase desetog

stohiljaditog dela miligrama neke materije. Kao jedina loa strana ovog metoda moglo bi se istai to da se u toku analize uzorak unitapa je stoga preporuljivo, da se ukoliko je to mogue, pre primene emisione spektralne analize, pokua primena nekog nedestruktivmetoda, kao to su laserska mikrospektralna analiza, atomska apsorbciona spektrofotometrija, rendgenska fluorescentna analizarendgenska difrakciona analiza

128. LASERSKA MIKROSPEKTRALNA ANALIZA

Poseban vid spektrohemijske metode jeste laserska mikrospektralna analiza. Naime, najmanja koliina materijala sa kojommogue izvriti spektrografsku analizu iznosi negde oko jedan miligram, iz razloga to se sa manjom koliinom materijala ne mmanipulisati. Pomou laserskih zraka energija se koncentrie na najmanju povrinu prenika od 0,01 do 0,25 mm, na kojoj se us led togdeliu sekunde, temperatura podie do 8000o C. Na tako visokoj temperaturi uglavnom sve poznate supstance trenutno (eksplozivisparavaju. Trenutnost isparenja je od velike vanosti. Naime, ukoliko bi trajenje impulsa zraenja bilo due dolo bi do isparenja i dub

slojeva nosioca traga. Ovako dobijeni oblai pare sprovodi se izmeu dve ugljene elektrode, izmeu kojih se uljuuje elektri na varnodnosno voltin luk, koji vri ekscataciju, tj. pobuivanje atoma pare. Usled pobuenosti atoma para zrai karakteristinom svetlou, kprolazi kroz spektrograf u kome se zraci svetlosti razlau u spektar, a zatim tako dobijeni spektri fotografiu i analizirajupo istom princkao kod emisione spektralne analize. Prednost ovog metoda jeste to je unitena, odnosno u paru pretvorena sasvim neznatna kolimaterije prenika od oko svega 0,05 mm i teine svega oko jedan milioniti deo grama. Za primenu ove metode trag ne mora da bu de vidgolim okom. Otkrivanje nevidljivog traga, vri se pomou mikrosopa koji je ugra en u mikro-analizator ije je uveanje oko 500 puTakoe, u zavisnosti od veliine uzorka primenom laserske mikrospektralne analize, on se ne unitava u potpunosti, pa je uzorak mogusauvati i na njemu vriti dalje analize. Iz razloga to unitava veoma malu koliinu materije, primena ove metode ne ostavlja nikatragove na ispitivanoj povrini pa se laserska mikrospektralna analiza moe slobodno primeniti na predmetima od velike vrednosti, kao veoma malim delovima materije. Laserska mikrospektralna analiza se primenjuje i u ispitivanju makrotragova, kao prilikom vetaenjoblasti saobraanih delikata, kada je potrebno identifikovati vozilo na osnovu ljuspi boje pronaenih na mestu saobraajne nezgode. Lju

boje automobila je vieslojna jerse farba nanosi na vozio u tri sloja. Prvi sloj ini osnovna boja, drugi sloj je zatitni git i trei zavrni ini sama boja. Identidfikacija vozila na osnovu pronaenih ljuspi boje vri se uporeivanjem otpalih ljuspi boje sa bojom vozila za kojsumnja da je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi. S obzirom na injenicu da je boja vieslojna, odvajanje pojedinih slojeva i pojedinaanaliza svakog od navedenih slojeva klasinim metodama nije mogue. Iz tog razloga, u ovakvim situacijama pribegava seprimeni lasermikrospektralne analize, koja snimanjem pojedinanih spektara za svaki sloj posebno uz minimalno oteenje uzorka, daje podat khemijskom sastavu svakog sloja. Na osnovu ovako dobijenih podataka mnogo je lake izvriti identifikaciju vozila koje je uestvovalsaobraajnoj nezgodi.

129. ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROFOTOMETRIJA

Atomska asporpciona spektrofotometrija se zasniva na sposobnosti atoma svakog elementa da apsorbuje svetlost one tala

duine, koja je karakteristina za dati element. Kvalitativna analiza kojom se odreuje elementarni sastav metodom atomske apsorpcispektrofotometrije vri se na taj nain to se, ispitivani uzorak (supstanca neorganskog porekla) isparavanjem dovodi u gasovito atomstanje u posebnom delu ureaja, tzv. atomizeru. Kroz tako pripremljen uzorak proputa se svetlost kontinuiranog elektromagnetnzraenja, a pri tom svaka vrsta atoma apsorbuje zraenje samo svoje talasne duine. Kvantitativna analiza ovom metodom vri se pomoureaja koji ima mogunost menjanja talasne duine zraenja i njeno proputanje kroz uzorak, takozvani atomsko-apsorpcspektrofotometar. Promena talasne duine zraenja kod atomsko-apsorpcionog spektrofotometra vri se primenom lampi koje emit

zraenje strogo odreene talasne duine, karakteristino za svaki element posebno, tako da se za svaki elemenat iz periodinog sistekoristi posebna lampa sa upljom katodom. Ove lampe imaju katodu onog hemisjkog elementa iju koncentraciju u uzorku odreujemoemituju svetlost tano odreenih duina. Potpuna kvantitativna analiza elementarnog sastava neke materije, zahtevala upotrebu onollampi koliko ima elementa u periodinom sistemu, to je prktino nemogue. Iz tog razloga, se atomska apsorpciona spektrofoto met

primenjuje iskljuivo za utvrivanje kvantitativnog sadraja nekog elementa u uzorku, tako da se primenom ove metode uvek utvrprisustvo ciljanog elementa a ne svih elemenata. Kada se sumnja da je odreenom supstancom izvreno krivino delo ubistva trovanjpotrebno je utvrditi da li u toj supstanci ima toksinih elemenata (iva, arsen, olovo itd.) u koliini koja je dovoljna da izazove smrt nelica. Primenom atomske apsorpcione spektrofotometrije vri se kvalitativna i kvantitativna analiza, odnosno utvrivanje prisustvkoncentracije tano poznatog elementa u uzorku. to se tie tanosti, preciznosti i osetljivosti, atomska apsorpciona spektro fotometrijjedna od najosetljivijih (oko 10-8g), to je ini pogodnom za detektovanje i merenje i najmanjih primesa elemenata koji posmikrtragovima.

130. INFRACRVENA SPEKTROFOTOMETRIJA


16/18

U prirodi najvei deo materije obuhvataju organska jedinjenja, koja sama po sebi nisu pogodna za spektrografske analize. Anaorganskih supstanci na principu detekcije atoma je veoma teka, tj. gotovo nemogua, iz razloga to se sva organska jedinjenja zagrevanju ne isparavaju ve sagorevaju (oksidiu), ime se menja elementarni sastav, kao i iz injenice da i kada bi elementarni sastavutvren, to ne bi dalo konani takljuak o kojoj supstanci se radi. U prirodi postoje organaska jedinjenja, sa identinom optomrazliitom strukturalnom formulom, tzv. izomeri kao i jedinjenja kod kojih molekuli predstavljaju spoj, jedne ili vie jednakih grupa ato

poreanih u niz, tzv. polimeri. Karakteristiku organskih jedinjenja ine molekulske grupe, odnosno skup atoma povezanih meusomeumolekulskim silama. Osnovna karakteristika molekulskih grupa jeste da osciluju istom talasnom duinom. Molekuli apsorbujutaladuinu zraenja koju emituju kada su pobueni. Iz tog razloga se za analizu molekulskog sastava organskih hemijskih jedinjenj a kovibraciono kretanje molekula. Isti molekuli ili molekulske grupe uvek vibriraju istom frekvencijom, i molekul mo e da apsorbuje sazraenje one frekvencije koja odgovara frekvenciji njegove vibracije. Talasna, duina ovih frekvencija spada u oblast infracrvenogtoplotnog zraenja, pa se zbog toga infracrveno zraenje koristi za analizu uzorka. Infracrvena spektrofotometrija omoguava snima

rotacionih i oscilacionih spektara molekula koji se nalaze u infracrvenom spektralnom podruju. Ovo se vri na taj nain toproputanjem infracrvenog zraenja kroz uzorak koji se ispituje na mestu u spektru na kome dolazi do apsorpcije javlja apsorpciona trkoja je karakteristina za molekul, odnosno molekulsku grupu. Infracrvena spektrofotometrija se u kriminalistikoj tehnici primenjujeidentifikovanje raznih supstanci organskog porekla kao to su: droge, eksplozivi, benzin, nafta i druga goriva, masnoe, lepkovi, raotrovi, insekticidi, boje, lakovi itd.

131. NEUTRONSKA AKTIVACIONA ANALIZA

Predstavlja jednu od najsloenijih i nejosetljivijih ananlitikih metoda za odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog elementarsastava neke supstance. Ovu metodu koriste kriminalistike laboratorije visokorazvijenih zemalja, pre svega, zbog svoje velike osetljivokao i zbog injenice da ne unitava uzorak koji se ispituju, a zahteva sasvim neznatnu koliinu materije za ispitivanje. Zasniva sevetakoj radioaktivnosti, tj. fenomenu koji se javlja kada se neki element bombarduje alfa, beta esticama ili neutronima. U toj situaneutroni koji lako prodiru u jegro atoma izazivajui nestabilnost jezgra koje se raspada, ime on postaje vetaki radioaktivan (pobustanje atomskog jezgra). Svaki radioaktivni element ima odreeno vreme za koje se raspada, tzv. vreme poluraspada to preds ta

karakteristinu veliinu za svaki element u prirodi. Upravo ta veliina iskoriena je u kriminalistikoj tehnici za odreivanje elementarsastava mikrotragova. Kod neutronske aktivacione analize uzorak koji se ispituje pakuje se u specijalne plastine kapsule otporne na vistemperaturu, i stavlja u nuklearni reaktor, gde se bombarduje neutronima. Nakon ozraivanja koje moe trajati od nekoliko sati do nekoldana, uzorak se vadi i smeta u viekanalni analizator. Pobueni atomi se radioaktivno raspadaju emitujui alfa, beta i gama zrake svaelementa koji se nalazi u uzorku. Viekanalni analizator automatski meri radioaktivno zraenje po vrsti i talasnoj duini u cilju utvrivavremena poluivota i intenziteta zraenja za svaki element koji se nalazi uzroku. Navedena metoda je pogodna za analizu prisuselemenata kako u supstancama organskog, tako i u supstancama neorganskog porekla. Iako se radi o jednoj od najosetljivijih

najpouzdanijih instrumentalnih analitikih metoda za odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog elementarnog sastava neke sup stanceminimalno oteenje uzorka, ova metoda ima i svoje nedostatke koji se, pre svega, ogledaju u injenici da se radi o prilino skupoj metSam postupak analize moe da bude prilino dug zbog razliite duine vremena potrebnog za radioaktivno raspadanje. Problem je i izzraenja. Za primenu ove metode potreban je nuklearni reaktor, a samo manipulisanje sa veoma jakim izvorima radioaktivnog zrae

poveava opasnost od ozraivanja, to samo po sebi zahteva preduzimanje veoma opsenih mera bezbednosti. Uprkos navedenedostacima ova metoda se u kriminalistikim laboratorijama visokorazvijenih zemalja uveliko primenjuje za odreivanje daljine pucaidentifikaciju ljudskih dlaka, kao i za utvrivanje prisustva nekog elementa u uzorcima razliitih tragova.

132. MASENA SPEKTROMETRIJA

Masena spektrometrija predstavlja fiziko-hemijsku metodu koja se u kriminalistikim laboratorijama primenjuje za identifikaorganskih supstanci na osnovu masenog spektra koji je za to jedinjenje karakteristian i specifian. Ova metoda se esto kombinujemetodom gasne hromatografije sa kojom zajedno ini jednu od najefikasnijih instumentalnih metoda hemijske analize. Uz pomo gahromatografije vri se razdvajanje najsloenijih smea organskih jedinjenja na pojedine komponente. Tako izdvojene komponente uvodu maseni spektrometar gde se, prevode u atomsko stanje i podvrgavaju jonizaciji u jonskom izvoru. Ovo se radi iz razloga to se metodmasene spektrometrije mogu ispitivati samo naelektrisane estice (joni). Postupak jonizacije se uglavnom vri uz pomo elektronskudara, odnosno procesa u kome se ubrzani elektroni sudaraju sa molekulima ispitivanog uzorka izbijajui iz njegovog omotaa j edanvie elektrona. Na ovaj nain dolazi do stvaranja molekulskog jona, ija je masa jednaka molekulskoj masi ispitivanog uzorka. Trenapomenuti da se molekulski jon nalazi u tipino pobuenom stanju jer prilikom sudara dobija viak energije, koji ima za posledicu kida

pojedinih hemijskih veza u molekulskom jonu, imenastaju joni manje mase. Navedeni postupak razdvajanja organskih molekula nekjedinjenja na sastavne komponente naziva se fragmentacija, a proizodi fregmentacije su fragmentni joni, ije su mase meusobno razliSvi dobijeni fragmentni joni iz ispitivanog uzorka razvrstavaju se u analizatoru prema svojoj masi, tj. Prema odnosu mase i nalelktrisa

jona. Ovako razdvojeni dolaze do detektora gde se registruju u obliku masenog spektra, koji je karakteristian za ispitivani uzorak.osnovu informacija dobijenih iz masenog spektra vri se jednoznana identifikacija jedinjenja. U oblasti kriminalistiko tehniispitivanja metoda masene spektrometrije ima iroku primenu u ispitivanju droga, otrova organskog porekla, sintetikih masa, vlakaeksploziva i sl. Maseni spektrometar se uglavnom sastoji od: sistema za unoenje uzorka, jonskog izvora, masenog analizatora i detektoS obzirom da maseni spektrometar daje ogromnu koliinu podataka o relativnoj molekulskoj masi jedinjenja, njegovom atomskomizotopskom sastavu, u cilju njegove efikasnije primene u kriminalistike svrhe vri se automatizacija postupka sakupljanja i obr

podataka. Ovo se vri na taj nain to se ceo sistem po

kriminalisticka tehnika skripta 18

Documents