kriminalisticka tehnika seminarski orudja

8/12/2019 Kriminalisticka tehnika seminarski orudja

1/13

Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

Departman pravnih nauka u NiuPravo unutranjih poslova

Seminarski rad iz kriminalistike tehnikeTema,vetaenje orua

Student Mentor

Dimitrije ivkovi Prof.dr Ljubomir imburoviBr. Index 2-1811/11 Asistent Maja Gruji

2013,Ni


2/13


3/13

1

Sadraj 1

Pojam vetaenja ....2

Predmet vetaenja .2

Vetaenje orua....3

Vetaenje seiva ...4

Vetaenje tragova testere ..5

Vetaenje tragova burgje ..5

Vetaenje tragova orua za bodenje .6

Vetaenje orua za struganje 6

Vetaenje orua za odvaljivanje ...7

Vetaenje orua za kopanje ..8

Vetaenje orua za udaranje .9

Zakljuak ..10

Bibliografija ..11


4/13

2

Pojam

Vetaenje predstavlja strunu delatnost vetaka koja se obavlja prema pravilima odnosnedelatnosti i u skladu s odredbama zakonika o krivinom postupku, na temelju koje vetakizgrauje i daje svoj struni nalaz i miljenje o vanim injenicama ije mu jeutvrivanje irasvetljavanje povereno od strane odreenog organa. Kriminalistika vetaenja predstavljaju

sastavni deo smiljenog, organizovanog i planskog delovanja naplanu suzbijanja kriminaliteta.1

Vetaenje je radnja koja se odreuje kada za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice trebapribaviti nalaz i miljenja osoba koje raspolau potrebnim strunim znanjem. Pojam vetaenja,moe se zakljuiti da je miljenje vetaka samostalan, orginal dokaz, stvoren od vetaka kao licakoje raspolae posebnim naunim ili strunim znanjem i iskustvom, odnosno vetinom i kojereavajui postavljena pitanja po naredbi o vetaenju u postepeno odreenom redu izlaerezultate svojih istraivanja injeninog materijala, odnosno predmeta vetaenja.

Predmet vetaenja

Predmet vetaenja su vane injenice za ije utvrivanje i ocenu je potrebno pribaviti nalaz imiljenje vetaka. Te injenice mogu se odnositi na mesto, stvari i iva bia. To se odnosi namesto dogaaja krivinog dela, odnosno predmete i tragove krivinog dela, te dalje na poiniocai na rtvu krivinog dela.Pomenute injenice su prvenstveno injenice koje u pravom smislu rei ine sadrinu krivinih

stvari, ali takoe i injenice koje doprinose donoenju pojedinih sudskih odluka u vezi krivinihstvari. Pod predmetom vetaenja podrazumevamo sve vane injenice i okolnosti koje se ukrivinom postupku mogu i moraju utvrivati jedino primenom posebnog strunog znanja, dokje predmet istraivanja vetaka materijal na koje je usmereno istraivanje u ulno opaanje. Podpredmetom istraivanja vetaka podrazumevamo materijal koji je vetaku dostavljen navetaenju, na zakonom odreeni nain.

1imburovi,Lj. ,Aleksandar,B.I. ,Aleksandar,R.I.:Kriminalistika tehnika ,Beograd,2011. str. 335,336.


5/13

3

Vetaenje orua

S obzirom da su tragovi orua prisutni kod mnogih krivinih djela, posebno kod provalnih

kraa, sabotaa, diverzija i dr.. kriv.dela za rasvetljavanje konkretnog krivinog dela od velikogznaaja je identifikacija orua i uinioca krivinog diela. Za uspeh vetaenja veoma je znaajnoi to da li je orue dolo s podlogom u kontakt samo jedanput ili vie puta. Viestruki kontaktioteavaju identifikaciju. Prilikom ispitivanja orua za koje se sumnja da je upotrebljeno zaizvrenje krivinog dela mora se obratiti panja i na tragovime koji su eventualno ostali nasamom oruu.

Identifikacija orua predstavlja utvrivanje individualnih obeleja orua (nastala u procesuproizvodnje).

Za vetaenje tragova orua neophodno je posedovati sporno orue.

Prilikom izvrenja najrazliitijih krivinih dela izvrioci esto koriste odreene alatke kojimaostavljaju tragove na mestu izvrenja. Najee su to krivina dela provalnih kraa, sabotaa, kaoi krivinih dela protiv ivota i tela.

U cilju otrivanja izvrioca obavlja se vetaenje mehanikih tragova upotrebljenog orua i tomprilikom se utvruje: od koje vrste orua potie trag, i kada postoji orue za uporeivanje, kojeje orue ostavilo trag.

Mogu se vetaiti sledei tragovi mehanikog orua:tragovi seiva(no, sekira,kleta, makaze) ;tragovi testere;tragovi burgije;

tragovi orua za bodenje(bode, ilo, vile) ;tragovi orua za struganje(turpija) ;tragovi orua za odvaljivanje(poluga, pajser) ;tragovi orua za kopanje (aov, kramp) ;tragovi orua za udaranje(eki, malj) .


6/13

4

Vetaenje seiva

Vetaenjem tragova seiva utvruju se individualne karakteristike seiva koje se pronau kao

ostavljeni trag na mestu kriminalnog dogaaja.Svako seivo poseduje tri vrste obeleja koji se mogu nai kao trag.To su: opte karakteristike koje seivo dobije za vreme proizvodnje; posebna obeleja otrice

koja se takoe dobijaju tokom proizvodnje; i posebna obeleja koja otrica seiva dovija tokomupotrebe.Tragovi seiva se vetae odmah po njihovom uoavanju na mestu dogaaja. Opta obeleja

ukazuju na vrstu seiva, to konstatuje trasolog na osnovu individualnih obeleja koje je seivodobilo prilikom njegove izrade i prilikom upotrebe.

Vetaenje orua sa seivom zahteva nekoliko faza. Potrebno je upoznavanje sa podacima onastanku krivinog dela, a zatim se obavlja pregled dostavljenog materijala. Nakon toga vri sefotografsko dokumentovanje primljenog materijala, kako bi se svaki trag i uzorak fotografisali i

numerisali. Najdelikatnija faza vetaenja od koje zavisi rezultat vetaenja, je probno seenje,nakon kojeg se uporeuju tragovi sa lica mesta i probni uzorci.Kada se poredjenjem uoe slinosti izmeu mikroreljefa traga i uzorka radi daljeg ispitivanja

upotrebljava se komparativni mikroskop, a dobijeni podaci se foto dokumentuju uz sainjavanjezapisnika o obavljenom vetaenju.


7/13

5

Vetaenje tragova testere

S obzirom da se odrazi individualnih obeleja svakog pojedinanog seiva testere pri radumeusobno ponitavaju, vetaenje tragova testere je ogranieno na utvrivanje samo optihkarakteristika orua.

Opte karakteristike su irina reza i veliina zubaca. U nekim sluajevima identifikacija testeremogua je morfolokim uklapanjem zubaca koji su otpali na licu mesta.Identifikacija testere se moe obaviti i posrednim putem. To je sluaj kada se prilikom testiranjaizmeu zubaca inkrimisane testere nau tragovi piljevine, koji se uporeuju sa tragovimapiljevine naenih na licu mesta, pa se na taj nain vri njihova identifikacija. Identinost traga iuzorka znai da je postupak uspeo.

Vetaenje tragova burgije

Vetaenje tragova burgija mogue je samo identifikacijom optih karakteristika, kao to su:prenik burgije i eventualno oblik konusnog zavretka.

Izuzetno, mogue je obaviti posrednu identifikaciju na osnovu tragova materijala, u sluaju

kada se oni nau na burgiji nakon njene upotrebe. Taj postupak se obavlja metodom fizikohemijske identifikacije materijala.


8/13

6

Vetaenje tragova orua za bodenje

Bodei, ila, bajoneti, odvrtai, itd. Predstavljaju orua za bodenje koje karakterie ubod sarelativno dubokim tragom koji zadrava oblik bodea kada je ubodeni materijal vrst. Usluajevima kada bode deluje na elastini materijal, nakon izvlaenja bodea, na mestu uboda

se ucrtava oblik bodea dok se materijal vraa u prvobitno stanje.Oblik ulaznog otvora ubodine zavisi od oblika poprenog preseka mehanikog orua(okrugao,trouglast,zvezdast,ovalan,cepast,itd).Priemu na ulaznom otvoru nema defekta tkiva,zarazliku od ulaznih rana nastalih dejstvom projektila tarenog oruja.2

Vetaenje tragova orua za struganje

Ova vrsta tragova nastaje viestrukim povlaenjem turpije, brusnog papira ili brusne ploe,kada se runo ili mainskim putem sapovrine skida odreeni sloj.Prilikom struganja nastaje veliki broj sitnih estica koje otpadaju sa povrine koja se strue, toomoguava njihov pronalazak kako na licu mesta, tako i na odei uinioca i alatu koji je

upotrebljen.Optu karakteristiku tragova struganja predstavlja veliina zubaca na turpiji ili veliina zrna na

brusnoj ploi ili papiru.Identifikacija orua za struganje obavlja se posrednim putem, fiziko hemijskom metodomidentifikacije estica, koje su nakon struganja naene na licu mesta ili na korienom oruu.

2Mihajlovi,P. ,Boi,Lj.: Sudska medicina, Via kola unutranjih poslova,Beograd,2001. str. 44.


9/13

7

Vetaenje tragova orua za odvaljivanje

Fiziko hemijska identifikacija materijala omoguava da se tragovi orua za odlivanje vetae,kada se orue nae kod osumnjienog. Osim toga, vetaenje ovih tragova ogranieno je na

utvrivanje optih karakteristika.Identifikaciju orua za odvaljivanje je mogue obaviti i u sluajevima kada se na licu mestanae deo oteenog orua, pa se u sluaju pronalaska upotrebljenog orua moe obavitimorfoloka identifikacija uklapanjem naenog dela sa celinom.

Slika 1. Slika 2.

Slika 1.

Top za provaljivanje bravaTop je provalniki alat koji ima utor u obliku cilindrine brave. Stavlja se na bravu tako da

brava ue u top. Djelovanjem sile i zaokretanjem, brava se lomi i vadi iz leita.

Slika 2.

Provalniki alat belgijaner za provaljivanje u vozilaSastoji se od nekoliko delova. Koristi se na nain da se elino svrdlo uvije u cilindar pa se

valjak, teak i vie od pola kilograma, naglo potisne unazad usled ega cilindrini uloak braveiskae iz leita. Na osnovu cilindrinog uloka izrauje se slian klju, kojim se otvaraju drugavrata vozila pa se istim kljuem vozilo stavlja u pogon


10/13

8

Vetaenje tragova orua za kopanje

Tragovi pronaeni na licu mesta koji su nastali oruem za kopanje omogucavaju utvrivanjeoptih karakteristika orua koje ukazuju na njegovu vrstu. Kada se na oruu za kopanje pronautragovi materijala, najee tragovi zemlje, mogua je posredna upotreba fiziko hemijske

identifikacije ovih tragova.


11/13

9

Vetaenje tragova orua za udaranje

Ovu vrstu tragova karakterie samo opta obeleja, prvenstveno njihov oblik. U sluajupronalaska estica materijala na povrini orua po kome je udarano, mogua je fiziko hemijskaidentifikacija tragova. Identifikacija morfolokim uklapanjem se uglavnom ne koristi, s obzirom

da je orue za udaranje masivno i kompaktno, pa je malo verovatno da moe doi do njegovoglomljenja.

Krvni podliv nastaje usled utiskivanja izlivene krvi u okolno tkivo iz oteenih krvnihsudova.Krvni podliv se ne mora uvek javiti na mestu gde je sila delovala.Tako na primer,kod

udarca u predelu korena nosa krvni podliv se javlja na onim kapcima ili kod udara u stidnipredeo krvni podliv se moe pojaviti na monicama kod mukaraca ili na stidnim usnama kodenskih lica.Ovo se deava zbog toga to je na tim mestima potkono tkivo jako rastresito,te se krv pod

dejstvom sile zemljine tee lako sliva sa mesta gde su povreeni krvni sudovi u okolno tkivo.3

3Jovan,M. ,Mihailo,L. :Sudska medicina,Beograd,2002. str. 201,202.


12/13

10

Zakljuak

Vetaenje kao sudsko-procesna radnja predstavlja, kod nas i u svetu, tekovinu modernog

pravosudja. U procesu utvrdjivanja materijalne istine sud se sve vie oslanja na nalaze i miljenjastrunjaka iz oblasti na koje se sudski sporovi odnose. Sudski vetak je struno lice kojeispunjava formalne i sutinske uslove da se moe baviti ovim odgovornim poslom.Od kvaliteta i sveobuhvatnosti nalaza i miljenja sudskog vetaka zavisi tok i iskod sudskog ili

vansudskog postupka. U procesu utvrivanja materijalneistine sud se sve vie oslanja na nalaze imiljenja strunjaka iz oblasti na koju se sudski sprovi odnose.


13/13

11

Bibliografija:

imburovi,Lj. ,Aleksandar,B.I. ,Aleksandar,R.I.:Kriminalistika tehnika ,Beograd,2011.

Mihajlovi,P. ,Boi,Lj.:Sudska medicina, Via kola unutranjih poslova,Beograd,2001.

Jovan,M. ,Mihailo,L. :Sudska medicina,Beograd,2002.

Rodoljub, J. :Sudska medicina,Univerzitet u Niu,Ni,1988.

www.mup.hr,10.11.2013.

www.wikipedia.com , 10.11.2013.

www.doiserbia.nb.rs , 11.11.2013.
http://www.mup.hr/http://www.wikipedia.com/http://www.doiserbia.nb.rs/http://www.doiserbia.nb.rs/http://www.wikipedia.com/http://www.mup.hr/

kriminalisticka tehnika seminarski orudja

Documents